1) Priprema za procenu

Priprema za procenu vrednosti kapitala obuhvata:

- izradu informacione osnove procene, koju čine podaci o preduzeću koje se procenjuje, podaci o grani ili grupaciji u kojoj ona posluje i podaci o privrednim kretanjima u celini i

- finansijsku analizu poslovanja preduzeća, koja se zasniva na analizi zvaničnih računovodstvenih izveštaja preduzeća. Predmet analize su računovodstveni izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha) preduzeća sačinjeni sa datumom procene, kao i izveštaji za vreme od najmanje pet godina koje prethode proceni vrednosti kapitala.

2) Procena primenom propisanih metoda

(1) Metoda diskontovanja novčanih tokova obuhvata:

a) projektovanje rezultata poslovanja za svaku godinu u određenom budućem periodu, kao i za poslednju godinu tog perioda;

b) definisanje novčanog toka;

v) utvrđivanje diskontne stope i svođenje neto novčanog toka na sadašnju vrednost;

g) izračunavanje rezidualne vrednosti;

d) utvrđivanje vrednosti preduzeća putem diskontovanja novčanog toka;

đ) analiza dobijenih rezultata.

Vreme za koje se vrši projekcija rezultata poslovanja utvrđuje se na osnovu kretanja budućih rezultata.

a) Projektovanje rezultata poslovanja

Projektovanje budućih rezultata zasniva se na pretpostavkama tekućeg poslovanja, merama poslovne politike i projekcijama tržišnih uslova poslovanja.

Ako su pretpostavke projekcije već pripremljene, procenjivač ocenjuje da li se može smatrati normalnim nastavak poslovanja prema tim pretpostavkama i projekcijama.

Projektovanje finansijskog rezultata obuhvata sledeće elemente: prihode, troškove (varijabilni i fiksni, uticaj zaliha itd.), amortizaciju, zaduženost i poresko opterećenje.

Projekcije svih elemenata finansijskog rezultata ne mogu se značajno razlikovati od onoga što je preduzeće već ostvarivalo u prošlom periodu.

Ako su projektovani rezultati negativni ili marginalno pozitivni, a posebno ako se takav rezultat dobija u terminalnoj godini, odnosno kada je stabilizovan na tom nivou, onda se preispituje svrsishodnost primene prinosnog metoda. U tom slučaju, vrednost preduzeća nije u njegovim budućim rezultatima, već se nalazi u sredstvima kojima ono raspolaže.

b) Definisanje novčanog toka

Novčani tok se može definisati za vreme koje prethodi servisiranju dugova za vreme posle servisiranja dugova.

v) Utvrđivanje diskontne stope

Diskontna stopa (DS) predstavlja cenu kapitala koja se određuje prema rizičnosti ulaganja.

Diskontna stopa za novčani tok pre servisiranja dugova izračunava se kao ponderisani prosek cene sopstvenog kapitala i cene pozajmljenih izvora.

Diskontna stopa kao cena sopstvenog kapitala izračunava se kao zbir tri osnovna dela i to: stope povraćaja bez rizika i stope rizika ulaganja u Saveznu Republiku Jugoslaviju, koje objavljuje Direkcija za procenu vrednosti kapitala jednom mesečno, kao i stope rizika ulaganja u konkretno preduzeće koja se određuje u postupku procene.

Stopa rizika ulaganja u preduzeće čiji se kapital procenjuje određuje se u smislu člana 8 st. 6 i 7 Uredbe.

Konkretna kvantifikacija rizika, na osnovu temeljne analize pojedinih elemenata, obavlja se pomoću preferencijalne skale rizika.

Diskontna stopa kao cena pozajmljenih izvora određuje se u smislu člana 8 stav 9 Uredbe.

Diskontna stopa za novčani tok posle servisiranja dugova, zahteva upotrebu diskontne stope koja se izračunava u smislu člana 8 stav 3 Uredbe.

Diskontovanjem novčanog toka u projektovanom periodu, putem stope određene na način iz stava 2 ove tačke vrši se njegovo svođenje na sadašnju vrednost.

g) Izračunavanje rezidualne vrednosti

Na osnovu rezultata u poslednjoj godini procenjuje se vrednost preduzeća u periodu koji nastupa posle projektovanog perioda, što predstavlja rezidualnu vrednost preduzeća.

Rezidualna vrednost izračunava se na način utvrđen u članu 7 Uredbe.

U rezidualnom novčanom toku amortizacija je jednaka predviđenim investicijama u osnovna sredstva.

d) Utvrđivanje vrednosti preduzeća putem diskontovanja novčanog toka

Procenjena vrednost kapitala po metodu DNT dobija se kao zbir sadašnje (diskontovane) vrednosti neto novčanog toka u projektovanom periodu i sadašnje vrednosti reziduala.

đ) Analiza dobijenih rezultata

Rezultati dobijeni procenom po metodu DNT proveravaju se sa aspekta da li dobijena vrednost ima smisla i da li je potrebno njeno povećavanje ili smanjivanje za neangažovana sredstva, odnosno potencijalne obaveze u vanbilansnoj evidenciji.

(2) Procena metodom neto imovine (NI)

Ova metoda obuhvata procenu vrednosti imovine i vrednosti obaveza preduzeća.

U primeni metoda neto imovine, pored procenjivanja učestvuju i specijalisti za procenu vrednosti pojedinih oblika imovine (zemljišta, građevinskih objekata, zasada, osnovnog stada, opreme, zaliha, potraživanja, itd.).

Primena metoda neto imovine zasniva se na podacima iz računovodstvenog izveštaja sačinjenog u smislu odredbe člana 2 Uredbe.

Procena obuhvata sledeće postupke:

- proveru obuhvatnosti popisa, odnosno bilansa stanja,
- dopunjavanje bilansa stanja imovine i obaveze (ako je potrebno) za iznos sredstava ili obaveze za koje se pouzdano tvrdi da nisu obuhvaćena,
- procenu vrednosti pozicija bilansa stanja u smislu odredaba člana 9 Uredbe,
- izračunavanje vrednosti kapitala kao razlike između procenjene vrednosti imovine i procenjene vrednosti obaveza.

(3) Procena metodom likvidacione vrednosti (LV)

Ovaj metod pretpostavlja prestanak rada preduzeća i prodaju imovine po tržišnim cenama u postupku redovne likvidacije.

Primena metoda zasniva se na podacima iz računovodstvenog izveštaja sačinjenog u smislu odredbe člana 2 Uredbe.

Procena obuhvata sledeće postupke:

- proveru obuhvatnosti popisa, odnosno bilansa stanja,
- dopunjavanje bilansa stanja imovine i obaveza za iznos sredstava ili obaveze za koje se pouzdano utvrdi da nisu obuhvaćena,
- određivanje najpogodnijeg načina za redovnu likvidaciju i postizanje maksimalne vrednosti likvidacionog ostatka,
- utvrđivanje bruto likvidacione vrednosti (pre oduzimanja troškova likvidacije, poreza i dr.),
- umanjivanje bruto likvidacione vrednosti za iznos direktnih i indirektnih troškova likvidacije,
- utvrđivanje rezultata (dobit ili i gubitak) nastalog tokom perioda likvidacije,
- utvrđivanje likvidacione vrednosti svih obaveza.

Procenjena vrednost kapitala po ovom metodu je razlika između tržišne vrednosti imovine i realne vrednosti obaveze.

Likvidaciona vrednost se koristi u procenama kao kontrolna vrednost.

4) Utvrđivanje i iskazivanje konačnog rezultata procene

Rezultati procene vrednosti kapitala dobijeni primenom sva tri navedena metoda valorizuju se tako što se vrednost dobijena metodom DNT može korigovati vrednošću dobijenom po metodi NI, najviše do nivoa njihovog ravnopravnog tretmana (ponder 0,5), pri čemu dobijena vrednost ne može biti manja od vrednosti koja je dobijena primenom metoda LV.

Zaključak o vrednosti i strukturi kapitala sadrži procenom utvrđenu vrednost ukupnog kapitala, vrednost društvenog i državnog kapitala i vrednost kapitala drugih vlasnika, sa pravom i bez prava upravljanja. (Kao kapital bez prava upravljanja mogu se javiti deonice po osnovu člana 26 Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94), člana 4 Zakona o isplati ličnih dohodaka, sredstava za neposrednu i zajedničku potrošnju i sredstava za ishranu radnika ("Službeni list SFRJ", br. 37/90 i 84/90) na koje nisu plaćeni porezi i doprinosi i nisu korišćene za otplatu deonica emitovanih po odredbama Zakona o društvenom kapitalu, vlasnička ulaganja po članu 10 Zakona o visini zarada, naknada i drugih primanja zaposlenih za vreme primene ekonomskih sankcija Saveta bezbednosti OUN ("Službeni glasnik RS", br. 46/92) i druga ulaganja u trajni kapital preduzeća bez prava na povraćaj i bez prava upravljanja).

Dinarska protivvrednost kapitala i prava subjekata u procesu vlasničke tranformacije, shodno članu 3 tačka (2) i članu 12 tačka (2) i (4) Zakona o svojinskoj transformaciji iskazuje se po kursu koji čini ukupan iznos dinara po jednoj jedinici strane valute u prometu na Međubankarskom tržištu deviza.

Dinarska protivvrednost iz stava 3 ove tačke dobija se sabiranjem srednjeg kursa za određenu valutu sa Kursne liste za devize i posebne dinarske stimulacije sa Liste posebnih dinarskih stimulacija za istu valutu. Ove liste dnevno objavljuju Narodna banka Jugoslavije i Međubankarsko tržište deviza.

O izvršenoj proceni sastavlja se izveštaj koji sadrži: naziv ovlašćenog procenjivača, rukovodioca tima, kao i ostalih lica angažovanih na poslovima procene vrednosti, odnosno sastav tima procenjivača za preduzeće koje samostalno vrši procenu za sebe (rukovodilac tima kao i ostala lica članovi tima); uvod (rezime); informacije o preduzeću i njegovom položaju u okviru grane ili grupacije delatnosti; finansijsku analizu preduzeća; procenu po propisanim metodama i zaključak o vrednosti i strukturi kapitala.

Obavezni prilozi uz izveštaj o proceni vrednosti kapitalu su: dokumentacija i obračuni.

Dokumentacija sadrži: rešenje o upisu u sudski registar; bilanse stanja, uspeha i rasporeda rezultata za najmanje poslednjih pet godina i imovinsko-pravnu dokumentaciju za nekretnine.

Obračun sadrži: procenu vrednosti poslovne imovine po kategorijama; projekciju kategorija i tokova za prinosni metod i bilanse stanja na dan procene po svim primenjenim metodama procene i finalni bilans stanja posle utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala.

Zaključak sadrži kao prilog: izjavu procenjivača o nezavisnosti u odnosu na preduzeće koje procenjuje i izjavu odgovornog lica preduzeća koje se procenjuje, da je obuhvaćena sva imovina i obaveze preduzeća.

3. Ovo uputstvo stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".