ZAKONO ZAŠTITI SORTI POLJOPRIVREDNOG I ŠUMSKOG BILJA("Sl. list SRJ", br. 28/2000) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom uređuje se postupak zaštite domaćih i stranih sorti poljoprivrednog i šumskog bilja (u daljem tekstu: sorte) i prava oplemenjivača zaštićenih sorti.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) sorta je skup biljaka unutar jedinstvene botaničke klasifikacije najniže poznate kategorije, koji je definisan opisom osobina datog genotipa ili kombinacijom genotipova i izdvojen od drugog skupa biljaka bar po jednoj od karakteristika i koji predstavlja jedinicu u odnosu na mogućnost sorte za razmnožavanje bez promena;
2) inicijalna sorta je sorta od koje je stvorena nova sorta;
3) zaštićena sorta je sorta koja je zaštićena po odredbama ovog zakona;
4) oplemenjivač je pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice koje je stvorilo, otkrilo ili razvilo novu sortu;
5) dan prioriteta predstavlja datum prvog javnog saznanja o postojanju sorte;
6) nadležni savezni organ je savezni organ koji obavlja poslove poljoprivrede
7) nadležna savezna organizacija je savezna organizacija koja obavlja poslove zaštite sorti poljoprivrednog i šumskog bilja.
II POSTUPAK ZAŠTITE SORTE
1. Prijava sorte za zaštitu
Postupak za zaštitu domaće sorte pokreće se na osnovu prijave oplemenjivača sorte, a za zaštitu strane sorte - na osnovu prijave oplemenjivača strane sorte ili njegovog ovlašćenog zastupnika u Saveznoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: prijava).
Prijava iz člana 3 ovog zakona podnosi se nadležnoj saveznoj organizaciji.
Oblik i sadržinu obrasca prijave iz stava 1 ovog člana propisuje nadležni savezni organ.
Po prijemu prijave, nadležna savezna organizacija utvrđuje da li je prijava uredna, odnosno da li ispunjava uslove utvrđene u članu 3 ovog zakona.
Ako utvrdi da prijava nije uredna, nadležna savezna organizacija će, uz navođenje razloga, pozvati podnosioca prijave da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja otkloni utvrđene nedostatke.
Ako podnosilac prijave u određenom roku ne otkloni nedostatke, prijava će se zaključkom odbaciti.
Prijava za koju nadležna savezna organizacija utvrdi da je uredna upisuje se u Registar prijava za zaštitu sorti (u daljem tekstu: registar prijava).
Sadržaj registra prijava propisuje nadležni savezni organ.
Uz prijavu se prilaže dokumentacija o stvaranju sorte i uzorci reprodukcionog materijala sorte radi ispitivanja i čuvanja, odnosno potvrda da se uzgajaju matična stabla višegodišnjih vrsta biljaka te sorte, uz navođenje lokaliteta i evidencije matičnih stabala.
2. Pravo prioriteta
Ako su dva ili više oplemenjivača, nezavisno jedan od drugog, stvorili, otkrili ili razvili novu sortu, pravo prioriteta na zaštitu ima oplemenjivač koji je prvi podneo prijavu za zaštitu sorte.
Prioritet važi od datuma podnošenja prijave nadležnoj saveznoj organizaciji, ako se podnosilac nije pozvao na dan prioriteta.
Radi sticanja prava prioriteta po osnovu dana prioriteta, podnosilac prijave mora u roku od 30 dana od dana podnošenja prijave dostaviti nadležnoj saveznoj organizaciji dokaz o danu prioriteta.
Ako nadležna savezna organizacija prihvati dokaz o danu prioriteta, prijava se smatra podnesenom na dan prioriteta.
Ako ranije podneta prijava bude odbačena ili povučena, nadležna savezna organizacija pokrenuće postupak zaštite sorte na osnovu kasnije podnesene prijave.
3. Uslovi za zaštitu sorte
Sorta se može zaštititi po odredbama ovog zakona ako je nova, originalna, uniformna, stabilna i ako ispunjava uslove za davanje imena zaštićene sorte.
Sorta se smatra novom ako na dan podnošenja prijave ili na dan prioriteta reprodukcioni materijal te sorte nije prodat ili na drugi način otuđen od strane oplemenjivača, pravnog sledbenika ili naslednika prava oplemenjivača, ili uz njihovu saglasnost, a radi njenog korišćenja na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije duže od jedne godine, ili na stranoj teritoriji - duže od četiri godine, a u slučaju višegodišnjih biljnih vrsta - duže od šest godina.
Sorta iz stava 1 ovog člana smatra se novom i ako je stavljena u promet na sledeći način:
1) ugovorom o prenosu prava oplemenjivača;
2) ugovorom na osnovu koga se umnožava reprodukcioni materijal sorte u ime oplemenjivača, pravnog sledbenika ili naslednika prava oplemenjivača, pod uslovom da umnoženi reprodukcioni materijal bude vraćen oplemenjivaču, pravnom sledbeniku ili nasledniku prava oplemenjivača i pod uslovom da se umnoženi reprodukcioni materijal ne koristi za proizvodnju druge sorte;
3) ugovorom na osnovu koga se preduzimaju ispitivanja na oglednom polju i laboratoriji, radi vrednovanja sorte;
4) ako je stavljanje u promet ispunjavanje zakonske obaveze, naročito u pogledu biološke sigurnosti ili registracije sorti prema Zakonu o priznavanju sorti poljoprivrednog i šumskog bilja.
Nova sorta se smatra izvedenom iz inicijalne sorte u sledećim slučajevima:
1) ako je pretežno izvedena iz inicijalne sorte - sve dok zadržava bitne karakteristike koje proizlaze iz genotipa ili iz kombinacije genotipova inicijalne sorte;
2) ako se jasno razlikuje od inicijalne sorte, a inicijalna sorta je korišćena u postupku stvaranja nove sorte;
3) ako je slična inicijalnoj sorti u ispoljavanju bitnih osobina koje su posledica genotipa ili kombinacije gonotipova inicijalne sorte, izuzev razlika koje proizlaze iz samog čina izvođenja.
Sorta se smatra originalnom ako se jasno razlikuje od bilo koje druge sorte čije je postojanje opšte poznato u vreme podnošenja prijave ili na dan prioriteta.
Sorta se smatra opšte poznatom ako je korišćenje sorte već u toku, ako je sorta upisana u odgovarajući registar sorti, ili ako su podaci o sorti objavljeni u naučnim publikacijama.
Ako je u stranoj zemlji podnesena prijava za zaštitu sorte ili za priznavanje sorte, smatraće se da je sorta opšte poznata od dana podnošenja prijave, pod uslovom da je sorta po odgovarajućem postupku upisana u odgovarajući registar.
Ispitivanje originalnosti sorte vrši se po metodama koje propisuje nadležni savezni organ.
Sorta se smatra uniformnom ako je dovoljno uniformna u bitnim osobinama, s obzirom na varijacije koje nastaju zbog posebnih osobina njene reprodukcije.
Ispitivanje uniformnosti vrši se po metodama koje propisuje nadležni savezni organ.
Sorta se smatra stabilnom ako njene bitne osobine ostaju nepromenjene i posle reprodukcije.
Ispitivanje stabilnosti vrši se po metodama koje propisuje nadležni savezni organ.
Podnosilac prijave dužan je da u prijavi predloži ime sorte.
Podnosilac prijave može privremeno odložiti predlaganje davanja imena. U tom slučaju, podnosilac prijave predložiće ime za sortu u roku od 30 dana od dana podnošenja prijave. Ako podnosilac prijave ne podnese predlog u propisano vreme, prijava će se zaključkom odbaciti.
Zainteresovano pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice može, u roku od 30 dana po upisu u registar prijava, podneti prigovor na predlog imena.
Nadležna savezna organizacija uputiće podnosiocu prijave prigovor iz stava 3 ovog člana da u roku od 30 dana od prijema prigovora dostavi odgovor.
Podnosilac prijave može na osnovu prigovora da predloži novo ime sorte.
Ako predloženo ime nije u skladu sa odredbama člana 15 ovog zakona, nadležna savezna organizacija naložiće podnosiocu prijave da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja podnese predlog novog imena sorte.
Ako podnosilac prijave u određenom roku ne dostavi predlog novog imena, prijava će se zaključkom odbaciti.
Nadležna savezna organizacija odobriće ime sorte rešenjem o zaštiti sorte.
Ne može se koristiti ime sorte pre nego što se donese rešenje o zaštiti sorte.
Ime sorte može činiti reč, kombinacija reči, kombinacija reči i brojeva ili kombinacija slova i brojeva, sa značenjem ili bez značenja, pod uslovom da takve oznake omogućuju da sorta bude identifikovana.
Ako je ime sorte već bilo korišćeno u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili u stranoj zemlji, ili je predloženo ili registrovano u Jugoslaviji ili u stranoj zemlji, samo to ime može biti korišćeno u postupku zaštite sorti pred nadležnom saveznom organizacijom, osim ako postoje razlozi za odbijanje po članu 16 ovog zakona. Svi sinonimi biće zabeleženi u registar prijava i u registar zaštićenih sorti.
Dok je zaštićena sorta u prometu, zabranjeno je korišćenje imena koje je identično ili veoma slično imenu te sorte u odnosu na drugu sortu iste ili bliske vrste na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ili strane zemlje. Zabranjeno je korišćenje imena zaštićene sorte i posle prestanka njenog korišćenja, ako ime zaštićene sorte ima poseban značaj u odnosu na sortu.
Pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice koje stavlja u promet ili reklamira reprodukcioni materijal zaštićene sorte dužno je da koristi ime te sorte.
Obaveza da se koristi ime ne prestaje prestankom zaštite sorte, odnosno prava oplemenjivača iz člana 31 ovog zakona.
Sorta koja je stavljena u promet ili se reklamira može se koristiti u odnosu na zaštitni znak ili naziv u prometu ako ime sorte ostaje lako prepoznatljivo.
Nadležna savezna organizacija će rešenjem odbiti predlog za odobravanje imena sorte ako utvrdi da je predloženo ime:
1) nepogodno za identifikaciju sorte;
2) sastavljeno isključivo od znakova ili indikacija koje mogu služiti za označavanje sorte, vrste, kvaliteta, kvantiteta, nameravanog cilja, vrednosti geografskog porekla ili vremena proizvodnje;
3) sastavljeno tako da može da obmane ili izazove zabunu, s obzirom na osobine, vrednost ili geografsko poreklo sorte;
4) identično ili neobično slično imenu koje označava već postojeću sortu iste ili bliske vrste.
Nadležna savezna organizacija odrediće vrste koje su bliske među sobom.
Nadležna savezna organizacija rešenjem će ukinuti ime sorte ako nosilac prava to zahteva, ili na osnovu sudske odluke o zabrani korišćenja imena.
Nadležna savezna organizacija obavestiće nosioca prava da je ukinuto ime sorte na osnovu sudske odluke i zahtevaće da on predloži novo ime u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja.
Ispitivanje sorte vrši se u oglednom polju i laboratoriji da bi se utvrdilo da li sorta ispunjava uslove za zaštitu.
Podnosilac prijave je dužan da nadležnoj saveznoj organizaciji dostavi potrebnu količinu reprodukcionog materijala sorte radi ispitivanja u oglednom polju ili laboratoriji.
Ako podnosilac prijave ne dostavi potrebnu količinu reprodukcionog materijala, prijava će se zaključkom odbaciti.
Ispitivanje sorte u oglednom polju i laboratoriji vrši pravno lice koje u pogledu kadrova, opreme i uređaja ispunjava uslove za vršenje tih ispitivanja (u daljem tekstu: izvođač ogleda).
Uslove koje u pogledu kadrova, opreme i uređaja treba da ispunjava izvođač ogleda propisuje nadležni savezni organ.
Nadležna savezna organizacija kontroliše uslove iz stava 1 ovog člana i rešenjem utvrđuje da li su ti uslovi ispunjeni.
Spisak izvođača ogleda objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
Nadležna savezna organizacija zaključuje ugovor sa izvođačem ogleda za ispitivanje sorti.
Nadležna savezna organizacija vrši obradu rezultata ispitivanja dobijenih u oglednom polju i laboratoriji.
Obrada rezultata iz stava 2 ovog člana vrši se po metodama koje propiše nadležni savezni organ.
Nadležna savezna organizacija, na osnovu rezultata ispitivanja, utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za zaštitu sorte za dodelu prava oplemenjivača podnosiocu prijave.
Rešenje o zaštiti sorte ili odbijanju prijave za zaštitu sorte donosi nadležna savezna organizacija.
Sortu za koju je doneseno rešenje o zaštiti sorte nadležna savezna organizacija upisuje u registar zaštićenih sorti.
Sadržaj registra zaštićenih sorti propisuje nadležni savezni organ.
Spisak zaštićenih sorti sa podacima o imenu sorte, oplemenjivaču, nosiocu prava i njihovom sedištu, odnosno prebivalištu, objavljuje se u "Službenom listu SRJ" u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja.
Reprodukcioni materijal zaštićenih sorti poljoprivrednog i šumskog bilja može se stavljati u promet ako je nadležna savezna organizacija donela rešenje o zaštiti sorte.
Reprodukcioni materijal zaštićenih sorti koji se uvozi mora biti snabdeven odgovarajućom dokumentacijom, koju izdaje nadležni organ zemlje izvoznice koji je vršio kontrolu sortnosti i kvaliteta u proizvodnji reprodukcionog materijala.
Pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice može vršiti uvid u:
1) prijave za zaštitu sorti;
2) dokumentaciju o ispitivanju sorti u postupku zaštite;
3) dokumentaciju o zaštićenim sortama, odnosno pravima oplemenjivača.
Ako proizvodnja sorte zahteva ponovnu upotrebu druge sorte (komponenata), podnosilac prijave može u prijavi zahtevati da dokumenta i rezultati ispitivanja komponenti predstavljaju službenu tajnu.
4. Prigovori
Od dana upisa prijave u registar prijava, odnosno upisa sorte u registar zaštićenih sorti, zainteresovano pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice može u roku od 30 dana podneti nadležnoj saveznoj organizaciji prigovor na izvršen upis.
Prigovor mora biti podnesen u pismenoj formi, sa odgovarajućim dokazima.
Prigovor na upis u registar prijava se mora zasnivati na tvrdnji do podnosiocu prijave ne pripada pravo oplemenjivača ili da mu ne pripada pravo prioriteta.
Nadležna savezna organizacija će prigovor iz stava 1 ovog člana dostaviti podnosiocu prijave, sa obaveštenjem da u roku od 30 dana od dana prijema prigovara dostavi odgovor na prigovor, u kome može izjaviti da li namerava da zadrži, izmeni ili povuče svoju prijavu.
Ako podnosilac prijave ne odgovori u predviđenom roku, smatraće se da je prijava povučena. Ako podnosilac prijave odgovori i zatraži da se prijava razmatra, sa izmenama ili bez izmena, odnosno dopuna, njegov odgovor će biti dostavljen podnosiocu prigovora koji je dužan da u roku od 30 dana dostavi odgovor.
Rešenje po prigovoru iz stava 1 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Prigovor na upis u registar zaštićenih sorti mora se zasnivati na tvrdnji da sorta nije nova, originalna, uniformna i stabilna.
Nadležna savezna organizacija može naložiti dodatno ispitivanje sorte da bi utvrdila navode u prigovoru.
Na zahtev nadležne savezne organizacije, podnosilac prigovora mora u roku od 30 dana podneti dodatne informacije i dokumenta na kojima se zasniva njegov prigovor, ili reprodukcioni materijal koji je potreban za ispitivanje.
Ako podnosilac prigovora ne ispuni uslove iz stava 3 ovog člana, prigovor će se zaključkom odbaciti.
Rešenje po prigovoru iz stava 1 ovog člana konačno je u upravno postupku.
III PRAVA I OBAVEZE NOSIOCA PRAVA OPLEMENJIVAČA
1. Prava nosioca prava oplemenjivača
Prava oplemenjivača su: imovinska prava (pravo nosioca prava da zaštićenu sortu koristi i njome raspolaže i da uživa druge ekonomske koristi od zaštićene sorte) i moralna prava (da naziv, odnosno ime oplemenjivača bude naznačeno u prijavi, spisima, registrima, ispravama i publikacijama).
Pravo oplemenjivača na zaštićenu sortu biće priznato oplemenjivaču, pravnom sledbeniku ili njegovom nasledniku prava rešenjem o zaštiti sorte (u daljem tekstu: nosilac prava).
Ako su dva ili više oplemenjivača zajedno stvorili, otkrili ili razvili sortu, imaju ista prava na zaštitu. Ako se oplemenjivači drukčije dogovore, njihova prava biće utvrđena ugovorom.
Danom upisa sorte u registar zaštićenih sorti nosilac prava stiče prava na:
1) proizvodnju ili reprodukciju (multiplikaciju) zaštićene sorte;
2) utvrđivanje uslova za reprodukciju zaštićene sorte;
3) stavljanje u promet zaštićene sorte;
4) marketing zaštićene sorte;
5) izvoz i uvoz zaštićene sorte;
6) korišćenje imena zaštićene sorte.
Nosilac prava može imati prava na:
1) sortu koja u osnovi potiče od zaštićene sorte koja u osnovi nije izvedena sorta;
2) sortu koja se ne može jasno razlikovati od zaštićene sorte;
3) sorte čija proizvodnja zahteva ponovnu upotrebu zaštićene sorte.
Pravo oplemenjivača ne obuhvata pravo na zaštitu postupaka:
1) koji se preduzimaju privatno i u nekomercijalne svrhe;
2) koji se preduzimaju u eksperimentalne svrhe;
3) koji se preduzimaju u svrhu oplemenjivanja drugih sorti.
Pravo oplemenjivača ne odnosi se na prava iz člana 28 ovog zakona, u odnosu na reprodukcioni materijal sorte stavljen u promet od strane nosioca prava ili uz njegovu saglasnost, na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, radi dalje reprodukcije sorte koja se nalazi u postupku ispitivanja ili izvoz reprodukcionog materijala sorte u zemlju koja ne štiti sorte biljnog roda ili vrste kojoj ta sorta pripada.
U periodu od podnošenja prijave za zaštitu sorte do utvrđivanja prava oplemenjivača, nosiocu prava pripada odgovarajuća nadoknada koju plaća pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice koje je tokom navedenog perioda koristilo sortu.
Pravo oplemenjivača na zaštićenu sortu traje 20 godina, a za višegodišnje kulture - 25 godina.
2. Obaveze nosioca prava oplemenjivača
Nosilac prava dužan je da održava zaštićenu sortu ili njene nasledne komponente u nepromenjenom obliku, za vreme trajanja zaštite sorte.
Nadležna savezna organizacija utvrđuje da li se zaštićena sorta ili njene nasledne komponente održavaju u nepromenjenom obliku tokom perioda zaštite.
Ako nadležna savezna organizacija utvrdi da nosilac prava nije uspeo da održi sortu, doneće rešenje o ukidanju prava oplemenjivača.
Na zahtev nadležne savezne organizacije, nosilac prava će obezbediti potrebnu količinu uzoraka reprodukcionog materijala ili naslednih komponenti zaštićene sorte, radi utvrđivanja ili obnavljanja uzorka sorte ili preduzimanja uporednog ispitivanja drugih sorti radi zaštite.
Na zahtev nadležne savezne organizacije, nosilac prava će održavati ili čuvati uzorak sorte za njene potrebe.
3. Licence
Nosilac prava može prava iz člana 28 ovog zakona ugovorom preneti, u celini ili delimično, na drugo pravno lice, preduzetnika ili drugo fizičko lice (u daljem tekstu: licenca).
Licenca se prenosi ugovorom o licenci koji mora biti u pismenoj formi i mora da sadrži: obim prava, vreme na koje se pravo prenosi, visinu naknade za korišćenje tog prava, kao i naznačenje drugih ugovornih prava.
Nosilac prava dužan je da ugovor o licenci dostavi nadležnoj saveznoj organizaciji, radi upisa u registar zaštićenih sorti.
Zahtev za dobijanje obavezne licence podnosi se nadležnoj saveznoj organizaciji.
Ako je korišćenje zaštićene sorte od interesa za poljoprivredu, zdravstvo, obranu, zaštitu i unapređenje životne sredine ili je od posebnog interesa za određenu granu privrede, nadležna savezna organizacija će rešenjem odobriti obaveznu licencu.
Obavezna licenca odobriće se pod sledećim uslovima:
1) ako je podnosilac zahteva osposobljen da koristi pravo oplemenjivača na stručan i efikasan način;
2) ako nosilac prava odbija da odobri licencu ili odobrava pod neprihvatljivim uslovima;
3) ako su protekle tri godine od dana utvrđivanja prava oplemenjivača.
Nadležna savezna organizacija odobriće obaveznu licencu, sa pravom na sva ili određena prava utvrđena u članu 28 ovog zakona.
Nadležna savezna organizacija odrediće odgovarajuću naknadu za odobrenu obaveznu licencu koju će pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice kojem je odobrena licenca isplatiti nosiocu prava.
Nosilac prava dužan je da na zahtev nadležne savezne organizacije isporuči pravnom licu, preduzetniku ili drugom fizičkom licu kome je odobrena obavezna licenca količinu reprodukcionog materijala koja je neophodna za korišćenje obavezne licence, uz isplatu odgovarajuće nadoknade nosiocu prava.
Obavezna licenca se izdaje na period od dve do četiri godine. U izuzetnim okolnostima, obavezna licenca se može odobriti za kraće od dve ili duže od četiri godine. Trajanje obavezne licence može biti produženo ako nadležna savezna organizacija utvrdi da postoje razlozi zbog kojih je dodeljena obavezna licenca i posle isteka roka važenja licence.
Nadležna savezna organizacija ukinuće obaveznu licencu ako pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice kome je licenca odobrena ne ispunjava uslove pod kojima je ona odobrena.
IV PRESTANAK PRAVA OPLEMENJIVAČA
Pravo oplemenjivača prestaje pre isteka roka navedenog u članu 32 ovog zakona u sledećim slučajevima:
1) ako nosilac prava u pismenoj formi izjavi nadležnoj saveznoj organizaciji da želi prekid prava oplemenjivača, i to danom navedenim u izjavi, odnosno danom prijema izjave;
2) ako godišnji troškovi zaštite sorte nisu plaćeni na dan dospeća troškova.
Nadležna savezna organizacija može oglasiti ništavnim rešenje o zaštiti sorte za sve vreme trajanja zaštite, po službenoj dužnosti ili na predlog zainteresovanog pravnog lica, preduzetnika ili drugog fizičkog lica, ako utvrdi da sorta nije nova ili originalna, da sorta nije uniformna ili stabilna, ili da je pravo oplemenjivača utvrđeno pravnom licu, preduzetniku ili drugom fizičkom licu kome ono ne pripada, a lice koje ima pravo oplemenjivača nije pokrenulo postupak zaštite sorte, ili se odreklo prava na zaštitu sorte.
Na osnovu oglašavanja rešenja ništavnim, nadležna savezna organizacija brisaće sortu iz registra zaštićenih sorti.
Nadležna savezna organizacija ukinuće rešenje o zaštiti sorte i o tome uneti podatke u registar zaštićenih sorti ako:
1) utvrdi da nosilac prava oplemenjivača ne održava zaštićenu sortu ili njene nasledne komponente za vreme trajanja zaštite sorte;
2) nosilac prava oplemenjivača ne predloži promenu imena sorte u roku iz člana 18 stava 2 ovog zakona.
Ako je pravo oplemenjivača posle ukidanja ponovo utvrđeno, podnosilac zahteva ne može ostvariti svoja prava od pravnog lica, preduzetnika ili drugog fizičkog lica koje je, u najboljoj nameri, koristilo zaštićenu sortu, u vremenu između ukidanja prava i ponovnog utvrđivanja prava.
V TROŠKOVI
Troškove ispitivanja sorti u oglednom polju i laboratoriji i godišnje troškove zaštite sorti snosi podnosilac prijave, odnosno nosilac prava.
Visinu troškova iz stava 1 ovog člana utvrđuje Savezna vlada.
VI. NADZOR
Nadležni savezni organ, preko saveznog inspektora vrši upravni nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donesenih za izvršavanje ovog zakona.
Savezni inspektor iz stava 1 ovog člana mora imati visoku stručnu spremu iz oblasti ratarstva, povrtlarstva, voćarstva, vinogradarstva, hortikulture ili šumarstva.
U vršenju nadzora nad sprovođenjem ovog zakona, savezni inspektor je ovlašćen da:
1) vrši kontrolu ispitivanja, originalnosti, stabilnosti, uniformnosti sorti u oglednom polju ili laboratoriji kod izvođača ogleda;
2) vrši kontrolu da li izvođač ogleda ispunjava uslove za vršenje ispitivanja sorte u oglednom polju ili laboratoriji;
3) vrši kontrolu proizvodnje i prometa reprodukcionog materijala sorti koje su zaštićene po odredbama ovog zakona;
4) vrši kontrolu uvoza i izvoza reprodukcionog materijala zaštićenih sorti;
5) vrši kontrolu sprovođenja licencnih prava;
6) vrši kontrolu korišćenja imena zaštićene sorte;
7) uzima uzorke reprodukcionog materijala bez naknade, radi utvrđivanja ispunjenosti uslova propisanih ovim zakonom;
8) vrši pregled poslovnih knjiga i isprava pravnih lica, preduzetnika ili dugih fizičkih lica u vezi sa sprovođenjem ovog zakona;
9) prikuplja podatke i obaveštenja od odgovornih i drugih lica i saslušava svedoke i veštake kad je to potrebno za uspešno obavljanje njegovih poslova.
U vršenju nadzora nad sprovođenjem ovog zakona, savezni inspektor je ovlašćen da:
1) zabrani stavljanje u promet, uvoz ili izvoz reprodukcionog materijala sorti, ako utvrdi da reprodukcioni materijal ne ispunjava uslove navedene u ovom zakonu.
2) zabrani izvođaču ogleda ispitivanje sorti u oglednom polju i laboratoriji, ako ne otkloni nedostatke u pogledu uslova propisanih ovim zakonom i propisom donesenim za izvršenje ovog zakona;
3) podnosi krivične prijave, prijave za privredne prestupe i zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, zbog povreda odredaba ovog zakona;
4) naredi preduzimanje i drugih mera na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona.
Mere iz stava 1 ovog člana određuju se rešenjem saveznog inspektora.
Protiv rešenja saveznog inspektora može se izjaviti prigovor nadležnom saveznom organu.
Prigovor se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja i ne zadržava njegovo izvršenje.
Rešenje nadležnog saveznog organa konačno je u upravnom postupku.
Savezni inspektori moraju imati službenu legitimaciju, službeno odelo i znak saveznog inspektora.
Obrazac službene legitimacije, izgled službenog odela i oblik znaka iz stava 1 ovog člana propisuje nadležni savezni organ.
VII KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 150.000 do 450.000 novih dinar kazniće se za privredni prestup pravno lice:
1) ako koristi ime sorte, koje nije odobreno rešenjem nadležne savezne organizacije (član 14, stav 9);
2) ako koristi ime sorte koje je identično ili veoma slično imenu zaštićene sorte iste ili bliske vrste, kao i posle prestanka korišćenja zaštićene sorte, u slučaju da ime zaštićene sorte ima poseban značaj u odnosu na sortu (član 15 stav 3);
3) ako stavi u promet reprodukcioni materijal sorte koja nije dobila rešenje o zaštiti sorte (član 22 stav 1);
4) ako uvozi reprodukcioni materijal sorte koja nije snabdevena odgovarajućom dokumentacijom izdatom od nadležnog organa zemlje izvoznice koji je vršio kontrolu u proizvodnji reprodukcionog materijala sorti (član 22 stav 2);
5) ako ne održava zaštićenu sortu ili njene nasledne komponente, za vreme trajanja zaštite sorte (član 33).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara.
Ako neku od radnji iz člana 46 ovog zakona učini preduzetnik, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik:
1) ako na zahtev nadležne savezne organizacije ne isporuči potrebnu količinu uzorka reprodukcionog materijala ili naslednih komponenti zaštićene sorte radi obnavljanja uzorka sorte ili preduzimanja uporednih ispitivanja drugih sorti radi zaštite, ili ako ne održava ili ne čuva zvanični uzorak za potrebe nadležne savezne organizacije (član 35);
2) ako nadležnoj saveznoj organizaciji ne dostavi ugovor o licenci radi upisa u registar zaštićenih sorti (član 36 stav 3);
3) ako na zahtev nadležne savezne organizacije ne isporuči potrebnu količinu reprodukcionog materijala neophodnu za korišćenje obavezne licence (član 37 stav 6).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Ako radnju iz člana 46 stav 1 tačka 1 i tač. 3 i 4 i člana 48 stav 1 ovog zakona učini fizičko lice, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Propisi za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o priznavanju novostvorenih, odobravanju uvođenja u proizvodnju stranih i zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja ("Službeni list SFRJ", br. 38/80 i 82/90).
Sorte koje su zaštićene po odredbama Zakona o priznavanju novostvorenih, odobravanju uvođenja u proizvodnju stranih i zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja moraju se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ispitati u oglednom polju i laboratoriji da bi se utvrdilo da li je navedena sorta originalna, uniformna i stabilna.
Sorte za koje su podnete prijave za zaštitu sorte do dana stupanja na snagu ovog zakona, a po kojima postupak nije okončan, zaštitiće se po odredbama ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".