ZAKONO POMORSKOJ I UNUTRAŠNJOJ PLOVIDBI("Sl. list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000) |
Prvi deo
UVODNE ODREDBE
Ovim zakonom uređuju se bezbednost plovidbe na moru i unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije, plovni putevi na obalnom moru i na unutrašnjim vodama u Saveznoj Republici Jugoslaviji, državna pripadnost, identifikacija i upis broda, osnovi svojinsko-pravnih odnosa u pogledu brodova, brodar, obligacioni odnosi koji se odnose na brodove, plovidbene nezgode, postupak izvršenja i obezbeđenja na brodovima i merodavno pravo i nadležnost sudova u Saveznoj Republici Jugoslaviji za sporove sa međunarodnim obeležjem.
Brodovi koji imaju jugoslovensku državnu pripadnost (u daljem tekstu: jugoslovenski brodovi) kada se nalaze na otvorenom moru su pod suverenitetom Savezne Republike Jugoslavije.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na brodove odnose se i na ratne brodove i druge plovne objekte pomorske i unutrašnje plovidbe, ako je to ovim zakonom predviđeno.
Na odnose koji nisu uređeni ovim zakonom i na drugim propisima donesenim na osnovu ovog zakona, primenjuju se običaji u pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) "pomorska plovidba" je plovidba koja se obavlja na moru, na rekama Jadranskog sliva do granice do koje su one plovne s morske strane, na Skadarskom jezeru i na reci Rijeka Crnojevića;
2) "unutrašnja plovidba" je plovidba koja se obavlja na rekama, kanalima i jezerima, osim na rekama Jadranskog sliva i na Skadarskom jezeru i na reci Rijeka Crnojevića;
3) "plovni objekt" je brod, tehnički plovni objekt, ploveće postrojenje, čamac i drugi objekt koji je osposobljen za plovidbu i koji učestvuje u plovidbi;
4) "trgovačka mornarica" obuhvata pomorske brodove i brodove unutrašnje plovidbe i druge plovne objekte, osim ratnih brodova;
5) "brod" je pomorski brod i brod unutrašnje plovidbe, osim ratnog broda;
6) "jugoslovenski ratni brod" je brod koji je pod komandom oficira Vojske Jugoslavije, a čija je posada vojna;
7) "pomorski brod" je brod registrovan za plovidbu morem, čija baždarska dužina iznosi najmanje 12 metara, a registarska zapremina - najmanje 15 BRT;
8) "putnički brod" je brod pomorske ili unutrašnje plovidbe registrovan za prevoz više od 12 putnika;
9) "pomorski teretni brod" je brod koji nije pomorski putnički brod;
10) "pomorski tehnički plovni objekt" je brod registrovan za obavljanje tehničkih radova (bager, dizalica, platforma za istraživanje i eksploataciju nafte i sl.);
11) "pomorski čamac" je plovni objekt registrovan za plovidbu morem, čija baždarska dužina iznosi manje od 12 metara, a registarska zapremina - manje od 15 BRT;
12) "brod unutrašnje plovidbe" je brod registrovan za plovidbu na unutrašnjim vodama, čija dužina trupa iznosi najmanje 15 metara, a širina trupa - najmanje tri metra ili čija je najveća istisnina najmanje 15 tona, kao i tegljač i potiskivač, bez obzira na njihovu dužinu, širinu i istisninu;
13) "teretni brod unutrašnje plovidbe" je brod registrovan za prevoz tereta;
14) "tegljač, odnosno potiskivač" je brod registrovan za tegljenje ili potiskivanje drugih plovnih objekata;
15) "brod unutrašnje plovidbe sa sopstvenim pogonom" je brod koji ima sopstveni mašinski uređaj za pogon;
16) "brod unutrašnje plovidbe bez sopstvenog pogona" je brod koji nema sopstveni mašinski uređaj za pogon, kao i brod čiji se mašinski uređaj koristi za premeštanja u pristaništu ili mestima ukrcaja ili iskrcaja ili da bi se povećale njegove manevarske sposobnosti za vreme potiskivanja ili tegljenja;
17) "tehnički plovni objekt unutrašnje plovidbe" je objekt opremljen mehaničkim uređajem za obavljanje tehničkih radova na unutrašnjim vodama sa sopstvenim pogonskim mašinskim uređajima ili bez njega (ploveća naprava, bager, dizalica, platforma i sl.);
18) "ploveće postrojenje" je plovni objekt bez sopstvenog pogona koji nije predviđen za premeštanje niti za obavljanje posebnih radova na moru ili unutrašnjim vodama (kupatilo, pristan, hangar, vodenica, ribarska tikvara, kuća za odmor, pontonski most, stambena lađa, ugostiteljski objekt, splav kućica, ploveća radionica i sl.);
19) "čamac unutrašnje plovidbe" je plovni objekt, osim tegljača i potiskivača, bez obzira na njihovu dužinu, širinu i istisninu, registrovan za plovidbu na unutrašnjim vodama, čija dužina trupa iznosi manje od 15 metara, a širina trupa manje od tri metra, a čija najveća istisnina iznosi manje od 15 tona;
20) "nuklearni brod" je pomorski brod opremljen nuklearnim postrojenjem;
21) "ribarski brod" je brod registrovan i opremljen za ulov ribe ili drugih živih bića koja žive u vodi;
22) "jahta" je brod koji služi u neprivredne svrhe za razonodu, sport ili rekreaciju;
23) "jugoslovenski javni brod" je brod koji upotrebljava jugoslovenski državni organ, a koji nije ratni brod i koji služi isključivo u neprivredne svrhe;
24) "tanker" je brod pomorske ili unutrašnje plovidbe registrovan za prevoz tereta u tečnom stanju;
25) "brod u gradnji" je brod od momenta polaganja kobilice ili sličnog postupka gradnje do momenta upisa u upisnik brodova;
26) "postojeći brod" je brod koji nije u gradnji;
27) "strani trgovački brod" je pomorski brod koji ima stranu državnu pripadnost, odnosno brod unutrašnje plovidbe koji je upisan u strani upisnik brodova;
28) "strani ratni brod" je brod koji je pod komandom oficira stranih oružanih snaga, a čija je posada vojna;
29) "strani javni brod" je brod koji upotrebljava organ strane države a koji nije ratni brod i služi isključivo u neprivredne svrhe;
30) "strani čamac" je plovni objekt koji se smatra čamcem prema propisima države u kojoj je evidentiran, a ako nije evidentiran - prema propisima države čiji je državljanin vlasnik čamca;
31) "skela" je plovni objekt unutrašnje plovidbe namenjen za prevoz lica i stvari sa jedne na drugu obalu unutrašnjih voda;
32) "putnik" je svako lice na brodu, čamcu ili drugom plovnom objektu, osim dece mlađe od jedne godine, lica zaposlenih na brodu u bilo kom svojstvu i članova njihove porodice;
33) "međunarodno putovanje" je putovanje brodom, čamcem ili drugim plovnim objektom iz jugoslovenske luke ili pristaništa u stranu luku ili pristanište i obratno;
34) "potisnica" je teretni brod unutrašnje plovidbe bez sopstvenog pogona i bez sopstvenog kormilarskog uređaja;
35) "tegljenica" je teretni brod unutrašnje plovidbe bez sopstvenog pogona, a koji ima sopstveni kormilarski uređaj;
36) "sanitetski brod" je brod registrovan i opremljen za zdravstvenu službu;
37) "ledolomac" je brod registrovan i opremljen za razbijanje leda;
38) "luka, odnosno pristanište" je vodeni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor sa objektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zaštitu plovnih objekata, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika i robe;
39) "zimovnik" je izgrađeni ili prirodni vodeni prostor na unutrašnjem plovnom putu koji je uređen i osposobljen kao sigurno sklonište za brodove od oštećenja ledom ili velike vode;
40) "sklonište" je prirodni deo vodenog prostora na unutrašnjem plovnom putu koji služi za nužni smeštaj brodova radi zaštite od oštećenja prilikom neposrednog nadolaska leda ili velike vode;
41) "sidrište na unutrašnjim vodama" je opremljeni i obeleženi deo unutrašnjih voda na kojem se može vršiti bezbedno stajanje i manevrisanje plovnog objekta i čija dubina ne sme biti manja od minimalne dubine plovnog puta na kojem se sidrište nalazi ili sa kojim je spojeno;
42) "sidrište na moru" je deo mora ispred luke određen lučkim uzansama te luke;
43) "marina" je specijalizovana luka ili pristanište na obali mora, reka, kanala ili jezera namenjenih za prihvat, čuvanje i opremu plovnih objekata koji služe za rekreaciju, sport i razonodu;
44) "brodar" je fizičko ili pravno lice koje je kao držalac broda nosilac plovidbenog poduhvata, s tim što se pretpostavlja, dok se protivno ne dokaže, da je brodar lice koje je u upisnik brodova upisano kao vlasnik broda;
45) "ulje" je svako postojano ulje, sirova nafta, teško dizel-ulje, mazivo-ulje i životinjska biljna ulja i masti, bez obzira na to da li se prevozi brodom kao teret ili kao gorivo za pogon broda;
46) "plovidbena nezgoda" je vanredni događaj na moru ili unutrašnjim vodama nastao u plovidbi ili iskorišćavanju plovnog objekta, plovnog puta ili objekta na njemu pri kojem je došlo do ljudskih žrtava ili telesnih oštećenja, materijalne štete ili zagađivanja životne sredine.
Drugi deo
BEZBEDNOST PLOVIDBE
Glava 1
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Plovni putevi u obalnom moru i na unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije, luke i pristaništa, pomorski brodovi, brodovi unutrašnje plovidbe i drugi plovni objekti, posada na brodovima i drugim plovnim objektima, na moru i unutrašnjim plovnim putevima, moraju da ispunjavaju uslove za bezbednu plovidbu propisane ovim zakonom.
Ovim zakonom uređuje se i bezbednost plovidbe na plovnim putevima na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe.
Način ostvarivanja zaštite života ljudi na moru i unutrašnjim plovnim putevima, kao i izbegavanje sudara na moru, uređuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Preduzeće i drugo pravno lice koje obavlja javni saobraćaj na moru i unutrašnjim plovnim putevima, koje upravlja lukom, odnosno pristaništem, ili ovlašćeno pravno lice koje uređuje i održava te plovne puteve dužno je da:
1) obezbedi trajno vršenje kontrole bezbednosti plovidbe;
2) evidentira propisane podatke koji su od značaja za bezbednost plovidbe.
Javni saobraćaj na moru i unutrašnjim plovnim putevima može obavljati strano pravno i fizičko lice pod uslovima predviđenim saveznim zakonom.
Glava 2
PLOVNI PUTEVI
Plovni put u obalnom moru Savezne Republike Jugoslavije je pojas u tom moru dovoljno dubok i širok za bezbednu plovidbu broda koji je, po potrebi, i obeležen.
Plovni put na unutrašnjim vodama je reka, kanal ili jezero na kome su obezbeđeni uslovi za bezbednu plovidbu.
Plovni putevi moraju da ispunjavaju uslove za bezbednu plovidbu propisane ovim zakonom.
Kategorizaciju unutrašnjih plovnih puteva propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Objekti bezbednosti plovidbe na plovnim putevima u obalnom moru su svetionici, obalna svetla, plutače i druge oznake, signalne stanice i radio-stanice, optički, zvučni, električni, elektronski, radarski i drugi uređaji za bezbednu plovidbu na moru, plovnim putevima i u lukama.
Objekti bezbednosti plovidbe na plovnim putevima unutrašnjih voda su signalne stanice i radio-stanice, plovni i obalni signali, plovidbene oznake, optički, zvučni, električni, elektronski, radarski i drugi uređaji za bezbednost plovidbe, zimovnici, sidrišta i prevodnice na plovnom putu i hidrotehnički objekti kojima se obezbeđuje bezbednost plovidbe u okviru predviđenih gabarita.
Naknade za korišćenje objekata bezbednosti plovidbe i usluga radio-službe na plovnim putevima u obalnom moru i unutrašnjim plovnim putevima Savezne Republike Jugoslavije plaćaju korisnici tih plovnih puteva.
Visina naknade iz stava 3 ovog člana određuje se tarifom.
Naknade se uplaćuju u savezni budžet.
Plovni putevi u obalnom moru i na unutrašnjim vodama moraju se uređivati, na njima se mora održavati plovnost i postavljati objekti bezbednosti plovidbe i obezbeđivati funkcionisanje u skladu sa utvrđenom kategorijom plovnog puta.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa privremeno će ograničiti ili zabraniti plovidbu plovnim putem ako je ugrožena bezbednost plovidbe ili sigurnost hidro-građevinskih i drugih objekata na plovnom putu i o tome blagovremeno obavestiti učesnike u plovidbi preko sredstava informisanja ili na uobičajen način.
Prostor namenjen za sport, rekreaciju i razonodu mora biti odvojen od plovnog puta.
Plovni put na unutrašnjim vodama na kome važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe uređuje se i održava prema kategoriji utvrđenoj međunarodnim ugovorom kojim se uspostavlja međunarodni ili međudržavni režim plovidbe.
Plovne puteve na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe i objekte bezbednosti plovidbe na plovnim putevima u obalnom moru i na unutrašnjim plovnim putevima određuje Savezna vlada.
Oznake na plovnim putevima u obalnom moru i na unutrašnjim vodama utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Uređivanje i održavanje plovnih puteva u obalnom moru i na unutrašnjim vodama vrši ovlašćeno pravno lice koje ispunjava propisane uslove u pogledu kadrova i opreme neophodne za stručno i kvalitetno izvođenje poslova koji su mu povereni.
Za izdavanje odobrenja za izgradnju prevodnica, plovnih kanala, luka, pristaništa i drugih hidrotehničkih objekata od uticaja na bezbednost plovidbe, potrebna je saglasnost lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa izdaje odobrenje za preduzimanje aktivnosti na plovnom putu koje mogu uticati na režim plovidbe.
Investitor ili vlasnik objekata ili sredstava koji predstavljaju stalne ili privremene prepreke na plovnom putu (mostovi, kablovi, potonuli objekti i sl.), dužan je, u roku određenom od lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa da postavi i održava svetla i znakove za obeležavanje tih prepreka, a po potrebi i da te prepreke ukloni sa plovnog puta.
Ako lice iz stava 1 ovog člana ne postavi propisano svetlo ili drugi znak, ili ako postavljeno svetlo ili drugi znak ne održava u ispravnom stanju ili ne ukloni prepreke, ovlašćeno pravno lice koje se stara o uređivanju i održavanju plovnog puta, na zahtev lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa, a na teret tog lica, postaviće propisano svetlo ili drugi znak, odnosno neispravno svetlo ili drugi znak će dovesti u ispravno stanje ili ukloniti prepreke.
Na plovnom putu mogu se održavati sportska takmičenja, odnosno priredbe, na osnovu odobrenja lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa.
Zahtev za izdavanje odobrenja iz člana 17 ovog zakona, organizator sportskog takmičenja, odnosno priredbe je dužan da podnese lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa najdocnije 15 dana pre početka održavanja takmičenja, odnosno priredbe.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa je dužna da obavesti učesnike u plovidbi o održavanju takmičenja, odnosno priredbe najdocnije osam dana pre početka takmičenja.
Organizator priredbe dužan je da u roku od 24 časa posle održane priredbe ukloni sa plovnog puta oznake, uređaje i predmete koji su u vezi održavanja priredbe bili postavljeni.
Ako organizator priredbe ne izvrši obavezu iz stava 1 ovog člana, ovlašćeno pravno lice koje uređuje i održava plovni put, izvršiće uklanjanje o trošku organizatora.
Obalne radio-stanice vrše radio-službu koja služi zaštiti ljudskog života i bezbednosti plovidbe na moru, odnosno unutrašnjim plovnim putevima.
U vršenju radio-službe iz stava 1 ovog člana, obalne radio-stanice dužne su da organizuju službu bdenja.
Brodovi koji moraju da imaju brodsku radio-stanicu moraju za vreme plovidbe broda da organizuju službu bdenja, saglasno propisima o radio-saobraćaju.
Način i uslove rada radio-službe za bezbednost plovidbe i uslove koje treba da ispunjavaju obalne i brodske radio-stanice propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Zimovnici na unutrašnjim plovnim putevima moraju ispunjavati uslove bezbednosti plovidbe koje utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Uslove koje moraju da ispunjavaju zimovnici otvoreni za zimovanje stranih brodova na unutrašnjim plovnim putevima na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe, određuje Savezna vlada.
Zimovnike na unutrašnjim plovnim putevima na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe, otvorene za zimovanje stranih brodova određuje Saveza vlada.
Glava 3
LUKE I PRISTANIŠTA
Luka, odnosno pristanište može biti namenjeno za uskladištavanje i ostala manipulisanja robom, proizvodnju, oplemenjivanje i doradu robe i ostale privredne delatnosti koje su sa ovim delatnostima u međusobnoj ekonomskoj, saobraćajnoj ili tehnološkoj vezi.
Vodeni prostor pristaništa ne sme se pri niskom vodostaju proširivati na plovni put.
Luke i pristaništa moraju da ispunjavaju propisane uslove i da se u njima vrše delatnosti na području čije su granice određene saglasno tim propisima.
Luke i pristaništa mogu biti otvoreni za javni saobraćaj (međunarodni i unutrašnji) ili za posebne namene (sopstvene potrebe i dr.) ako su ispunjeni propisani uslovi za bezbednost plovidbe u luci, odnosno pristaništu.
Uslove koje moraju ispunjavati luke, odnosno pristaništa namenjena za međunarodni saobraćaj određuje Savezna vlada.
Luke i pristaništa, odnosno delove luka i pristaništa namenjenih za međunarodni saobraćaj, određuje Savezna vlada.
Preduzeće i drugo pravno lice koje upravlja lukom, odnosno pristaništem dužno je da održava luku, odnosno pristanište tako da omogućava bezbednu plovidbu.
Strano pravno i fizičko lice može osnivati ili ulagati u preduzeće radi upravljanja lukom, odnosno pristaništem u skladu sa saveznim zakonom.
Lica iz stava 2 ovog člana dužna su da održavaju luku, odnosno pristanište tako da omoguće bezbednu plovidbu.
Preduzeće i drugo pravno lice koje upravlja lukom, odnosno pristaništem otvorenim za javni saobraćaj dužno je da pod jednakim uslovima omogući svakom fizičkom i pravnom licu korišćenje objekata u luci, odnosno pristaništu prema njihovoj nameni i u granicama raspoloživih kapaciteta.
Preduzeće i drugo pravno lice koje upravlja lukom, odnosno pristaništem koji nisu otvoreni za javni saobraćaj, a koji ispunjavaju uslove za sklanjanje plovnih objekata u slučaju elementarnih nepogoda, dužno je da, pod uslovima iz stava 1 ovog člana obezbedi korišćenje luke, odnosno pristaništa kao i objekte bezbednosti plovidbe dok traju elementarne nepogode.
U pogledu korišćenja luke i pristaništa otvorenih za međunarodni javni saobraćaj i plaćanja lučkih, odnosno pristanišnih naknada, strani brodovi su izjednačeni s jugoslovenskim, pod uslovom uzajamnosti.
Odredba stava 3 ovog člana primenjuje se i na zimovnike koji se nalaze na plovnom putu na kome važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe.
Strani brod dužan je da prilikom dolaska u luku, odnosno pristanište preda lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa, i to:
1) pomorski brod - opštu izjavu, zdravstvenu izjavu i izvod iz propisa posade;
2) brod unutrašnje plovidbe - izjavu o dolasku broda u pristanište, zdravstvenu izjavu i izvod iz propisa posade.
Prilikom odlaska iz luke, odnosno pristaništa, strani brod je dužan da preda izvod iz popisa posade samo za ona lica koja su ukrcana na brod ili iskrcana sa broda dok se brod nalazio u licu, odnosno pristaništu.
Strani brod koji dolazi iz jugoslovenske luke ili pristaništa ne predaje u drugoj jugoslovenskoj luci, odnosno pristaništu izvode iz popisa posade za ona lica koja se ne iskrcavaju niti ukrcavaju u toj luci, odnosno pristaništu.
Strana jahta, odnosno strani čamac koji namerava da krstari i boravi u obalnom moru ili na unutrašnjim plovnim putevima Savezne Republike Jugoslavije, dužan je da svoj dolazak prijavi lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa i da podnese zahtev za izdavanje odobrenja za krstarenje i zadržavanje.
Strani nuklearni brod koji namerava da dođe u jugoslovensku luku otvorenu za međunarodni pomorski saobraćaj dužan je da zatraži dozvolu za uplovljenje u luku i da blagovremeno dostavi overeni prepis dokumentacije o sigurnosti nuklearnog postrojenja saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće brodu iz stava 1 ovog člana dozvolu za dolazak u jugoslovensku luku, pod uslovom da od tog broda ne preti opasnost prouzrokovanja nuklearne štete i ako taj brod, na njegov zahtev, pribavi garanciju do visine iznosa iz člana 896 ovog zakona.
Pre uplovljenja stranog nuklearnog broda koji je dobio dozvolu iz stava 2 ovog člana, lučka kapetanija narediće da ovlašćeno preduzeće ili drugo pravno lice, na najpodesnijem mestu, izvrši pregled uverenja o nuklearnoj sigurnosti broda, kao i preglede radi utvrđivanja da li od tog broda preti opasnost prouzrokovanja nuklearne štete. Ovo preduzeće može, po potrebi, da vrši ponovne preglede i za vreme boravka broda u luci.
Strani brod koji prevozi više od 2000 tona ulja, a nema uverenje o osiguranju ili drugom finansijskom jemstvu o imovinskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađivanjem uljem predviđeno u članu 885 ovog zakona, ne sme ulaziti u luku, odnosno pristanište, niti izlaziti iz luke, odnosno pristaništa Savezne Republike Jugoslavije, niti u njima ukrcavati ili iskrcavati ulje.
Odredba stava 1 ovog člana odnosi se i na strani brod iz tog stava koji prevozi više od 2000 tona ulja koji je u svojini strane države, a koji nema uverenje o osiguranju ili drugom finansijskom jemstvu države u kojoj je upisan da je brod svojina države i da je njegova odgovornost pokrivena u granicama predviđenim u članu 881 ovog zakona.
Ako u luci, odnosno pristaništu nastane požar ili druga nezgoda koja ugrožava bezbednost ljudskih života, brodova i ostalih plovnih objekata, lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa dužna je da naredi da određeni brod odmah krene na mesto požara, odnosno nezgode, i to:
1) najbliži ili drugi brod - radi spasavanja ugroženih ljudskih života;
2) jugoslovenski brod - radi spasavanja drugog jugoslovenskog broda i stvari sa tog broda koje su svojina jugoslovenskih preduzeća i drugih pravnih lica ili svojina državljana Savezne Republike Jugoslavije, kao i radi zaštite životne sredine.
Brod odgovara za štetu koju nanese objektima u luci, odnosno pristaništu ili na moru, odnosno unutrašnjim vodama.
Brod ne odgovara za štetu iz stava 1 ovog člana jedino u meri u kojoj je šteta prouzrokovana krivicom preduzeća ili drugog pravnog lica koje upravlja lukom, odnosno pristaništem ili stanjem obale i objekata u luci, odnosno pristaništu.
Pod odgovornošću broda, u smislu stava 1 ovog člana, podrazumeva se odgovornost vlasnika broda i brodara.
Glava 4
LUČKE KAPETANIJE I KAPETANIJE PRISTANIŠTA
Lučke kapetanije i kapetanije pristaništa su područni organi saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, koji obavljaju upravne i druge stručne poslove iz oblasti pomorske i unutrašnje plovidbe, kojima se osigurava bezbednost plovidbe na području koje propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Poslove koje obavljaju lučke kapetanije i kapetanije pristaništa utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Lučki kapetani, odnosno kapetani pristaništa, rukovodioci organizacionih jedinica, inspektori bezbednosti pomorske i unutrašnje plovidbe (u daljem tekstu: savezni inspektor) i druga stručna lica moraju da ispunjavaju uslove koje utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Savezni inspektori u lučkim kapetanijama i kapetanijama pristaništa i lica koja upravljaju motornim čamcima, dužni su da nose službeno odelo za vreme obavljanja poslova i zadataka.
Službeno odelo i oznake na službenom odelu, propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Savezni inspektor mora da ima legitimaciju inspektora bezbednosti plovidbe, a drugo stručno lice koje vrši određene inspekcijske poslove, ovlašćenje za obavljanje tih poslova.
Legitimaciju i ovlašćenje iz stava 1 ovog člana izdaje i obrazac legitimacije propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Glava 5
PLOVIDBA I PILOTAŽA
1. Plovidba
U pomorskoj plovidbi, odnosno plovidbi na unutrašnjim vodama moraju se primenjivati propisana pravila plovidbe i propisani signali i oznake koji moraju zadovoljiti zahteve bezbedne i uredne plovidbe.
Uslove za plovidbu brodova, čamaca i drugih plovnih objekata na plovnom putu u obalnom moru i na unutrašnjim vodama na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Strani brodovi mogu da plove plovnim putevima unutrašnjih voda na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe.
Strani brodovi mogu da plove i drugim unutrašnjim plovnim putevima radi ulaska u jugoslovensko pristanište otvoreno za međunarodni saobraćaj, prema uslovima koje propiše Savezna vlada.
U druge plovne puteve unutrašnjih voda strani brodovi mogu da uplove samo na osnovu odobrenja koje izdaje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Strani ratni brodovi, strani javni brodovi i strani ribarski brodovi mogu, izuzetno, da uplove u plovne puteve unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije, ako za to prethodno dobiju odobrenje nadležnog saveznog organa.
Odobrenje iz stava 1 ovog člana izdaju:
1) stranom ratnom brodu - savezno ministarstvo nadležno za poslove odbrane u saglasnosti sa saveznim ministarstvom nadležnim za inostrane poslove;
2) stranom javnom brodu koji po svojoj nameni ili razlozima zbog kojih želi da uplovi ima naučnoistraživački karakter - savezno ministarstvo nadležno za inostrane poslove u saglasnosti sa saveznim ministarstvom nadležnim za poslove odbrane, saveznim ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove i saveznim ministarstvom nadležnim za poslove razvoja, nauke i životne sredine;
3) drugom stranom javnom brodu - savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja u saglasnosti sa saveznim ministarstvom nadležnim za inostrane poslove i saveznim ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove;
4) stranom ribarskom brodu - savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Prevoz putnika i stvari između jugoslovenskih luka i drugih delova obalnog mora Savezne Republike Jugoslavije, odnosno između jugoslovenskih pristaništa i drugih delova unutrašnjih plovnih puteva Savezne Republike Jugoslavije (kabotaža) mogu da vrše samo jugoslovenski brodovi.
Ne smatra se kabotažom, u smislu stava 1 ovog člana, prevoz putnika stranom jahtom ili stranim čamcem, ako se taj prevoz ne naplaćuje.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može dozvoliti:
1) stranom brodu prevoz praznih kontejnera u njegovoj eksploataciji između jugoslovenskih luka, odnosno pristaništa, pod uslovom uzajamnosti;
2) stranom brodu prevoz stvari i putnika između jugoslovenskih luka, odnosno pristaništa, ako to zahteva opšti interes jugoslovenske privrede.
Oštećeni, nasukani ili potopljeni plovni objekti koji ometaju ili ugrožavaju bezbednost plovidbe, istraživanje mora ili iskorišćavanje prirodnog bogatstva obalnog mora ili unutrašnjih voda ili predstavljaju opasnost od zagađivanja moraju se ukloniti po nalogu lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa.
Predmeti ili materije koji mogu da ometaju ili ugroze bezbednost plovidbe ne smeju se bacati na plovni put.
Uklanjanje plovnog ili drugog objekta sa plovnog puta koji ometa ili ugrožava bezbednost plovidbe vrši se na teret vlasnika tog objekta.
Zabranjeno je prekinuti ili oštetiti vazdušni ili podvodni telekomunikacioni kabl, podvodni kabl visokog napona ili podvodni cevovod u moru i unutrašnjim plovnim putevima.
Nasukane ili oštećene brodove i druge plovne objekte u obalnom moru i na unutrašnjim plovnim putevima Savezne Republike Jugoslavije koje je posada napustila, kao i stvari sa tih brodova i drugih plovnih objekata, ne mogu da spasavaju strana pravna ili fizička lica.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, strana pravna ili fizička lica mogu da spasavaju brodove i druge plovne objekte, stvari sa brodova i drugih plovnih objekata iz tog stava ako im to odobri lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa.
Brod koji dolazi iz inostranstva ne sme komunicirati s drugim brodovima, organima, organizacijama i licima na obali pre nego što od lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa dobije odobrenje za slobodnu komunikaciju s obalom.
Brod pre isplovljenja iz luke, odnosno pristaništa ili sa sidrišta mora od lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa dobiti odobrenje za isplovljenje broda.
Strani brod, na plovnom putu u obalnom moru, i na unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije dužan je da vije zastavu svoje državnosti, kao i zastavu Savezne Republike Jugoslavije.
Strani brod u raspremi može boraviti u obalnom moru i na unutrašnjim plovnim putevima Savezne Republike Jugoslavije pod uslovima koje propiše Savezna vlada.
2. Pilotaža
Pilotaža je davanje stručnih saveta zapovedniku broda od strane stručnih lica (pilota) u pogledu vođenja broda radi bezbedne plovidbe na plovnim putevima, lukama i pristaništima Savezne Republike Jugoslavije.
Pilotažu može obavljati samo lice, koje ovlasti lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa.
Način obavljanja pilotaže, stručnu spremu koju moraju imati piloti i uslove za obavljanje pilotaže propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Pilotažu na plovnim putevima, lukama i pristaništima Savezne Republike Jugoslavije ne mogu da obavljaju strana pravna i fizička lica.
Za brodove određene vrste i veličine, savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja može, radi bezbednosti plovidbe, odrediti plovne puteve, luke i pristaništa na kojima je pilotaža obavezna.
Obaveznoj pilotaži ne podležu jugoslovenski ratni brodovi.
Pilotažom se može koristiti svaki brod pod jednakim uslovima.
U pogledu korišćenja usluga pilotaže i plaćanja naknade za te usluge, strani brodovi su izjednačeni sa jugoslovenskim brodovima, pod uslovom uzajamnosti.
Pilotaža brodom ne oslobađa zapovednika broda dužnosti da upravlja plovidbom i manevrisanjem broda i odgovornosti koje iz toga nastaju.
Brodar broda koji koristi usluge pilotaže odgovara za radnje i propuste pilota, kao i za radnje i propuste člana posade svog broda.
Za naknadu štete koju je pilot prouzrokovao brodaru broda koji koristi usluge pilotaže odgovara pravno lice u kome je pilot u radnom odnosu u času prouzrokovanja štete, do iznosa osnovne naknade predviđene tarifom za izvršenu uslugu pilotaže pomnožene faktorom 300, ako se dokaže da je šteta nastala krivicom pilota.
Ugovor o ograničenju odgovornosti pravnog lica koje obavlja obaveznu pilotažu, zaključen protivno odredbi stava 1 ovog člana pre prouzrokovanja štete brodaru, ne proizvodi pravno dejstvo.
Ugovor o ograničenju odgovornosti pravnog lica obaveznog na naknadu štete prouzrokovane obavljanjem pilotaže koja nije obavezna, a koji je zaključen pre prouzrokovanja štete na iznos manji od iznosa iz stava 1 ovog člana, ne proizvodi pravno dejstvo.
Ako se naknada štete može tražiti neposredno od pilota koji je prouzrokovao štetu, odredba člana 51 stav 1 ovog zakona odnosi se i na pilota, osim ako je pilot štetu prouzrokovao namerno.
Odgovornost pilota, zajedno sa odgovornošću pravnog lica u kom je pilot u radnom odnosu, ne može preći granice odgovornosti iz člana 51 ovog zakona, osim ako je pilot štetu prouzrokovao namerno.
Hidrografski poslovi koji se obavljaju za potrebe bezbednosti pomorske plovidbe, Ratne mornarnice Vojske Jugoslavije i pomorske privrede su:
a) premeravanje mora i obale;
b) prikupljanje i obrađivanje hidrografskih, okeanografskih, nautičkih i drugih podataka;
v) izrada pomorskih karata i navigacijskih publikacija;
g) prikupljanje, obrađivanje i objavljivanje radio-uređajima i u publikacijama svih promena, ograničenja, zabrana i nastalih opasnosti na moru koje utiču na bezbednost plovidbe.
Poslovi meteorološkog obezbeđenja pomorstva su:
a) pomorska meteorološka osmatranja, uključujući osmatranja na određenim pomorskim trgovačkim brodovima, ratnim brodovima, tehničkim plovnim objektima, svetionicima i lukama;
b) izrada i izdavanje prognoza vremena i stanja Jadranskog mora za plovidbu u području obalnog mora i otvorenog mora i Otranskih vrata;
v) izrada prognoza vremena i stanja Jadranskog mora za potrebe privrednih i drugih aktivnosti u obalnom moru i na obali;
g) izdavanje upozorenja na meteorološke nepogode na Jadranskom moru;
d) održavanje instrumenata i uređaja brodskih meteoroloških stanica;
đ) istraživanje klime i vremena Jadranskog mora u području obalnog mora i otvorenog mora.
Poslovi hidrološkog obezbeđenja unutrašnje plovidbe su:
a) hidrološka osmatranja i merenja, uključujući osmatranja na određenim trgovačkim brodovima i tehničkim plovnim objektima unutrašnje plovidbe i pristaništima na unutrašnjim vodama na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe;
b) izrada hidroloških prognoza i izdavanje hidroloških biltena;
v) izdavanje upozorenja na hidrološke nepogode.
Glava 6
BROD
1. Utvrđivanje sposobnosti broda za plovidbu
Brod je sposoban za plovidbu u određenim granicama plovidbe i za određenu namenu:
1) ako njegova konstrukcija i plovna svojstva, kao i mašine, uređaji i oprema koji služe održavanju bezbednosti plovidbe broda, po njihovim tehničkim svojstvima, količini, vrsti i rasporedu na brodu, odgovaraju zahtevima tehničkih pravila pravnog lica ovlašćenog za utvrđivanje sposobnosti broda za plovidbu, radi:
a) smeštaja lica na brodu i zaštite ljudskog života na moru, odnosno unutrašnjim vodama;
b) zaštite na radu članova posade i drugih lica koja rade na brodu;
v) zaštite broda;
g) zaštite tereta na brodu;
d) zaštite životne sredine (plovnog puta, plovnih i drugih objekata, mora, voda, obale i dr.) od zagađivanja opasnim i štetnim materijama (uljem, otpacima tekućih goriva i njihovim mešavinama, otpadnim vodama i drugim otpadnim materijama, radioaktivnim i drugim sličnim otpacima) od strane broda;
2) ako ima propisani broj stručno osposobljenih članova posade;
3) ako je smeštaj i broj ukrcanih putnika na brodu u skladu s propisanim uslovima za prevoz putnika;
4) ako je teret na brodu ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno slobodnim bokom i pravilnim načinom rasporeda tereta.
Sposobnost broda za plovidbu utvrđuje se vršenjem tehničkog nadzora.
Tehnički nadzor vrši pravno lice ovlašćeno za utvrđivanje sposobnosti broda za plovidbu (u daljem tekstu: ovlašćeno pravno lice).
Visina naknade za vršenje tehničkog nadzora broda iz stava 1 ovog člana određuje se tarifom.
Naknade se uplaćuju u savezni budžet.
Tehnički nadzor broda obuhvata:
1) odobravanje tehničke dokumentacije na osnovu koje se brod gradi ili prepravlja i tehničke dokumentacije na osnovu koje se izrađuju materijali, mašine, uređaji i oprema koji su namenjeni za gradnju, prepravku i popravku broda;
2) nadzor nad gradnjom i prepravkom broda koji se vrši u toku njegove gradnje ili izvođenja radova na njegovoj prepravci i nadzor nad izradom materijala, mašina, uređaja i opreme iz tačke 1 ovog člana koji se vrši u toku njihove izrade što se potvrđuje uverenjem, kao i nadzor nad izradom, ugradnjom i smeštajem mašina, uređaja i opreme u brod;
3) pregled postojećih brodova, uključujući i nadzor nad izvođenjem popravki i obnavljanjem onih delova broda za koje je pregledom utvrđeno da ih treba popraviti ili obnoviti.
Ovlašćeno pravno lice je dužno da na stranim brodovima: utvrđuje sposobnost broda za plovidbu vršenjem tehničkog nadzora nad građenjem ili prepravljanjem, odnosno pregledom tih brodova u plovidbi; utvrđuje sigurnost uređaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta na brodovima; vrši baždarenje brodova; i o izvršenim poslovima izdaje isprave za čije ga je izdavanje ovlastio nadležni strani organ ili organizacija.
Ovlašćeno pravno lice može odgovarajućim organima i organizacijama poveriti da na jugoslovenskim brodovima dok se nalaze u inostranstvu: utvrđuje sposobnost za plovidbu brodova vršenjem nadzora nad građenjem ili prepravljanjem, odnosno pregledom tih brodova u plovidbi; utvrđuje sigurnost uređaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta na brodovima; vrši baždarenje brodova, izdaje isprave; utvrđuje tipove uređaja, mašina, opreme i materijala koje na brodovima služe za održavanja sposobnosti brodova za plovidbu.
Ovlašćeno pravno lice može, na zahtev korisnika da određuje klasu jugoslovenskim i stranim brodovima na osnovu pravila ovlašćenog preduzeća o klasifikaciji.
Obavezi vršenja osnovnog pregleda podleže postojeći brod, i to:
1) pre njegovog upisa u upisnik brodova, ako nadzor nad njegovom gradnjom ili prepravkom nije vršilo ovlašćeno pravno lice;
2) svaki put kad se na brodu trajno menja njegova namena ili proširuje granica plovidbe, i to pre početka njegovog korišćenja;
3) svaki put kad se na brodu vrši prepravka kojom se menjaju njegove konstrukcione osobine i svojstva pogonskih uređaja, i to pre početka njegovog korišćenja.
Redovnim pregledom utvrđuje se da li stanje broda odgovara odredbama tehničkih pravila, a kontrolnim pregledom proverava se pravilno održavanje broda.
Vanredni pregled broda vrši se:
1) posle pretrpljene havarije ili utvrđenog nedostatka broda, ako po nalazu lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa, pretrpljena havarija ili utvrđeni nedostatak broda utiče na sposobnosti broda za plovidbu;
2) kad se vrše veće popravke ili obnova broda van zahteva koji proizilaze iz osnovnog, redovnog ili kontrolnog pregleda broda;
3) kad je brod bio u raspremi duže od jedne godine;
4) prilikom privremene promene namene ili proširenja granice plovidbe broda;
5) prilikom odlaganja redovnog i kontrolnog pregleda za rok duži od jednog meseca.
Pregled broda radi utvrđivanja njegove sposobnosti za vršenje probne vožnje obavlja se pre polaska broda na probnu vožnju.
Pregled broda za vršenje probne vožnje je sastavni deo nadzora nad gradnjom ili prepravkom broda i osnovnog pregleda broda. Obim ovog pregleda treba da bude takav da se sa sigurnošću može utvrditi da brod zadovoljava posebne uslove propisane za vršenje probne vožnje.
Odredbe st. 1 i 2 ovog člana odnose se i na brod koji se za stranog naručioca gradi, obnavlja ili prepravlja u domaćem brodogradilištu.
Način obavljanja probne vožnje brodova, kao i kategoriju plovidbe pomorskih brodova, propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Posle izvršenog nadzora nad gradnjom, odnosno prepravkom broda i posle izvršenog bilo kog pregleda broda, ne smeju se bez prethodnog obaveštenja ovlašćenog pravnog lica i ponovnog pregleda broda vršiti bilo kakve promene ili prepravke strukture trupa broda, njegovih mašina, uređaja i opreme.
Obim i način vršenja tehničkog nadzora nad brodovima, kao i rokovi vršenja redovnih i kontrolnih pregleda, određuju se tehničkim pravilima.
Ovlašćeno pravno lice donosi tehnička pravila kojima se obezbeđuje konstrukciona i tehnička sposobnost brodova za plovidbu i sugurnost njihovih uređaja, mašina, opreme i materijala koji služe za održavanje bezbednosti plovidbe tih brodova, zaštite života, zaštita na radu članova posade i drugih lica na brodovima i sprečavanje zagađivanja mora sa brodova, konstrukciona i tehnička sigurnost uređaja za ukrcavanje tereta na brod i iskrcavanje sa broda i o načinu merenja i izračunavanju tonaže, odnosno istisnine pri raznim gazovima pri baždarenju brodova.
Propisi o tehničkim pravilima objavljuju se u "Službenom listu SRJ", a tehnička pravila - u posebnom izdanju ovlašćenog pravnog lica.
Ovlašćeno pravno lice može pomorski brod na koji se odnose odredbe Međunarodne konvencije o zaštiti ljudskog života na moru, Međunarodne konvencije o teretnim linijama ili Međunarodne konvencije o sprečavanju zagađivanja mora sa brodova, i ako ne ispunjava pojedine uslove za obavljanje međunarodnih putovanja u slučajevima i pod uslovima predviđenim u tim konvencijama, da oslobodi od obaveza od kojih po odredbama tih konvencija može biti oslobođen, ako na osnovu pregleda utvrdi da je brod sposoban da obavlja međunarodna putovanja, odnosno da obavlja određeno međunarodno putovanje.
Ovlašćeno pravno lice može pomorski brod koji ne obavlja redovno međunarodna putovanja, a na koji bi se, da ih redovno obavlja, primenila Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, Međunarodna konvencija o teretnim linijama ili Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađivanja mora sa brodova, ali koji zbog izuzetnih okolnosti treba da obavlja samo jedno međunarodno putovanje, da, u skladu sa odredbama navedenih konvencija oslobodi od ispunjenja obaveza iz tih konvencija ako na osnovu pregleda broda utvrdi da je brod sposoban za plovidbu za to putovanje.
Ovlašćeno pravno lice može pomorskom brodu na koji se odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, Međunarodna konvencija o teretnim linijama i Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađivanja mora sa brodova, a koji predstavlja novi tip broda, ne primenjujući odredbe tih konvencija, da odobri obavljanje međunarodnih putovanja, odnosno određenih međunarodnih putovanja radi probe, ako pregledom broda utvrdi da je brod sposoban za plovidbu na odnosnim putovanjima.
Ovlašćeno pravno lice može da oglasi brod sposobnim za plovidbu u određenim užim granicama, ako se pregledom utvrdi da brod nije sposoban za plovidbu u granicama u kojima je do tada ovlašćen da plovi, ali je sposoban za plovidbu u tim užim granicama plovidbe.
Ovlašćeno pravno lice može da oglasi brod sposobnim da, izuzetno, preduzme jedno ili više određenih putovanja koja prelaze granice plovidbe u kojima je on ovlašćen da plovi, ako se na osnovu izvršenog pregleda utvrdi da je brod sposoban za preduzimanje tih putovanja.
Plovidba u užim ili širim granicama po odredbama st. 1 i 2 ovog člana može da se uslovi ukrcavanjem manjeg broja putnika ili manje mase tereta od određenog broja putnika ili dopuštene mase tereta, kao i drugim uslovima kojima se obezbeđuje bezbedna plovidba broda.
Ovlašćeno pravno lice može brod koji nije putnički oglasiti sposobnim da u granicama obalnog mora, odnosno unutrašnjih plovnih puteva prevozi putnike na jednom putovanju ili više putovanja, ili za određeno vreme, ako je njegova sposobnost za plovidbu utvrđena po odredbama ovog zakona i ako se pregledom utvrdi da brod ispunjava uslove za obavljanje takvog prevoza putnika.
Ovlašćeno pravno lice može pomorski brod na koji se ne odnose odredbe Međunarodne konvencije o zaštiti ljudskog života na moru, Međunarodne konvencije o teretnim linijama i Međunarodne konvencije o sprečavanju zagađivanja mora sa brodova, a koji predstavlja novi tip broda, da oslobodi od ispunjenja pojedinih zahteva tehničkih pravila, odnosno da mu odobri obavljanje određenih putovanja radi probe iako ne ispunjava pojedine zahteve tehničkih pravila, ako na osnovu pregleda utvrdi da je brod pri obavljanju proba sposoban za plovidbu.
Brod može da prevozi samo određeni broj putnika čiji se broj i smeštaj na brodu određuje na osnovu propisanih uslova, plovnih svojstava broda, raspoložive površine za smeštaj putnika, uređaja i opreme namenjene putnicima i higijenskih uslova.
Dozvoljeni broj putnika i njihov smeštaj na brodu utvrđuje se tehničkim pravilima.
Teret na brodu mora da bude tako raspoređen da obezbeđuje plovna svojstva broda i ne prouzrokuje prekomerna naprezanja konstrukcijskih delova broda u različitim uslovima korišćenja.
Teret na brodu mora da bude ukrcan u granicama dozvoljenog opterećenja broda i saglasno tehničkim pravilima i da bude složen, raspoređen i obezbeđen tako da, u svim uslovima koji se mogu pojaviti u plovidbi, ne može doći do pomeranja tereta koji bi mogao ugroziti bezbednost broda, ljudskih života i životne sredine.
Najveće dozvoljeno opterećenje broda i raspored tereta određuje se tehničkim pravilima.
Odredbe ovog zakona o utvrđivanju sposobnosti broda za plovidbu, koje se odnose na brod unutrašnje plovidbe, odnose se i na skelu kad ona po svojim gabaritima odgovara gabaritima broda unutrašnje plovidbe, kao i na čamac kojim se obavlja javni prevoz.
2. Baždarenje broda
Baždarenje pomorskog broda vrši se radi utvrđivanja bruto i neto registarske tonaže broda, odnosno bruto i neto tonaže broda.
Baždarenjem broda unutrašnje plovidbe utvrđuju se najveća dozvoljena istisnina, kao i istisnine za određene vodene linije, a baždarenjem teretnog broda unutrašnje plovidbe - i nosivost broda, zavisno od gaza broda.
Baždarenje brodova vrši ovlašćeno pravno lice.
Baždarenje brodova i čamaca vrši se prema tehničkim pravilima ovlašćenog pravnog lica.
Baždarenju podleže jugoslovenski brod, kao i strani brod koji u jugoslovenskoj luci, odnosno pristaništu podleže plaćanju naknada čija se visina utvrđuje prema registarskoj tonaži, odnosno najvećoj dozvoljenoj istisnini broda koji nema svedočanstvo o baždarenju ili svedočanstvo koje se priznaje u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Strano svedočanstvo o baždarenju priznaje se u Saveznoj Republici Jugoslaviji pod uslovom da je brod baždaren po sistemu baždarenja koji se bitno ne razlikuje od sistema baždarenja koji važi u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Baždarenje broda koji se u jugoslovenskom brodogradilištu gradi za stranog naručioca može da se izvrši po odredbama ovog zakona i propisa koje donose savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja, ako strani naručilac to zatraži.
Na zahtev vlasnika jugoslovenskog broda kao i vlasnika stranog broda, baždarenje broda može se izvršiti i po sistemu baždarenja predviđenom stranim propisima.
Ako se jugoslovenski brod gradi ili je nabavljen u inostranstvu ili se u inostranstvu na njemu vrše prepravke zbog kojih brod po odredbama ovog zakona mora ponovo da se baždari, takav brod može da se baždari u državi u kojoj se gradi ili je nabavljen, odnosno u kojoj su na njemu izvršene takve prepravke.
U slučaju iz stava 1 ovog člana, ovlašćeno pravno lice može, na zahtev vlasnika broda, da izvrši njegovo baždarenje i u inostranstvu po odredbama ovog zakona.
Baždarenje jugoslovenskog broda građenog za jugoslovenskog naručioca ili nabavljenog ili prepravljenog u inostranstvu, kao i stranog broda koji po odredbama ovog zakona podleže baždarenju, vrši se čim brod stigne u prvu jugoslovensku luku, odnosno pristanište.
Odredba stava 1 ovog člana ne odnosi se na jugoslovenski brod koji je po odredbama ovog zakona već baždaren u inostranstvu.
Zahtev za baždarenje jugoslovenskog broda dužan je da podnese vlasnik broda.
Zahtev za baždarenje jugoslovenskog broda koji se gradi u jugoslovenskom ili stranom brodogradilištu mora da se podnese čim na brodu budu ugrađene oplata, palube i pregrade.
Ponovno baždarenje jugoslovenskog broda izvršiće se:
1) ako se posle baždarenja broda izvrše prepravke zbog kojih se na pomorskom brodu menja njegova bruto ili neto registarska tonaža, odnosno bruto ili neto tonaža, odnosno na brodu unutrašnje plovidbe - najveća dozvoljena istisnina za odgovarajući gaz ili najveća nosivost;
2) ako se posumnja u pravilnost izvršenog baždarenja;
3) ako se brod unutrašnje plovidbe upisuje u upisnik pomorskih brodova, odnosno ako se pomorski brod upisuje u upisnik brodova unutrašnje plovidbe.
U slučaju ponovnog baždarenja, prema odredbama stava 1 tačka 1) ovog člana, ovlašćeno pravno lice odlučuje da li se, zavisno od izvršenih prepravki broda, ponovno baždarenje mora izvršiti u celini ili delimično.
Zahtev za ponovno baždarenje iz stava 1 tačka 1) ovog člana mora se podneti pre završetka prepravke broda.
Zahtev za ponovno baždarenje iz stava 1 tačka 1) ovog člana mora se podneti pre završetka prepravke i za strani brod koji po odredbama ovog zakona podleže baždarenju u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ako se prepravke stranog broda vrše u jugoslovenskom brodogradilištu.
Zahtev za ponovno baždarenje broda u slučajevima iz stava 1 ovog člana podnosi lice iz člana 80 stav 1 ovog zakona, a zahtev za ponovno baždarenje u slučaju iz tačke 2) stava 1 ovog člana može, osim tog lica, podneti i preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno organ ovlašćen da naplaćuje naknadu prema registarskoj tonaži, odnosno tonaži ili istisnini broda.
Ponovno baždarenje broda na osnovu tačke 2) stava 1 ovog člana ne mogu vršiti lica koja su izvršila prethodno baždarenje u čiju se pravilnost posumnjalo.
3. Brodske isprave i knjige
a) Zajedničke odredbe
Brodske isprave koje brodovi moraju da imaju služe kao dokaz o identitetu, sposobnosti za plovidbu i ostalim svojstvima broda.
U brodske knjige koje brodovi moraju da vode unose se podaci o važnijim događajima na brodu i obavljenim radnjama na brodu.
Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju da budu sastavljene na srpskom jeziku, a na zahtev brodara, i na jednom od jezika predviđenih međunarodnim konvencijama.
Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju se nalaziti na brodu i uredno voditi.
Brodske isprave i knjige moraju se pokazati na zahtev lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa i saveznog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, kao i diplomatskih ili konzularnih predstavništava Savezne Republike Jugoslavije.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, brodske isprave i knjige brodova unutrašnje plovidbe bez posade ne moraju se nalaziti na brodu već se moraju čuvati kod vlasnika broda.
Prepis uverenja o osiguranju ili drugom finansijskom jemstvu o imovinskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađivanjem uljem, mora se nalaziti kod lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa kod koje je brod upisan.
b) Brodske isprave i knjige pomorskih brodova
Pomorskom brodu upisanom u upisnik brodova, izdaje se upisni list.
Upisnim listom dokazuje se jugoslovenska državna pripadnost broda, uz naznačenje da brod ima pravo i dužnost da vije zastavu trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije, njegova namena i granica plovidbe.
Upisni list sadrži sve upise iz uloška glavne knjige upisnika brodova u koji je brod upisan.
U slučaju nesaglasnosti sadržaja upisnog lista sa sadržajem upisnika brodova u pogledu upisanih prava na brodu, važi ono što je upisano u upisniku brodova.
Upisni list izdaje lučka kapetanija koja je izvršila upis broda u upisnik.
Vrstu, sadržinu, obrasce i način vođenja brodskih isprava i knjiga brodova trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije, utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Lučka kapetanija koja je izdala upisni list dužna je da po službenoj dužnosti unese propisane podatke u upisni list broda.
Ako se pomorski brod ne nalazi u mestu u kome se vodi upisnik brodova u koji je brod upisan, podatke u upisni list unosi lučka kapetanija mesta gde se brod nalazi, a ako se brod nalazi u inostranstvu - diplomatsko ili konzularno predstavništvo Savezne Republike Jugoslavije. Zahtev diplomatskom ili konzularnom predstavništvu može se poslati i telegrafskim putem, ako stranka to traži i unapred plati troškove u visini koju odredi lučka kapetanija.
Ako se pomorskom brodu promeni ime, luka upisa, tonaža, vrsta pogona ili pozivni znak, namena ili područje plovidbe, mora mu se zameniti i upisni list.
Privremeni plovidbeni list izdaje se pomorskom brodu nabavljenom u inostranstvu, kao i brodu koji je u inostranstvu, a izgubljen mu je upisni list.
Brod, koji nije upisan u upisnik brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji stiče, privremenim plovidbenim listom jugoslovensku državnu pripadnost i pravo i dužnost da vije zastaju trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije.
Privremeni plovidbeni list važi najduže godinu dana od dana izdavanja, a njegova važnost prestaje i ranije - i to u času kad brod stigne u prvu jugoslovensku luku.
Privremeni plovidbeni list izdaje diplomatsko ili konzularno predstavništvo Savezne Republike Jugoslavije.
Pomorski brod koji obavlja međunarodno putovanje, kao i drugi pomorski brod čija je posada ukrcana na osnovu propisane isprave za ukrcanje, mora imati popis posade.
Popisom posade utvrđuje se koja su lica ukrcana na brod kao članovi posade, za kakve poslove i kakve su njihove kvalifikacije.
Na popisu posade potvrđuje se dolazak broda u luku i njegov odlazak iz luke.
Popis posade izdaje lučka kapetanija.
Pomorskom brodu čija je sposobnost za plovidbu utvrđena izdaju se o tome odgovarajuća svedočanstva, odnosno dodaci svedočanstvima, i to:
1) svedočanstvo o sigurnosti putničkog broda ili svedočanstvo o sigurnosti nuklearnog putničkog broda - pomorskom putničkom brodu na koji se odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja;
2) svedočanstvo o sigurnosti konstrukcije teretnog broda - pomorskom teretnom brodu od 500 BRT ili više na koji se odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja;
3) svedočanstvo o sigurnosti opreme teretnog broda - pomorskom teretnom brodu od najmanje 500 BRT, na koji se odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja;
4) svedočanstvo o sigurnosti radio-telegrafskog uređaja teretnog broda - pomorskom teretnom brodu od najmanje 1600 BRT na koji se odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja;
5) svedočanstvo o sigurnosti radio-telefonskog uređaja teretnog broda - pomorskom teretnom brodu od najmanje 300 BRT ali manjem od 1600 BRT na koji se odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja, a nema radio-telegrafski uređaj;
6) svedočanstvo o sigurnosti nuklearnog teretnog broda - nuklearnom teretnom brodu na koji se odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja;
7) međunarodno svedočanstvo o teretnoj liniji - pomorskom putničkom ili pomorskom teretnom brodu od najmanje 24 metra dužine za koji je kobilica položena 25 januara 1969 godine ili posle tog dana i pomorskom putničkom ili pomorskom teretnom brodu od najmanje 150 BRT za koji je kobilica položena pre 25 januara 1969 godine, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja;
8) svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu - pomorskom putničkom i pomorskom teretnom brodu koji u pomorskom saobraćaju ne obavljaju međunarodna putovanja, kao i brodu koji obavlja takva putovanja, a na njega se ne odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru;
9) dodatak svedočanstvu o sigurnosti konstrukcije teretnog broda - pomorskom tankeru od najmanje 500 BRT na koji se odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja;
10) dodatak svedočanstvu o sigurnosti opreme teretnog broda - pomorskom tankeru od najmanje 500 BRT na koji se odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja.
Svedočanstvo o oslobađanju, odnosno međunarodno svedočanstvo o oslobađanju od odredaba Međunarodne konvencije o teretnim linijama izdaje se pomorskom brodu na koji se odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru, odnosno Međunarodna konvencija o teretnim linijama, pomorskom brodu za koji je utvrđeno da je sposoban da obavlja međunarodna putovanja, odnosno određeno međunarodno putovanje.
Privremeno svedočanstvo o sposobnosti teretnog broda za prevoz putnika mora da ima pomorski teretni brod na koji se ne odnosi Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru ili Međunarodna konvencija o teretnim linijama, a za koji je na osnovu odredbe člana 69 ovog zakona utvrđeno da je sposoban da u granicama obalnog mora Savezne Republike Jugoslavije prevozi putnike na jednom ili više putovanja ili na određeno vreme.
Svedočanstvo o sposobnosti pomorskog broda za obavljanje probne vožnje mora da ima pomorski brod koji namerava da izvrši probnu vožnju.
Pomorski brod mora da ima svedočanstvo o baždarenju.
Pomorski brod dužine najmanje 24 metra na koji se odnosi Međunarodna konvencija o baždarenju, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja, mora imati međunarodno svedočanstvo o baždarenju.
Svedočanstvom o baždarenju i međunarodnim svedočanstvom o baždarenju dokazuje se bruto i neto registarska tonaža, odnosno bruto i neto tonaža broda.
Svedočanstvo o baždarenju, odnosno međunarodno svedočanstvo o baždarenju gubi važnost kad se zbog prepravki izvršenih na brodu menja njegova bruto ili neto registarska tonaža, odnosno bruto ili neto tonaža broda.
Ako je jugoslovenski pomorski brod baždaren u inostranstvu od stranog organa, svedočanstvo o baždarenju, odnosno međunarodno svedočanstvo o baždarenju koje je izdao taj organ, gubi važnost kad pomorski brod dođe u prvu jugoslovensku luku.
Izuzetno od odredbe stava 5 ovog člana, jugoslovenskom pomorskom brodu koji ima strano svedočanstvo o baždarenju odnosno međunarodno svedočanstvo o baždarenju ovlašćeno pravno lice može odobriti, da posle dolaska u prvu jugoslovensku luku, u periodu od godinu dana koristi to svedočanstvo, ako je pomorski brod baždaren po sistemu koji se bitno ne razlikuje od sistema baždarenja po tehničkim pravilima ovlašćenog pravnog lica.
Pomorski brod koji je opremljen uređajima za krcanje i iskrcanje tereta mora da ima registar teretnog uređaja.
Sastavni deo registra teretnog uređaja iz stava 1 ovog člana, čine uverenja o ispitivanju tih uređaja i njihove opreme.
Brod koji prevozi više od 2000 tona ulja kao teret u rasutom stanju mora da ima uverenje o osiguranju ili drugom finansijskom jemstvu o imovinskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađivanjem od ulja.
Uverenjem iz stava 1 ovog člana dokazuje se da brod ima važeće osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo za svoju ograničenu odgovornost u iznosu određenom po odredbi člana 881 ovog zakona.
Uverenje o osiguranju ili drugom finansijskom jemstvu o imovinskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu od zagađivanja uljem izdaje lučka kapetanija.
Pomorski brod koji obavlja međunarodna putovanja, a bio je zagađen glodarima (miševima i pacovima), mora da ima svedočanstvo o deratizaciji.
Pomorski brod koji obavlja međunarodna putovanja, a nije bio zagađen glodarima, mora da ima svedočanstvo o oslobođenju od deratizacije. Ovim svedočanstvom dokazuje se da je brod za određeno vreme, koje je utvrđeno u svedočanstvu, oslobođen od vršenja deratizacije.
Svedočanstvo o deratizaciji i svedočanstvo o oslobođenju od deratizacije izdaje lučka kapetanija.
Važenje svedočanstva o sposobnosti putničkog broda za plovidbu, svedočanstva o sigurnosti putničkog broda, svedočanstva o sigurnosti nuklearnog putničkog broda, svedočanstva o sigurnosti nuklearnog teretnog broda, svedočanstva o sigurnosti radio-telegrafskog uređaja teretnog broda i svedočanstva o sigurnosti radio-telefonskog uređaja teretnog broda traje najduže godinu dana.
Važenje svedočanstva o sigurnosti opreme teretnog broda traje dve godine, pod uslovom da se po isteku jedne godine od dana izdavanja svedočanstva izvrši kontrolni pregled broda.
Važenje svedočanstva o sposobnosti teretnog broda za plovidbu, svedočanstva o sigurnosti konstrukcije teretnog broda, međunarodnog svedočanstva o teretnoj liniji i međunarodnog svedočanstva o oslobađanju od odredaba Međunarodne konvencije o teretnim linijama, traje četiri ili najduže pet godina saglasno tehničkim pravilima ovlašćenog pravnog lica, pod uslovom da se u obimu i rokovima unutar važenja svedočanstva vrše kontrolni pregledi broda.
Važenje svedočanstava iz st. 1 do 3 ovog člana, osim međunarodnog svedočanstva o teretnoj liniji, svedočanstva o sigurnosti konstrukcije teretnog broda izdatog s rokom važenja od pet godina, međunarodnog svedočanstva o oslobađanju od odredaba Međunarodne konvencije o teretnim linijama, svedočanstva o sigurnosti nuklearnog putničkog broda i svedočanstva o sigurnosti nuklearnog teretnog broda, može se na zahtev vlasnika broda, brodara ili zapovednika broda produžiti, bez vršenja pregleda, najduže za 30 dana.
Izuzetno od odredaba st. 1 do 3 ovog člana, važenje svedočanstva može se produžiti najduže za pet meseci, i to:
1) svedočanstva o sigurnosti konstrukcije teretnog broda, odnosno svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu izdatog sa rokom važenja od četiri godine, svedočanstva o sigurnosti opreme teretnog broda, svedočanstva o sigurnosti radio-telegrafskog uređaja teretnog broda i svedočanstva o sigurnosti radio-telefonskog uređaja teretnog broda, pod uslovom da se brod nalazi na putovanju van obalnog mora Savezne Republike Jugoslavije, ali to produženje prestaje da važi kad brod uplovi u prvu jugoslovensku luku ili bilo koju drugu luku;
2) međunarodnog svedočanstva o teretnoj liniji i međunarodnog svedočanstva o oslobađanju od odredaba Međunarodne konvencije o teretnim linijama, ako se posle redovnog pregleda broda, izvršenog pre isteka važenja izdatog svedočanstva, brodu ne može izdati novo.
Važenje svedočanstva o oslobađanju od odredaba Međunarodne konvencije o teretnim linijama traje najduže do isteka roka važenja odgovarajućeg svedočanstva o sigurnosti. Ako je međunarodno svedočanstvo o oslobađanju od odredaba te konvencije izdato za preduzimanje jednog određenog putovanja, ono važi samo za to putovanje.
Važenje dodatka svedočanstva o sigurnosti konstrukcije teretnog broda i dodatka svedočanstva o sigurnosti opreme teretnog broda traje najduže do isteka roka važenja odgovarajućeg svedočanstva o sigurnosti.
Važenje privremenog svedočanstva o sposobnosti teretnog pomorskog broda za prevoz putnika traje za ono vreme koje je navedeno u svedočanstvu, a najduže do isteka roka važenja svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu.
Važenje svedočanstva o sposobnosti broda za obavljanje probne vožnje traje 30 dana od dana izdavanja.
Važenje registra teretnog uređaja potvrđuje se godišnjim kontrolnim pregledom, a obnavlja se svake četiri godine ili najduže pet godina - redovnim pregledom.
Važenje uverenja o osiguranju ili drugom finansijskom jemstvu o imovinskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađivanjem uljem traje za ono vreme koje je navedeno u uverenju, ali najduže do isteka važenja zaključenog osiguranja ili date garancije.
Pomorskom brodu na koji se primenjuje Međunarodna konvencija o teretnim linijama, a koji obavlja međunarodna putovanja između jugoslovenskih luka i luka susednih zemalja, u skladu sa sporazumom vlada zemalja u kojima se te luke nalaze, ovlašćeno pravno lice izdaje odgovarajuću ispravu kojom se utvrđuje koje se odredbe te konvencije ne odnose na taj brod, s obzirom na prirodu zaštićenosti i uslova plovidbe između tih luka. Ovlašćeno pravno lice će izdati ispravu ako smatra neopravdanim ili nesprovodljivim da se na brod koji obavlja takva putovanja primenjuju odredbe konvencije.
Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, svedočanstvo o sigurnosti putničkog broda, svedočanstvo o sigurnosti nuklearnog putničkog broda, i svedočanstvo o sigurnosti nuklearnog teretnog broda prestaju da važe ako im je istekao rok važenja ili ako se brod nije podvrgao kontrolnom pregledu, i kad bilo koji deo broda pretrpi havariju, ili se otkriju neki nedostaci na bilo kojem delu broda, što je od bitnog uticaja na njegovu sposobnost za plovidbu, ili se na bilo kojem delu broda vrše popravke, obnova ili prepravke.
Svedočanstvo o sigurnosti konstrukcije teretnog broda, svedočanstvo o baždarenju, međunarodno svedočanstvo o baždarenju, svedočanstvo o sigurnosti opreme teretnog broda, svedočanstvo o sigurnosti radio-telegrafskog uređaja teretnog broda, svedočanstvo o sigurnosti radio-telefonskog uređaja teretnog broda, međunarodno svedočanstvo o teretnoj liniji i međunarodno svedočanstvo o oslobađanju od odredaba Međunarodne konvencije o teretnim linijama prestaju da važe i onda kad brod pretrpi havariju na delu na koji se odnosi svedočanstvo, ili kad se otkriju neki nedostaci na tom delu broda, ili se vrše veće popravke, obnova ili prepravke tog dela broda.
Pomorski brod dužine najmanje 24 metra, kao i putnički pomorski brod moraju da imaju knjigu stabiliteta.
Pomorskom brodu koji prevozi rasuti, hlađeni ili opasni teret mora da bude utvrđena sposobnost za prevoz takvih tereta.
Brodu iz stava 1 ovog člana čija je sposobnost za prevoz utvrđena, izdaju se odgovarajuće isprave, odnosno knjige, i to:
1) uverenje o sposobnosti broda za krcanje rasutog tereta - pomorskom teretnom brodu sposobnom za prevoz rasutog tereta;
2) uverenje o sposobnosti broda za krcanje hlađenog tereta - pomorskom teretnom brodu sposobnom za prevoz hlađenog tereta;
3) uverenje o sposobnosti broda za krcanje upakovanog opasnog tereta - pomorskom teretnom brodu sposobnom za prevoz upakovanog opasnog tereta;
4) uverenje o sposobnosti broda za krcanje krutog rasutog opasnog tereta - pomorskom teretnom brodu sposobnom za prevoz krutog rasutog opasnog tereta;
5) svedočanstvo o sposobnosti broda za prevoz opasnih hemikalija u rasutom stanju - pomorskom teretnom brodu, građenom do 1. jula 1986. godine, sposobnom za prevoz opasnih hemikalija u rasutom stanju;
6) međunarodno svedočanstvo o sposobnosti broda za prevoz opasnih hemikalija u rasutom stanju - pomorskom teretnom brodu, građenom posle 1. jula 1986. godine, sposobnom za prevoz opasnih hemikalija u rasutom stanju;
7) svedočanstvo o sposobnosti broda za prevoz gasova u tečnom stanju - pomorskom teretnom brodu građenom do 1. jula 1986. godine, sposobnom za prevoz gasova u tečnom stanju;
8) međunarodno svedočanstvo o sposobnosti broda za prevoz gasova u tečnom stanju - pomorskom teretnom brodu, građenom posle 1. jula 1986. godine, sposobnom za prevoz gasova u tečnom stanju;
9) knjiga o teretu za tanker koji prevozi opasne hemikalije - pomorskom tankeru koji prevozi opasne hemikalije.
Ispravama, odnosno knjigom iz stava 2 ovog člana potvrđuje se da brod ispunjava uslove propisane za prevoz tečnog, hlađenog ili opasnog tereta - radi zaštite broda, lica na brodu, tereta i životne sredine.
Isprave o sigurnosti nuklearnih uređaja na brodu mora da ima svaki nuklearni pomorski brod.
Ispravama o sigurnosti nuklearnih uređaja na brodu dokazuje se da brod ne ispušta nikakva nedopuštena zračenja u plovidbi ili u luci opasna za posadu, putnike ili stanovništvo, plovne puteve, hranu i zalihe vode.
Isprave o sigurnosti nuklearnih uređaja na brodu izdaje proizvođač tih nuklearnih uređaja.
Isprave iz st. 1 do 3 ovog člana overava ovlašćeno pravno lice.
Priručnik o rukovanju nuklearnim uređajima mora da ima svaki nuklearni pomorski brod.
Priručnik o rukovanju nuklearnim uređajima sadrži podatke i uputstva potrebna za rukovanje nuklearnim uređajima.
Priručnik o rukovanju nuklearnim uređajem izdaje proizvođač tog nuklearnog uređaja.
Priručnik iz stava 1 ovog člana overava ovlašćeno pravno lice.
Pomorski brod koji ima posadu mora da ima:
1) svedočanstvo o primeni propisanih mera i normativa zaštite pri radu na brodu;
2) uverenje o periodičnim ispitivanjima hemijskih i bioloških štetnosti mikroklime na mestima rada i u radnim prostorijama broda;
3) uverenje o periodičnom ispitivanju ispravnosti uređaja za rad sa teretom.
Isprave iz tač. 1 i 2 stava 1 ovog člana, ako je to potrebno, mora da ima i svaki pomorski brod bez posade.
Ispravama iz tač. 1 do 3 stava 1 ovog člana potvrđuje se da su primenjene propisane mere i normativi zaštite pri radu na brodu u skladu sa propisima o zaštiti pri radu na brodu i tehničkim pravilima.
Rok važenja isprava iz stava 1 ovog člana određuje se tehničkim pravilima ovlašćenog pravnog lica.
Pomorski brod mora imati knjigu pregleda i nadzora.
U knjigu pregleda i nadzora ovlašćeno pravno lice, ili lučka kapetanija, kad vrši nadzor nad brodom, upisuju podatke o izvršenom nadzoru, navodeći nedostatke utvrđene i naloge izdate radi njihovog otklanjanja.
Pomorski brod preko 50 BRT i pomorski brod koji ima pogonski mašinski uređaj snage na osovini od najmanje 110 kilovata, s obzirom na njegovu tonažu, dužan je da vodi brodski dnevnik.
Pomorski brod na mehanički pogon preko 50 BRT koji ima pogonski mašinski uređaj snage na osovini od najmanje 110 kilovata, dužan je da vodi dnevnik mašine.
Pomorski brod u dugoj plovidbi i u velikoj obalnoj plovidbi, kao i drugi pomorski brod preko 400 BRT, dužan je da vodi zdravstveni dnevnik.
Pomorski brod i pomorski čamac koji moraju da imaju radio-uređaj dužan je da vodi radio-dnevnik.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, radio-dnevnik nije dužan da vodi pomorski čamac za spasavanje koji pripada brodu.
Pomorskom brodu, radi zaštite životne sredine, izdaju se odgovarajuće isprave i knjige, i to:
1) međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađivanja uljem - pomorskom tankeru od najmanje 150 BRT i pomorskom brodu od najmanje 400 BRT koji nije tanker, na koji se primenjuje Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađivanja mora sa brodova, a koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja;
2) svedočanstvo o sprečavanju zagađivanja uljem:
- pomorskom tankeru od najmanje 150 BRT i pomorskom brodu od najmanje 400 BRT koji nije tanker, a koristi ulje kao pogonsko gorivo, koji u pomorskom saobraćaju ne obavlja međunarodna putovanja;
- pomorskom tankeru manjem od 150 BRT;
- pomorskom brodu većem od 50 BRT, a manjem od 400 BRT koji nije tanker, a koristi ulje kao pogonsko gorivo;
- pomorskom brodu koji ima pogonski mašinski uređaj snage na osovini od najmanje 110 kilovata, bez obzira na tonažu, ako koristi ulje kao pogonsko gorivo;
- pomorskom tankeru od najmanje 250 BRT, na koji se primenjuje Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađivanja mora sa brodova, koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja na relacijama dužim od 50 nautičkih milja, u trajanju do 72 časa;
- pomorskom brodu od najmanje 500 BRT koji nije tanker, na koji se primenjuje Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađivanja mora sa brodova, koji u pomorskom saobraćaju obavlja međunarodna putovanja u posebnim područjima određenim tom konvencijom;
3) knjiga o uljima, 1. deo (postupci u mašinskom prostoru) - pomorskom tankeru, pomorskom brodu od najmanje 50 BRT, kao i pomorskom brodu koji ima pogonski mašinski uređaj čija snaga na osovini iznosi najmanje 110 kilovata, bez obzira na tonažu, a koji koriste ulje kao pogonsko gorivo;
4) knjiga o uljima, 2. deo (postupci s teretom i balastom) - pomorskom tankeru;
5) uputstvo za postupke i uređaje pomorskom tankeru koji prevozi opasne hemikalije;
6) priručnik o radu sa namenskim čistim balastnim tankovima - tankerima sa namenskim čistim balastnim tankovima;
7) priručnik o radu i opremi sa detaljnim opisom sistema - tankerima sa sistemom pranja sirovom naftom;
8) uputstvo za rukovanje sistemom inertnog gasa - tankerima koji imaju sistem inertnog gasa;
9) brodski interventni plan u slučaju zagađenja uljem;
10) potvrda o sprečavanju zagađivanja fekalijama.
Rok važenja isprava iz tač. 1 i 2 stava 1 ovog člana određuje se tehničkim pravilima ovlašćenog pravnog lica.
Isprave i knjige iz čl. 90, 91, 92, 93, 94, 102, 105 i 112 ovog zakona izdaje ovlašćeno pravno lice, a knjigu stabiliteta iz člana 101 odnosno uputstva za postupke i uređaje za pomorski tanker koji prevozi opasne hemikalije iz člana 112 ovog zakona - overava to pravno lice.
v) Brodske isprave i knjige brodova unutrašnje plovidbe
Brod unutrašnje plovidbe mora imati brodsko svedočanstvo.
Brodsko svedočanstvo sadrži sve podatke iz knjige upisnika brodova u koji je brod unutrašnje plovidbe upisan.
Brodskim svedočanstvom dokazuje se: jugoslovenska državna pripadnost broda unutrašnje plovidbe, pravo i dužnost da brod vije zastavu trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije, vrsta i namena broda, njegova sposobnost za plovidbu, plovna mreža na kojoj je ovlašćen da plovi, broj putnika i masa tereta koji brod sme da prevozi.
Brodsko svedočanstvo izdaje kapetanija pristaništa.
Brodsko svedočanstvo izdaje se na osnovu uverenja o sposobnosti broda unutrašnje plovidbe za plovidbu koje izdaje ovlašćeno pravno lice.
Brodsko svedočanstvo na brodu unutrašnje plovidbe bez posade može se zameniti natpisom na brodskom trupu ili na stalno pričvršćenoj ploči ili tabli na trupu, koji mora sadržavati osnovne podatke iz brodskog svedočanstva.
Brod unutrašnje plovidbe mora imati svedočanstvo o baždarenju.
Svedočanstvo o baždarenju dokazuje se istisnina za svaki santimetar gaza, a kod ostalih brodova unutrašnje plovidbe - istisnina pri najvećem dozvoljenom gazu i gazu praznog broda, kao i slobodni bok broda unutrašnje plovidbe.
Svedočanstvo o baždarenju gubi važnost kada se zbog prepravki izvršenih na brodu unutrašnje plovidbe menja njegova istisnina.
Važenje svedočanstva o baždarenju za teretne brodove traje deset godina, a za ostale brodove 15 godina od dana izdavanja. Važenje svedočanstva o baždarenju produžava se za deset, odnosno 15 godina, ako se utvrdi da podaci o istisnini ili nosivosti odgovaraju stanju na brodu.
Odredbe člana 94 st. 5 i 6 ovog zakona odnose se i na svedočanstvo o baždarenju broda unutrašnje plovidbe.
Svedočanstvo o baždarenju broda bez posade može se zameniti natpisom na brodskom trupu ili stalno pričvršćenoj ploči ili tabli na trupu, koji mora sadržavati tablicu krcanja iz svedočanstva sa fotokopijom ili overenom kopijom tog svedočanstva koja se nalazi na brodu bez posade ili tegljaču, odnosno potiskivaču.
Važenje svedočanstva o sposobnosti broda unutrašnje plovidbe za plovidbu traje do roka naznačenog u svedočanstvu i može se produžiti najviše za 90 dana.
U pogledu trajanja važnosti privremenog svedočanstva o sposobnosti broda unutrašnje plovidbe za plovidbu, privremenog svedočanstva o sposobnosti broda unutrašnje plovidbe za prevoz putnika, svedočanstva o sposobnosti broda unutrašnje plovidbe za obavljanje probne vožnje i registra teretnog uređaja važe odredbe člana 98 st. 8, 9, 10 i 11 ovog zakona.
Privremeno svedočanstvo o sposobnosti broda unutrašnje plovidbe za plovidbu mora imati brod unutrašnje plovidbe kome se po odredbama člana 68 ovog zakona sužavaju granice plovidbe u kojima je do tada mogao da plovi, ili za koji se utvrdi da je sposoban da obavi jedno ili više putovanja van granica plovidbe u kojima je bio ovlašćen da plovi.
Privremeno svedočanstvo o sposobnosti broda unutrašnje plovidbe za prevoz putnika mora da ima brod unutrašnje plovidbe koji nije putnički brod za koji se, na osnovu člana 69 ovog zakona, utvrdi da je sposoban da prevozi putnike na određenim unutrašnjim plovnim putevima ili određenim mestima na tim putevima, ili na jednom ili više određenih putovanja, ili na određeno vreme.
Brod unutrašnje plovidbe koji ima radio-uređaj mora imati svedočanstvo o sigurnosti radio-uređaja.
Putnički brod unutrašnje plovidbe koji ima sopstveni pogonski mašinski uređaj mora da ima knjigu stabiliteta.
Brod unutrašnje plovidbe koji ima sopstveni pogonski mašinski uređaj mora da vodi brodski dnevnik.
Brod unutrašnje plovidbe preko 50 tona istisnine koji ima posadu dužan je da vodi zdravstveni dnevnik.
Knjigu o uljima mora imati brod unutrašnje plovidbe koji prevozi ulja i brod unutrašnje plovidbe koji koristi tečno ulje.
Odredba člana 102 ovog zakona o uverenju o sposobnosti broda za krcanje opasnog tereta i uverenju o sposobnosti broda za krcanje hlađenog tereta odnosi se i na brodove unutrašnje plovidbe.
Na brodove unutrašnje plovidbe u pogledu brodskih isprava i knjiga odnose se odredbe člana 88, člana 89 st. 1 2 i 4 čl. 93, 95, 97, 105, 106 i 110 ovog zakona, s tim što isprave iz čl. 89 i 97 ovog zakona izdaje kapetanija pristaništa.
Popisom posade broda unutrašnje plovidbe utvrđuje se i koji su članovi porodice člana posade broda unutrašnje plovidbe ukrcani na taj brod.
Isprave iz čl. 115, 118, 119 i 120 ovog zakona izdaje ovlašćeno pravno lice, a knjigu stabiliteta iz člana 121 ovog zakona - overava to pravno lice.
Na izdavanje, odnosno overavanje isprava za brodove unutrašnje plovidbe odnose se odredbe člana 113 ovog zakona.
3. Čamci i ploveća postrojenja
a) Utvrđivanje sposobnosti za plovidbu
Čamci i ploveća postrojenja mogu se koristiti u plovidbi:
1) ako je utvrđena njihova sposobnost za plovidbu u pogledu konstrukcije, plovnih svojstava, pogonskih i drugih uređaja i opreme, u skladu sa tehničkim pravilima za čamce i ploveća postrojenja;
2) ako su upisani u upisnik čamaca i plovećih postrojenja (u daljem tekstu: upisnik);
3) ako čamcem, odnosno plovećim postrojenjem upravlja lice koje je stručno osposobljeno za upravljanje čamcem, odnosno plovećim postrojenjem.
Odredbe člana 127 tač. 1 2 i 3 ne odnose se na: sportske čamce bez sopstvenog pogona (veslačke čamce, kajake, jedrilice i slično) namenjene takmičenju, čamce koji nisu duži od tri metra, osim na čamce specijalne konstrukcije i pogonskog uređaja koje mu omogućuju da klizi po vodi (gliseri sl.) ako se njima ne obavlja privredna delatnost, čamce od gume i gumiranog platna bez sopstvenog pogona, daske i sl.
Sposobnost čamca, odnosno plovećeg postrojenja za plovidbu utvrđuje se pregledom.
Pregled čamca, odnosno plovećeg postrojenja može biti osnovni, redovni i vanredni.
Nadzor nad gradnjom i osnovni pregled vrši ovlašćeno pravno lice.
Redovne i vanredne preglede vrši ovlašćeno pravno lice.
Posle izvršenog pregleda čamca, odnosno plovećeg postrojenja izdaje se isprava o sposobnosti za plovidbu čamca, odnosno plovećeg postrojenja.
Za čamce i ploveća postrojenja koji su upisani u upisnik, izdaje se plovidbena dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju.
Za preglede, izdavanje isprava i registraciju iz st. 2 i 6 ovog člana, plaća se naknada koju utvrđuje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Čamac i ploveće postrojenje prilikom upisa moraju biti baždareni.
Baždarenje se obavlja prema tehničkim pravilima o načinu merenja i izračunavanja registarske tonaže, odnosno istisnine koja je propisana za čamce i ploveća postrojenja.
Ako se prepravkom menja tonaža, odnosno istisnina čamca i plovećeg postrojenja, vrši se ponovno baždarenje.
b) Uslovi za upravljanje čamcem i plovećim postrojenjem
Čamcem i plovećim postrojenjem može upravljati lice koje je telesno i duševno sposobno što se dokazuje lekarskim uverenjem i koje je stručno osposobljeno za upravljanje čamcem, odnosno plovećim postrojenjem i ima odgovarajuće isprave.
Uslove koje moraju ispunjavati lica za upravljanje čamcem i plovećim postrojenjem, program i način stručnog osposobljavanja kao i obrazac, sadržinu, način izdavanja i trajanje plovidbene dozvole, propisuje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
v) Isprave o sposobnosti stranih čamaca za plovidbu
Isprave o sposobnosti čamaca za plovidbu koje izdaju strane države priznaju se u Saveznoj Republici Jugoslaviji pod uslovom uzajamnosti.
Ako čamac koji nije evidentiran na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije pripada stranom državljaninu koji nema boravište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a čamac nema isprave o sposobnosti za plovidbu, lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa zabraniće plovidbu čamcu, dok se pregledom čamca ne utvrdi njegova sposobnost za plovidbu.
Odredba stava 2 ovog člana odnosi se i na čamce čije stanje ne odgovara važećoj ispravi o njihovoj sposobnosti za plovidbu.
Posle izvršenog pregleda čamca po odredbi stava 2 ovog člana, čamcu se izdaje isprava o sposobnosti za plovidbu.
Glava 7
POSADA BRODA
1. Zajedničke odredbe
Posadu broda sačinjavaju lica ukrcana za izvršenje poslova na brodu i upisana u popis posade.
Za vršenje poslova kojima se obezbeđuje plovidba, brod mora da ima odgovarajući broj članova posade sa propisanom stručnom spremom.
Stručnu spremu, sastav i broj članova posada plovnih objekata unutrašnje plovidbe i način određivanja plovećih postrojenja koja moraju imati posadu, propisuje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Član posade broda jugoslovenske trgovačke mornarnice koji vrši poslove kojima se obezbeđuje plovidba, može da bude lice koje je steklo odgovarajuće zvanje i koje za vršenje poslova tog zvanja na brodu ima odgovarajuće ovlašćenje, kao i pripravnik za sticanje zvanja.
Zvanje članova posade brodova jugoslovenske trgovačke mornarice stiče se položenim odgovarajućim ispitom za određeno zvanje.
Program stručnog ispita i način polaganja za sticanje zvanja članova posade brodova jugoslovenske trgovačke mornarice utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Pored ovlašćenja za vršenje poslova odgovarajućeg zvanja iz stava 2 ovog člana, članovi posade mogu sticati posebna ovlašćenja u skladu sa Međunarodnom konvencijom o standardima za obuku, izdavanje uverenja i vršenju brodske straže pomoraca.
Posebna ovlašćenja iz stava 4 ovog člana stiču se položenim odgovarajućim ispitom.
Ovlašćenje za vršenje poslova na brodu može se dati samo licu koje je telesno i duševno sposobno da obavlja posao na brodu, što se utvrđuje lekarskim pregledom i kontroliše periodičnim pregledom.
Zvanje, uslove za sticanje zvanja i ovlašćenja članova posade pomorskih brodova i brodova unutrašnje plovidbe trgovačke mornarice i saveznih inspektora bezbednosti plovidbe, kao i najmanji broj članova posade za bezbednu plovidbu koji moraju imati brodovi trgovačke mornarice propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član posade mora da vrši poslove na brodu u skladu sa pravilima navigacije, na način koji omogućava bezbednost saobraćaja, koji ne oštećuje brod ili teret na njemu, i ne ugrožava bezbednost putnika na brodu ili ostalih članova posade i životnu sredinu od zagađivanja opasnim i štetnim materijama (uljem, otpacima tekućih goriva i njihovim mešavinama, otpadnim vodama i drugim otpadnim materijama, kao i radioaktivnim ili sličnim otpacima) od strane broda.
Sastav brodske straže mora biti u svako vreme dovoljan i mora da odgovara posebnim okolnostima i uslovima u kojima se vrši straža (vreme, vidljivost, vodostaj, gustina saobraćaja i sl.).
Član posade za vreme vršenja straže ne sme da napusti mesto i prostoriju u kojoj se vrši straža bez odobrenja dežurnog oficira.
Oficiri straže za vreme trajanja straže ne smeju napuštati svoje mesto na straži.
Za vreme boravka pomorskog broda na sidrištu, stalna straža u smenama mora da se vrši na mostu i u mašinskom prostoru.
Kad je brod u luci, odnosno pristaništu na njemu se mora nalaziti najmanje jedna trećina članova posade svake službe.
Na brodu iz stava 4 ovog člana, među članovima posade moraju se nalaziti po jedan oficir palube i stroja, a noću i brodska straža.
Brod unutrašnje plovidbe koji stoji na plovnom putu mora neprekidno imati stražu.
Brod unutrašnje plovidbe koji stoji van plovnog puta ili koji je vezan uz obalu ne mora imati stražu, osim ako to zahtevaju lokalne okolnosti ili ako to odredi kapetanija pristaništa.
U predelima vrlo gustog saobraćaja, u uslovima ograničene vidljivosti i u svim ostalim opasnim plovidbenim situacijama kad se upotrebljava uređaj za automatsko kormilarenje treba da postoji mogućnost preuzimanja kormilarenja brodom od strane dežurnog oficira i kormilara.
Prebacivanje sa automatskog na ručno kormilarenje i obrnuto treba da izvrši dežurni oficir straže na mostu.
Kao član posade na pomorski brod može da se ukrca samo lice koje ima pomorsku knjižicu ili dozvolu za ukrcanje, a na brod unutrašnje plovidbe - samo lice koje ima brodarsku knjižicu ili dozvolu za ukrcanje.
Pomorska, odnosno brodarska knjižica je isprava kojom se dokazuje stručna sprema člana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu. Pomorska knjižica, brodarska knjižica i dozvola za ukrcanje su lične isprave lica kome su izdate.
Pomorska knjižica, odnosno brodarska knjižica snabdevena vizom za putovanje u inostranstvo, izdata od lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa služi i kao putna isprava (pasoš) i ovlašćuje lice da bude član posade broda koji plovi u inostranstvo, kao i da putuje u inostranstvo radi ukrcanja na brod ili da se posle iskrcanja sa broda u inostranstvu vrati u Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Obrasce pomorske knjižice, brodarske knjižice i dozvole za ukrcavanje propisuje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Ako član posade pomorskog broda za vreme trajanja, odnosno prestanka radnog odnosa bude iskrcan sa broda van njegove luke ukrcanja, odnosno ako brodar iskrca člana posade broda unutrašnje plovidbe van pristaništa u kome je sedište brodara, brodar je dužan da mu obezbedi povratak u luku njegovog ukrcanja, odnosno u pristanište u kome je sedište brodara, a ako je to predviđeno da mu se obezbedi povratak u mesto prebavilišta, odnosno boravišta (u daljem tekstu: povratno putovanje).
Ako brodar ne obezbedi povratno putovanje člana posade broda, iz stava 1 ovog člana to putovanje će, na teret brodara, obezbediti, i to: iz inostranstva - diplomatsko ili konzularno predstavništvo Savezne Republike Jugoslavije, a u Saveznoj Republici Jugoslaviji - lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa.
Odredba stava 1 ovog člana odnosi se i na članove porodice iskrcanog člana posade broda unutrašnje plovidbe.
Troškove povratnog putovanja člana posade pomorskog broda snosi brodar.
Brodar ima pravo regresa za naplatu svih troškova povratnog putovanja od člana posade pomorskog broda koji se bez dozvole iskrcao sa broda i time svojom krivicom doveo do prestanka radnog odnosa, ili koji se iskrcao sa pomorskog broda zbog povrede ili oboljenja koje je sebi prouzrokovao namerno ili usled grube nepažnje.
Troškovi povratnog putovanja člana posade pomorskog broda obuhvataju troškove za stan, hranu i prevoz člana posade od momenta njegovog iskrcanja sa broda do momenta njegovog povratka u luku ukrcanja, odnosno u mesto njegovog prebivališta.
Član posade broda unutrašnje plovidbe ima pravo na dnevnice i naknadu za lični prevoz od momenta iskrcanja sa broda do momenta povratka u pristanište u kome je sedište brodara, odnosno u njegovo prebivalište ili boravište, a prema ugovoru o radu.
Odredba stava 4 ovog člana odnosi se i na članove porodice iskrcanog člana posade broda unutrašnje plovidbe.
Povratno putovanje smatra se obezbeđenim i ako je članu posade pomorskog broda obezbeđen odgovarajući posao na brodu koji plovi u luku njegovog ukrcanja, odnosno ako je članu posade broda unutrašnje plovidbe obezbeđen posao na brodu koji plovi u pristanište u kome je sedište brodara.
U slučaju iz stava 1 ovog člana, članu posade pripada naknada za posao koji je obavljao na pomorskom brodu, odnosno brodu unutrašnje plovidbe.
Odredbe čl. 142, 143 i 144 ovog zakona odnose se i na strance koji su članovi posade jugoslovenskog pomorskog broda.
Odredbe čl. 142, 143 i 144 ovog zakona odnose se i na strance koji su članovi posade broda unutrašnje plovidbe, pod uslovom da država čiji su oni državljani postupa na isti način sa državljanina Savezne Republike Jugoslavije ukrcanim na brodove njihove državne pripadnosti.
U stranim lukama, odnosno pristaništima član posade pomorskog broda, odnosno broda unutrašnje plovidbe koji je državljanin Savezne Republike Jugoslavije može se, radi zaštite svojih prava iz radnog odnosa, obraćati samo diplomatskim ili konzularnim predstavništvima Savezne Republike Jugoslavije.
Član posade broda dužan je da odmah obavesti svog neposrednog rukovodioca ili zapovednika broda:
1) o svakom vanrednom događaju koji bi mogao da ugrozi bezbednost broda, putnika, drugih lica ili tereta na brodu, kao i da zagadi životnu sredinu opasnim i štetnim materijama od strane broda;
2) kad u plovidbi plovnim putevima u obalnom moru i na unutrašnjim plovnim putevima ustanovi da pojedini svetionici i svetla ne rade, odnosno oznake ili plutače nisu na svom mestu.
U slučaju opasnosti, brodoloma ili druge havarije, članovi posade broda dužni su da se zalažu za spasavanje broda, putnika, drugih lica i tereta na brodu, kao i za zaštitu životne sredine, dok zapovednik broda ne naredi da se brod napusti.
Brodar je dužan da članu posade naknadi štetu prouzrokovanu na stvarima namenjenim za njegovu ličnu upotrebu na brodu i ličnu upotrebu članova njegove porodice ukrcanih na brod unutrašnje plovidbe, određenim ugovorom o radu, koje su uništene ili oštećene prilikom brodoloma ili druge havarije broda.
Član posade broda koji je u radnom odnosu, u slučaju brodoloma ima pravo na zaradu najmanje za dva meseca od dana brodoloma, prema proseku zarade za poslednja tri meseca, ako mu po ugovoru o radu zarada ne pripada za duže vreme.
U slučaju iz stava 2 ovog člana članu posade, stranom državljaninu ili licu bez državljanstva, pripada naknada u iznosu određenom ugovorom o radu - za svaki dan nezaposlenosti koja je nastupila kao posledica brodoloma, ali najduže za dva meseca od dana brodoloma.
Član posade i članovi njegove porodice nemaju pravo na naknadu iz st. 1, 2 i 3 ovog člana ako brodar dokaže da su oni prouzrokovali štetu namerno ili krajnjom nepažnjom.
Na povratno putovanje člana posade pomorskog broda, odnosno broda unutrašnje plovidbe koji je pretrpeo brodolom odnose se odredbe čl. 142 do 144 ovog zakona.
Za štetu nastalu usled telesne povrede ili smrti člana posade broda odgovara brodar ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice ili krivice lica za koje brodar odgovara.
2. Zapovednik broda
Zapovednik broda mora da bude državljanin Savezne Republike Jugoslavije.
Zapovednika broda imenuje i razrešava od dužnosti brodar.
U slučaju smrti, sprečenosti ili odsutnosti, zapovednika broda zamenjuje, sa svim njegovim ovlašćenjima, najstariji oficir palube koji je državljanin Savezne Republike Jugoslavije.
Odredba stava 1 ovog člana ne odnosi se na jahtu stranog vlasnika upisanu u jugoslovenski upisnik brodova.
Zapovednik broda odgovoran je za bezbednost broda i red na brodu u skladu sa ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
Ako je zapovednik strane jahte upisane u jugoslovenski upisnik brodova stranac, dužnost zapovednika iz stava 1 ovog člana vrši najstariji oficir palube koji je državljanin Savezne Republike Jugoslavije.
Ako brod unutrašnje plovidbe sa sopstvenim pogonom tegli ili potiskuje druge brodove, zapovednik tog broda je rukovodilac celog konvoja.
Zapovednik čelnog broda unutrašnje plovidbe sa sopstvenim pogonom koji tegli ili potiskuje druge brodove, rukovodilac je celog konvoja.
Zapovednik broda dužan je da se brine o snabdevanju broda, o brodskoj administraciji, o njegovom održavanju, o održavanju u ispravnom stanju trupa broda, mašina, uređaja i opreme, o sigurnosti brodskih uređaja, za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, opasnog i ostalog tereta, o pravilnom krcanju, slaganju, prevozu i iskrcanju tereta, o pravilnom ukrcanju, smeštaju i iskrcavanju putnika i o izvršavanju svih zadataka vezanih za proces rada.
Zapovednik broda dužan je da u propisanim rokovima vrši vežbe sa čamcima i ostalim sredstvima za spasavanje, kao i uređajima za otkrivanje, sprečavanje i gašenje požara.
Zapovednik broda dužan je da za vreme plovidbe bude na brodu.
Zapovednik broda dužan je da pre polaska na put proveri ispravnost broda koji mu omogućava da izvrši određeno putovanje i da obezbedi da se sve propisane isprave i knjige, kao i članovi posade nalaze na brodu, a pri prevozu putnika - naročito da utvrdi da li su preduzete sve mere za bezbednost putnika.
Zapovednik broda unutrašnje plovidbe koji tegli dužan je da pre polaska na put koji tegli, odnosno potiskuje druge brodove proveri ispravnost i sposobnost svih brodova za izvršenje određenog putovanja.
Zapovednik pomorskog broda i broda unutrašnje plovidbe sa sopstvenim pogonom, odnosno oficir palube u smeni koji upravlja vođenjem broda dužan je da preduzima sve mere potrebne za bezbednost broda i plovidbe.
Zapovednik broda unutrašnje plovidbe i lice koje ga u smeni zamenjuje, odgovorni su, svaki za vreme svoje smene, za bezbednost broda i plovidbe.
Zapovednik broda dužan je da lično rukovodi brodom kad god to zahteva bezbednost broda, a zapovednik pomorskog broda naročito kad brod ulazi u luku, kanal ili reku ili kad izlazi iz njih, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle, odnosno zapovednik broda unutrašnje plovidbe koje tegli, odnosno potiskuje druge brodove i kad to zahteva bezbednost brodova u tegljenju ili potiskivanju.
Prisutnost pilota na pomorskom brodu i brodu unutrašnje plovidbe kad tegli, odnosno potiskuje druge brodove ne oslobađa zapovednika broda od odgovornosti za upravljanje brodom.
Ako nastupe događaji koji pomorski brod ili brod unutrašnje plovidbe ili broda u tegljenju ili potiskivanju ili lica na njima dovedu u opasnost, zapovednik pomorskog broda, odnosno unutrašnje plovidbe sa sopstvenim pogonom dužan je da preduzme sve mere za spasavanje lica i otklanjanje opasnosti za brod i stvari na brodu, kao i za zaštitu životne sredine.
U slučaju iz stava 1 ovog člana zapovednik pomorskog broda, odnosno broda unutrašnje plovidbe koji tegli, odnosno potiskuje druge brodove, dužan je da žrtvuje ili ošteti teret, druge stvari ili brodske uređaje ili opremu koji nisu neophodni za plovidbu, ili delove broda, odnosno broda unutrašnje plovidbe čije je žrtvovanje ili oštećenje manje štetno za brodara i lica zainteresovana za teret na brodu ili brodu unutrašnje plovidbe, a ako je to neophodno - i brod unutrašnje plovidbe.
Ako su u slučaju opasnosti za pomorski brod, odnosno brod unutrašnje plovidbe sve mere preduzete za spasavanje broda ili broda unutrašnje plovidbe ostale bez uspeha, i ako je propast broda neizbežna, zapovednik broda, dužan je da prvenstveno preduzme mere potrebne za spasavanje putnika i drugih lica na brodu, da ukloni brod sa plovnog puta na unutrašnjim vodama, ako je to moguće, kao i da naredi da se brod napusti.
U slučaju iz stava 1 ovog člana zapovednik broda je dužan da preduzme i sve mere potrebne za spasavanje brodskog dnevnika, ako okolnosti slučaja dopuštaju - i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava pomorskih karata odnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne.
Ovlašćenja zapovednika broda iz st. 1 i 2 ovog člana ima i zapovednik broda unutrašnje plovidbe.
Zapovednik broda sme da napusti brod tek pošto je, u granicama stvarne mogućnosti, preduzeo sve mere iz st. 1 i 2 ovog člana.
Ako na brodu nastupi događaj koji ugrožava bezbednost broda, ili plovidbe, ili ako nastupi vanredni događaj brodu, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu, ili ako se primeti zagađivanje opasnim i štetnim materijama na plovnom putu, zapovednik broda dužan je da opis tog događaja, odnosno belešku o primećenom zagađivanju na plovnom putu odmah unese u brodski dnevnik, a najdocnije u roku od 24 časa.
Zapovednik broda iz stava 1 ovog člana dužan je da o događaju iz toga stava, odmah po dolasku, a najdocnije za 24 časa, podnese izveštaj, zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika, lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa.
Ako je događaj iz stava 1 ovog člana nastupio za vreme plovidbe, zapovednik broda je dužan da izveštaj o događaju, zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika, podnese, u roku iz stava 2 ovog člana, lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa u luci, odnosno pristaništu u koje brod najpre uplovi, odnosno diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Savezne Republike Jugoslavije ako se brod nalazi u inostranstvu.
Zapovednik broda iz stava 1 ovog člana mora uneti u brodski dnevnik rođenje i smrt lica na brodu, naznačujući mesto ili geografsku poziciju broda i vreme rođenja, odnosno smrti, kao i primiti izjavu poslednje volje i to primanje uneti u brodski dnevnik, navodeći vreme kad je poslednju izjavu volje primio.
Zapovednik broda dužan je da o činjenici rođenja i smrti i o primanju izjave poslednje volje sačini zapisnik na propisani način i dostavi ga lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa, odnosno pristaništu u koje stigne, a u inostranstvu - najbližem diplomatskom, odnosno konzularnom predstavništvu Savezne Republike Jugoslavije.
Zapovednik pomorskog broda dužan je putem radio-telekomunikacija poslati obaveštenje o bilo kojoj neposrednoj opasnosti za bezbednost plovidbe na koju naiđe, a naročito ako primeti promene na plovnom putu iz člana 147 stav 1 tačka 2 ovog zakona, naiđe na zagađivanje opasnim i štetnim materijama, opasan led, opasnu oluju ili na bilo koju drugu neposrednu opasnost za plovidbu ili na tropsku oluju, ili na temperaturu vazduha ispod tačke smrzavanja praćenu vetrovima olujne snage koji prouzrokuju veliko nagomilavanje leda na nadgrađima, ili na vetar snage 10 ili više bofora skali, a za koji nije bilo primljeno upozorenje o oluji.
Zapovednik pomorskog broda dužan je da najbržim putem obavesti lučku kapetaniju o zagađenju mora koje je nastalo sa broda kojim zapoveda.
Zapovednik pomorskog broda dužan je da belešku o datom obaveštenju iz stava 1 ovog člana unese u brodski dnevnik.
U slučaju neposredne opasnosti od rata, zapovednik broda je dužan da preduzme sve mere opreznosti da bi se sačuvao brod, posada, putnici, teret i ostala imovina, kao i brodske isprave i knjige.
Ako nastupi ratno stanje između Savezne Republike Jugoslavije i druge države, zapovednik broda je dužan da preduzme potrebne mere da bi od neprijatelja sačuvao brod, ljude, teret i ostalu imovinu, kao i brodske isprave i knjige.
Ako se brod u slučaju nastupanja ratnog stanja između drugih država, u kome je Savezna Republika Jugoslavija neutralna, nađe u luci, odnosno pristaništu jedne od zaraćenih država, ili je na putu za luku, odnosno pristanište zaraćene države, ili mora proći kroz obalno more ili unutrašnje vode zaraćene države, zapovednik broda je dužan da zatraži uputstvo od brodara, a ako to nije moguće - od nadležnog saveznog organa, odnosno lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa.
Zapovednik pomorskog broda, kao zastupnik brodara, ovlašćen je da u njegovo ime i za njegov račun u mestu van sedišta brodara zaključuje ugovore o spasavanju i pravne poslove potrebne za izvršenje putovanja, i da u mestu van sedišta brodara u kome nema ovlašćenog predstavnika brodara zaključuje ugovore o pomorskim plovidbenim poslovima, osim brodarskog ugovora na vreme za ceo brod.
Zapovednik pomorskog broda ovlašćen je da kao zastupnik brodara pokreće pred stranim sudskim i upravnim organima postupak radi zaštite brodarevih prava i interesa u poslovima iz stava 1 ovog člana i da u tom postupku preduzima procesne radnje.
Ako brodar ograniči ovlašćenje zapovednika, to ograničenje nema pravno dejstvo prema trećim licima koja za njega nisu znala, niti su prema okolnostima mogla znati.
Zapovednik broda, ovlašćen je i dužan da svim licima na brodu izdaje naređenja kojima se obezbeđuje brod, i plovidba i održavanje reda na brodu, kao i da nadzire izvršenje izdatih naređenja.
Radi održavanja reda i bezbednosti na brodu zapovednik broda može da drži na brodu vatreno oružje, dok članovi posade broda ne smeju na brodu da imaju oružje.
Zapovednik broda ima pravo da za vreme plovidbe ograniči slobodu kretanja na brodu svakom licu koje teže ugrozi bezbednost broda, članova posade, putnika i drugih lica, stvari na brodu i životne sredine zagađivanjem opasnim ili štetnim materijama. Sloboda kretanja može da se ograniči samo ako je to neophodno radi bezbednosti putnika i drugih lica i stvari na brodu ili radi zaštite broda, ili zaštite životne sredine, i može za stranca da traje najduže do dolaska broda u prvu luku, odnosno pristanište u koje brod uplovi, a za državljanina Savezne Republike Jugoslavije - najdocnije do dolaska broda u prvu jugoslovensku luku, odnosno pristanište.
Mere iz stava 1 ovog člana unose se u brodski dnevnik sa obrazloženjem.
Zapovednik broda ima pravo da člana posada broda koji narušava bezbednost plovidbe udalji sa radnog mesta, a po potrebi, da ga iskrca sa broda i vrati u luku ukrcavanja, odnosno pristanište u kome je sedište brodara.
Zapovednik broda ima pravo, u slučaju nužde i dok ona traje, da članovima posade broda smanji obrok hrane i vode radi racionalnog korišćenja postojećih zaliha hrane i vode na brodu.
Mere iz stava 1 ovog člana unose se u brodski dnevnik sa obrazloženjem.
Ako za vreme putovanja član posade broda, putnik ili drugo lice na brodu izvrši krivično delo, zapovednik broda je dužan da preduzme, prema okolnostima, mere potrebne da se spreči ili ublaži nastupanje štetnih posledica tog dela i da se izvršilac pozove na odgovornost.
Ako postoji opasnost da izvršilac delo ponovi ili da pobegne, zapovednik broda, narediće: da se izvršiocu krivičnog dela ograniči sloboda kretanja na brodu, ili da se liši slobode, da se ispitivanjem izvršioca, svedoka, očevidaca i oštećenika utvrde sve okolnosti pod kojima je delo izvršeno i posledice koje su nastupile, da se o svakom saslušanju sastavi zapisnik, da se kao dokazi uzmu na čuvanje predmeti na kojima ili pomoću kojih je krivično delo izvršeno, odnosno na kojima su tragovi izvršenog dela vidljivi, kao i da se preduzmu druge mere radi utvrđivanja okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno.
Ako se brod nalazi u inostranstvu, zapovednik broda je dužan da o izvršenom krivičnom delu podnese izveštaj diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Savezne Republike Jugoslavije u državi u čiju luku, odnosno pristanište brod uplovi. Zapovednik broda je dužan da sa izvršiocem krivičnog dela postupi prema uputstvima diplomatskog ili konzularnog predstavništva Savezne Republike Jugoslavije.
Po dolasku u jugoslovensku luku, odnosno pristanište u koje brod najpre uplovi, zapovednik broda je dužan da izvršioca krivičnog dela preda organu unutrašnjih poslova u toj luci, odnosno pristaništu, s pismenim izveštajem o izvršenom krivičnom delu i zapisnicima i predmetima iz stava 2 ovog člana.
Mere iz st. 2 i 4 ovog člana unose se u brodski dnevnik sa obrazloženjem.
Ako član posade broda koji je državljanin Savezne Republike Jugoslavije samovoljno napusti brod u stranoj luci, odnosno pristaništu, zapovednik broda je dužan da ovo napuštanje broda prijavi diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Savezne Republike Jugoslavije u odnosnoj državi, a ako ovog nema - diplomatskom ili konzularnom predstavništvu države ovlašćene da zastupa interese državljana Savezne Republike Jugoslavije, a ako ni ovog nema - kapetaniji te luke, odnosno pristaništa.
Zapovednik broda dužan je da sastavi zapisnik i utvrdi koje su stvari i isprave člana posade koji je samovoljno napustio brod ostale na brodu.
Zapisnik se sastavlja u prisustvu dvojice svedoka, a potpisuju ga zapovednik broda i svedoci.
Belešku o samovoljnom napuštanju broda i o stvarima člana posade koje su ostale na brodu i njihovoj predaji nadležnom jugoslovenskom organu, zapovednik pomorskog broda, odnosno broda unutrašnje plovidbe sa sopstvenim pogonom dužan je da unese u brodski dnevnik.
Organ koji u luci, odnosno pristaništu primi lične stvari i isprave člana posade koji je samovoljno napustio brod, predaće ih njegovoj užoj porodici ili roditeljima, a ako njih nema - licu koje odredi nadležni organ starateljstva.
Smatra se da je član posade samovoljno napustio brod ako se nije vratio na brod do odlaska broda iz luke, odnosno pristaništa.
Ako je član posade bio sprečen da se vrati na brod do odlaska broda iz luke, odnosno pristaništa, smatra se da je samovoljno napustio brod ako se u roku od tri dana, od dana kad je smetnja bila otklonjena, nije prijavio organu iz člana 165 stav 1 ovog zakona.
Zapovednik broda koji na bilo koji način dozna da se lice, uključujući i neprijatelje u slučaju oružanog sukoba, nalaze u životnoj opasnosti na moru ili unutrašnjim vodama, dužan je da im odmah krene u pomoć najvećom mogućom brzinom, obaveštavajući ih o tome ako je to moguće, i da preduzme njihovo spasavanje.
Zapovednik broda u opasnosti ima pravo, posle savetovanja sa zapovednicima brodova koji su odgovorili na njegov poziv za pomoć, ako je savetovanje moguće sprovesti, da izabere jedan od tih brodova ili više njih za koje smatra da su najprikladniji da mu pruže pomoć.
Zapovednik ili zapovednici brodova izabrani da pruže pomoć brodu u opasnosti dužni su da prihvate izbor i da odmah, najvećom mogućom brzinom, krenu u pomoć licima koja su u životnoj opasnosti.
Zapovednik broda je dužan da spasava lica koja su u životnoj opasnosti iako se ona tome protive, ili ako se spasavanju lica protivi zapovednik broda na kome se ta lica nalaze.
Izuzetno od odredaba člana 167 ovog zakona, zapovednik broda nije dužan da krene u pomoć i da preduzme spasavanje lica u životnoj opasnosti:
1) ako bi preduzimanje tog spasavanja predstavljalo ozbiljnu opasnost za brod kojim on zapoveda i za lica na tom brodu, ili ako on opravdano smatra da, prema posebnim okolnostima slučaja, preduzimanje spasavanja lica u opasnosti ne bi bilo uspešno;
2) ako dozna da je drugi brod izabran da ide u pomoć i da je izabrani brod taj izbor prihvatio;
3) ako od zapovednika broda u opasnosti, ili neposredno od lica koja su bila u životnoj opasnosti, ili od zapovednika drugog broda koji je stigao do tih lica bude obavešten da pomoć više nije potrebna.
U slučaju sudara brodova zapovednik broda je dužan da, ako je u mogućnosti da to učini bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i za lica na njemu, pored prvenstvenog spasavanja lica, preduzme i spasavanje drugog broda s kojim se sudario brod kojim on zapoveda, a u slučaju sudara brodova na unutrašnjim vodama - dužan je da brod kome preti opasnost da potone bez odlaganja ukloni s plovnog puta.
Na unutrašnjim vodama zapovednik broda je dužan, da kad se brod kojim on zapoveda nađe u blizini broda koji daje poziv za pomoć, i kad nije bilo sudara, da odmah preduzme spasavanje tog broda, ako je u mogućnosti da to učini bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i za lica na njemu.
Zapovednik jugoslovenskog broda koji dozna da je drugi jugoslovenski brod u opasnosti na moru dužan je da, pored prvenstvenog spasavanja lica, preduzme i spasavanje broda i stvari sa tog broda koje su svojina jugoslovenskih preduzeća, i drugih pravnih lica ili svojina državljana Savezne Republike Jugoslavije, ako se spasavanju broda i stvari na njemu izričito ne protivi zapovednik broda, odnosno vlasnik broda ili brodar broda u opasnosti.
Zapovednik broda nije dužan da preduzme spasavanje broda prema odredbi stava 1 ovog člana ako to ne može da učini bez ozbiljne opasnosti za lica na brodu ili za brod kojim zapoveda, ili ako opravdano smatra da spasavanje broda ne bi bilo celishodno niti razumno s obzirom na mogućnosti spasavanja, vrednost broda u opasnosti i stvari na tom brodu, kao i na rizike i troškove kojima bi preduzetim spasavanjem izložio brod kojim zapoveda.
Zapovednik broda mora u brodski dnevnik da unese razloge zbog kojih nije krenuo u pomoć licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje (član 168), kao i razloge zbog kojih nije preduzeo spasavanje broda i stvari na njemu (čl. 169 i 170).
Vlasnik broda ili brodar ne odgovara za štetu koja nastane zbog toga što je zapovednik broda povredio dužnosti određene u čl. 167, 169 i 170 ovog zakona.
Spasavanje jugoslovenskog ratnog broda neće se preduzeti u slučaju izričite zabrane komandanta broda.
Odredbe čl. 167, 169 i 170 ovog zakona odnose se i na ratne brodove.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, savezni ministar nadležan za poslove odbrane propisaće u kojim slučajevima komandant jugoslovenskog ratnog broda nije dužan da vrši spasavanje u slučajevima određenim u čl. 167, 169 i 170 ovog zakona.
Glava 8
TRAGANJE I SPASAVANJE
Traganje i spasavanje na moru je obaveza pružanja svih vidova pomoći i spasavanje ugroženih lica, brodova i stvari u obalnom moru Savezne Republike Jugoslavije.
Traganje predstavljaju radnje na ustanovljenju mesta, prirode i obima nezgode na moru, kao i hidrometeoroloških uslova radi pružanja pomoći, prvenstveno radi zaštite i spasavanja ugroženih lica.
Spasavanje predstavljaju radnje u cilju pružanja pomoći, odnosno otklanjanja opasnosti u slučaju nezgode na moru.
U okviru traganja i spasavanja na moru obavlja se osmatranje i javljanje o zapaženim pojavama i događajima.
Traganje i spasavanje ugroženih stvari domaćih pravnih i fizičkih lica je obavezno, pod uslovom da se time ne ugrožava bezbednost lica, bezbednost broda, čamca ili drugog plovnog objekta ili drugih sredstava koja obavljaju traganje, odnosno spasavanje.
Traganje i spasavanje ugroženih stvari u stranom vlasništvu je obavezno ako se tim sprečava ili otklanja šteta koja može nastati ili se time otklanjaju opasnosti za bezbednost plovidbe.
U traganje i spasavanje ugroženih lica i stvari na moru dužni su da se po nalogu lučke kapetanije, uključe:
a) preduzeća i druga pravna lica koja obavljaju delatnost na moru ili u vezi sa korišćenjem mora i koja raspolažu brodovima i drugim sredstvima pogodnim za obavljanje traganja i spasavanja;
b) građani - vlasnici plovnih objekata koji su osposobljeni za traganje i spasavanje na moru;
v) organi službe osmatranja i obaveštavanja, organi za kontrolu prelaženja državne granice, organi carinske službe, organi kontrole letenja, organizacije civilnog vazdušnog saobraćaja, organizacije hidrometeoloroške službe, preduzeća ili druga pravna lica koja se staraju o uređivanju i održavanju pomorskih plovnih puteva i ostali organi i organizacije pogodni za izvršenje određenih zadataka u traganju i spasavanju na moru.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, traganje i spasavanje ugroženih lica i stvari na moru obavlja se bez naloga kada to hitnost i druge okolnosti nezgode zahtevaju.
Koordinaciju traganja i spasavanja ugroženih lica i stvari na moru na području više lučkih kapetanija vrši savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Koordinacija traganja i spasavanja na moru vrši se na osnovu planova i uputstava saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Glava 9
NADZOR
Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona kojima se uređuje bezbednost pomorske i unutrašnje plovidbe vrši savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Protiv rešenja saveznog inspektora može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba iz stava 2 ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja ako bi takvo odlaganje prouzrokovalo ili moglo prouzrokovati opasnost za bezbednost plovidbe, ugroziti ljudske živote ili prouzrokovati značajnu materijalnu štetu.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja rešava u drugom stepenu po žalbi protiv rešenja lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa ili saveznog inspektora.
Savezni inspektor izvršiće nadzor koji se odnosi na međunarodni ili međudržavni režim plovidbe, a koji ne izvrši lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa ili izvrši uz značajne propuste za bezbednost plovidbe.
Poslovi nadzora nad sprovođenjem odredaba ovog dela zakona o bezbednosti plovidbe u međunarodnom saobraćaju na moru i unutrašnjim plovnim putevima, obuhvataju vršenje nadzora nad:
1) stranim brodovima u jugoslovenskim lukama, odnosno pristaništima u pogledu zaštite lica na brodu i zaštite životne sredine;
2) brodovima koji vrše međunarodni saobraćaj u pogledu njihove sposobnosti za plovidbu;
3) sprovođenje međunarodnog režima luka i pristaništa u skladu sa međunarodnim obavezama Savezne Republike Jugoslavije i stanjem luka i pristaništa otvorenih za međunarodni saobraćaj, kao i zimovnika i prevodnica na plovnim putevima na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe o ispunjavanju uslova za bezbednost plovidbe;
4) uređivanje i održavanje plovnih puteva na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe u obalnom moru i na unutrašnjim vodama i objektima za bezbednost plovidbe na tim plovnim putevima;
5) vršenjem radio-službe koja služi bezbednosti plovidbe u međunarodnom saobraćaju i zaštiti ljudskog života na moru i unutrašnjim plovnim putevima i održavanjem i radom te službe.
Odredba tačke 4 stav 1 ovog člana u pogledu sprovođenja međunarodnog režima luka i pristaništa ne odnosi se na vojne luke i pristaništa.
U vršenju nadzora nad stranim brodom po odredbi člana 193 stav 1 tačka 1 ovog zakona, savezni inspektor proverava:
1) da li pomorski brod ima važeća svedočanstva u skladu sa odredbama Međunarodne konvencije o zaštiti ljudskog života na moru, Međunarodne konvencije o sprečavanju zagađivanja mora sa brodova i Međunarodne konvencije o teretnim linijama, a ako se ne primenjuju odredbe ovih konvencija - da li brod ima važeće svedočanstvo o sposobnosti za plovidbu i potvrdu o sprečavanju zagađivanja uljem, svedočanstvo o teretnoj liniji u skladu sa propisima države čiju državnu pripadnost brod ima;
2) da li brod unutrašnje plovidbe ima važeće brodsko svedočanstvo.
Ako stani brod ima važeće isprave iz stava 1 ovog člana, nadzor se ograničava na proveravanje:
1) da li položaj teretne linije, odnosno slobodnog boka odgovara podacima iz odnosnih isprava;
2) da li je brod krcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno linijom slobodnog boka, i da li je teret pravilno raspoređen prema uslovima navedenim u odnosnim ispravama.
Osim proveravanja isprava iz stava 1 ovog člana, proverava se da li strani brod koji vrši ukrcavanje ili iskrcavanje tereta ima važeću ispravu kojom se dokazuje ispravnost brodskih uređaja za ukrcavanje ili iskrcavanje tereta, kao i da li je stanje tih uređaja u skladu sa podacima iz te isprave.
Ako se u vršenju nadzora utvrdi da strani pomorski brod nema važeće isprave iz člana 194 stav 1 tačka 1 ovog zakona, odnosno brod unutrašnje plovidbe - isprave iz člana 194 stav 1 tačka 2 ovog zakona, ili da položaj teretne linije, odnosno slobodnog boka ne odgovara podacima iz odnosnih isprava, ili da brod nije krcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno linijom slobodnog boka, ili da teret nije pravilno raspoređen, zabraniće se brodu da isplovi iz luke, odnosno pristaništa sve dok ne bude mogao nastaviti plovidbu bez opasnosti za ljudske živote na brodu.
Ako se u vršenju nadzora utvrdi da strani brod zbog svojih nedostataka zagađuje životnu sredinu uljem ili drugim štetnim i opasnim materijama, zabraniće se brodu da isplovi iz luke, odnosno pristaništa dok se ti nedostaci na brodu ne otklone.
Ako se u vršenju nadzora po odredbi člana 194 stav 3 ovog zakona utvrdi da strani brod nema važeću ispravu kojom se dokazuje ispravnost brodskih uređaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta, ili ako se utvrdi da stanje tih uređaja nije u skladu sa podacima iz te isprave, zabraniće se ukrcavanje i iskrcavanje tereta uređajima broda.
Ako se iz opravdanih razloga posumnja da stanje stranog broda bitno ne odgovara podacima navedenim u ispravama iz člana 194 stav 1 ovog zakona, ili da je strani brod ukrcao veći broj putnika od dozvoljenog, ili da nema minimalni broj stručno osposobljenih članova posade, i da očigledno brod u takvom stanju, odnosno sa tolikim brojem putnika ili takvim stanjem posade ne bi bio sposoban da nastavi plovidbu bez opasnosti za ljudske živote na brodu, zabraniće se brodu da isplovi iz luke, odnosno pristaništa dok ne bude mogao da nastavi plovidbu bez opasnosti za ljudske živote na brodu.
U vršenju nadzora nad sposobnošću brodova za plovidbu po odredbi člana 193 stav 1 tač. 2 i 3 ovog zakona, proverava se:
1) da li brod ima važeće propisane brodske isprave i knjige;
2) da li su na brodu od dana izdavanja, odnosno potvrđivanja brodskih isprava izdatih na osnovu tehničkog nadzora broda nastale takve bitne promene zbog kojih je očigledno da brod u takvom stanju nije sposoban da plovi bez opasnosti za lica, teret na njemu i životnu sredinu;
3) da li brod ispunjava uslove određene u članu 55 tač. 2, 3 i 4 ovog zakona;
4) da li je na bokovima broda obeležena propisana oznaka teretne linije, odnosno linija slobodnog boka;
5) uvežbanost posade u rukovanju čamcima i ostalim sredstvima za spasavanje i uređajima za otkrivanje, sprečavanje i gašenje požara.
Nadzor iz stava 1 ovog člana obuhvata i proveravanje da li brod ima važeći registar teretnog uređaja, kao i da li stanje uređaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta odgovara podacima iz registra teretnog uređaja.
Ako se u vršenju nadzora po odredbi člana 197 stav 1 ovog zakona utvrde nedostaci broda u pogledu njegove sposobnosti za plovidbu, narediće se zapovedniku broda da u određenom roku otkloni utvrđene nedostatke.
Ako se utvrđeni nedostaci ne otklone u određenom roku, ili ako su utvrđeni nedostaci takve prirode da ugrožavaju bezbednost broda, lica i tereta na njemu, kao i životne sredine, zabraniće se brodu dalja plovidba dok se navedeni nedostaci ne otklone i oduzeće mu se isprava o sposobnosti za plovidbu.
Ako se u vršenju nadzora saveznog inspektora utvrdi da po odredbi člana 197 stav 2 ovog zakona brod nema važeći registar teretnog uređaja ili ako stanje tih uređaja nije u skladu sa registrom teretnog uređaja, zabraniće se brodu da vrši ukrcanje, iskrcavanje ili prekrcaje tereta sopstvenim uređajima za obavljanje tih radnji.
Ako se u vršenju nadzora po odredbi člana 193 stav 1 tačka 3 ovog zakona utvrdi da se u lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj ne sprovodi režim koji je u saglasnosti sa preuzetim međunarodnim obavezama Savezne Republike Jugoslavije, ili da je stanje luka, pristaništa, zimovnika i prevodnica takvo da predstavlja opasnost za bezbednost brodova, narediće se preduzeću, ili drugom pravnom licu koje upravlja lukom, odnosno pristaništem da radi otklanjanja utvrđenih nedostataka, u određenom roku, preduzme odgovarajuće mere ili izvrši potrebne radove.
Ako mere i radovi naređeni po stavu 1 ovog člana ne budu izvršeni u određenom roku, savezni inspektor preduzeće sledeće mere:
1) zabraniti pristajanje brodova određene veličine uz deo operative ili druge obale za koju je utvrđen nedostatak dok ne bude omogućeno bezbedno pristajanje takvih brodova;
2) zabraniti upotrebu operativne ili druge obale ili njenog dela, kao i sidrišta koji neposredno ugrožava bezbednost brodova, lica i stvari prilikom ukrcavanja, iskrcavanja ili prekrcavanja;
3) zabraniti saobraćaj u luci, odnosno pristaništu i sidrištu dok je bezbednost brodova neposredno ugrožena zbog neodržavanja lučkih, odnosno pristanišnih objekata u ispravnom stanju ili potrebnih dubina.
Ako se u vršenju nadzora po odredbi člana 193 stav 1 tačka 4 ovog zakona utvrdi da je stanje plovnog puta ili objekta za bezbednost plovidbe na plovnom putu takvo da ugrožava bezbednost plovidbe, savezni inspektor narediće:
1) ovlašćenom pravnom licu koje se stara o uređivanju i održavanju plovnih puteva da privremeno obeleži smetnju na plovnom putu, odnosno da je ukloni i da postavi ili aktivira signalne oznake i svetla ako su uklonjena ili neispravna;
2) privremenu zabranu plovidbe ako na plovnom putu nisu preduzete mere za bezbednu plovidbu.
Ako se u vršenju nadzora iz stava 1 ovog člana utvrde i drugi nedostaci na plovnom putu koji mogu ugroziti bezbednost plovidbe, nalazi o tome sa predlozima mera dostaviće se saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja i ovlašćenom pravnom licu koje se stara o uređivanju i održavanju plovnih puteva radi preduzimanja odgovarajućih mera.
Ako se u vršenju nadzora po odredbi člana 193 stav 1 tačka 5 ovog zakona utvrdi da održavanje radio-stanica i vršenje radio-službe na brodu nije u skladu sa propisima, narediće se da se utvrđeni nedostaci otklone u određenom roku, odnosno da se preduzmu odgovarajuće mere.
Ako se u vršenju nadzora saveznog inspektora iz stava 1 ovog člana utvrde takvi nedostaci koji mogu da ugroze bezbednost plovidbe, izveštaj o utvrđenim nedostacima sa predlozima za njihovo otklanjanje dostaviće se saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja.
Treći deo
DRŽAVNA PRIPADNOST, IDENTIFIKACIJA
I UPIS BRODA
Glava 1
DRŽAVNA PRIPADNOST I IDENTIFIKACIJA BRODA
Jugoslovensku državnu pripadnost brod stiče upisom u odgovarajući upisnik brodova, odnosno izdavanjem privremenog plovidbenog lista.
Brod koji je stekao jugoslovensku državnu pripadnost ima pravo i dužnost da vije zastavu trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije.
Pravo i dužnost da vije zastavu iz stava 1 ovog člana nema brod bez posade.
Čamci upisani u evidenciju čamaca na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije dužni su da van granica Savezne Republike Jugoslavije viju zastavu trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije.
Vijanje zastave na brodovima i drugim plovnim objektima Savezne Republike Jugoslavije, propisuje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Zastava trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije je znak jugoslovenske državne pripadnosti broda.
Zastava trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije istovetna je sa zastavom Savezne Republike Jugoslavije, a odnos njene širine prema dužini je 1:1,5.
Brod koji je upisan u jugoslovenski upisnik brodova, osim pomorskog tehničkog plovnog objekta, broda unutrašnje plovidbe koji nema svoj pogonski mašinski uređaj i tehničkog plovnog objekta, kao i broda kome je izdat privremeni plovidbeni list, mora imati ime.
Pomorski tehnički plovni objekt, brod unutrašnje plovidbe koji nema svoj pogonski mašinski uređaj i tehnički plovni objekat upisani u jugoslovenski upisnik brodova ili kojima je izdat privremeni plovidbeni list, moraju da imaju oznaku, a pored oznake mogu da imaju i ime.
Dva broda ne mogu da imaju isto ime, a dva tehnička plovna objekta, dve ploveće naprave i dva broda unutrašnje plovidbe koji nemaju svoj pogonski mašinski uređaj - istu oznaku.
Pored imena i oznaka iz st. 1 i 2 ovog člana, brod unutrašnje plovidbe mora da nosi i druge oznake za identifikaciju, određene tehničkim pravilima ovlašćenog pravnog lica.
Rešenje o određivanju imena, odnosno oznake broda kao i pozivnog znaka broda donosi savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Ime, odnosno oznaka broda i pozivni znak broda, kao i vođenje evidencije o imenima, oznakama i pozivnim znacima brodova, utvrđuju se propisima saveznog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.
Pomorski brod mora da nosi ime luke upisa, a brod unutrašnje plovidbe - ime pristaništa upisa.
Luka upisa, odnosno pristanište upisa, je luka, odnosno pristanište na čijem području je sedište lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik u koji je brod upisan.
Glava 2
UPIS BRODOVA
U pogledu primene odredaba ove glave zakona sa brodom unutrašnje plovidbe izjednačeni su: hidrogliser, skela, bager, dizalica i druge ploveće naprave.
U upisnik brodova mora da se upiše brod koji je u celini u svojini preduzeća ili drugog pravnog lica, ili u svojini državljana Savezne Republike Jugoslavije sa prebivalištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili pravnog lica sa sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
U upisnik brodova može da bude upisan:
1) brod koji je u celini ili delom u svojini stranog lica ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije sa prebivalištem u inostranstvu;
2) brod koji je u celini ili delom u svojini stranog lica ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije sa prebivalištem u inostranstvu, a brodar tog broda je jugoslovensko preduzeće ili drugo pravno lice sa sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili državljanin Savezne Republike Jugoslavije koji ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, pod uslovom da se sa zahtevom jugoslovenskog brodara za upis tog broda u upisnik brodova saglasi njegov vlasnik;
3) jahta koja je u celini ili delom u svojini stranog lica ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije sa prebivalištem u inostranstvu;
4) brod koji je u celini ili delom u svojini stranih lica pod uslovom da Savezna Republika Jugoslavija vrši kontrolu nad brodom i ako taj upis dozvoli savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Za izdavanje dozvole za upis stranog broda u jugoslovenski upisnik brodova vlasnik, odnosno brodar je dužan da podnese rešenje o odobrenju privremenog uvoza broda po osnovu zakupa i jedinstvenu carinsku ispravu za privremeni, odnosno redovan uvoz broda.
Rešenje kojim se odbija upis broda, odnosno jahte ne mora da sadrži razloge zbog kojih je upis odbijen.
U upisnik brodova u gradnji, može se, na zahtev vlasnika broda, upisati brod koji se gradi u jugoslovenskom brodogradilištu.
U slučaju upisa jahte u upisnik brodova prema članu 211 stav 1 tačka 3 ovog zakona i upisa broda unutrašnje plovidbe prema članu 211 stav 1 tačka 4 ovog zakona vlasnik jahte, odnosno broda unutrašnje plovidbe dužan je da ovlasti preduzeće ili drugo pravno lice ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije s prebivalištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji da ga za vreme odsutnosti iz Savezne Republike Jugoslavije zastupa pred nadležnim jugoslovenskim organima.
Ne može se upisati u upisnik brodova u Saveznoj Republici Jugoslaviji brod koji je upisan u strani upisnik brodova.
Brod se briše iz upisnika brodova:
1) ako je propao ili se pretpostavlja da je propao;
2) ako više ne ispunjava uslove iz čl. 210 i 211 ovog zakona;
3) ako se trajno povuče iz plovidbe;
4) ako se upiše u drugi upisnik brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Pretpostavlja se da je pomorski brod propao ako su od prijema poslednje vesti o brodu protekla tri meseca. U tom slučaju se pretpostavlja da je brod propao onog dana kad su primljene poslednje vesti o njemu.
Odredbe st. 1 i 2 ovog člana shodno se primenjuju i na brisanje broda u gradnji iz upisnika brodova u gradnji.
Upisnici brodova su javne knjige.
Svako ima pravo da pregleda i prepisuje glavnu knjigu upisnika, zbirku isprava, imenik vlasnika broda i imenik brodova.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova dužna je, uz naplatu određene naknade, da licu koje to zahteva, izda uverenje o stanju upisa u upisnik brodova ili upisnik brodova u gradnji, kao i prepis isprava koje se čuvaju u zbirci isprava, ako upisi u upisniku upućuju na te isprave.
Uverenja i prepisi isprava iz stava 3 ovog člana jesu javne isprave.
Ko se u pravnom prometu, postupajući savesno, pouzda u podatke upisane u upisnik brodova, ne snosi pravne posledice koje iz toga nastanu.
Za upis brodova postoje sledeći upisnici brodova:
1) za upis pomorskih brodova:
- upisnik pomorskih trgovačkih brodova;
- upisnik pomorskih ribarskih brodova;
- upisnik pomorskih javnih brodova;
2) za upis brodova unutrašnje plovidbe:
- upisnik brodova unutrašnje plovidbe;
- upisnik javnih brodova unutrašnje plovidbe.
Za upis broda u gradnji postoji upisnik pomorskih brodova u gradnji i upisnik brodova unutrašnje plovidbe u gradnji.
Upisnici pomorskih brodova i upisnici brodova unutrašnje plovidbe (u daljem tekstu: upisnici brodova), upisnici pomorskih brodova u gradnji i upisnici brodova unutrašnje plovidbe u gradnji (u daljem tekstu: upisnici brodova u gradnji), sastoje se iz glavne knjige i zbirke isprava.
Glavna knjiga upisnika brodova i upisnika brodova u gradnji sastoji se od uložaka.
Uložak ima list A, list B i list C.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, uložak glavne knjige upisnika pomorskih javnih brodova i uložak glavne knjige upisnika javnih brodova unutrašnje plovidbe imaju samo list A i list B.
Svaki brod upisuje se u poseban uložak.
U list A glavne knjige uloška upisnika brodova i upisnika brodova u gradnji upisuju se podaci o identitetu broda, odnosno broda u gradnji i njihove osnovne tehničke karakteristike.
U list B uloška glavne knjige upisnika brodova i upisnika brodova u gradnji, za brod u svojini preduzeća ili drugog pravnog lica upisuju se firma, odnosno naziv i sedište vlasnika broda ili broda u gradnji, odnosno ime i prebivalište fizičkog lica, odnosno firma, odnosno naziv i sedište pravnog lica koje je vlasnik broda i ograničenja vlasnika u pogledu raspolaganja brodom ili brodom u gradnji.
U list B iz stava 1 ovog člana upisuju se i firma, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište brodara, ako je brod u potpuno ili delimično u svojini stranca, a upis je izvršen na osnovu člana 211 stav 1 tač. 1 i 2 ovog zakona. U ostalim slučajevima, ti podaci o brodaru mogu da se upišu radi evidentiranja postojanja brodara koji nije vlasnik broda.
U list B upisnika brodova u gradnji mogu, radi evidentiranja, da se upišu i firma, odnosno naziv i sedište, odnosno lično ime i prebivalište brodara i naručioca.
U list C uloška glavne knjige upisnika brodova za brod u svojini preduzeća ili drugog pravnog lica upisuje se ugovorno založno pravo, zakup broda i brodarski ugovor na vreme za ceo brod.
U list C uloška glavne knjige upisnika brodova za brod koji je u svojini fizičkog lica ili pravnog lica upisuju se stvarna prava kojima je brod ili deo broda opterećen, kao i prava stečena na tim pravima, zakup broda, brodarski ugovor na vreme za ceo brod, pravo preče kupovine, kao i druga ograničenja raspolaganja brodom kojima je podvrgnut vlasnik opterećenog broda, zabrane opterećivanja i otuđivanja, kao i sve zabeležbe za koje nije izričito određeno da se upisuju u drugi list uloška.
U list C uloška glavne knjige upisnika brodova u gradnji upisuju se za brod u gradnji podaci iz st. 1 i 2 ovog člana.
Upis brodova u određene upisnike, podaci koji se unose u list A glavne knjige upisnika brodova, zbirke isprava, pomoćne knjige koje se vode uz upisnike brodova i obrasci tih isprava i knjiga, propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Četvrti deo
OSNOVI SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA
Glava 1
SVOJINA NA BRODU
Brod može biti u svojini domaćeg ili stranog lica, u granicama i pod uslovima određenim saveznim zakonom.
Brod koji je u svojini stranog lica može imati jugoslovensku državnu pripadnost, pod uslovima određenim u članu 211 ovog zakona.
Vlasnik broda ili drugo pravno lice može:
1) da prenese pravo svojine na domaća ili strana fizička ili pravna lica;
2) da osnuje ugovorno založno pravo na brodu;
3) da prenese ili otuđi napuštanjem broda u korist osiguravača;
4) da zaključuje ugovore o plovidbenim poslovima i o zakupu.
Pravo svojine i ugovorno založno pravo na brodu upisuju se u upisnik brodova.
Pravni posao iz stava 1 ovog člana koji nije zaključen u pismenom obliku ne proizvodi pravno dejstvo.
Ugovorno založno pravo po odredbama ovog zakona proizvodi pravna dejstva prema trećim licima od trenutka upisa u upisnik brodova.
Odredbe člana 226 stav 1 ovog zakona ne odnose se na:
1) prelaz prava svojine na osiguravača prihvatanjem izjave o napuštanju ili isplatom naknade iz osiguranja u smislu člana 753 stav 3 ovog zakona;
2) sticanje prava iz člana 226 ovog zakona nasleđivanjem i javnom prodajom;
3) sticanje i prestanak prava iz člana 226 ovog zakona na potonulim brodovima, ako su ta prava stečena, odnosno prestala usled propusta da se brod izvadi u vreme određeno ovim zakonom (član 828).
Pripadak broda su sve stvari koje po svojoj nameni trajno služe njegovoj upotrebi i kad su privremeno od njega odvojene.
Pripadak su i sve stvari koje su upisane u brodski inventar.
Odredbe čl. 226 i 227 ovog zakona odnose se i na brodove u gradnji koji se grade u jugoslovenskim brodogradilištima, i to od momenta njihovog upisa u upisnik brodova u gradnji.
Pravno dejstvo upisa prava iz člana 226 stav 3 ovog zakona u odnosu prema drugim upisima zavisi od reda prvenstva koji taj upis ima u smislu člana 287 ovog zakona.
Brisanje broda iz jugoslovenskog upisnika brodova ne može se izvršiti ako se tome protivi poverilac koji ima zakonsko založno pravo na brodu.
Ako je osnovano ugovorno založno pravo na brodu, za brisanje broda iz upisnika brodova potreban je pristanak ugovornih založnih poverilaca.
U slučajevima iz st. 1 i 2 ovog člana nadležni redovni sud može dozvoliti brisanje broda iz upisnika brodova i bez pristanka poverilaca ugovornog založnog prava, odnosno uprkos protivljenju poverilaca zakonskog založnog prava, ako u sud bude položen iznos u novcu u visini potraživanja pomenutih poverilaca, odnosno ako bude dato obezbeđenje za koje sud posle saslušanja poverilaca nađe da je dovoljno.
Odredbe ovog člana odnose se i na brodove u gradnji.
Odredbe ovog člana ne odnose se na brisanje iz upisnika brodova broda iz člana 215 stav 1 tač. 1 i 4 ovog zakona.
Odredbe člana 231 ovog zakona ne odnose se na prenos prava svojine brodova, odnosno otuđenje broda ili broda u gradnji napuštanjem u korist osiguravača.
Prenos ili otuđenje broda obuhvata i pripadak broda.
Prenos ili otuđenje broda ne obuhvata one stvari pripatka u pogledu kojih je, uz pristanak vlasnika broda, upisano zabeležbom u upisnik brodova da spadaju u sredstva preduzeća ili drugog pravnog lica.
Pravo svojine na brodu u gradnji obuhvata stvari koje su u brod u gradnji ugrađene.
Ako u upisnik broda u gradnji nije nešto drugo upisano, pravo svojine na brodu u gradnji obuhvata i stvari koje se nalaze u brodogradilištu a nisu ugrađene u brod u gradnji, ako su po svojoj izradi određene isključivo za ugrađivanje u određeni brod ili za njegov pripadak, ili ako su na vidljiv način obeležene ili izdvojene za ugrađivanje u taj brod.
Na brodu i brodu u gradnji mogu postojati pravo svojine, ugovorno založno pravo i zakonska založna prava.
Brod i brod u gradnji mogu biti u suvlasništvu.
Veličina broda i broda u gradnji koji mogu biti u suvlasništvu, visina udela svakog pojedinog suvlasnika i njihovi međusobni odnosi uređuju se saveznim zakonom.
Glava 2
ZALOŽNA PRAVA
1. Ugovorno založno pravo na brodu
Ugovorno založno pravo na brodu je pravo poverioca da se namiri iz prodajne cene broda ostvarene sudskom prodajom.
Ugovorno založno pravo na brodu može da sadrži i ovlašćenje poverioca da u slučaju neisplate duga namiri svoje potraživanje iskorišćavanjem broda, ako je to ugovorom predviđeno.
Ugovorno založno pravo na brodu u svojini preduzeća ili drugog pravnog lica može se ugovorom osnovati samo u korist preduzeća i drugog pravnog lica, kao i u korist stranog lica.
Ugovorno založno pravo na brodu namiruje se posle namirenja zakonskog založnog prava na brodu.
Ugovorno založno pravo na brodu ne prestaje promenom vlasnika broda, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Na ugovornom založnom pravu na brodu može se, na osnovu ugovora, zasnovati podzaložno pravo u korist trećeg lica, pod uslovima iz člana 237 stav 3 ovog zakona.
U slučaju iz stava 1 ovog člana, ugovorni založni dužnik može da podmiri svoj dug ugovornom založnom poveriocu samo ako to dozvoli ugovorni podzaložni poverilac ili ako dužni iznos položi u sud. Ako ugovorni založni dužnik tako ne postupi, ugovorno založno pravo ostaje na snazi za potraživanje ugovornog podzaložnog poverioca.
Ugovorno založno pravo na brodu proteže se i na pripadak broda.
Odredba člana 233 stav 2 ovog zakona shodno se primenjuje i na ugovorno založno pravo na pripatku broda.
Ugovorno založno pravo na brodu proteže se i na potraživanja:
1) po osnovu naknade štete za nepopravljena oštećenja broda;
2) po osnovu zajedničke havarije, ako se ona odnosi na neopravljena oštećenja broda.
Ugovorno založno pravo na brodu ne proteže se na vozarinu, prevozninu, tegljarinu i zakupninu, ni na nagrade za izvršeno spasavanje, ako nije drukčije ugovoreno.
Ugovorno založno pravo na brodu ne proteže se na iskorišćavanje i upotrebu broda, ako drukčije nije ugovoreno.
Ugovorno založno pravo na brodu proteže se i na naknadu iz osiguranja broda koja pripada vlasniku broda, ako nije drukčije ugovoreno.
Ugovorno založno pravo na naknadu iz osiguranja prestaje ako osiguravač isplati naknadu pre nego što ga ugovorni založni poverilac obavesti o postojanju ugovornog založnog prava.
Ako je osiguravač bio obavešten o ugovornom založnom pravu na naknadu iz osiguranja ne sme da je isplati osiguraniku bez pristanka ugovornog založnog poverioca.
Ugovorno založno pravo u korist glavnice postoji za troškove upisa ugovornog založnog prava, parničnog i izvršnog postupka.
Trogodišnji zaostaci kamata koji poveriocu pripadaju na osnovu ugovora ili zakona imaju isti red prvenstva kao i glavnica.
Kad brod pretrpi takva oštećenja ili je njegovo stanje takvo da ugovorno založno pravo ne daje dovoljno sigurnosti za izmirenje potraživanja, ugovorni založni poverilac može zahtevati isplatu potraživanja i pre dospelosti, ako mu dužnik za razliku nastalu tim smanjenjem sigurnosti ne ponudi obezbeđenje na drugi način.
Brod opterećen ugovornim založnim pravom može da bude trajno povučen iz plovidbe samo uz prethodni pristanak ugovornih založnih poverilaca.
Ako nema pristanka iz stava 1 ovog člana ugovorni založni dužnik ima pravo da zahteva od suda da se brod proda na javnoj prodaji.
Odredbe ovog zakona o ugovornom založnom pravu na brodu odnose se i na ugovorno založno pravo na brodu u gradnji koji je upisan u upisnik brodova u gradnji.
Ugovorno založno pravo na brodu prestaje:
1) brisanjem;
2) prodajom broda u izvršnom ili stečajnom postupku;
3) proglašenjem broda pomorskim plenom, odnosno ratnim plenom na moru.
Ako u slučaju iz tačke 3 stav 1 ovog člana brod bude oslobođen ugovorno založno pravo se ponovo uspostavlja.
Prava i njihov red prvenstva stečena upisom ugovornog založnog prava ne prestaju brisanjem broda iz upisnika brodova i zbog toga što je brod propao ili se pretpostavlja da je propao, ili je trajno povučen iz plovidbe.
Ugovorno založno pravo može se za isto potraživanje upisati nepodeljeno na dva broda ili više brodova ili brodova u gradnji ili na dva ili više ugovornih založnih potraživanja (zajedničko ugovorno založno pravo).
U slučaju iz stava 1 ovog člana, poverilac je ovlašćen da traži namirenje celog potraživanja iz svakog pojedinog broda na kome postoji ugovorno založno pravo.
Ako je na brodu upisano ugovorno založno pravo u korist stranog ili lica za potraživanje u stranoj valuti, to lice ima pravo da slobodno raspolaže sredstvima dobijenim iz cene postignute sudskom javnom prodajom broda.
Ugovorno založno pravo upisano u strani javni upisnik na brodu koji stekne jugoslovensku državnu pripadnost, koja je navedena u ispravi o brisanju broda iz stranog upisnika, upisaće se u jugoslovenski upisnik brodova kao predbeležba ugovornog založnog prava, s tim što će se tom pravu priznati red prvenstva prema času koji je bio merodavan za utvrđivanje njegovog reda prvenstva u stranom upisniku.
Ugovorni založni poverilac u čiju je korist upisana takva predbeležba dužan je da predbeležbu opravda u roku od 60 dana od dana dostavljanja obaveštenja o upisu.
2. Zakonska založna prava na brodu
Zakonska založna prava na pomorskom brodu postoje za:
1) sudske troškove učinjene u zajedničkom interesu svih poverilaca u postupku izvršenja ili obezbeđenja u svrhu da se sačuva brod ili da se sprovede prodaja, kao i troškove čuvanja i nadzora od ulaska broda u poslednju luku, lučke naknade i naknade za usluge lučke kapetanije, troškove pilotaže, potraživanja iz osnova doprinosa za socijalno osiguranje, potraživanja lučke kapetanije za naređeno i izvršeno vađenje ili uklanjanje olupine;
2) potraživanje zapovednika i ostalih članova posade iz radnog odnosa na brodu;
3) potraživanja po osnovu nagrade za spasavanje na moru, kao i doprinosa broda u zajedničku havariju;
4) potraživanja po osnovu naknade štete zbog sudara brodova ili drugih nezgoda plovidbe, kao i naknade štete objektima luka i plovnih puteva, po osnovu naknade štete zbog telesnih povreda putnika i članova posade, po osnovu naknade štete zbog gubitka ili oštećenja tereta i prtljaga;
5) potraživanja iz ugovora ili poslova koje je zapovednik, na osnovu svog zakonskog ovlašćenja, sklopio, odnosno obavio za stvarne potrebe da se brod očuva ili da se nastavi putovanje, bez obzira na to da li je zapovednik istovremeno i vlasnik broda, odnosno brodar i da li ima potraživanja on sam ili nabavljač, popravljač, zajmodavac ili neki drugi ugovarač.
Zakonsko založno pravo na brodu u korist glavnice postoji i za kamate.
Zakonska založna prava na pomorskom brodu protežu se i na vozarinu, odnosno prevozninu i na tegljarinu onog putovanja u toku koga je nastalo potraživanje osigurano zakonskim založnim pravom, na potraživanja iz člana 240 ovog zakona i vozarinu, odnosno prevoznine i tegljarinu stečene od početka putovanja.
Zakonska založna prava na brodu unutrašnje plovidbe postoje za:
1) sudske troškove prouzrokovane zaustavljanjem i čuvanjem broda od momenta zaustavljanja u postupku izvršenja ili obezbeđenja, uključujući i troškove neophodne za održavanje broda;
2) potraživanje zapovednika i ostalih članova posade broda iz radnog odnosa na brodu za poslednjih šest meseci trajanja radnog odnosa;
3) potraživanja po osnovu nagrade za spasavanje, kao i doprinosa broda u zajedničku havariju.
Zakonsko založno pravo u korist glavnice postoji i za kamate i za troškove sticanja izvršne isprave.
U slučaju prodaje u izvršnom postupku broda unutrašnje plovidbe koji je nasukan, onesposobljen ili potopljen, a koji je u opštem interesu uklonjen po naredbi kapetanije pristaništa, troškovi uklanjanja namiruju se pre prodaje broda i pre potraživanja ugovornih i zakonskih založnih poverilaca.
Zakonska založna prava na brodu unutrašnje plovidbe protežu se na sve stvari koje su po svojoj nameni stalno pričvršćene uz brod i koje pripadaju vlasniku broda.
Potraživanjima zapovednika i ostalih članova posada iz radnog odnosa, u smislu člana 252 stav 1 tačka 2 i člana 255 stav 1 tačka 2 ovog zakona, smatraju se potraživanja zapovednika i ostalih članova posade po osnovu zarada iz radnog odnosa kada su u pitanju odnosi između pravnih lica, kao i potraživanja i državljana Savezne Republike Jugoslavije na koje se odnosi isključivo jugoslovensko pravo.
Odredbe o zakonskim založnim pravima na brodu ne odnose se na potraživanje po osnovu naknade nuklearne štete.
Zakonska založna prava ne prestaju promenom vlasnika broda, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Zakonska založna prava na pomorskom brodu protežu se i na potraživanja:
1) po osnovu naknade štete za još nepopravljena oštećenja koja je brod pretrpeo ili za gubitak vozarine, odnosno prevoznine i tegljarine;
2) po osnovu zajedničke havarije, ako se odnose na još nepopravljena oštećenja broda ili na gubitak vozarine, odnosno prevoznine i tegljarine;
3) po osnovu nagrada za izvršeno spasavanje, po odbitku iznosa koji pripadaju zapovedniku i drugim članovima posade broda.
Zakonska založna prava na brodu unutrašnje plovidbe protežu se i na potraživanja:
1) po osnovu naknade štete zbog gubitka broda ili za još nepopravljena oštećenja koja je brod pretrpeo;
2) po osnovu zajedničke havarije, ako se odnose na još nepopravljena oštećenja broda;
3) po osnovu nagrade za izvršeno spasavanje za još nepopravljena oštećenja broda.
Zakonska založna prava na brodu ne odnose se na potraživanja koja se vlasniku broda duguju po osnovu ugovora o osiguranju, kao ni na premije i subvencije.
Vozarinom, odnosno prevozninom pomorskog broda smatraju se ona vozarina, odnosno prevoznina koju naručilac prevoza, odnosno putnik duguje brodaru.
Zakonska založna prava u korist lica iz člana 252 stav 1 tačka 2 ovog zakona terete iznose vozarine, odnosno prevoznine i tegljarine koji se duguju za sva putovanja izvršena za vreme trajanja istog radnog odnosa na istom brodu.
Zakonska založna prava za potraživanje iz člana 252 stav 1 tač. 3 i 5 ovog zakona, kao i za potraživanja zbog sudara i drugih nezgoda plovidbe, i naknade štete objektima luka i plovnih puteva iz člana 252 stav 1 tačka 4 ovog zakona, protežu se samo na potraživanje broda iz člana 260 ovog zakona i vozarine, odnosno prevoznine i tegljarine koje su nastale posle nastajanja ovih potraživanja iz stava 1 tač. 3 do 5 člana 252 ovog zakona.
Potraživanja obezbeđena zakonskim založnim pravom koja se odnose na isto putovanje pomorskog broda namiruju se po prvenstvenom redu navedenom u članu 252 stav 1 ovog zakona, a potraživanja iz člana 252 stav 1 tačka 2 ovog zakona imaju isti red prvenstva kao i potraživanja iz poslednjeg putovanja.
Ako se potraživanja koja su navedena u pojedinim tačkama člana 252 stav 1 ovog zakona ne mogu u potpunosti da namire namiruju se srazmerno svojim iznosima. Potraživanje iz člana 252 stav 1 tač. 3 i 5 ovog zakona, koje je, kasnije nastalo ima prednost pred ranijim.
Smatra se da su potraživanja vezana za isti događaj nastala istovremeno.
Potraživanja obezbeđena zakonskim založnim pravom poslednjeg putovanja pomorskog broda imaju prednost pred potraživanjima ranijeg putovanja.
Zakonska založna prava u korist lica navedenih u članu 252 stav 1 tačka 2 ovog zakona iz istog radnog odnosa nastala na više putovanja imaju isti red prvenstva kao i potraživanja iz poslednjeg putovanja.
Potraživanja obezbeđena zakonskim založnim pravom na brodovima unutrašnje plovidbe, namiruju se po redu prvenstva navedenom u članu 255 stav 1 ovog zakona.
Ako se potraživanja koja imaju isti red prvenstva ne mogu u potpunosti da namire, namiruju se srazmerno iznosima, a potraživanja iz člana 255 stav 1 tačka 3 ovog zakona namiruju se tako da docnije nastalo potraživanje ima prednost pred ranijim.
Smatra se da su potraživanja vezana za isti događaj nastala istovremeno.
Zakonsko založno pravo na vozarini, odnosno prevoznini i tegljarini može se ostvarivati sve dok se vozarina, odnosno prevoznina i tegljarina duguju ili dok se njihov iznos nalazi kod zapovednika ili kod agenta broda.
Zakonsko založno pravo iz člana 260 ovog zakona može se ostvarivati sve dok se to potraživanje duguje ili dok se iznos isplaćen za to potraživanje nalazi kod zapovednika ili kod agenta broda.
Zakonska založna prava na brodu prestaju:
1) prestankom potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom;
2) istekom jedne godine, a kod zakonskog založnog prava iz člana 252 stav 1 tačka 5 ovog zakona - istekom šest meseci;
3) prodajom broda u izvršnom ili stečajnom postupku;
4) prodajom broda pod uslovom:
- da je izvršen upis prenosa prava svojine broda u upisniku brodova;
- da je upis prenosa svojine broda u upisniku brodova objavljen u službenom glasilu u kome se objavljuju upisi u registar preduzeća ili drugih pravnih lica, i to u mestu gde se vodi upisnik u kome je brod upisan;
- da zakonski založni poverilac u roku od dva meseca od dana objavljivanja upisa u službenom glasilu ili pre isteka roka iz tačke 2 ovog stava ne pokrene postupak za namirenje ovog potraživanja;
5) osnivanjem fonda ograničene odgovornosti za potraživanja obezbeđena zakonskim založnim pravom koja su podvrgnuta ograničenju odgovornosti.
Zakonska založna prava na pomorskom brodu prestaju proglašenjem broda pomorskim plenom, odnosno ratnim plenom na moru. Ako brod bude oslobođen, zakonska založna prava koja po odredbi tačke 2 stava 1 ovog člana nisu prestala pre nego što je brod zaplenjen ponovo se uspostavljaju.
Rok iz člana 268 stav 1 tačka 2 ovog zakona računa se:
- kod zakonskih založnih prava za potraživanja iz spasavanja - od dana kad su radovi na spasavanju završeni;
- kod zakonskog založnog prava za sudar brodova ili druge plovidbene nezgode, kao i za potraživanja zbog telesnih povreda - od dana kad je šteta naneta;
- kod zakonskog založnog prava zbog gubitka ili oštećenja tereta ili prtljaga - od dana kad je teret ili prtljag predat ili je trebalo da bude predat;
- kod zakonskog založnog prava za popravke i nabavke i druga potraživanja predviđena u članu 252 stav 1 tačka 5 ovog zakona - od dana kad je potraživanje nastalo;
- u svim ostalim slučajevima - od dana dospelosti potraživanja.
Rok iz člana 268 stav 1 tačka 2 ovog zakona prestaje da teče podnošenjem tužbe za ostvarivanje potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom. Ako se radi o zakonskom založnom pravu na pomorskom brodu taj rok prestaje da teče podnošenjem tužbe samo ako se izvrši zaustavljanje broda ili ako se zabeležba podnesene tužbe upiše u upisnik brodova u koji je brod upisan.
Kad presuda na osnovu podnesene tužbe koja je bila predmet zabeležbe postane izvršna, zakonsko založno pravo prestaje u roku od 60 dana od dana izvršnosti presude, ako poverilac u tom roku ne zatraži prodaju broda ili ako sud, na njegov zahtev, ne sprovede zaustavljanje broda. Poverilac ima pravo da u tom roku traži od suda da se njegovo zakonsko založno pravo upiše u upisnik brodova sa redom prvenstva prema momentu upisivanja u upisnik brodova zabeležbe tužbe za ostvarivanje zakonskog založnog prava.
Odredbe ovog zakona o zakonskim založnim pravima na brodu odnose se i na brod koji iskorišćava lice koje nije vlasnik broda, osim ako je brod oduzet vlasniku nedopuštenom radnjom, a zakonski založni poverilac nije savestan.
Prestankom zakonskog založnog prava na brodu, ne prestaje i potraživanje koje je bilo obezbeđeno zakonskim založnim pravom.
Ustupanjem potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom prenosi se i zakonsko založno pravo na brodu.
Odredbe čl. 252 do 272 ovog zakona ne odnose se na brodove upisane u upisnik javnih brodova.
Glava 3
POSTUPAK ZA UPISIVANJE BRODOVA
1. Zajedničke odredbe
Odredbe ovog zakona o postupku za upisivanje brodova u upisnike brodova odnose se i na brodove u gradnji, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Upisivanje brodova vrši se na osnovu rešenja suda, lučke kapetanije i kapetanije pristaništa.
Rešenje o upisu u list A uloška glavne knjige upisnika brodova donosi lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji je brod upisan.
Rešenje o prvom upisu broda, rešenja o upisu u list B i list C uloška glavne knjige upisnika brodova i rešenja o brisanju, broda donosi stvarno nadležni redovni sud na čijem se području nalazi sedište lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Rešenje o prenosu upisa broda u drugi upisnik brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji donosi stvarno nadležni redovni sud na čijem se području nalazi sedište lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji se upis prenosi.
Postupak za upisivanje iz stava 2 ovog člana sprovodi se po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
U upisnik brodova mogu se upisati: stvarna prava, ugovorno založno pravo na brodu, pravo zakupa broda, brodarski ugovor na vreme za ceo brod i pravo preče kupovine.
O upisu brodova u upisnik donosi se rešenje.
Ako se rešenje o upisu ne može sprovesti, upis se može sprovesti samo na osnovu novog rešenja kojim se ranije rešenje ispravlja ili preinačuje.
Upisi na osnovu ovog zakona jesu:
1) prvi upis u upisnik brodova - kojim se u jugoslovenski upisnik brodova upisuje brod koji do tada nije bio upisan u upisnik brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
2) upis u list A - kojim se u list A uloška glavne knjige upisnika brodova upisuju podaci o identifikaciji broda i njegovim tehničkim karakteristikama;
3) uknjižba - kojom se upisivanje, prenos, ograničenje ili prestanak prava upisuje bez posebnog opravdanja (bezuslovno upisivanje prava ili bezuslovno brisanje);
4) predbeležba - kojom se upisivanje, prenos, ograničenje ili prestanak prava upisuje pod uslovom naknadnog opravdanja (uslovno upisivanje prava ili uslovno brisanje);
5) zabeležba - kojom se evidentiraju lični odnosi od važnosti za vlasništvo imovine ili druge činjenice čijom zabeležbom nastaju određena pravna dejstva;
6) prenos upisa broda - kojim se brod upisuje u drugi upisnik brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
7) brisanje broda - kojim se brod briše iz upisnika brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Pravo svojine, ugovorno založno pravo i ostala stvarna prava na brodu, mogu se upisati na brod u celini ili na udeo u brodu određen s obzirom na celinu, a ne na pojedine sastavne delove broda.
Ugovorno založno pravo ne može se upisati na udeo u brodu, ako je pravo svojine na brodu upisano u korist jednog lica, kao ni na deo udela u brodu za koji je u upisniku brodova upisan jedan suvlasnik.
Upis prenosa potraživanja obezbeđenog ugovornim založnim pravom i sticanja podzaložnog prava dopušteni su u pogledu celog potraživanja, kao i njegovog dela određenog srazmerno ili brojčano.
Za određene stvari koje su pripadak broda može se uz pristanak vlasnika broda zabeležiti u upisnik broda da spadaju u sredstva drugog preduzeća ili drugog pravnog, odnosno fizičkog lica.
Upis ugovornog založnog prava mora da sadrži najmanje:
1) novčani iznos potraživanja koje se obezbeđuje ugovornim založnim pravom;
2) visinu kamate, ako se uz potraživanje mora da plati i kamata;
3) firmu i sedište, odnosno lično ime i prebivalište ugovornog založnog poverioca;
4) odredbe o dospelosti koje su u ispravi određene.
Ako se ugovornim založnim pravom obezbeđuju potraživanja koja bi mogla nastati usled odobrenog kredita ili usled jemčenja ili naknade štete, u ispravi na osnovu koje se vrše upisi, mora se navesti najviši iznos koji kredit ili odgovornost sme da dostigne.
Upisi su dozvoljeni samo protiv lica u čiju je korist u vreme podnošenja predloga u upisniku brodova upisano ili se istovremeno upisuje pravo svojine na brodu, odnosno ono pravo u pogledu koga se vrši upis.
Ako je više lica uzastopno steklo pravo na upis nekog prava na brodu ili na pravu upisanom na brodu, a to svoje pravo nisu upisali, poslednji sticalac može, ako dokaže ko su mu prethodnici, zahtevati izvršenje upisa odnosnog prava neposredno u svoju korist.
Ako je na neko lice preneto potraživanje obezbeđeno ugovornim založnim pravom koje je upisano u upisnik brodova, a potraživanje bude podmireno, dužnik može, ako dokaže prenos, zahtevati brisanje upisa bez prethodnog upisa izvršenog prenosa.
Ako poverilac koji ima pravo da zatraži upis ugovornog založnog prava na brodu ili podzaložnog prava na upisanom založnom pravu svog dužnika taj upis ne zatraži, može i jemac da zatraži upis tih prava u korist poverioca.
Svaki poverilac može za sebe i u ime ostalih poverilaca zatražiti upis zajedničkih prava koja se ne mogu podeliti u srazmeri prema celini.
Nasledstvo i legat, upisuju se u upisnik brodova na osnovu pravosnažnog rešenja nadležnog ostavinskog suda.
2. Red prvenstva
Za red prvenstva upisa merodavan je trenutak kad je predlog upisa stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji se vrši upis.
Upisi izvršeni na osnovu predloga koji su stigli u isto vreme imaju isti red prvenstva.
Uknjižbom ili predbeležbom ustupanja prvenstva može se promeniti red prvenstva prava koja su knjižena na brodu. Za tu promenu potreban je pristanak nosioca prava koji ustupa svoj red prvenstva i čije pravo stupa docnije, kao i nosioca prava koje stupa ranije. Ako je pravo koje stupa docnije ugovorno založno pravo, potreban je i pristanak vlasnika broda, a ako je to pravo opterećeno pravom trećeg lica, potreban je i pristanak tog lica. Ta promena ne utiče na obim i red prvenstva ostalih upisanih prava.
Pravo koje stupa ranije stiče bez ograničenja red prvenstva prava koje stupa docnije, ako su ta prava u upisniku brodova upisana neposredno jedno iza drugog, ili ako mu prvenstvo daju i svi nosioci prava čija su prava upisana između njih.
Ako se ustupanje prvenstva vrši između prava koja nisu upisana neposredno jedno iza drugog bez pristanka nosioca prava čija su prava upisana između njih pravo koje stupa ranije stiče red prvenstva prava koje stupa docnije samo u obimu i sadržaju tog prava.
Ako je pravo koje stupa docnije uslovno ili sa određenim rokom, pravo koje stupa ranije u postupku izvršenja sprovedenom pre nastupanja tog uslova ili roka može da se namiri samo u onom iznosu koji tom pravu pripada prema njegovom prvobitnom redu prvenstva.
Ako kupac na javnoj prodaji mora pravo koje stupa docnije da preuzme prema njegovom pređašnjem redu prvenstva bez uračunavanja u kupovnu cenu pri utvrđivanju te cene, pravo koje stupa ranije uzeće se u obzir po svom prvobitnom redu prvenstva.
Pravo koje stupa ranije ima i na svom prvobitnom mestu prednost pred pravom koje stupa docnije, ako nije drukčije ugovoreno.
Ako ustupanjem prvenstva više prava stupaju na mesto drugog i ustupanje bude uknjiženo istovremeno, pravo koje je pre ustupanja imalo prvenstvo u redu prvenstva ima prvenstvo i na novom mestu, ako nije drukčije ugovoreno.
Naknadne promene koje se tiču postojanja ili obima prava koje ustupanjem prvenstva stupa docnije, ne utiču na red prvenstva prava koje stupa ranije, ako nije drukčije ugovoreno.
3. Prijave i predlozi
Rešenje o upisu broda u upisnik brodova donosi se na osnovu prijave ili predloga ovlašćene stranke, odnosno zahteva nadležne lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Prijave i predlozi, odnosno zahtevi iz stava 1 ovog člana podnose se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji je brod upisan ili treba da bude upisan.
Prijave i predlozi za upis broda u upisnik brodova podnose se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova, i to jedan primerak za kapetaniju, jedan za sud koji donosi rešenje o upisu (član 276 stav 3) i po jedan primerak za stranke kojima se rešenje o upisu broda mora dostaviti.
Ako prijava ili predlog nije podnesen u dovoljnom broju primeraka, organ iz stava 1 ovog člana pozvaće podnosioca da to učini u određenom roku. Ako podnosilac ne postupi po ovom nalogu, taj organ će odrediti da se podnesak prepiše na trošak podnosioca.
Kad je podnesak vezan za rok, određen u odredbama ovog zakona o postupku za upisivanje u upisnike brodova, podnesak je predat u roku samo ako pre isteka roka stigne lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje se vodi upisnik brodova.
Rokovi određeni u odredbama ovog zakona o postupku upisivanja u upisnik brodova, osim rokova za opravdanje predbeležbe (čl. 353 i 355) i roka za podnošenje izvorne isprave (član 317) ili prevoda (član 318) ne mogu se produžiti.
Zbog propuštanja rokova određenih ovim zakonom u postupku upisivanja u upisnik brodova ne može se izvršiti povraćaj u pređašnje stanje.
Za prvi upis broda čiji je upis u upisnik brodova obavezan (član 210), za upis promena koje se upisuju u list A uloška glavne knjige upisnika brodova i za upis promena usled kojih se brod briše iz upisnika brodova podnosi se pismena prijava.
Za ostale upise podnosi se pismeni predlog.
U prijavi ili predlogu za upis broda u upisnik brodova treba navesti lučku kapetaniju, odnosno kapetaniju pristaništa kojoj se predlog, odnosno prijava podnosi, lično ime i prebivalište, odnosno naziv i sedište podnosioca predloga, odnosno prijave i onih lica kojima treba da se dostavi rešenje o upisu, kao i ime, odnosno oznaka broda na koji se upis odnosi.
U predlogu, odnosno prijavi treba navesti sve što se mora upisati u upisnik.
Predlog za uknjižbu sadrži prećutno i predlog za predbeležbu, ako predlagač predbeležbe to nije izričito isključio.
Jednim predlogom može se tražiti više upisa na osnovu jedne isprave, kao i upis jednog istog prava u više uložaka ili upis više prava u jedan uložak.
Prijava za upis brodova u upisnik brodova mora da sadrži sve podatke koji se upisuju u upisnik brodova. Uz prijavu moraju se priložiti isprave kojima se dokazuju podaci koji se upisuju u upisnik brodova.
Predlogu koji podnosi zakonski zastupnik nekog lica za upis sticanja, prenošenja, ograničavanja ili prestanka upisanih prava na brodovima mora se priložiti odobrenje nadležnog organa starateljstva, kad je takvo odobrenje potrebno.
Upis u list A uloška glavne knjige upisnika brodova, uknjižbe i predbeležbe mogu se dozvoliti samo na osnovu isprava sastavljenih u obliku propisanom za njihovu valjanost.
Nazivi, odnosno lična imena lica koja učestvuju u pravnom poslu navedenom u ispravi na osnovu koje se vrši upis moraju biti tačno navedena. U toj ispravi mora biti navedeno i mesto gde je isprava sastavljena i datum kad je sastavljena.
U ispravama o sticanju, prenošenju, ograničavanju i prestanku prava iz člana 226 ovog zakona mora biti naveden i valjan pravni osnov.
Isprave na osnovu kojih se vrši upis u upisnik brodova ne smeju imati takvih vidljivih nedostataka koji slabe njihovu verodostojnost, a ako se sastoje iz više listova, oni moraju biti ušiveni tako da se nijedan list ne može umetnuti.
Isprave na osnovu kojih se vrše upisi u list B i list C uloška glavne knjige upisnika brodova moraju se priložiti u originalu, a ostale isprave mogu se priložiti i u overenom prepisu.
Od svake isprave iz stava 1 ovog člana prilaže se i po jedan neovereni prepis ili fotokopija za zbirku isprava. Voditelj upisnika brodova potvrdiće da se ovaj prepis ili fotokopija slaže sa originalom.
Ako se original isprave nalazi u službenim spisima ili na čuvanju kod lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik brodova ili ako je priložen uz već podneseni predlog, odnosno prijavu dovoljno je podneti prepis ili fotokopiju u dva primerka i navesti gde se original nalazi.
Ako se original isprave ne može odmah podneti zbog toga što se nalazi kod nekog drugog organa ili suda to treba u predlogu, odnosno prijavi navesti i priložiti prepis ili fotokopiju, snabdevenu potvrdom nadležnog organa da se prepis, odnosno fotokopija slaže sa originalom, kao i jedan neovereni prepis ili fotokopiju isprave.
Uz isprave sastavljene na stranom jeziku mora se priložiti overeni prevod na srpskom jeziku.
4. Sprovođenje upisa
a) Zajedničke odredbe
U vanparničnom postupku upisivanja u upisnik brodova koji se sprovodi pred sudom, shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Postupak iz stava 1 ovog člana sprovodi sudija pojedinac.
U postupku upisivanja u upisnik brodova stranke su lica koja traže upis i sva druga lica čija su prava u upisnik brodova upisana.
Saslušanje stranaka i ostalih učesnika u postupku upisivanja u upisnik brodova može se vršiti usmeno ili putem pismene izjave. Ako se moraju saslušati više lica pojedina od njih mogu se saslušati i u odsustvu ostalih.
O usmenim radnjama preduzetim u toku postupka upisivanja u upisnik brodova sastavlja se zapisnik.
O manje važnim izjavama ili obaveštenjima može se umesto zapisnika sastaviti samo službena beleška na spisu.
Za odlučivanje suda o prijavi ili predlogu merodavan je trenutak kad je prijava ili predlog stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Prijavu ili predlog kojim se traži upis u upisnik brodova lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova upisuje u dnevnik upisnika brodova, naznačujući na njemu dan, čas i minut kad mu je prijava ili predlog stigao. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa je dužna da u ulošku upisnika brodova u koji je brod upisan, ako je uložak već otvoren, evidentira da je podnesena prijava ili predlog za upis, naznačujući brod pod kojim je podnesak upisan u dnevnik upisnika brodova.
Ako uložak još nije otvoren, čim stigne prijava ili predlog za prvi upis broda u upisnik, otvara se uložak u koji se naznačuju broj pod kojim je podnesak upisan u dnevnik upisnika brodova, ime, odnosno oznaka broda, kao i brojevi svih daljih prijava ili predloga koji stignu dok se ne izvrši upis broda ili dok rešenje o odbijanju upisa broda u upisnik ne postane konačno.
Uložak za prvi upis broda u upisnik brodova neće se otvoriti ako je prijava ili predlog potpuno nerazumljiv ili neodređen.
Kad stigne predlog kojim se traži uknjižba, predbeležba ili zabeležba na brodu koji je već upisan u upisnik brodova lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova utvrđuje da li prema stanju upisa u upisniku brodova u koji je taj brod upisan ima smetnju za sprovođenje traženog upisa. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa naznačiće na samom predlogu da li ima ili nema smetnji, a predlog sa prilozima dostaviće nadležnom sudu.
Izveštaj lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa o stanju upisa u upisniku brodova, ne obavezuje sud, već je sud ovlašćen da sam utvrdi stanje u upisniku brodova.
Predlog za prenos upisa broda u upisnik brodova koji vodi druga lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa podnosi se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje je brod upisan.
Uz predlog iz stava 1 ovog člana moraju se priložiti isprave kojima se dokazuje da postoje pretpostavke za prenos upisa broda.
Kad lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa u čiji je upisnik brodova brod upisan primi prijavu ili predlog za prenos upisa broda zabeležiće traženje prenosa u upisnik brodova u kome je brod upisan, a prijavu, odnosno predlog sa izvodom uloška glavne knjige upisnika brodova uputiće stvarno nadležnom sudu na čijem se području nalazi sedište lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa u čiji se upisnik brodova upis prenosi.
Kad sud donese rešenje o upisu broda sa svim podacima iz primljenog izvoda iz upisnika brodova u novi upisnik brodova, rešenje o tome dostaviće lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa u čiji upisnik brodova je brod do tada bio upisan i lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa u čiji se upisnik brodova upis prenosi.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa iz čijeg se upisnika brodova brod briše sprovešće upis brisanje broda iz upisnika brodova i lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa u čiji se upisnik brodova upisuje poslaće zbirku isprava koja se odnosi na brod koji je brisan iz njegovog upisnika brodova.
Ako je podnesen predlog za prenos broda iz jednog upisnika u drugi koji se vode kod iste lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa postupiće se shodno odredbama stava 3 ovog člana.
Sud će na osnovu predloga ili prijave i njenih priloga dozvoliti upis u upisnik brodova:
1) kad iz upisnika brodova u pogledu broda ili prava na brodu ne proizilazi nikakva smetnja traženom upisu, odnosno kod prijave ili predloga za prvi upis broda u upisnik brodova - ako su ispunjeni uslovi iz čl. 210 i 211 ovog zakona.
2) kad nema osnovane sumnje o tome da je predlagač ovlašćen da podnese predlog i da su učesnici na čija se prava upis odnosi sposobni da raspolažu tim pravima;
3) kad je traženje prema sadržaju podnesenih isprava osnovano;
4) kad isprave imaju onaj oblik koji se zahteva za dozvolu uknjižbe, predbeležbe ili zabeležbe.
Kod upisa u upisnik brodova koje dozvoljava neki drugi sud a ne sud iz člana 276 ovog zakona, sud iz člana 276 ovog zakona ograničiće se na odlučivanje o tome da li je upis dopušten s obzirom na stanje upisnika, a u pogledu ostalih pretpostavki za upis - odlučivanje pripada sudu koji upis dozvoljava.
Osim slučajeva predviđenih u čl. 337, 357 i 381 ovog zakona, sud će na svaku prijavu ili predlog odlučiti o samoj stvari, bez saslušanja stranaka i, po pravilu, bez donošenja prethodne odluke (čl. 317, 318 i 401). Sud je dužan da u rešenju izričito navede da li se predlog usvaja ili se odbija.
Ako se predlog usvaja samo delimično, narediće se upis u delu u kome je predlog usvojen, a odbiće se onaj deo predloga koji se ne uvažava.
Ako se predlog u celini ili delimično odbija, u rešenju će se navesti razlozi zbog kojih se predlog odbija.
Sud donosi rešenje o upisu u upisnik brodova na osnovu izvornih isprava.
Ako iz prijave ili predloga i priloženih prepisa isprava proizilazi da bi se traženju moglo udovoljiti da je izvorna isprava bila podnesena, sud će, radi očuvanja reda prvenstva, odrediti zabeležbu prijave ili predloga u upisnik brodova uz napomenu "dok stigne izvornik".
Istovremeno, sud će predlagaču odrediti primeren rok u kome mora da podnese izvornu ispravu, ako sud kod koga se ona nalazi po službenoj dužnosti nije dužan da je pošalje. Ako sud izvornu ispravu naknadno dostavi ili isprava bude u određenom roku podnesena rešavaće se o predlogu u samoj stvari.
Ako izvorna isprava u određenom ili produženom roku ne bude podnesena, odbaciće se predlog i po službenoj dužnosti odrediće se brisanje zabeležbe.
Ako iz predloga i priloženih isprava proizilazi da se traženju ne bi moglo udovoljiti i kad bi izvorna isprava bila priložena sud će predlog odbiti.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na prijave za prvi upis broda ili broda u gradnji.
Ako prijavi ili predlogu nije priložen prevod isprave koja je sastavljena na stranom jeziku, a iz podneska ne proizilazi da traženje treba odbiti, sud će radi očuvanja reda prvenstva odnosnog prava odrediti zabeležbu predloga, odnosno prijave u upisniku uz napomenu "dok stigne prevod". Sud će istovremeno odrediti predlagaču primeren rok u kome mora da podnese prevod. Ako prevod bude podnesen u određenom ili u produženom roku, rešavaće se o predlogu u samoj stvari, u protivnom - prijava ili predlog odbaciće se i po službenoj dužnosti odrediće se brisanje zabeležbe.
Sud ne može dozvoliti da se u upisnik brodova upiše više ili nešto drugo što stranka nije tražila, iako bi prema podnesenim ispravama bila ovlašćena da traži više ili nešto drugo.
Ako je predložena samo predbeležba ne može se odrediti uknjižba iako postoje pretpostavke za uknjižbu.
Ako iz isprava proizilazi da je licu koje stiče knjižno pravo data dozvola za uknjižbu, ali da su mu istovremeno nametnuta ograničenja u pogledu raspolaganja stečenim pravom ili da su mu nametnute obaveze u pogledu kojih je ugovorena istovremena uknjižba u korist određenih ovlašćenika, traženi upis se neće dozvoliti ako istovremeno ne bude predložena i uknjižba ili - prema tome kakva je isprava - predbeležba ugovorenih ograničenja ili obaveza.
Predlog za istovremeni upis međusobnih prava i obaveza može da podnese svaka stranka.
Rešenje kojim se dozvoljava upis u upisnik brodova mora da sadrži:
1) naznačenje uloška u kome se upis mora izvršiti i ime broda na koji se upis odnosi;
2) naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište lica u čiju korist će se upis izvršiti, brod ili pravo na brodu na kome će se upis izvršiti, naznačenje isprava na osnovu kojih se upis dozvoljava, vrstu upisa koji će se izvršiti i bitni sadržaj prava koje se upisuje, i to rečima koje treba da budu upisane u upisnik brodova.
Ako se sadržina prava koje se upisuje ne može ukratko izraziti može se izvršiti pozivanje na tačno označena mesta u ispravama na osnovu kojih je određen upis, i to s dejstvom kao da su ta mesta upisana u glavnu knjigu.
Rešenje suda kojim se određuje upis broda u upisnik brodova mora da sadrži sve podatke koji moraju da se upišu u list A, i to rečima kojima su ti podaci navedeni u prethodnom rešenju lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Kad rešenje o upisu u upisnik brodova donese drugi sud, a ne sud nadležan po odredbi člana 276 ovog zakona, dostaviće svoje rešenje lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje se vodi upisnik brodova u koji je brod upisan, radi sprovođenja postupka po čl. 312 i 313 ovog zakona. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa će dostaviti spise sudu nadležnom po članu 276 ovog zakona. Taj sud će postupiti po odredbama člana 313 stav 2 i člana 315 stav 2 ovog zakona i doneće odgovarajuće rešenje. To rešenje dostaviće sudu koji je doneo rešenje kojim se upis dozvoljava i lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje se vodi upisnik brodova u koji je brod upisan, sa svim predmetnim spisima, radi izvršenja upisa i radi dostavljanja rešenja licima navedenim u rešenju.
Ako sud iz člana 276 ovog zakona odbije predlog za uknjižbu ili predbeležbu ili za prvi upis broda u upisnik brodova ili predlog za zabeležbu prvenstvenog reda ili izvršenja dozvoljenog upisa, rešenjem će odrediti upis zabeležbe odbijanja tih zahteva. Na isti način postupiće i ako odbije predlog za dozvolu prodaje radi naplate potraživanja za koje založno pravo nije uknjiženo.
Zabeležba se neće upisati:
1) ako se iz predloga i iz njegovih priloga ne može utvrditi o kome se brodu ili pravu za koje se zahteva upis radi ili ako brod ili pravo nisu upisani u naznačenom upisniku brodova, ili ako povodom prijave ili predloga za prvi upis nije otvoren uložak za upis;
2) ako pravo svojine, odnosno neko drugo pravo na brodu nisu upisani u korist lica protiv koga se prema sadržaju isprave može sprovesti uknjižba ili predbeležba.
Upis zabeležbe naznačuje se na rešenju.
Ako koji od predloga navedenih u članu 323 ovog zakona odbije neki drugi sud, a ne sud iz člana 276 ovog zakona, taj sud će po službenoj dužnosti zamoliti sud iz člana 276 ovog zakona da odredi upis zabeležbe odbijanja predloga.
Kad sud iz člana 276 ovog zakona utvrdi da je rešenje kojim se odbija upis iz čl. 323 i 324 ovog zakona postalo pravosnažno zbog toga što žalba nije podnesena, doneće, po službenoj dužnosti, rešenje o brisanju zabeležbe odbijanja upisa i o tome će obavestiti stranke.
Rešenje o upisu, zajedno sa svim ispravama koje su priložene prijavi ili predlogu za upis, sud dostavlja lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova radi izvršenja upisa i postupanja po odredbama čl. 336 i 339 ovog zakona i dostavljanja rešenja licima navedenim u tom rešenju.
Rešenje o upisu sprovodi lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik u koji je brod upisan, a ako se radi o prvom upisu - lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik u koji brod treba da se upiše.
Svaki upis, osim upisa u list A o tehničkim podacima, mora da sadrži:
1) datum kad je predlog primljen i broj dnevnika upisnika brodova;
2) naziv isprave koja je osnova za upis, mesto gde je isprava sastavljena i datum kad je sastavljena;
3) naziv suda i broj i datum njegovog rešenja kojim je dozvolio upis;
4) vrstu upisa i bitni sadržaj prava, odnosno činjenice koja se upisuje;
5) naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište lica u čiju se korist vrši upis.
Ako lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa istovremeno stigne više predloga koji se odnose na isti brod, kod svakog upisa izvršenog po tim predlozima zabeležiće se brojevi ostalih predloga sa oznakom da su stigli istovremeno.
Kad lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova primi rešenje suda kojim se određuje upis broda u upisnik brodova, izvršiće istovremeno upis broda u list A i list B upisnika brodova. Po izvršenom upisu, postupiće po odredbama čl. 336 i 339 ovog zakona.
Kad lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa primi rešenje suda kojim se odbija zahtev za upis brodova u upisnik brodova i odredi upis zabeležbe odbijanja zahteva, izvršiće upis zabeležbe u list A uloška otvorenog u smislu člana 312 stav 2 ovog zakona.
Rešenje o odbijanju prijave ili predloga za upis broda u upisnik brodova zabeležiće se u list A uloška otvorenog povodom podnesene prijave ili predloga.
Zabeležba iz stava 1 ovog člana neće se upisati ako povodom prijave ili predloga nije otvoren novi uložak.
U svakom rešenju naznačiće se kome se rešenje ima dostaviti i kome će lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa dostaviti koju od isprava.
Rešenje o predlozima i prijavama za upis u upisnik brodova dostaviće se podnosiocu prijave, odnosno predloga i licu na čijoj se svojini stiče koje pravo ili čija se prava prenose, ograničavaju, opterećuju ili ukidaju, kao i licu protiv koga je izvršen upis zabeležbe u upisnik brodova.
Rešenje kojim se dozvoljava potpuno ili delimično brisanje nekog upisa dostaviće se i svim licima u čiju korist na upisanom pravu postoje dalje uknjižbe ili predbeležbe.
Rešenje o uknjižbi ili predbeležbi, kojima se na upisanim pravima trećih lica upisuje založno pravo ili ustupanje prava, dostaviće se i vlasniku broda.
Rešenje kojim se dozvoljava upis na predlog punomoćnika protiv stranke koja je punomoć izdala dostaviće se stranci lično, ako punomoć ne odgovara odredbi člana 342 stav 2 ovog zakona.
Dostavljanje iz člana 332 ovog zakona vrši se po odredbama Zakona o parničnom postupku o dostavljanju lično strankama.
Ako se stranci moraju vratiti originali isprava koji su priloženi oni se vraćaju stranci koja ih je priložila.
Valjanost upisa ne može se pobijati zbog toga što dostavljanje nije izvršeno uredno ili nije uopšte izvršeno.
Lice koje iz izvršenog upisa izvodi za sebe neko pravo ili oslobođenje od obaveze nije dužno da dokazuje da je dostavljanje izvršeno.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja je izvršila upis brisanja broda iz upisnika brodova izdaće stranci, na njen zahtev, potvrdu o brisanju. U potvrdi o brisanju navešće razlog brisanja i rešenje na osnovu koga je brisanje sprovedeno.
Na originalu isprave na osnovu koje je upis izvršen lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova stavlja potvrdu o izvršenom upisu.
U potvrdi iz stava 1 ovog člana navodi se rešenje suda kojim je upis bio određen i uložak u koji je upis izvršen.
Ako je upis bio izvršen na osnovu više isprava koje su među sobom u vezi potvrda se stavlja na onu ispravu iz koje pravo upisa neposredno proizilazi.
U upisniku se ne sme ništa brisati, dodavati ili menjati ili na drugi način učiniti nečitljivim.
Ako se za vreme upisivanja uoči greška, ispraviće se bez naloga nadležne lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa. Greška učinjena pri upisivanju mora se precrtati tako da ostane čitljiva.
Greška koja se uoči po izvršenom upisu može se ispraviti samo po nalogu nadležnog organa iz člana 276 ovog zakona koji će, ako bi greška imala kakvu pravnu posledicu, saslušati učesnike. Pokretanje tog postupka zabeležiće se na listu na kome je izvršen pogrešan upis. Ova zabeležba ne sprečava ispravljanje greške prilikom kasnijih upisa. Kad rešenje u vezi sa ispravkom greške postane pravosnažno zabeležba se briše po službenoj dužnosti.
Ispravke pogrešnih upisa moraju imati datum, potpis voditelja upisnika brodova i pečat lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa kod koje se odnosni upisnici brodova vode.
Rešenje o brisanju broda iz upisnika brodova, kao i zabeležba odbijanja zahteva za brisanje broda iz upisnika brodova, upisuju se u list A upisnika brodova.
Kad rešenje o brisanju broda iz upisnika brodova postane konačno, odnosno pravosnažno, lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova preko svake stranice uloška glavne knjige upisnika brodova povlači dve unakrsne linije i jednu vodoravnu liniju na svakoj stranici ispod svih upisa, s tim što se pojedini upisi ne precrtavaju.
Po izvršenom upisu, lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova vratiće stranci originale isprava, odnosno overene prepise isprava, ako je uz prijavu ili predlog priložen neoveren prepis tih isprava. U protivnom, originali isprava, odnosno njihovi overeni prepisi zadržaće se u zbirci isprava, a lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa obavestiće stranku da u određenom roku može te isprave uzeti, ako podnese overene prepise. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa može i sama napraviti te prepise na trošak stranke.
Ako lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa iz stava 1 ovog člana upis vrši na osnovu rešenja suda, postupiće sa ispravama prema tom rešenju.
U pogledu prepisa potrebnih za zbirku isprava postupiće se po odredbi stava 1 ovog člana.
b) Posebne odredbe
Prvi upis brodova
Prvi upis brodova u gradnji dozvoliće sud ako su uz prijavu, odnosno predlog za prvi upis priložene sledeće isprave:
1) isprava kojom, se dokazuje pravo svojine na brodu u gradnji;
2) potvrda brodogradilišta o tehničkim podacima koji se upisuju u list A upisnika brodova u gradnji, mesta i početku gradnje;
3) izjava vlasnika broda u gradnji o imenu broda u gradnji, a ako brod nema ime - izjava brodogradilišta o oznaci broda u gradnji.
Prvi upis broda u upisnik brodova dozvoliće sud ako su uz prijavu za prvi upis broda priložene sledeće isprave:
1) isprava kojom se dokazuje pravo svojine na brodu;
2) izvod iz sudskog registra, odnosno druga isprava kojom se dokazuje ko je vlasnik broda, a za brod u svojini građana - isprava kojom se dokazuje da je vlasnik jugoslovenski građanin ili jugoslovensko pravno lice, odnosno da su ispunjeni uslovi za upis broda u upisnik brodova;
3) rešenje o određivanju imena, odnosno oznake broda i luke upisa za pomorski brod, odnosno pristaništa upisa za brod unutrašnje plovidbe;
4) svedočanstvo o baždarenju;
5) uverenje o sposobnosti broda za plovidbu;
6) isprava kojom se određuje pozivni znak pomorskog broda po Međunarodnom signalnom kodeksu, ako takav znak brod mora da ima;
7) isprave kojima se dokazuju drugi podaci koji se unose u list A uloška glavne knjige upisnika brodova;
8) potvrda organa koji vodi strani upisnik brodova da je brod brisan u tom upisniku, ako se taj brod prenosi iz stranog upisnika u jugoslovenski upisnik brodova.
Prvi upis broda unutrašnje plovidbe koji je bio upisan u strani upisnik brodova sprovešće se kao uslovni upis u jugoslovenski upisnik brodova unutrašnje plovidbe, s tim što će upis postati bezuslovan kad podnosilac prijave za prvi upis tog broda podnese dokaz da je brod brisan u stranom upisniku brodova unutrašnje plovidbe. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja sprovodi upis može se, pri izvršavanju odredbe ovog stava, neposredno obraćati stranom organu koji vodi upisnik brodova unutrašnje plovidbe u koji je brod upisan.
Ako je vlasnik broda strano lice, uz prijavu se moraju priložiti isprave kojima se dokazuje pravo da brod bude upisan u jugoslovenski upisnik brodova, kao i podaci navedeni u ispravama iz stava 1 ovog člana.
Uknjižba
Uknjižba se može dozvoliti samo na osnovu javnih isprava ili privatnih isprava na kojima je potpise lica čije pravo treba ograničiti, opteretiti, ukinuti ili preneti na drugo lice, overio organ nadležan za overavanje potpisa.
Na osnovu privatne isprave koju je izdao punomoćnik, uknjižba protiv vlastodavca može se dozvoliti samo ako punomoć koju je on izdao glasi na određeni posao ili na određenu vrstu poslova, a od dana izdavanja punomoćja do dana traženja uknjižbe nije proteklo više od jedne godine.
Privatna isprava na osnovu koje se može dozvoliti uknjižba mora da sadrži pored podataka iz člana 301 ovog zakona i:
1) tačnu oznaku broda ili prava u pogledu koga se uknjižba sprovodi;
2) izričitu izjavu lica čije se pravo ograničava, opterećuje, ukida ili prenosi na drugo lice da dozvoljava uknjižbu.
Odredba tačke 2 stava 1 ovog člana ne odnosi se na isprave o sticanju prava svojine na stranom brodu ako se traži prvi upis broda u jugoslovenski upisnik brodova.
Javne isprave na osnovu kojih se dozvoljava uknjižba su:
1) isprave o pravnim poslovima koje je sastavio sud u granicama svojih ovlašćenja, ako sadrže podatke propisane u članu 301 ovog zakona;
2) isprave koje su u propisanom obliku izdali sudovi ili organi uprave, u granicama svojih nadležnosti, kojima zakon priznaje svojstvo sudske izvršne isprave ili na osnovu kojih se po posebnim propisima može izvršiti upis u javne knjige.
Uknjižba na osnovu odluke stranog suda može se izvršiti, pod uslovom da je ta odluka priznata u posebnom postupku.
Predbeležba
Kad podnesena isprava ispunjava opšte uslove za upis, ali ne ispunjava sve posebne uslove za uknjižbu propisanu u čl. 342 do 344 ovog zakona, sud će dozvoliti predbeležbu.
Predbeležba ugovornog založnog prava dopuštena je samo ako su potraživanja i pravna osnova ugovornog založnog prava učinjeni verovatnim.
Kad se u jugoslovenski upisnik brodova upisuje brod koji je bio upisan u strani upisnik brodova, a iz isprave o brisanju broda iz stranog upisnika brodova se vidi da je brod opterećen ugovornim založnim pravom, upisaće se, po službenoj dužnosti, predbeležba ugovornog založnog prava s redom prvenstva koji ima prema času koji je bio merodavan za utvrđivanje reda prvenstva u stranom upisniku brodova, ako u času upisa nisu ispunjeni uslovi za uknjižbu ugovornog založnog prava određeni ovim zakonom.
Predbeležba prava zakupa brodarskog ugovora na vreme za ceo brod i prava preče kupovine dopuštena je samo ako su postojanje prava i pristanka na upis učinjeni verovatnim.
Predbeležba se dozvoljava i na osnovu sledećih isprava:
1) nepravosnažnih sudskih odluka kojima se zahtev za utvrđivanje, sticanje, ograničenje ili prestanak upisanog prava usvaja ili odbija;
2) sudskih odluka kojima se predbeležba dozvoljava u postupku obezbeđenja po propisima izvršnog postupka;
3) zahtev suda ili drugog nadležnog organa kome su saveznim zakonom poverena određena javna ovlašćenja, kad su oni po zakonu ovlašćeni da po službenoj dužnosti odrede da se određena potraživanja obezbede ugovornim založnim pravom.
Ako kod suda bude položen iznos duga obezbeđenog ugovornim založnim pravom za koji postoji opravdan razlog da se poveriocu dug ne može vratiti, predbeležba će se dozvoliti na osnovu potvrde suda da je taj iznos položen, i to:
1) ako je iznos duga kod suda položio dužnik ili lice koje za dug odgovara, dozvoliće se predbeležba brisanja ugovorenog založnog prava;
2) ako je iznos duga kod suda položilo treće lice kome je poverilac dužan da ustupi svoje potraživanje, dozvoliće se predbeležba ustupanja potraživanja obezbeđenog ugovornim založnim pravom.
Predbeležbom se stiču, prenose, ograničavaju ili ukidaju upisana prava, pod uslovom da predbeležba bude naknadno opravdana, i to u obimu u kome bude opravdana.
Predbeležba može da se opravda na osnovu:
1) isprave kojom se može dozvoliti uknjižba, a koju je izdalo lice protiv koga je predbeležba upisana;
2) potvrde da je sudska odluka iz člana 349 tačka 1 ovog zakona postala pravnosnažna i izvršna;
3) konačne odluke subjekata o postojanju potraživanja iz člana 349 tačka 3 ovog zakona, radi čijeg je obezbeđenja predbeležba upisana;
4) pravnosnažne odluke suda u parnici protiv lica protiv koga je predbeležba upisana.
Ako se predbeležba opravdava podnošenjem isprave za uknjižbu, opravdanje treba da se izvrši u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o predbeležbi.
Ako se predbeležba opravdava na osnovu pravnosnažne i izvršne odluke suda, parnica se mora pokrenuti u roku od 15 dana od dana dostave rešenja o predbeležbi.
Rok u kome se predbeležba mora opravdati navodi se u odluci o predbeležbi.
Sud može na predlog stranke, produžiti rok za opravdanje predbeležbe, ako za to postoje opravdani razlozi.
Predlog se podnosi lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Ako se opravdanje predbeležbe vrši podnošenjem isprava navedenih u članu 352 tač. 1 do 3 ovog zakona, predlog za opravdanje predbeležbe podnosi se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Ako se predbeležba opravdava odlukom suda u parnici, tražilac predbeležbe dužan je da pokrene parnicu kod nadležnog suda i da o tome obavesti organ koji vodi upisnik brodova.
Rok u kome se mora pokrenuti parnica za opravdanje predbeležbe navešće se u odluci o predbeležbi.
Rok za pokretanje parnice sud može, na predlog stranke, produžiti ako za to postoje razlozi.
Ako u vreme podnošenja predloga za predbeležbu već teče parnica za postojanje prava čija se predbeležba traži, pokretanje posebne parnice za opravdanje predbeležbe nije potrebno, ako se prema odredbama Zakona o parničnom postupku, u postojećoj parnici još može istaći i zahtev za opravdanje predbeležbe.
Ako opravdanje predbeležbe izostane, lice protiv koga je predbeležba bila dozvoljena može predložiti da se ona briše.
Ako iz spisa ne proizilazi da je tužba za opravdanje predbeležbe na vreme podnesena ili da rok za opravdanje još teče onog dana kad je predlog za brisanje podnesen, sud će hitno odrediti ročište na kome predlagač predbeležbe mora dokazati da rok za opravdanje još teče ili da je tužba podnesena na vreme.
Ako sud utvrdi da je rok protekao, odnosno da parnica nije pokrenuta na vreme dozvoliće brisanje predbeležbe.
Smatraće se da je tužba za opravdanje predbeležbe podnesena na vreme iako je protekao rok određen za njeno podnošenje ako bude podnesena pre podnošenja predloga za brisanje predbeležbe ili istog dana kad je taj predlog podnesen.
Ako tužiočev zahtev za opravdanje predbeležbe bude usvojen u parnici kojom se predbeležba opravdava, na predlog bilo koje od stranaka zabeležiće se opravdanje predbeležbe u upisnik brodova prema sadržaju pravnosnažne presude.
Ako u parnici iz stava 1 ovog člana zahtev za opravdanje predbeležbe bude odbijen, na predlog bilo koje od stranaka, predbeležba će se brisati.
Ako je predbeležba brisana zato što tužba za opravdanje predbeležbe nije na vreme podnesena može se predložiti nova predbeležba, ali ona ima pravno dejstvo od trenutka podnošenja novog predloga.
Vlasnik broda ili ovlašćenik upisanog prava može tužbom zahtevati da se utvrdi nepostojanje predbeležnog prava. Presuda kojom se taj zahtev usvaja zabeležiće se na predlog stranke u upisnik brodova i time se sprečava ponovna dozvola predbeležbe.
Ako predbeležba bude brisana iz razloga koji nisu navedeni u članu 359 ovog zakona sud će po službenoj dužnosti odbiti svaki novi predlog za predbeležbu istog prava na osnovu iste isprave. Ako sud propusti da to učini i nova predbeležba bude upisana, ta predbeležba će se brisati čim protivnik prijavi da je predbeležba već jednom bila brisana.
Ako je upisana predbeležba prava svojine, dalji upisi mogu se dozvoliti ne samo protiv uknjiženog nego i protiv predbeleženog vlasnika broda, ali pravno dejstvo tih upisa zavisi od toga da li će predbeležba biti opravdana ili neopravdana.
Ako predbeležba bude opravdana, istovremeno s upisom opravdanja predbeležbe brisaće se, po službenoj dužnosti, svi oni upisi koji su protiv uknjižnog prava vlasnika broda bili izvršeni posle trenutka podnošenja predloga na osnovu koga je predbeležba prava svojine bila upisana.
Ako predbeležba prava svojine bude brisana, brisaće se istovremeno po službenoj dužnosti, i svi upisi koji su bili izvršeni s obzirom na tu predbeležbu.
Odredbe ovog člana primeniće se i kad je protiv ugovornog založnog poverioca izvršena predbeležba prenosa njegovog potraživanja na drugo lice.
Ako je upisana predbeležba brisanja nekog prava, u pogledu tog prava mogu se dozvoliti dalji upisi (npr. podzaložnih prava ili ustupa), ali pravno dejstvo tih upisa zavisi od toga da li će predbeležba brisanja biti opravdana ili neopravdana.
Ako predbeležba brisanja bude opravdana, istovremeno s upisom opravdanja brisaće se po službenoj dužnosti i svi upisi koji su u pogledu brisanog prava u međuvremenu bili dozvoljeni.
Ako na potraživanju obezbeđenom ugovornim založnim pravom, u vreme kad se zahteva njegovo brisanje, još postoje podzaložna prava, brisanje tog potraživanja može se dozvoliti samo uz napomenu da će pravno dejstvo brisanja u pogledu podzaložnih prava nastupiti tek kad ona budu brisana.
Čim bude upisano brisanje potraživanja obezbeđenog ugovornim založnim pravom, dalji upisi na ugovorno založno pravo ne mogu se dozvoliti, a ako brisanje ugovornog založnog prava bude samo predbeleženo, dalji upisi na to pravo mogu se dozvoliti, ali samo s pravnim dejstvom iz člana 351 ovog zakona.
Zabeležba
Zabeležba ličnih prava, naročito u pogledu ograničenja prava raspolaganja imovinom, ima za pravnu posledicu da se niko u čiju je korist upisano neko pravo u upisnik brodova ne može pozivati na to da mu ti odnosi nisu bili poznati (npr. maloletnost, produženje roditeljskog prava ili starateljstva, otvaranja stečaja itd.).
Zabeležbu ličnih prava i brisanja takve zabeležbe određuje sud na osnovu isprava kojima se dokazuju ta prava, a po predlogu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika ili nadležnih organa.
Zabeležba činjenica, osim onih koje su navedene u članu 364 ovog zakona, može se dozvoliti samo kad je zabeležba zakonom dopuštena i ima dejstvo koje je saveznim zakonom određeno (npr. red prvenstva, zajedničko ugovorno založno pravo, otkaz potraživanja obezbeđenog ugovornim založnim pravom, tužba za ostvarivanje zakonskog založnog prava, zabeležba spora itd.).
Vlasnik broda može zahtevati upis zabeležbe reda prvenstva za nameravano otuđenje broda ili opterećenje ugovornim založnim pravom. Pravno dejstvo zabeležbe je da se red prvenstva prava stečenih tim otuđenjem ili opterećenjem računa od časa podnošenja predloga za upis zabeležbe, ako se upis navedenih prava zatraži za važenje zabeležbe.
Ugovorni založni poverilac može s pravnim dejstvom navedenim u stavu 1 ovog člana zahtevati upis zabeležbe reda prvenstva za nameravano ustupanje ili nameravano brisanje svog potraživanja.
Zabeležbe iz ovog člana mogu se dozvoliti samo ako bi prema stanju upisa u upisnik brodova bila dopuštena uknjižba prava koje se mora upisati, odnosno brisanje upisanog prava, i ako je potpis predlagača na predlogu overio organ nadležan za overavanje potpisa.
Rešenje kojim se usvaja predlog za upis zabeležbe iz člana 366 ovog zakona izdaje se samo u jednom primerku (otpravku). Kad izvrši upis zabeležbe u upisnik brodova, lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova, mora na tom primerku da potvrdi da je zabeležba izvršena.
Ako je zabeležba reda prvenstva dozvoljena za nameravano opterećenje broda ugovornim založnim pravom ona gubi dejstvo istekom roka od jedne godine, a u ostalim slučajevima navedenim u članu 366 ovog zakona - istekom roka od 60 dana od dana kad je bila dozvoljena.
U rešenju kojim se dozvoljava zabeležba navešće se datum kad prestaje njeno dejstvo.
Predlog za upis prava ili upis brisanja s redom prvenstva koji je zabeležbom obezbeđen, mora se podneti u rokovima određenim u članu 353 ovog zakona i uz predlog priložiti primerak rešenja kojim je zabeležba dozvoljena.
Isprava na osnovu koje se upisuje ili briše pravo za koje je upisana zabeležbe reda prvenstva može biti sastavljena i posle podnošenja predloga za upis zabeležbe.
U rešenju kojim se, na predlog podnesen u smislu stava 1 ovog člana dozvoljava uknjiženje ili predbeležba, sud će naznačiti da dozvoljeni upis ima onaj red prvenstva koji je stečen zabeležbom. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja izvrši upis dozvoljene uknjižbe, odnosno predbeležbe potvrdiće na primerku rešenja kojim je zabeležba reda prvenstva dozvoljena da je upis izvršen.
Upis sa zabeleženim redom prvenstva dozvoliće se i ako su brod ili potraživanje obezbeđeno ugovornim založnim pravom preneseni na treće lice ili su opterećeni, pošto je predlog za zabeležbu reda prvenstva bio podnesen.
Ako vlasnik broda, ili ugovorni založni poverilac padnu pod stečaj pre nego što bude podnesen predlog za upis, upis će se dozvoliti samo ako je isprava o pravnom poslu bila već sastavljena pre dana otvaranja stečaja i ako je dan sastavljanja isprave dokazan overom organa nadležnog za overavanje potpisa. Ako isprava ne odgovara ovim uslovima, ceniće se, prema propisima o stečaju, da li je upis dopušten.
Ako se dozvoli uknjižba prenosa prava svojine, ili otuđenja broda, odnosno ustupanja ili brisanja potraživanja sa redom prvenstva stečenim zabeležbom, sud će, na predlog stranke u čiju je korist uknjižba upisana, narediti brisanje onih upisa koji su u pogledu tog broda ili potraživanja izvršeni posle podnošenja predloga za zabeležbu. Predlog za brisanje tih upisa mora se podneti u roku od 15 dana od dana kad je uknjižba sa zabeleženim redom prvenstva postala pravnosnažna.
Ako predlog za upis ne bude podnesen pre isteka roka posle koga prestaje dejstvo zabeležbe, ili ako iznos potraživanja u pogledu koga je zabeležba reda prvenstva izvršena, do kraja tog roka ne bude iscrpljen, sud će po službenoj dužnosti, narediti brisanje zabeležbe reda prvenstva.
Pre isteka roka iz člana 368 ovog zakona, brisanje zabeležbe može se dozvoliti samo ako je uz predlog za brisanje zabeležbe podnesen primerak rešenja kojim je dozvoljena zabeležba. Kad izvrši upis brisanja, lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova potvrdiće na tom primerku rešenja da je brisanje izvršeno.
Stvarno nadležni redovni sud dozvoliće, na zahtev poverioca, zabeležbu sudskog otkaza ugovornog založnog potraživanja i zabeležbu založnopravne tužbe, ako je lice protiv koga je otkaz ili tužba podnesena upisan kao vlasnik broda, i ako se dokaže da je založnopravna tužba podnesena.
Zabeležbu založnopravne tužbe može da dozvoli i sud koji vodi parnicu.
Zabeležba iz stava 1 ovog člana ima za posledicu da otkaz ili tužba deluje protiv kasnijeg vlasnika broda, a naročito da se, na osnovu pravosnažne presude donesene u parnici o zabeleženoj tužbi ili izvršenog sudskog poravnanja zaključenog u toj parnici, može da vodi izvršenje na založenom brodu neposredno protiv svakog kasnijeg vlasnika broda.
Zabeležba tužbe za ostvarivanje zakonskog založnog prava briše se po službenoj dužnosti ako u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude donesene na osnovu tužbe koja je bila predmet zabeležbe, poverilac potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom ne zatraži prodaju broda ili upis ugovornog založnog prava, ili ako se, na njegov zahtev, u tom roku ne sprovede zaustavljanje broda (član 269 stav 2).
Ako iz spisa ne proizilazi da je u zakonskom roku zatražena prodaja broda ili upis ugovornog založnog prava ili da je sprovedeno zaustavljanje broda, sud će da postupi po članu 357 st. 2 i 3 ovog zakona.
Lice koje je pokrenulo parnicu da bi osporilo uknjižbu za koju utvrdi da su njome povređena njegova upisana prava i traži povraćaj u pređašnje stanje u upisniku, može kod suda koji vodi parnicu ili kod stvarno nadležnog redovnog suda da zahteva zabeležbu tog spora u upisniku brodova istovremeno s podnošenjem tužbe ili docnije.
Zabeležba spora iz stava 1 ovog člana ima za posledicu da presuda donesena u tom sporu deluje i protiv onih lica koja su stekla upisana prava posle trenutka kad je predlog za zabeležbu spora stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova.
U parnici pokrenutoj tužbom za brisanje uknjižbe protiv lica koja su neposredno uknjižbom, čije se brisanje traži tužbom, stekla prava ili su oslobođena tereta, ili kad se tužba zasniva na odnosima koji postoje neposredno između tužioca i tuženog, o zastarelosti tužbenog zahteva prosuđivaće se prema propisanim rokovima o zastarelosti potraživanja.
Lice koje želi da ospori uknjižbu protiv trećih lica, o čijoj je dozvoli bilo propisno obavešteno, dužno je da u roku u kome se može uložiti žalba protiv dozvole te uknjižbe, predloži stvarno nadležnom redovnom sudu upis zabeležbe da je uknjižba sporna, a najdocnije u roku od 60 dana od dana isteka roka za žalbu da podnese tužbu za brisanje uknjižbe protiv svih lica koja su osporavanom uknjižbom stekla neko upisano pravo ili su na nekom upisanom pravu postigla dalje uknjižbe ili predbeležbe.
Posle isteka roka iz stava 1 ovog člana, protiv trećih lica koja su pre zabeležbe spora na upisanom pravu stekla dalje upisana prava, može se tužbom za brisanje osporavati uknjižba samo ako ta lica nisu bila savesna u pogledu valjanosti osporavane uknjižbe.
Ako tužilac nije bio propisno obavešten o dozvoli uknjižbe koju osporava, pravo na podnošenje tužbe za njeno brisanje protiv trećih savesnih lica koja su na upisanom pravu stekla dalja upisana prava, prestaje u roku od tri godine od trenutka kad je predlog za pobijanje uknjižbe stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Ako tužilac povuče tužbu ili se po zakonu smatra da je tužba povučena, ili ako tužba bude pravosnažnom odlukom odbačena ili tužbeni zahtev odbijen ili ako u slučaju iz člana 376 ovog zakona tužba ne bude podnesena u propisanom roku, sud će na predlog protivne strane, narediti brisanje zabeležbe spora.
Ako pravosnažnom presudom bude potpuno ili delimično usvojen zahtev za brisanje osporene uknjižbe ili ako stranke o brisanju uknjižbe zaključe sudsko poravnanje sud će, na predlog stranke, dozvoliti upis brisanja osporene uknjižbe prema sadržaju presude, odnosno sudskog poravnanja i istovremeno narediti brisanje zabeležbe spora, kao i svih uknjižbi i predbeležbi za koje je, u pogledu brisanja prava, predlog za upis i predlog za zabeležbu spora stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa.
Lice koje tvrdi da je do uknjižbe došlo usled krivičnog dela može, radi postizanja pravnog dejstva iz člana 374 ovog zakona u odnosu na kasnije upise, zatražiti od stvarno nadležnog redovnog suda da dozvoli zabeležbu da je uknjižba sporna. Ovo lice je dužno da uz predlog podnese dokaz nadležnog organa o pokretanju krivičnog postupka.
Ako se zabeležba spora predlaže radi postizanja dejstva i protiv trećih lica koja su savesno stekla upisana prava pre zabeležbe spora, predlog za zabeležbu mora se podneti stvarno nadležnom redovnom sudu u roku u kome je stranka ovlašćena na podnošenje žalbe protiv dozvoljene uknjižbe.
Ako sud u krivičnom postupku odluči da se briše uknjižba zajedno sa upisanim pravima koja su stečena pre zabeležbe iz člana 379 ovog zakona, stvarno nadležni redovni sud narediće brisanje uknjižbe prema odredbama člana 378 stav 2 ovog zakona, ako stranka, protiv koje je osporena uknjižba izvršena uz predlog za brisanje uknjižbe, priloži pravosnažnu odluku suda donesenu o tom krivičnom postupku.
Ako sud u krivičnom postupku utvrdi krivičnu odgovornost optuženog, a oštećenog s njegovim zahtevima za brisanje uknjižbe uputi na parnicu, oštećeni ima pravo da podnese tužbu za brisanje uknjižbe i upisanih prava iz stava 1 ovog člana, u roku od 60 dana od dana kad je odluka suda o upućivanju na parnicu postala pravosnažna.
Ako sud u krivičnom postupku ne donese odluku o tome da je optuženi krivično odgovoran i ako ovlašćeno lice u roku iz stava 2 ovog člana ne podnese tužbu stvarno nadležni redovni sud dozvoliće brisanje zabeležbe spora na predlog lica koje ima pravni interes da se osporena uknjižba održi na snazi.
Kad se traži brisanje zabeležbe spora zbog toga što tužba za brisanje nije podignuta u rokovima određenim u čl. 376 i 380 ovog zakona, stvarno nadležni redovni sud postupiće shodno odredbama člana 357 st. 2 i 3 ovog zakona.
Ako vlasnik broda ili poverilac na čijem je brodu, odnosno potraživanju uknjiženo takvo pravo podnese tužbu da se to pravo u celini ili delimično briše zbog toga što je zastarelo, stvarno nadležni redovni sud dozvoliće, na predlog tužioca, zabeležbu spora u upisniku brodova.
Ako se pokrene parnica kojom se traži da se utvrdi da je održajem stečeno određeno stvarno pravo, stvarno nadležni redovni sud dozvoliće na predlog tužioca, zabeležbu spora u upisniku brodova.
Zabeležba spora u slučaju tužbe za brisanje zbog zastarelosti ili u slučaju tužbe za utvrđivanje sticanja stvarnog prava usled održaja, nema dejstva protiv trećih lica koja su pouzdajući se u upisnik brodova, postigla određeno uknjiženje pre trenutka kad je predlog za zabeležbu spora stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova. Ako je pravosnažnom presudom utvrđeno da je tužilac stekao određeno stvarno pravo, pravo stečeno održajem ima red prvenstva pre svih upisa koji su sprovedeni posle zabeležbe spora, a sva prava upisana posle zabeležbe spora koja su s tim u protivurečnosti, brisaće se na predlog stranke.
U postupku brisanja shodno se primenjuju odredbe člana 378 stav 2 ovog zakona.
Sud koji je sproveo prodaju broda narediće, po službenoj dužnosti, da se rešenje o dosuđenju prodatog broda zabeleži u upisnik brodova.
Zabeležba iz stava 1 ovog člana ima dejstvo da se upisana prava protiv dotadašnjeg vlasnika broda mogu steći daljim upisima samo ako rešenje o dosuđenju bude pravosnažno ukinuto.
Ako rešenje o dosuđenju nije pobijeno ili ako je pobijanje pravosnažno odbijeno, na predlog zainteresovanog lica brisaće se svi upisi izvršeni posle zabeležbe tog rešenja protiv dotadašnjeg vlasnika broda, kao i svi dalji upisi koji su izvršeni u odnosu na njihova prava.
Predlozi za upis ili brisanje zabeležbi o kojima odlučuje stvarno nadležni redovni sud moraju se podneti lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik.
Upisivanje zajedničkih ugovornih založnih prava
Kod zajedničkih ugovornih založnih prava (član 249) koja se zasnivaju upisom u više uložaka, jedan od uložaka označuje se kao glavni, a ostali kao sporedni. U predlogu za upis mora se navesti koji se uložak označuje kao glavni, a koji kao sporedni, a ako u predlogu to nije navedeno smatraće se da se kao glavni uložak mora označiti onaj koji je u predlogu za upis naveden na prvom mestu.
Ako se zatraži da se ugovorno založno pravo koje već postoji proširi za isto potraživanje i na druge uloške, s prvobitno opterećenim uloškom postupiće se kao s glavnim uloškom.
U glavnom ulošku zabeležbom se upućuje na sporedne uloške, a u svakom sporednom ulošku - na glavni uložak.
Ako poverilac radi osiguranja svog potraživanja zatraži upis ugovornog založnog prava u određeni uložak upisnika brodova, dužan je da prijavi postojanje ugovornog založnog prava koje je za to potraživanje već upisano u neki drugi uložak da bi se moglo zabeležiti zajedničko ugovorno založno pravo.
Poverilac je odgovoran za štetu prouzrokovanu time što je propustio da prijavi postojanje ugovornog založnog prava.
Ako zabeležba zajedničkog ugovornog založnog prava ne bude upisana, ugovorni založnopravni dužnik može predložiti da se ova zabeležba izvrši i zatraži da mu poverilac naknadi troškove, ako je zabeležba izostala njegovom krivicom.
Ako sud iz člana 276 ovog zakona, dozvoljavajući uknjižbu ili predbeležbu ugovornog založnog prava, utvrdi da je za isto potraživanje ugovorno založno pravo već upisano, u njegovom ili nekom drugom upisniku brodova, odrediće, po službenoj dužnosti, da je uložak u koji je ugovorno založno pravo već upisano glavni uložak. Sud je dužan da o tome obavesti lučku kapetaniju, odnosno kapetaniju pristaništa kod koje se vodi upisnik brodova u koji je ugovorno založno pravo već upisano.
Predlog za upis zajedničkog ugovornog založnog prava u više upisnika brodova koji se ne vode kod lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa, može se podneti ili istovremeno svim lučkim kapetanijama, odnosno kapetanijama pristaništa koje vode te upisnike brodova ili samo jednoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa.
Ako se predlog za upis ugovornog založnog prava podnosi istovremeno svim lučkim kapetanijama, odnosno kapetanijama pristaništa u čije upisnike brodova mora da se upiše, u predlogu mora da se navede koji uložak se označuje kao glavni, a koji uložak kao sporedni.
Ako se predlog za upis ugovornog založnog prava podnosi samo jednoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa, predlog se podnosi onoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje predlagač upisa želi da se vodi glavni uložak i naznačuje red po kome predlog mora da se uputi ostalim organima.
Ako kod prvobitnog ili kasnijeg upisa zajedničkog ugovornog založnog prava učestvuje više sudova iz člana 276 ovog zakona, svaki od njih će samostano odlučiti o predlogu za uknjiženje ili predbeležbu ugovornog založnog prava u upisnik brodova za koji je on nadležan. Svaki od sudova svoje rešenje o tome dostaviće i lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje se vodi glavni uložak.
Žalba protiv rešenja iz stava 1 ovog člana podnosi se sudu koji je to rešenje doneo.
Ako uknjižba ili predbeležba koja je upisana u neki sporedni uložak bude po žalbi brisana o brisanju se radi zabeležbe obaveštava lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi glavni uložak.
Red prvenstva kod zajedničkog ugovornog založnog prava određuje se samostalno za svaki uložak, a merodavan je trenutak kad je predlog za dozvolu upisa zajedničkog ugovornog založnog prava stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa u čiji se upisnik ugovorno založno pravo upisuje.
Svi predlozi u pogledu promene založnog prava za potraživanje za koja je upisano zajedničko ugovorno založno pravo u više uložaka, podnose se onoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi glavni uložak. O tim predlozima odlučuje se prema stanju upisa u glavnom ulošku.
Predlog podnesen drugoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa a ne lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa iz stava 1 ovog člana vratiće se podnosiocu s uputstvom da predlog mora da se podnese lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi glavni uložak.
Sve promene koje se na zajedničkom ugovornom založnom pravu moraju da učine prenosom, ograničenjem, opterećenjem, brisanjem ili na drugi način, upisuju se samo u glavni uložak.
Upis promena u glavnom ulošku ima pravno dejstvo kao da je izvršen u svim već postojećim ili budućim sporednim ulošcima.
Delimično ili potpuno brisanje zajedničkog ugovornog založnog prava koje se odnosi na sve brodove ili na sva potraživanja (podzalog) koji su predmet zajedničkog ugovornog založnog prava, zabeležava se u sve sporedne uloške, a brisanje zajedničkog ugovornog založnog prava koje se odnosi na određeni brod ili određeno potraživanje, zabeležava se samo u sporedni uložak u kome je taj brod, odnosno potraživanje upisano.
Ako založno pravo na brodu, odnosno na potraživanju obezbeđenom ugovornim založnim pravom upisanom u glavnom ulošku bude brisano, u tom ulošku brišu se i svi dalji, na zajedničkom ugovornom založnom pravu izvršeni upisi i prenose u jedan od sporednih uložaka koji se vode kod iste lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa. Ako zajedničko ugovorno založno pravo još postoji, s tim uloškom postupa se kao sa glavnim uloškom.
Ako u upisnicima brodova iste lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa nema sporednog uloška nadležan sud odrediće, ako to nije odredio ugovorni založnopravni poverilac, sa kojim sporednim uloškom će ubuduće da se postupa kao sa glavnim uloškom, pa će, po službenoj dužnosti, poslati lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi novi glavni uložak, overene prepise postojećih upisa u glavnoj knjizi, kao i overene prepise isprava koje se na te upise odnose.
Pretvaranje sporednog uloška u glavni uložak saopštava se organima kod kojih se vode svi sporedni ulošci i, po službenoj dužnosti, to ubeležava u svaki postojeći sporedni uložak.
Organu na koji pređe vođenje glavnog uloška dostavljaju se oni predlozi o kojima ne može da rešava dotadašnji organ zbog toga što je zajedničko ugovorno založno pravo u njegovom upisniku brodova već brisano i o tome se obaveštavaju stranke koje su podnele predloge.
Međusobni red prvenstva predloga iz stava 1 ovog člana određuje se prema trenutku kad su oni stigli organu koji je vodio dotadašnji glavni uložak.
Za opravdanje predbeležbe kojom je zajedničko ugovorno založno pravo za isto potraživanje predbeleženo kod raznih organa potrebna je samo jedna tužba za opravdanje.
Za tužbu za opravdanje predbeležbe nadležan je, pored mesno nadležnog suda založnopravnog dužnika i stvarno nadležni redovan sud u pogledu jednog od upisnika u kome je predbeležba dozvoljena.
U izvodima iz uložaka koji se, s obzirom na zajedničko ugovorno založno pravo, vode kao sporedni ulošci, upućuje se na glavni uložak, uz napomenu da su promene koje su učinjene na zajednički upisanom založnom pravu upisane samo u glavnom ulošku.
Prenos broda iz jednog upisnika brodova u drugi upisnik brodova
Sud će rešenjem dozvoliti prenos upisa broda iz jednog upisnika brodova u drugi upisnik brodova na osnovu isprave kojom se dokazuje da će brod promeniti luku upisa i da će se upisati u luci koja se nalazi na području lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji je brod upisan.
BRISANJE BRODA IZ UPISNIKA BRODOVA
Sud će doneti rešenje o brisanju broda iz upisnika brodova:
1) ako utvrdi da je brod propao ili se pretpostavlja da je propao;
2) zbog otuđenja broda u korist stranog lica;
3) zbog saglasne izjave vlasnika broda i brodara kojom se opoziva saglasnost vlasnika za upis u jugoslovenski upisnik brodova, odnosno presude suda da je takva izjava vlasnika broda pravno valjana;
4) zbog izjave vlasnika broda da brod trajno povlači iz pomorske, odnosno unutrašnje plovidbe;
5) zbog prestanka postojanja uslova za upis u upisnik brodova po odredbi člana 211 stav 1 tačka 2 ovog zakona;
6) zbog rešenja saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, kojim se brodu upisanom u upisnik na osnovu člana 211 stav 1 tačka 2 ovog zakona oduzima pravo na upis u upisnik brodova.
Rešenje o brisanju broda unutrašnje plovidbe upisanog u upisnik brodova unutrašnje plovidbe radi prenosa u upisnik druge države, donosi se na osnovu potvrde da je brod već uslovno upisan u strani upisnik brodova unutrašnje plovidbe.
U rešenju o brisanju broda iz upisnika brodova mora se, u smislu člana 231 ovog zakona, utvrditi da se tom brisanju ne protive poverioci zakonskih založnih prava, odnosno da poverioci ugovornog založnog prava pristaju na brisanje, osim ako se brisanje vrši na osnovu odredaba člana 215 stav 1 tač. 1 i 4 ovog zakona.
Podnesak kojim se poverioci koji imaju zakonsko založno pravo na brodu protive upisu brisanja broda iz upisnika brodova, podnosi se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje je brod upisan u upisnik brodova. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa dostaviće podnesak o protivljenju nadležnom sudu radi donošenja odluke.
U slučaju iz stava 2 ovog člana, brisanje broda iz upisnika brodova može se odrediti tek pošto postane pravosnažno rešenje suda kojim se protivljenje odbija.
Ako se brod koji je bio brisan iz upisnika brodova zbog toga što je propao ili se pretpostavljalo da je propao ili zbog toga što je trajno povučen iz plovidbe ili zbog toga što je bio proglašen pomorskim plenom, odnosno ratnim plenom na moru ponovo upisuje u upisnik brodova, sud će doneti rešenje o ponovnom upisu broda sa svim onim podacima i upisanim pravima iz upisnika sa kojima je ranije bio upisan, a koji su važili u času brisanja broda i o tome obavestiti vlasnika broda i sva ostala lica u čiju korist je bilo upisano neko pravo na brodu.
5. Pravni lekovi
Protiv rešenja suda o predlogu za upis u upisnik brodova dopuštena je žalba.
Stranke mogu u žalbi izneti nove činjenice i predlagati nove dokaze samo ako se oni odnose na bitne povrede pravila postupka.
Žalba se podnosi sudu koji je doneo prvostepeno rešenje, i to jedan primerak za sud i po jedan za stranke koje učestvuju u postupku.
Rok za podnošenje žalbe kad je rešenje dostavljeno u Saveznoj Republici Jugoslaviji iznosi 30 dana, a kad je dostavljeno u inostranstvu - 60 dana.
Neblagovremenu, nepotpunu i nedopuštenu žalbu sud će odbaciti.
Ako prvostepeni sud ne odbaci žalbu primerak žalbe dostaviće strankama kojima je dostavljeno rešenje koje se pobija.
Prvostepeni sud ne može svoje rešenje ni preinačiti ni ukinuti.
Žalbu podnesenu neposredno drugostepenom sudu taj sud uputiće nadležnom prvostepenom sudu i smatraće se da je žalba podnesena na dan kad je stigla nadležnom prvostepenom sudu.
Ako je žalba podnesena protiv rešenja kojima se dozvoljava uknjižba ili predbeležba ili prvi upis broda u upisnik brodova, sud će odrediti zabeležbu žalbe u upisnik brodova.
Ako žalba bude odbijena sud će odrediti brisanje zabeležbe.
Zabeležbu i brisanje zabeležbe iz st. 1 i 2 ovog člana sud će odrediti po službenoj dužnosti.
Ako je žalba podnesena protiv rešenja suda o zahtevu za prvi upis u upisnik brodova sud je dužan da o uloženoj žalbi obavesti lučku kapetaniju, odnosno kapetaniju pristaništa koja vodi upisnik brodova, radi postupanja po odredbama člana 312 stav 2 ovog zakona.
Ako drugostepeni sud odbija žalbu protiv rešenja kojim je predlog za upis odbijen prvostepeni sud će po službenoj dužnosti odrediti da se briše zabeležba tog rešenja u upisniku brodova i o tome će obavestiti stranke.
Ako drugostepeni sud preinači rešenje prvostepenog suda i usvoji jedan od predloga iz člana 323 ovog zakona koji je prvostepeni sud odbio dozvoljeni upis izvršiće se u upisnik brodova. U tom slučaju smatra se da je upis izvršen u trenutku kad je predlog za upis bio podnesen.
Ako drugostepeni sud preinači rešenje prvostepenog suda kojim se dozvoljava brisanje upisa i predlog za brisanje upisa odbije uspostaviće se brisana uknjižba, odnosno predbeležba.
Ako drugostepeni sud preinači rešenje prvostepenog suda kojim je usvojen neki od predloga iz člana 323 ovog zakona, pa taj predlog odbije, izvršena uknjižba ili predbeležba, brisaće se.
Rešenje drugostepenog suda kojim se određuje upis u upisnik brodova prvostepeni sud dostaviće radi izvršenja upisa nadležnoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa, u skladu sa odredbama člana 326 ovog zakona.
U pogledu primena odredaba ovog dela zakona (čl. 223 do 411) sa brodom unutrašnje plovidbe izjednačeni su: hidrogliser, skela, bager, dizalica i sl.
6. Postupak za upisivanje u upisnike čamaca i plovećih postrojenja
U upisnik se upisuju čamci i ploveća postrojenja domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica koja imaju sedište odnosno prebivalište na području lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik.
U upisnik se moraju upisati čamci i ploveća postrojenja koji se stalno ili pretežno zadržavaju ili plove u obalnom moru ili na unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije bez obzira na sedište, odnosno prebivalište njihovog vlasnika.
Ako se promeni vlasnik čamca ili plovećeg postrojenja vrši se ponovni upis čamca i plovećeg postrojenja.
Vlasnik čamca i plovećeg postrojenja dužan je da prijavi svaku promenu podatka koji se unosi u upisnik, u roku od 30 dana od dana nastanka promene.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa doneće rešenje o upisu čamca i plovećih postrojenja u upisnik.
U upisnik se ne mogu upisati čamci i ploveća postrojenja upisani u registar strane države.
Upisnik je javna knjiga, a izvod iz tog upisnika ima snagu javne isprave.
Obrazac i sadržinu upisnika i knjiga i način vođenja registra, utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Čamci i ploveća postrojenja upisani u upisnik moraju imati oznaku, a mogu imati i ime.
7. Postupak za brisanje čamaca i plovećih postrojenja iz upisnika
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa će doneti rešenje o brisanju čamca ili plovećeg postrojenja iz upisnika:
1) ako čamac, odnosno ploveće postrojenje propadne, nestane ili bude uništen;
2) ako se čamac ili ploveće postrojenje trajno povuče iz plovidbe;
3) ako se na čamac ili ploveće postrojenje više ne odnose odredbe ovog zakona;
4) ako protekne više od 30 dana od dana isteka registracije čamca ili plovećeg postrojenja.
Smatra se da su čamac ili ploveće postrojenje propali ili nestali ako je od prijema poslednje vesti o njima proteklo više od tri meseca. U tom slučaju smatra se da su čamac ili ploveće postrojenje propali ili nestali narednog dana od dana prijema poslednje vesti.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa izdaje rešenje o izvršenom brisanju iz upisnika.
Peti deo
BRODAR
1. Odgovornost brodara
Za obaveze koje nastaju u vezi sa plovidbom i iskorišćavanjem broda odgovara brodar, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Obavezama koje nastaju u vezi sa plovidbom i iskorišćavanjem broda smatraju se:
1) potraživanje iz telesnih šteta - potraživanje koje nastaje smrću ili telesnim povredama lica;
2) potraživanje iz materijalnih šteta - potraživanje koje nastaje iz bilo kod drugog razloga, osim onog koje nastaje iz telesnih šteta.
Brodar pomorskog broda može da ograniči svoju odgovornost do iznosa navedenih u članu 419 ovog zakona, a brodar broda unutrašnje plovidbe - do iznosa navedenih u članu 420 ovog zakona, i to za potraživanje:
1) iz telesnih šteta koje su pretrpela lica koja se radi prevoza nalaze na brodu i iz materijalnih šteta na stvarima koje se nalaze na brodu;
2) iz telesnih šteta koje su pretrpela lica na kopnu ili na vodi, odnosno iz materijalnih šteta na stvarima koje se nalaze van broda, ako su te štete prouzrokovane skrivljenim ili neskrivljenim delom ili propustom lica na brodu za koje je brodar odgovoran, a od lica za koja je brodar odgovoran a koja se nalaze na brodu - samo ako se skrivljeno ili neskrivljeno delo ili propust tih lica tiče plovidbe, rukovanja brodom, krcanja, prevoza ili iskrcanja tereta ili ukrcavanja, prevoza ili iskrcavanja putnika;
3) nastalo u vezi sa naređenim pomicanjem, dizanjem ili uništenjem potonulog, nasukanog ili napuštenog broda i stvari koje se nalaze na tom brodu, kao i za naknadu štete prouzrokovane od strane broda luci, odnosno pristaništu, lučkim, odnosno pristanišnim objektima i plovnim putevima.
2. Ograničenje odgovornosti brodara
Brodar pomorskog broda može da ograniči svoju odgovornost za obaveze ili člana 418 ovog zakona, i to:
1) na 650 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po toni tonaže odnosnog broda, ako je jednim događajem nastalo samo potraživanje iz materijalnih šteta;
2) na 2000 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po toni tonaže odnosnog broda, ako je jednim događajem nastalo samo potraživanje iz telesnih šteta;
3) na 2000 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po toni tonaže odnosnog broda, ako su nastali iz jednog događaja potraživanja iz telesnih šteta i potraživanja iz materijalnih šteta. Od ovog iznosa, iznos od 1350 US dolara po toni namenjen je isključivo namirenju potraživanja iz telesnih šteta, a iznos od 650 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po toni - isključivo namirenju potraživanja iz materijalnih šteta. Ako iznos namenjen isključivo za namirenje potraživanja iz telesnih šteta nije dovoljan za njegovo potpuno podmirenje neisplaćeni ostatak ovog potraživanja, zajedno sa potraživanjem iz materijalnih šteta, naplaćuje se iz iznosa koji je namenjen namirenju potraživanja iz materijalnih šteta.
U smislu stava 1 ovog člana tonaža za brodove sa sopstvenim pogonom je neto registarska tonaža broda povećana za mašinski prostor koji je bio odbijen od bruto registarske tonaže broda radi određivanja njegove neto registarske tonaže, a za druge brodove - neto registarska tonaža.
Brodar broda unutrašnje plovidbe može da ograniči svoju odgovornost za obaveze iz člana 418 ovog zakona u pogledu potraživanja iz materijalnih šteta, na sledeće iznose:
1) za brod namenjen za prevoz tereta:
a) na 40 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po toni najviše nosivosti broda bez sopstvenog pogona;
b) na 40 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po toni najviše nosivosti broda sa sopstvenim pogonom povećan za 60 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po svakom kilovatu mašinskog uređaja za pogon broda;
2) za brod koji nije namenjen za prevoz tereta na 60 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po kubnom metru istisnine na najvećem dozvoljenom gazu broda;
3) za tegljač i potiskivač na 60 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po svakom kilovatu mašinskog uređaja za pogon broda;
4) za hidroglisere i tehničke plovne objekte unutrašnje plovidbe na iznos u US dolarima koji odgovara trećini njihove vrednosti u momentu događaja na osnovu koga je nastalo potraživanje.
Kad su potiskivač ili drugi brod sa sopstvenim pogonom privezani uz brod koji potiskuje, iznos ograničene odgovornosti brodara obračunava se na osnovu kilovata mašinskih uređaja za pogon i ukupne tonaže najviše nosivosti svih brodova u konvoju.
Za potraživanje iz telesnih šteta brodar odgovara do trostrukih iznosa iz st. 1 i 2 ovog člana.
Iznosi ograničene odgovornosti iz st. 1 i 2 ovog člana namenjeni su isključivo namirenju potraživanja iz materijalnih šteta, a iznosi ograničene odgovornosti iz stava 3 ovog člana - isključivo namirenju potraživanja iz telesnih šteta.
Iznos ograničene odgovornosti brodara, predviđen odredbama ovog zakona za pomorske brodove ne može da bude manji od iznosa predviđenog za brod od 100 tona u smislu člana 419 stav 2 ovog zakona, a za brodove unutrašnje plovidbe - manji od 16000 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora.
U iznos ograničene odgovornosti brodara, ne ulazi iznos zateznih kamata od dana događaja na osnovu koga je nastalo potraživanje do dana osnivanja fonda ograničene odgovornosti na osnovu člana 425 ovog zakona.
Brodar ne može ograničiti svoju odgovornost za obaveze iz člana 418 ovog zakona:
1) ako je događaj iz koga su nastala potraživanja prouzrokovan njegovom ličnom krivicom;
2) za štete nastale smrću ili telesnom povredom lica koja su u radnom odnosu s brodarom.
Brodar broda unutrašnje plovidbe ne može ograničiti svoju odgovornost za obaveze iz člana 418 ovog zakona ni za potraživanje lica koja se prevoze na osnovu ugovora o prevozu putnika.
Ograničenje odgovornosti na iznose iz čl. 419 i 420 ovog zakona primenjuje se na ukupni iznos potraživanja iz telesnih i materijalnih šteta koje su nastale iz jednog događaja.
Ako su potraživanja iz stava 1 ovog člana nastala iz više događaja, ograničenje odgovornosti brodara vrši se u pogledu potraživanja iz svakog događaja posebno.
Brodar koji želi da ograniči svoju odgovornost dužan je da osnuje fond ograničene odgovornosti.
Fond ograničene odgovornosti je imovinska vrednost koju brodar polaže radi namirenja potraživanja iznosa na koji se ograničava njegova odgovornost.
Fond ograničene odgovornosti služi isključivo za namirenje potraživanja nastalih iz događaja zbog koga je osnovan.
Osnivanje fonda ograničene odgovornosti ne znači priznanje odgovornosti za potraživanje zbog kojih je osnovan.
Poverioci u korist čijih potraživanja je osnovan fond ograničene odgovornosti mogu svoja potraživanja da namire samo iz tog fonda.
Potraživanja poverilaca namiruju se iz fonda ograničene odgovornosti, odnosno iz njegovog dela koji je njima namenjen, srazmerno njihovom utvrđenom iznosu.
Ako brodar ima pravo da istakne zahtev prema jednom od poverilaca za potraživanje zbog štete koja proizilazi iz istog događaja njihova međusobna potraživanja se prebijaju, a poverilac učestvuje u naplati iz fonda samo do visine iznosa koji je preostao posle izvršenog prebijanja.
Brodar koji pre razdeobe fonda ograničene odgovornosti isplati u celini ili delimično neko od potraživanja iz člana 418 ovog zakona stupa u odnosu na fond do visine isplaćenog iznosa na mesto namirenog poverioca.
Ako su sprovedene privremene mere ili mere izvršenja u vezi sa potraživanjem iz člana 418 ovog zakona, a brodar se poziva na ograničenje svoje odgovornosti po ovom zakonu, sud može, na predlog brodara, da ukine privremenu meru ili obustavi mere izvršenja, odnosno oslobodi data obezbeđenja ili druga jemstva, ako brodar dokaže da je već dao obezbeđenje ili druga jemstva u visini iznosa ograničene odgovornosti, pod uslovom da su to obezbeđenje ili drugo jemstvo raspoloživi i slobodno prenosivi u korist poverioca.
Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i kad dato obezbeđenje ili drugo jemstvo ne dostižu visinu ograničene odgovornosti brodara, ako budu naknadno dopunjeni do visine iznosa njegove ograničene odgovornosti.
Obezbeđenje ili drugo jemstvo iz stava 1 ovog člana mora da bude isključivo namenjeno podmirenju svih potraživanja iz člana 418 ovog zakona koja proizlaze iz istog događaja u vezi s kojim se vrši ograničenje odgovornosti.
Sud mora da ukine privremenu meru ili obustavi mere izvršenja, odnosno da oslobodi data obezbeđenja ili druga jemstva zbog datog obezbeđenja ili jemstva u zemlji, a u inostranstvu - ako je takvo oslobođenje predviđeno međunarodnim ugovorom.
Odredbe čl. 418 do 429 ovog zakona o ograničenju odgovornosti brodara odnose se i na vlasnika broda, poslovođu broda i naručioca prevoza u brodarskom ugovoru.
Zapovednik, ostali članovi posade i druga lica koja rade za brodara, ako su odgovorni za potraživanja iz člana 418 ovog zakona, mogu da ograniče svoju odgovornost u smislu člana 419 do 429 ovog zakona.
Zapovednik, ostali članovi posade i druga lica koja rade za brodara mogu, u slučajevima iz stava 1 ovog člana, da ograniče svoju odgovornost i ako je događaj iz koga je nastalo potraživanje prouzrokovan njihovom ličnom nepažnjom.
Ako je zapovednik, drugi član posade ili drugo lice koje radi za brodara vlasnik broda, suvlasnik, brodar, poslovođa broda ili naručilac prevoza u brodarskom ugovoru, oni mogu svoju odgovornost, u slučaju svoje lične nepažnje da ograniče samo ako je njihov propust nastao u vršenju funkcije zapovednika, odnosno člana posade broda.
Ukupna visina ograničene odgovornosti brodara i drugih lica koja mogu da ograniče svoju odgovornost po ovom zakonu za potraživanja na koja se odnosi ograničenje odgovornosti iz jednog događaja, ne može da pređe iznose navedene u čl. 419 i 420 ovog zakona.
Odredbe čl. 418 do 432 ovog zakona ne odnose se na ograničenje odgovornosti za obaveze iz spasavanja, za doprinos u zajedničkoj havariji i za nuklearne štete, a ni na štete prouzrokovane izbacivanjem tekućih goriva sa broda, ako odredbama ovog zakona nije izričito određeno.
Odredbe čl. 418 do 462 ovog zakona odnose se i na ratne brodove, s tim:
1) da za pomorske ratne brodove, čiji se kapacitet određuje istisninom, jedna tona iz čl. 419 i 421 ovog zakona odgovara dvema tonama istisnine;
2) da se na ratne brodove unutrašnje plovidbe odnose odredbe člana 420 stav 1 tačka 2 ovog zakona.
3. Postupak ograničenja brodareve odgovornosti
Vanparnični postupak ograničenja odgovornosti brodara sprovodi sudija pojedinac stvarno nadležnog suda.
U postupku iz stava 1 ovog člana shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Ako je brod ili čamac na koji se odnosi događaj povodom koga se vodi postupak ograničenja odgovornosti brodara upisan u jugoslovenski upisnik brodova, odnosno evidenciju čamaca, mesno je nadležan sud na čijem se području vodi upisnik brodova u koji je brod upisan, odnosno evidencija čamaca u koji je čamac upisan.
Ako je brod ili čamac na koji se odnosi događaj povodom koga se vodi postupak ograničenja odgovornosti brodara strane državne pripadnosti, mesno je nadležan sud na čijem je području brod zaustavljen, a ako nije bilo zaustavljanja broda - sud na čijem su području položena sredstva za osnivanje fonda ograničene odgovornosti.
U postupku ograničenja odgovornosti brodara nije dopušten sporazum stranaka o mesnoj nadležnosti.
Postupak ograničenja odgovornosti brodara pokreće se po predlogu lica koje je prema odredbama ovog zakona ovlašćeno da ograniči svoju odgovornost.
Predlog za pokretanje postupka ograničenja odgovornosti brodara, pored opštih podataka koji treba da budu navedeni u svakom podnesku, mora da sadrži i:
1) opis događaja iz koga je nastalo potraživanje za koje se predlaže ograničenje odgovornosti;
2) osnov i iznos ograničene odgovornosti;
3) način na koji je predlagač spreman da osnuje fond ograničene odgovornosti (polaganjem gotovine ili davanjem odgovarajućeg drugog jemstva);
4) popis poznatih poverilaca, uz naznačenje njihovog sedišta, odnosno boravišta;
5) podatke o vrsti i verovatnoj visini potraživanja poznatih poverilaca.
Predlogu za pokretanje postupka ograničenja odgovornosti brodara moraju se za pomorski brod priložiti isprave kojima se dokazuje: tonaža pomorskog broda, u smislu odredbe člana 419 stav 2 ovog zakona, a za brod unutrašnje plovidbe - isprave kojima se dokazuju nosivost, istisnina, kilovati i vrednost broda u smislu odredaba člana 420 st. 1 i 2 ovog zakona.
Ako sud utvrdi da nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom koji dozvoljavaju predlagaču da se koristi ograničenjem svoje odgovornosti doneće rešenje o odbijanju podnesenog zahteva.
Ako sud utvrdi da sredstvima predloženog fonda ograničene odgovornosti neće moći da raspolaže slobodno u korist poverilaca odbaciće podneseni zahtev.
Ako sud utvrdi da je zahtev koji je iznesen u predlogu za pokretanje postupka ograničenja odgovornosti brodara u saglasnosti s odredbama ovog zakona o uslovima ograničenja odgovornosti i da će sredstvima predloženog fonda ograničene odgovornosti moći slobodno da raspolaže u korist poverilaca doneće rešenje kojim odobrava osnivanje fonda ograničene odgovornosti.
U rešenju iz stava 1 ovog člana sud će pozvati predlagača da u roku od 15 dana podnese sudu dokaze o tome da je stavio na slobodno raspolaganje suda sredstva odobrena za osnivanje fonda ograničene odgovornosti i da je unapred položio određeni iznos potreban za namirenje troškova koji će nastati u toku ili povodom postupka.
Ako predlagač ne postupi po odredbi stava 2 ovog člana, sud će doneti rešenje kojim se ukida rešenje o osnivanju fonda ograničene odgovornosti.
Sud će u rešenju upozoriti predlagača na posledice koje nastaju usled toga što nije postupio po odredbi stava 2 ovog člana.
Fond ograničene odgovornosti smatra se osnovanim onog dana kad predlagač podnese sudu dokaze o tome da je postupio po odredbama člana 439 stav 2 ovog zakona.
Rešenje kojim utvrđuje da je fond ograničene odgovornosti osnovan sud je dužan da donese u roku od 24 časa od prijema dokaza iz stava 1 ovog člana.
Rešenje iz stava 2 ovog člana objavljuje se u "Službenom listu SRJ", na oglasnoj tabli suda, a po potrebi i na drugi pogodan način.
Rešenje se dostavlja predlagaču i svim poveriocima na čija se potraživanja odnosi ograničenje odgovornosti, a čije je sedište, odnosno boravište poznato sudu.
Rešenje kojim se utvrđuje osnivanje fonda ograničene odgovornosti sadrži:
1) ime broda, luku, odnosno pristanište upisa i državnu pripadnost, odnosno oznaku i mesto upisa čamca;
2) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno lično ime i prebivalište i državnu pripadnost predlagača;
3) događaj na koji se odnosi ograničena odgovornost brodara;
4) iznos fonda ograničene odgovornosti i datum osnivanja fonda;
5) poziv poveriocima da potraživanja koja se, prema odredbama ovog zakona, namiruju iz fonda ograničene odgovornosti prijave sudu u roku od 90 dana od dana objavljivanja rešenja u "Službenom listu SRJ", bez obzira na to da li o tim potraživanjima već teče parnica, odnosno da li je o njihovom postojanju donesena pravosnažna odluka, uz upozorenje na posledice propuštanja iz člana 451 ovog zakona;
6) mesto i vreme održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja.
Ako se protiv nekog lica koje na osnovu odredaba ovog zakona može da ograniči svoju odgovornost (čl. 418, 430 i 431), a na koje se odnosi osnovani fond ograničene odgovornosti u vreme osnivanja fonda, sprovodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja potraživanja koja se, prema odredbama ovog zakona, namiruju iz osnovanog fonda ograničene odgovornosti, izvršni sud će, na zahtev tog lica, rešenjem obustaviti izvršni postupak, odnosno postupak obezbeđenja, i ukinuti sve sprovedene radnje u tom postupku.
Stranka po čijem je predlogu sud obustavio izvršni postupak, odnosno postupak obezbeđenja snosi svoje troškove obustavljenog postupka, a dužna je, na zahtev protivne stranke, da joj nadoknadi njene troškove.
Posle osnivanja fonda ograničene odgovornosti ne može se više tražiti pokretanje redovnog izvršnog postupka, odnosno postupka obezbeđenja potraživanja koja se, prema odredbama ovog zakona, namiruju iz osnovanog fonda ograničene odgovornosti.
Ispitivanje prijavljenih potraživanja vrši se na ročištu za ispitivanje potraživanja.
Pravo učestvovanja na ročištu u svojstvu stranke imaju predlagač i svi poverioci koji svoja potraživanja prijave do zaključenja ročišta za ispitivanje potraživanja.
Izostanak stranaka s ročišta ne sprečava sud da ročište održi.
Na ročištu sud će pozvati prisutne stranke da se izjasne o prijavljenim potraživanjima i o osnovu ograničenja odgovornosti predlagača.
Ne smatra se da poverilac prijavom potraživanja priznaje pravo predlagača da prijavljeno potraživanje namiri iz osnovanog fonda ograničene odgovornosti.
Poverilac ne može da osporava potraživanje drugog poverioca tvrdeći da se ono ne može namiriti iz osnovanog fonda ograničene odgovornosti, jer je događaj iz koga je potraživanje nastalo prouzrokovao brodar ličnom krivicom (član 423 tačka 1).
Smatra se da predlagač osnivanja fonda ograničene odgovornosti i poverioci priznaju da prijavljeno potraživanje postoji i da se može namiriti iz osnovanog fonda ograničene odgovornosti, ako to podneskom ili usmeno na ročištu ne ospore do zaključenja ročišta za ispitivanje potraživanja.
Ako poverilac ospori da je njegovo potraživanje podvrgnuto ograničenju odgovornosti predlagača, a predlagač se s tim osporavanjem ne složi, sud će rešenjem uputiti poverioca da u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja podnese protiv predlagača tužbu za utvrđivanje da se poveriočevo potraživanje ne namiruje iz fonda ograničene odgovornosti.
Ako poverilac u roku iz stava 1 ovog člana ne postupi po rešenju suda, odnosno ako podnetu tužbu povuče, smatraće se da se odrekao svog osporavanja da je njegovo potraživanje podvrgnuto ograničenju odgovornosti predlagača.
Ako poverilac ospori drugom poveriocu postojanje ili visinu njegovog potraživanja ili pravo da se njegovo potraživanje namiri iz fonda ograničene odgovornosti, sud će rešenjem uputiti poverioca čije je potraživanje osporeno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja podnese protiv predlagača i svih poverilaca koji su osporili njegovo potraživanje ili visinu tog potraživanja, tužbu za utvrđivanje postojanja i visine njegovog potraživanja, odnosno prava namirenja iz fonda ograničene odgovornosti.
Ako poverioci ospore drugom poveriocu njegovo potraživanje koje je utvrđeno pravosnažnom presudom donesenom u parnici protiv predlagača, sud će rešenjem uputiti poverioca, odnosno poverioce koji osporavaju takvo potraživanje da u roku od 30 dana podnesu tužbu za utvrđivanje da potraživanje ne postoji.
Ako poverioci koje sud uputi na parnicu u roku iz st. 1 i 2 ovog člana ne postupe po rešenju suda, odnosno ako podnesenu tužbu povuku, smatraće se da u slučaju iz stava 1 ovog člana potraživanje nije ni prijavljeno, a u slučaju iz stava 2 ovog člana da potraživanje nije bilo ni osporeno.
Ako predlagač ospori postojanje ili visinu poveriočevog potraživanja, sud će rešenjem uputiti poverioca da u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja podnese protiv predlagača tužbu radi utvrđivanja postojanja i visine njegovog potraživanja.
Predlagač ne može da osporava poveriočevo potraživanje ako su postojanje i visina tog potraživanja pravosnažno utvrđeni u parnici između predlagača i poverioca ili u parnici koja se vodila prema odredbi člana 446 stav 1 ovog zakona.
Ako poverilac koga sud uputi na parnicu ne postupi po rešenju suda u roku iz stava 1 ovog člana, odnosno ako podnetu tužbu povuče, smatraće se da potraživanje nije ni prijavio.
Tužbe iz čl. 445, 446 i 447 ovog zakona mogu da se odnose samo na ona potraživanja koja su bila predmet raspravljanja na ročištu za ispitivanje potraživanja.
Pravosnažne presude donesene u parnicama iz čl. 445, 446 i 447 ovog zakona imaju pravno dejstvo prema svim strankama u postupku ograničenja odgovornosti brodara.
Za suđenje u sporovima iz čl. 445, 446 i 447 ovog zakona mesno je nadležan isključivo sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi postupak ograničenja odgovornosti brodara.
Ako predlagač učini verovatnim da bi iz fonda ograničene odgovornosti neko potraživanje trebalo namiriti u inostranstvu, sud može, na njegov predlog, da odredi da se iz fonda izdvoji iznos koji bi bio potreban za namirenje tog potraživanja u srazmeri prema ostalim prijavljenim potraživanjima i prema fondu ograničene odgovornosti.
Predlog iz stava 1 ovog člana može se podneti do održavanja prvog ročišta za deobu osnovanog fonda ograničene odgovornosti.
Iznos izdvojen po odredbi stava 1 ovog člana čuva se u posebnom depozitu deset godina od dana kad rešenje o konačnoj deobi osnovanog fonda ograničene odgovornosti postane pravosnažno.
Sud može i pre isteka roka iz stava 3 ovog člana da odredi da se izdvojeni iznos u celini ili delimično vrati u opšti depozit fonda ograničene odgovornosti, ako bi se prema okolnostima moglo zaključiti da su ostale pretpostavke za izdvajanje ovog iznosa iz stava 1 ovog člana.
Po isteku roka iz stava 3 ovog člana sud će izdvojeni iznos vratiti u opšti depozit fonda ograničene odgovornosti.
Radi ispitivanja potraživanja prijavljenih posle zaključenja ročišta za ispitivanje potraživanja, sud će zakazati novo ročište za ispitivanje potraživanja.
Poverioci čija se potraživanja ispituju na novom ročištu po odredbi stava 1 ovog člana ne mogu da osporavaju ranije priznata potraživanja.
Poverioci mogu svoja potraživanja da prijavljuju do zaključenja prvog ročišta za deobu fonda ograničene odgovornosti.
Potraživanja prijavljena po zaključenju prvog ročišta za deobu fonda ograničene odgovornosti neće se utvrđivati.
Poverioci koji svoja potraživanja prijave posle isteka roka iz člana 441 tačka 5 ovog zakona, dužni su da predlagaču i ostalim strankama u postupku, na njihov zahtev, nadoknade troškove postupka prouzrokovane naknadnom prijavom. Sud može da pozove ove poverioce da u određenom roku polože iznos koji će biti potreban za namirenje ovih troškova.
Posle sprovedenog postupka za ispitivanje prijavljenih potraživanja sud će rešenjem utvrditi koja se potraživanja priznaju i u kojoj visini, uzimajući u obzir i pismene podneske stranaka.
Deoba fonda ograničene odgovornosti sprovodi se posle pravosnažnosti rešenja donesenog u smislu člana 452 ovog zakona.
Sud može, na predlog poverioca, da izvrši i privremenu delimičnu deobu fonda ograničene odgovornosti radi prethodne isplate utvrđenih potraživanja, ako poverilac koji to predlaže učini verovatnim da se parnica iz čl. 445, 446 i 447 ovog zakona neće završiti u roku od šest meseci.
Deoba fonda iz stava 2 ovog člana obuhvata deo fonda ograničene odgovornosti koji ostaje pošto se iz celokupnog fonda izdvoje sredstva za eventualno namirenje potraživanja koja su još sporna, u iznosu u kome bi ova potraživanja trebalo namiriti da je njihovo postojanje utvrđeno u visini u kojoj su prijavljena.
Deoba sredstva fonda ograničene odgovornosti izdvojenih po odredbama člana 450 st. 1, 2 i 3 ovog zakona sprovodi se pošto se pravosnažno završi postupak za ispitivanje spornih potraživanja na koja se izdvojeni iznosi odnose, uzimajući u obzir već izvršenu deobu prema odredbama st. 1, 2 i 3 ovog člana.
Radi sprovođenja deoba fonda ogrančene odgovornosti sud izrađuje nacrt te deobe.
Posle izrade nacrta deobe fonda ograničene odgovornosti, sud zakazuje ročište za raspravljanje o tom nacrtu, na koje poziva predlagača i poverioca čija su potraživanja utvrđena i za koje je ustanovljeno da se namiruju iz fonda ograničene odgovornosti, kao i poverioce čija su potraživanja osporena.
Uz poziv na ročište strankama se dostavlja i primerak nacrta deobe.
Ako je radi izrade nacrta o deobi osnovanog fonda ograničene odgovornosti potrebno obezbediti stručno lice a sud takvo lice nema, sud može pripreme za izradu nacrta o deobi poveriti posebnom stručnjaku van suda.
Na stručnjake iz stava 1 ovog člana odnose se odredbe Zakona o parničnom postupku koje se odnose na veštake.
Pravo učestvovanja na ročištu, u svojstvu stranke, imaju predlagač i poverioci iz člana 454 ovog zakona.
Izostanak stranaka s ročišta ne sprečava sud da ročište održi.
Na ročištu sud poziva prisutne stranke da se izjasne o nacrtu deobe fonda ograničene odgovornosti i da istaknu svoje prigovore na nacrt.
Odluku o deobi osnovanog fonda ograničene odgovornosti sud donosi na osnovu rezultata postupka, vodeći računa i o pismenim podnescima stranaka.
Sud je dužan da u roku od tri dana od dana kad rešenje o deobi fonda ograničene odgovornosti postane pravosnažno, odnosno od dana kad drugostepeni sud dostavi pravosnažno rešenje prvostepenom sudu, izda nalog za isplatu potraživanja poveriocima na koje se odnosi rešenje o deobi.
Prijava potraživanja u postupku ograničenja odgovornosti brodara ima u pogledu prekida zastarelosti isto dejstvo kao i podnošenje tužbe u parničnom postupku.
U pogledu potraživanja koja su osporena u postupku ispitivanja potraživanja smatra se da je zastarelost prekinuta počev od dana prijave potraživanja do isteka roka za podnošenja tužbe prema odredbama čl. 446 i 447 ovog zakona, odnosno do dana kad presuda kojom se utvrđuje da se poveriočevo potraživanje ne namiruje iz fonda ograničene odgovornosti postane pravosnažna.
Zastarelost potraživanja koja se na osnovu rešenja o deobi fonda ograničene odgovornosti namiruju iz fonda počinje ponovo teći kad rešenje o deobi postane pravosnažno.
Sud će u korist poverilaca, kojima ni u roku od šest meseci od dana izdavanja naloga za isplatu ne bude u mogućnosti da izvrši isplatu njihovih potraživanja, iz sredstava fonda ograničene odgovornosti osnovati poseban depozit po pravilima o osnivanju sudskog depozita.
U postupku ograničenja odgovornosti brodara svaka stranka snosi svoje troškove, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Rok za žalbu protiv rešenja donesenih u postupku ograničenja odgovornosti brodara iznosi osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Šesti deo
OBLIGACIONI ODNOSI
UGOVORI
Glava 1
UGOVOR O GRADNJI BRODA
Ugovor o gradnji broda, kao i izmene i dopune tog ugovora moraju da budu sastavljeni u pismenom obliku.
Ugovor o gradnji broda i njegove izmene i dopune koji su sastavljeni protivno odredbi stava 1 ovog člana nemaju pravno dejstvo.
Ako ugovorom o gradnji broda nije drukčije predviđeno smatra se da brod u gradnji pripada brodograditelju.
Brodograditelj je dužan da izvrši gradnju prema ugovoru o gradnji broda i pravilima struke i na način da se brodu mogu izdati isprave o sposobnosti za plovidbu predviđene ovim zakonom, a i druge isprave predviđene ugovorom o gradnji broda.
Ako se brod posle završetka gradnje upisuje u strani upisnik brodova, brodograditelj je dužan da izvrši gradnju prema ugovoru o gradnji broda i pravilima struke i na način da se brodu mogu izdati isprave predviđene ugovorom o gradnji broda.
Naručilac ima pravo nadzora nad izvršenjem gradnje broda i u tu svrhu može odrediti jednog ili više inspektora gradnje. Imenovanje i smenjivanje inspektora gradnje naručilac mora pismeno saopštiti brodograditelju.
Troškove u vezi sa radom inspektora gradnje snosi naručilac.
Brodograditelj je dužan da omogući inspektorima gradnje vršenje nadzora u toku gradnje.
U slučaju da inspektor gradnje ustanovi da izvođenje nekih radova nije u skladu sa odredbama člana 465 ovog zakona, dužan je da brodograditelju odmah stavi pismene primedbe.
Ako brodograditelj ne prihvati primedbe inspektora gradnje, mora o tome, bez odlaganja, pismeno da obavesti naručioca i da zahteva postupak koji je za takav slučaj predviđen u ugovoru.
Ako u ugovoru nije ništa predviđeno o postupku u smislu stava 5 ovog člana, ili ako stranke ne prihvate rezultate postupka iz tog stava, spor rešava sud.
Odredbe st. 1 do 5 ovog člana ne odnose se na pravo i dužnosti ovlašćenog pravnog lica da vrši nadzor nad gradnjom broda na osnovu odredaba ovog zakona o utvrđivanju sposobnosti broda za plovidbu.
Pri izradi i nabavci delova ili pripadaka broda koje je brodograditelj naručio ili nabavio od lica koja je odredio naručilac, brodograditelj odgovara za nedostatke izvršenih radova ili nabavljenih delova ili pripadaka ako ne dokaže da te nedostatke nije mogao da uoči upotrebom dužne pažnje.
Brodograditelj ne odgovara za nedostatke gradnje broda ako dokaže da je do njih došlo usled toga što je pri izvođenju određenih radova postupio na zahtev naručioca i upozorio ga na mogućnost nastanka štetnih posledica koje je mogao da predvidi upotrebom dužne pažnje.
Kad naručilac daje materijal za gradnju groda, brodograditelj je dužan da pregleda materijal, i ako utvrdi nedostatke, mora o tome, bez odlaganja da obavesti naručioca.
Ako brodograditelj ne postupi po odredbi stava 2 ovog člana, odgovara za štetne posledice nastale usled nedostatka u materijalu.
Brodograditelj ne odgovara u smislu stava 3 ovog člana ako je naručilac, i pored upozorenja da materijal ima nedostatke, zahtevao da brodograditelj takav materijal ugradi u brod.
Ako brodograditelj nije istovremeno i projektant, brodograditelj odgovara za one nedostatke u gradnji broda koje je izveo u skladu sa projektom, a mogao ih je otkriti upotrebom dužne pažnje.
Brodograditelj ne odgovara u smislu stava 5 ovog člana, ako je naručilac i pored upozorenja, zahtevao da se radovi izvedu prema projektu.
Ako je u pitanju gradnja jugoslovenskog broda, brodograditelj je dužan da obavesti ovlašćeno pravno lice da naručilac i pored njegovog upozorenja, zahteva da se određeni radovi izvedu protivno tehničkim pravilima o gradnji i pravilima struke, da se u brod ugradi materijal koji ima nedostatke ili da se radovi izvedu u skladu sa projektom iako bi takvo izvođenje radova izazvalo nedostatke u gradnji.
Kad troškovi izgradnje broda, posle zaključenja ugovora zbog nepredvidivih okolnosti vanredno porastu, brodograditelj može zahtevati povećanje ugovorne cene gradnje broda, srazmerno stvarnom povećanju cena.
Odredba stava 1 ovog člana ne primenjuje se na cene koje su se povećale u vreme kad je brodograditelj svojom krivicom već bio u zakašnjenju sa izvršenjem gradnje broda.
Brodograditelj je dužan da u primerenom roku na svoj trošak i rizik, otkloni nedostatke za koje je odgovoran po odredbama čl. 465, 466 i 468 ovog zakona.
Ako se nedostaci ne mogu otkloniti, naručilac, može zahtevati odgovarajuće sniženje cene.
Ako je nedostatak koji se ne može otkloniti bitan, naručilac ima pravo da raskine ugovor.
Odredbe st. 1 do 3 ovog člana ne utiču na naručiočevo pravo na naknadu štete.
Okolnost da naručilac u toku gradnje broda nije prigovorio projektu koji je izradio brodograditelj, upotrebljenom materijalu i načinu izvođenja radova, neoslobađa brodograditelja obaveza iz st. 1 do 4 ovog člana.
Brodograditelj odgovara za skrivene nedostatke koji se otkriju u toku jedne godine, računajući od dana predaje broda naručiocu, pod uslovom da ga naručilac pismeno obavesti o tim nedostacima čim ih otkrije.
Obaveze brodograditelja iz člana 471 ovog zakona zastarevaju za jednu godinu, računajući od dana kad je brodograditelj na osnovu člana 471 ovog zakona obavešten o nedostacima broda.
Odredbe člana 463 stav 1 do člana 472 ovog zakona shodno se primenjuju i na ugovor o popravci ili prepravci broda.
Glava 2
UGOVORI O ISKORIŠĆAVANJU BRODOVA
1. Zajedničke odredbe
Ugovori o plovidbenom poslu su: ugovor o prevozu stvari morem ili unutrašnjim vodama, ugovor o prevozu putnika morem ili unutrašnjim vodama, ugovor o tegljenju, odnosno potiskivanju morem ili unutrašnjim vodama i ugovori koji se odnose na druge plovidbene poslove.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na pojedine ugovore o plovidbenom poslu shodno se primenjuju i na ostale ugovore o plovidbenom poslu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Izrazi upotrebljeni u ovoj glavi zakona imaju sledeća značenja:
1) naručilac je ugovorna strana koja od brodara naručuje prevoz stvari, lica, tegljenje, odnosno potiskivanje broda i obavljanje drugog plovidbenog posla;
2) krcatelj je naručilac ili od njega određeno lice koje na osnovu ugovora o prevozu stvari predaje stvari brodaru radi prevoza;
3) primalac je lice ovlašćeno da primi stvari od brodara;
4) korisnik prevoza je lice koje prema brodaru ima određena prava prema ugovoru o prevozu stvari (naručilac, krcatelj, primalac);
5) stojnice su redovno vreme određeno za ukrcavanje, odnosno iskrcavanje tereta;
6) prekostojnice su vreme za koje se preko vremena određenog stojnicama, produžuje ukrcavanje, odnosno iskrcavanje tereta.
Ako u ovoj glavi zakona nije drukčije određeno, odredbe ove glave zakona koje se odnose na unutrašnju plovidbu primenjuju se na ugovore o iskorišćavanju brodova koji se izvršavaju ili dok se izvršavaju na području unutrašnje plovidbe, a i na području pomorske plovidbe do kog redovno plove brodovi unutrašnje plovidbe ako izvršenje ugovora koji se izvršava u unutrašnjoj plovidbi na navedenom području samo započinje ili se završava.
Odredbe ove glave zakona (čl. 475 do 718) primenjuju se i na:
1) ratne brodove;
2) čamce.
Izuzetno od odredbe tačke 1 stava 1 ovog člana, na ugovore o iskorišćavanju ratnih brodova ne primenjuju se:
1) odredbe o brodarskom ugovoru na vreme za ceo brod (čl. 484, 485, 626 i 628 a od čl. 482, 483 - odredbe koje se odnose na ovaj ugovor);
2) odredbe o pravu naručioca da zaključi sa trećim licem ugovor o prevozu stvari (čl. 486 i 487);
3) odredbe o prevozu putnika i prtljaga (čl. 643 do 678), osim odredaba koje se odnose na odgovornost brodara za smrt i telesne povrede putnika (čl. 657 i 665, a od čl. 658, 659, 660, 664, 669, 670, 672, 673, 676 i 677 - odredbe koje se odnose na ovu odgovornost), i odredbe člana 655 ovog zakona.
4) odredbe o zakupu broda (čl. 703 do 717);
5) odredbe čl. 496 i 621 ovog zakona.
2. Ugovori o plovidbenom poslu
a) Prevoz stvari
Zajedničke odredbe o prevozu stvari
Ugovorom o prevozu stvari brodar se obavezuje da preveze stvari brodom, a naručilac prevoza - da plati vozarinu.
Ugovorom o prevozu stvari brodom može da se ugovori prevoz stvari celim brodom, srazmernim delom broda ili određenim brodskim prostorom (brodarski ugovor), kao i prevoz pojedinih stvari (vozarski ugovor).
Brodarski ugovor može da se zaključi za jedno ili više putovanja (brodarski ugovor na putovanje) ili za određeno vreme (brodarski ugovor na vreme).
Brodarski ugovor za više putovanja ili brodarski ugovor na vreme za ceo brod mora da se sastavlja u pismenom obliku.
Ugovori iz stava 1 ovog člana koji nisu sastavljeni u pismenom obliku nemaju pravno dejstvo.
Kod ugovora o prevozu stvari koji nisu pomenuti u stavu 1 ovog člana, svaka stranka ima pravo da zahteva da se o zaključenom ugovoru o prevozu stvari sastavi pismena isprava.
Ako stranka od koje se traži sastavljanje pismene isprave ne udovolji tom zahtevu, druga stranka ima pravo da odustane od ugovora, ako ugovor nije počeo da se izvršava.
Odredba stava 4 ovog člana ne odnosi se na pravo naknade štete stranke koja je zahtevala sastavljanje pismene isprave.
Kod brodarskog ugovora na vreme za ceo brod, zapovednik broda je dužan da izvrši nalog naručioca u granicama ugovora i prema nameni broda.
Kod brodarskog ugovora na vreme za ceo brod, brodar ne odgovara naručiocu za obaveze koje je zapovednik broda preuzeo u izvršenju posebnih naloga naručioca.
Kod brodarskog ugovora na vreme za ceo brod, naručilac ne može da odredi putovanje koje bi izložilo brod ili posadu broda opasnosti koja se u vreme zaključenja ugovora nije mogla da predvidi, kao ni putovanje za koje se ne može očekivati da se izvrši bez znatnijeg prekoračenja vremena za koje je ugovor zaključen.
Naručilac iz brodarskog ugovora o pomorskoj plovidbi može da ugovori s trećim licem ugovor o prevozu stvari brodom na koji se odnosi brodarski ugovor.
Za obaveze koje proističu iz ugovora zaključenog po odredbi stava 1 ovog člana odgovara i brodar trećim licima prema propisima čija se primena ne može sporazumom stranaka da isključi i prema uslovima uobičajenim za takvu vrstu prevoza.
Ako se u slučaju iz stava 2 ovog člana povećaju obaveze brodara, naručilac odgovara brodaru za te povećane obaveze.
Ako je trećem licu sa kojim je bio sklopljen ugovor iz stava 1 ovog člana bio poznat brodarski ugovor, brodar odgovara tom licu samo u granicama brodarskog ugovora i pravnih propisa čija se primena ne može da isključi sporazumom stranaka.
Naručilac iz brodarskog ugovora za prevoz stvari u unutrašnjoj plovidbi može da zaključi ugovor iz člana 486 stav 1 ovog zakona samo ako je to brodarskim ugovorom predviđeno.
Kod brodarskog ugovora na vreme za ceo brod iz stava 1 ovog člana naručilac može da zaključi ugovor iz člana 486 stav 1 ovog zakona, ako to brodarskim ugovorom na vreme za ceo brod nije isključeno.
Za obaveze koje proističu iz ugovora zaključenog po odredbama iz st. 1 i 2 ovog člana brodar odgovara trećim licima samo u granicama brodarskog ugovora i pravnih propisa koji se ne mogu isključiti sporazumom stranaka.
Naručilac prevoza koji je ovlastio drugo lice da kao krcatelj preda brodaru teret na prevoz odgovara brodaru za dela i propuste krcatelja u okviru ugovora o prevozu.
Ugovor o prevozu stvari prestaje da važi kad je njegovo izvršenje trajno onemogućeno dejstvom više sile.
Ako je zbog dejstva više sile izvršenje ugovora o prevozu stvari onemogućeno za duže vreme ili je neizvesno koliko će to dejstvo da traje, svaka strana ima pravo da odustane od ugovora.
Strana koja nije kriva za smetnju može, u slučaju iz stava 2 ovog člana, da odustane od ugovora, ako je smetnja trajala suviše dugo ili se pretpostavlja da će trajati suviše dugo.
Svaka strana ima pravo da odustane od ugovora i kad bi mogla da bude ugrožena bezbednost broda, posade ili tereta zbog dejstva više sile ili druge okolnosti koja se ne može ukloniti ili sprečiti i koja se u vreme sklapanja ugovora nije mogla predvideti, a koja bi imala da traje duže vreme ili je neizvesno koliko će da traje.
U slučaju prestanka važenja ugovora ili odustajanja od ugovora o prevozu stvari prema članu 489 ovog zakona, brodar ima pravo na naknadu troškova u vezi sa iskrcavanjem, a ako je razlog za prestanak važenja ugovora ili za odustajanje od ugovora nastao posle odlaska broda iz luke, odnosno pristaništa ukrcanja, brodar ima pravo i na naknadu vozarine u srazmeri prema korisno prevaljenom putu.
Osim prava brodara na naknadu prema odredbi stava 1 ovog člana, ugovorne strane nemaju, jedna prema drugoj, pravo na bilo kakvu drugu naknadu.
Ako je izvršenje ugovora o prevozu stvari onemogućeno samo na kraće vreme, ugovorne strane nemaju pravo da odustanu od ugovora.
Kod brodarskog ugovora na vreme za celi brod u pomorskoj plovidbi naručilac može da odustane od ugovora do završetka ukrcavanja, odnosno do završetka prekostojnica, ako ukrcavanje nije do tada završeno, pod uslovom da plati polovinu ugovorene vozarine, naknadu za nastale prekostojnice i druge troškove koje je imao brodar, a koji nisu uračunati u vozarinu.
Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i ako je ugovoren prevoz srazmernim delom broda, određenim brodskim prostorom, ili prevoz pojedinih stvari, ako svi naručioci odustanu od ugovora.
U slučajevima iz st. 1 i 2 ovog člana naručilac, odnosno naručioci mogu da odustanu od ugovora i posle završetka ukrcavanja ili isteka prekostojnica, pa i u toku putovanja, ako plate celu ugovorenu vozarinu, naknadu za prekostojnice i druge troškove koje je imao brodar, a koji nisu uračunati u vozarinu.
Kad je ugovoren prevoz srazmernim delom broda, određenim brodskim prostorom, ili prevoz pojedinih stvari, svaki naručilac može da odustane od ugovora pre početka ukrcavanja, ako plati celu ugovorenu vozarinu, naknadu za prekostojnice i druge troškove koje je imao brodar, a koji nisu uračunati u vozarinu.
Kod ugovora o prevozu stvari u unutrašnjoj plovidbi svaki naručilac može da odustane od ugovora pre početka ukrcavanja, ako plati celu vozarinu, naknadu za prekostojnice i druge troškove koje je imao brodar, a koji nisu uračunati u vozarinu.
Svaki naručilac može da odustane od ugovora u slučaju iz člana 492 stav 4 i člana 493 ovog zakona i posle započetog ukrcavanja, ako ispuni obaveze određene u odredbama tih članova, a pod uslovom da teret može da se iskrca bez opasnosti za bezbednost broda i ostalog tereta, da zbog iskrcavanja ne nastane veće zadocnjenje u odlasku broda ili poremećaj u redu plovidbe, da se time ne nanosi šteta ostalim naručiocima i da protiv iskrcavanja ne postoje drugi važni razlozi.
Ako brodar iz razloga navedenih u stavu 1 ovog člana ne prihvati odustajanje od ugovora, dužan je da o tome odmah obavesti naručioca.
Kad je u slučajevima odustajanja od ugovora izdata teretnica, naručilac može da odustane od ugovora ako vrati brodaru sve primerke teretnice ili mu da obezbeđenje za štetu koja bi brodaru mogla da nastane zbog toga što mu nisu vraćeni svi primerci teretnice.
Ako je u slučajevima odustajanja od ugovora krcatelju izdat prepis tovarnog lica, naručilac može da odustane od ugovora ako brodaru vrati primljeni prepis tovarnog lista ili da obezbeđenje za štetu koja bi mogla da nastane zbog toga što brodaru nije vraćen prepis tovarnog lista.
BROD
Brodar je dužan da teret preveze brodom koji je izričito ugovoren ili koji ima ugovorena svojstva.
Ako stranke nisu izričito ugovorile određeni brod, odnosno svojstva broda, u smislu stava 1 ovog člana, brodar je dužan da preveze teret brodom koji ima uobičajena svojstva za izvršenje ugovorenog prevoza.
Brodar pomorskog broda je dužan da na vreme, do početka putovanja, pažnjom urednog brodara osposobi brod za plovidbu, da ga primereno opremi, popuni posadom, snabde potrebnim zalihama i pripremi tako da teret može da se ukrca, složi, čuva, preveze i iskrca u stanju kako ga je primio na prevoz.
Pažnju urednog brodara iz stava 1 ovog člana brodar unutrašnje plovidbe je dužan da pokaže i za vreme čitavog putovanja.
Brodar je dužan da dokaže da je upotrebio dužnu pažnju u smislu st. 1 i 2 ovog člana.
Odredbe ugovora protivne odredbama st. 1 do 3 ovog člana nemaju pravno dejstvo.
Brodski prostor koji obično ne služi za smeštaj tereta može za to da se upotrebi samo na osnovu izričitog sporazuma ugovornih strana, ako takav sporazum ne bi bio protivan propisima.
Brodar može sa pristankom naručioca da zameni ugovoreni brod drugim brodom.
Ako se prevoz vrši na osnovu vozarskog ugovora ili brodom bez sopstvenog pogona pristanak naručioca za zamenu broda, odnosno tegljenice nije potreban.
Ako je ugovoren prevoz celim brodom ili određenim brodskim prostorom, pa ugovoreni prostor ne bude potpuno iskorišćen, brodar ne može da raspolaže tim prostorom bez pristanka naručioca.
Krcanje tereta
Ako brod iz razloga za koje naručilac ne odgovara, ne može da dođe u ugovorenu luku, odnosno pristanište, naručilac prevoza ima pravo, imajući u vidu svrhu ugovora, da odredi prvu pogodnu luku, odnosno pristanište za preuzimanje tereta do koga brod može sigurno doći radi ukrcavanja.
Mesto krcanja tereta u luci, odnosno pristaništu dužan je da obezbedi naručilac.
U linijskoj plovidbi mesto ukrcavanja u luci, odnosno pristaništu obezbeđuje brodar.
Brodar je dužan da postavi brod na mesto ukrcavanja koje, u smislu člana 504 ovog zakona, odredi naručilac, ako to može da učini bez opasnosti za brod i ako se ukrcavanje tereta može na tom mestu da obavi bez opasnosti za brod.
Ako mesto ukrcavanja ne odgovara uslovima iz stava 1 ovog člana, brodar je dužan da postavi brod što je moguće bliže tom mestu, ako to može da učini bez opasnosti za brod i ako se ukrcavanje tereta na mestu na kome je brod postavljen može da obavi bez opasnosti za brod.
Brod može da primi teret na sidrištu, ako je tako ugovoreno ili predviđeno mesnim običajima, a mora da primi teret na sidrištu, ako ukrcavanje tereta na sidrištu odredi nadležna lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa.
Ako naručilac ili drugo lice ima pravo na osnovu ugovora da odredi luku, odnosno pristanište ukrcavanja, a zapovednik broda, ne primi takav nalog u ugovorenom ili primerenom roku, ili nije u mogućnosti da primljeni nalog izvrši, zapovednik broda je dužan da postupi na način koji smatra najboljim, vodeći računa i o interesima korisnika prevoza.
Kad brod prema ugovoru mora da stigne u određenu luku, odnosno pristanište do određenog roka, smatra se da je stigao na vreme kad je stigao u luku, odnosno pristanište, odnosno na njihovo sidrište.
Zapovednik broda je dužan da obavesti krcatelja pismeno da je brod spreman za ukrcavanje (pismo spremnosti).
Pismo spremnosti dostavlja se krcatelju na njegovu adresu u toku radnog vremena.
Ako zapovedniku broda nije poznata adresa krcatelja ili ako se pismo spremnosti ne može uručiti na njegovu adresu, zapovednik broda je dužan da obaveštenje o spremnosti broda oglasi prema mesnom običaju.
Pismo spremnosti se ne predaje ako brod plovi u linijskoj plovidbi.
Pri prevozu broda u linijskoj plovidbi teret se ukrcava čim brod na određenom mestu bude spreman za ukrcavanje.
Zapovednik broda može da preda pismo spremnosti ako je brod spreman za ukrcavanje, a nalazi se na mestu u luci, odnosno pristaništu prema čl. 502, 503, 505 i 506 ovog zakona, ako je dobio prethodne dozvole za saobraćaj s kopnom i za ukrcavanje i ako su izvršene druge radnje koje omogućavaju ukrcavanje tereta u brod.
Pismo spremnosti može se predati i ako brod nije bio doveden na mesto iz stava 1 ovog člana, ako je u tome bio sprečen razlozima za koje je odgovoran naručilac.
U pomorskoj plovidbi brodar preuzima teret ispod čekrka.
U unutrašnjoj plovidbi ukrcavanje na brod vrši krcatelj, osim kod brodova linijske plovidbe kod kojih brodar preuzima teret ispod čekrka.
Zapovednik broda je dužan da krcatelju koji sam krca teret na brod daje uputstva o načinu slaganja tereta radi izbegavanja oštećenja tereta koja mogu da nastanu usled toga što se teret prevozi brodom.
Krcatelj se kod ukrcavanja tereta mora pridržavati uputstava zapovednika broda koja se odnose na raspored tereta u brodu i ostale okolnosti u vezi sa bezbednošću lica, broda, njegovih uređaja i opreme, kao i drugog tereta u brodu i sprečavanjem zagađivanja okoline.
Teret ne može da se smesti na palubu broda bez posebnog pismenog pristanka krcatelja, ako se ne radi o teretu koji se obično smešta na palubu.
Količina tereta koji se predaje na prevoz može da se odredi brojem komada, težinom ili zapreminom.
U slučaju sumnje, količina tereta određuje se merom koja je uobičajena u luci, odnosno pristaništu ukrcavanja.
Umesto ugovorenog tereta može da se preda na prevoz drugi teret, ako se time ne menjaju uslovi prevoza na štetu brodara, ili ako zbog toga ne bi došlo do zadržavanja broda, ili ako ne bi bila ugrožena bezbednost broda i drugog tereta i ako naručilac da brodaru, na njegov zahtev, obezbeđenje za potraživanja koja bi mogla da nastanu zbog zamene tereta.
Ako je ugovoreni teret već bio ukrcan, troškove u vezi s njegovim iskrcavanjem i ukrcavanjem drugog tereta snosi naručilac.
Naručilac, odnosno krcatelj je dužan da brodaru daje uputstva za manipulaciju teretom, ako se teret ne nalazi u redovnom trgovačkom prometu i ako bi zapovednik broda bio dužan da preduzme posebne mere pri slaganju tereta.
Ako se radi o opasnom teretu, naručilac, odnosno krcatelj je dužan da obavesti brodara, i bez njegovog zahteva, o prirodi opasnosti i naznači koje zaštitne mere treba da preduzme.
Ako obaveštenje o opasnom teretu koji se prevozi u unutrašnjoj plovidbi nije naznačeno u teretnici ili u tovarnom listu, a u pomorskoj plovidbi nije naznačeno u teretnici ili u pismenoj ispravi o ugovoru o prevozu, teret dokazivanja da je brodar znao za opasnost vezanu s prevozom tog tereta pada na korisnika prevoza.
Brodar ne sme da primi na prevoz teret čiji je uvoz, prevoz ili izvoz zabranjen ili se krijumčari.
Brodar nije dužan da primi na prevoz teret koji je po svojoj prirodi opasan, ako mu opasno svojstvo tereta u vreme zaključenja ugovora nije bilo niti moralo da bude poznato.
Brodar nije dužan da primi na prevoz teret koji, s obzirom na svoje stanje i na stanje ambalaže, predstavlja opasnost za lica, brod, kao i okolinu, i drugi teret s kojim u toku prevoza dolazi ili može da dođe u dodir.
Naručilac je odgovoran brodaru za pričinjenu štetu licima, brodu, teretu, okolini i za sve druge štete i troškove prouzrokovane manjkavim stanjem ambalaže.
Naručilac je odgovoran brodaru za pričinjenu štetu licima, brodu, teretu, okolini i za sve druge štete i troškove prouzrokovane prirodnim svojstvima i stanjem tereta, ako brodaru ta svojstva i stanje tereta nisu bili niti morali da budu poznati.
Odredbe čl. 504, 508, 509 i 512 ovog zakona primenjuju se ako običajima luke, odnosno pristaništa ukrcavanja, nije drukčije određeno.
Vreme krcanja
Brodar je dužan da preuzima teret na prevoz u toku radnog vremena luke, odnosno pristaništa.
Radno vreme luke, odnosno pristaništa, određuje se u skladu sa pravilima preduzeća koje koristi luku, odnosno pristanište.
Stojnice počinju da teku početkom prepodnevnog radnog vremena, odnosno poslepodnevnog radnog vremena, pod uslovom da je pismo spremnosti predato najkasnije dva časa pre isteka proteklog prepodnevnog, odnosno poslepodnevnog radnog vremena.
Trajanje stojnica određuje se opštim aktom ili prema običajima luke, odnosno pristaništa.
Stojnice se određuju prema radnim danima i delovima radnog dana, pri čemu se u jedan radni dan računaju 24 tekuća časa.
U radne dane ne računaju se nedelje, državni i drugi paznici kad se u luci, odnosno pristaništu ne radi, kao ni vreme kad zbog vremenskih neprilika ili smetnji na strani broda, nije moglo da se ukrcava.
Po isteku stojnica počinju da teku prekostojnice.
Vreme trajanja prekostojnica iznosi polovinu vremena trajanja stojnica.
Prekostojnice se računaju prema tekućim danima i delovima dana bez prekida.
Prekostojnice se ne računaju za vreme u koje se nije moglo da radi zbog smetnji na strani broda.
Brodar ima pravo na posebnu naknadu za prekostojnice.
Visina naknade za prekostojnice određuje se prema visini naknade za prekostojnice kod drugih sličnih brodova u istoj luci, odnosno pristaništu u isto vreme, a ako to nije moguće, visina naknade se određuje prema visini naknade za prekostojnice drugih sličnih brodova u najbližoj luci, odnosno pristaništu u isto vreme.
Naknada za prekostojnice plaća se svakog dana unapred za ceo dan, ali ako je ukrcavanje završeno pre isteka dana za koje je naknada unapred plaćena, brodar je dužan da vrati srazmerni deo naknade.
Ako se naknada za prekostojnice ne plati u roku dospelosti, brod može odmah da otputuje s ukrcanim delom tereta.
U slučaju iz stava 1 ovog člana brodar zadržava pravo na punu vozarinu, naknadu za prekostojnice i druga potraživanja koja mu pripadaju prema ugovoru.
Po isteku prekostojnica brod može odmah da otputuje s ukrcanim delom tereta.
U slučaju iz stava 1 ovog člana brodar zadržava pravo na punu vozarinu, naknadu za prekostojnice i druga potraživanja koja mu pripadaju prema ugovoru.
Ukrcavanje tereta postavljenog uz bok broda do isteka stojnica, odnosno prekostojnica, ako ih ima, brodar ne može da odbije, iako bi ukrcavanje i slaganje takvog tereta moglo da zadrži brod preko trajanja stojnica, odnosno prekostojnica.
U slučaju iz stava 1 ovog člana brodar ima pravo na naknadu za vreme zadržavanja broda po isteku prekostojnica (vanredne prekostojnice).
Naknade za vanredne prekostojnice, iznose 50% više od naknada za prekostojnice.
Pored naknade za vanredne prekostojnice, brodar ima pravo i na naknadu štete zbog zadržavanja broda, ako ta šteta premašuje iznos naknade za vanredne prekostojnice.
Kad brod može da otplovi i sa ukrcanim delom tereta zbog toga što prekostojnice nisu plaćene o dospelosti (član 527) ili što su prekostojnice istekle (član 528), brodar ima pravo da odustane od ugovora i iskrca teret ako ukrcani deo tereta ne daje odgovarajuće obezbeđenje za potraživanje brodara iz ugovora o prevozu.
Pri iskrcavanju tereta brodar je dužan da postupi s pažnjom urednog brodara, uzimajući u obzir okolnosti slučaja.
U slučaju odustajanja od ugovora i iskrcaja tereta brodar zadržava pravo na punu vozarinu, na naknadu za nastale prekostojnice i na naknadu troškova iskrcavanja koji nisu uračunati u vozarinu, i na druga potraživanja koja mu pripadaju prema ugovoru.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na stojnice i prekostojnice ne primenjuju se na prevoz brodovima linijske plovidbe.
Pri prevozu brodovima linijske plovidbe krcatelj je dužan da predaje teret onom brzinom kojom brod može da ga preuzima.
Brod linijske plovidbe nije dužan da čeka na ukrcavanje preko vremena određenog za odlazak broda koji je predviđen redom plovidbe, ako smetnja za ukrcavanje ne pada na stranu broda.
Krcatelj je dužan da zapovedniku broda na vreme preda carinske i druge isprave potrebne za ukrcaj, prevoz i iskrcaj tereta.
Ako te isprave nisu predate do isteka stojnica, odnosno prekostojnica, a pri prevozu brodom linijske plovidbe - do vremena određenog za odlazak broda, zapovednik broda ima pravo da iskrca teret.
U slučaju iz stava 2 ovog člana brodar zadržava pravo na punu vozarinu i na naknadu za nastale prekostojnice i vanredne prekostojnice, odnosno na naknadu štete za zadržavanje broda linijske plovidbe i na naknadu svake druge štete.
Odredbe člana 523 stav 1 i čl. 524, 525, 526, 529, 531 i 532 ovog zakona primenjuju se ako običajima luke odnosno pristaništa ukrcaja nije drukčije određeno.
Prevozne isprave
Posle završenog ukrcavanja, brodar je dužan da krcatelju, na njegov zahtev, izda teretnicu.
Ako u unutrašnjoj plovidbi krcatelj nije zatražio izdavanje teretnice, brodar ili krcatelj imaju pravo da zahtevaju da se izda tovarni list za stvari koje su predate brodaru.
Ako je teret predat brodaru pre ukrcaja krcatelj može da zahteva da mu brodar izda potvrdu o preuzimanju tereta ili teretnicu koja sadrži uočljivu napomenu "primljeno za ukrcaj"" (teretnica za ukrcaj).
Brodar koji je izdao teretnicu za ukrcaj može, umesto da izda teretnicu, stavljajem napomene "ukrcano" na teretnicu za ukrcaj da potvrdi da je ukrcavanje izvršeno.
Ako je brodar izdao teretnicu za ukrcaj, krcatelj je dužan pri prijemu teretnice da vrati brodaru teretnicu za ukrcaj.
Ako je pre izdavanja teretnice ili tovarnog lista bila izdata potvrda o preuzimanju tereta, krcatelj je dužan da prilikom prijema teretnice ili tovarnog lista tu potvrdu vrati brodaru.
Ako je teret, koji je kao predmet prevoza, morao da bude ukrcan u razne brodove, ili kad su u pitanju različite vrste robe, ili je teret podeljen u razne partije, brodar i krcatelj imaju pravo da zahtevaju da se za svaki upotrebljeni brod, ili za svaku vrstu robe, ili za svaku partiju tereta izda posebna teretnica ili tovarni list.
Ako se teret krca na brod u rasutom stanju, krcatelj ima pravo da zahteva da se za određene količine tereta izda posebna teretnica ili tovarni list.
Sporazum stranaka zaključen protivno odredbama člana 535 i člana 536 stav 1 ovog zakona, ne proizvodi pravno dejstvo.
Teretnica može da glasi na ime, po naredbi, ili na donosioca.
Ako u teretnici, koja glasi po naredbi, nije imenovano lice po čijem nalogu je brodar dužan da preda teret, teret se predaje po naredbi krcatelja.
Teretnica na ime prenosi se ustupanjem, teretnica po naredbi - indosamentom, a teretnica na donosioca - predajom.
Na oblik i dejstvo indosamenta shodno se primenjuju odredbe meničnog prava, osim odredbi o regresu.
U prevozu u pomorskoj plovidbi brodar je dužan da izda krcatelju, na njegov zahtev, više primeraka teretnice, naznačujući na svakom primerku broj izdatih primeraka.
Svaka strana može da zahteva da se za njene potrebe sastavi više prepisa teretnice.
Na svakom prepisu teretnice mora da bude navedeno da se radi o prepisu.
Krcatelj mora brodaru, na njegov zahtev, da potpiše prepis teretnice.
Teretnica sadrži:
1) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište brodara koji izdaje teretnicu;
2) ime, odnosno druge podatke o identitetu broda;
3) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište krcatelja;
4) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište primaoca ili oznaku "po naredbi" ili "na donosioca";
5) luku, odnosno pristanište odredišta ili vreme kad će se, odnosno mesto gde će se takva luka, odnosno pristanište odrediti;
6) količinu tereta prema broju komada, težini, zapremini ili drugoj jedinici mere, prema vrsti tereta;
7) vrstu tereta i oznake koje se na njemu nalaze;
8) stanje tereta ili omota prema spoljnom izgledu;
9) odredbe o vozarini;
10) mesto i dan ukrcaja tereta i izdavanja teretnice.
Teretnica može da sadrži i druge podatke, kao i uslove prevoza.
U unutrašnjoj plovidbi teretnica koja glasi "na ime" mora da sadrži i oznaku da je reč o teretnici.
Podatke iz člana 545 ovog zakona mora da sadrži i teretnica za ukrcaj, osim podataka o identitetu broda, o mestu i danu ukrcaja.
Brodar je dužan, kad na teretnicu za ukrcaj stavi napomenu "ukrcano", da u nju unese podatke o identitetu broda i o danu ukrcaja tereta.
Ako postoji opravdana sumnja da podaci koje je naveo krcatelj o vrsti tereta, ili oznakama koje se na njemu nalaze, ili količini tereta prema broju komada, težini, zapremini ili drugoj jedinici mere nisu tačni ili potpuni, a nema razumne mogućnosti da se tačnost tih podataka proveri prilikom ukrcavanja ili ako su oznake na teretu nejasne ili nedovoljno trajne, brodar pomorskog broda može u teretnicu da unese primedbe sa obrazloženjem.
Kad se utvrdi da podaci o teretu koje je dao ukrcatelj brodaru unutrašnje plovidbe radi unošenja u teretnicu nisu tačni ili kad je očigledno da teret nije u dobrom stanju, brodar može da unese u teretnicu primedbe u kojima se navode odnosni nedostaci.
Brodar unutrašnje plovidbe može da unese u teretnicu primedbe u pogledu podataka o teretu koje mu je dao krcatelj, a koje nije mogao da proveri uobičajenim sredstvima, naznačujući okolnosti koje su ga sprečavale da proveri tačnost podataka koje je dao krcatelj. Brodar unutrašnje plovidbe naročito može da unese primedbe ako roba koja je predata nije odvagana, odbrojana ili inače odmerena, tako da on bude u mogućnosti da sprovede odgovarajuće proveravanje pomoću sredstava koja mu stoje ili bi mu razumno morala stajati na raspolaganju, ili koja mu na raspolaganje stavi krcatelj.
Ako, u skladu s običajima mesta ukrcaja, težinu ili drukčije izraženu meru robe kod prevoza u unutrašnjoj plovidbi utvrdi treće lice koje nije ugovorna strana, naručilac ne odgovara za tačnost podataka o težini ili količini, a brodar može da unese u teretnicu odgovarajuću primedbu (npr. "težina nepoznata", "količina nepoznata").
Primedbe iz stava 3 ovog člana nisu dopuštene kad je težina ili količina utvrđena u prisustvu svih stranaka ili službeno.
Primedbe brodara unutrašnje plovidbe navedene u teretnici o tome da mu nije poznata količina robe, kao što su "težina nepoznata" ili "količina nepoznata", uvek su dopuštene, ako težinu ili drukčije izraženu količinu jednostrano utvrdi krcatelj, u skladu s običajima mesta ukrcaja.
Primedbe navedene u st. 1 do 5 ovog člana brodar unutrašnje plovidbe može da unese u teretnicu samo do časa njenog potpisivanja.
Potpis krcatelja na teretnici ili prepisu teretnice (član 547) ne znači da je krcatelj prihvatio brodareve primedbe unesene u teretnicu prema odredbama čl. 549 i 550 ovog zakona.
Kad brodar nije uneo u teretnicu primedbe prema odredbama čl. 549 i 550 ovog zakona, smatra se, za odnose između njega i trećeg zakonitog i savesnog imaoca teretnice, da je brodar preuzeo teret onako kako je naznačen u teretnici.
Kad brodar unese u teretnicu primedbe prema odredbama čl. 549 i 550 ovog zakona, pretpostavlja se da je teret preuzeo onako kako ga je predao primaocu dok zakoniti imalac teretnice ne dokaže suprotno.
Pismeni uslovi ugovora o prevozu i opšti uslovi brodara obavezuju imaoca teretnice koji nije naručilac prevoza niti krcatelj samo ako se teretnica izričito poziva na te uslove.
Usmeni uslovi ugovora o prevozu koji nisu uneti u teretnicu ne obavezuju ovlašćenog imaoca teretnice, koji nije naručilac prevoza niti krcatelja.
Ako se teretnica samo uopšteno poziva na uslove ugovora o prevozu i opšte uslove brodara, imaoca teretnice iz stava 1 ovog člana ne obavezuju one odredbe ugovora o prevozu i opštih uslova brodara koji su teži od uslova uobičajenih za takve vrste prevoza.
Tovarni list se izdaje u jednom primerku koji potpisuju brodar i krcatelj. Tovarni list prati robu i predaje se primaocu.
Krcatelj može da zahteva da mu se izda jedan prepis tovarnog lista s potpisom brodara, a brodar može da zahteva da mu se izda jedan prepis tovarnog lista s potpisom krcatelja.
Potpisi iz st. 1 i 2 ovog člana mogu da budu štampani ili zamenjeni pečatom ili faksimilom.
Lice koje je krcatelj ovlastio da u njegovo ime ukrca robu može u njegovo ime da potpiše tovarni list, ali u tom slučaju to lice mora izričito da navede da je potpis stavio u ime krcatelja.
Izdavanjem tovarnog lista pretpostavlja se, dok se protivno ne dokaže, da je zaključen ugovor o prevozu i da je teret primljen na prevoz pod uslovima koji su u tovarnom listu navedeni.
Nepostojanje, neispravnost ili gubitak tovarnog lista ne utiču na postojanje, valjanost i sadržaj ugovora o prevozu.
Tovarni list mora da sadrži:
1) mesto i dan njegovog izdavanja;
2) mesto i dan preuzimanja tereta;
3) firmu, odnosno naziv, odnosno ime i adresu brodara i krcatelja;
4) predviđeno mesto iskrcavanja;
5) firmu, odnosno naziv, odnosno ime i adresu primaoca;
6) opis tereta, i to uobičajeni naziv i način pakovanja, oznake za identifikaciju, težinu tereta, obim ili količinu drukčije izraženu kao i, ako je to potrebno, broj komada ili koleta, a u slučaju opasnog tereta - naznačenje o njegovoj opasnosti.
Tovarni list može da sadrži i druge podatke, kao i uslove prevoza.
Ako brodar u tovarni list nije uneo primedbe prema članu 550 ovog zakona, pretpostavlja se, dok on protivno ne dokaže, da je teret primio onako kako je naznačen u tovarnom listu.
Ako brodar u tovarni list unese primedbe prema članu 559 ovog zakona, pretpostavlja se da je teret preuzet onako kako ga je predao primaocu, dok zakoniti imalac tovarnog lica ne dokaže suprotno.
Putovanje
Brodar je dužan da putovanje izvrši u ugovorenom roku.
Ako vreme putovanja nije ugovoreno, brodar je dužan da putovanje izvrši u primerenom roku.
Brodar je dužan da putovanje izvrši ugovorenim putem.
Ako put nije ugovorom određen, brodar je dužan da putovanje izvrši uobičajenim putem.
Kad je brod iz bilo kojih razloga sprečen da započne ili nastavi započeto putovanje, a smetnja bi mogla da traje duže vreme ili je njeno trajanje neizvesno, zapovednik broda je dužan da traži uputstva od naručioca ili lica ovlašćenog da raspolaže teretom.
Ako zapovednik ne može da postupi po odredbi stava 1 ovog člana ili da izvrši primljeno uputstvo, dužan je da, prema okolnostima slučaja prekrca teret, da se vrati s teretom u polaznu luku ili da postupi na drugi način, vodeći pri tom računa o interesima brodara i korisnika prevoza.
Kad je u slučajevima iz st. 1 i 2 ovog člana ugovor o prevozu prestao da važi prema saveznom zakonu ili na osnovu odustajanja, u pogledu prava i obaveza ugovornih strana nastalih zbog mera koje je preduzeo zapovednik broda, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje uređuju odnose ugovornih strana za slučaj prestanka ugovora (član 490).
Ako ugovor nije prestao da važi ili ako se uputstva naručioca ne mogu da izvrše, štetne posledice snosi strana koja je kriva za nastalu smetnju, odnosno na čijoj se strani nalazi razlog za smetnju. U slučaju da se razlog za smetnju nalazi na obe strane, svaka strana snosi svoju štetu.
Ako su obe strane krive za smetnju, štetu snose srazmerno svojoj krivici.
Naručilac, odnosno zakoniti imalac teretnice može da odustane od ugovora po započetom putovanju, pod uslovima navedenim u članu 492 stav 3 i čl. 494 i 495 ovog zakona.
Ako je za teret koji se prevozi izdat tovarni list i prepis tovarnog lista naručiocu, naručilac može, po započetom putovanju, da raspolaže teretom pod uslovima navedenim u članu 492 stav 3 i članu 494 ovog zakona i mora da predoči brodaru prepis tovarnog lista ili da mu da obezbeđenje za štetu koja bi mogla da nastane zbog toga što mu nije pokazan prepis tovarnog lista.
Ako naručilac traži da se njemu izruči teret, dužan je da vrati brodaru prepis tovarnog lista ili da mu da obezbeđenje u smislu stava 1 ovog člana.
Pravo naručioca da raspolaže teretom prestaje kad to pravo, u smislu odredaba čl. 572 i 573 ovog zakona, pređe na primaoca.
Brodar koji ne izvrši nalog dobijen od korisnika prevoza, kad je to na osnovu odredaba ovog zakona dužan da učini, odgovara korisniku prevoza za svaku štetu koja je usled toga nastala.
Brodar je dužan da nadoknadi štetu primaocu koji je zakoniti imalac teretnice ako izvrši nalog naručioca iako mu nisu vraćeni svi primerci teretnice.
Brodar je dužan da nadoknadi štetu primaocu ako izvrši nalog naručioca iako mu naručilac nije vratio, odnosno predočio prepis tovarnog lista koji je izdat krcatelju.
Visina naknade štete iz st. 1 i 3 ovog člana ne može da pređe iznos koji bi brodar bio dužan da plati ako odgovara za potpuni gubitak tereta.
Brodareva dužnost da naknadi štetu na osnovu odredaba člana 566 st. 2 i 3 ovog zakona ne dira u njegovo pravo regresa prema korisniku prevoza.
Predaja tereta primaocu
Za odredišnu luku, odnosno pristanište i predaju tereta primaocu primenjuju se odredbe čl. 503 do 507 i čl. 509 i 512 ovog zakona.
Brodar je dužan da preda teret ovlašćenom imaocu teretnice, odnosno licu navedenom u tovarnom listu, a ako ove isprave nisu izdate - licu ovlašćenom na osnovu ugovora o prevozu.
Ako za teret koji se prevozi nije izdata prevozna isprava, primalac ima pravo da traži od brodara kad brod stigne u luku, odnosno pristanište odredišta da mu preda teret, pod uslovom da ispuni obaveze koje ga terete na osnovu ugovora.
Ako je za teret koji se prevozi izdat tovarni list, primalac ima pravo, čim teret stigne u luku, odnosno pristanište odredišta, da traži od brodara, pod uslovom da ispuni svoje obaveze koje proizilaze iz tovarnog lista, da mu uruči tovarni list i preda teret.
Brodar je dužan da postupi po zahtevu primaoca iz st. 1 i 2 ovog člana ako iz naručiočevog naloga o raspolaganju teretom, koji je brodar dužan da izvrši, ne proizlazi drukčije.
Ovlašćeni imalac ima pravo da, čim teret stigne u luku, odnosno pristanište odredišta, pod uslovom da ispuni sve obaveze koje proizlaze iz teretnice, zahteva da mu brodar preda teret.
Prilikom preuzimanja tereta, ovlašćeni imalac teretnice dužan je da teretnicu vrati brodaru.
Kad je u luci, odnosno pristaništu odredišta teret predat podnosiocu jednog od više primeraka teretnice, ostali primerci teretnice ne obavezuju više brodara.
Ako za teret koji se prevozi nije izdata prevozna isprava, primalac ima pravo da zahteva od brodara da mu preda teret pre nego što brod stigne u luku, odnosno pristanište odredišta, ako ga je na to u ugovoru s brodarom ovlastio naručilac.
Kad je za teret izdat tovarni list, ovlašćenje primaoca prema stavu 1 ovog člana mora da bude navedeno u tovarnom listu. Ovlašćenje koje nije navedeno u tovarnom listu, nema pravno dejstvo.
Zakoniti imalac teretnice ima pravo da zahteva da mu se teret preda pre dolaska broda na odredište, pod uslovima navedenim u članu 492 stav 3 i čl. 494 i 495 ovog zakona.
Brodar ima pravo da zahteva od lica kome predaje teret da mu izda potvrdu da je teret primilo, a ako je predat i tovarni list - i potvrdu o prijemu tovarnog lista.
Ako se teret označen u jednoj prevoznoj ispravi predaje u delovima, brodar može da zahteva da mu se prijem dela tereta potvrdi na samoj ispravi ili posebnom potvrdom.
Ako za teret koji se prevozi nije izdata prevozna isprava ili je izdat tovarni list, naručilac ima pravo da naredi brodaru da teret preda u luci, odnosno pristaništu odredišta drugom licu a ne onom koje je navedeno u ugovoru ili tovarnom listu.
Ako je za teret koji se prevozi naručiocu izdat tovarni list i prepis tovarnog lista, naručilac ima pravo da izda nalog brodaru prema stavu 1 ovog člana, ako mu pokaže primljeni prepis tovarnog lista.
Naručilac gubi pravo iz stava 1 ovog člana kad na osnovu odredaba ovog zakona primalac stekne pravo da zahteva predaju tereta od brodara.
Ako do isteka prekostojnica iskrcavanje ne bude završeno ili se naknada za prekostojnice ne plati o dospelosti, zapovednik broda može, radi obezbeđenja naknade za prekostojnice i drugih potraživanja iz ugovora o prevozu, na trošak i rizik primaoca ili drugog lica ovlašćenog da raspolaže teretom, da iskrca teret i čuva ga sam ili ga preda na čuvanje javnom skladištu ili drugom podesnom licu.
U slučaju iz člana 578 ovog zakona brodar ima pravo i na naknadu za zadržavanje broda po isteku prekostojnica, čija se visina određuje prema odredbi člana 529 st. 3 i 4 ovog zakona.
Ako primalac tereta ne stavi pismeni prigovor zbog oštećenja ili manjka tereta, odmah prilikom preuzimanja, pretpostavlja se, dok primalac ne dokaže suprotno, da mu je teret predat onako kako je naznačen u teretnici, odnosno u tovarnom listu, ili ako prevozna isprava nije izdata, onako kako je primljen na prevoz.
Ako oštećenje ili manjak nisu vidljivi, primalac može da stavi pismeni prigovor iz stava 1 ovog člana u roku od tri dana od dana preuzimanja tereta.
Prigovor iz st. 1 i 2 ovog člana mora da bude dovoljno određen.
Ako primalac stavi pismeni prigovor u rokovima iz st. 1 i 2 ovog člana, pretpostavlja se, dok brodar protivno ne dokaže, da su navodi prigovora istiniti.
Ako su brodar i primalac prilikom iskrcavanja i predaje tereta zajednički pismeno utvrdili da postoji oštećenje ili manjak tereta, nije potrebno stavljanje prigovora.
Sporazum stranaka zaključen protivno odredbama st. 1 do 5 ovog člana, koji je na štetu korisnika prevoza, nema pravno dejstvo.
Brodar i primalac su dužni da u granicama mogućnosti međusobno olakšaju utvrđivanje stanja tereta i količine prilikom njegovog preuzimanja.
Kod utvrđivanja količine manjka predatog tereta, uzima se u obzir i uobičajeni rastur tokom prevoza.
U slučaju gubitka tereta, rastur se ne uzima u obzir.
Rastur iz stava 1 ovog člana računa se prema običajima mesta luke, odnosno pristaništa iskrcaja.
Štetu prouzrokovanu zadocnjenjem u predaji tereta, koja ne predstavlja manjak ili oštećenje tereta, mora da dokaže primalac.
Ako se primalac tereta ne javi, ili ako se ne može pronaći, ili ako neće ili ne može da preuzme teret, odnosno ako se pre predaje tereta javi više zakonitih imalaca teretnice, brodar je dužan da traži uputstvo od krcatelja, odnosno od naručioca.
Ako brodar, koji je u smislu člana 583 ovog zakona tražio uputstvo od krcatelja, odnosno naručioca, ne primi na vreme to uputstvo ili primljeno uputstvo ne može da izvrši, on može da postupa u smislu člana 578 ovog zakona, a o preduzetim merama mora da obavesti sve korisnike prevoza koji su mu poznati.
Ako se radi o prevozu brodom linijske plovidbe ili o prevozu na osnovu vozarskog ugovora, brodar je dužan da o smetnjama za predaju tereta obavesti odmah sve korisnike prevoza koji su mu poznati, ali nije dužan da čeka uputstva, već može odmah preduzeti mere iz člana 578 ovog zakona.
Ako brodar preda teret na čuvanje javnom skladištu ili drugom licu, odgovara samo za njihov izbor.
Ako teret, koji prema čl. 578 i 584 ovog zakona brodar čuva ili ga je predao na čuvanje, nije preuzet u roku od 30 dana od dana preuzimanja na čuvanje, odnosno od dana predaje tereta na čuvanje u luci, odnosno pristaništu odredišta, i ako nisu plaćeni vozarina i ostala potraživanja koja proističu iz ugovora o prevozu, brodar može da proda teret ili deo tereta, ako je to potrebno za podmirenje tih potraživanja.
Brodar može da proda teret i pre isteka roka iz stava 1 ovog člana, ako se prodajom ne bi mogao da dostigne iznos dovoljan za pokriće potraživanja brodara i troškova čuvanja, ili ako se radi o robi u kvaru ili o kvarljivoj robi.
Prodaja tereta se vrši javnim nadmetanjem ako se ne radi o pokvarljivoj robi, robi u kvaru ili o robi koja ima berzansku cenu.
Prilikom prodaje kvarljive robe ili robe u kvaru brodar mora da postupi sa dužnom pažnjom.
Iznos dostignut prodajom tereta prema članu 586 ovog zakona, brodar je dužan da, po odbitku svog potraživanja u vezi s prevozom tog tereta i po odbitku troškova čuvanja i prodaje tereta, položi nadležnom sudu prema mestu prodaje, u korist lica ovlašćenog da raspolaže teretom, i da o tome, bez odlaganja, obavesti korisnike prevoza koji su mu poznati.
Brodar koji je, u slučaju prevoza brodom linijske plovidbe sprečen krivicom korisnika prevoza da iskrca teret u luci, odnosno pristaništu odredišta do vremena određenog redom plovidbe za odlazak broda iz te luke, odnosno pristaništa, može da ga iskrca u drugoj obližnjoj luci, odnosno pristaništu, zadržavajući pravo na veću vozarinu, kao i na naknadu štete koja je iz toga nastala.
Ako iskrcavanje u luci, odnosno pristaništu odredišta nije sprečeno krivicom korisnika prevoza, brodar je dužan da snosi troškove dopreme do te luke, odnosno pristaništa, a ako je do smetnje za iskrcavanje došlo njegovom krivicom, i da nadoknadi štetu za zakašnjenje.
Odgovornost brodara za štete na stvarima i za zadocnjenje
Brodar odgovara za svako oštećenje, manjak ili gubitak tereta koji primi na prevoz od preuzimanja pa do predaje, kao i za štetu koja je nastala zbog zadocnjenja u predaji tereta.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovornost brodara unutrašnje plovidbe primenjuju se na oštećenje, manjak ili gubitak tereta koji su nastali na području unutrašnje plovidbe.
U slučaju sumnje da li je oštećenje, manjak ili gubitak tereta nastao na području pomorske ili unutrašnje plovidbe, pretpostavlja se, dok brodar suprotno ne dokaže, da su nastali na području one plovidbe čija je primena propisa nepovoljna za brodara.
Ako se radi o prevozu delom u pomorskoj, a delom u unutrašnjoj plovidbi, brodar za zadocnjenje u predaji tereta odgovara prema propisima one plovidbe na čijem području se nalazi luka, odnosno pristanište u kome, na osnovu ugovora, mora da se preda teret.
Zadocnjenje u predaji tereta postoji ako teret nije predat primaocu u ugovorenom roku, ili kad taj rok nije ugovoren, ako teret nije predat primaocu u primerenom roku.
Brodar ne odgovara za oštećenje, manjak ili gubitak tereta ili za zadocnjenje u predaji tereta, ako dokaže da oštećenje, manjak, gubitak ili zadocnjenje potiču iz uzroka koji nisu mogli da se spreče niti otklone pažnjom urednog brodara.
Za radnje i propuštanja zapovednika broda, drugih članova posade broda i ostalih lica koja rade za brodara u okviru vršenja njihovih dužnosti, brodar odgovara kao i za svoje radnje i propuštanja.
Brodar pomorskog broda ne odgovara za oštećenje, manjak ili gubitak tereta, kao i zadocnjenje u predaji tereta, koji su prouzrokovani radnjama ili propuštanjima lica iz stava 1 ovog člana, u plovidbi i rukovanju brodom.
Za štetu koja je teretu na brodu prouzrokovana požarom, brodar pomorskog broda odgovara samo ako se dokaže da je požar skrivio ličnom radnjom ili propuštanjem.
Brodar pomorskog broda ne odgovara za štetu na teretu za koju dokaže da je nastala zbog:
1) skrivene mane broda ili njegove nesposobnosti za plovidbu, ili samo ako su bili ispunjeni uslovi iz člana 497 ovog zakona;
2) više sile, pomorske nezgode, ratnih događaja, međunarodnih zločina na moru, nemira i pobune;
3) sanitarnih ograničenja ili drugih mera i radnji državnih organa;
4) radnji ili propusta krcatelja ili lica ovlašćenih da raspolažu teretom, ili lica koja za njih rade;
5) štrajka ili bilo kojih drugih smetnji koje potpuno ili delimično sprečavaju rad;
6) spasavanja ili pokušaja spasavanja ljudi i imovine na moru;
7) skretanja broda u slučajevima iz tačke 6 ovog stava ili zbog drugih opravdanih razloga;
8) prirodnog gubitka u težini ili zapremini tereta ili oštećenja, ili gubitaka koji nastaju zbog sopstvene mane, skrivene mane ili posebne prirode tereta;
9) nedovoljnog pakovanja ili nejasnih ili nedovoljno trajnih oznaka na teretu.
I pored brodarevog dokaza iz stava 1 ovog člana, brodar će za štetu biti odgovoran ako korisnik prevoza dokaže da je šteta prouzrokovana ličnom krivicom brodara ili krivicom lica za čije je radnje i propuštanja odgovoran brodar, a koji se ne odnose na plovidbu i rukovanje brodom.
Brodar unutrašnje plovidbe ne odgovara za štetu na teretu ako učini verovatnim da je šteta mogla nastati zbog:
1) smeštaja tereta na palubi, ako je takav način slaganja tereta ugovoren i naveden u prevoznoj ispravi;
2) pomanjkanja ili slabog stanja ambalaže za teret koji je po svojoj prirodi podložan rasturanju ili oštećenju, ako nije nikako ili je loše pakovan;
3) ukrcavanja od strane krcatelja ili iskrcavanja od strane primaoca;
4) prevoza u plombiranom skladištu broda, pod uslovom da je skladište plombirao krcatelj i da su plombe neoštećene u času predaje primaocu;
5) prirode robe koja je po svojim svojstvima naročito podložna oštećenju, manjku ili gubitku a naročito zbog loma, rđanja, truljenja, sušenja, curenja, normalnog rasta ili delovanja glodara;
6) prevoza živih životinja.
Brodar ne može da se oslobodi odgovornosti na osnovu odredaba stava 1 ovog člana ako korisnik prevoza dokaže da šteta nije nastala iz razloga na koje se brodar poziva.
Zapovednik broda može, ako se to ne protivi važećim propisima, opasni teret u svako doba i bilo gde da iskrca, učini ga bezopasnim ili ga baci, ako brodar o toj opasnosti nije bio obavešten pre ukrcavanja.
U slučaju iz stava 1 ovog člana, brodar zadržava pravo na punu vozarinu i ne odgovara za štetu.
Ako je brodar primio na prevoz opasan teret, znajući za opasnost koju teret predstavlja, može da ga iskrca ili učini bezopasnim, ako bude ugrožena bezbednost broda, lica ili drugog tereta na brodu, kao i životne sredine.
Ako na osnovu stava 1 ovog člana brodar iskrca teret pre dolaska na odredište, ima pravo na vozarinu prema korisno prevaljenom putu, a ostale štete prouzrokovane ukrcanjem opasnog tereta i postupkom brodara snosi svaka stranka za sebe.
Brodar ne odgovara za štetu nastalu zbog oštećenja, manjka ili gubitka tereta ili zadocnjenja u predaji tereta ako je krcatelj neispravno naznačio vrstu ili vrednost tereta, znajući da je naznačenje neispravno.
Naručilac odgovara brodaru za naknadu štete koja mu je prouzrokovana zbog toga što su naručilac, odnosno krcatelj dali netačne ili nepotpune podatke o količini, vrsti i oznakama tereta.
Naručilac odgovara brodaru za štetu koja mu je prouzrokovana ukrcajem ili prevozom stvari čiji je uvoz, izvoz ili prevoz zabranjen, ili se krijumčare, ako u vreme ukrcavanja ta svojstva brodaru nisu bila niti su morala biti poznata.
Lice koje bez znanja brodara ukrca stvari, odgovara brodaru za štetu koja mu je ukrcajem tih stvari prouzrokovana.
Brodar može, prema svojoj oceni, u svako doba i bilo gde da iskrca, a ako se radi o ugrožavanju lica, broda, tereta na brodu i životne sredine i da baci teret koji je bez njegovog znanja ukrcan, kao i teret koji je neispravno ili nepotpuno naznačen.
U slučaju iz stava 1 ovog člana brodar zadržava pravo na punu vozarinu i naknadu štete, a ne odgovara za štetu koja je nastala njegovim postupkom.
Teret čiji je uvoz, izvoz ili prevoz zabranjen, zapovednik može da vrati u luku, odnosno pristanište ukrcaja ili da ga bilo gde iskrca, ako se za takav postupak zapovednika ukaže potreba, a u slučaju nužde i da ga baci.
Ako u slučaju iz stava 1 ovog člana svojstva tereta brodaru nisu bila niti morala biti poznata, brodar zadržava pravo na punu vozarinu, a ne odgovara za štetu koja je nastala takvim postupkom.
Ako je brodar znao ili morao znati za svojstva tereta iz stava 1 ovog člana, zadržava pravo na vozarinu prema korisno prevaljenom putu, a ostale štete snosi svaka stranka za sebe.
Ako je do zabrane uvoza, izvoza ili prevoza robe došlo za vreme putovanja brodom, u pogledu postupanja zapovednika s tom robom primenjuje se odredba člana 604 stav 1 ovog zakona.
U slučaju iz stava 1 ovog člana, brodar zadržava pravo na punu vozarinu i naknadu štete, a ne odgovara za štetu koja je nastala takvim postupkom.
Brodar ne odgovara za naknadu štete za oštećenje, manjak ili gubitak tereta, kao ni za zadocnjenje u predaji tereta, u iznosu većem od propisanog po jedinici oštećenog, manjkajućeg ili izgubljenog tereta ili tereta predatog sa zadocnjenjem.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, brodar unutrašnje plovidbe odgovara za štetu nastalu zadocnjenjem u predaji tereta najviše do visine vozarine koja se odnosi na teret predat sa zadocnjenjem.
Pod jedinicom tereta, u smislu stava 1 ovog člana, podrazumeva se koleto ili komad, a kod tereta u rasutom stanju - metarska tona ili kubni metar, odnosno druga mera prema tome na osnovu koje jedinice mere je vozarina ugovorena. Ako vozarina nije ugovorena po jedinici mere, za rasuti teret pod jedinicom mere podrazumeva se jedinica mere na osnovu koje se uobičajeno ugovara vozarina u mestu ukrcaja.
Ako se teret prevozi kontejnerima, paletama ili drugim sličnim napravama, pod jedinicom tereta, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se:
1) koleto ili jedinica tereta navedena u teretnici - ako je u teretnici navedeno koleto ili jedinica tereta sadržana u kontejneru, paleti ili drugoj sličnoj napravi;
2) kontejner, paleta ili druga slična naprava kojom se prevozi teret - ako u teretnici nije navedeno koleto ili jedinica tereta.
Naručilac, odnosno krcatelj može, u sporazumu s brodarom, da povisi granicu brodareve odgovornosti iz člana 606 ovog zakona, naznačujući tako povišenu vrednost robe po jedinici tereta.
Ako je izdata prevozna isprava, sporazum stranaka o povišenju brodareve odgovornosti koji nije naveden u toj ispravi ne proizvodi pravno dejstvo u korist primaoca koji nije ni naručilac ni krcatelj.
Pretpostavlja se da vrednost tereta odgovara iznosu koji strane sporazumno utvrde na osnovu člana 607 ovog zakona, dok brodar protivno ne dokaže.
Brodar ne može da se poziva na odredbe ovog zakona o ograničenju svoje odgovornosti (čl. 606 i 607) ako se dokaže da je šteta nastala usled radnje ili propuštanja koje je on učinio, bilo u nameri da prouzrokuje štetu, bilo iz krajnje nepažnje, znajući da bi šteta verovatno mogla nastupiti.
Brodar unutrašnje plovidbe ne može da se poziva na odredbu stava 1 ovog člana ni kad se dokaže da je šteta nastala usled radnje ili propuštanja koja su lica koja rade za brodara učinila bilo u nameri da prouzrokuju štetu, bilo iz krajnje nepažnje, znajući da bi šteta verovatno mogla nastupiti.
Brodar odgovara za vrednost izgubljene stvari ili njenog dela i za umanjenje vrednosti oštećene stvari.
Za stvari predate sa zadocnjenjem brodar odgovara i za štetu prouzrokovanu zadocnjenjem.
Izuzetno od odredaba st. 1 i 2 ovog člana brodar koji na osnovu člana 609 ovog zakona ne može da ograniči svoju odgovornost, odgovara za svaku štetu prouzrokovanu gubitkom, manjkom ili oštećenjem stvari ili zadocnjenjem u predaji stvari.
Visina štete za gubitak stvari određuje se prema prometnoj vrednosti druge stvari iste količine svojstva u luci, odnosno pristaništu odredišta, na dan kad je brod stigao u tu luku, odnosno pristanište, ili ako nije stigao - kad je morao da stigne.
Ako se visina štete za gubitak stvari ne može da odredi prema odredbi stava 1 ovog člana, ona se određuje prema prometnoj vrednosti stvari u luci, odnosno pristaništu ukrcaja u vreme odlaska broda, povećanoj za troškove prouzrokovane prevozom.
Visina štete za oštećene stvari, određuje se u visini razlike između prometne vrednosti te stvari u neoštećenom stanju i prometne vrednosti te stvari u oštećenom stanju.
Visinu štete za izgubljene, odnosno oštećene stvari koja se ne može odrediti prema odredbama st. 1 i 2 ovog člana, utvrđuje sud.
Od iznosa koji brodar mora da plati na ime naknade štete zbog oštećenja, manjka ili gubitka stvari, odbijaju se troškovi ušteđeni zbog toga što stvari nisu stigle na odredište, odnosno što su stigle u oštećenom stanju.
Odredbe čl. 606, 610 i 611 ovog zakona primenjuju se i kad zapovednik broda, drugi član posade broda ili druga lica koja rade za brodara, odgovaraju prema opštim propisima za naknadu štete prouzrokovane manjkom, gubitkom ili oštećenjem stvari, ako se dokaže da je šteta prouzrokovana na radu ili u vezi s radom, odnosno u vršenju službe ili u vezi sa službom.
Lica iz stava 1 ovog člana ne mogu da se pozivaju na ograničenje odgovornosti, ako su štetu prouzrokovali bilo u nameri da prouzrokuju štetu, bilo iz krajnje nepažnje, znajući da bi šteta verovatno morala nastupiti.
Ukupan iznos naknade štete od brodara i lica iz člana 609 stav 2 i člana 612 stav 2 ovog zakona ne može da bude veći od iznosa predviđenog u članu 606 ovog zakona.
Odredbom stava 1 ovog člana ne dira se u odredbe člana 609 stav 2 i člana 612 stav 2 ovog zakona.
Lica iz člana 612 stav 1 ovog zakona odgovaraju do iznosa predviđenog u članu 606 ovog zakona i kad je brodar na osnovu člana 607 ovog zakona povisio granicu svoje odgovornosti.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovornost brodara, ne mgou se ugovorom menjati na štetu korisnika prevoza.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, odredbe ovog zakona o odgovornosti brodara, mogu se ugovorom menjati u korist brodara u slučaju:
1) oštećenja, manjka ili gubitka tereta nastalog pre početka ukrcavanja ili posle iskrcaja;
2) štete zbog zadocnjenja.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovornost brodara pomorskog broda, brodar može ugovorom menjati u svoju korist i u slučaju:
1) prevoza živih životinja;
2) prevoza tereta koji je na osnovu pismenog pristanka krcatelja smešten na palubi.
Odredbe ugovora koje su suprotne članu 615 ovog zakona nemaju pravno dejstvo.
Suprotnost pojedinih odredaba ugovora iz stava 1 ovog člana sa odredbama člana 615 ovog zakona ne utiče na valjanost ostalih odredaba ugovora.
Odredbe ovog zakona o odgovornosti brodara, odnose se na sve ugovorne i vanugovorne zahteve koji su na bilo kojoj osnovi postavljeni protiv brodara za oštećenje, manjak ili gubitak tereta.
Odredbe ovog zakona o odgovornosti brodara ne utiču na odredbe ovog zakona o zajedničkim havarijama.
Vozarina
Visina vozarine određuje se ugovorom.
Ako visina vozarine nije određena ugovorom, ona se određuje prema prosečnom vozarinskom stavu prema kome se za odnosnu vrstu tereta ugovarala vozarina u vreme ukrcavanja tog teret u luci ukrcavanja.
Ako se ukrca više tereta nego što je ugovoreno, vozarina se srazmerno povećava.
Ako se umesto ugovorenog tereta ukrca drugi teret, čija je vozarina veća od ugovorene, plaća se vozarina za stvarno ukrcani teret.
Ako se ukrca manje od onoga što je ugovoreno ili se ne ukrca ništa, vozarina se plaća za celu ugovorenu količinu tereta.
Ako je ukrcano manje tereta nego što je ugovoreno, a vozarina za ukrcani teret je veća od ugovorene vozarine, plaća se cela ugovorena vozarina i razlika između ugovorene i veće vozarine, za ukrcani deo tereta.
Odredba stava 3 ovog člana ne odnosi se na odredbe člana 492 ovog zakona.
Ako se ukrca samo deo tereta određenog brodarskim ugovorom, a brodar je raspolagao neiskorišćenim delom brodskog prostora, ugovorena vozarina se srazmerno smanjuje.
Ako je brodar raspolagao neiskorišćenim delom brodskog prostora, protivno izričitoj zabrani naručioca, brodar odgovara naručiocu za naknadu štete.
Vozarina ugovorena brodarskim ugovorom na putovanje ostaje nepromenjena, bez obzira na trajanje putovanja, ako vozarina nije ugovorena po jedinici vremena.
Ako se na zahtev naručioca ili u interesu korisnika prevoza putovanje produži dalje od ugovorenog odredišta, vozarina se srazmerno povećava.
Ako je brodarskim ugovorom na putovanje, vozarina određena po jedinici vremena, a vreme od kad se vozarina mora da plaća nije utvrđeno, ono počinje teći od dana kad je dato obaveštenje o spremnosti broda, i to od podne ako je obaveštenje dato pre podne, a od ponoći - ako je obaveštenje dato posle podne.
Ako je po nalogu krcatelja ukrcavanje počelo pre vremena određenog u stavu 1 ovog člana ili je brod otplovio bez tereta, vreme od kad se vozarina mora da plati, računa se od početka ukrcavanja, odnosno od odlaska broda.
Vreme za koje se plaća vozarina završava se iskrcajem tereta, a ako je brod stigao bez tereta, to se vreme završava kad se brod usidri ili priveže u luci, odnosno pristaništu u kome se završava putovanje, pri čemu se poslednji dan putovanja računa kao čitav dan.
Ako je brodarskim ugovorom na putovanje određena vozarina po jedinici vremena, pa u toku putovanja nastane smetnja u izvršavanju ugovora na strani brodara, bez krivice naručioca, odnosno krcatelja, vozarina se ne plaća za vreme trajanja smetnje.
Vozarinu određenu brodarskim ugovorom na vreme plaća naručilac u jednakim mesečnim iznosima unapred, ali brodaru pripada vozarina samo za vreme dok je izvršavao ugovor.
Za vreme trajanja smetnje u iskorišćavanju broda u toku važenja brodarskog ugovora na vreme, vozarina se plaća samo kad je smetnja na strani naručioca ili zbog izvršenja njegovog naloga.
Brodar može da odustane od ugovora i kad vozarina nije plaćena u roku dospelosti.
Kod brodarskog ugovora na vreme za ceo brod naručilac je dužan da, pored plaćanja vozarine, snabdeva brod o svom trošku pogonskim gorivom i mazivom i vodom potrebnom za pogonske mašine broda i druge mašinske uređaje broda, kao i da plaća lučke i plovidbene naknade.
Rok plaćanja vozarine na osnovu brodarskog ugovora na vreme, počinje da teče kao kod brodarskog ugovora na putovanje u kome je vozarina određena po jedinici vremena (član 623).
Za ono vreme za koje se po isteku brodarskog ugovora na vreme, brod nalazi na putovanju za račun naručioca bez krivice brodara, plaća se dvostruka vozarina.
Nagrada koju brod dobija za spasavanje u toku brodarskog ugovora na vreme, za prevoz celim brodom, deli se, po odbitku troškova spasavanja i dela koji pripada posadi broda, na jednake delove između brodara i naručioca.
Za teret ukrcan bez pristanka brodara i za teret neispravno ili nepotpuno označen, plaća se vozarina po najvišem vozarinskom stavu, prema kome se za odnosnu vrstu tereta ugovarala vozarina u vreme ukrcavanja tog tereta za isti ili približni put, ako je tako određena vozarina veća od ugovorene.
Vozarina se plaća samo za teret koji je prevezen i u luci, odnosno pristaništu odredišta, stavljen primaocu na raspolaganje.
Pored slučajeva predviđenih u čl. 492, 493, 527, 528, 530, 597, 603, 604 i 605 ovog zakona, a izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, vozarina se plaća i za teret koji nije prevezen i stavljen primaocu na raspolaganje, ako je nedolazak tereta na odredište prouzrokovao naručilac prevoza ili krcatelj ili lice ovlašćeno da raspolaže teretom, odnosno lica za koja oni odgovaraju, ili ako razlog zbog koga teret nije stigao u luku, odnosno pristanište odredišta, pada na stranu tereta, a brodar za taj razlog nije odgovoran.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana za teret koji je prevezen samo delom puta, brodar, pored slučajeva iz čl. 490 598 604 i 631 ovog zakona, ima pravo na vozarinu srazmerno korisno prevaljenom putu i kad nije odgovoran za prekid putovanja.
U slučaju brodoloma ili druge plovidbene nezgode, kao i u slučaju zaplene ili zadržavanja broda ili tereta usled ratnih događaja, međunarodnih zločina na moru, nemira ili pobune, za spaseni teret brodaru pripada vozarina srazmerno korisno prevaljenom putu.
Ako se prevoz vrši bez izdavanja prevozne isprave, primalac je dužan da plati vozarinu i druga potraživanja u vezi sa prevozom tereta čim preuzme teret, ako između naručioca i brodara nije drukčije ugovoreno.
Ako se preuzimanje tereta vrši na osnovu teretnice, primalac je dužan da plati samo potraživanja navedena u teretnici ili koja su nastala posle njenog izdavanja.
Primalac koji traži predaju tovarnog lista i predaju tereta u unutrašnjoj plovidbi, dužan je da podmiri brodaru potraživanja i da ispuni sve druge ugovorne obaveze koje su navedene u tovarnom listu, a za koje nije izričito navedeno da ih plaća, odnosno ispunjava naručilac prevoza.
Primalac koji prima teret na osnovu tovarnog lista, dužan je da plati ona brodareva potraživanja koja su nastala posle izdavanja tovarnog lista, ako je brodar ta potraživanja uneo u tovarni list.
Ako primalac ne izvrši svoje obaveze iz čl. 632 do 634 ovog zakona, brodar ima pravo da zadrži i proda teret prema odredbama čl. 585 do 587 ovog zakona.
Pravo iz stava 1 ovog člana brodar ima i kad teret predaje licu koje nije primalac.
Brodar koji je predao teret primaocu, nema pravo da potražuje od naručioca iznose koje je propustio da naplati od primaoca primenom odredbe člana 635 ovog zakona.
Ako je brodar prodajom tereta uspeo da naplati svoje potraživanje samo delimično, ima pravo, pod uslovima iz stava 1 ovog člana, da zahteva od naručioca isplatu nenamirenog dela potraživanja.
Odredba stava 1 ovog člana ne primenjuje se ako brodar dokaže da upotrebom dužne pažnje nije bilo moguće da postupi po odredbama člana 635 ovog zakona.
Zakonska založna prava na stvarima ukrcanim na brodu
Zakonska založna prava na stvarima ukrcanim na brodu postoje za:
1) sudske troškove učinjene u zajedničkom interesu svih poverilaca u postupku izvršenja ili obezbeđenja u cilju da se sačuvaju stvari ili da se sprovede prodaja, kao i troškove čuvanja i nadzora tih stvari od ulaska broda u poslednju luku, odnosno pristanište;
2) potraživanja po osnovu nagrade za spasavanje i doprinosa iz zajedničkih havarija koja terete stvari;
3) potraživanja iz ugovora o prevozu, uključujući i troškove uskladištenja ukrcanih stvari.
Zakonska založna prava u korist glavnice postoje i za kamate.
Zakonska založna prava ne prestaju promenom vlasnika stvari, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Red prvenstva potraživanja obezbeđenih zakonskim založnim pravima na ukrcanim stvarima, određuje se prema redu prvenstva iz člana 637 stav 1 ovog zakona.
Ako se potraživanja iz člana 637 stav 1 tač. 1 i 3 ovog zakona ne mogu u potpunosti da namire, namiruju se srazmerno svojim iznosima.
Ako se potraživanja iz člana 637 stav 1 tačka 2 ovog zakona ne mogu u potpunosti da namire, kasnije nastalo potraživanje ima prednost pred ranijim.
Smatra se da su potraživanja vezana uz isti događaj, nastala istovremeno.
Izvršavanjem prava zadržavanja od strane brodara, u smislu člana 635 ovog zakona, ne dira se u red prvenstva potraživanja, obezbeđenih zakonskim založnim pravima.
Prestankom zakonskog založnog prava, ne prestaje i potraživanje koje je bilo obezbeđeno tim pravom.
Ustupanjem potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom prenosi se i zakonsko založno pravo na ukrcanim stvarima.
Zakonska založna prava na ukrcanim stvarima prestaju:
1) prestankom potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom;
2) prodajom stvari u izvršnom ili stečajnom postupku;
3) ako poverilac ne zatraži izdavanje privremene mere kod nadležnog suda u roku od 15 dana od dana kad su stvari iskrcane;
4) ako su i pre isteka roka iz tačke 3 ovog člana iskrcane stvari na zakonit način prešle u ruke trećih lica koja ih ne drže u ime dužnika;
5) proglašenjem stvari pomorskim plenom ili ratnim plenom na moru.
b) Prevoz putnika i prtljaga
Za primenu odredaba ove glave zakona o prevozu putnika i njihovog prtljaga, pojedini upotrebljeni izrazi imaju sledeće značenje, i to:
1) brodar je lice koje zaključuje ugovor o prevozu ili u čije se ime taj ugovor zaključuje, bilo da on sam stvarno vrši prevoz ili da ga vrši preko stvarnog brodara;
2) stvarni brodar je lice različito od brodara, bilo da je vlasnik broda, naručilac, ili lice koje iskorišćava brod koji stvarno vrši prevoz u celini ili samo jedan deo prevoza;
3) putnik je lice koje se prevozi brodom na osnovu ugovora o prevozu ili koje prati vozilo ili žive životinje koje se prevoze na osnovu ugovora o prevozu stvari;
4) prtljag je svaka stvar uključujući i vozilo koja se prevozi na osnovu ugovora o prevozu, osim:
a) stvari i vozila koja se prevoze na osnovu ugovora o zakupu, na osnovu teretnice ili ugovora koji se prvenstveno odnosi na prevoz stvari, i
b) živih životinja;
5) ručni prtljag je prtljag koji putnik ima u svojoj kabini ili koji on čuva ili nadzire, uključujući i prtljag koji se nalazi u vozilu ili na vozilu;
6) šteta zbog zadocnjenja je materijalna šteta koja je prouzrokovana iz razloga što prtljag nije uručen putniku u razumnom roku, računajući od dana dolaska broda na kome se prtljag prevozi ili je trebalo da se prevozi, ali ne obuhvata zadocnjenje prouzrokovano obustavom rada, štrajkom ili sličnim događajima.
Ugovorom o prevozu putnika, brodar se obavezuje naručiocu da će prevesti jednog ili više putnika, a naručilac da će platiti prevozniku.
Brodar je dužan da izda putniku, na njegov zahtev, putnu kartu.
Putna karta može da glasi na ime ili na donosioca.
Pretpostavlja se da sadržaj putne karte odgovara zaključenom ugovoru, dok se protivno ne dokaže.
Nepostojanje, neispravnost ili gubitak putne karte ne utiču na postojanje, valjanost ni na sadržaj ugovora o prevozu.
Prigovor protiv sadržaja putne karte na donosioca može se staviti samo prilikom njenog izdavanja.
Putna karta koja glasi na ime, ne može se preneti na drugo lice bez pristanka brodara.
Putna karta koja glasi na donosioca, ne može se, pošto je putnik započeo putovanje, preneti na drugo lice bez pristanka brodara.
Putnik koji se ukrca bez putne karte koju je morao da nabavi pre ukrcaja, dužan je da se odmah javi zapovedniku ili drugom ovlašćenom članu posade broda.
Putnika bez putne karte iz stava 1 ovog člana zapovednik broda može iz opravdanih razloga da iskrca.
Putnik bez putne karte plaća prevozniku od luke, odnosno pristaništa ukrcaja do luke, odnosno pristaništa iskrcaja, a ako se nije na vreme javio zapovedniku ili drugom ovlašćenom članu posade broda - dužan je da plati dvostruku prevozninu za pređeni put.
Lukom, odnosno pristaništem ukrcaja putnika, smatra se polazna luka, odnosno pristanište broda, ako se ne može utvrditi da se putnik ukrcao u drugoj luci, odnosno pristaništu.
Putnik može da odustane od ugovora, ako brod ne započne putovanje u granicama obalnog mora, odnosno unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije - jedan čas posle vremena koje je određeno ugovorom ili redom plovidbe, a van tih granica dvanaest časova posle vremena koje je određeno ugovorom ili redom plovidbe.
U slučaju iz stava 1 ovog člana, putnik ima pravo na povraćaj prevoznine.
Ako je do zadocnjenja početka putovanja broda došlo namerno ili krajnjom nepažnjom brodara, odnosno lica koja rade za brodara, brodar je dužan da putniku nadoknadi štetu.
Prevoznina se ne vraća, ako putnik ne dođe na brod do odlaska broda ili ako za vreme puta odustane od putovanja.
Brodar je dužan da vrati prevozninu putniku čija karta glasi na ime, ako putnik odustane od putovanja u plovidbi u granicama obalnog mora, odnosno unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije šest časova pre početka putovanja, a u plovidbi van tih granica tri dana pre početka putovanja.
U slučaju odustajanja od putovanja u smislu stava 1 ovog člana, brodar ima pravo da zadrži najviše do 10% od iznosa prevoznine.
Ako je putna karta izdata na donosioca, brodar je dužan ako drukčije ne proizlazi iz putne karte, da vrati prevozninu putniku, pod uslovom da je odustao od putovanja jedan čas pre početka putovanja.
U slučaju odustajanja od putovanja u smislu stava 1 ovog člana, brodar ima pravo da zadrži najviše do 10% od iznosa prevoznine.
Ako je u toku putovanja došlo do prekida putovanja iz razloga za koji putnik nije odgovoran, a prekid traje više od 12 časova u granicama obalnog mora, odnosno unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije, a tri dana na putovanjima van tih granica, putnik ima pravo da:
1) zahteva da ga brodar svojim ili drugim odgovarajućim prevoznim sredstvima, zajedno sa prtljagom, preveze do mesta odredišta;
2) zahteva da ga brodar, zajedno sa prtljagom, u primerenom roku vrati u polaznu luku, odnosno pristanište i da mu vrati prevozninu;
3) odustane od ugovora i traži da mu brodar vrati prevozninu.
Ako je do prekida putovanja došlo namerno ili krajnjom nepažnjom brodara, odnosno lica koja rade za brodara, brodar je dužan da putniku nadoknadi štetu.
Putnik koji traži vraćanje prevoznine (član 655 stav 1 tač. 2 i 3) ili nadoknadu štete (član 655 stav 2), dužan je, u plovidbi u granicama obalnog mora, odnosno unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije najkasnije u roku od tri dana, a u plovidbi van tih granica najkasnije u roku od sedam dana, od dana kad je putovanje završeno, da zahteva od brodara pismenim putem vraćanje prevoznine, odnosno nadoknadu štete, ili da u tim rokovima podnese tužbu sudu.
Pismeni zahtev za povratak u mesto polaska, odnosno za nastavljanje putovanja (član 655 stav 1 tač. 1 i 2) putnik je dužan da dostavi brodaru u roku od 24 časa posle isteka rokova predviđenih u članu 655 stav 1 ovog zakona.
Putnik koji ne postupi po odredbama st. 1 i 2 ovog člana, gubi pravo da traži od brodara nadoknadu štete, povraćaj prevoznine, odnosno nastavljanje putovanja ili vraćanje u polaznu luku, odnosno pristanište.
Odredbe ovog zakona o odgovornosti brodara za smrt ili telesne povrede putnika primenjuju se i kad se prevoz vrši besplatno.
Brodar odgovara za štetu nastalu zbog smrti ili telesne povrede putnika, za oštećenje, manjak ili gubitak prtljaga ako se događaj koji je prouzrokovao štetu dogodio za vreme prevoza, kao i za zadocnjenje u predaji prtljaga putnika, ako se šteta, odnosno zadocnjenje može pripisati krivici brodara ili lica koja rade za brodara.
Lice koje traži nadoknadu štete iz stava 1 ovog člana mora da dokaže da se događaj koji je prouzrokovao štetu dogodio u toku prevoza, kao i visinu štete.
Brodar odgovara za štetu iz člana 658 ovog zakona koju svojom krivicom prouzrokuju lica koja rade za brodara, za vreme vršenja njihovih dužnosti.
Krivica brodara pretpostavlja se dok se protivno ne dokaže, ako su smrt ili telesna povreda putnika ili oštećenja, manjak ili gubitak ručnog prtljaga, kao i zadocnjenje u njegovoj predaji putniku, nastali neposredno ili posredno zbog brodoloma, sudara, nasukanja, eksplozije, požara ili mana broda.
Krivica brodara za štetu zbog oštećenja, manjka ili gubitka ostalog prtljaga, kao i zbog zadocnjenja u predaji tog prtljaga putniku pretpostavlja se, dok se protivno ne dokaže, bez obzira na prirodu događaja koji je tu štetu prouzrokovao.
Brodar odgovara putniku prema odredbi člana 660 stav 2 ovog zakona za štetu zbog oštećenja, manjka ili gubitka stvari od vrednosti, kao i za zadocnjenje u predaji ovih stvari putniku (novac, hartije od vrednosti, zlato, srebro, dragulji, nakit, umetnički predmeti), jedino ako ih je primio na čuvanje.
Za stvari iz stava 1 ovog člana koje su primljene na čuvanje, brodar je dužan da izda pismenu potvrdu.
Za prtljag primljen na čuvanje brodar je dužan da, na traženje putnika, izda prtljažnicu.
Prtljažnica mora sadržavati vrstu i broj koleta.
Pretpostavlja se da su podaci u prtljažnici istiniti dok se protivno ne dokaže.
Ako prtljag posle završetka putovanja ne bude preuzet, ili odnesen sa broda, brodar je dužan da ga na trošak i rizik putnika, sam čuva ili da ga preda na čuvanje podesnom čuvaru.
Ako brodar dokaže da su smrt ili telesna povreda putnika, oštećenje, manjak ili gubitak prtljaga ili zakašnjenje u predaji prtljaga putniku u celini ili delimično prouzrokovani krivicom putnika ili njegovim ponašanjem koje se ne može smatrati normalnim, sud će isključiti, odnosno ublažiti odgovornost brodara.
Odgovornost brodara u slučaju smrti ili telesne povrede putnika, ograničava se u svim slučajevima, na iznos od 20000 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po putniku i putovanju.
Ako se naknada štete dosuđuje u obliku rente, kapitalizirani iznos rente ne može da premaši iznos iz stava 1 ovog člana.
Iznos iz stava 1 ovog člana služi za namirenje svih poverilaca čija se potraživanja zasnivaju na jednom događaju koji je prouzrokovao smrt ili telesnu povredu putnika.
Odgovornost brodara za štetu pričinjenu prtljagu zbog njegovog oštećenja, manjka ili gubitka ili zakašnjenja u predaji prtljaga putniku, ograničava se u svim slučajevima, i to:
1) za ručni prtljag - na iznos od 550 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po putniku i putovanju;
2) za vozila, uključujući i prtljag koji se prevozi u vozilu ili na njemu - na iznos od 3300 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po vozilu i putovanju;
3) za ostali prtljag, osim prtljaga iz tač. 1 i 2 stav 1 ovog člana - na iznos od 800 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po putniku i putovanju.
Odredba tačke 3 stava 1 ovog člana primenjuje se na odgovornost brodara i na nadoknadu štete za stvari od vrednosti (član 661).
Brodar i putnik mogu da ugovore da će brodar odgovarati po odredbama člana 666 ovog zakona tek po odbitku propisane franšize ne veće od 80 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora u slučaju štete prouzrokovane vozilu, i ne veće od 10 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po putniku u slučaju štete prouzrokovane drugom prtljagu zbog njegovog oštećenja, manjka, gubitka ili zakašnjenja u predaji putniku.
Iznos franšize odbija se od iznosa odštete koja pripada putniku.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na stvari od vrednosti.
Brodar gubi pravo da se koristi ograničenjem odgovornosti iz čl. 665, 666 i 667 ovog zakona, ako se dokaže da je šteta nastala usled radnje ili propuštanja koje je brodar učinio, bilo u nameri da prouzrokuje štetu, bilo iz krajnje nepažnje znajući da bi šteta verovatno mogla nastupiti.
Brodar i putnik mogu izričito i pismeno da ugovore veći iznos ograničenja odgovornosti, od iznosa navedenih u čl. 665, 666 i 667 ovog zakona.
Kamate i troškovi postupka dosuđeni putniku u parnici za naknadu štete zbog smrti ili telesne povrede putnika, oštećenja, manjka ili gubitka prtljaga, kao i zbog zadocnjenja u predaji prtljaga putniku, isplaćuju se u punom iznosu, i to pored iznosa koji je brodar dužan da plati prema odredbama čl. 665, 666, 667 i 669 ovog zakona.
Ako je tužba podnesena protiv lica koja rade za brodara ili stvarnog brodara za štete predviđene odredbama ovog zakona o prevozu putnika i prtljaga, ova lica ako su radila u okviru poslova koje obavljaju na brodu, mogu da se koriste isključenjem ili ograničenjem odgovornosti na koje može da se pozove brodar na osnovu odredaba ovog zakona.
Lica iz stava 1 ovog člana koja rade za brodara ili stvarnog brodara ne mogu se pozivati na ograničenje odgovornosti iz čl. 665 666 i 667 ovog zakona, ako se dokaže da je šteta nastala usled radnje ili propuštanja koje su ta lica učinila, bilo u nameri da prouzrokuju štetu, bilo iz krajnje nepažnje znajući da bi šteta verovatno mogla nastupiti.
Granice odgovornosti koje brodar i putnik ugovore na osnovu odredbe člana 669 ovog zakona, ne odnose se na lica navedena u stavu 1 ovog člana.
Prevoz putnika i ručnog prtljaga obuhvata vreme za koje se putnik nalazi na brodu, vreme za koje se vrše radnje ukrcavanja i iskrcavanja putnika, kao i vreme za koje se vrši prevoz putnika vodenim putem od obale do broda i obratno, ako je cena ovog sporednog prevoza uračunata u cenu putne karte, ili ako brodar stavi putniku na raspolaganje brod koji se iskorišćava za ovaj prevoz. Prevoz putnika ne obuhvata vreme za koje se putnik nalazi u putničkoj lučkoj, odnosno pristanišnoj stanici ili na nekom drugom lučkom, odnosno pristanišnom uređaju na obali.
Pored vremena iz stava 1 ovog člana, prevoz ručnog prtljaga obuhvata i vreme između trenutka od kad je brodar prtljag na kopnu ili brodu primio na čuvanje, pa do trenutka kad ga je predao putniku.
Kad postoji osnov za primenu granica odgovornosti iz čl. 665, 666, 667 i 669 ovog zakona, te granice odgovornosti važe za ukupan iznos odštete koja može da se postigne u okviru svih ugovornih i vanugovornih tužbi podnesenih po osnovu odgovornosti zbog smrti ili telesne povrede putnika ili oštećenja, manjka ili gubitka prtljaga ili zakašnjenja u predaji prtljaga putnika.
Kod prevoza koji je izvršio stvarni brodar ukupan iznos odštete koja može da se ostvari od brodara ili stvarnog brodara, kao i od lica koja za njih rade a koja su vršila svoju službenu dužnosst, ne može biti veći od najvećeg iznosa odštete koja se može tražiti bilo od brodara, bilo od stvarnog brodara, s tim što ni jedno od tih lica ne odgovara preko granice koja na njega može da se primeni.
U svim slučajevima kad lica koja rade za brodara ili za stvarnog brodara mogu, po odredbama člana 671 ovog zakona, da se pozovu na ograničenje odgovornosti iz čl. 665, 666 i 667 ovog zakona, ukupan iznos odštete koja može da se dobije od brodara ili eventualno, od stvarnog brodara i lica koja rade za njih, ne može da pređe to ograničenje.
Putnik je dužan da uputi pismeni prigovor brodaru ili njegovom punomoćniku:
1) u slučaju da je prtljagu pričinjena vidljiva šteta:
a) kad je u pitanju ručni prtljag - pre ili u trenutku njegovog iskrcaja;
b) kad je u pitanju ostali prtljag - pre ili u trenutku njegovog izdavanja;
2) u slučaju da šteta pričinjena prtljagu nije vidljiva ili u slučaju gubitka prtljaga - u roku od 15 dana od dana iskrcaja ili izdavanja ili od dana kad je prtljag trebalo da bude izdat.
Ako putnik ne postupi po odredbama stava 1 ovog člana, pretpostavlja se, dok se protivno ne dokaže, da je prtljag primio u ispravnom stanju.
Pismeni prigovor nije potreban ako je stanje prtljaga utvrđeno u prisustvu obe strane u trenutku njegovog preuzimanja.
Putnik može izjaviti da smatra da je prtljag izgubljen ako mu nije predat u roku od 30 dana od dana završetka putovanja.
Putnik ima pravo, prilikom davanja izjave, u smislu stava 1 ovog člana, da zahteva od brodara da ga obavesti o pronalasku prtljaga, ako se on pronađe u roku od jedne godine od dana isplate nadoknade štete za gubitak prtljaga.
U roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o pronalaženju prtljaga, putnik može zahtevati da mu se prtljag uz plaćanje troškova prevoza preda u mestu koje on odredi.
Putnik koji preuzme pronađeni prtljag dužan je da brodaru vrati iznos koji mu je plaćen na ime naknade štete za gubitak prtljaga, uz odbitak vozarine koja mu je bila vraćena, ali zadržava pravo na nadoknadu štete za zadocnjenje u predaji prtljaga.
Ako putnik nije postavio zahtev prema st. 2 i 3 ovog člana, brodar ima pravo da slobodno raspolaže prtljagom.
Svaka ugovorna odredba, zaključena pre nastupanja slučaja koji je prouzrokovao smrt ili telesnu povredu putnika ili oštećenje, manjak ili gubitak njegovog prtljaga ili zadocnjenja u predaji prtljaga putniku, sa ciljem da se brodar oslobodi odgovornosti prema putniku ili da se odredi niži iznos ograničenja odgovornosti od iznosa određenog odredbama ovog zakona, osim iznosa ograničenja iz člana 667 ovog zakona, ili sa ciljem da se prenese na drugog teret dokazivanja koji pada na brodara, ništavna je.
Ništavnost pojedine ugovorne odredbe, u smislu stava 1 ovog člana, ne utiče na valjanost ostalih odredaba ugovora.
Odredbe čl. 658, 659, 660, 661 i 664 ovog zakona primenjuju se na sve ugovorne i vanugovorne zahteve koji su po bilo kom osnovu postavljeni prema brodaru za štetu prouzrokovanu smrću ili telesnom povredom putnika, za oštećenje, manjak ili gubitak prtljaga, kao i za štetu zbog zadocnjenja u predaji prtljaga putniku.
Brodar ima pravo da zadrži i proda prtljag koji mu je predat na prevoz i stvari od vrednosti koje je primio na čuvanje, za namirenje svojih potraživanja u vezi s prevozom putnika, prtljaga i čuvanjem stvari od vrednosti.
v) Tegljenje i potiskivanje
Ugovorom o tegljenju, brodar tegljača, odnosno potiskivača, obavezuje se da svojim brodom tegli ili potiskuje drugi brod ili objekt do određenog mesta, ili za određeno vreme, ili za izvođenje određenog zadatka, a brodar tegljenog, odnosno potiskivanog broda obavezuje se da za to plati tegljarinu.
Visina tegljarine određuje se ugovorom.
Smatra se, ako nije drukčije ugovoreno, da tegljenjem u pomorskoj plovidbi upravlja zapovednik tegljenog broda, a u unutrašnjoj plovidbi zapovednik tegljača.
U smislu ovog zakona:
1) tegljenje započinje:
- u pomorskoj plovidbi kad se tegljač po nalogu zapovednika tegljenog broda stavi u položaj da može obavljati tegljenje, ili kad tegljač po naredbi zapovednika tegljenog broda primi ili preda uže za tegljenje ili kad započne potiskivanje tegljenog broda ili obavljanje bilo kog drugog manevra potrebnog za tegljenje zavisno od toga šta je ranije nastupilo;
- u unutrašnjoj plovidbi u trenutku kad je tegljač po nalogu zapovednika broda koji upravlja tegljenjem, primio ili predao uže za tegljenje;
2) tegljenje se završava:
- u pomorskoj plovidbi kad se izvrši konačni nalog zapovednika tegljenog broda da se otpusti uže za tegljenje, ili kad prestane potiskivanje ili bilo koji manevar potreban za tegljenje, zavisno od toga šta je kasnije nastupilo;
- u unutrašnjoj plovidbi u trenutku kad se izvrši konačni nalog zapovednika koji upravlja tegljenjem da se usidri, odveže, odnosno i usidri i odveže tegljeni brod, ili da se tegljeni brod preda drugom brodu, a po nalogu zapovednika broda, koji upravlja tegljenjem, pusti se uže za tegljenje;
3) potiskivanje u unutrašnjoj plovidbi započinje u trenutku kad je potiskivač po nalogu zapovednika broda, koji upravlja potiskivanjem, vezan za brod koji uzima u potiskivani sastav;
4) potiskivanje u unutrašnjoj plovidbi završava se u trenutku kad se potiskivani brod usidri, odveže i preda ovlašćenom licu koje vrši nadzor nad bezbednošću broda u pristaništu ili na sidrištu.
Ako tegljač tegli plovni objekt koji nema posadu, brodar tegljača mora primenom uobičajenih mera da se brine za održavanje sposobnosti za plovidbu tegljenog objekta u stanju u kome ga je primio na tegljenje.
Brodar tegljača u unutrašnjoj plovidbi mora da se brine za očuvanje tereta na tegljenom objektu, ako tegljeni objekt nema posadu, a brodar tegljača u pomorskoj plovidbi - ako izričito preuzme takvu obavezu.
Brodar tegljača može ugovoriti prevoz tereta tegljenjem svojim ili tuđim brodom. U slučaju sumnje pretpostavlja se da je zaključen ugovor o tegljenju.
Brodar tegljača koji se na osnovu st. 2 i 3 ovog člana stara o teretu, odgovara za štetu nastalu na teretu prema odredbama ovog zakona koje se odnose na odgovornost brodara za prevoz stvari.
Za naknadu štete koja nastane sudarom brodova koji plove u teglju ili u potpiskivanom sastavu, ili između njih i trećih brodova, primenjuju se odredbe ovog zakona o naknadi štete zbog sudara brodova.
Ako tegljeni brod dođe u opasnost zbog okolnosti za koje brodar tegljača prema ugovoru o tegljenju nije odgovoran, pa tegljač učestvuje u spasavanju, brodar tegljača u slučaju uspešnog spasavanja ima pravo na nagradu za spasavanje.
Brodar tegljača nema pravo na nagradu za spasavanje, ako iz ugovora proističe da je tegljarinom obuhvaćena i nagrada za spasavanje.
Ako je tegljarina ugovorena samo za slučaj uspešno izvršenog tegljenja, brodar tegljača ima pravo na tegljarinu i kad tegljenje nije uspešno izvršeno, ako dokaže da je za neuspeh tegljenja kriv brodar tegljenog broda.
Ako tegljarina nije ugovorena samo za slučaj uspešno izvršenog tegljenja, brodar tegljača nema pravo na tegljarinu ako brodar tegljenog broda dokaže da je za neuspeh tegljenja kriv brodar tegljača.
Odredbe ovog zakona o zajedničkoj havariji primenjuju se i na odnose tegljača i tegljenog broda.
Tegljenje koje počinje i završava se u jugoslovenskim lukama, odnosno pristaništima ili u obalnom moru, odnosno na unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije (kabotažno tegljenje) ne mogu da vrše strani brodovi bez odobrenja saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Odredbe člana 679 stav 2 i čl. 682 do 686 ovog zakona primenjuju se i na potiskivanje.
g) Drugi plovidbeni poslovi
Odredbe čl. 689 do 692 ovog zakona primenjuju se na ugovore koje zaključuju naručilac posla i brodar, a kojima se brodar obavezuje da će brodom izvršiti neki posao koji se ne odnosi na prevoz putnika, prtljaga, stvari ili tegljenje, a naručilac posla se obavezuje da će platiti naknadu.
Ugovor iz stava 1 ovog člana može se zaključiti i na vreme.
Ako nije drukčije ugovoreno, brodar odgovara za sposobnost broda za plovidbu prema odredbama člana 697 st. 2, 3 i 4 ovog zakona.
Brodar odgovara za radnje i propuste lica koja u izvršenju ugovora rade za brodara, kao za sopstvene radnje i propuste, ako među strankama nije drukčije ugovoreno.
Odredba stava 1 ovog člana ne utiče na odredbu člana 689 ovog zakona.
Brodar i lica koja rade za brodara, odgovaraju za smrt i telesne povrede naručiočevih lica koja se nalaze na brodu u okviru izvršenja ugovora, prema odredbama ovog zakona o odgovornosti za smrt i telesne povrede članova posade.
Odredbe ovog zakona o vozarini za prevoz stvari shodno se primenjuju i na ugovore iz člana 688 ovog zakona.
d) Prevoz u kome učestvuje više vozara
Ugovorom o prevozu stvari, putnika i prtljaga morem ili unutrašnjim vodama može se predvideti da će brodar izvršiti prevoz delimično svojim brodom, a delimično brodovima drugih brodara (direktan prevoz).
Brodar koji je na osnovu ugovora o direktnom prevozu stvari primio teret, izdaje teretnicu, odnosno tovarni list za ceo ugovoreni put (direktna teretnica, odnosno direktni tovarni list).
Brod koji je ugovorio direktan prevoz putnika, izdaje putniku putnu kartu za ceo ugovoreni put (direktna putna karta).
Brodar koji je na osnovu ugovora o direktnom prevozu putnika preuzeo od putnika prtljag na prevoz, izdaje prtljažnicu za ceo ugovoreni put (direktna prtljažnica).
Svaki dalji brodar stupa u ugovor o direktnom prevozu stvari ili prtljaga, ako primi teret ili prtljag i direktnu prevoznu ispravu.
Svaki dalji brodar stupa u ugovor o direktnom prevozu putnika, ako primi na prevoz putnika sa direktnom putnom kartom.
Brodar koji je zaključio ugovor o direktnom prevozu, brodar koji je izdao direktnu prevoznu ispravu, brodar koji je predao teret primaocu i brodar za vreme čijeg se prevoza desio događaj iz koga proističe zahtev za naknadu štete zbog oštećenja, manjka ili gubitka tereta, odgovaraju solidarno ovlašćenom licu za ta potraživanja.
Za štetu prouzrokovanu zadocnjenjem u prevozu stvari korisniku prevoza odgovara brodar koji je zaključio ugovor o prevozu i brodar koji je predao teret primaocu.
Odredbe st. 1 i 2 ovog člana primenjuju se i na direktan prevoz prtljaga.
Brodar koji je podmirio potraživanja prema odredbi člana 694 ovog zakona ima pravo regresa prema brodaru za vreme čijeg se prevoza desio događaj iz koga je proisteklo potraživanje.
Ako ne može da se utvrdi brodar za vreme čijeg se prevoza desio događaj iz stava 1 ovog člana, iznos podmirenog potraživanja pada na teret brodara koji su učestvovali u direktnom prevozu, srazmerno udelu svakog od njih u ugovorenoj vozarini, osim brodara koji dokažu da se događaj nije desio na delovima puta na kojima su oni vršili prevoz.
Ako brodar koji je podmirio potraživanje ne može bez svoje krivice da ostvari regresni zahtev prema brodaru za vreme čijeg se prevoza desio događaj, iznos podmirenog potraživanja pada na teret svih brodara koji su učestvovali u direktnom prevozu, srazmerno udelu svakog od njih u ugovorenoj vozarini.
Brodar koji učestvuje u direktnom prevozu i koji kod preuzimanja tereta nije stavio na direktnu prevoznu ispravu primedbe u smislu čl. 549, 550 i 559 ovog zakona, mora prema drugim brodarima koji učestvuju u tom prevozu da dokaže da je daljem brodaru ili primaocu, predao teret onako kako ga je primio od prethodnog brodara, odnosno krcatelja.
Brodaru koji učestvuje u direktnom prevozu, a koji je u direktnu prevoznu ispravu uneo primedbe u smislu čl. 549, 550 i 559 ovog zakona, drugi brodari moraju da dokažu da su od krcatelja, odnosno od prethodnog brodara primili teret onako kako je navedeno u direktnoj prevoznoj ispravi.
Brodar koji je ugovorio direktni prevoz putnika, odgovara za ceo ugovoreni put.
Svaki dalji brodar koji učestvuje u izvršenju direktnog prevoza putnika odgovara putniku samo za štetu pričinjenu na delu puta na kome je on vršio prevoz.
Za oštećenje, manjak ili gubitak ručnog prtljaga odgovara brodar na čijem je delu puta nastala šteta na ručnom prtljagu. Pismeni prigovor, predviđen u odredbi člana 674 stav 1 ovog zakona, putnik mora da podnese brodaru na čijem je delu puta nastala šteta na ručnom prtljagu, i to najdocnije prilikom iskrcaja putnika iz broda tog brodara.
Za štetu prouzrokovanu smrću ili telesnom povredom putnika, brodari iz st. 1 i 2 ovog člana odgovaraju solidarno.
Ako brodar koji je zaključio ugovor o direktnom prevozu putnika, podmiri potraživanje putnika za koje odgovara i drugi brodar na osnovu člana 697 stav 2 ovog zakona, ima pravo regresa prema tom brodaru.
Svaki ugovor kojim brodar preuzima obaveze koje nisu predviđene ovim zakonom ili kojim se odriče prava koja ima po ovom zakonu, proizvodi pravno dejstvo prema stvarnom brodaru, ako je on na to dao izričiti pristanak u pismenom obliku.
Brodar koji je ceo prevoz ili jedan njegov deo poverio stvarnom brodaru, odgovoran je za prevoz u celini.
Odredbe ovog zakona o direktnom prevozu putnika (čl. 697 i 698) odnose se na stvarnog brodara kome je poveren prevoz po odredbi stava 1 ovog člana.
Ugovorom o prevozu stvari i putnika može se predvideti da će brodar koji je zaključio ugovor o prevozu pribaviti usluge drugih brodara ili vozara.
Ako se brodar obaveže u smislu stava 1 ovog člana, dužan je da pažnjom urednom brodara pronađe odgovarajućeg brodara ili vozara, i odgovara putniku, odnosno naručiocu za svoj izbor.
Ako se u skladu sa ugovorom o prevozu stvari i putnika, na osnovu člana 701 ovog zakona prevoz mora da izvrši i vozilima kopnenog i vazdušnog saobraćaja, odredbe ovog zakona primenjuju se samo na prevoz izvršen brodovima.
3. Zakup
Ugovorom o zakupu broda, u smislu ovog zakona, zakupodavac daje zakupoprimcu brod na upotrebu, uz plaćanje zakupnine, radi vršenja plovidbene delatnosti.
Ugovor o zakupu broda mora da bude zaključen u pismenom obliku.
Ugovor o zakupu broda koji nije zaključen u pismenom obliku nema pravno dejstvo.
Zakupodavac je dužan da preda zakupoprimcu brod u takvom stanju da se može iskorišćavati prema ugovorenoj ili uobičajenoj nameni.
Brod se, ako nije drukčije ugovoreno, predaje bez posade.
Troškove pogona broda snosi zakupoprimac.
Zakupoprimac je dužan da održava brod za vreme trajanja ugovora i da po isteku ugovora vrati brod u stanju i mestu u kome ga je primio.
Zakupoprimac ne odgovara za redovno trošenje broda.
Zakupoprimac ne snosi troškove popravke broda potrebne za uklanjanje skrivenih mana broda koje su postojale u vreme kad mu je brod predat na upotrebu, niti snosi štetu za gubitak broda usled dejstva više sile.
Za štetu nastalu zbog mana koje čini brod nesposobnim ili umanjuju njegovu sposobnost za ugovoreno ili uobičajeno iskorišćavanje, a postojale su u vreme predaje broda zakupoprimcu, odgovara zakupodavac, ako ne dokaže da te mane nije mogao da otkrije pažnjom urednog brodara.
Ako se brod daje u zakup, posada je dužna da izvršava naloge zakupoprimca, ako je to u ugovoru o zakupu predviđeno.
Zakupoprimac ima pravo da menja posadu.
U slučaju sumnje da li je zaključen ugovor o zakupu broda ili brodarski ugovor, smatra se da je zaključen brodarski ugovor.
Zakupnina se plaća mesečno unapred, računajući od dana kad počne da teče.
Zakupnina ne pripada zakupodavcu za vreme dok je zakupoprimac bio sprečen da upotrebljava brod krivicom zakupodavca, ili zbog skrivene mane broda koja je postojala u času predaje broda zakupoprimca.
Ako zakupoprimac ne plati zakupninu u roku dospelosti, zakupodavac može odmah da traži naplatu zakupnine ugovorene za celo vreme trajanja ugovora o zakupu broda ili može da odustane od ugovora.
Odredba stava 1 ovog člana ne odnosi se na pravo zakupodavca na naknadu štete.
Ugovor o zakupu broda može da se zaključi na određeno ili na neodređeno vreme, za jedno ili za više putovanja.
Ugovor o zakupu broda zaključen na određeno vreme može se produžiti samo pismenim sporazumom.
Ugovor o zakupu broda zaključen na neodređeno vreme može da se otkaže pismeno, i to najdocnije, tri meseca unapred.
Ugovor o zakupu broda prestaje u slučaju propasti broda, njegove trajne nesposobnosti za iskorišćavanje i u slučaju više sile koja onemogućava iskorišćavanje broda za vreme zakupa.
Ako popravke broda koje snosi zakupodavac traju suviše dugo, ili se predviđa da će trajati suviše dugo, zakupoprimac može da odustane od ugovora.
Ako zakupoprimac ne vrati zakupodavcu brod po isteku ugovora o zakupu, dužan je za prekoračeno vreme da plati naknadu u visini dvostruke zakupnine.
Ako je zakupoprimac kriv za zadocnjenje u vraćanju broda, odgovara zakupodavcu i za svaku štetu preko iznosa određenog u stavu 1 ovog člana.
Nagrada za spasavanje koje je izvršeno zakupljenim brodom za vreme trajanja ugovora o zakupu broda, pripada zakupoprimcu.
Zakupoprimac može dati brod u podzakup, samo na osnovu pismenog pristanka zakupodavca.
4. Zastarelost
Potraživanja iz ugovora o iskorišćavanju brodova, osim potraživanja iz ugovora o prevozu putnika i prtljaga, zastarevaju po isteku jedne godine.
Potraživanja iz ugovora o prevozu putnika i prtljaga zastarevaju po isteku dve godine.
Vreme zastarelosti počinje da teče:
1) kod ugovora o prevozu stvari:
- u slučaju naknade štete zbog oštećenja, manjka ili gubitka tereta - od dana kad je teret predat, odnosno od dana kad je na odredištu trebalo da bude predat;
- u slučaju naknade štete zbog zadocnjenja - od dana kad je teret predat;
- u slučaju neispunjenja drugih ugovornih obaveza - od dana kad je obavezu trebalo ispuniti;
2) kod ugovora o prevozu putnika;
- u slučaju telesne povrede - od dana iskrcaja putnika;
- u slučaju smrti putnika koja je nastala u toku prevoza - od dana kad je brod stigao ili trebalo da stigne u luku, odnosno pristanište u kome je putnik nameravao da se iskrca;
- u slučaju telesne povrede putnika koja se dogodila u toku prevoza a usled koje nastupi smrt putnika posle njegovog iskrcaja sa broda - od dana smrti putnika, a ako se tužba zbog naknade štete zbog smrti ili telesne povrede putnika ne podnese u roku od tri godine od dana iskrcaja gubi se pravo na naknadu štete;
3) kod ugovora o prevozu prtljaga:
- predatog na prevoz - od dana kad je prtljag predat ili kad je trebalo da bude predat u luci, odnosno pristaništu u kome se putnik iskrcao ili je nameravao da se iskrca;
- ručnog prtljaga - od dana iskrcaja putnika, odnosno u slučaju smrti putnika koja je nastupila u toku prevoza - od dana kad je brod stigao ili je trebalo da stigne u luku, odnosno pristanište u kome je putnik nameravao da se iskrca;
4) kod ugovora o tegljenju, odnosno potiskivanju - od dana kad je tegljenje, odnosno potiskivanje završeno, osim kod potraživanja za tegljarinu kod kojih rok počinje da teče od dana dospelosti tegljarine;
5) kod ugovora o zakupu broda - od dana kad je ugovor prestao da važi, osim kod potraživanja za zakupninu kod kojih rok počinje da teče od dana dospelosti zakupnine;
6) kod regresnih zahteva - od dana kad je izvršena radnja koja daje pravo na regres.
Glava 3
UGOVOR O PLOVIDBENOM AGENCIJSKOM POSLU
Ugovorom o plovidbenom agencijskom poslu plovidbeni agent se obavezuje da na osnovu opšteg ili posebnog punomoćja, u ime i za račun nalogodavca, obavlja plovidbene agencijske poslove, a nalogodavac da plovidbenom agentu naknadi troškove i plati nagradu.
Ugovor o plovidbenom agencijskom poslu na osnovu opšteg punomoćja mora biti zaključen u pismenom obliku.
Plovidbeni agencijski poslovi su poslovi pomaganja, posredovanja i zastupanja koji se odnose na plovidbu i iskorišćavanje brodova i to: prihvatanje i otprema brodova, zaključenje ugovora o iskorišćavanju, kupoprodaji, gradnji i remontu brodova, osiguranju, popunjavanje posade i staranje o posadi.
Na osnovu opšteg punomoćja plovidbeni agent se obavezuje da će u određenom ili neodređenom vremenu obavljati jednu ili više vrsta plovidbenih agencijskih poslova sadržanih u takvom punomoćju (generalni plovidbeni agent).
U slučaju sumnje o granicama opšteg punomoćja smatra se da se ono odnosi na poslove prihvata i otpreme brodova.
Ako se plovidbeni agent isključivo bavi posredovanjem, odnosno zastupanjem pri zaključivanju ugovora o iskorišćavanju brodova, smatra se, u slučaju sumnje o granicama opšteg punomoćja, da se ono odnosi na posredovanje pri sklapanju tih ugovora, osim ugovora o zakupu i ugovora o prevozu na vreme za ceo brod, ali uvek u okviru poslova kojima se bavi nalogodavac.
Ako nalogodavac ograniči ovlašćenja plovidbenom agentu koja se odnose na uobičajene poslove plovidbenog agencijskog posla, to ograničenje ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima koja nisu za njega znala, niti su prema okolnostima za njega morala znati.
Plovidbeni agent je obavezan i ovlašćen da upotrebom dužne pažnje dobrog privrednika, u granicama datog ovlašćenja, obavlja poslove koji su potrebni ili uobičajeni za izvršenje dobijenog naloga.
Plovidbeni agent može, na osnovu izričitog ovlašćenja ugovornih strana, potpisati u ime i za račun obeju ugovornih strana ugovor o iskorišćavanju brodova.
Ako plovidbeni agent izričito ne navede da nastupa u svojstvu agenta, smatra se u odnosu na savesno lice da radi u svoje ime.
Glava 4
UGOVOR O PLOVIDBENOM OSIGURANJU
1. Zajedničke odredbe
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na:
1) osiguranje broda, njegovih mašina, uređaja, opreme i zaliha, kao i robe i drugih stvari koje se prevoze brodom ili se na njemu nalaze;
2) osiguranje vozarine, prevoznine, troškova osiguranja, troškova opremanja broda, troškova zajedničke havarije, nagrada za spasavanje, očekivanog dobitka, provizija, zarada posade, založnih i ostalih prava i materijalnih koristi, koje postoje ili se opravdano mogu da očekuju u vezi sa plovidbom ili prevozom robe brodom a mogu da se procene u novcu;
3) osiguranje odgovornosti za štete nanete trećim licima u vezi sa pravom svojine ili sa iskorišćavanjem broda i drugih stvari navedenih u tački 1 ovog stava koje su u svojini fizičkih ili pravnih lica.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na osiguranje brodova u gradnji i stvari namenjenih njihovoj gradnji, na osiguranje stvari koje se pre ili posle prevoza brodom nalaze u skladištima, stovarištima ili drugim mestima, ili se prevoze drugim prevoznim sredstvima, na reosiguranje predmeta navedenih u ovom članu, kao i na druga osiguranja i reosiguranja ako su zaključena po polisama ili uslovima uobičajenim za plovidbena osiguranja.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na uzajamna osiguranja plovidbenih rizika, ako nisu u suprotnosti sa prirodom odnosa ovih osiguranja.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na osiguranje čamaca.
Pod trećim licima, u smislu ove glave zakona, podrazumevaju se lica koja nisu subjekti ugovora o osiguranju.
Osiguranik može da bude samo lice koje ima ili može da očekuje da će imati opravdani materijalni interes da ne nastupi osigurani slučaj.
Osiguranik može da traži naknadu za nastalu štetu koja je pokrivena osiguranjem samo ako je imao interes na osiguranom predmetu u trenutku nastupanja osiguranog slučaja ili ako ga je stekao posle toga.
Ugovarač osiguranja može da zaključi ugovor o osiguranju za svoj račun, za račun trećeg određenog lica ili za račun neodređenog lica ("za račun koga se tiče").
Ako se iz ugovora o osiguranju ne vidi da je osiguranje zaključeno za račun neodređenog lica, smatraće se da je zaključeno za račun ugovarača osiguranja ili trećeg određenog lica.
Prilikom zaključivanja osiguranja, ugovarač osiguranja nije dužan da navede da li osiguranje zaključuje za svoj račun ili za račun trećeg određenog lica.
Ne smatra se ugovaračem osiguranja lice koje je ugovor o osiguranju zaključilo izričito u ime i za račun svog vlastodavca.
Osiguranje zaključeno za račun trećeg određenog lica, bez njegovog naloga, punovažno je ako to treće lice (osiguranik) da naknadno pristanak na zaključeno osiguranje.
Pristanak na zaključeno osiguranje, u smislu stava 1 ovog člana, može se dati i posle nastanka štete pokrivene osiguranjem.
Podnošenje odštetnog zahteva smatra se pristankom trećeg lica na zaključeno osiguranje.
Osiguranje za račun neodređenog lica smatra se da je zaključeno za račun lica koje u trenutku nastupanja osiguranog slučaja ima interes na osiguranom predmetu, odnosno koje, u smislu člana 729 stav 2 ovog zakona, može da traži naknadu za nastalu štetu.
Osiguranje zaključeno za račun neodređenog lica, punovažno je, ako se lice koje ima interes na osiguranom predmetu u trenutku nastupanja osiguranog slučaja ili koje može da traži naknadu za nastalu štetu, u smislu člana 729 stav 2 ovog zakona, nalazi ili dođe u posed polise i ako to lice pristane na već zaključeno osiguranje.
Ako ugovarač osiguranja ili njegov punomoćnik prilikom zaključivanja osiguranja ne prijave sve okolnosti koje su znali ili morali znati, a koje su od značaja za ocenu težine rizika, ili ako ih netačno prijave, osiguravač ima pravo da traži od ugovarača osiguranja da naknadno plati razliku između premije koja odgovara stvarnoj težini rizika i ranije plaćene premije.
Kod osiguranja za račun trećeg određenog lica smatra se da je ugovarač osiguranja morao da zna za okolnosti koje su bile poznate osiguraniku, a koje je ovaj mogao blagovremeno javiti ugovaraču osiguranja.
Odredba stava 1 ovog člana ne primenjuje se na okolnosti koje su opštepoznate ili za koje je osiguravač znao ili se opravdano moglo pretpostaviti da ih zna.
Osiguravač gubi pravo iz stava 1 ovog člana ako ne zatraži plaćanje dopunske premije od ugovarača osiguranja u roku od tri meseca po prestanku osiguranja, odnosno, ako je nastupio osigurani slučaj, najkasnije do potpune isplate naknade iz osiguranja.
Ako ugovarač osiguranja ili njegov punomoćnik namerno ili iz krajnje nepažnje ne prijave osiguravaču prilikom zaključenja osiguranja sve okolnosti koje su znali ili morali znati, a koje bi bitno uticale na donošenje odluke o zaključivanju i o uslovima osiguranja ili ako ih netačno prijave, osiguravač ima pravo da traži poništenje tako zaključenog osiguranja ukoliko nije zatražio od ugovarača osiguranja da naknadno plati razliku u premiji u smislu člana 733 ovog zakona.
Ako je osiguravač po tako zaključenom ugovoru nadoknadio štetu nesavesnom osiguraniku, ima pravo da traži da mu osiguranik povrati primljenu naknadu štete.
Na slučajeve iz stava 1 ovog člana shodno se primenjuju i odredbe člana 733 st. 2 i 3 ovog zakona.
Osiguravač ima pravo da naplati i zadrži premiju i pored poništenja ugovora o osiguranju u smislu odredaba ovog člana.
Osiguravač je obavezan da ugovaraču osiguranja, na njegov zahtev, preda uredno izdatu i potpisanu polisu osiguranja.
Ako se na traženje ugovarača osiguranja preda polisa osiguranja koja je izdata u dva ili više originalnih primeraka, na svakom takvom primerku treba navesti u koliko je originala polisa izdata.
Polisa osiguranja treba da sadrži sve odredbe iz zaključenog ugovora o osiguranju kojim se utvrđuje obaveza osiguravača na naknadu štete iz osiguranja.
Ako je polisa osiguranja izdata i predata ugovaraču osiguranja, osiguravač nije dužan da izvrši svoje obaveze iz zaključenog osiguranja pre njenog podnošenja, odnosno ako osiguranik učini verovatnim da je polisa izgubljena ili uništena pre nego što dobije od osiguranika odgovarajuće obezbeđenje.
Osiguravač se oslobađa svoje obaveze iz osiguranja ako savesno izvrši isplatu imaocu polise, a ako je polisa izdata u više originalnih primeraka - podnosiocu jednog od originalnih primeraka koji učini verovatnim svoje pravo na naknadu iz osiguranja po toj polisi.
Osiguranik može da prenese svoja prava iz osiguranja, pre nastanka štete, samo na lice koje može da bude osiguranik u smislu člana 729 stav 1 ovog zakona.
Ako je polisa osiguranja izdata, prenos prava iz osiguranja vrši se indosiranjem te polise ili na drugi odgovarajući način.
Osiguravač može novom osiguraniku da stavi iste prigovore iz zaključenog osiguranja, koje je imao i prema prvobitnom osiguraniku.
Izuzetno od odredbe stava 3 ovog člana, osiguravač ne može novom savesnom osiguraniku staviti prigovor kojim se pobija sadržaj polise osiguranja koju je izdao, osim ako je u pitanju očigledna greška koju je novi osiguranik mogao primetiti.
Ustupanje prava na osiguranom predmetu drugom licu ne povlači za sobom i prenos prava iz osiguranja, ako o tome nema izričitog ili prećutnog sporazuma između osiguranika i sticaoca prava.
Osiguranik ne može preneti svoje pravo iz osiguranja u smislu stava 1 ovog člana, ako je mogućnost takvog prenosa izričito isključena u ugovoru o osiguranju.
Osigurani predmet treba da bude označen u ugovoru o osiguranju i u polisi osiguranja, ako je izdata, na način koji omogućava utvrđivanje njegovog identiteta.
Ako se osigurani predmet, nedovoljno ili pogrešno označi tako da se ne može ni posredno utvrditi da li je bio izložen osiguranom riziku i oštećen, osiguravač nije obavezan da naknadi nastalu štetu.
Vrednost osiguranog predmeta koja je dogovorno utvrđena u ugovoru o osiguranju ili u polisi osiguranja (ugovorena vrednost) obavezna je za osiguravača i osiguranika.
Osiguravač može da ospori ugovorenu vrednost, samo ako je u pitanju očigledna greška, ili ako u većoj meri premašuje stvarnu vrednost osiguranog predmeta, tako da bi naknada štete, na osnovu takve vrednosti pružila osiguraniku znatnu neopravdanu dobit.
Kao vrednost osiguranog predmeta uzima se njegova vrednost na početku osiguranja (stvarna vrednost), ako nije drukčije izričito ugovoreno.
Stvarna vrednost osiguranog predmeta ne mora da bude označena u ugovoru ili polisi osiguranja.
Osiguravač je obavezan da za štetu pokrivenu osiguranjem da naknadu samo do iznosa navedenog u ugovoru o osiguranju (u daljem tekstu: osigurani iznos) na koji je osiguranje zaključeno, ako ovim zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno.
Ako nije drukčije izričito ugovoreno, osigurani iznos ne predstavlja ujedno i ugovorenu vrednost osiguranog predmeta.
Ako je osigurani iznos veći od ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranog predmeta, prilikom likvidacije štete uzeće se u obzir samo ugovorena, odnosno stvarna vrednost osiguranog predmeta.
Ako je osigurani iznos manji od ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranog predmeta, osiguravač je obavezan da naknadi nastalu štetu samo srazmerno odnosu između osiguranog iznosa i ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranog predmeta.
Ako je isti predmet osiguran od istih rizika, za isto vreme i u korist istog osiguranika kod dva ili više osiguravača, a ukupni osigurani iznosi prelaze ugovorenu, odnosno stvarnu vrednost tog predmeta, osiguranik može da traži delimičnu ili potpunu naknadu štete iz osiguranja od osiguravača po svom izboru, s tim da ukupno dobijene naknade ne mogu da pređu iznos štete koja se može pokriti osiguranjem.
Osiguravači koji su u slučajevima iz stava 1 ovog člana na traženje osiguranika isplatili naknadu štete imaju pravo regresa prema ostalim osiguravačima srazmerno njihovim obavezama iz ugovora o osiguranju.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, osiguravači koji prema odredbama ugovora o osiguranju ili zakonu koji se na njihov ugovor o osiguranju primenjuje, nisu dužni da kod dvostrukog osiguranja naknade srazmeran deo štete koju su platili ostali osiguravači, nemaju pravo regresa prema tim osiguravačima za štete koje su neposredno naknadili osiguraniku.
Osiguravači imaju pravo na punu premiju za zaključeno osiguranje, nezavisno od toga da li je do slučaja iz stava 1 ovog člana došlo slučajno ili namerno, ako nije drukčije ugovoreno.
Prilikom podnošenja odštetnog zahteva jednom osiguravaču, osiguranik je dužan da ga obavesti o svim ostalim ugovorima kojima je isti predmet osiguran od istih rizika za isto vreme u njegovu korist.
Ugovarač osiguranja je obavezan da osiguravaču plati premiju neposredno posle zaključenja ugovora o osiguranju, ako nije drukčije ugovoreno.
Osiguravač nije obavezan da izdatu polisu osiguranja preda ugovaraču osiguranja pre nego što ugovarač osiguranja plati dužnu premiju.
Prilikom likvidacije štete, osiguravač može da od naknade iz osiguranja odbije iznos premije koja se još duguje.
Neplaćanje premije u roku ne oslobađa osiguravača njegove obaveze iz ugovora o osiguranju i ne daje mu pravo da raskine ugovor o osiguranju, ako nije drukčije ugovoreno.
Ako se ugovor o osiguranju zaključi s tim da se premija osiguranja naknadno odredi, visina premije utvrđuje se u primerenoj visini, srazmerno težini rizika.
Ugovarač osiguranja je dužan da osiguravaču plati premiju za zaključeno osiguranje i kad je osigurani predmet prestao da bude izložen osiguranim rizicima pre zaključenja ugovora o osiguranju, pod uslovom da osiguravač za to nije znao prilikom zaključenja ugovora o osiguranju.
Osiguravač je obavezan da ugovaraču osiguranja vrati naplaćenu premiju ako osigurani predmet nije uopšte bio izložen osiguranim rizicima ili ako je ugovor o osiguranju poništen bez krivice ugovarača osiguranja i osiguranika.
Ako je izdata polisa osiguranja, osiguravač je dužan da vrati premiju ovlašćenom imaocu polise.
Prilikom povraćaja premije, osiguravač može da zadrži jedan deo premije u uobičajenoj ili ugovorenoj visini za pokriće svojih troškova u vezi sa zaključenim osiguranjem.
Kod osiguranja na određeno putovanje, ako je usled postupka osiguranika ili po njegovom pristanku došlo do znatnijeg odstupanja od osiguranog putovanja (promena putovanja, skretanje s puta, neopravdano zadocnjenje i sl.), osiguravač nije obavezan da naknadi štetu nastalu posle tog odstupanja.
Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i kad je šteta nastala pošto se brod vratio na predviđeni put.
Od odredbe stava 1 ovog člana izuzimaju se slučajevi odstupanja izvršenih u interesu osiguravača ili u cilju spasavanja imovine i života na moru i unutrašnjim vodama i pružanja lekarske pomoći, kao i slučajevi kad odstupanja nisu imala znatnijeg uticaja na nastanak i veličinu štete.
Kod osiguranja na određeno vreme, osiguranje počinje da teče u 0 časova prvog i završava se u 24 časa poslednjeg dana predviđenog u ugovoru o osiguranju.
Vreme iz stava 1 ovog člana računa se po zvaničnom vremenu mesta u kome je izdata polisa osiguranja, a ako nema polise, po zvaničnom vremenu mesta u kome je zaključen ugovor o osiguranju.
Ako u ugovoru o osiguranju nije drukčije određeno, plovidbenim osiguranjem pokrivaju se rizici kojima je izložen osiguranik predmeta za vreme plovidbe, i to: plovidbena nezgoda, elementarna nepogoda, eksplozija, požar i razbojništvo.
Ugovorom o osiguranju mogu da se pokriju i drugi rizici kojima je osigurani predmet izložen za vreme trajanja osiguranja, kao što su krađa i neisporuka, manipulativni rizici, ratni i politički rizici itd.
Promena rizika posle zaključenog ugovora o osiguranju do koje dolazi nezavisno od volje osiguranika, ne utiče na važnost osiguranja i obaveze stranaka.
Ako je usled postupka osiguranika ili po njegovom pristanku došlo do znatnog pogoršanja rizika, osiguravač nije obavezan da naknadi štetu koja može da se pripiše takvoj promeni rizika. Ako je usled postupka osiguranika ili po njegovom pristanku došlo do poboljšanja rizika, osiguravač nije obavezan da vrati osiguraniku srazmeran deo već naplaćene premije, odnosno da srazmerno smanji već ugovorenu premiju.
Ako nije drukčije ugovoreno, osiguranjem su pokrivene štete nastale usled osiguranih rizika, i to:
1) potpuni gubitak osiguranog predmeta;
2) delimični gubitak i oštećenje osiguranog predmeta;
3) troškovi spasavanja i troškovi neposredno prouzrokovani nastupanjem osiguranog slučaja;
4) zajedničke havarije;
5) nagrade za spasavanje;
6) troškovi utvrđivanja i likvidacije štete pokrivene osiguranjem.
Osiguranjem nije pokrivena odgovornost osiguranika za štetu pričinjenu trećim licima, ako ugovorom o osiguranju nije drukčije određeno.
Osiguranjem mogu da se pokriju i štete nastale pre zaključenja ugovora o osiguranju, pod uslovom da u trenutku zaključenja ugovora ugovarač osiguranja i osiguranik nisu znali niti morali da znaju da je već nastupio osigurani slučaj ili, ako su u trenutku zaključenja ugovora obe ugovorne strane znale za nastupanje osiguranog slučaja - da nisu znale za obim nastale štete.
Iz osiguranja su isključene štete nastale posredno ili neposredno zbog namernog postupka osiguranika.
Ako u ugovoru o osiguranju nije drukčije određeno, iz osiguranja su isključene i štete nastale posredno ili neposredno zbog:
1) krajnje nepažnje osiguranika;
2) namernog postupka ili krajnje nepažnje lica za čije postupke, po zakonu, odgovara osiguranik;
3) nastupanja ratnih rizika.
Odredbe stava 2 ovog člana ne odnose se na štete nastale zbog namernog postupka ili krajnje nepažnje posade broda, kao ni na štete nastale usled radnji i propuštanja osiguranika - zapovednika ili drugog člana posade broda ili pilota u plovidbi i rukovanju brodom.
Kao potpuni gubitak osiguranog predmeta, u smislu ovog zakona, uzima se potonuće bez mogućnosti vađenja, uništenje, nestanak i trajno oduzimanje celog osiguranog predmeta, kao i takvo njegovo oštećenje koje ne može da se popravi i zbog koga osigurani predmet prestaje da bude stvar određene vrste.
U slučaju potpunog gubitka osiguranog predmeta, iz osiguranja se naknađuje šteta u visini njegove stvarne vrednosti, odnosno ako je vrednost ugovorena - u visini ugovorene vrednosti, ali ne preko osiguranog iznosa.
Isplatom naknade iz stava 2 ovog člana, na osiguravača prelaze sva prava koja osiguranik ima na osiguranom predmetu ako ih se osiguravač tom prilikom ne odrekne.
Ako je osigurani predmet bio podosiguran, prava na osigurani predmet prelaze na osiguravača u smislu stava 3 ovog člana samo srazmerno odnosu između osiguranog iznosa i ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranog predmeta.
U slučaju oštećenja osiguranog predmeta ili gubitka jednog njegovog sastavnog dela, iz osiguranja se naknađuje šteta u visini troškova nužnih za popravku i dovođenje osiguranog predmeta u prvobitno stanje, ali ne preko osiguranog iznosa.
Ako je osigurani predmet podosiguran, troškovi popravke, u smislu stava 1 ovog člana, naknađuju se srazmerno odnosu između osiguranog iznosa i njegove ugovorene, odnosno stvarne vrednosti.
Ako osigurani predmet ne može da se popravi i dovede u prvobitno stanje, kao i u slučaju gubitka izvesne količine, odnosno dela osiguranog predmeta (delimičan gubitak), iz osiguranja se naknađuje šteta u procentu gubitka vrednosti osiguranog predmeta primenjenog na osigurani iznos.
Ako je osigurani predmet nadosiguran, procent gubitka vrednosti, u smislu stava 3 ovog člana, primenjuje se na njegovu ugovorenu, odnosno stvarnu vrednost.
Troškovi osiguranika u cilju izbegavanja štete od neposredne opasnosti ili smanjenja već nastalih šteta (troškovi spasavanja) naknađuju se iz osiguranja, ako su učinjeni razumno ili u saglasnosti sa osiguravačem i ako su u pitanju štete pokrivene osiguranjem.
Troškovi iz stava 1 ovog člana, bez obzira na koristan rezultat, naknađuju se iz osiguranja i kad zajedno sa naknadom štete premašuju osigurani iznos.
Troškovi osiguranika nastali neposredno zbog nastupanja osiguranog slučaja, naknađuju se iz osiguranja samo do osiguranog iznosa.
Ako je osigurani predmet podosiguran, troškovi spasavanja, kao i troškovi nastali neposredno zbog nastupanja osiguranog slučaja, naknađuju se srazmerno odnosu između osiguranog iznosa i ugovorene, odnosno stvarne vrednosti tog predmeta.
Izuzetno od odredbe stava 4 ovog člana, troškovi spasavanja koji su učinjeni na traženje osiguravača i pored opravdanog protivljenja osiguranika, naknađuju se u potpunosti bez obzira na odredbe o podosiguranju.
U slučaju zajedničke havarije nastale u vezi sa osiguranim rizicima, iz osiguranja se naknađuju gubici i oštećenja osiguranog predmeta i troškovi osiguranika u vezi sa osiguranim predmetom koji su priznati u punovažnoj deobnoj osnovi, kao i doprinosi u zajedničku havariju koji su za osigurani predmet određeni u takvoj deobnoj osnovi.
Pored naknade iz stava 1 ovog člana, osiguravač je obavezan da za osiguranika pruži obezbeđenje koje se u vezi sa nastalom zajedničkom havarijom traži za osigurani predmet, uz uslov da na njegovo traženje osiguranik sa svoje strane pruži odgovarajuću garanciju.
Kod utvrđivanja visine naknade iz stava 1 ovog člana, shodno se primenjuju odredbe čl. 754 i 755 ovog zakona, nezavisno od vrednosti osiguranog predmeta utvrđene u punovažnoj deobnoj osnovi.
Isplatom naknade za gubitke, oštećenja i troškove, u smislu stava 1 ovog člana, na osiguravača prelazi pravo osiguranika na doprinos iz zajedničke havarije, ali samo do iznosa isplaćene naknade uvećane za odgovarajući iznos kamate i provizije koji su priznati u punovažnoj deobnoj osnovi.
Iz osiguranja se naknađuju nagrade za spasavanje osiguranog predmeta od opasnosti pokrivenih osiguranjem koje je osiguranik dužan da plati, kao i troškove postupka utvrđivanja nagrade.
Ako je osigurani predmet podosiguran, na naknadu iz stava 1 ovog člana primenjuju se odredbe člana 742 ovog zakona, nezavisno od vrednosti koja je služila kao osnov za određivanje visine nagrade za spasavanje.
Troškovi osiguranika koji su bili potrebni za utvrđivanje i likvidaciju štete pokrivenih osiguranjem, naknađuju se iz osiguranja u potpunosti i u slučaju podosiguranja.
Osiguranik ima pravo da traži naknadu iz osiguranja kao da je nastao potpuni gubitak u smislu člana 753 ovog zakona, ako je potpuni gubitak osiguranog predmeta neizbežan, ili ako je ceo osigurani predmet privremeno oduzet, a ne vrati se osiguraniku u roku od šest meseci, kao i ako izdaci za spasavanje i troškovi opravke koji treba da se izvrše prelaze ugovorenu, odnosno stvarnu vrednost osiguranog predmeta.
Osiguranik gubi pravo iz stava 1 ovog člana ako u roku od dva meseca od dana kad je saznao za okolnosti na kojima zasniva svoje pravo, ne podnese obrazloženi pismeni zahtev osiguravaču za isplatu naknade u smislu stava 1 ovog člana.
Zahtev osiguranika po odredbi stava 2 ovog člana treba da bude bez uslova i da se odnosi na ceo osigurani predmet.
Ako osiguravač prihvati zahtev osiguranika ili ako ga ne ospori u roku od mesec dana od dana prijema zahteva, šteta se naknađuje po odredbama člana 753 st. 2, 3 i 4 ovog zakona.
Ako osiguravač ospori zahtev osiguranika i dođe do spora između osiguravača i osiguranika, sud će ceniti da li su ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog člana prema okolnostima koje su postojale na dan kad je osiguranik podneo zahtev.
Osiguravač je obavezan da naknadi uzastopne štete nastale za vreme istog osiguranja i kad ukupna visina naknade za pokrivene štete prelazi osigurani iznos.
Ako posle delimičnog gubitka ili oštećenja za vreme istog osiguranja dođe do potpunog gubitka osiguranog predmeta, osiguravač je obavezan da, pored naknade za potpuni gubitak, naknadi još samo troškove pokrivene osiguranjem, koje je osiguranik imao u vezi sa delimičnim gubitkom i oštećenjem.
Ako nisu ispunjeni posebno ugovoreni uslovi koji su bili bitni za odluku o pružanju pokrića uopšte, osiguravač može da traži poništaj ugovora o osiguranju.
Ako nisu ispunjeni posebno ugovoreni uslovi koji su bili od značaja samo za težinu pojedinih rizika i veličinu štete, osiguravač može od naknade iz osiguranja da odbije deo štete koji je verovatno nastao usled neispunjenja tih uslova.
Osiguranik je dužan da za vreme trajanja osiguranja vodi brigu o osiguranom predmetu pažnjom dobrog privrednika i da ne preduzima ništa što bi onemogućilo ostvarenje prava na naknadu štete od lica odgovornog za štetu.
U slučaju ostvarenja osiguranog rizika, osiguranik je dužan:
1) da preduzme, po mogućnosti u saglasnosti sa osiguravačem, sve razumne mere potrebne da se izbegne, odnosno smanji šteta;
2) da o nastaloj šteti obavesti osiguravača ili njegovog ovlašćenog predstavnika čim za štetu sazna;
3) da obezbedi pravo na naknadu štete od lica odgovornog za štetu.
Ako osiguranik namerno ili iz krajnje nepažnje ne vodi brigu o osiguranom predmetu za vreme trajanja osiguranja, ili ne izvrši svoju dužnost iz tačke 1 stava 2 ovog člana, osiguravač nije obavezan da naknadi štetu koja je zbog toga nastala.
Ako osiguranik namerno ili iz krajnje nepažnje onemogući ostvarenje prava na naknadu štete za vreme trajanja osiguranja od lica odgovornog za štetu ili ne izvrši svoje dužnosti iz tač. 2 i 3 stava 2 ovog člana, osiguravač može od naknade iz osiguranja odbiti iznos u visini štete koju je zbog toga pretrpeo.
Prilikom podnošenja odštetnog zahteva, osiguranik treba, na traženje osiguravača, da pruži podatke i dostavi raspoloživu dokumentaciju i ostala dokazna sredstva koja su potrebna za utvrđivanje prirode, uzroka i visine štete, kao i ostalih okolnosti na osnovu kojih može da se utvrdi ili bar učini verovatnim njegovo pravo na naknadu iz osiguranja.
Ako osiguranik namerno ili iz krajnje nepažnje propusti da blagovremeno utvrdi štetu na ugovoreni ili, ako o tome nema ugovornih odredaba, na uobičajeni način, osiguravač je obavezan da naknadi tu štetu samo ako osiguranik podnese verodostojne dokaze o prirodi, uzrocima i visini štete, kao i okolnostima bitnim za utvrđivanje da je šteta pokrivena osiguranjem.
Osiguravač je dužan da naknadu iz osiguranja plati u roku od mesec dana od dana pošto mu osiguranik dostavi odštetni zahtev, u smislu člana 763 ovog zakona, sa svim podacima i dokumentacijom kojima se utvrđuje njegova obaveza iz ugovora o osiguranju.
Ako su u ugovoru o osiguranju koji je zaključen sa više osiguravača označeni njihovi posebni udeli, svaki osiguravač je dužan da naknadi štetu samo srazmerno svom udelu.
Isplatom naknade iz osiguranja sva prava osiguranika prema trećim licima, nastala u vezi sa štetom za koju je isplaćena naknada, prelaze na osiguravača, ali najviše do isplaćenog iznosa.
Ako je osigurani predmet bio podosiguran, prava osiguranika iz stava 1 ovog člana prelaze na osiguravača samo srazmerno odnosu između osiguranog iznosa i ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranog predmeta.
Osiguranik je dužan da osiguravaču, na njegov zahtev, pruži punu pomoć u ostvarivanju prava prema trećim licima i da mu izda uredno popunjenu i potpisanu ispravu o ustupanju svojih prava.
Potraživanja iz ugovora o osiguranju zastarevaju za pet godina.
Rok iz stava 1 ovog člana počinje da teče:
1) od dana kad su utvrđeni doprinos i nagrada koje treba da plati osiguranik - za potraživanja naknade za doprinos u zajedničku havariju i za nagradu za spasavanje;
2) od dana kad osiguranik dobije zahtev trećeg lica za naknadu štete - za potraživanje naknade za štete nanete trećim licima;
3) od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je nastalo potraživanje - za ostala potraživanja.
Odredbe člana 729, člana 736 stav 1 člana 743 stav 5 i člana 752 stav 1 ovog zakona ne mogu se menjati ni odredbama ugovora o osiguranju.
2. Osiguranje broda
Osiguranje broda obuhvata trup broda, njegove mašine, uređaje i opremu, redovne zalihe goriva, maziva i ostalog brodskog materijala, kao i zalihe hrane i pića potrebne za posadu broda.
Vanredne zalihe goriva, maziva i ostalog materijala, zalihe hrane i pića koje ne služe za redovne potrebe posade broda, kao i troškovi opremanja i osiguranja broda obuhvaćeni su osiguranjem broda samo ako je to izričito ugovoreno.
Osiguranje broda na određeno putovanje počinje od početka ukrcavanja tereta u polaznoj luci, odnosno pristaništu navedenom u ugovoru o osiguranju i traje dok se ne završi iskrcavanje tereta u odredišnoj luci, odnosno pristaništu navedenom u tom ugovoru, ali ne duže od 21 dan od dana dolaska broda u tu luku, odnosno pristanište.
Ako se pre završetka iskrcavanja tereta po odredbi stava 1 ovog člana počne s ukrcavanjem tereta u odredišnoj luci, odnosno pristaništu za novo putovanje, osiguranje prestaje kad počne ukrcavanje novog tereta.
Ako se u polaznoj luci, odnosno pristaništu teret ne ukrcava, osiguranje počinje kad brod digne sidro ili se odveže u toj luci, odnosno pristaništu radi polaska na osigurano putovanje.
Ako se u odredišnoj luci, odnosno pristaništu teret ne iskrcava, osiguranje prestaje kad se brod usidri ili priveže u toj luci, odnosno pristaništu.
Ako se putovanje prekine pre odredišne luke, odnosno pristaništa, osiguranje prestaje u mestu u kome je putovanje prekinuto, pri čemu se shodno primenjuju odredbe st. 1, 2 i 4 ovog člana.
Brod je osiguran i za vreme neodložnih popravki oštećenja pokrivenih osiguranjem koje se izvode bez neopravdanog zadržavanja u usputnoj luci, odnosno pristaništu ili u odredišnoj luci, odnosno pristaništu neposredno po završetku osiguranog putovanja, ako se brod za to vreme ne može da koristi u privredne ili druge svrhe.
Ako se osiguranje broda na vreme završava dok se brod nalazi na putovanju, osiguranje se produžava do prve odredišne luke, odnosno pristaništa, ako se osiguranik toga nije odrekao pre isteka osiguranog vremena.
U pogledu završetka osiguranja u prvoj odredišnoj luci, odnosno pristaništu shodno se primenjuju odredbe člana 770 ovog zakona.
Osiguranje se produžava i za vreme trajanja neodložnih popravki oštećenja pokrivenih osiguranjem koje su započete u toku trajanja ili neposredno posle isteka osiguranja, a izvode se bez neopravdanih zadržavanja, ako se brod za to vreme ne može da koristi u privredne ili druge svrhe.
U slučaju produženja osiguranja po odredbi stava 1 ovog člana, osiguravač ima pravo na dopunsku premiju srazmerno vremenu za koje je osiguranje produženo.
Iz osiguranja broda su isključene štete nastale posredno ili neposredno zbog mane ili nesposobnosti broda za plovidbu, ako je osiguranik za njih znao ili mogao da sazna pažnjom urednog brodara i spreči njihove posledice.
Odredba stava 1 ovog člana ne primenjuje se na štete nastale zbog mane ili nesposobnosti broda za plovidbu za koje je osiguravač bio obavešten ili saznao na drugi način prilikom zaključenja ugovora o osiguranju.
Pod nesposobnošću broda za plovidbu, u smislu ovog člana, podrazumeva se njegova opšta nesposobnost, kao i nesposobnost za određeno putovanje i prevoz koje brod vrši, bilo zbog tehničkih nedostataka ili zbog njegove nedovoljne opremljenosti, neodgovarajuće posade, prekomernog ili nepravilnog ukrcavanja tereta, ukrcanja putnika preko dozvoljenog broja ili iz drugih razloga.
Kod osiguranja broda na vreme, iz osiguranja su isključene i štete nastale posredno ili neposredno zbog rizika ostvarenih van granice plovidbe predviđene u ugovoru o osiguranju.
Ako je brod nestao, pretpostavlja se da je potpuni gubitak broda nastupio dana na koji se odnose poslednje vesti o njemu.
Ako su zajedno sa brodom osigurani i izvesni troškovi, u smislu člana 769 stav 2 ovog zakona, od naknade za potpuni gubitak odbijaju se osigurani troškovi koje je osiguranik uštedeo usled gubitka broda.
Ako se oštećeni brod opravi ili izgubljeni delovi trupa broda, mašina, uređaja, opreme ili zalihe zamene, iz osiguranja se naknađuje šteta u visini stvarnih troškova nužnih za popravku broda ili zamenu delova, ali ne i šteta zbog gubitka vrednosti broda do koga je došlo i pored izvršenih popravki i zamene delova.
Ako se usled popravke broda ili zamene delova znatno poveća stvarna vrednost broda, od naknade iz osiguranja se odbija uvećani deo vrednosti koji je na taj način nastao.
Ako se oštećeni brod ne popravi ili izgubljeni delovi ne zamene u toku trajanja osiguranja ili neposredno posle toga, a osiguranik traži da se šteta naknadi pre nego što se izvrši popravka, odnosno zamena, iz osiguranja se naknađuje šteta u procentu gubitka vrednosti broda primenjenog na osigurani iznos, ali ne preko procenjenih troškova popravke broda, odnosno zamene delova broda.
3. Osiguranje robe
Jednom ugovorenom vrednosti, a ako vrednost nije ugovorena - jednim osiguranim iznosom, mogu da se osiguraju, pored vrednosti robe u polaznom mestu, još i troškovi osiguranja, vozarine, carine i ostali troškovi u vezi sa prevozom i isporukom robe, kao i očekivana dobit, pri čemu nije potrebno da se u ugovoru izričito navedu svi ovi troškovi i očekivana dobit, koji su pokriveni istim ugovorom o osiguranju.
Osiguranje robe na određeno putovanje počinje od početka ukrcavanja na prvo prevozno sredstvo u mestu predviđenom u ugovoru o osiguranju radi izvršenja osiguranog putovanja i traje dok se roba ne iskrca sa poslednjeg prevoznog sredstva u odredištu predviđenom u ugovoru o osiguranju.
Ako se putovanje prekine u nekom uputnom mestu, osiguranje prestaje iskrcanjem robe sa poslednjeg prevoznog sredstva u tom mestu.
Odredbe ovog člana ne odnose se na odredbe člana 746 ovog zakona u pogledu odstupanja od osiguranog putovanja.
Iz osiguranja su isključene štete, nastale usled mane ili prirodnih svojstava robe, ako nije drukčije ugovoreno.
Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i na slučaj kad je do štete došlo zbog zadocnjenja prevoznog sredstva nastalog zbog osiguranog rizika.
U slučaju potpunog gubitka robe, iz osiguranja se naknađuje vrednost robe u polaznom mestu i vrednost ostalih interesa obuhvaćenih istom ugovorenom vrednosti, odnosno istim osiguranim iznosom u smislu člana 775 ovog zakona.
Ako je osiguranik zbog potpunog gubitka robe ili iz drugih razloga uštedeo izvesne troškove koji su bili osigurani zajedno sa vrednošću robe u polaznom mestu, od naknade za potpuni gubitak odbijaju se tako ušteđeni troškovi.
Kod osiguranja robe procent gubitka vrednosti po odredbi člana 754 stav 3 ovog zakona utvrđuje se upoređivanjem vrednosti robe u zdravom i oštećenom stanju u mestu u kome se osigurano putovanje završava.
Ako se oštećena roba pre dolaska na odredište proda u sporazumu sa osiguravačem radi izbegavanja veće štete, iz osiguranja se naknađuje razlika između čistog iznosa dobijenog prodajom i osiguranog iznosa, ili, ako je roba nadosigurana - razlika između čistog iznosa dobijenog prodajom i ugovorene, odnosno stvarne vrednosti robe.
Ako se usled nastupanja osiguranog slučaja roba iskrca sa broda pre odredišta, iz osiguranja se, po odredbi člana 755 stav 3 ovog zakona, naknađuju, pored troškova iskrcavanja, još i troškovi uskladištenja, kao i višak troškova daljeg otpremanja robe do odredišta, koji padaju na teret osiguranika.
Pored slučajeva iz člana 759 stav 1 ovog zakona, osiguranik ima pravo da traži naknadu iz osiguranja kao da je nastao potpuni gubitak osigurane robe po odredbi člana 753 ovog zakona još i u slučajevima:
1) kad je brod u toku putovanja postao nesposoban za plovidbu zbog ostvarenja osiguranog rizika, a roba nije mogla da se otpremi do odredišta u roku od šest meseci posle toga, ili ako bi troškovi otpremanja robe, koji padaju na teret osiguranika, bili veći od ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranih interesa na robi;
2) kad je roba, usled oštećenja, izgubila četiri petine svoje vrednosti a ne može da se popravi i dovede u pređašnje stanje;
3) kad izdaci za spasavanje i troškovi opravki i otpreme oštećene robe do odredišta, koji treba da se izvrše i koji padaju na teret osiguranika, prelaze ugovorenu, odnosno stvarnu vrednost osiguranih interesa na robi.
Ako se veći broj pošiljaka koje se uzastopno otpremaju osigurava jednim opštim ugovorom o osiguranju, ugovarač osiguranja je dužan da sve takve pošiljke naknadno prijavi osiguravaču kad se otpreme, sa svim podacima potrebnim za konačno utvrđivanje obaveza stranaka, saglasno opštem ugovoru o osiguranju.
Ako opštim ugovorom o osiguranju nije utvrđena širina pokrića koja se pruža ili vrednost na koju se pojedine pošiljke osiguravaju, ugovarač osiguranja je dužan da svoj zahtev u tom pogledu prijavi osiguravaču, po mogućnosti pre početka putovanja.
Ako ugovarač osiguranja ne ispuni za pojedine pošiljke svoju dužnost iz stava 2 ovog člana pre nastanka štete, ili ako štete nema - pre svršetka osiguranog putovanja, smatra se da su te pošiljke osigurane od rizika iz člana 748 stav 1 ovog zakona na stvarnu vrednost u smislu člana 739 ovog zakona uvećanu za iznos vozarine koja pada na teret osiguranika i troškove osiguranja.
Ako ugovarač osiguranja namerno ili iz krajnje nepažnje ne izvrši svoju dužnost iz stava 1 ovog člana, osiguravač ima pravo da raskine opšti ugovor o osiguranju i da odbije isplatu naknade za štete nastale kod neprijavljenih pošiljaka.
Osiguravač ima pravo na premiju osiguranja i za neprijavljene pošiljke, ako su bile makar i kratko vreme izložene rizicima prema opštem ugovoru o osiguranju, pa i u slučaju raskida ugovora u smislu stava 4 ovog člana.
Osiguravač je obavezan da na traženje ugovarača osiguranja, preda polisu, u smislu člana 735 ovog zakona, za svaku prijavljenu pošiljku.
4. Osiguranje vozarine
U slučaju potpunog gubitka vozarine usled potpunog gubitka robe za koju je vozarina plaćena ili treba da se plati, šteta se naknađuje po odredbi člana 753 stav 2 ovog zakona, s tim da na osiguravača vozarine ne prelaze prava koja osiguranik ima na robu.
Ako je osigurana vozarina koja je plaćena ili treba da se plati za određenu robu, naknada za štetu usled osiguranih rizika, ako ne može da se utvrdi na drugi način, utvrđuje se u istoj srazmeri kao i naknada za štetu na robi na koju se vozarina odnosi.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, na osiguranje vozarine za prevoz određene robe, shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na osiguranje robe, a na osiguranje druge vozarine - odredbe koje se odnose na osiguranje broda.
5. Osiguranje od odgovornosti
Kod osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, iz osiguranja se naknađuju iznosi koje je osiguranik obavezan da plati ovim licima u vezi sa svojom odgovornošću pokrivenom osiguranjem, kao i troškovi potrebni za utvrđivanje visine njegove obaveze.
Iz osiguranja se naknađuju i troškovi mera preduzetih na traženje osiguravača i njegovih predstavnika ili u sporazumu s njim, radi zaštite od neopravdanih ili preteranih zahteva trećih lica, kao i troškovi razumnih mera koje je osiguranik preduzeo u istom cilju bez saglasnosti osiguravača ili njegovih predstavnika ako takva saglasnost nije mogla blagovremeno da se dobije.
Ako je u ugovoru o osiguranju predviđen iznos na koji je odgovornost osigurana, naknada iz stava 1 ovog člana daje se samo do osiguranog iznosa.
Ako je odgovornost brodara pokrivena istim ugovorom kojim je osiguran brod, naknada iz osiguranja odgovornosti, u smislu člana 787 ovog zakona, daje se nezavisno od visine naknade ostalih šteta pokrivenih osiguranjem broda.
Ako u ugovoru nije predviđen poseban iznos za osiguranje odgovornosti brodara, smatraće se da je njegova odgovornost osigurana na isti iznos na koji je osiguran i brod.
U slučaju sudara između dva broda istog osiguranika, primenjuju se odredbe o osiguranju odgovornosti brodara kao da brodovi pripadaju raznim licima.
Odredbe stava 1 ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju kad osigurani brod nanese štetu drugim sredstvima, odnosno imovini istog osiguranika.
6. Razna osiguranja
U slučaju potpunog gubitka očekivane dobiti usled potpunog gubitka robe, šteta se naknađuje po odredbi člana 753 stav 2 ovog zakona, s tim da na osiguravača očekivane dobiti ne prelaze prava koja osiguranik ima na robi.
Na osiguranje očekivane dobiti u vezi sa prevozom robe, shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na osiguranje robe.
Sedmi deo
PLOVIDBENE NEZGODE
Glava 1
SUDAR BRODOVA
Odredbe ove glave zakona odnose se na svaki plovni objekt bez obzira na njegovu namenu, uključujući i čamac, kao i hidroavion na vodi.
Ispitivanje udesa brodova propisuje Savezno ministarstvo za saobraćaj.
Odredbe ove glave zakona odnose se na odgovornost za štetu:
1) koju su brod, lica na brodu ili stvari na brodu pretrpeli zbog sudara brodova;
2) koju jedan brod prouzrokuje drugom brodu zbog vršenja manevra ili propuštanja da izvrši manevar, ili zbog nepridržavanja propisa o bezbednosti plovidbe, iako do sudara između brodova nije došlo;
3) koju prouzrokuje usidreni brod ili se nanese usidrenom brodu;
4) koju prouzrokuju jedan drugom brodovi koji plove u sastavu istog teglja, odnosno u istom potiskivanom sastavu.
Za odgovornost za štetu koja prilikom sudara brodova bude prouzrokovana radioaktivnim svojstvima ili istovremeno radio-aktivnim i toksičkim svojstvima, ili eksplozivnim ili drugim opasnim svojstvima nuklearnog goriva, ili radioaktivnim svojstvima proizvoda ili otpadaka, primenjuju se odredbe čl. 889 do 905 ovog zakona.
Za štete nastale u slučajevima navedenim u članu 793 ovog zakona odgovara brod čijom je krivicom šteta prouzrokovana.
Pod odgovornošću broda podrazumeva se odgovornost vlasnika broda i brodara.
Odgovornost broda prema odredbama ove glave zakona postoji i kad je šteta prouzrokovana radnjom ili propuštanjem radnje od strane pilota, bez obzira na to da li je pilotaža bila obavezna.
Ako je šteta prouzrokovana krivicom dva ili više brodova, svaki brod odgovara srazmerno svojoj krivici.
Ako obim krivice ne može da se utvrdi, odgovornost brodova za štetu deli se na jednake delove.
Kod štete prouzrokovane sudarom brodova nadoknađuje se i izgubljena dobit, bez obzira na stepen krivice.
Ako je sudarom brodova prouzrokovana smrt ili telesna povreda nekog lica, za nastalu štetu odgovaraju solidarno brodovi čijom je krivicom došlo do sudara.
Ako je do sudara brodova došlo na unutrašnjim vodama ili između brodova unutrašnje plovidbe, za naknadu štete prouzrokovane brodu koji nije kriv za sudar, kao i stvarima na njemu, odgovaraju solidarno brodovi čijom je krivicom došlo do sudara.
Brod koji je u slučajevima iz čl. 798 i 799 ovog zakona platio na ime naknade štete više nego što iznosi naknada srazmerna njegovoj krivici, ima pravo da zahteva od drugog broda da mu od isplaćenog iznosa namiri onoliko koliko bi na taj brod otpalo na ime naknade štete određene srazmerno njegovoj krivici.
Brod koji, iz razloga koji ne zavise od njega, ne može da naplati od drugog broda ili drugih brodova iznos na koji ima pravo prema stavu 1 ovog člana, može naplatu tog iznosa da zahteva od ostalih brodova čijom je krivicom nastala šteta srazmerno krivici svakog od tih brodova.
Ako je šteta prouzrokovana slučajem ili višom silom, ili ako ne može da se utvrdi uzrok zbog koga je nastao sudar brodova, štetu snosi oštećeni.
Zapovednik broda dužan je da brodu s kojim se sudario brod kojim on zapoveda, ako je moguće, saopšti ime i luku, odnosno pristanište upisa broda kojim zapoveda, ime poslednje luke, odnosno pristaništa iz koga je isplovio i ime luke, odnosno pristaništa u koje plovi.
Vlasnik broda i brodar ne odgovaraju za neizvršenje obaveze iz stava 1 ovog člana.
Zapovednik broda odgovara za neizvršenje obaveza iz stava 1 ovog člana.
Potraživanje naknade štete prouzrokovane sudarom brodova, zastareva za dve godine od dana sudara.
Regresni zahtev (član 800) zastareva za jednu godinu.
Zastarelost iz stava 1 ovog člana počinje da teče:
1) od dana pravosnažnosti sudske presude kojom se utvrđuje iznos solidarne odgovornosti;
2) od dana plaćanja ako nije pokrenut sudski postupak;
3) od dana kad je poverilac saznao za platežnu nesposobnost svog dužnika, s tim da rok zastarelosti ne može da bude duži od dve godine od dana plaćanja, odnosno od dana pravosnažnosti sudske presude - kod zahteva za raspodelu dela platežno nesposobnog dužnika (član 800 stav 2).
Odredbe ove glave zakona ne odnose se na odredbe ovog zakona o ograničenju odgovornosti brodara, kao ni na prava i obaveze koje proizlaze iz ugovora o iskorišćavanju broda ili nekog drugog ugovora.
Glava 2
NAKNADA TROŠKOVA TRAGANJA I SPASAVANJA I NAGRADA
1. Zajedničke odredbe
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na spasavanje lica, brodova i stvari s tih brodova na moru i unutrašnjim vodama.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na svaki plovni objekt, bez obzira na njegovu namenu uključujući i čamac, kao i hidroavion na vodi.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na ratne brodove.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, odredbe čl. 817 do 820 i člana 821 stav 2 ovog zakona ne primenjuju se na ratne brodove.
2. Naknada troškova i nagrada
Troškove nastale u vezi sa traganjem i spasavanjem ugroženih lica na moru snosi jedinica lokalne samouprave na čijem području se dogodila nezgoda.
Troškovi nastali u vezi sa traganjem i spasavanjem ugroženih stvari na moru, odnosno unutrašnjim plovnim putevima nadoknađuju se iz vrednosti spasenih stvari.
Ako troškovi traganja i spasavanja ugroženih stvari na moru, odnosno unutrašnjim plovnim putevima iznose više od njihove vrednosti, razlika se nadoknađuje iz saveznog budžeta.
Za spasavanje lica spasiocu ne pripada nagrada.
Izuzetno od odredbe stava 4 ovog člana, ako je u spasavanju učestvovalo više spasilaca od kojih su neki spasli lica a neki brod ili stvari s broda, spasiocu koji je spasao samo lica pripada pravični deo nagrade za spasavanje priznate spasiocu broda i stvari s broda.
Za svako spasavanje broda ili stvari s broda koje je dalo koristan rezultat, spasiocu pripada pravična nagrada.
Visina nagrade ne može da iznosi više od vrednosti spasenog broda, odnosno spasenih stvari.
Sud može, na zahtev stranke, da poništi ili izmeni ugovor o spasavanju broda ili stvari s broda, u sledećim slučajevima:
1) ako je ugovor zaključen u momentu i pod uticajem opasnosti i ako utvrdi da ugovorne odredbe nisu pravične;
2) ako utvrdi da je stranka na zaključenje ugovora bila navedena prevarom ili namernim prikrivanjem činjenica;
3) ako utvrdi da je ugovorena nagrada prema učinjenoj usluzi preterano visoka ili preterano niska.
Ako stranke nisu zaključile ugovor o spasavanju broda ili stvari s broda, ili ako su takav ugovor zaključile ali nisu ugovorile visinu nagrade za spasavanje, o visini nagrade, u slučaju spora, odlučuje sud.
Sud utvrđuje visinu nagrade za spasavanje, uzimajući u obzir prvenstveno postignuti uspeh, zalaganje i zasluge onih koji su izvršili spasavanje, opasnost u kojoj su se nalazili spasavani brod, lica i stvari s broda, spasioci i njihov brod, upotrebljeno vreme, troškove, pretrpljenu štetu, rizik odgovornosti i druge rizike spasioca, vrednost sredstava izloženih riziku i specijalnu opremljenost broda koji je spasavao, vrednost spasenog broda, stvari s broda i iznos vozarine i prevoznine.
Odredba stava 2 ovog člana primenjuje se i kad sud na osnovu člana 810 ovog zakona menja visinu ugovorene nagrade.
Ako ima više spasilaca, a spasioci se nisu sporazumeli o srazmeri u kojoj između njih treba da se podeli nagrada za spasavanje broda ili stvari s broda, o toj srazmeri odlučuje sud primenjujući odredbe člana 811 ovog zakona.
Sud može da smanji nagradu ili odredi da spasiocu ne pripada nagrada za spasavanje broda ili stvari s broda ako su spasioci svojom krivicom izazvali potrebu spasavanja ili ako su prilikom spasavanja izvršili krađu, utaju ili prevarnu radnju.
Spasilac koji se upustio u spasavanje broda ili stvari s broda protiv izričite i razumne zabrane od strane zapovednika broda, vlasnika broda ili brodara spasavanog broda, nema pravo na nagradu.
Ako se spasavanje broda i stvari s broda vrši na osnovu ugovora o spasavanju koji je zaključio zapovednik broda u opasnosti, nagradu za spasavanje dužan je da plati brodar spasenog broda, ako ugovorom nije drukčije predviđeno.
Ako je zaključen ugovor o spasavanju, vlasnik spasenih stvari ili lice koje ima pravo da raspolaže tim stvarima odgovara solidarno s licem obaveznim na plaćanje nagrade za spasavanje broda samo za deo nagrade koja se odnosi na te stvari.
Ako nije zaključen ugovor o spasavanju, nagradu za spasen brod dužan je da plati brodar spasenog broda, a nagradu za spasene stvari - vlasnik ili lice koje ima pravo da raspolaže tim stvarima.
Iznos nagrade za spasavanje koji preostane po odbitku iznosa štete nanesene brodu spasiocu prilikom spasavanja i troškova prouzrokovanih spasavanjem predstavlja čistu nagradu.
Određeni deo čiste nagrade pripada posadi broda spasioca.
Spasilac ne može da se odrekne dela nagrade koji sačinjava udeo članova posade u toj nagradi, bez pristanka članova posade broda spasioca.
Svaki član posade broda spasioca, posle isteka roka od jedne godine od dana kad je spasavanje završeno, može tužbom prema brodaru spasenog broda da ostvaruje nagradu za spasavanje u delu koji predstavlja njegov udeo u toj nagradi, ako brodar spasioca nije podneo u tom roku tužbu za isplatu nagrade za spasavanje.
Odredbe ove glave zakona koje se odnose na nagradu za spasavanje primenjuju se i u slučaju spasavanja između brodova istog vlasnika broda ili brodara.
Glava 3
VAĐENJE POTONULIH STVARI
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na vađenje brodova, čamaca, drugih plovnih objekata, vazduhoplova, njihovih delova i tereta i drugih stvari (u daljem tekstu: potonule stvari) potonulih u obalnom moru i unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije.
Na vađenje potonulih stvari za vreme spasavanja ili dok je trajala opasnost u kojoj se brod nalazio neposredno pre započetog spasavanja, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na spasavanje.
Potonulu stvar može da vadi domaće ili strano lice koje ima pravo da raspolaže tom stvari (u daljem tekstu: ovlašćeno lice).
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa može preduzeti mere za vađenje potonule stvari koja leži na takvom mestu kada predstavlja smetnju za plovidbu ili predstavlja opasnost od zagađivanja.
Ako lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa nije poznato lice ovlašćeno za vađenje potonule stvari ili kad mu je to lice poznato ali ono ne namerava da vadi potonulu stvar, ili kad bez opravdanog razloga prekine ili napusti započeto vađenje, vađenje potonule stvari može da preduzme registrovano i ovlašćeno preduzeće ili drugo pravno lice.
Smatra se da poznato ovlašćeno lice ne namerava da preduzme vađenje potonule stvari, odnosno da je prekinulo ili napustilo to vađenje, ako u roku određenom u zakonu ne podnese izjavu da namerava da vadi potonulu stvar, ili ako u roku koji odredi lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa ne započne vađenje, odnosno ako ne nastavi radove na vađenju potonule stvari, koje je prekinulo ili napustilo bez opravdanog razloga
Smatra se da nepoznato ovlašćeno lice ne namerava da vadi potonulu stvar, ako u određenom roku ne podnese zahtev za vađenje i dokaze o svom pravu na vađenje potonule stvari.
Ako su za vađenje potonule stvari potrebna naročita nautička i tehnička sredstva i naročita stručnost, domaće ili strano ovlašćeno lice koje ne raspolaže tim sredstvima, odnosno stručnošću može svoju potonulu stvar da vadi iz obalnog mora i unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije samo posredstvom ovlašćenog jugoslovenskog preduzeća ili drugog pravnog lica.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, stranom ovlašćenom licu može se dozvoliti da vadi potonulu stvar samo ako ono ispunjava uslove iz stava 1 ovog člana, ili ako to vrši posredstvom drugog stranog lica koje ispunjava te uslove.
Dozvolu da strano ovlašćeno lice može da vadi potonulu stvar u obalnom moru i unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije, izdaje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Preduzeće ili drugo pravno lice koje je započelo vađenje potonule stvari, ne sme bez opravdanog razloga da prekine ili napusti te radove, ako bi njihovo prekidanje ili napuštanje moglo da prouzrokuje štetu ovlašćenom licu.
Vlasnik potonule stvari koji ne izvadi potonulu stvar u roku od deset godina od dana kad je potonula gubi to pravo.
Potonula stvar na kojoj postoji pravo svojine a koja nije izvađena u roku od deset godina od dana kad je potonula, postaje imovina Savezne Republike Jugoslavije.
Ako ne može da se utvrdi kad je stvar potonula, predpostavlja se da su brod, drugi plovni objekt, vazduhoplov ili njihovi delovi, teret i druge stvari koje su se na njima nalazile potonuli narednog dana od dana kada je primljena poslednja vest o brodu, plovnom objektu ili vazduhoplovu, a ostali predmeti - onog dana kad je utvrđena pozicija na moru ili unutrašnjim vodama gde je predmet potonuo.
Izvođač radova koji vadi potonulu stvar na osnovu rešenja lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa, odgovara za štetu koju prouzrokuje svojim radom, ako ne dokaže da se šteta nije mogla izbeći upotrebom dužne pažnje.
Ako ovlašćeno lice i izvođač radova drukčije ne ugovore, odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i na vađenje potonule stvari koje se obavlja na osnovu ugovora zaključenog između ovlašćenog lica i izvođača radova.
Za štetu prouzrokovanu vađenjem potonule stvari osim slučajeva iz st. 1 i 2 ovog člana, izvođač radova odgovara ako ne dokaže da je štetu skrivilo ovlašćeno lice ili lice za koje on odgovara.
Izvođač radova ima pravo na naknadu za izvršeno vađenje potonule stvari.
Izvođač radova nema pravo na naknadu za vađenje potonule stvari, ako je vađenju pristupio protiv izričite zabrane ovlašćenog lica.
Ako stranke drukčije ne ugovore, naknada za vađenje potonule stvari ne može da prekorači iznos vrednosti izvađene stvari.
Ograničenje iz stava 3 ovog člana ne odnosi se na naknadu za vađenje, odnosno uklanjanje ili uništenje potonule stvari koje je izvršeno po rešenju lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa.
Izvođač radova, ako nije drukčije ugovoreno, ima pravo zaloge na izvađenoj potonuloj stvari za obezbeđenje naknade za vađenje i čuvanje stvari i može da zadrži izvađenu stvar dok mu vlasnik stvari ne plati tu naknadu.
Potraživanje naknade za vađenje, uklanjanje ili uništenje potonule stvari zastareva za tri godine od dana kad je izvršeno vađenje, uklanjanje ili uništenje potonule stvari.
Rešenje lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa kojim se naređuje vađenje, uklanjanje ili uništenje potonule stvari koja je u svojini stranog lica, dostavlja se saveznom ministarstvu nadležnom za inostrane poslove.
Stvari potonule u obalnom moru i unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije koje su od interesa za vojsku, mogu se vaditi samo uz saglasnost saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Odredba stava 1 ovog člana odnosi se i na stvari potonule u obalnom moru, odnosno unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije koje su od značaja za odbranu.
Glava 4
ZAJEDNIČKE HAVARIJE
1. Zajedničke odredbe
Odredbe ove glave zakona odnose se na naknadu štete koju iz zajedničke havarije pretrpe učesnici plovidbe.
Odredbe ove glave zakona odnose se na pomorsku plovidbu, ako između stranaka nije drukčije ugovoreno a na unutrašnju plovidbu i pomorske čamce - ako je to između stranaka izričito ugovoreno.
Na određivanje pomorske, odnosno unutrašnje plovidbe, u smislu stava 2 ovog člana, odnose se odredbe člana 479 ovog zakona.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj glavi zakona imaju sledeće značenje:
1) zajednička havarija je svaki nameran i opravdan vanredan trošak i svaka namerna i opravdana šteta, učinjena, odnosno prouzrokovana od zapovednika broda ili drugog lica koje ga zamenjuje, radi spasavanja imovinskih vrednosti učesnika u istom pomorskom poduhvatu od stvarne opasnosti koja im zajednički preti;
2) učesnik plovidbenog poduhvata je vlasnik broda, brodar i lice koje je ovlašćeno da raspolaže teretom ukrcanim na brodu;
3) plovidbeni poduhvat je putovanje broda od momenta ukrcavanja do momenta iskrcavanja tereta svakog pojedinog učesnika poduhvata;
4) dužnička masa je imovina prema čijoj vrednosti se na osnovu odredaba ovog zakona doprinosi naknadi štete ili troškova koji su prouzrokovani zajedničkom havarijom;
5) poverilačka masa je šteta ili trošak koji su prouzrokovani zajedničkom havarijom koja se na osnovu odredaba ovog zakona naknađuju iz dužničke mase;
6) luka završetka zajedničkog poduhvata je luka u kojoj je iskrcan poslednji deo tereta koji se nalazio na brodu u momentu čina zajedničke havarije.
Štetu i trošak koji predstavljaju zajedničku havariju snose, na osnovu odredaba ovog zakona, svi učesnici plovidbe srazmerno vrednosti imovine koja ulazi u dužničku masu.
Ako odredbama ovog zakona ili ugovorom stranaka nije drukčije određeno, kao zajednička havarija priznaju se žrtve, štete i troškovi koji su neposredna ili neminovna posledica zajedničke havarije, osim takvih žrtava, šteta i troškova koji se po međunarodnim pomorskim običajima ne smatraju zajedničkom havarijom.
Kao zajednička havarija priznaju se i žrtve, štete i troškovi koji ne ispunjavaju uslove iz stava 1 ovog člana, ako se po međunarodnim pomorskim običajima smatraju zajedničkom havarijom.
Svaki trošak koji po svojoj prirodi nije trošak zajedničke havarije, ali je učinjen umesto nekog drugog troška koji bi, da je bio učinjen, bio priznat kao zajednička havarija, smatraće se zajedničkom havarijom i tako će biti priznat, bez obzira na eventualne uštede, ali samo do iznosa ušteđenog troška zajedničke havarije.
2. Doprinos u zajedničku havariju
Dužnost doprinosa u zajedničku havariju postoji i u slučaju kad je šteta ili trošak prouzrokovan krivicom jednog od učesnika plovidbenog poduhvata.
Odredbom stava 1 ovog člana ne dira se u prava učesnika plovidbenog poduhvata koji je doprineo u zajedničku havariju prema licima koja su svojom krivicom prouzrokovala štetu ili trošak.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno:
1) dužničku masu zajedničke havarije sačinjava spašena imovina, vrednost žrtvovane imovine i umanjena vrednost oštećene imovine;
2) poverilačku masu zajedničke havarije sačinjava žrtvovana vrednost i umanjena vrednost oštećene imovine, kao i troškovi koji se smatraju zajedničkom havarijom, uključujući i troškove likvidacije zajedničke havarije.
Izuzetno od odredbe člana 841 ovog zakona ne ulaze:
1) u dužničku masu - predmeti za ličnu upotrebu posade i prtljag putnika za koji nije izdata prtljažnica ili teretnica;
2) u poverilačku masu - gubitak ili šteta na izbačenom teretu koji nije bio smešten u brod u skladu sa priznatim običajima, teret ukrcan bez znanja brodara, kao i teret koji je namerno pogrešno naznačen.
Ako je spasen teret koji je ukrcan bez znanja brodara ili namerno pogrešno opisan, ovaj teret ulazi u dužničku masu.
Vrednost imovine koja ulazi u poverilačku i dužničku masu, osim troškova, određuje se prema vrednosti te imovine u vreme i u luci gde se završava zajednički poduhvat, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Troškovi se utvrđuju prema visini u kojoj su stvarno učinjeni.
Troškovi popravke broda, koji ulaze u poverilačku masu, nisu podložni odbicima po načelu "novo za staro" kad se stari materijal ili delovi zamenjuju novim, osim ako je brod stariji od 15 godina i u tom slučaju se odbija jedna trećina. Odbici se određuju prema starosti broda, računajući od 31 decembra one godine u kojoj je gradnja broda završena pa do dana zajedničke havarije, osim za izolaciju, čamce za spasavanje i slične čamce, uređuje i opremu veze i navigacije, mašina i kotlova, za koje se odbici određuju prema starosti pojedinih delova na koje se odbici odnose.
Odbici se računaju samo od cene novog materijala ili delova pošto su obrađeni i pripremljeni za ugrađivanje u brod, odnosno postavljanje na brod.
Nikakav odbitak ne vrši se za namirnice, zalihe, sidra i sidrene lance.
Takse i troškovi doka i navoza, kao i troškovi pomicanja broda, priznaju se u celini.
Troškovi čišćenja, bojenja i premaza dna broda ne priznaju se u zajedničku havariju, osim ako je dno bilo bojeno ili premazano u toku jedne godine pre zajedničke havarije i u tom slučaju se priznaje polovina tih troškova.
Nikakvi odbici po načelu "novo za staro" ne vrše se kod privremenih popravki.
Ako se radi o potpunom gubitku broda, iznos koji ulazi u poverilačku masu određuje se prema procenjenoj vrednosti broda u neoštećenom stanju, uz odbitak procenjene visine troškova popravke štete koja ne ulazi u zajedničku havariju, kao i eventualnog iznosa dobijenog od prodaje olupine.
Vrednost oštećenog tereta, koja ulazi u zajedničku havariju, određuje se na osnovu vrednosti tereta u vreme iskrcavanja utvrđene na osnovu trgovačke fakture ispostavljene primaocu ili, ako takve fakture nema, na osnovu vrednosti koju je teret imao u momentu ukrcavanja. U vrednost tereta u vreme ukrcavanja uključuju se troškovi osiguranja i vozarina, osim ako rizik za gubitak vozarine ne snose lica koja imaju interes na teretu.
Ako je tako oštećeni teret bio prodat, šteta se određuje prema razlici između neto iznosa dobijenog od prodaje i neto vrednosti tereta u neoštećenom stanju poslednjeg dana iskrcavanja u luci odredišta ili na dan završetka poduhvata, ako se poduhvat završio u nekoj drugoj luci.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, šteta ili gubitak prouzrokovani teretu čija je vrednost netačno prijavljena prilikom ukrcavanja s nižom vrednošću od vrednosti iz stava 1 ovog člana, određuju se prema tako prijavljenoj vrednosti.
Ako su žrtvovane stvari naknadno spasene, njihova vrednost se određuje na osnovu tržišne cene na dan spasavanja u mestu u kome su spasene, a od te vrednosti odbijaju se nužni i korisni troškovi spasavanja.
Odredba člana 846 stav 2 ovog zakona shodno se primenjuje i na teret iz stava 1 ovog člana.
U poverilačku masu priznaje se provizija od 2% na izdatke zajedničke havarije, osim onih za zarade i izdržavanje posade, kao i pogonskog goriva, maziva i zaliha, koji nisu nadoknađeni u toku putovanja. Ako iznosi potrebni za te izdatke nisu pribavljeni ni od jednog učesnika u plovidbenom poduhvatu već su pribavljeni prodajom tereta, trošak prouzrokovan pribavljanjem potrebnih iznosa ili gubitak pretrpljen od strane lica koje je ovlašćeno da raspolaže teretom prodatim u tom cilju, ulazi u poverilačku masu.
U iznose koji ulaze u poverilačku masu priznaju se godišnje propisane kamate do dana likvidacije zajedničke havarije.
Od dana likvidacije zajedničke havarije poverilac ima pravo da računa propisane kamate.
Vrednost koja ulazi u dužničku masu je:
1) za brod - neto vrednost po završetku plovidbenog poduhvata, s tim što se pri određivanju ove vrednosti ne uzima u obzir povoljniji ili nepovoljniji uticaj ugovora o zakupu ili brodarskog ugovora na vreme koje važi u pogledu tog broda;
2) za teret - vrednost prema odredbi člana 846 stav 1 ovog zakona, s tim da se od tako utvrđene vrednosti odbija svaki gubitak ili šteta nastali na teretu pre ili posle iskrcavanja;
3) za vozarinu i prevozninu - visina vozarine ili prevoznine, s tim da se od tog iznosa odbijaju svi troškovi, uključujući i zaradu posade, koji ne bi bili podneseni za vozarinu, odnosno prevozninu da su brod i teret bili potpuno izgubljeni u trenutku zajedničke havarije, a nisu bili priznati kao zajednička havarija;
4) za poverilačku masu - iznos utvrđen prema odredbama čl. 844 do 847 ovog zakona.
Od vrednosti iz stava 1 ovog člana odbijaju se dodatni izdaci koji su nastali u vezi sa vrednostima koje ulaze u dužničku masu posle zajedničke havarije, osim onih izdataka koji su priznati kao zajednička havarija.
Kad se teret proda pre nego što bude dopremljeno do odredišta, teret doprinosi u zajedničku havariju sa stvarnim neto iznosom dobijenim od njegove prodaje. Ovom iznosu se dodaje iznos priznat kao zajednička havarija.
Iznos koji se priznaje kao zajednička havarija za štetu ili gubitak broda, ili njegovih delova prouzrokovanih zajedničkom havarijom, je:
1) kad se radi o popravci ili zameni delova - stvarni razumni trošak popravke ili zamene, odnosno gubitak uz odbitak prema odredbi člana 845 ovog zakona;
2) kad se ne radi o popravci ili zameni delova - razumno smanjenje vrednosti koje proizlazi iz takve štete ili gubitka, ali koje ne prelazi procenjene troškove popravki.
Kad brod potpuno propadne, ili kad troškovi popravke prelaze vrednost broda posle njegove popravke, iznos koji se priznaje kao zajednička havarija je razlika između procenjene vrednosti broda u neoštećenom stanju, odbivši od te vrednosti troškove popravki koji se ne priznaju u zajedničku havariju, i procenjene vrednosti broda u oštećenom stanju. Ova vrednost može da se odredi prema neto iznosu dobijenom od prodaje, ako je brod prodat.
Brodar ima pravo da zadrži teret koji na osnovu člana 841 ovog zakona ulazi u dužničku masu dok ne dobije jemstvo da će mu dužnik isplatiti svoj deo doprinosa koji ga tereti u zajedničkoj havariji.
Brodar je dužan da zadrži teret ili pribavi odgovarajuće jemstvo i za potraživanje drugih učesnika u plovidbenom poduhvatu i, u zaštiti tih interesa, dužan je postupiti s dužnom pažnjom.
Ako brodar ne postupi po odredbi stava 2 ovog člana, dužan je da isplati deo doprinosa za koji poverilac iz zajedničke havarije dokaže da ga nije mogao naplatiti od lica koje je ovlašćeno da raspolaže teretom.
Odredbama st. 1, 2 i 3 ovog člana ne dira se u pravo brodara i ostalih učesnika u plovidbenom poduhvatu da se za isplaćeni iznos namire od lica koje je ovlašćeno da raspolaže teretom kome je teret predat bez dobijanja jemstva.
Poverilac iz zajedničke havarije koji ne dobije jemstvo da će njegovo potraživanje biti namireno ima pravo da zaustavi brod i teret da bi naplatio svoje potraživanje.
3. Postupak likvidacije zajedničke havarije
Postupak likvidacije zajedničke havarije sprovodi likvidator zajedničkih havarija (u daljem tekstu: likvidator), na osnovu odredaba ovog zakona.
Likvidator je lice osposobljeno i ovlašćeno za sprovođenje likvidacije zajedničkih havarija.
Brodar je ovlašćen da u cilju likvidacije zajedničke havarije, do isteka roka zastarelosti iz člana 871 ovog zakona, imenuje likvidatora. O imenovanju likvidatora brodar je dužan da u tom roku obavesti sud iz člana 866 stav 2 ovog zakona.
Ako brodar ne postupi po odredbi stava 1 ovog člana u roku od 30 dana od dana dolaska broda u luku završetka zajedničkog poduhvata, svaki učesnik plovidbenog poduhvata u kome je došlo do zajedničke havarije ima pravo da do isteka roka zastarelosti zatraži od suda da imenuje likvidatora.
Svaki učesnik zajedničkog poduhvata ima pravo da u roku od deset dana od dana dobijenog obaveštenja o imenovanju likvidatora podnese sudu iz člana 866 stav 2 ovog zakona prigovor na imenovanje likvidatora. O tom prigovoru sud rešava po pravilima po kojima se rešavaju prigovori protiv imenovanja sudskih veštaka.
Stranka u postupku za likvidaciju zajedničke havarije dužna je da, na zahtev likvidatora, stavi na raspolaganje isprave i druge dokaze koje likvidator zatraži.
Posle dobijenih podataka na osnovu člana 858 ovog zakona, likvidator sastavlja deobnu osnovu za likvidaciju zajedničke havarije.
Ako stranka u roku od 60 dana ili dužem roku koji likvidator odredi, ne stavi likvidatoru na raspolaganje tražene podatke i dokumentaciju, deobna osnova sastavlja se na osnovu podataka kojima likvidator raspolaže.
Deobnu osnovu likvidator sastavlja u svom prebivalištu.
Deobna osnova sastoji se od popisa poverilačke mase i dužničke mase i vrednosti njihovih pojedinih stavki, njihove ukupne vrednosti, procenta doprinosa i iznosa koji svaki učesnik poduhvata snosi na ime doprinosa zajedničke havarije.
Svaki učesnik plovidbenog poduhvata u kome je došlo do zajedničke havarije ima pravo da traži od likvidatora da obrazloži onaj deo deobne osnove koji se na njega odnosi.
Deobna osnova se dostavlja u onolikom broju primeraka koliko ima učesnika plovidbenog poduhvata.
Ako postoji veliki broj učesnika plovidbenog poduhvata, deobna osnova se dostavlja samo brodaru koji je imenovao likvidatora, odnosno onom učesniku plovidbenog poduhvata koji je prvi kod suda zatražio imenovanje likvidatora (član 856 stav 2).
U slučaju iz stava 2 uz deobnu osnovu dostavlja se za svakog drugog učesnika plovidbenog poduhvata izvod iz deobne osnove koji se na njega odnosi.
Izvod iz deobne osnove sadrži ukupnu vrednost poverilačke i dužničke mase, procent doprinosa, doprinosnu vrednost imovine odnosnog učesnika i iznos koji taj učesnik snosi na ime doprinosa zajedničke havarije.
Učesnik plovidbenog poduhvata ima pravo da, u roku od 30 dana od dana primljene deobne osnove ili izvoda iz deobne osnove prema odredbi člana 861 stav 2 ovog zakona, stavi prigovor na deobnu osnovu.
U deobnoj osnovi i u izvodu iz deobne osnove mora da stoji napomena o pravu učesnika plovidbenog poduhvata na stavljanje prigovora u smislu stava 1 ovog člana.
O primljenim prigovorima odlučuje likvidator i prema odredbi člana 860 ovog zakona sastavlja konačnu deobnu osnovu.
Konačna deobna osnova, odnosno njen izvod dostavlja se učesnicima plovidbenog poduhvata prema odredbi člana 861 ovog zakona.
Ako nijedan učesnik plovidbenog poduhvata u roku od 30 dana od dana primljene konačne deobne osnove, odnosno njenog izvoda ne podnese sudu prigovor iz člana 866 ovog zakona, konačna deobna osnova stiče snagu izvršne isprave.
Likvidator i svaki učesnik plovidbenog poduhvata mogu da zatraže od suda potvrdu izvršnosti konačne deobne osnove.
Učesnik plovidbenog poduhvata ima pravo da u roku od 30 dana od dana primljene konačne deobne osnove podnese sudu prigovor protiv konačne deobne osnove.
Vanparnični postupak ispitivanja prigovora protiv konačne deobne osnove sprovodi sudija pojedinac stvarno nadležnog suda.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, u postupku iz stava 2 ovog člana shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku.
Ispitivanje prijavljenih prigovora protiv konačne deobne osnove vrši se na ročištu za ispitivanje prigovora.
Pravo učestvovanja na ročištu u svojstvu stranke imaju svi učesnici plovidbenog poduhvata.
Izostanak stranaka s ročišta ne sprečava sud da održi ročište.
Na ročištu sud poziva prisutne stranke da se izjasne o prigovoru.
Smatra se da stranke koje izostanu s ročišta ne priznaju prigovor.
Ako se na ročištu za ispitivanje prigovora postigne sporazum o sadržaju osporene konačne deobne osnove ili njenog osporenog dela, sporazumom utvrđena konačna deobna osnova ili njen deo stiče snagu izvršne isprave.
Ako na ročištu za ispitivanje prigovora ne bude postignut sporazum svih učesnika plovidbenog poduhvata, sud rešenjem upućuje podnosioca prigovora da u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja podnese tužbu za utvrđivanje opravdanosti prigovora protiv učesnika plovidbenog poduhvata na čija se prava njegovi prigovori odnose.
Ako podnosilac prigovora u roku iz stava 2 ovog člana ne postupi prema rešenju suda, odnosno ako podnesenu tužbu povuče, smatra se da se odrekao svog prigovora.
Na zahtev bilo kog učesnika plovidbenog poduhvata sud će izdati potvrdu o izvršnosti konačne deobne osnove u delu koji nije osporen podnesenim prigovorima i pre pravnosnažnosti presude donesene u parnici pokrenutoj po tužbi iz stava 2 ovog člana.
Za suđenje u sporovima iz člana 867 ovog zakona mesno je isključivo nadležan sud iz člana 866 stav 2 ovog zakona.
Ako se u parnici pokrenutoj prema odredbi člana 867 stav 2 ovog zakona pravnosnažno utvrdi da prigovori nisu opravdani, osporena konačna deobna osnova ili njen osporeni deo stiču snagu izvršne isprave.
Ako se u parnici iz člana 867 stav 2 ovog zakona utvrdi da su prigovori u celini ili delimično opravdani, parnični sud dostaviće svoju presudu posle pravnosnažnosti sudu iz člana 866 stav 2 ovog zakona radi sastavljanja nove deobne osnove.
U postupku iz stava 3 ovog člana ne mogu da se iznose prigovori o postojanju potraživanja, njegovoj visini i doprinosu u zajedničku havariju.
Ako je radi izrade predloga izmene konačne deobne osnove potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže, sud može izradu predloga izmene konačne deobne osnove poveriti veštaku.
Strani brod može u postupku likvidacije zajedničke havarije da imenuje za likvidatora strano fizičko lice, koje je po propisima zemlje svog prebivališta ovlašćeno da vrši likvidaciju zajedničke havarije.
Potraživanje za isplatu doprinosa iz zajedničke havarije zastareva po isteku jedne godine od dana kad je brod stigao u luku završetka zajedničkog poduhvata u toku koga je nastupio događaj na kome se zasniva zahtev za doprinos iz zajedničke havarije.
Rok u kome zahtev iz stava 1 ovog člana zastareva prekida se od dana kad je brodar imenovao likvidatora, odnosno od dana kad je neki drugi učesnik plovidbenog poduhvata na osnovu člana 856 ovog zakona od suda zatražio imenovanje likvidatora, pa do dana kad je konačna deobna osnova postala pravosnažna.
Glava 5
VANUGOVORNA ODGOVORNOST BRODARA
1. Zajedničke odredbe
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na štetu koju iz vanugovornog odnosa prouzrokuje brod licima i stvarima van broda, kao i okolini.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, odredbe ove glave zakona ne primenjuju se na sudar brodova i nuklearne štete.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na čamce i druge plovne objekte, bez obzira na veličinu, kao i na hidroavion na vodi.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na ratne brodove, osim odredaba čl. 879 do 888 ovog zakona.
2. Odgovornost za smrt i telesne povrede
Za smrt i telesne povrede kupača i drugih lica u moru, koje prouzrokuje brod, odgovara vlasnik broda i brodar, kao i lice koje u momentu događaja upravlja brodom, i to:
1) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana u području koje je proglašeno za kupalište ili u kome je zabranjena plovidba - ako ne dokaže da je oštećenik prouzrokovao štetu svojom namerom ili grubom nepažnjom;
2) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana u morskom pojasu do 150 metara od obale, a taj pojas ne spada u područje navedeno u tač. 1, 3 i 4 ovog stava - ako ne dokaže da je smrt ili telesna povreda prouzrokovana višom silom ili krivicom usmrćenog, odnosno povređenog lica;
3) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana u lukama, odnosno pristaništima, na prilazima luka, odnosno pristaništa, na plovnim putevima, na području koje se isključivo koriste za sportsku i sličnu plovidbu (kao što su područja veslačkih i jedriličarskih regata, skijanje i sl.) i na području udaljenom više od 150 metara od obale, a ne radi se o području iz tačke 4 ovog stava - ako se dokaže da je brod kriv za smrt, odnosno telesnu povredu lica;
4) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana na području u kome su zabranjeni pojedini načini ili sredstva plovidbe (npr. glisiranje, skijanje, prekoračenje brzine), a smrt odnosno telesna povreda je nastupila za vreme vršenja zabranjenog načina ili zabranjenim sredstvima plovidbe - ako ne dokaže da je oštećenik prouzrokovao štetu svojom namerom ili grubom nepažnjom.
Morski pojas određen u tački 2 stava 1 ovog člana može da bude širi ili uži od onog utvrđenog u ovoj tački.
Vlasnik broda i brodar nisu odgovorni u smislu stava 1 ovog člana, ako im je brod protivpravno oduzet.
U slučaju iz stava 3 ovog člana odgovorno je, pored lica koje je u času događaja upravljalo brodom, i lice koje je protivpravno oduzelo brod.
Odredbe člana 874 stav 1 tač. 1, 3 i 4 i st. 3 i 4 ovog zakona primenjuju se i na unutrašnjim vodama.
3. Odgovornost za oštećenje stvari i zagađivanje životne sredine
Na štetu koju brod prouzrokuje plutajućim objektima (balisažnim oznakama, plutačama za vez, podvodnim kablovima, cevovodima i sl.) odnose se odredba člana 30 ovog zakona.
Odredbe člana 30 ovog zakona odnose se i na štete koje brod prouzrokuje, osim štete iz člana 879 ovog zakona izlivanjem ili izbacivanjem materija opasnih i štetnih za životnu sredinu (ulja, otpadnih tekućih goriva i njihovih mešavina, otpadnih voda i drugih otpadnih materija).
Fond ograničene odgovornosti za štete iz člana 877 ovog zakona za brodove, hidroglisere i ploveće naprave unutrašnje plovidbe iznosi dvostruki iznos iz člana 420 st. 1 i 2 ovog zakona.
Fond ograničene odgovornosti iz stava 1 ovog člana isključivo služi za namirenje poverilaca koji su pretrpeli štetu iz događaja za koji je Fond osnovan.
4. Odgovornost za zagađivanje od izlivanja ulja koje se prevozi kao teret od strane pomorskog broda
Za štetu koju prouzrokuje pomorski brod, koji prevozi ulje kao rasuti teret, izlivanjem ili izbacivanjem tog ulja odgovara vlasnik broda ako ne dokaže da je izlivanje, odnosno izbacivanje ulja prouzrokovano:
1) ratom ili prirodnom pojavom;
2) isključivo radnjom ili propuštanjem trećeg u nameri da se prouzrokuje šteta;
3) isključivo radnjom ili propuštanjem lučke kapetanije ili preduzeća koji se brinu za bezbednost plovidbe u vršenju te funkcije.
Ako vlasnik broda dokaže da je štetu u celini ili delimično skrivilo oštećeno lice, sud će ga potpuno ili delimično osloboditi odgovornosti za naknadu štete koju je pretrpelo to lice.
Zahtev za naknadu štete iz stava 1 ovog člana ne može se podneti protiv članova posade broda i drugih lica koja rade u ime brodara.
Odredba stava 3 ovog člana ne utiče na pravo regresa vlasnika broda protiv lica koje je štetu skrivilo.
Ako je do izlivanja ili izbacivanja ulja došlo iz dva broda ili više brodova, a nije moguće utvrditi iz kog broda je koji deo štete prouzrokovan, vlasnici tih brodova za tu štetu odgovaraju solidarno.
Odredba stava 1 ovog člana ne odnosi se na odredbe člana 879 ovog zakona.
Vlasnik broda za štete iz člana 879 ovog zakona može ograničiti svoju odgovornost do iznosa navedenih u stavu 2 ovog člana, osnivanjem fonda ograničene odgovornosti za štete prouzrokovane izlivanjem ili izbacivanjem ulja.
Vlasnik broda iz stava 1 ovog člana može da ograniči svoju odgovornost na ukupni iznos od 160 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po slučaju i toni broda, s tim da ukupni iznos ni u kom slučaju ne može da pređe 17.000.000 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora.
Vlasnik broda ne može ograničiti svoju odgovornost po odredbama st. 1 i 2 ovog člana, ako je događaj koji je prouzrokovao štetu nastao usled njegove lične krivice.
Iz fonda ograničene odgovornosti vlasnik broda može nadoknaditi troškove koje je dobrovoljno podneo u cilju razumnog izbegavanja ili umanjenja zagađenja.
Za utvrđivanje tonaže broda u smislu člana 881 ovog zakona primenjuju se odredbe člana 419 ovog zakona.
Ako se radi o brodu kome se ne može utvrditi tonaža u smislu odredbe stava 1 ovog člana, njegova tonaža, za primenu odredaba čl. 879 do 888 ovog zakona, iznosi 40% nosivosti brodskog prostora namenjenog za prevoz ulja kao tereta.
U smislu stava 2 ovog člana jedna tona nosivosti iznosi 1016 kilograma.
Fond ograničene odgovornosti može osnovati i osiguravač ili drugo lice koje je izdalo finansijsko jemstvo u smislu člana 96 ovog zakona.
Osnivanje fonda u smislu stava 1 ovog člana ima isto pravno dejstvo kao i osnivanje fonda od strane vlasnika broda.
Fond iz stava 1 ovog člana može biti osnovan i kad je šteta prouzrokovana ličnom krivicom vlasnika broda, a da se time ne dira u prava oštećenika prema vlasnicima.
Brod koji kao teret prevozi više od 2000 tona ulja mora imati osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo, kao što je bankarska garancija ili potvrda izdata od jednog od međunarodnih fondova za naknadu štete, do iznosa granice odgovornosti predviđene članom 881 ovog zakona za pokriće odgovornosti za štetu od zagađenja uljem.
Osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo iz stava 1 ovog člana mora biti bezuslovno i neopozivo.
Valjanost osiguranja ili drugog finansijskog jemstva ne može prestati pre isteka roka od tri meseca, računajući od dana kad je lučkoj kapetaniji javljeno da će osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo izgubiti valjanost, ukoliko se, istovremeno jedno osiguranje ili finansijsko jemstvo ne zameni drugim.
Tužba za naknadu štete prouzrokovane zagađenjem može se podneti neposredno protiv osiguravača ili drugog lica koje je pružilo finansijsko jemstvo.
Osiguravač ili jemac može istaći protiv tužitelja sve prigovore koje bi mogao istaći vlasnik broda, osim prigovora stečaja ili likvidacije.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, osiguravač ili jemac može istaći prigovor da je šteta koja je nastala usled zagađivanja prouzrokovana namernom radnjom vlasnika broda.
Osiguravač ili jemac ima pravo da zahteva od vlasnika broda da se pridruži postupku kao umešač.
Za raspodelu fonda ograničene odgovornosti koji je osnovan u Saveznoj Republici Jugoslaviji isključivo su nadležni jugoslovenski sudovi.
Pravo na naknadu štete prema odredbama čl. 879 do 887 ovog zakona zastareva u roku od tri godine od dana kad je šteta nastala.
Pravo na naknadu štete iz stava 1 ovog člana gasi se ako se tužba ne podnese u roku od šest godina od dana nastanka događaja koji je prouzrokovao štetu.
Ako se događaj ponavljao, rok od šest godina počinje teći od dana kad je događaj započeo.
Glava 6
ODGOVORNOST KORISNIKA NUKLEARNOG BRODA
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj glavi zakona imaju sledeće značenje:
1) korisnik nuklearnog broda je država čiju zastavu brod vije;
2) nuklearna šteta je šteta koja ima za posledicu gubitak života ili svaku telesnu povredu čoveka ili gubitak ili oštećenje stvari koji nastaju iz radioaktivnih svojstava sa otrovnim, eksplozivnim ili drugim smrtonosnim svojstvima nuklearnog goriva ili radioaktivnih proizvoda i otpadaka;
3) nuklearna nezgoda je svaki događaj ili niz događaja koji imaju isto poreklo koje je prouzrokovalo nuklearnu štetu.
Ako su zajedno nuklearnu i nenuklearnu štetu prouzrokovale nuklearne nezgode, pri čemu nije moguće razumno odvojiti nuklearnu od druge štete, smatra se da je sva šteta nuklearna šteta prouzrokovana jedino nuklearnom nezgodom.
Odredbe ove glave zakona ne primenjuju se na odgovornost korisnika nuklearnog broda za nuklearnu štetu prouzrokovanu tom nuklearnom brodu, njegovoj opremi, gorivu ili zalihama.
Korisnik nuklearnog broda ne odgovara za nuklearnu štetu koja je neposredno prouzrokovana ratom, neprijateljstvima, građanskim ratom ili ustankom.
Ako korisnik nuklearnog broda dokaže da je oštećeni namerno prouzrokovao nuklearnu štetu u celini ili delimično, sud može potpuno ili delimično da oslobodi korisnika nuklearnog broda njegove odgovornosti prema takvom oštećeniku.
Korisnik nuklearnog broda koji je na osnovu odredaba ove glave zakona nadoknadio nuklearnu štetu ima pravo regresa:
1) prema licu koje je namerno izazvalo nuklearnu nezgodu;
2) prema licu koje je podiglo olupinu nuklearnog broda bez odobrenja korisnika nuklearnog broda, a šteta je posledica takvog podizanja;
3) ako je regres izričito predviđen pismenim ugovorom sa licem prema kome se ističe regresni zahtev.
Korisnik nuklearnog broda odgovara za naknadu nuklearne štete prouzrokovane nuklearnom nezgodom najviše do iznosa od 100.000.000 US dolara u dinarskoj protivuvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora za svaku pojedinu nuklearnu nezgodu.
Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i kad je do nuklearne nezgode došlo usled krivice korisnika nuklearnog broda.
Kad država čiju zastavu strani nuklearni brod vije propisuje viši stepen odgovornosti korisnika nuklearnog broda od granice iz stava 1 ovog člana, korisnik nuklearnog broda odgovara do te više granice.
Troškovi postupka u parnici za naknadu nuklearne štete i kamate isplaćuju se u punom iznosu, i to pored iznosa koji je korisnik nuklearnog broda dužan da plati prema odredbi stava 1 ili 3 ovog člana.
Korisnik nuklearnog broda mora da održava na snazi osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo koje pokriva njegovu odgovornost za nuklearnu štetu do visine iznosa iz člana 857 ovog zakona.
Kad su za nuklearnu štetu odgovorni dva ili više korisnika nuklearnih brodova i kad se šteta koja se svakom od korisnika može da pripiše ne može razumno odvojiti tada će korisnici nuklearnih brodova za takvu štetu odgovarati solidarno.
U slučaju solidarne odgovornosti korisnika nuklearnih brodova iz stava 1 ovog člana, svaki korisnik nuklearnog broda ima pravo da traži doprinos od drugih korisnika u srazmeri sa krivicom svakoga od njih. Kad su okolnosti takve da se srazmera krivice ne može odrediti, ukupna odgovornost deli se na jednake delove.
U slučaju nuklearne nezgode kad je nuklearna šteta nastala od više nuklearnih brodova istog korisnika, takav korisnik odgovara za svaki brod do granice iz člana 896 ovog zakona.
Lice koje pretrpi nuklearnu štetu ima pravo da neposredno zahteva naknadu štete od osiguravača korisnika nuklearnog broda ili lica koje je pružilo finansijsko jemstvo za pokriće odgovornosti korisnika nuklearnog broda.
Pravo na naknadu štete po odredbama ove glave zakona prestaje ako se tužba ne podnese u roku od deset godina, računajući od dana nuklearne nezgode.
Ako je nuklearna šteta prouzrokovana nuklearnim gorivom, radioaktivnim proizvodima ili otpacima koji su bili ukradeni, izgubljeni, bačeni sa broda ili napušteni, rok iz stava 1 ovog člana računa se od dana nuklearne nezgode koja je prouzrokovala nuklearnu štetu, ali taj rok ne može ni u kom slučaju da bude duži od 20 godina od dana krađe, gubitka, bacanja sa broda ili napuštanja nuklearnog goriva, radioaktivnih proizvoda ili otpadaka.
Pravo na naknadu štete po odredbama ove glave zakona zastareva u roku od tri godine od dana kad je lice koje postavlja zahtev za naknadu nuklearne štete saznalo ili moralo da sazna za tu štetu i za lice koje je za štetu odgovorno.
Odredba stava 1 ovog člana ne odnosi se na rok iz člana 901 ovog zakona.
Iznosi osiguranja ili drugog finansijskog jemstva iz člana 896 ovog zakona mogu se upotrebiti samo za naknadu nuklearne štete.
Na postupak u pogledu osnivanja fonda ograničene odgovornosti korisnika nuklearnog broda u vezi sa članom 896 ovog zakona, kao i na njegovu deobu među poveriocima, shodno se primenjuju odredbe čl. 436 do 462 ovog zakona.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na nuklearni brod od trenutka njegovog porinuća. U vreme između porinuća i sticanja državne pripadnosti broda smatra se da nuklearni brod iskorišćava vlasnik broda i da vije zastavu države u kojoj je izgrađen.
Vlasnik nuklearnog broda iz stava 1 ovog člana nema pravo na ograničenje odgovornosti iz člana 896 ovog zakona.
Osmi deo
POSTUPAK IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA
NA BRODOVIMA
Glava 1
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Odredbama ovog dela zakona određuju se pravila o postupku izvršenja i obezbeđenja na brodovima koji se nalaze u obalnom moru i unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije.
Odredbe ovog dela zakona o donošenju rešenja o izvršenju i obezbeđenju primenjuju se i na brodove koji se ne nalaze na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, a upisani su u jugoslovenski upisnik brodova.
Odredbe ovog dela zakona o obezbeđenju osnivanjem založnog prava primenjuju se i na brodove koji se nalaze na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, a upisani su u jugoslovenski upisnik brodova.
Izvršenje i obezbeđenje na plovnim objektima pomorske i unutrašnje plovidbe koji se u smislu odredaba člana 6 ovog zakona ne smatraju pomorskim brodovima, odnosno brodovima unutrašnje plovidbe, sprovodi se po Zakonu o izvršnom postupku.
Na postupak izvršenja i obezbeđenja na brodovima shodno se primenjuje Zakon o izvršnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Odredbe ovog dela zakona odnose se i na postupak izvršenja i obezbeđenja na udelima na brodu, kao i na postupak izvršenja i obezbeđenja na brodu u gradnji.
Ne mogu da budu predmet izvršenja ili obezbeđenja:
1) strani i jugoslovenski ratni i sa njima izjednačeni brodovi, javni i sanitetski brodovi;
2) strani brodovi koji neškodljivo prolaze teritorijalnim morem ili unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe;
3) strani brodovi koji se zadržavaju u unutrašnjim morskim vodama, lukama i pristaništima Savezne Republike Jugoslavije zbog više sile ili zbog potrebe plovidbe, dok viša sila ili potreba plovidbe traje.
Brodovi iz tač. 2 i 3 stava 1 ovog člana mogu da budu predmet izvršenja ili obezbeđenja ako se postupak sprovodi radi izvršenja ili obezbeđenja potraživanja koja su nastala za vreme prolaska i zadržavanja broda na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na brodovima upisanim u upisnik brodova i na brodovima u gradnji upisanim u upisnik brodova u gradnji mesno je nadležan sud na čijem se području vodi upisnik brodova u koji je brod, odnosno brod u gradnji upisan.
Za sprovođenje izvršenja na brodovima i brodovima u gradnji iz stava 1 ovog člana mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi brod, odnosno brod u gradnji koji je predmet izvršenja u vreme podnošenja predloga za izvršenje.
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na stranim brodovima i na domaćim brodovima, odnosno brodovima u gradnji koji nisu upisani u upisnik brodova, odnosno u upisnik brodova u gradnji, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi brod, odnosno brod u gradnji koji je predmet izvršenja u vreme podnošenja predloga za izvršenje.
Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje osnivanjem ili predbeležbom založnog prava na brodovima, odnosno brodovima u gradnji upisanim u upisnik brodova, odnosno u upisnik brodova u gradnji mesno je nadležan sud na čijem se području vodi upisnik brodova, odnosno upisnik brodova u gradnji u koji je brod, odnosno brod u gradnji upisan.
Za sprovođenje obezbeđenja osnivanjem ili predbeležbom založnog prava na brodovima iz stava 1 ovog člana, nadležna je lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji je brod, odnosno brod u gradnji upisan.
Za odlučivanje o predlogu za određivanje i za sprovođenje privremenih mera na brodu mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi brod u vreme podnošenja predloga za određivanje privremenih mera, odnosno u vreme sprovođenja tih mera.
Za izvršenje, odnosno za obezbeđenje na teretu koji se nalazi na brodu na kome se sprovodi izvršenje ili obezbeđenje, mesno je nadležan sud koji sprovodi izvršenje, odnosno obezbeđenje na brodu.
Glava 2
IZVRŠENJE RADI NAMIRENJA NOVČANIH POTRAŽIVANJA - PRODAJA BRODA
1. Ograničenje izvršenja
Prodaja broda može se dozvoliti samo ako dužnik nema novčanih sredstava ili se izvršenje na novčanim sredstvima dužnika nije moglo uspešno da sprovede.
Smatra se da izvršenje na novčanim sredstvima dužnika nije moglo uspešno da se sprovede ako potraživanje ne bude namireno ni u roku od 30 dana od dana kad je sud dozvolio izvršenje na novčanim sredstvima dužnika.
Ako se izvršenje sprovodi na brodu koji je u svojini države i njenih organa, kao i preduzeća i drugih pravnih lica koja ne obavljaju privrednu delatnost, u pogledu ograničenja izvršenja na brodovima tih pravnih lica odnose se Zakon o izvršnom postupku o ograničenju izvršenja na njihovim pokretnim stvarima.
Brodovi koji predstavljaju osnovna sredstva preduzeća ili drugih pravnih lica koja obavljaju privrednu delatnost mogu da budu predmet prodaje ako nisu neophodni za obavljanje osnovne delatnosti preduzeća protiv kojih se sprovodi izvršenje.
Odredba stava 1 ovog člana ne primenjuje se u slučaju kad se izvršenje sprovodi prodajom radi ostvarivanja potraživanja obezbeđenog založnim pravom.
Odredba stava 1 ovog člana ne primenjuje se na izvršenje prodajom broda ni u slučaju ako se izvršenje traži radi namirenja potraživanja koja proizlaze iz:
1) štete prouzrokovane sudarom brodova na kojima se sprovodi izvršenje, ili štete prouzrokovane na bilo koji drugi način;
2) smrti ili telesne povrede prouzrokovane brodom na kome se sprovodi izvršenje, ili koje su nastale usled iskorišćavanja tog broda;
3) spasavanja;
4) ugovora o iskorišćavanju broda koji je predmet izvršenja;
5) zajedničke havarije;
6) pilotaže;
7) snabdevanja broda koji je predmet izvršenja radi njegovog održavanja ili iskorišćavanja;
8) gradnje, prepravke, popravke, opreme ili dokovanja broda koji je predmet izvršenja;
9) prava posade broda na zaradu;
10) izdataka koje učini zapovednik, krcatelj, naručilac ili agent za račun broda, odnosno vlasnika broda i brodara, u vezi sa brodom.
Sud koji odlučuje o predlogu za izvršenje prodajom broda na predlog dužnika koji je podnet najdocnije u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja o izvršenju, može da odredi da se izvršenje sprovede na drugim dužnikovim sredstvima, odnosno imovini, ako dužnik učini verovatnim da bi se opravdano moglo očekivati da se potraživanje može namiriti u primerenom roku na neki drugi način.
Predlog dužnika iz stava 1 ovog člana sud će dostaviti poveriocu, koji može o njemu da se izjasni u roku od osam dana.
Ako sud odredi da se izvršenje ne sprovede na brodu pošto je doneo rešenje o izvršenju na brodu, zabeležba rešenja o izvršenju na brodu ostaje na snazi sve do namirenja potraživanja poverioca zbog koga je bilo dozvoljeno izvršenje na brodu.
Nije dopuštena prodaja broda koji predstavlja isključivi ili pretežni izvor prihoda dužnika, ako bi sprovođenjem prodaje bilo ugroženo izdržavanje dužnika i lica koja je dužnik po zakonu dužan da izdržava.
Prilikom odlučivanja da li postoje okolnosti iz stava 1 ovog člana, uzimajući u obzir naročito godine života dužnika, njegovo zdravstveno stanje i radnu sposobnost, kao i broj i uzrast lica koja je dužnik dužan da izdržava, sud će da oceni da li je moguće da dužnik zaposlenjem ili na drugi način ostvari prihode potrebne za izdržavanje.
Nije dopuštena prodaja broda koji na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju po smrti vlasnika prelazi u svojinu davaoca izdržavanja, ako je pravo na izdržavanje upisano u upisnik brodova pre prava na osnovu koga poverilac traži prodaju broda.
Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se u postupku prodaje stranih brodova, pod uslovom uzajamnosti.
Odredbe člana 918 ovog zakona ne primenjuju se ako se izvršenje prodajom sprovodi radi namirenja potraživanja obezbeđenog založnim pravom.
Odredba člana 918 stav 1 ovog zakon ne primenjuje se na prodaju brodova ni u slučaju ako se prodaja traži radi namirenja potraživanja iz člana 916 stav 3 ovog zakona.
2. Predlog za prodaju
Predlog za prodaju broda koji je upisan u upisnik brodova podnosi se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji je brod upisan.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa dostavlja predlog za prodaju nadležnom sudu.
Predlog za prodaju broda mora posebno da sadrži:
1) ime, odnosno firmu, odnosno zanimanje, boravište, odnosno sedište i državljanstvo poverioca;
2) ime, odnosno firmu, odnosno zanimanje, boravište, odnosno sedište i državljanstvo dužnika;
3) ime, odnosno oznaku broda, vrstu broda, luku, odnosno pristanište upisa i državnu pripadnost broda;
4) upisnik brodova u koji je jugoslovenski brod upisan;
5) mesto gde se brod nalazi;
6) visinu potraživanja za koje se traži prodaja;
7) naznačenje isprava na osnovu kojih se traži izvršenje;
8) popis poznatih založnih poverilaca;
9) izjavu da li je u odnosu na brod na kome se traži izvršenje dozvoljeno neko sredstvo obezbeđenja;
10) po mogućnosti količinu i vrstu tereta na brodu i broj članova posade.
Uz predlog iz člana 921 ovog zakona prilaže se:
1) isprava na osnovu koje se traži izvršenje (izvršna isprava), u originalu ili u overenom prepisu;
2) isprava kojom se dokazuje postojanje ugovorenih založnih prava i tereta, kao i prava preče kupovine koji su upisani u upisnik brodova, i podaci o poznatim zakonskim založnim pravima na brodu koji je predmet izvršenja.
Ako se izvršenje sprovodi na jugoslovenskom brodu, uz predlog treba da se priloži izvod iz upisnika brodova kojim se dokazuje pravo svojine na predmet izvršenja, ili ako predmet izvršenja nije upisan u upisnik brodova - isprava kojom se dokazuje da se brod koji je predmet izvršenja nalazi u državini jednog ili više dužnika.
Ako je strani brod na kome se traži izvršenje u vreme podnošenja predloga za prodaju već zaustavljen, uz predlog za izvršenje treba da se priloži i overeni prepis i prevod isprave na srpskom jeziku, kojom se po pravu zemlje državne pripadnosti broda dokazuje svojina i državna pripadnost broda.
Ako strani brod na kome se traži izvršenje u vreme podnošenja predloga za prodaju još nije zaustavljen, poverilac mora da učini verovatnim da je brod svojina dužnika.
Kad strani brod na kome se sprovodi izvršenje prodajom bude zaustavljen, sud će pozvati poverioca da u roku od tri dana podnese isprave navedene u stavu 3 ovog člana.
Ako poverilac ne postupi po odredbi stava 5 ovog člana, sud će rešenjem obustaviti izvršni postupak.
Ako je brod na kome se traži izvršenje prodajom upisan u upisnik brodova, i kao vlasnik nije upisan dužnik nego drugo lice, poverilac je dužan da sudu podnese isprave koje su podobne za upis prava svojine dužnika u upisnik brodova.
Ako poverilac ne raspolaže ispravama iz stava 1 ovog člana, pravo upisa u upisnik brodova prava svojine dužnika može da se dokazuje pravnosnažnom presudom donesenom u parničnom postupku.
Upis prava svojine dužnika u slučajevima iz st. 1 i 2 ovog člana sprovodi se po službenoj dužnosti.
3. Rešenje o izvršenju prodajom
O predlogu za prodaju broda sud odlučuje rešenjem.
Rešenje o izvršenju prodajom broda sud dostavlja po odredbama Zakona o parničnom postupku o ličnom dostavljanju strankama i svim licima u čiju korist, prema podacima iz spisa, postoji neko založno pravo, pravo na namirenje, ili pravo preče kupovine u pogledu broda koji je predmet izvršenja.
Pored dostavljanja rešenja iz stava 1 ovog člana, sud posebno obaveštava lica u čiju je korist upisano pravo preče kupovine da u postupku prodaje neće moći da se pozivaju na svoje pravo preče kupovine.
Ako je boravište dužnika nepoznato, ili ako se dužnik nalazi u inostranstvu, sud će dužniku postaviti za privremenog zastupnika zapovednika broda, kome će dostaviti rešenje o izvršenju prodajom broda.
Ako je zapovednik napustio brod, sud će za privremenog zastupnika dužnika postaviti drugo odgovarajuće lice za vršenje ove dužnosti.
Kad donese rešenje o prodaji broda koji je upisan u upisnik brodova, sud će po službenoj dužnosti odrediti da se to rešenje zabeleži u upisnik brodova.
Kad donese rešenje o prodaji broda koji nije upisan u upisnik brodova, sud će po službenoj dužnosti odrediti da se izvrši popis broda.
Dejstvo zabeležbe iz stava 1 ovog člana, odnosno popisa iz stava 2 ovog člana sastoji se u tome da se prodaja radi namirenja potraživanja poverioca može sprovesti protiv svakog lica koje kasnije stekne pravo svojine na brodu koji je predmet prodaje (pravo na namirenje) i da poverilac u čiju je korist ova zabeležba, odnosno popis učinjen ima prvenstvo u pogledu namirenja svakog izvršnog potraživanja i sporednih potraživanja prema svakom drugom licu koje kasnije stekne neko založno pravo na brodu ili koje izdejstvuje pravo na namirenje.
Za prvenstveni red prava na namirenje koje pripada poveriocu odlučujući je trenutak kad je lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova podnesen i predlog za izvršenje prodajom broda.
Ako predmet izvršenja nije upisan u upisnik brodova, red prvenstva određuje se prema trenutku kad molba za sprovođenje popisa stigne sudu nadležnom za sprovođenje izvršenja, odnosno ako je taj sud nadležan za donošenje rešenja o izvršenju prodajom prema momentu kad tom sudu stigne predlog za prodaju broda.
Ako je u nekom ranijem postupku izvršen popis broda koji je predmet prodaje, a taj brod nije upisan u upisnik brodova, u zapisnik o ranijem popisu zabeležiće se rešenje o izvršenju prodajom.
Poverioci koji su stekli neko založno pravo na brodu koji je predmet prodaje, imaju pravo da se, po redu prvenstva koji im pripada, namire iz iznosa dobijenog prodajom broda, iako nisu tražili prodaju.
Posle zabeležbe rešenja o izvršenju prodajom, odnosno sastavljanja popisa, dok se postupak prodaje ne obustavi, ne može se sprovesti poseban postupak prodaje u korist drugih izvršnih potraživanja u pogledu istog broda.
Poverioci u čiju korist u toku postupka prodaje iz stava 1 ovog člana do pravnosnažnosti rešenja o dosuđivanju broda, bude doneseno rešenje o izvršenju prodajom, pristupaju pokrenutom postupku i dužni su da ga preuzmu u onom stanju u kome se postupak nalazio u momentu njihovog pristupanja.
O pristupanju novih poverilaca sud će obavestiti sva lica iz člana 924 ovog zakona.
4. Sprovođenje izvršenja
Kad donese, odnosno kad primi rešenje o izvršenju prodajom broda, izvršni sud će bez odlaganja:
1) odrediti zaustavljanje broda i u tom cilju pozvati lučku kapetaniju, odnosno kapetaniju pristaništa da brodu oduzme upisni list, odnosno brodsko svedočanstvo, popis posade i isprave o sposobnosti broda za plovidbu, a stranom brodu - isprave koje odgovaraju ovim jugoslovenskim ispravama;
2) prema potrebi odrediti čuvanje broda;
3) izvršiti popis broda i njegovih pripadaka čija se vrednost posebno utvrđuje prema odredbi člana 937 ovog zakona;
4) sastaviti popis posade i putnika koji ostaju na brodu i popisati vrstu i količinu tereta koji se nalazi na brodu.
Sud može čuvanje broda poveriti zapovedniku broda kome će u tom cilju odobriti da zadrži potreban broj članova posade, a može narediti da se posada broda, zajedno sa zapovednikom, iskrca i da se postave drugi čuvari.
Pri odlučivanju da li će brod poveriti na čuvanje zapovedniku broda ili drugom licu, sud će, vodeći računa o predlozima poverioca, uzeti u obzir sigurnost broda, troškove čuvanja, kao i druge značajne okolnosti.
Sud može, na predlog stranaka, zapovednika broda ili čuvara broda da naredi da se brod premesti u neko drugo mesto, ako nađe da bi to bilo potrebno radi sigurnosti broda ili da bi to bilo korisno iz drugih važnih razloga, naročito radi smanjenja troškova čuvanja i održavanja broda.
Mesto u kome se brod premesti, u smislu odredbe stava 1 ovog člana, ne mora se nalaziti na području suda koji sprovodi izvršenje.
Ako se lice ovlašćeno da raspolaže teretom koji se nalazi na brodu na kome se sprovodi izvršenje ne prijavi sudu u roku od tri dana od dana zaustavljanja broda, sud će tom licu postaviti privremenog zastupnika.
Dok se teret nalazi na brodu, brigu o čuvanju tereta vodi zapovednik broda, odnosno lice koje sud postavi za čuvara broda.
Na predlog lica ovlašćenog da raspolaže teretom ili njegovog privremenog zastupnika, dužnika ili zapovednika broda, a ako postoje opravdani razlozi i na predlog čuvara broda, sud će dozvoliti da se teret iskrca i da se smesti na čuvanje u javno skladište ili na neko drugo pogodno mesto.
Sud će licu ovlašćenom da raspolaže teretom, odnosno njegovom privremenom zastupniku dozvoliti slobodno raspolaganje teretom ako se tome ne protivi brodar, zapovednik broda ili drugi zastupnik brodara.
Ako se zapovednik broda po nalogu suda ili dobrovoljno iskrca, to ne utiče na njegova ovlašćenja da zastupa brodara, odnosno preduzetnika u odnosu na teret koji se na brodu nalazio u momentu zaustavljanja.
Odredbe st. 1 do 5 ovog člana ne utiču na prava i dužnosti stranaka koje proizlaze iz ugovora o prevozu stvari.
Putnici i njihov prtljag moraju se iskrcati sa broda na kome se sprovodi izvršenje.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, sud će na predlog dužnika dozvoliti putnicima da s prtljagom ostanu na brodu, ako se tome ne protivi poverilac ili čuvar broda i ako dužnik predujmi troškove izdržavanja putnika.
Odredbe st. 1 i 2 ovog člana ne odnose se na prava i dužnosti stranaka koje proizlaze iz ugovora o prevozu putnika.
Troškove sprovođenja izvršenja, čuvanja i održavanja broda prethodno snosi poverilac.
Sud može odrediti da poverilac predujmi potreban iznos za podmirivanje troškova sprovođenja izvršenja.
Ako poverilac u roku koji mu odredi sud položi predujam, sud će rešenjem obustaviti izvršni postupak.
Ako za to postoje naročito opravdani razlozi sud može na predlog zainteresovanog lica, pošto sasluša stranke i poznate poverioce koji na brodu imaju neko založno pravo ili stvarno pravni teret dozvoliti da brod u toku postupka izvršenja preduzme jedno ili više putovanja.
Sud neće dozvoliti putovanje iz stava 1 ovog člana ako nije zaključen ugovor o osiguranju broda pod uslovima koje sud smatra prikladnim, i ako predlagač putovanja ne da odgovarajuće obezbeđenje raspoloživo i prenosivo u korist poverilaca za štetu koja bi za njih iz toga mogla proisteći.
Radi saslušanja stranaka i ostalih poverilaca po odredbi stava 1 ovog člana, sud će zakazati ročište ili će ovlašćenim licima pismeno saopštiti predlog i uslove pod kojima se traži dozvola za preduzimanje putovanja, uz poziv da se o predlogu izjasne u roku od tri dana od dana dostavljanja poziva.
Ako neko od pozvanih lica ne dođe na ročište odnosno ako se u roku iz stava 3 ovog člana ne izjasni o predlogu, smatraće se da pristaje na to da se predloženo putovanje preduzme.
Lice na čiji je predlog putovanje dozvoljeno dužno je da, na zahtev suda, predujmi troškove putovanja. Ako to ne učini u roku koji sud odredi putovanje se neće preduzeti.
5. Popis i utvrđivanje vrednosti broda koji je predmet izvršenja
Kad rešenje o izvršenju prodajom broda postane pravnosnažno, izvršni sud će utvrditi vrednost broda i njegovih pripadaka.
Posebno se popisuju i procenjuju samo oni pripadci koji se redovno ne nalaze na brodovima sličnog tipa kome pripada brod koji je predmet izvršenja, a koji su veće vrednosti, odnosno delovi koji su privremeno odvojeni od broda.
Vrednost broda utvrđuje se u visini njegove tržišne cene na dan prodaje.
Pri utvrđivanju vrednosti broda treba navesti koju vrednost ima brod koji je predmet izvršenja ako ostanu na snazi založna prava i stvarnopravni tereti, a koju vrednost ima bez ovih prava i tereta, i posebno vrednost založnih prava i stvarno-pravnih tereta.
Ako je vrednost broda koji je predmet izvršenja bila utvrđena u nekom ranijem izvršnom ili stečajnom postupku, a od tada nije nastupila neka važnija promena, sud može kao vrednost broda uzeti vrednost utvrđenu u tom ranijem postupku. Pre donošenja ove odluke sud će o tome saslušati stranke.
Na predlog jedne od stranaka sud može odrediti da se vrednost broda koji je predmet izvršenja ponovo utvrđuje ako postoji verovatnoća da se vrednost broda znatno izmenila od dana ranijeg utvrđivanja vrednosti do dana prodaje.
O ročištu za popis i utvrđivanje vrednosti broda sud obaveštava stranke.
Ročište za popis i utvrđivanje vrednosti broda održava se, po pravilu, na mestu gde se brod nalazi.
Radi utvrđivanja vrednosti broda sud će imenovati jednog ili više veštaka.
Rešenje kojim utvrđuje vrednost broda sud donosi po slobodnoj oceni, uzimajući u obzir nalaz i mišljenje veštaka i ostale podatke iznesene u toku postupka.
Protiv rešenja o imenovanju veštaka iz stava 3 ovog člana nije dopuštena žalba.
Protiv rešenja o utvrđivanju vrednosti broda koji je predmet izvršenja žalbu može da izjavi, osim stranaka i svako lice koje ima pravo da se namiri iz cene ostvarene prodajom broda.
Lice koje ima pravo da se namiri iz cene ostvarene prodajom broda, a koje po redu prvenstva dolazi ispred poverioca koji je podneo predlog za izvršenje, može da predloži da se izvršenje obustavi ako utvrđena vrednost broda ni delimično ne pokriva iznos njegovog potraživanja.
Predlog iz stava 1 ovog člana može se podneti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o prodaji.
Pri odlučivanju o predlogu sud će, uzimajući u obzir sve okolnosti, oceniti da li je prodaja celishodna s obzirom na verovatnu visinu iznosa delimičnog namirenja poverioca koji je podneo predlog za izvršenje.
6. Uslovi prodaje
Kad rešenje o utvrđivanju vrednosti broda koji je predmet izvršenja postane pravnosnažno, sud će pozvati poverioca da u određenom roku predloži uslove prodaje, ako poverilac nije to već ranije učinio.
Ako poverilac u roku iz stava 1 ovog člana ne podnese nacrt uslova prodaje, smatraće se da pristaje da se prodaja izvrši pod uslovima određenim ovim zakonom.
Ako uslovi prodaje koje predloži poverilac odgovaraju odredbama ovog zakona o uslovima prodaje, izvršni sud će ih odobriti bez prethodne rasprave.
Ako poverilac predloži uslove prodaje koji odstupaju od odredaba ovog zakona, sud će odrediti ročište za utvrđivanje uslova prodaje.
Na ročište iz stava 4 ovog člana sud će pozvati stranke i sva ona lica u čiju korist, prema podacima iz spisa koji se nalaze kod suda, postoje neka založna prava ili stvarnopravni tereti na brodu koji je predmet izvršenja.
Licima kojima se poziv verovatno neće moći dostaviti sud će postaviti privremenog zastupnika, kome će dostaviti poziv za ročište.
Na ročištu za raspravljanje o predloženim uslovima prodaje sva pozvana lica mogu da daju predlog za izmenu predloženih uslova.
Sud će na osnovu rezultata raspravljanja utvrditi uslove prodaje u okviru odredaba ovog zakona.
Ako se na ročištu za utvrđivanje uslova prodaje predloži obustava ili odlaganje prodaje, raspravljanju o uslovima prodaje može se pristupiti tek pošto ovaj predlog bude odbijen.
Sud će odlučiti da li će se sa donošenjem odluke o uslovima prodaje sačekati dok rešenje o odbijanju predloga iz stava 3 ovog člana ne postane pravnosnažno.
Uslovi prodaje moraju da sadrže:
1) firmu, odnosno ime, sedište, odnosno boravište i državljanstvo poverioca;
2) firmu, odnosno ime, sedište, odnosno boravište i državljanstvo dužnika;
3) ime ili oznaku, vrstu, luku, odnosno pristanište upisa i državnu pripadnost broda, bruto i neto registarsku tonažu, odnosno istisninu broda, nosivost, granice plovidbe, podatke važne za utvrđivanje stanja i sposobnosti broda, kao što su namena, godina gradnje, materijal od koga je brod izgrađen, vrstu i snagu pogonskih mašinskih uređaja i uređaja za posebnu namenu; za brodove u gradnji navodi se i stepen izgrađenosti i popis i vrednost neugrađenog materijala koji će biti obuhvaćen prodajom;
4) naznačenje založnih prava i stvarnopravnih tereta koje je kupac dužan da preuzme bez uračunavanja u kupovnu cenu;
5) utvrđenu vrednost broda;
6) naznačenje najniže prihvatljive ponude;
7) odredbe o načinu davanja i o visini jemstva koje treba da daju ponuđači;
8) način isplate kupovne cene;
9) naznačenje vremena kad rizici i koristi prelaze na kupca;
10) vreme i uslovi po kojima će se brod predati kupcu, posebno ako teret do pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju ne bude iskrcan s broda, i upisati njegovo pravo svojine u upisnik brodova;
11) po potrebi odredbe o prodaji suvlasničkog dela broda.
U usmenom javnom nadmetanju mogu da učestvuju samo lica koja prethodno polože jemstvo.
Ako sud, na predlog stranaka, ne odredi drukčije, jemstvo koje ponuđači moraju da polože iznosi deseti deo utvrđene vrednosti broda koji je predmet izvršenja.
Jemstvo se polaže u gotovom novcu, hartijama od vrednosti ili drugim imovinskim vrednostima koje su raspoložive i slobodno prenosive.
Od polaganja jemstva oslobođeni su poverilac koji je predložio izvršenje i založni poverioci ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrednost broda koji je predmet izvršenja, taj iznos mogao da namiri iz cene ostvarene prodajom.
Jemstvo koje je dao ponuđač čija je ponuda prihvaćena, ostaje kod suda dok ponuđač ne ispuni sve obaveze prema uslovima prodaje ili dok rešenje suda o uskraćivanju dosuđenja broda, koji je predmet izvršenja ne postane pravnosnažno.
Ostalim ponuđačima vratiće se položeno jemstvo posle zaključenja ročišta za prodaju.
Jemstvo najboljeg ponuđača služi kao zaloga za sve obaveze koje nastanu protiv njega iz postupka prodaje.
Ako sud, na predlog stranaka i uz pristanak ovlašćenog lica ne odredi drukčije, kupac preuzima dosuđeni brod koji je predmet izvršenja slobodan od svih založnih prava i stvarnopravnih tereta.
Najniža prihvatljiva ponuda iznosi, po pravilu, najmanje jednu polovinu utvrđene vrednosti broda.
Na predlog poverioca čije je potraživanje osigurano zalogom ili dužnika, ako na to pristane poverilac koji je predložio izvršenje, sud može za najnižu prihvatljivu ponudu da odredi i veći iznos.
Ako sud na predlog stranaka ne odredi drukčije, kupac je dužan da u roku od petnaest dana od dana dosuđenja dokaže da je položio sudu kupovnu cenu za dosuđeni brod koji je predmet izvršenja.
Od polaganja kupovne cene ili njenog dela u gotovom novcu kupac se oslobađa ako poverioci čija su potraživanja osigurana zalogom na brodu pristanu da kupac preuzme te dugove.
Ako je kupac ispunio sve obaveze iz uslova prodaje, gotov novac položen sudu kao jemstvo može da se upotrebi kao deo kupovne cene.
Rizik za prodati brod koji je predmet izvršenja prelazi na kupca onog dana kad mu je brod pravnosnažno dosuđen. Od tog dana kupac snosi i sve terete vezane za pravo svojine na brodu.
Kupcu se predaje dosuđeni brod zajedno sa prodatim pripacima i njegovo pravo svojine upisuje se pošto ispuni sve uslove prodaje.
7. Ročište za prodaju
Kad sud utvrdi vrednost broda koji je predmet izvršenja i odredi uslove prodaje, zakazaće oglasom ročište za prodaju tako da od dana prvog objavljivanja oglasa do dana ročišta za prodaju protekne najmanje 15, a najviše 30 dana.
Ročište za prodaju ne sme da se održi pre nego što rešenje o izvršenju prodajom i rešenje o utvrđivanju uslova prodaje postanu pravnosnažni.
Oglas o prodaji mora da sadrži:
1) naznačenje broda i pripadaka koji će se izložiti prodaji i vrednost broda koji je predmet izvršenja;
2) firmu, odnosno ime, sedište, odnosno boravište i državljanstvo stranaka;
3) vreme i mesto održavanja ročišta za prodaju;
4) naznačenje najniže prihvatljive ponude i iznosa jemstva;
5) saopštenje da se uslovi prodaje i isprave koje se odnose na brod koji je predmet izvršenja mogu razgledati kod izvršnog suda;
6) poziv založnim poveriocima čija prava nisu upisana u upisnik brodova da najdocnije na ročištu za prodaju prijave svoja potraživanja, sa upozorenjem da će se njihova prava u postupku uzeti u obzir samo ako proizlaze iz izvršnih spisa;
7) poziv da svako lice koje na brodu koji je predmet izvršenja ima neko pravo zbog koga prodaja ne bi bila dopuštena prijavi svoje pravo sudu najdocnije na ročištu za prodaju pre početka usmenog javnog nadmetanja, sa upozorenjem da se to pravo u pogledu broda na kome se sprovodi izvršenje na štetu savesnog kupca neće više moći ostvarivati;
8) saopštenja da će se licu koje na brodu koji je predmet izvršenja ima neko pravo ili teret dostavljati obaveštenja o daljem toku postupka samo ako boravi u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili ako u Saveznoj Republici Jugoslaviji ima svog punomoćnika, odnosno punomoćnika za primanje dostava.
Sud će oglas o prodaji dostaviti strankama i svim licima koja prema spisima koji se nalaze kod suda, imaju na brodu koji je predmet izvršenja neko založno pravo, stvarnopravni teret ili pravo preče kupovine.
Sud će pozvati poverioce koji na brodu koji je predmet izvršenja imaju zalogom osigurana potraživanja da se najdocnije pet dana pre ročišta za prodaju izjasne da li traže da se njihova potraživanja isplate u gotovom novcu ili pristaju da kupac preuzme dug, tako da se od duga oslobodi dotadašnji dužnik, a ako se u određenom roku ne izjasne, smatra se da traže da im se potraživanja isplate u gotovom novcu.
Ako je na brodu koji je predmet izvršenja uknjiženo neko kreditno ili kauciono ugovorno založno pravo, poverioci će se pozvati da najdocnije pre početka prodaje prijave iznose svojih potraživanja iz pravnih odnosa osiguranih ovim založnim pravima.
Oglas o prodaji dostavlja se po odredbama Zakona o parničnom postupku o ličnom dostavljanju strankama.
Licu kome se oglas o prodaji verovatno neće moći na vreme da dostavi ili je pokušaj dostavljanja ostao bez uspeha, sud će postaviti privremenog zastupnika, kome će dostaviti oglas o prodaji.
Sud će oglas o prodaji objaviti u "Službenom listu SRJ", na oglasnoj tabli suda, na oglasnoj tabli lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa, kao i na drugi pogodan način.
Ako se prodaja sprovodi na domaćem brodu, sud će odrediti da se ročište za prodaju zabeleži u upisnik brodova u koji je brod upisan.
Dužnik je dužan da u vreme između objavljivanja i održavanja ročišta za prodaju omogući licima koja su zainteresovana da učestvuju u prodaji da razgledaju brod koji je predmet izvršenja, kao i isprave koje se na njega odnose.
Sud će za razgledanje broda koji je predmet izvršenja odrediti određene dane i časove, uzimajući u obzir potrebe nesmetanog poslovanja broda.
Protiv zaključka suda iz stava 2 ovog člana žalba nije dopuštena.
Ročište za prodaju je javno i drži se, po pravilu, u zgradi suda.
Sud može da odredi da se ročište za prodaju održi na mestu gde se nalazi brod koji je predmet izvršenja.
Sud će na ročištu za prodaju staviti učesnicima na uvid uslove prodaje i ostale isprave koje se odnose na postupak prodaje.
Ako ročištu za prodaju prisustvuje samo jedan ponuđač, sud će odlučiti da li će se ročište odložiti ili će se održati.
Protiv zaključka iz stava 2 ovog člana žalba nije dopuštena.
Kad utvrdi da nema smetnji za održavanje ročišta za prodaju, sud će saopštiti uslove prodaje, a zatim podatke o potraživanjima poverilaca koji imaju pravo namirenja iz postignute kupovne cene, o izjavama poverilaca u pogledu namirenja ili preuzimanja njihovih potraživanja, o potraživanjima osiguranim kreditnim ili kaucionim ugovornim založnim pravima i o drugim okolnostima koje su od značaja za sprovođenje ročišta za prodaju.
Dužniku, sudiji koji rukovodi ročištem za prodaju, zapisničaru i drugom licu koje službeno učestvuje u prodaji nije dopušteno da ni u svoje ni u tuđe ime stavljaju ponude.
Zastupnici ponuđača moraju da dokažu svoje ovlašćenje na zastupanje na ovom ročištu javnom ispravom ili javno overenim punomoćjem.
Sud može odrediti da se prodaja i plaćanje kupovne cene postignute prodajom stranog broda vrši u efektivnom stranom novcu, u skladu sa saveznim zakonom.
Odredba stava 1 ovog člana može se primeniti i u slučaju kad se prodaja sprovodi radi namirenja potraživanja stranih poverilaca na jugoslovenskom brodu i kad na javnom nadmetanju kao ponuđači učestvuju strana fizička ili pravna lica.
Sud na zahtev stranog ugovornog založnog poverioca, može da u skladu sa saveznim zakonom dopusti prodaju broda u efektivnom stranom novcu ako je ugovorno založno potraživanje upisano u stranim sredstvima plaćanja.
Sud će pozvati prisutne da stavljaju ponude tek pošto protekne 30 minuta od vremena koje je određeno za početak ročišta za prodaju.
Usmeno javno nadmetanje nastaviće se sve dok se stavljaju veće ponude.
Ako to traži neki ponuđač, sud može dozvoliti kratak rok za razmišljanje.
Usmeno javno nadmetanje zaključiće se ako ni posle drugog poziva u roku od pet minuta nije stavljena veća ponuda. Na to će sud naročito da upozori prisutne.
Pre zaključenja prodaje sud će još jednom objaviti poslednju ponudu, a zatim će proglasiti da je prodaja zaključena.
Kad sud zaključi prodaju, pozvaće prisutne da odmah na ročištu za prodaju istaknu prigovore protiv dosuđenja.
Prigovor protiv dosuđenja najboljem ponuđaču može da se zasniva samo na sledećim razlozima:
1) da od dana objavljivanja do dana održavanja ročišta za prodaju nije proteklo 15 dana;
2) da oglas o ročištu za prodaju nije bio pravilno sastavljen ili objavljen;
3) da o ročištu za prodaju nisu bila obaveštena sva lica koja je sud bio dužan da obavesti;
4) da je postupak prodaje nastavljen, iako je bilo doneto rešenje o obustavi postupka;
5) da su prilikom usmenog javnog nadmetanja povređene odredbe ovog zakona o nadmetanju;
6) da uslovi pod kojima je stavljena najbolja ponuda nisu u skladu sa utvrđenim uslovima prodaje;
7) da najbolji ponuđač, odnosno njegov zastupnik nisu sposobni za učestvovanje u prodaji određenog broda koji je predmet izvršenja;
8) da najviša ponuda nije dovoljna da se njome potpuno izmiri zalogom osigurano potraživanje sa sporednim potraživanjima poverioca koji ističe prigovor, a njegovom potraživanju pripada prvenstvo pred potraživanjem poverioca koji je predložio izvršenje.
O razlozima iz člana 962 stav 2 tač. 4, 6 i 7 ovog zakona sud vodi računa po službenoj dužnosti. O ostalim razlozima sud će odlučivati samo ako budu blagovremeno istaknuti u podnesenim prigovorima.
Činjenice na kojima se zasnivaju prigovori sud će istražiti i utvrditi po službenoj dužnosti.
O podnesenim prigovorima sud će odlučiti, po pravilu, na ročištu za prodaju.
Kad povodom uvažavanja podnesenih prigovora uskrati dosuđenje, sud će, pošto sasluša prisutne koje je bio dužan da obavesti o ročištu za prodaju, odlučiti o tome da li će prodaju odmah nastaviti ili će odrediti novo ročište za prodaju. Ako odluči da se prodaja odmah nastavi, ponuđači koji su učestvovali u prodaji vezani su svojim ranijim ponudama ako one nisu usled većih ponuda izgubile svoju važnost.
Ako se o prigovorima ne odluči na samom ročištu, sud će svoje rešenje o prigovorima dostaviti najboljem ponuđaču, strankama i svim licima koja imaju pravo da protiv donesene odluke ulože žalbu.
Ako prigovori ne budu podneseni i ako se ne ustanovi da ima nedostataka iz člana 962 stav 2 tač. 4, 6 i 7 ovog zakona, sud će već na ročištu za prodaju doneti rešenje o dosuđenju broda koji je predmet izvršenja najboljem ponuđaču za čiju ponudu nađe da je prihvatljiva. Ovo rešenje sud će objaviti na ročištu i dostaviti licima iz člana 952 stav 1 ovog zakona i svim ostalim učesnicima u prodaji.
Rešenje o dosuđenju objaviće se u roku od osam dana na oglasnoj tabli suda i zabeležiće se u upisniku brodova. Posledica te zabeležbe jeste da kasniji upis u upisniku broda stvaraju prava protiv dosadašnjeg vlasnika broda samo ako rešenje o dosuđenju bude ukinuto. U objavljenom rešenju navešće se najviša ponuđena cena i rok za prijavu na ponude, uz naznačenje njenog najmanjeg iznosa.
Svako lice koje je sud bio dužan da obavesti o ročištu za prodaju može da traži da se rešenje iz stava 2 ovog člana objavi o njegovom trošku u "Službenom listu SRJ" ili na drugi način. Protiv rešenja iz stava 2 ovog člana žalba nije dopuštena.
Brod koji je predmet izvršenja ne sme da se dosudi ako na ročištu za prodaju nije stavljena ponuda koja dostiže najnižu prihvatljivu ponudu.
Sud će rešenjem uskratiti dosuđenje ako nađe da su podneseni prigovori opravdani, ako utvrdi da postoji neki nedostatak na koji pazi po službenoj dužnosti, ili ako utvrdi da je prodaja održana pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju prodajom i rešenja o utvrđivanju uslova prodaje.
Rešenje o uskraćivanju dosuđenja zabeležiće se u upisnik brodova.
Ako viši sud rešavajući po žalbi protiv rešenja iz st. 1 i 2 ovog člana donese rešenje o dosuđenju, zabeležba dosuđenja će delovati od momenta kada je bilo zabeleženo da je dosuđenje uskraćeno.
Rešenje o dosuđenju može se pobijati žalbom iz razloga navedenih u članu 962 stav 2 i članu 966 stav 1 ovog zakona, kao i zbog toga što rešenje o dosuđenju nije u saglasnosti sa sadržajem sudskih spisa na kojima se zasniva.
Lice kome je sud dosudio brod koji je predmet izvršenja može pobijati rešenje iz razloga što je sud bio dužan da uskrati dosuđenje, odnosno da donese rešenje o dosuđenju pod drugim uslovima, a ne pod onim koji su navedeni u rešenju o dosuđenju.
Rešenje kojim se dosuđenje uskraćuje može se pobijati iz razloga što nije u saglasnosti sa sadržajem sudskih spisa na kojima se zasniva, odnosno što nije postojao zakonski razlog za uskraćivanje dosuđenja.
Lice koje je na ročištu za prodaju prigovorilo dosuđenju, nema pravo žalbe protiv rešenja o uskraćivanju dosuđenja.
8. Novo ročište za prodaju
Ako je dosuđenje pravnosnažno uskraćeno zbog toga što nije stavljena najniža prihvatljiva ponuda, sud će odrediti novo ročište za prodaju ako to predloži poverilac koji je predložio izvršenje u roku od osam dana od dana bezuspešno održanog ročišta.
Pre nego što odredi novo ročište za prodaju, sud može odrediti novo utvrđivanje vrednosti broda koji je predmet izvršenja i zakazati ročište radi raspravljanja o izmeni uslova prodaje.
Od prvog do drugog ročišta za prodaju mora da protekne najmanje 30 dana.
Ako poverilac koji je predložio izvršenje ne predloži novo ročište za prodaju u roku iz stava 1 ovog člana, sud će rešenjem obustaviti izvršni postupak.
Ako sud uskrati dosuđenje iz nekog drugog razloga, a ne iz razloga navedenog u članu 968 ovog zakona, i ako nema nedostataka koji čine nedopustivim nastavak postupka, sud će, po službenoj dužnosti, odrediti novo ročište za prodaju.
Na novom ročištu za prodaju prodaja će se vršiti na osnovu ranije utvrđenih uslova.
9. Pravnosnažnost rešenja o dosuđenju
Kad rešenje o uskraćivanju dosuđenja postane pravnosnažno, sud će najboljem ponuđaču vratiti položeno jemstvo.
Kad rešenje o dosuđenju broda postane pravnosnažno, sud će, na predlog kupca ili ovlašćenika tereta ili njegovog privremenog zastupnika, odrediti da se iz broda iskrca teret, odnosno na predlog kupca - lica i njihove stvari.
Troškove iskrcavanja tereta po odredbi stava 1 ovog člana predujmljuje, na zahtev suda, lice koje traži iskrcavanje, ako iz uslova prodaje ne proizlazi drugo.
Ako se lice koje je bilo brodar pre nego što je brod koji je predmet izvršenja prodat, ili njegov zastupnik, protivi da se teret preda na slobodno raspolaganje njegovom ovlašćeniku, sud će odrediti da se teret na trošak brodara preda na čuvanje u javno skladište ili na neko drugo pogodno mesto.
Odredbe st. 1 do 3 ovog člana ne utiču na prava i dužnosti stranaka koji proizilaze iz ugovora o prevozu stvari.
Protiv rešenja kojim se određuje iskrcavanje tereta, lica i njihovih stvari i smeštaj tereta u javno skladište ili na neko drugo pogodno mesto, žalba nije dopuštena.
Vlasnici pripadaka broda na kome se sprovodi izvršenje koji nisu bili obuhvaćeni prodajom, ovlašćeni su da posle pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju broda na svoj trošak i rizik iznesu ove pripatke.
Prava koja je kupac stekao na osnovu pravnosnažnog dosuđenja broda koji je predmet izvršenja, ne mogu se pobijati zbog toga što je posle pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju bila ukinuta ili preinačena izvršna isprava na kojoj je bilo zasnovano rešenje o izvršenju prodaje broda.
10. Ponovna prodaja
Ako kupac ne dokaže da je isplatio kupovnu cenu u roku iz člana 947 stav 1 ovog zakona, sud će, na predlog ovlašćenog lica, oglasiti nevažećim pravnosnažno rešenje o dosuđenju i odrediti ponovnu prodaju na trošak i rizik kupca.
Predlog za ponovnu prodaju mogu da stave stranke, poverioci čija su potraživanja osigurana upisanom zalogom na brodu koji je predmet izvršenja i poverioci za čija zakonska založna prava ne postoji izvršna isprava.
Predlagač je dužan da predloži ponovnu prodaju najdocnije u roku od deset dana od dana isteka roka iz člana 908 stav 1 ovog zakona. Ako u tom roku niko ne predloži ponovnu prodaju, sud će rešenjem obustaviti izvršni postupak i osloboditi brod koji je predmet izvršenja.
Ponovna prodaja vrši se shodno odredbama koje važe za prvu prodaju i po uslovima prodaje koji su ranije bili utvrđeni.
Sud može, na predlog ovlašćenih lica, odrediti da se kod ponovne prodaje uvaže i takve ponude koje su niže od polovine vrednosti broda koji je predmet izvršenja, utvrđena za prvu prodaju.
Ponovna prodaja neće se održati ako kupac koji je zakasnio sa plaćanjem kupovne cene pre isteka roka za žalbu protiv dozvole ponovne prodaje, dokaže da je isplatio zaostalu kupovnu cenu sa kamatama i iznosom potrebnim za naknadu do tada nastale štete.
Ako se na ponovnoj prodaji postigne cena koja je niža od cene postignute na prethodnoj prodaji, kupac koji je zadocnio sa plaćanjem kupovne cene odgovara jemstvom, položenim delom kupovne cene i ostalim svojim sredstvima, odnosno imovinom za nastalu razliku, troškove ponovne prodaje i za svaku štetu prouzrokovanu njegovim zadocnjenjem.
Izvršni sud će po službenoj dužnosti rešenjem utvrditi iznos razlike u postignutoj ceni, kao i iznos troškova iz stava 1 ovog člana.
Na osnovu pravnosnažnog rešenja iz stava 2 ovog člana sud će sprovesti izvršenje na položenom jemstvu, delu isplaćene kupovne cene, a po potrebi, i na ostalim sredstvima, odnosno imovini kupca. Izvršenje će se sprovesti na zahtev jednog od lica koja su u pogledu namirenja svojih potraživanja upućena na kupovnu cenu.
Izvršenje se sprovodi u korist deobne mase. Toj masi pripada i razlika između cene postignute na ponovnoj i na prethodnoj prodaji.
Kupac koji je zadocnio sa plaćanjem nema pravo na iznos za koji kupovna cena postignuta na ponovnoj prodaji prelazi kupovnu cenu postignutu na prethodnoj prodaji.
11. Obustava postupka
Osim razloga za obustavu izvršenja po Zakonu o izvršnom postupku i razloga predviđenih ovim zakonom, postupak prodaje obustaviće se i u sledećim slučajevima:
1) ako neko treće lice najdocnije osam dana pre dana ročišta za prodaju, dajući primereno obezbeđenje, izjavi da je voljno da preuzme brod koji je predmet izvršenja za cenu koja utvrđenu vrednost broda prelazi najmanje za jednu četvrtinu, i ako izjavi da će snositi sve troškove koje bi, inače, morao da snosi dužnik;
2) ako to zahteva založni poverilac koji najdocnije do početka nadmetanja na ročištu za prodaju otkupi potraživanja zbog kojih je dozvoljena prodaja i naknadi troškove koje bi, inače, morao da snosi dužnik;
3) ako poverilac pre početka prodaje odustane od postupka za prodaju. U takvom slučaju ne može se zbog istog potraživanja predložiti nastavljanje postupka prodaje pre proteka roka od šest meseci od dana obustave postupka prodaje;
4) ako dužnik pre početka prodaje preda sudu iznose potrebne za potpuno namirenje izvršenih potraživanja i dotadašnjih troškova postupka svih poverilaca koji su predložili izvršenje;
5) ako ni na drugom ročištu za prodaju ne bude stavljena najniža prihvatljiva ponuda.
Ako sud usvoji predlog za obustavu prodaje iz člana 976 tačke 1 ovog zakona, sud će da odloži postupak prodaje.
Ako predlagač iz člana 976 tačka 1 ovog zakona ne položi odgovarajuće obezbeđenje u određenom roku, sud će odloženi postupak nastaviti po službenoj dužnosti.
Obezbeđenje koje je predlagač položio pripada, u slučaju nastavljanja postupka iz stava 2 ovog člana deobnoj masi.
U pogledu naplate cene za koju je predlagač pristao da preuzme brod koji je predmet izvršenja, shodno se primenjuju odredbe člana 975 st. 2, 3 i 4 ovog zakona.
Kad predlagač isplati iznose iz člana 976 tačka 1 ovog zakona, sud će obustaviti postupak prodaje.
O odlaganju i obustavi postupka prodaje sud će obavestiti sva lica navedena u članu 952 stav 1 ovog zakona.
Sud će istovremeno upozoriti poverioca koji je predložio izvršenje na pravo koje mu pripada po odredbi člana 979 ovog zakona.
Kad protekne rok od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o obustavi postupka, sud će odrediti da se brišu sve zabeležbe u upisniku brodova, odnosno u popisu koje se odnose na postupak prodaje.
Poverilac u čiju je korist u upisniku brodova zabeležena dozvola prodaje može u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o obustavi postupka da predloži izvršnom sudu da se prema prvenstvenom redu navedene zabeležbe u korist njegovog izvršnog potraživanja i sporednih potraživanja uknjiži založno pravo na brodu koji je predmet izvršenja.
Okolnost što je dužnik u međuvremenu otuđio ili opteretio brod koji je predmet izvršenja ne smeta takvom uknjiženju založnog prava.
Predlog po odredbi stava 1 ovog člana ne može se uvažiti ako je postupak prodaje bio obustavljen zbog toga što izvršenje nije bilo uopšte dopustivo, što je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta ili proglašena bez dejstva, što je potraživanje radi koga se vodi izvršenje namireno ili je pravnosnažno utvrđeno da potraživanje ne pripada poveriocu.
12. Deoba deobne mase
Kad kupovna cena bude isplaćena i rešenje o dosuđenju postane pravnosnažno sud će odrediti ročište za raspravu o deobi deobne mase.
Na ročište sud će pozvati lica navedena u članu 952 stav 1 ovog zakona, a kupca će obavestiti da na ovom ročištu može da učestvuje.
U pozivu na ročište iz stava 1 ovog člana sud će upozoriti poverioca da će se potraživanja poverilaca koji ne dođu na ročište uzeti u obzir prema stanju koje proizilazi iz upisnika brodova i izvršnih spisa i da najdocnije na ročištu za deobu deobne mase mogu drugim licima da ospore postojanje njihovih potraživanja, njihovu visinu i red po kome se ta potraživanja mogu da namire.
Zaključak o zakazivanju ročišta objavljuje se na oglasnoj tabli suda.
Na ročištu će se raspravljati o potraživanjima koja bi trebalo uvažiti kao i o redu njihovog namirenja.
Dužnik je dužan da pruži sudu sva objašnjenja potrebna radi utvrđivanja pravilnosti prvenstvenog reda potraživanja koja bi trebalo namiriti iz kupovne cene.
Poverilac čije bi potraživanje moglo doći na red kad bi osporeno potraživanje otpalo, može najdocnije na ročištu za deobu deobne mase da prigovori prijavljenim potraživanjima, odnosno potraživanjima koja proizilaze iz izvršnih spisa. Prigovor može da se odnosi na postojanje potraživanja, visinu i prvenstveni red namirenja.
Dužnik ima pravo prigovora samo u pogledu onih potraživanja za koja tvrdi da nema osnova za namirenje.
Potraživanja koja ne bi mogla da budu namirena iz deobne mase ni kad bi osporena potraživanja sa povoljnijim redom prvenstva redom otpala, neće se uzeti u raspravljanje.
Deobnu masu sačinjavaju:
1) sredstva ostvarena prodajom broda;
2) jemstvo koje je položio kupac koji je zakasnio sa plaćanjem kupovne cene, deo kupovne cene koju je ovaj položio i drugi iznosi koje je takav kupac naknadio;
3) prihodi dobijeni od broda koji je predmet izvršenja koje je kupac dužan da vrati;
4) prihodi od putovanja koje je izvršeno za vreme postupka prodaje;
5) iznosi iz st. 2 i 3 ovog člana.
Sredstva ostvarena prodajom broda koji je predmet izvršenja i uzgrednosti broda, vozarina, odnosno prevoznina, sačinjavaju posebne deobne mase, zavisno od toga na koju se od tih vrednosti odnose zakonska ili ugovorna založna prava poverilaca koji su predložili izvršenje.
Vozarina, prevoznina i iznosi koji se odnose na uzgrednosti broda koji su plaćeni do zaključenja ročišta za raspravu o deobi deobne mase, podeliće se zajedno sa tim sredstvima.
Iz deobne mase poverioci se podmiruju po sledećem redu prvenstva:
1) zakonski založni poverioci;
2) ugovorni založni poverioci;
3) ostali poverioci.
Za utvrđivanje reda prvenstva namirenja poverilaca iz tač. 1 i 2 stava 1 ovog člana unutar pojedinog isplatnog reda, važe odredbe ovog zakona o zakonskim i ugovornim založnim pravima na brodu.
Troškovi nastali u toku postupka prodaje broda namiruju se pre deobe deobne mase.
Red prvenstva koji pripada glavnici pripada i kamatama te glavnice koje nisu zaostale za vreme duže od tri godine od dosuđenja, kao i parničnim i izvršnim troškovima koji su nastali radi ostvarivanja nekog od tih zahteva.
Plaćanja koja se ponavljaju, a nisu zaostala za vreme duže od tri godine pre dosuđenja, imaju isti red prvenstva kao i pravo koje je osnov tim plaćanjima.
Ako deobna masa nije dovoljna za namirenje poverilaca, troškovi i sporedna potraživanja podmiruju se pre glavnice.
Ako deobna masa nije dovoljna za namirenje poverilaca istog isplatnog reda, njihova potraživanja, zajedno s troškovima i sporednim potraživanjima, namiriće se u srazmeri prema celokupnom iznosu ovih potraživanja.
Višak deobne mase koji ostane po namirenju svih potraživanja iz člana 983 ovog zakona sud dodeljuje dužniku.
Ako sud, na predlog i uz pristanak učesnika, drugo ne odredi, plaćanja koja se ponavljaju namiriće se tako što će se pre svega isplatiti iznosi zaostali do dana dosuđenja, a zatim će se uložiti na kamate toliko glavnice koliko je potrebno da se njenim kamatama namire plaćanja koja dospevaju posle dana dosuđenja.
Glavnicu koja će postati slobodna usled prestanka prava na plaćanje, sud ako je to moguće, dodeljuje unapred onim ovlašćenim licima čija potraživanja nisu potpuno namirena iz deobne mase i to prema prvenstvenom redu njihovih potraživanja, a ako takvih ovlašćenih lica nema - dužniku.
Potraživanje koje zavisi od raskidnog uslova namiruje se isplatom u gotovom novcu, samo ako poverilac da obezbeđenje da će u slučaju nastupanja uslova vratiti ono što je primio.
Ako poverilac ne položi obezbeđenje u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o namirenju, iznos potreban za namirenje njegovog potraživanja predaće se banci kao štedni ulog.
Kad postane izvesno da uslov neće nastupiti, poveriocu će se isplatiti njegovo potraživanje.
Ako raskidni uslov nastupi, iznos koji je poverilac vratio ili koji je predat banci isplatiće se onim poveriocima čija potraživanja nisu potpuno namirena iz iznosa dobijenog prodajom, a ako takvih poverilaca nema, taj iznos će se predati dužniku.
Ako je isplata potraživanja vezana za neki odložni uslov, potraživanje će se namiriti tako što će se odgovarajući iznos izdvojiti i predati banci kao štedni ulog koji će se isplatiti poveriocu kad uslov nastupi.
Ako uslov ne nastupi, uloženi iznosi isplaćuju se onim poveriocima čija potraživanja nisu potpuno namirena iz iznosa dobijenog prodajom, a ako takvih poverilaca nema, taj iznos će se predati dužniku.
Ako je u pogledu založnog prava ili stvarnopravnih tereta na brodu koji je predmet izvršenja upisana u upisnik brodova zabeležba spora ili zabeležba da je podnesena tužba radi brisanja tog prava, potraživanja, odnosno naknade za ovo pravo namiruju se na način kao i potraživanja koja zavise od raskidnog uslova.
Kad je u upisniku brodova predbeleženo založno pravo ili stvarnopravni teret na brodu koji je predmet izvršenja, a korisnik tog prava dokaže da je u toku postupak za opravdanje predbeležbe ili da još nije protekao rok za pokretanje tog postupka, potraživanja, odnosno naknada za to pravo namiruju se kao i potraživanja pod odložnim uslovom.
Potraživanja koja su obezbeđena zajedničkim ugovornim založnim pravom namiruju se iz deobne mase u gotovom novcu.
Ako se u postupku prodaje prodaju svi brodovi koji nedeljivo jemče za potraživanje, deobna masa svakog pojedinog broda doprineće namirenju potraživanja obezbeđenih zajedničkim ugovornim založnim pravom samo za onaj iznos koji prema ovom potraživanju sa sporednim dažbinama i troškovima stoji u istoj srazmeri u kojoj stoji ostatak deobne mase svakog pojedinog broda koji je predmet izvršenja prema zbiru ostataka svih deobnih masa. Taj ostatak dobija se po odbitku iznosa potraživanja kojima pripada red prvenstva pred potraživanjem obezbeđenim zajedničkim ugovornim založnim pravom.
Ako poverilac čije je potraživanje obezbeđeno zajedničkim ugovornim založnim pravom traži namirenje u nekoj drugoj srazmeri, poverioci čija potraživanja po redu prvenstva dolaze posle potraživanja tog poverioca, a koji zbog toga dobijaju manje nego što bi dobili kad bi se poverilac namirio u smislu stava 2 ovog člana, mogu da traže da im se iz pojedinih deobnih masa isplati iznos koji bi, kad bi se deoba vršila u smislu stava 2 ovog člana, pripao potraživanju obezbeđenom zajedničkim ugovornim založnim pravom, ako je to potrebno da se pokrije manjak.
Ako se u postupku prodaje ne prodaju svi brodovi koji nedeljivo jemče radi utvrđivanja naknade koja pripada poveriocima koji dolaze posle poverilaca čija su potraživanja obezbeđena zajedničkim ugovornim založnim pravom, kao osnova umesto pojedinih deobnih masa uzeće se vrednost pojedinih brodova opterećenih zajedničkim ugovornim založnim pravom. Zahtev tih poverilaca na naknadu uknjižuje se u njihovu korist na neprodatim brodovima, i to s onim redom prvenstva koji pripada potpuno ili delimično namirenom potraživanju poverioca koji je bio obezbeđen zajedničkim ugovornim založnim pravom. To zajedničko ugovorno založno pravo na neprodatim brodovima sud će po službenoj dužnosti brisati.
Korisnici službenosti koje kupac ne preuzima namiruju se na taj način što im se za njihovo pravo daje naknada iz iznosa dobijenog prodajom.
Ako se korisnici službenosti ne sporazumeju sa poveriocima, koji po redu namirenja dolaze posle njih o iznosu naknade iz stava 1 ovog člana visinu naknade određuje sud uzimajući naročito u obzir vreme za koje bi službenost još mogla da traje, njenu vrednost, korist za korisnika službenosti i godine starosti korisnika.
Kupac i korisnici službenosti i poverioci koji po redu namirenja dolaze posle njih mogu se sporazumeti da kupac preuzme službenost i da se određeni iznos naknade za preuzimanje službenosti odbije od kupovne cene.
Potraživanje založnog poverioca koje nije dospelo do donošenja rešenja o namirenju isplatiće se i pre isteka dospelosti zajedno sa iznosom ugovorene kamate obračunate do dana donošenja rešenja o deobi deobne mase.
Ako za takvo potraživanje nije određena kamata, odbiće se iznos koji odgovara zakonskoj kamati i to od dana donošenja rešenja o namirenju do dana dospelosti potraživanja.
Ako se ne zna ko je poverilac ugovornog založnog potraživanja koje bi po svom redu prvenstva bilo pokriveno deobnom masom ili mu se ne zna boravište, sud će iznos koji se odnosi na to potraživanje položiti u banku kao štedni ulog, a u rešenju o deobi deobne mase odrediće kome će taj iznos pripasti u slučaju da ga poverilac ne podigne.
Ako poverilac u čiju je korist položen iznos iz stava 1 ovog člana taj iznos ne podigne u roku od tri godine od dana kada je bio položen u banku, svaki poverilac kome bi taj iznos ili njegov deo imao pripasti može da traži da mu se isplati iznos koji odgovara njegovom potraživanju. Ako takvih poverilaca nema isplatu može da traži dužnik.
Ako založni poverioci koji traže namirenje ne mogu da budu u celosti namireni, sud će, na predlog nekog od njih ili poverioca koji je predložio izvršenje, licima na čija se dugovanja proteže zakonsko založno pravo ili ugovorno založno pravo, narediti da dugovane iznose, ako je to potrebno da se namire predlagač i oni koji imaju povoljniji red prvenstva namirenja, u određenom roku polože u sud.
Predlog iz stava 1 ovog člana podnosi se u toku izvršnog postupka, najdocnije na ročištu za deobu deobne mase.
Naređenja dužnikovim dužnicima izdata na osnovu stava 1 ovog člana imaju za posledicu da svaka isplata koju bi oni izvršili dužniku ili trećem licu protivno odluci suda, prema založnim poveriocima nema pravno dejstvo.
Ako u roku koji sud odredi odnosni iznosi ne budu položeni, sud će, na predlog poverioca na koga se isplata odnosi, postupati prema odredbama o izvršenju na novčanim potraživanjima, s tim što će odrediti kome založnom poveriocu pripadaju pojedina potraživanja i u kom iznosu.
13. Prodaja udela broda
Ako se izvršenje prodajom sprovodi prodajom udela broda, odredbe ovog zakona o prodaji primenjivaće se uz sledeća odstupanja:
1) zaustavljanje broda može da se dozvoli samo ako se izvršenje traži na udelima koje prelaze polovinu ukupne vrednosti broda na kome se sprovodi izvršenje, odnosno ako poverilac koji je predložio izvršenje učini verovatnim da postoji opasnost da bi se bez toga osujetilo ili znatno otežalo naplaćivanje potraživanja;
2) ako se izvršenje sprovodi na više od polovine udela broda koji je predmet izvršenja, poverilac koji je predložio izvršenje može da zahteva da se proda ceo brod, s tim što će se njegovo potraživanje isplatiti samo iz dela sredstava dužnika;
3) svaki suvlasnik broda koji je predmet izvršenja ovlašćen je da pre početka ročišta za prodaju namiri potraživanje poverioca koji je predložio izvršenje zajedno sa sporednim potraživanjem i da tako stupi na njegovo mesto;
4) pod jednakim uslovima suvlasnici imaju prednost u dosuđivanju broda koji je predmet izvršenja pred ostalim učesnicima nadmetanja;
5) ako više suvlasnika nudi iste uslove kupovine, sud će deo izložen prodaji dodeliti suvlasnicima u jednakim udelima.
14. Rešenje o deobi deobne mase
O namirenju poverioca i drugih lica koja polažu pravo na namirenje sud odlučuje rešenjem po održanom ročištu za deobu deobne mase, uzimajući u obzir stanje koje proizlazi iz upisnika brodova, spisa izvršnog postupka i rezultata ročišta za deobu deobne mase.
U rešenju o deobi deobne mase sud će odlučiti o prigovorima koje su pojedini poverioci i ostali učesnici istakli u toku postupka, ako se prigovor odnosi na neko pravno pitanje.
Ako odluka o prigovoru zavisi od utvrđivanja spornih činjenica, sud će uputiti učesnika koji je prigovorio da u roku od 15 dana pokrene parnicu, odnosno upravni postupak radi utvrđivanja osnovanosti prigovora. Ako prigovarač ne postupi po nalogu suda, smatraće se kao da prigovor nije bio ni stavljen.
Sud će odložiti donošenje odluke o namirenju onog poverioca o čijem se potraživanju vodi parnica, odnosno upravni postupak, a iznos deobne mase koji se odnosi na osporeno potraživanje položiće u banku kao štedni ulog.
Rešenje o deobi deobne mase sud će dostaviti svim licima koja se moraju pozvati na ročište o deobi.
Odredba stava 3 ovog člana ne odnosi se na pravo lica koje je osporilo određeno potraživanje, a nije u roku pokrenulo parnicu, da po okončanju postupka prodaje pokrene parnicu protiv lica čije je potraživanje osporilo.
Odluka donesena u sporu o prigovorima iznesenim u postupku deobe deobne mase, deluje prema svim poveriocima i ovlašćenicima na koje se deoba odnosi, kao i prema dužniku.
Kad rešenje o deobi deobne mase postane pravnosnažno, sud će narediti da se u upisniku brodova brišu sva upisana prava i tereti na prodatom brodu, osim onih koji ostaju i posle prodaje.
Kad rešenje o deobi deobne mase postane pravnosnažno, sud će predati pojedinim poveriocima iznose u gotovom novcu, ako u pogledu njih ne teče parnica, odnosno upravni postupak ili ako je protekao rok određen za podnošenje tužbe, odnosno za pokretanje upravnog postupka.
U pogledu iznosa koji se po nalogu suda polažu u banku kao štedni ulog, sud će izdati nalog, ako o tome lica kojima su ti iznosi ili njihove kamate namenjeni sporazumno ne odrede drukčije.
Ako se rešenje o deobi deobne mase ne može sprovesti zbog toga što je u toku neka parnica ili upravni postupak, iznos koji se odnosi na taj deo rešenja o deobi položiće se u banku kao štedni ulog do pravnosnažnosti odluke o deobi.
Glava 3
IZVRŠENJE RADI NAMIRENJA NENOVČANIH POTRAŽIVANJA - PREDAJA BRODA
U postupku izvršenja predajom broda koji je upisan u domaći upisnik brodova shodno se primenjuju odredbe čl. 923, 925, 932 i 933 ovog zakona.
Predlog za donošenje rešenja o izvršenju predajom broda mora da sadrži podatke iz člana 921 ovog zakona, osim podataka iz tačke 6 toga člana.
Izvršenje radi predaje broda koji se nalazi kod dužnika sprovodi se tako što službeno lice oduzima brod od dužnika i predaje ga, uz potvrdu, poveriocu.
Izvršenje predajom sprovodi se po odredbi stava 1 ovog člana i kad se brod nalazi kod trećeg lica koje pristaje da brod preda službenom licu.
Ako treće lice ne pristaje da brod preda službenom licu, poverilac može da predloži nadležnom sudu da na njega prenese potraživanja dužnika prema trećem licu na predaju broda.
O izvršenoj predaji broda sud će obavestiti poverioca čija su potraživanja obezbeđena upisom založnog prava u upisnik brodova, kao i one poverioce o kojima postoje podaci u spisima izvršnog postupka.
Glava 4
OBEZBEĐENJE
1. Osnivanje založnog prava
Radi obezbeđenja novčanih potraživanja na osnovu izvršne isprave poverilac može da predloži sudu osnivanje založnog prava na brodu dužnika koji je domaće pravno ili fizičko lice.
Osnivanje založnog prava na brodovima upisanim u upisnik brodova vrši se uknjižbom.
Osnivanje založnog prava na brodovima koji nisu upisani u upisnik brodova vrši se popisom broda.
Osnivanje založnog prava popisom iz stava 2 ovog člana upisuje se u privremeni plovidbeni list.
U upisniku brodova u koji se upisuje založno pravo mora se naznačiti izvršnost potraživanja u čiju se korist založno pravo upisuje.
Ako je za potraživanje već uknjiženo založno pravo ili je založno pravo samo predbeleženo, sud će odrediti da se izvršnost potraživanja zabeleži u upisnik brodova.
Za brodove koji nisu upisani u upisnik brodova izvršnost potraživanja upisuje se u popis broda.
U pogledu dejstva izvršene uknjižbe, odnosno zabeležbe ili popisa broda važe odredbe člana 925 stav 3 ovog zakona.
Odredbe člana 920 ovog zakona o podnošenju predloga za sprovođenje postupka prodaje i člana 927 ovog zakona o redu prvenstva shodno se primenjuju i na postupak osnivanja založnog prava.
Za brodove koji nisu upisani u upisnik brodova sud može narediti da se izvršnost potraživanja, pored upisa u popis broda prema odredbi člana 1007 stav 3 ovog zakona, upiše i u privremeni plovidbeni list.
Popis broda može se sprovesti samo ako je brod u državini ili sudržavini dužnika. Ako to izvršnom sudu nije poznato, niti se podnesenim ispravama učini verovatnim, sud će, pre nego što naredi popis, saslušati o tome dužnika.
O naređenom popisu sud će obavestiti dužnika, uz naznačenje mesta i vremena popisivanja.
Popis broda vrši se na licu mesta, tako što se u zapisnik unosi opis predmeta popisivanja.
Ako se pri popisivanju nađe isprava na kojoj se zasniva dužnikovo pravo raspolaganja brodom, odnosno pravo svojine, ili se ono njome dokazuje, sud će na ispravi označiti da je popis izvršen. Kad založno pravo na brodu koji je predmet izvršenja prestane, sud će po predlogu zabeležiti na toj ispravi da je založno pravo prestalo.
O izvršenom popisu sud će obavestiti stranke.
Dok se ne utvrdi da je sprovedeni popis broda nepravilan, obezbeđenje na istom brodu u korist nekog drugog potraživanja ili drugog poverioca za koje se kasnije traži osnivanje založnog prava na istom brodu neće se vršiti novim popisom, nego će se ovo kasnije obezbeđenje sprovesti samo zabeležbom u postojećem zapisniku o popisu broda.
Žalba protiv rešenja kojim se dozvoljava obezbeđenje osnivanjem založnog prava ne zadržava izvršenje rešenja.
2. Predbeležba založnog prava
Obezbeđenje novčanih potraživanja prethodnom merom predbeležbe založnog prava poverilac može da traži na osnovu domaće sudske odluke koja još nije postala pravnosnažna ili izvršna, odnosno na osnovu sudskog poravnanja kome nije istekao rok za dobrovoljno izvršenje činidbe, ako učini verovatnim opasnost da bi se bez ovog obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarenje njegovog potraživanja.
Obezbeđenje iz člana 1014 ovog zakona na brodovima upisanim u upisnik brodova vrši se predbeležbom u upisniku brodova u koji je brod upisan.
Obezbeđenje iz člana 1014 ovog zakona na brodovima koji nisu upisani u upisnik brodova vrši se popisom broda.
U rešenju u kome se određuje prethodna mera iz člana 1014 ovog zakona naznačuje se, pored ostalog, iznos potraživanja koje se obezbeđuje sa kamatom i troškovima i vreme trajanja ovog obezbeđenja.
Ako vreme iz stava 1 ovog člana istekne pre nego što odluka, odnosno sudsko poravnanje na osnovu koga je određena prethodna mera postane izvršno, sud će, na predlog poverioca, produžiti vreme trajanja obezbeđenja, pod uslovom da se nisu izmenile okolnosti pod kojima je prethodna mera bila određena.
Sud će obustaviti postupak i ukinuti izvršene radnje ako u roku od 15 dana od dana isteka vremena za koje je prethodna mera bila određena ne budu ispunjeni uslovi za izvršenje radi namirenja potraživanja poverioca ili za obezbeđenje uknjižbom založnog prava.
Pre isteka vremena iz stava 3 ovog člana za koje je obezbeđenje određeno sud će obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje:
1) ako dužnik položi sudu iznos potraživanja koje se obezbeđuje sa kamatom i troškovima;
2) ako dužnik učini verovatnim da je potraživanje u vreme donošenja rešenja iz stava 1 ovog člana već bilo naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno;
3) ako je pravnosnažno utvrđeno da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo;
4) ako predlagač obezbeđenja u roku od 15 dana od dana izvršnosti odluke, odnosno sudskog poravnanja na osnovu koga je prethodna mera bila određena, ne predloži obezbeđenje uknjižbom založnog prava, odnosno izvršenje prodajom broda radi namirenja svog potraživanja.
U postupku obezbeđenja prethodnom merom predbeležba založnog prava shodno će se primenjivati odredbe člana 1006 stav 3, člana 1007 stav 4 i čl. 1008 do 1013 ovog zakona o obezbeđenju osnivanjem založnog prava.
3. Privremene mere
Pre pokretanja ili u toku parničnog, izvršnog ili upravnog postupka sud može, na predlog predlagača privremene mere, dozvoliti privremene mere zabrane otuđenja ili raspolaganja brodom, čuvanja i zaustavljanja broda radi obezbeđenja novčanog potraživanja predlagača, ako predlagač učini verovatnim postojanje svog potraživanja i postojanje opasnosti da će bez određene privremene mere protivnik otuđenjem broda, njegovim prikrivanjem, uklanjanjem ili na drugi način osujetiti ili znatno otežati kasnije ostvarivanje predlagačevog potraživanja.
Privremene mere radi obezbeđenja predlagačevog nenovčanog potraživanja dozvoliće se i kad je to potrebno radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete.
Privremena mera zaustavljanja broda sastoji se u zabrani odlaska broda iz luke, odnosno pristaništa.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa može dozvoliti privremeno zaustavljanje broda samo za potraživanja iz člana 916 st. 2 i 3 ovog zakona.
Odredba o ograničavanju privremenog zaustavljanja broda samo za potraživanja iz stava 1 ovog člana primenjuje se na strane brodove samo ako između države čiju zastavu strani brod vije i Savezne Republike Jugoslavije postoji uzajamnost.
Može biti zaustavljen svaki brod koji je u svojini istih ličnih dužnika, odnosno na kome ovi dužnici imaju pravo svojine ili koji je za potraživanje za koje se traži zaustavljanje opterećen zakonskim ili ugovornim založnim pravom ili drugim založnim pravom stranog prava, kao i za druga potraživanja navedena u članu 916 stav 3 ovog zakona koja se na ovaj brod odnose.
Ako je protivnik predlagača zakupac broda ili naručilac - koji prema pravu koje se primenjuje u ugovornom odnosu između njega i vlasnika broda ili brodara sam odgovara trećim licima - može da se zaustavi ovaj brod ili bilo koji drugi brod na kome zakupac ili naručilac imaju pravo svojine, odnosno koji je u svojini zakupca ili naručioca.
Odredba stava 2 ovog člana primenjuje se i u svim drugim slučajevima kad brodar ili naručilac koji je lični dužnik, a nije i vlasnik broda, sam odgovara za potraživanja za koja se traži zaustavljanje broda.
Po zahtevu koji se odnosi na svojinu, suvlasništvo i založno pravo na brodu može se zaustaviti samo onaj brod na koji se zahtev odnosi.
Ako se privremene mere određuju radi obezbeđenja novčanih potraživanja, sud može da oslobodi brod zaustavljanja ili čuvanja ako budu data obezbeđenja ili druge imovinske vrednosti u visini iznosa potraživanja za koje se traži zaustavljanje, pod uslovom da su ta obezbeđenja, odnosno druge imovinske vrednosti raspoložive i prenosive u korist poverioca.
Ako je reč o potraživanjima za koja dužnik može da ograniči svoju odgovornost, visina obezbeđenja ili drugih imovinskih vrednosti iz stava 1 ovog člana ne mora da bude veća od iznosa ograničene odgovornosti.
Kad jedan od sudova na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, na osnovu odredbe stava 1 ovog člana, oslobodi brod od zaustavljanja, nijedan drugi sud na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ne može dozvoliti zaustavljanje ni ovog ni bilo kog drugog broda za isto potraživanje i za istog poverioca, pod uslovom da su data obezbeđenja ili druge imovinske vrednosti još uvek raspoloživi i prenosivi u korist poverioca.
Sud neće dozvoliti zaustavljanje broda, a već dozvoljeno zaustavljanje će ukinuti ako dužnik dokaže da je u nekoj drugoj državi već dao primereno obezbeđenje ili drugu imovinsku vrednost za isto potraživanje i za istog poverioca, pod uslovom:
1) da obezbeđenje ili druga imovinska vrednost odgovara uslovima iz člana 1022 stav 1 ovog zakona;
2) da država na čijoj je teritoriji obezbeđenje ili druga imovinska korist data postupa na jednak način prema obezbeđenjima i drugim imovinskim vrednostima koji su položeni na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Davanje obezbeđenja ili druge imovinske vrednosti ne znače priznanje odgovornosti za potraživanja za koja je obezbeđenje odnosno druga imovinska vrednost data, niti odricanje od mogućnosti ograničenja odgovornosti.
U rešenju kojim određuje privremenu meru sud će odrediti vreme njenog trajanja.
Ako sud dozvoli zaustavljanje broda pre pokretanja parničnog, izvršnog ili upravnog postupka, predlagač privremene mere dužan je da dokaže u roku od 15 dana da je pokrenuo parnični, izvršni, odnosno upravni postupak.
Ako predlagač privremene mere u roku iz stava 2 ovog člana ne dokaže da je pokrenuo parnični, izvršni, odnosno upravni postupak, sud će na predlog protivnika predlagača ukinuti dozvoljenu privremenu meru.
Ako vreme iz stava 1 ovog člana protekne pre nego što budu ispunjeni uslovi za izvršenje ili obezbeđenje uknjižbom ili predbeležbom založnog prava, sud će, na predlog predlagača privremene mere, produžiti vreme njenog trajanja, pod uslovom da se nisu izmenile okolnosti pod kojima je odnosna mera određena.
Ako vreme iz stava 1 ovog člana istekne, a ne ispune se uslovi iz stava 4 ovog člana za produženje određene privremene mere, sud će na predlog protivnika predlagača privremene mere, obustaviti postupak obezbeđenja i ukinuti izvršene radnje.
Postupak obezbeđenja obustaviće se i određena privremena mera ukinuti ako se ispuni bilo koja od pretpostavki iz člana 1016 stav 3 tač. 2 do 3 ovog zakona.
Troškove održavanja broda i izdržavanja posade za vreme zaustavljanja, snosi vlasnik broda ili brodar.
Ako sredstva za izdržavanje posade nisu dovoljna, sud će predlagaču privremene mere narediti da predujmi potreban iznos za izdržavanje posade.
Troškove čuvanja broda snosi predlagač privremene mere.
Odredbe st. 1 i 3 ovog člana ne odnose se na obavezu snošenja ovih troškova.
Privremenom merom zaustavljanja broda ne dira se u prava i dužnosti stranaka koje proizlaze iz ugovora o prevozu stvari ili putnika.
Kad sud dozvoli privremenu meru na brodu, bez odlaganja će se shodno primeniti odredbe člana 929 ovog zakona prema prirodi mere koju je dozvolio.
Kad sud dozvoli privremenu meru zabrane otuđenja ili raspolaganja brodom, narediće istovremeno da se ova mera zabeleži u upisnik brodova u koji je brod upisan.
Kad sud pravnosnažno ukine privremenu meru iz stava 1 ovog člana, odnosno kad ona prestane po zakonu, sud će narediti da se izvrši brisanje zabeležbe iz stava 1 ovog člana.
Radi obezbeđenja novčanih potraživanja, kao i radi obezbeđenja nenovčanih potraživanja predlagača privremene mere protiv lica koje je ovlašćeno da raspolaže teretom koji se nalazi na brodu, sud može da dozvoli privremenu meru koja se sastoji u tome što će se odrediti iskrcanje tereta sa broda i njegovo čuvanje u javnom skladištu ili na drugom pogodnom mestu, ako tražilac privremene mere plati brodaru celu ugovorenu vozarinu koja mu još nije plaćena i naknadi mu sve troškove koje je ovaj imao, a koji nisu uključeni u vozarinu.
Ako se predaja tereta na osnovu odredbe stava 1 ovog člana traži u luci, odnosno pristaništu u kome se teret prema ugovoru o prevozu nije morao predati, sud će dozvoliti privremenu meru iz stava 1 ovog člana samo pod uslovom da se teret može iskrcati bez opasnosti za bezbednost broda i ostalog tereta, da zbog iskrcanja ne nastane veće zadržavanje u dolasku broda ili poremećaj u redu plovidbe, da se time ne nanosi šteta ostalim licima koja su ovlašćena da raspolažu teretom i da iskrcanje nije protivno drugim važnim razlozima.
Deveti deo
O MERODAVNOM PRAVU I NADLEŽNOSTI SUDOVA
U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI ZA SPOROVE
S MEĐUNARODNIM OBELEŽJEM
Odredbe čl. 1034 do 1051 ovog zakona odnose se na svaki plovni objekt koji je brod po jugoslovenskom pravu, kao i na svaki plovni objekt koji je brod prema pravu države čiju državnu pripadnost ima.
Po pravu države čiju državnu pripadnost brod ima ocenjuju se:
1) dužnosti i prava zapovednika u upravljanju brodom i u zasnivanju prava i obaveza za vlasnika broda ili brodara;
2) prava u pogledu broda u državnoj svojini i stvarna prava na brodu;
3) pravne posledice događaja na brodu na koje se mora primeniti zakon mesta gde je događaj nastao.
Odredba tačke 3 stav 1 ovog člana odnosi se i na događaje koji su nastali na stranim brodovima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije pod uslovom da i država čiju pripadnost ima brod postupa na isti način s brodovima koji imaju jugoslovensku državnu pripadnost.
Na stvarna prava na brodu u gradnji, koji se grade u Saveznoj Republici Jugoslaviji, primenjuje se jugoslovensko pravo.
Na ograničenje odgovornosti brodara ili drugog fizičkog ili pravnog lica koje je po ovom zakonu s njim izjednačeno, primenjuje se pravo države čiju državnu pripadnost brod ima.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, primenjuje se ovaj zakon ako su njegove odredbe o ograničenju odgovornosti strože od propisa države čiju državnu pripadnost brod ima.
Izuzetno od odredbe člana 1038 ovog zakona na ugovore o iskorišćavanju brodova primenjuje se ovaj zakon, i to:
1) na odgovornost brodara za oštećenje, manjak ili gubitak tereta, predviđenu odredbama ovog zakona, čija se primena ne može isključiti sporazumom stranaka, ako se luka, odnosno pristanište ukrcaja ili odredišta nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
2) ako bi putnik primenom drugog prava bio stavljen u nepovoljniji položaj nego po odredbama ovog zakona.
Ugovor zaključen protivno odredbama stava 1 ovog člana nema pravno dejstvo.
Ako se pravo čiju su primenu stranke izabrale za ugovore o iskorišćavanju brodova ne može primeniti na ceo ugovor ili neki od odnosa koji proističu iz ugovora ili ako stranke nisu izričito odredile pravo koje mora da se primeni, a njihova se namera o primeni određenog prava ne može utvrditi ni iz okolnosti slučaja, na ugovor ili na ugovorni odnos primenjuje se:
1) pravo mesta gde je ugovor zaključen - za ocenu glavni prava i obaveza ugovornih strana;
2) pravo države čiji je državljanin ili čiju državnu pripadnost ima brodar - ako je ugovor o prevozu putnika ili stvari zaključen na osnovu unapred utvrđenih opštih uslova brodara;
3) odredbe ovog zakona - na ugovor o tegljenju.
Na način izvršenja sporednih prava i obaveza ugovornih strana (način krcanja i predaje tereta, računanja vremena za stojnice i prekostojnice, način plaćanja vozarine i sl.) primenjuje se, u slučaju iz stava 2 ovog člana, pravo mesta gde su pojedine radnje izvršene, odnosno gde su morale da budu izvršene.
Ako se pravo čiju su primenu stranke ugovora o spasavanju broda izabrale ne može primeniti na ceo ugovor ili na neki od odnosa koji proističu iz tog ugovora ili ako stranke nisu izričito izabrale pravo koje će se primeniti, a njihova se namera o primeni određenog prava ne može utvrditi ni iz okolnosti slučaja, na ugovor ili na ugovorni odnos primenjuje se: pravo države luke ili pristaništa gde je spasavanje završeno, odnosno pravo prve luke ili prvog pristaništa u koje je spaseni brod stigao posle završenog spasavanja.
Izuzetno od odredbe člana 1041 ovog zakona, primenjuju se:
1) odredbe ovog zakona - ako su se spasavala lica bez istovremenog spasavanja broda ili stvari na brodu, ako su sva ta lica državljani Savezne Republike Jugoslavije ili ako je brod koji je spasavao ili brod koji je spasavan, a ako je bilo više brodova, jedan od njih, jugoslovenski ratni brod ili jugoslovenski javni brod;
2) odredbe člana 684 st. 1 i 2 čl. 808 do 814 i čl. 818 i 820 ovog zakona;
3) odredbe saveznog zakona kojim se uređuje zastarelost potraživanja, ako ovim zakonom nije drukčije određeno;
4) pravo države čiju državnu pripadnost ima brod spasilac - na podelu nagrade za spasavanje između vlasnika broda ili brodara broda spasioca i posade tog broda.
Ugovor zaključen protivno odredbama stava 1 ovog člana nema pravno dejstvo.
Na naknadu štete zbog sudara brodova primenjuju se:
1) pravo države u čijem se obalnom moru ili unutrašnjim vodama dogodio sudar;
2) odredbe ovog zakona - ako se sudar dogodio na otvorenom moru.
Izuzetno od odredaba stava 1 ovog člana na naknadu štete zbog sudara brodova primenjuju se:
1) ako svi brodovi između kojih se sudar dogodio imaju istu državnu pripadnost - pravo te države;
2) ako brodovi između kojih se sudar dogodio imaju različitu državnu pripadnost, a pravo svih tih država je isto pravo tih država.
Izuzetno od odredaba člana 1043 ovog zakona koji za naknadu štete od sudara brodova upućuje na primenu stranog prava, primenjuju se:
1) odredbe ovog zakona - ako su sva zainteresovana lica državljani Savezne Republike Jugoslavije ili jugoslovenska pravna lica ili ako je jedan od brodova između kojih je došlo do sudara jugoslovenski ratni brod ili jugoslovenski javni brod;
2) odredbe člana 793 stav 2, člana 794 stav 1 i čl. 795 do 801 ovog zakona;
3) odredbe saveznog zakona koji reguliše zastarelost potraživanja, ako ovim zakonom nije drukčije predviđeno.
Ugovor zaključen protivno odredbama stava 1 ovog člana ne proizvodi pravno dejstvo.
U slučaju zajedničke havarije, ako se pravo koje su stranke izabrale ne može primeniti na ceo ugovor ili na neki od odnosa koji proističu iz ugovora, ili ako stranke nisu izričito izabrale pravo koje mora da se primeni, a njihova se namera o primeni određenog prava ne može utvrditi ni iz okolnosti slučaja, primenjuje se pravo luke, odnosno pristaništa u kome je iskrcan poslednji deo tereta koji se nalazi na brodu u času izvršenja zajedničke havarije.
Ako su sve stranke u slučaju zajedničke havarije državljani Savezne Republike Jugoslavije ili jugoslovenska pravna lica u slučajevima iz stava 1 ovog člana primeniće se jugoslovensko pravo.
Na odnose iz ugovora o gradnji, prepravci ili o popravci broda primenjuje se pravo mesta brodogradilišta, ako stranke za ove ugovore ili za deo tih ugovora nisu izabrale pravo koje će se primeniti, ili ako se u celini ili delimično izabrano pravo ne može primeniti.
Na ugovor o plovidbenom osiguranju i odnose koji iz njega proističu primenjuje se pravo sedišta osiguravača, pod uslovom:
1) da stranke nisu izričito odredile pravo koje se mora primeniti na ugovor, a njihova se namera o primeni određenog prava ne može utvrditi ni iz okolnosti slučaja;
2) da se pravo čiju su primenu stranke odredile ne može primeniti na deo tog ugovora ili na neki pravni odnos istog ugovora - ali samo na taj deo ugovora, odnosno na taj pravni odnos iz tog ugovora.
Izuzetno od odredaba stava 1 ovog člana, na odnose iz ugovora o plovidbenom osiguranju primenjuje se jugoslovensko pravo ako su sva zainteresovana lica u tom ugovoru državljani Savezne Republike Jugoslavije sa boravištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ili jugoslovenska pravna lica sa sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a radi se o osiguranim predmetima koji su izloženi pokrivenim rizicima isključivo na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Forma pravne radnje u plovidbenom odnosu ocenjuje se po pravu mesta gde je radnja izvršena, odnosno gde je morala biti izvršena, ili po pravu koje je merodavno za plovidbeni odnos u celini.
Odredbe ovog zakona o vađenju potonulih stvari shodno se primenjuju i na vađenje stvari potonulih van obalnog mora i unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije, ako je stvar u državnoj svojini, ili ako na stvari postoji pravo svojine jugoslovenskog pravnog lica ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije, a stvari vadi jugoslovensko preduzeće ili drugo pravno lice ili državljanin Savezne Republike Jugoslavije.
Ne primenjuje se strano pravo koje bi bilo merodavno po odredbama ovog zakona, ako bi njegova primena bila isključivo radi izbegavanja primene prava Savezne Republike Jugoslavije.
Jugoslovenski sud isključivo je nadležan za suđenje:
1) u sporovima o nagradi za spasavanje jugoslovenskih ratnih brodova i jugoslovenskih javnih brodova, o naknadi štete nastale zbog sudara brodova od kojih je jedan jugoslovenski ratni brod ili jugoslovenski javni brod;
2) u sporovima iz čl. 445, 446 i 447 ovog zakona koji nastanu u toku i povodom sprovođenja postupka ograničenja odgovornosti brodara koji sprovodi jugoslovenski sud (član 449);
3) u sporovima iz člana 867 ovog zakona koji nastanu u toku i povodom sprovođenja postupka likvidacije zajedničke havarije ako je za ispitivanje prigovora protiv konačne deobne osnove nadležan jugoslovenski sud (član 868);
4) u sporovima koji nastanu u toku i povodom sudskog izvršnog postupka koji jugoslovenski sud sprovodi na pomorskim brodovima i brodovima unutrašnje plovidbe (čl. 909 i 913).
Deseti deo
KAZNENE ODREDBE
Glava 1
KRIVIČNA DELA
Član posade broda ili putnik na brodu koji nije javni brod, a koji u nameri da sebi pribavi korist ili da drugom nanese štetu izvrši, na moru, unutrašnjim vodama ili na mestu koje ne potpada pod vlast ni jedne države, nasilje, pljačku ili drugu prinudu prema drugom brodu, licima ili stvarima koje se na njemu nalaze, kazniće se zatvorom od najmanje dve godine.
Ako je učinilac pri izvršenju dela iz stava 1 ovog člana neko lice lišio života, kazniće se zatvorom od najmanje pet godina.
Za pripremanje krivičnog dela iz stava 1 ovog člana učinilac će se kazniti zatvorom od jedne godine do pet godina.
Zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje koje, protivno odredbama člana 167 ovog zakona, ne krene u pomoć i ne preduzme spasavanje lica koje se na moru ili unutrašnjim vodama nalazi u životnoj opasnosti i ako ne postoje razlozi iz člana 168 ovog zakona koji ga oslobađaju obaveze spasavanja, kazniće se zatvorom od tri meseca do dve godine.
Zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje koje, protivno odredbi člana 169 stav 1 ovog zakona, ne preduzme spasavanje broda sa kojim se sudario brod kojim ono zapoveda ili koje ne ukloni takav brod sa plovnog puta na unutrašnjim vodama, ako postoji opasnost da će potonuti, kazniće se zatvorom do jedne godine.
Zapovednik jugoslovenskog broda ili lice koje ga zamenjuje, ako ne postoje razlozi iz člana 170 ovog zakona koji ga oslobađaju od te obaveze, koje ne preduzme na moru spasavanje jugoslovenskog broda koji je u opasnosti i stvari sa tog broda koje su svojina jugoslovenskog pravnog lica ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Istom kaznom kazniće se zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje koje, protivno odredbi člana 169 stav 2 ovog zakona, ne preduzme na unutrašnjim vodama spasavanje broda koji traži pomoć, ako se brod kojim zapoveda nalazi u blizini.
Ko prekine ili ošteti vazdušni ili podvodni telekomunikacioni kabl, podvodni kabl visokog napona ili podvodni cevovod i time omete telekomunikacione veze, dovod struje ili nafte, gasa ili vode, kazniće se zatvorom do osam godina.
Ko učini delo iz stava 1 ovog člana iz nehata kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine.
Glava 2
PRIVREDNI PRESTUPI
Novčanom kaznom od 30.000 do 300.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako ne organizuje kontrolu vršenja poslova radi osiguranja bezbednosti plovidbe (član 9 tačka 1);
2) ako ne obezbedi trajno vršenje kontrole radi osiguranja bezbednosti plovidbe (član 9 tačka 2);
3) ako po nalogu lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa oštećeni, nasukani ili potopljeni plovni objekt koji ometa ili ugrožava bezbednost plovidbe ili predstavlja opasnost od zagađivanja, ne ukloni sa plovnog puta (član 41 stav 1).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 1.500 do 30.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 27.000 do 270.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako ne vodi propisane podatke koji su od značaja za bezbednost plovidbe (član 9 tačka 3);
2) ako ne održava luku, odnosno pristanište u stanju koje obezbeđuje bezbednu plovidbu (član 24);
3) ako ne podnese na odobrenje tehničku dokumentaciju na osnovu koje se brod gradi ili prepravlja (član 59 tačka 1).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 1.200 do 24.000 novih dinara.
Glava 3
PREKRŠAJI
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazniće se za prekršaj, preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako odmah po dolasku broda u prvu jugoslovensku luku, odnosno pristanište ne podnese zahtev za baždarenje jugoslovenskog broda izgrađenog, nabavljenog ili prepravljenog u inostranstvu za jugoslovenskog naručioca, koji nije baždaren u inostranstvu po odredbama ovog zakona (član 79);
2) ako ne podnese zahtev za baždarenje jugoslovenskog broda koji se gradi u jugoslovenskom ili stranom brodogradilištu čim na brodu budu ugrađeni oplata, palube i pregrade (član 80 stav 2);
3) ako ne podnese zahtev za ponovno baždarenje jugoslovenskog broda pre završetka radova na prepravci kojima se menja bruto ili neto registarska tonaža, odnosno najveća dozvoljena istisnina ili nosivost broda, ili ne podnese takav zahtev po dolasku broda u prvu jugoslovensku luku, odnosno pristanište ako se radovi na prepravci broda izvode u inostranstvu, a brod nije baždaren u inostranstvu po odredbama ovog zakona (član 81 st. 3 i 4);
4) ako stavi u plovidbu ili drži u plovidbi brod bez bilo koje od brodskih isprava i knjiga propisanih ovim zakonom (čl. 86 do 126);
5) ako kao zapovednik broda ukrca lice koje nema pomorsku, odnosno brodarsku knjižicu (član 141 stav 1);
6) ako po nalogu lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa ne uključi u traganje i spasavanje ugroženih lica i stvari na brodu (član 179);
7) ako brod nema ime i ne nosi ime luke, odnosno pristaništa upisa, ili ako tehnički plovni objekt nema oznaku i ne nosi ime luke, odnosno pristaništa upisa, ili ako ove oznake nosi iako nije ovlašćen da nosi (čl. 206 i 207);
8) ako vadi potonulu stvar ako nije ovlašćeno za njeno vađenje (član 824 stav 1).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj zapovednik stranog nuklearnog broda ili lice koje ga zamenjuje, ako brod bez dozvole uplovi u jugoslovensku luku (član 27 stav 2).
Novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazniće se za prekršaj zapovednik stranog trgovačkog broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako brod izvrši prevoz stvari ili putnika između jugoslovenskih luka, odnosno pristaništa protivno odredbi člana 39 ovog zakona;
2) ako bez dozvole vrši spasavanje broda i stvari sa tog broda nasukanog u obalnom moru Savezne Republike Jugoslavije koji je njegova posada napustila (član 43);
3) ako vrši pilotažu na plovnim putevima, lukama i pristaništima Savezne Republike Jugoslavije (član 47);
4) ako brod bez odobrenja lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa vrši tegljenje koje počinje i završava se u jugoslovenskim lukama, odnosno pristaništima, bez pristajanja u stranim lukama, odnosno pristaništima (član 686).
Novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazniće se za prekršaj:
1) zapovednik stranog broda ili lice koje ga zamenjuje koje brodom prevozi više od 2000 tona ulja ako brod nema uverenje o osiguranju ili drugom finansijskom jemstvu o imovinskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađivanjem uljem uđe u luku ili izađe iz luke Savezne Republike Jugoslavije, ili u njima ukrcava ili iskrcava ulje (član 28);
2) zapovednik jugoslovenskog broda ili lice koje ga zamenjuje:
a) ako brod koji ima brodsku radio-stanicu ne organizuje neprekidnu službu bdenja, u skladu sa propisima o radio-saobraćaju (član 20 stav 3);
b) ako otplovi iz luke, odnosno pristaništa brodom koji nema određeni broj članova posade s propisanom stručnom spremom (član 134), odnosno ako se na brodu dok se nalazi u luci, odnosno pristaništu ne nalazi najmanje jedna trećina članova posade svake službe (član 138 st. 3 i 5);
v) ako lično ne rukovodi brodom kad to zahteva bezbednost broda, ili broda u teglju ili potiskivanju - a zapovednik pomorskog broda i ako ne upravlja brodom kad brod ulazi u luku, kanal ili reku ili kad izlazi iz njih, kao i u svim drugim slučajevima, kad to zahteva bezbednost broda i plovidbe (član 153 stav 3);
g) ako u slučaju neposredne opasnosti od rata ili nastupanja ratnog stanja između Savezne Republike Jugoslavije i druge države ne preduzme u pogledu broda, lica i tereta na brodu sve mere koje se pokazuju kao potrebne (član 158 st. 1 i 2);
d) ako se u slučaju nastupanja ratnog stanja između drugih država, u kome je Savezna Republika Jugoslavija neutralna, brod nađe u luci odnosno pristaništu jedne od zaraćenih država, ili na putu za luku odnosno pristanište zaraćene države ili mora proći kroz obalno more ili unutrašnje vode zaraćene države ne zatraži uputstvo od brodara, a ako to nije moguće - od nadležnih državnih organa (član 158 stav 3);
đ) ako za vreme putovanja broda prema članu posade, putniku ili drugom licu na brodu ili brodu u teglju ili potiskivanju, koje je izvršilo krivično delo, ne preduzme mere potrebne da se spreči ili ublaži nastupanje štetnih posledica toga dela i izvršilac pozove na odgovornost (član 164 st. 1, 2 i 4).
Novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazniće se za prekršaj član posade broda koji povredom svoje dužnosti, propisane ovim zakonom, ne postupi po pravilima navigacije i time dovede u opasnost bezbednost saobraćaja ili ošteti brod ili teret na njemu, ili ugrozi bezbednost putnika na brodu ili ostalih članova posade ili životnu sredinu od zagađivanja opasnim i štetnim materijama (uljem, otpacima tekućih goriva i njihovim mešavinama, otpadnim vodama i drugim otpadnim materijama, kao i radioaktivnim ili sličnim otpacima) sa broda (član 136).
Novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara kazniće se za prekršaj zapovednik broda, odnosno zapovednik stranog broda ili lice koje ga zamenjuje ako brod koji dolazi iz inostranstva komunicira sa drugim brodovima, preduzećima i drugim pravnim licima na kopnu pre nego što od lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa dobije odobrenje za slobodnu komunikaciju sa obalom (član 44 stav 1).
Novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara kazniće se za prekršaj zapovednik stranog broda ili lice koje ga zamenjuje ako brod ne vije zastavu svoje državne pripadnosti kad se nalazi u obalnom moru, odnosno na unutrašnjim plovnim putevima Savezne Republike Jugoslavije na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe (član 44 stav 2).
Novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara kazniće se za prekršaj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako brod plovi van određenih granica plovidbe ili protivno određenoj nameni, ili ako brodom preduzme putovanje za koje brod nije oglašen sposobnim (član 55 i 68);
2) ako protivno odredbama ovog zakona (član 69) brodom koji nije putnički prevozi putnike;
3) ako na brod, protivno odredbama ovog zakona (član 71), ukrca veći broj putnika od određenog broja;
4) ako ukrca i rasporedi teret na brodu protivno odredbi člana 72 ovog zakona;
5) ako na brodu nema bilo koju od brodskih isprava ili knjiga i vode se protivno odredbama ovog zakona (član 82 stav 1);
6) ako na zahtev lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa ne pokaže brodske isprave i knjige (član 82 stav 2);
7) ako u propisanim rokovima ne vrši vežbe čamcima, ostalim sredstvima za spasavanje i uređajima za otkrivanje, sprečavanje i gašenje požara (član 152 stav 2);
8) ako na brodu ne održava u ispravnom stanju mašine, uređaje i opremu ili ako se ne stara o sigurnosti brodskih uređaja za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, opasnog i ostalog tereta, i o pravilnom ukrcavanju, smeštaju i iskrcavanju putnika (član 152 stav 1).
Novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara kazniće se za prekršaj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako primi za člana posade broda lice koje nema pomorsku, odnosno brodarsku knjižicu ili dozvolu za ukrcanje (član 141 stav 1);
2) ako u slučaju kad su ostale bez uspeha sve mere preduzete za spasavanje broda u opasnosti i ako je propast broda neizbežna, ne preduzme sve potrebne mere za spasavanje brodskog dnevnika, a ako okolnosti slučaja to dozvoljavaju - i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava, pomorske karte odnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne (član 155 stav 2);
3) ako o događaju koji se za vreme putovanja desi na brodu a koji ugrožava bezbednost broda, broda u teglju ili potiskivanju ili bezbednost plovidbe, ili o vanrednom događaju koji se desio na brodu, brodu u teglju ili potiskivanju, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu ili brodu u teglju ili potiskivanju - ne podnese izveštaj zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika nadležnom organu u zemlji ili inostranstvu (član 156 st. 1, 2 i 3);
4) ako o činjenici rođenja i smrti, i o primanju izjave poslednje volje, ne sačini zapisnik na propisani način i ne dostavi ga nadležnom organu u prvoj domaćoj luci odnosno pristaništu, a u inostranstvu - najbližem diplomatskom, odnosno konzularnom predstavništvu Savezne Republike Jugoslavije (član 156 stav 5);
5) ako putem radio-komunikacije ne pošalje obaveštenje o bilo kojoj neposrednoj opasnosti za bezbednost plovidbe na koju naiđe (član 157);
6) ako o krivičnom delu učinjenom na brodu ili brodu u teglju ili potiskivanju, dok se brod nalazi u inostranstvu, ne podnese izveštaj diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Savezne Republike Jugoslavije u zemlji u čiju prvu luku, odnosno pristanište po izvršenom krivičnom delu, brod uplovi, ili ako sa izvršiocima krivičnog dela ne postupi po uputstvima tog diplomatskog ili konzularnog predstavništva (član 164 stav 3);
7) ako samovoljno napuštanje broda od strane člana posade - državljanina Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvu ne prijavi organu iz člana 165 ovog zakona;
8) ako u brodski dnevnik ne unese u određenom roku i na određeni način opis događaja, radnji i preduzetih mera koje je dužan da unese u brodski dnevnik (član 156 st. 1 i 4, član 157 stav 2, član 164 stav 2, član 163 stav 2, član 164 stav 5 i član 163 stav 3);
9) ako ne unese u brodski dnevnik razloge zbog kojih nije krenuo u pomoć licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje, ili razloge zbog kojih nije preduzeo spasavanje broda i stvari sa broda (član 171);
10) ako brodu s kojim se sudario brod kojim zapoveda, iako je to mogao, ne saopšti ime poslednje luke, odnosno pristaništa iz koga je isplovio i ime luke, odnosno pristaništa u koje plovi (član 802);
11) ako čamcem, odnosno plovećim postrojenjem upravlja lice koje nije stručno osposobljeno da upravlja čamcem, odnosno plovećim postrojenjem (član 127 tačka 3);
12) ako čamac, odnosno ploveće postrojenje nema ispravu o sposobnosti za plovidbu čamca, odnosno plovećeg postrojenja (član 129 stav 5).
Novčanom kaznom od 270 do 2.700 novih dinara kazniće se za prekršaj član posade broda ako predmete ili materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost plovidbe ili predstavljaju opasnost od zagađivanja, baci na plovni put (član 41 stav 2).
Kazniće se za prekršaj pojedinac:
1) novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara:
a) koji je naručilac broda - ako izvrši radnju iz člana 1058 stav 1 tačka 3 ovog zakona;
b) koji je vlasnik broda - ako izvrši radnju iz člana 1059 stav 1 tačka 4 ovog zakona;
v) koji izvrši radnju iz člana 1059 stav 1 tačka 7 ovog zakona;
2) novčanom kaznom od 270 do 2.700 novih dinara:
a) koji je vlasnik broda - ako izvrši radnju iz člana 1059 tač. 1, 2, 3, 5 i 6 ovog zakona;
b) ako izvrši radnju iz člana 1067 ovog zakona.
Pored kazne za prekršaj iz člana 1062 tačka 2, člana 1063 ovog zakona članu posade broda može se, kao zaštitna mera, zabraniti vršenje svih ili pojedinih ovlašćenja za vršenje poslova određenog zvanja na bilo kom brodu u trajanju od dve godine.
ORGAN ZA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Prekršajni postupak u prvom stepenu, po prekršajima iz ovog zakona, vodi i rešenje o prekršaju donosi Komisija za prekršaje u pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi (u daljem tekstu: Komisija) u saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja.
Komisija je sastavljena od tri člana, od kojih je jedan član predsednik. Predsednik i članovi Komisije imaju zamenike. Predsednika i članove Komisije i njihove zamenike imenuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Komisija može ovlastiti pojedinog svog člana da preduzme pojedine radnje u prekršajnom postupku.
Komisija je dužna da vodi evidenciju o prekršajima i izrečenim merama u prekršajnom postupku.
Protiv rešenja Komisije žalba se podnosi Saveznom veću za prekršaje.
Jedanaesti deo
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Na postupke koji nisu pravnosnažno okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se odredbe ovog zakona.
Poslove kontrole upravne i inspekcijske poslove koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljali organi u republikama nadležni za bezbednost pomorskog i rečnog saobraćaja preuzima savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, od 1. januara 2002. godine.
Do donošenja propisa kojim će se urediti organizacija i rad lučkih kapetanija i kapetanija pristaništa, lučke kapetanije i kapetanije pristaništa nastavljaju sa radom u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbe čl. 31 do 35, čl. 127 do 131, čl. 175 do 202, i čl. 413 do 416 primenjivaće se od 1. januara 2002. godine.
Do donošenja propisa kojim će se urediti tehnički pregled čamaca i plovećih postrojenja, pravna lica ovlašćena po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona da vrše tehnički pregled čamaca i plovećih postrojenja nastavljaju sa radom u skladu sa tim propisima.
Propisi za izvršavanje ovog zakona koje u skladu sa čl. 13, 21, 23, 37 i 45 donosi Savezna vlada, doneće se do 31. decembra 1999. godine.
Propisi za izvršavanje ovog zakona koje u skladu sa čl. 7, 10, 13, 20, 21, 31, 33, 34, 35, 36, 46, 48, 64, 86, 129, 131, 135, 141, 203, 206, 222 i 792 donosi savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja, doneće se do 30. juna 2000. godine.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Službeni list SFRJ", br. 22/77, 13/82, 30/85, 80/89 i 29/90 i "Službeni list SRJ" br. 34/92);
2) Zakon o pomorskoj pilotaži ("Službeni list SFRJ", br. 14/65).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".