I ORTAČKO DRUŠTVO

1. Pojam

Član 105

Ortačko društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva fizička lica ili više fizičkih lica koja se obavezuju da, uz sopstvenu neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva, obavljaju određenu delatnost pod zajedničkom firmom.

2. Primena pravila o ugovoru o ortakluku

Član 106

Na ugovor o osnivanju ortačkog društva primenjuju se pravila o ugovoru o ortakluku, ako ugovorom o osnivanju nije drukčije određeno.

3. Organi društva

Član 107

(1) Ortačko društvo ima direktora (poslovodstvo).

(2) Funkciju direktora može vršiti jedan član ili više članova.

(3) Ugovorom o osnivanju ortačkog društva utvrđuje se način vršenja funkcija drugih organa iz člana 60 ovog zakona kad se ti organi ne biraju.

4. Prijava za upis u registar

Član 108

Prijava za upis u registar, pored podataka iz člana 95 ovog zakona, sadrži i lično ime, zanimanje i prebivalište svakog člana ortačkog društva.

5. Pravni odnosi između članova društva

5.1. Sloboda ugovaranja

Član 109

Pravni odnosi između članova ortačkog društva uređuju se ugovorom o osnivanju društva, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

5.2. Ulog

Član 110

(1) Član ortačkog društva može u društvo da uloži novac, stvari, prava, rad ili usluge. Vrednost nenovčanog uloga članovi društva sporazumno procenjuju i iskazuju u novcu.

(2) Ako nije drukčije ugovoreno, članovi ortačkog društva ulažu jednake uloge.

5.3. Dužnost dobrog postupanja

Član 111

(1) Član ortačkog društva, u vršenju poslova društva, dužan je da postupa s pažnjom koju poklanja svojim stvarima i poslovima.

(2) Član ortačkog društva, u vršenju poslova društva, odgovoran je društvu za štetu koju prouzrokuje namerno ili grubom nepažnjom.

5.4. Naknada troškova

Član 112

Član ortačkog društva ima pravo da od društva traži naknadu troškova koje je imao u obavljanju poslova društva, a koji su bili neophodni s obzirom na okolnosti poslovanja.

5.5. Posledice zakašnjenja

Član 113

Član ortačkog društva koji svoj novčani ulog ne uplati u roku predviđenom ugovorom o osnivanju društva, ili novac koji je primio za društvo ne preda bez odlaganja društvu, ili novac društva neopravdano zadrži za sebe, odnosno zakasni sa unošenjem u imovinu društva drugih svojih uloga, dužan je da plati kamatu od dana kad je bio dužan da uplati, odnosno kad je morao da preda novac ili od dana kad je novac uzeo, odnosno da društvu nadoknadi pričinjenu štetu.

5.6. Povećanje uloga

Član 114

Član ortačkog društva nije obavezan da svoj ulog poveća iznad ugovorenog iznosa, niti da ga, u slučaju smanjenja bez njegove krivice, dopuni.

5.7. Smanjenje uloga

Član 115

Član ortačkog društva nema pravo da bez odobrenja ostalih članova društva smanji svoj ulog u društvu.

5.8. Raspolaganje ulogom i udelom

Član 116

(1) Član ortačkog društva ne može svoj ulog povući ni otuđiti, niti svoj udeo opteretiti bez saglasnosti ostalih članova društva.

(2) Ulog ili njegova novčana vrednost može se povući samo u slučaju prestanka ortačkog društva ili članskog odnosa.

5.9. Prenos udela među članovima društva

Član 117

Prenošenje udela među članovima ortačkog društva slobodno je, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije određeno.

5.10. Posledice kršenja klauzule konkurencije

Član 118

(1) Ako član ortačkog društva krši klauzulu konkurencije, o ostvarivanju zahteva iz člana 92 ovog zakona odlučuju ostali članovi društva.

(2) Odredbe člana 92 ovog zakona ne isključuju pravo ostalih članova ortačkog društva da traže prestanak društva i da ostvaruju druge zahteve na osnovu ovog zakona.

5.11. Pravo na poslovodstvo

Član 119

(1) Svi članovi ortačkog društva imaju pravo da vode poslove društva (u daljem tekstu: poslovodstvo).

(2) Ako je ugovorom o osnivanju ortačkog društva poslovodstvo preneseno na jednog člana ili više članova društva, ostali članovi društva nemaju pravo na poslovodstvo.

5.12. Obim poslovodstva

Član 120

(1) Poslovodstvo obuhvata ovlašćenje za obavljanje pravnih poslova i drugih radnji koji se redovno vrše pri obavljanju delatnosti ortačkog društva.

(2) Pravni poslovi i druge radnje koji prelaze ovlašćenje iz stava 1 ovog člana mogu se obavljati uz saglasnost svih članova ortačkog društva, ako ugovorom o osnivanju društva nije utvrđeno većinsko odlučivanje.

5.13. Način vršenja poslovodstva

Član 121

(1) Ako pravo na poslovodstvo imaju svi članovi ortačkog društva ili više njih, svaki od tih članova ima pravo da postupa samostalno, osim ako ostali članovi društva ovlašćeni za poslovodstvo ne ulože protest u skladu sa ugovorom o osnivanju, u kom slučaju se od posla ne mora odustati ako postoji opasnost od odlaganja.

(2) Ako je ugovorom o osnivanju ortačkog društva određeno da članovi društva ovlašćeni za poslovodstvo mogu postupati samo zajedno, za svaki posao potrebna je saglasnost svih članova društva ovlašćenih za poslovodstvo, osim ako postoji opasnost od odlaganja.

5.14. Prenos prava na poslovodstvo

Član 122

(1) Član ortačkog društva ne može preneti pravo na poslovodstvo na treće lice, osim ako je to predviđeno ugovorom o osnivanju društva ili ako se s tim saglase svi članovi društva.

(2) Ako je prenos iz stava 1 ovog člana dozvoljen, član ortačkog društva odgovara samo za izbor lica na koje je preneo pravo na poslovodstvo.

5.15. Međusobno davanje uputstava

Član 123

Ugovorom o osnivanju ortačkog društva može se odrediti da je član društva koji je ovlašćen za poslovodstvo obavezan da uvažava uputstva drugih članova društva ovlašćenih za poslovodstvo. Ako član društva smatra da uputstva nisu celishodna, o tome obaveštava druge članove društva ovlašćene za poslovodstvo radi donošenja odluke, osim ako postoji opasnost od odlaganja.

5.16. Oduzimanje i otkazivanje poslovodstva

Član 124

(1) Član ortačkog društva koji je ovlašćen za poslovodstvo može odustati od poslovodstva, uz otkazni rok utvrđen ugovorom o osnivanju društva.

(2) Članovi ortačkog društva mogu članu društva uskratiti pravo na poslovodstvo u slučaju teže povrede dužnosti ili nesposobnosti za obavljanje poslovodstva, u skladu s ugovorom o osnivanju društva.

5.17. Donošenje odluke

Član 125

(1) U donošenju odluka svaki član ortačkog društva ima jedan glas, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije utvrđeno.

(2) Članovi ortačkog društva donose odluke jednoglasno, ako ugovorom o osnivanju društva nije predviđeno većinsko odlučivanje.

(3) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, u donošenju odluka ne učestvuje član ortačkog društva na koga se odluka odnosi.

5.18. Prokura

Član 126

Prokura se može dati i opozvati saglasnošću svih članova ortačkog društva ovlašćenih za poslovodstvo.

5.19. Dužnost obaveštavanja i pravo uvida u poslovne knjige

Član 127

(1) Član ortačkog društva ovlašćen za poslovodstvo dužan je da ostalim članovima društva podnosi izveštaje o poslovanju društva i da im, na njihov zahtev, podnese obračun.

(2) Svaki član ortačkog društva može se lično upoznati s poslovima društva i ima pravo uvida u poslovne knjige i druga dokumenta društva.

(3) Ugovorom o osnivanju ortačkog društva ne može se isključiti ili ograničiti ostvarivanje prava članova društva iz st. 1 i 2 ovog člana.

5.20. Godišnji obračun

Član 128

(1) Ortačko društvo na kraju godine sastavlja godišnji obračun, kojim se utvrđuje dobit ili gubitak društva, kao i učešće svakog člana društva u raspodeli dobiti ili snošenju gubitka.

(2) Dobit koja pripada članu ortačkog društva pripisuje se njegovom udelu, ako je tako ugovorom o osnivanju društva utvrđeno, a učešće člana u gubitku i podignuti novac u toku poslovne godine odbijaju se od njegovog udela.

(3) Isključenje člana ortačkog društva iz dobiti ili gubitka ništavo je.

5.21. Raspodela dobiti i snošenje gubitka

Član 129

(1) Dobit ortačkog društva raspodeljuje se među članovima društva u skladu s ugovorom o osnivanju društva.

(2) Pri izračunavanju dela dobiti koji pripada članu ortačkog društva u skladu sa stavom 1 ovog člana uzima se u obzir uplata uloga koju je član društva izvršio u toku poslovne godine, srazmerno vremenu koje je proteklo od dana uplate. Ako je član društva u toku poslovne godine podigao novac po osnovu svog udela, pri izračunavanju dela dobiti koji mu pripada uzima se u obzir umanjeni iznos, srazmerno vremenu koje je proteklo od dana podizanja.

(3) Gubitak ortačkog društva snose članovi društva, u skladu s ugovorom o osnivanju društva.

5.22. Povezanost dobiti i gubitka

Član 130

Ako se u ugovoru o osnivanju ortačkog društva odstupi od odredbe člana 129 ovog zakona samo u pogledu udela u dobiti ili udela u gubitku, u sumnji odstupanje se odnosi i na dobit i na gubitak.

5.23. Podizanje novca

Član 131

Svaki član ortačkog društva ima pravo da na teret sopstvenog udela podiže novac od društva do visine utvrđene ugovorom o osnivanju društva, a najviše do iznosa od 4% od svog udela u prethodnoj poslovnoj godini.

6. Pravni odnosi ortačkog društva i članova društva prema trećim licima

6.1. Prenos udela trećim licima

Član 132

(1) Član ortačkog društva može preneti svoj udeo trećem licu uz saglasnost ostalih članova društva.

(2) U slučaju prenosa udela trećem licu, članovi ortačkog društva imaju pravo preče kupovine, u skladu s ugovorom o osnivanju društva.

6.2. Pravo na zastupanje

Član 133

(1) Ortačko društvo zastupa član društva kome je povereno poslovodstvo, a ugovorom o osnivanju društva mogu se ovlastiti i drugi članovi za zastupanje društva.

(2) Ako više članova zastupa ortačko društvo, svaki zastupnik ga zastupa i potpisuje samostalno, osim ako je ugovorom o osnivanju društva određeno kolektivno zastupanje.

(3) Ako su izjava volje, poziv, reklamacija i sl. učinjeni jednom od članova ortačkog društva ovlašćenih za kolektivno zastupanje, smatra se da su učinjeni društvu.

6.3. Prestanak prava na zastupanje

Član 134

(1) Zastupnik se može odreći prava na zastupanje u skladu s ugovorom o osnivanju ortačkog društva.

(2) Članovi ortačkog društva mogu članu društva uskratiti pravo zastupanja u slučaju teže povrede obaveze zastupanja ili nesposobnosti za zastupanje, u skladu s ugovorom o osnivanju društva.

6.4. Odgovornost članova društva

Član 135

(1) Za obaveze ortačkog društva solidarno odgovara svaki član društva svojom imovinom, bez mogućnosti suprotnog ugovaranja.

(2) Ulozi koje je član ortačkog društva preneo u svojinu društva ne mogu se koristiti kao garancija ili za namirenje potraživanja poverioca člana društva.

(3) U slučaju prestanka ortačkog društva ili članskog odnosa, ulog koji pripada članu društva može se koristiti za namirenje potraživanja poverioca člana društva.

(4) Za vreme trajanja članskog odnosa u ortačkom društvu, poverilac člana društva može namiriti svoja potraživanja i iz potraživanja tog člana društva prema društvu i udela koji pripada tom članu društva na osnovu uloga u društvu.

6.5. Prigovori

Član 136

(1) Ako poverilac podnese zahtev protiv člana ortačkog društva za obaveze društva, član društva može podneti lične prigovore i prigovore koje može istaći društvo.

(2) Član ortačkog društva može odbaciti zahtev poverioca dok postoji pravo društva da osporava punovažnost pravnog posla koji predstavlja osnov obaveze.

6.6. Kompenzacija

Član 137

(1) Ortačko društvo ne može izvršiti kompenzaciju potraživanja koje prema poveriocu tog društva ima jedan od članova.

(2) Član ortačkog društva ne može izvršiti kompenzaciju potraživanja koje prema njegovom poveriocu ima društvo ili neki drugi član društva.

6.7. Odgovornost novog člana društva

Član 138

Član ortačkog društva koji naknadno pristupi društvu odgovara za obaveze društva kao i raniji članovi, bez mogućnosti suprotnog ugovaranja sa dejstvom prema trećim licima.

7. Prestanak ortačkog društva prestankom članskog odnosa

7.1. Posebni slučajevi

Član 139

(1) Ortačko društvo, pored slučajeva iz člana 100 ovog zakona, prestaje i otkazom, isključenjem člana društva i smrću člana društva, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije određeno.

(2) Ortačko društvo prestaje i odlukom suda.

7.2. Otkaz člana društva

Član 140

(1) Ako je ortačko društvo osnovano na neodređeno vreme, član društva može otkazati članstvo u društvu s otkaznim rokom koji ne može biti kraći od šest meseci.

(2) Isključenje ili ograničenje prava člana ortačkog društva na otkaz ugovora o osnivanju društva ništavo je.

7.3. Sudska odluka

Član 141

(1) Sudskom odlukom može se po tužbi člana ortačkog društva izreći prestanak društva ako drugi član društva, namerno ili grubom nepažnjom, prekrši obavezu iz ugovora o osnivanju društva ili ako ispunjenje takve obaveze postane nemoguće.

(2) Isključenje ili ograničenje prava iz stava 1 ovog člana ugovorom o osnivanju ortačkog društva ništavo je.

7.4. Isključenje člana

Član 142

Ako kod jednog člana ortačkog društva nastupe okolnosti koje po odredbi člana 141 ovog zakona daju ostalim članovima društva pravo da traže prestanak društva, sud može, po tužbi ostalih članova društva, umesto odluke o prestanku društva doneti odluku o isključenju člana iz društva.

7.5. Nastavljanje društva s naslednicima

Član 143

(1) Ortačko društvo nastavlja s naslednicima umrlog člana društva ako je tako utvrđeno ugovorom o osnivanju društva i ako to prihvate naslednici.

(2) Pravo iz stava 1 ovog člana naslednici mogu da ostvare u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke o nasleđivanju odnosno u roku od 30 dana od dana imenovanja zastupnika poslovno nesposobnog naslednika.

(3) Ako naslednik uslovi svoj ostanak u ortačkom društvu statusom komanditora, a članovi društva to prihvate, ortačko društvo menja oblik u komanditno društvo.

7.6. Nastavljanje poslova društva

Član 144

(1) Ako nastupi smrt člana ortačkog društva, naslednik umrlog člana društva dužan je da o tome bez odlaganja obavesti članove društva.

(2) U slučaju iz stava 1 ovog člana, ostali članovi ortačkog društva dužni su da završe započete poslove društva ako preti opasnost od odlaganja.

(3) Odredba stava 2 ovog člana shodno se primenjuje i u drugim posebnim slučajevima prestanka ortačkog društva iz člana 139 ovog zakona.

7.7. Izdvajanje člana društva prestankom članskog odnosa

Član 145

(1) Ako je u ugovoru o osnivanju ortačkog društva utvrđeno da će društvo, u slučaju da član društva otkaže ugovor, i dalje postojati među preostalim članovima društva, član društva izdvaja se iz društva momentom isteka otkaznog roka.

(2) Odredba stava 1 ovog člana shodno se primenjuje i u slučaju isključenja i smrti člana ortačkog društva.

7.8. Posebna prava i obaveze izdvojenog člana društva

Član 146

(1) Izdvojenom članu ortačkog društva vraćaju se stvari koje je dao na korišćenje društvu.

(2) Izdvojenom članu ortačkog društva isplaćuje se u novcu iznos koji bi primio po obračunu ako bi društvo prestalo u vreme njegovog izdvajanja.

(3) Ako vrednost imovine ortačkog društva nije dovoljna za pokriće obaveza društva, izdvojeni član društva mora platiti deo iznosa koji nedostaje, srazmerno svom učešću u snošenju gubitka.

7.9. Učešće izdvojenog člana društva u nezavršenim poslovima

Član 147

(1) Izdvojeni član ortačkog društva ima pravo učešća u dobiti i obavezu snošenja gubitka u poslovima koji nisu bili završeni u momentu njegovog izdvajanja, ako ugovorom o osnivanju nije drukčije određeno.

(2) U slučaju iz stava 1 ovog člana, izdvojeni član ortačkog društva može na kraju svake poslovne godine da traži obračun završenih poslova u toku te poslovne godine, isplatu iznosa koji mu pripada i obaveštenje o stanju nezavršenih poslova.

7.10. Prijava za upis u registar

Član 148

Prestanak ortačkog društva i članskog odnosa u društvu prijavljuju se sudu koji vodi registar, radi upisa i objavljivanja.

8. Likvidacija ortačkog društva

8.1. Osnov i postupak

Član 149

(1) Kad nastupe uslovi za prestanak ortačkog društva sprovodi se likvidacija, osim u slučajevima statusnih promena i stečaja.

(2) Postupak likvidacije može biti redovan i skraćen.

8.2. Redovan postupak

8.2.1. Imenovanje likvidatora

Član 150

(1) Likvidaciju ortačkog društva sprovode svi članovi društva kao likvidatori, osim ako je ugovorom o osnivanju društva ili odlukom članova društva ovlašćenje likvidatora povereno jednom članu ili nekolicini članova ili trećem licu. Više naslednika jednog člana društva određuje zajedničkog zastupnika.

(2) Ako članovi ortačkog društva ne imenuju likvidatora u roku od 15 dana od dana nastupanja uslova za prestanak društva, na zahtev člana društva likvidatora imenuje nadležni sud iz reda trećih lica.

(3) Ako ortačko društvo prestaje u slučajevima iz tač. 1 5 i 6 stava 1 člana 100 ovog zakona, likvidaciju društva sprovodi sud.

8.2.2. Prijava registru i objava

Član 151

(1) Članovi ortačkog društva prijavljuju za upis u registar imenovanje likvidatora, promene likvidatora i promene njegovih ovlašćenja.

(2) Upis sudski imenovanog likvidatora, kao i upis sudskog razrešenja likvidatora vrše se po službenoj dužnosti.

(3) Likvidator deponuje svoj potpis u sudu koji vodi registar.

(4) Odluka o prestanku ortačkog društva likvidacijom, s pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja u roku od 30 dana od objave, kao i odluka o imenovanju likvidatora objavljuju se u "Službenom listu SRJ" dva puta, s razmakom od najmanje sedam, a najviše 30 dana.

8.2.3. Prava i obaveze likvidatora

Član 152

Likvidator ima prava i obaveze stečajnog upravnika utvrđene saveznim zakonom kojim se uređuje stečaj.

8.2.4. Opoziv likvidatora

Član 153

(1) Članovi ortačkog društva mogu, jednoglasnom odlukom, opozvati likvidatora koga su imenovali.

(2) Likvidatora može razrešiti sud na zahtev člana ortačkog društva.

8.2.5. Vraćanje stvari date na korišćenje

Član 154

Stvar koju je član ortačkog društva dao društvu na korišćenje vraća se tom članu društva.

8.2.6. Zajedničko zastupanje i vođenje poslova

Član 155

(1) Ako ima više likvidatora, prava i dužnosti likvidatori obavljaju zajedno, osim ako nije određeno da mogu postupati i samostalno, što se upisuje u registar.

(2) Odredba stava 1 ovog člana ne sprečava likvidatore da mogu jednog između sebe ovlastiti za izvršavanje određenih poslova ili određenih vrsta poslova.

8.2.7. Neograničenost ovlašćenja

Član 156

Ograničenja ovlašćenja likvidatora nemaju dejstva prema trećim licima.

8.2.8. Vezanost za uputstva

Član 157

Likvidator, u pogledu vođenja poslova ortačkog društva, dužan je da postupa u skladu s uputstvima članova društva.

8.2.9. Označavanje firme

Član 158

U firmu ortačkog društva u likvidaciji upisuje se oznaka "u likvidaciji".

8.2.10. Bilansi

Član 159

(1) Likvidator sastavlja početni likvidacioni bilans stanja na početku likvidacije, a na kraju - završne računovodstvene likvidacione iskaze.

(2) Ako se likvidacija sprovodi duže od godinu dana, likvidator sastavlja računovodstvene iskaze ortačkog društva na kraju svake poslovne godine.

8.2.11. Raspodela imovine

Član 160

(1) Likvidator, posle namirenja poverilaca, raspodeljuje preostalu imovinu ortačkog društva na članove društva, srazmerno njihovim udelima u društvu utvrđenim završnim likvidacionim bilansom.

(2) Odredba člana 131 ovog zakona ne primenjuje se u toku likvidacije.

(3) Ako između članova ortačkog društva nastane spor u pogledu raspodele imovine društva, likvidator odlaže raspodelu do konačnog rešenja spora.

8.2.12. Namirenje poverilaca

Član 161

Ako imovina ortačkog društva nije dovoljna za isplatu poverilaca, članovi društva namiriće poverioce u srazmeri po kojoj pokrivaju gubitke. Ako neki član društva ne plati svoj deo, ostali članovi društva plaćaju njegov deo, prema toj srazmeri.

8.2.13. Pravni odnos među članovima društva

Član 162

Do završetka postupka likvidacije, na pravne odnose među članovima ortačkog društva i pravne odnose među članovima društva i trećih lica shodno se primenjuju odredbe čl. 109 do 138 ovog zakona.

8.2.14. Naknada likvidatoru

Član 163

(1) Likvidator ima pravo na naknadu troškova i naknadu za svoj rad iz imovine ortačkog društva. Visinu naknade određuju članovi društva, a u slučaju imenovanja likvidatora od strane suda - sud.

(2) Naknada za rad i naknada troškova likvidatoru isplaćuju se posle namirenja poverilaca, ali pre deobe imovine članovima.

8.2.15. Brisanje društva i poslovne knjige

Član 164

(1) Završetak postupka likvidacije likvidator prijavljuje sudu radi brisanja ortačkog društva iz registra.

(2) Poslovne knjige i dokumentacija ortačkog društva koje je prestalo predaju se na čuvanje jednom od članova društva ili trećem licu. Ako se ne postigne sporazum članova društva, člana ili treće lice određuje sud. Poslovne knjige i dokumentacija čuvaju se u skladu s propisima o registraturskom materijalu i arhivskoj građi.

(3) U registar se upisuje podatak o tome kod koga se čuvaju poslovne knjige i dokumentacija ortačkog društva.

(4) Članovi ortačkog društva i njihovi naslednici imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumentaciju i na korišćenje tih knjiga i te dokumentacije.

8.2.16. Početak zastarelosti

Član 165

(1) Zastarelost potraživanja od člana ortačkog društva za obaveze društva počinje da teče od dana kad je prestanak društva ili članskog odnosa upisan u registar.

(2) Ako potraživanje poverioca iz stava 1 ovog člana prema ortačkom društvu dospeva posle upisa, zastarelost počinje da teče od dana dospelosti potraživanja.

8.2.17. Prekid zastarelosti

Član 166

(1) Prekid zastarelosti potraživanja prema ortačkom društvu koje je prestalo dejstvuje protiv članova društva koji su bili članovi društva u vreme prestanka društva.

(2) Prekid zastarelosti potraživanja prema ortačkom društvu koje nije prestalo ne dejstvuje protiv člana društva čiji je članski odnos prestao, a prekid zastarelosti koji je nastupio samo prema određenom članu društva ne dejstvuje protiv ostalih članova društva.

8.3. Skraćeni postupak

Član 167

(1) Članovi ortačkog društva mogu odlučiti da se likvidacija društva sprovede po skraćenom postupku ako pred nadležnim sudom daju izjavu da su izmirili sve obaveze društva prema poveriocima i da su regulisali sve odnose sa zaposlenima.

(2) Članovi ortačkog društva solidarno odgovaraju za obaveze društva tri godine od dana brisanja društva iz registra.

(3) Sud može tražiti dokaze od članova ortačkog društva o istinitosti izjave iz stava 1 ovog člana, kao i određena sredstva obezbeđenja za obaveze plaćanja prema poveriocima.

(4) Odluka o prestanku ortačkog društva po skraćenom postupku objavljuje se u "Službenom listu SRJ", s ličnim imenima i adresom svih članova društva.

II KOMANDITNO DRUŠTVO

1. Pojam

Član 168

(1) Komanditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva (u daljem tekstu: komplementar), a rizik najmanje jednog lica ograničen je na iznos ugovorenog uloga (u daljem tekstu: komanditor).

(2) Komplementar može biti samo fizičko lice, a komanditor - fizičko i pravno lice.

2. Primena odredaba o ortačkom društvu

Član 169

(1) Na komanditno društvo primenjuju se odredbe ovog zakona o ortačkom društvu, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

(2) Komplementari imaju status članova ortačkog društva.

3. Prijava za upis u registar

Član 170

(1) Prijava za upis u registar, pored podataka iz čl. 95 i 108 ovog zakona, sadrži i lično ime i prebivalište svakog komanditora, odnosno označenje firme i sedišta komanditora, kao i označenje njihovih uloga.

(2) Ime, odnosno firma komanditora ne objavljuje se.

4. Pravni odnosi među članovima

4.1. Predmet uloga

Član 171

(1) Ulog komanditora u komanditno društvo može biti u novcu, stvarima i pravima.

(2) Ulog komanditora u stvarima i pravima procenjuje ovlašćeni procenjivač, osim ako njihova novčana vrednost ne prelazi iznos od 3000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan unošenja uloga, kad procenu vrše osnivači.

(3) Komanditor unosi u komanditno društvo ceo ugovoreni ulog do registracije društva, ako ugovorom o osnivanju nije drukčije određeno.

(4) Ulog komanditora ne može se sastojati u radu i pružanju usluga komanditnom društvu.

4.2. Poslovodstvo

Član 172

(1) Komplementar upravlja komanditnim društvom i vodi poslove društva.

(2) Komanditor ne može voditi poslove komanditnog društva.

(3) Komanditor se ne može protiviti vođenju poslova komanditnog društva od strane komplementara, osim ako su u pitanju poslovi izvan delatnosti društva.

4.3. Klauzula konkurencije

Član 173

Ugovorom o osnivanju komanditnog društva može se predvideti primena pravila iz člana 92 ovog zakona o klauzuli konkurencije i na komanditora.

4.4. Pravo komanditora na obaveštavanje i uvid u poslovne knjige

Član 174

(1) Komanditor ima pravo da traži prepis godišnjeg obračuna, kao i pravo uvida u poslovne knjige i dokumentaciju.

(2) Ako postoji opravdani razlog, sud može, na zahtev komanditora, u bilo koje vreme da obaveže komanditno društvo da preda komanditoru prepis obračuna ili da mu podnese na uvid poslovne knjige i dokumentaciju.

4.5. Dobit i gubitak

Član 175

(1) Odredbe člana 128 ovog zakona primenjuju se i na komanditore. Dobit komanditora pripisuje se njegovom udelu do iznosa njegovog ugovorenog uloga.

(2) Komanditor učestvuje u snošenju gubitka do iznosa svog ugovorenog uloga.

4.6. Raspodela dobiti i snošenje gubitka

Član 176

Raspodela dobiti i snošenje gubitka među članovima komanditnog društva vrše se u skladu s ugovorom o osnivanju društva.

4.7. Podizanje novca i isplata dobiti

Član 177

(1) Komanditor nema pravo da na teret sopstvenog uloga podiže novac iz komanditnog društva.

(2) Komanditor ne može da traži isplatu dobiti dok je njegov udeo zbog gubitka smanjen.

(3) Komanditor nije obavezan da zbog gubitka vrati primljenu dobit.

5. Pravni odnosi komanditnog društva i njegovih članova prema trećim licima

5.1. Zastupanje

Član 178

Komanditor ne može da zastupa komanditno društvo, osim po dobijenom punomoćju ili prokuri.

5.2. Odgovornost komanditora

Član 179

(1) Komanditno društvo i poverioci društva mogu podneti tužbu protiv komanditora koji nije uplatio ili nije uneo ugovoreni ulog, odnosno deo tog uloga, u kom slučaju komanditor odgovara samo do visine neizmirenog uloga.

(2) U slučaju iz stava 1 ovog člana, svi komanditori odgovaraju solidarno.

(3) Sporazum članova komanditnog društva kojim se komanditor oslobađa plaćanja uloga, delimično ili u celini, ili se odlaže plaćanje uloga, ne proizvodi pravno dejstvo prema poveriocima čija su potraživanja nastala do upisa ovog sporazuma u registar.

(4) Ako se komanditoru vrati ulog, u odnosu prema poveriocima smatra se da ulog nije vraćen.

(5) Ako se komanditoru isplati učešće u dobiti dok je njegov udeo zbog gubitka smanjen ispod iznosa ugovorenog uloga, ili ako se tom isplatom udeo smanji ispod iznosa ugovorenog uloga u odnosu prema poveriocima, smatra se da isplata nije izvršena.

(6) Komanditor nije obavezan da komanditnom društvu vrati ono što primi u dobroj veri kao dobit na osnovu izvršenog obračuna, osim u slučaju iz stava 5 ovog člana.

5.3. Odgovornost komanditora kao komplementara

Član 180

(1) Komanditor odgovara kao i komplementar ako je njegovo ime uz njegovu saglasnost uneseno u firmu komanditnog društva.

(2) Komanditor koji kao punomoćnik ili prokurist zaključi ugovor s trećim licem bez naznake da istupa kao punomoćnik ili prokurist odgovara prema trećem savesnom licu kao i komplementar za obaveze koje proisteknu iz tog ugovora.

(3) Komanditor odgovara kao i komplementar ako postupa suprotno odredbi člana 172 stav 2 ovog zakona.

5.4. Odgovornost pre upisa

Član 181

Ako osnivači komanditnog društva preuzmu obaveze u vezi s poslovanjem društva pre njegovog upisa u registar, komanditor koji je bio saglasan s preuzimanjem obaveze odgovara za te obaveze kao i komplementar.

5.5. Odgovornost novog člana

Član 182

Komanditor koji pristupa komanditnom društvu posle osnivanja odgovara za obaveze društva prema trećim licima, nastale pre njegovog pristupanja, kao i ostali komanditori.

5.6. Lični poverioci i poverioci društva

Član 183

(1) Lični poverioci komanditora i komplementara nemaju pravo naplate i obezbeđenja plaćanja iz imovine komanditnog društva.

(2) Ako imovina komanditnog društva nije dovoljna za namirenje potraživanja poverilaca društva, poverioci društva svoja potraživanja prema komplementarima ostvaruju ravnopravno s njihovim ličnim poveriocima.

(3) Poverioci komanditnog društva i društvo nemaju prioritet u odnosu na komanditorove lične poverioce za deo uloga koji nije, prema ugovoru o osnivanju društva, uplaćen, odnosno unesen u imovinu društva.

5.7. Prenos udela

Član 184

(1) Udeli članova komanditnog društva mogu se prenositi u celini ili delimično.

(2) Udeli članova komanditnog društva mogu se slobodno prenositi među članovima društva, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije određeno.

(3) Članovi komanditnog društva raspolažu udelima prema trećim licima uz saglasnost svih komplementara i komanditora s većinskim udelom.

(4) Komplementari i komanditori, u slučaju prodaje udela, imaju pravo preče kupovine, na način predviđen ugovorom o osnivanju komanditnog društva.

5.8. Izmena ugovora

Član 185

(1) Ugovor o osnivanju komanditnog društva menja se saglasnošću svih članova društva, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije određeno.

(2) Izmene ugovora o osnivanju komanditnog društva kojima se povećavaju obaveze članova društva utvrđene ugovorom o osnivanju društva ili kojima se utvrđuju nove obaveze članova društva vrše se saglasnošću svih članova društva.

5.9. Prestanak članstva i promena oblika društva

Član 186

(1) U slučaju smrti člana komanditnog društva ili prestanka jednog ili više komanditora, društvo ne prestaje.

(2) Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari, društvo može nastaviti svoju delatnost kao društvo s ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo ili kao preduzetnik.

(3) Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, društvo može nastaviti svoju delatnost kao ortačko društvo ili kao preduzetnik.

(4) Promene iz st. 1 do 3 ovog člana upisuju se u registar.

(KOMPANIJE, KORPORACIJE)

I AKCIONARSKO DRUŠTVO

1. Pojam

Član 187

(1) Akcionarsko društvo je društvo koje osnivaju pravna, odnosno fizička lica radi obavljanja delatnosti, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti.

(2) Zbir nominalnih vrednosti svih akcija čini osnovni kapital akcionarskog društva.

2. Osnivanje

2.1. Osnivački akt i statut

Član 188

(1) Akcionarsko društvo se osniva ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan član - odlukom o osnivanju.

(2) Akt iz stava 1 ovog člana sadrži odredbe iz člana 11 ovog zakona i druge odredbe značajne za osnivanje akcionarskog društva o kojima se sporazumeju osnivači.

(3) Akcionarsko društvo ima statut.

2.2. Simultano i sukcesivno osnivanje

Član 189

(1) Osnivači mogu osnovati akcionarsko društvo:

1) otkupom svih akcija prilikom osnivanja, bez upućivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija - simultano (istovremeno) osnivanje;

2) upućivanjem javnog poziva trećim licima za upis i uplatu akcija (prospekt) - sukcesivno (postepeno) osnivanje.

(2) Akcionarsko društvo koje se osniva javnim pozivom za upis i uplatu akcija mogu osnovati najmanje dva osnivača, a akcionarsko društvo koje se osniva bez javnog upisa akcija - i samo jedan osnivač.

3. Minimalni osnovni kapital

Član 190

(1) Novčani deo osnovnog kapitala akcionarskog društva koje se osniva simultanim osnivanjem ne može biti manji od 10.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate.

(2) Novčani deo osnovnog kapitala akcionarskog društva koje se osniva sukcesivnim osnivanjem ne može biti manji od 20.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate.

4. Emisioni iznos akcija

Član 191

Akcije se ne mogu izdavati na iznos koji je manji od, ovim ili drugim saveznim zakonom, utvrđenog minimalnog iznosa osnovnog kapitala akcionarskog društva.

5. Minimalni iznos uloga

Član 192

(1) Novčani osnivački ulog jednog akcionara ne može biti manji od 500 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, ako akcionari kupuju akcije pod povlašćenim uslovima u skladu sa zakonom, novčani ulog pojedinog akcionara može biti i manji.

6. Najniži nominalni iznos akcija

Član 193

(1) Najniži nominalni iznos akcija ne može biti manji od pet SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, osim u slučaju iz člana 192 stav 2 ovog zakona. Akcije s nižim nominalnim iznosom su ništave. Za štetu iz takve emisije odgovaraju izdavaoci solidarno.

(2) Viši nominalni iznos akcija treba da glasi na dinarsku vrednost deljivu sa 10.

(3) Akcije se ne mogu izdavati ni prodavati pri izdavanju ispod svoje nominalne vrednosti, osim u slučaju iz člana 192 stav 2 ovog zakona.

7. Ulozi

Član 194

(1) Ulozi akcionara mogu biti u gotovom novcu i u stvarima i pravima izraženim u novčanoj vrednosti.

(2) Uloge u stvarima i pravima procenjuje ovlašćeni procenjivač.

(3) Odredba stava 2 ovog člana primenjuje se kad osnovano akcionarsko društvo kupuje stvari i prava od osnivača u roku od dve godine od osnivanja društva.

(4) Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, ako vrednost uloga u stvarima i pravima ne prelazi minimalni novčani iznos osnovnog kapitala propisan ovim zakonom, ulog procenjuju osnivači.

(5) Ulozi akcionara ne mogu biti u radu ili pružanju usluga akcionarskom društvu.

8. Troškovi osnivanja

Član 195

(1) Osnivači snose troškove osnivanja akcionarskog društva srazmerno visini svojih uloga.

(2) Osnivači mogu zahtevati od akcionarskog društva naknadu stvarnih troškova osnivanja u granicama najvećeg iznosa koji je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine određen za troškove osnivanja.

(3) Troškovi osnivanja, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije ugovoreno, mogu se isplatiti samo iz ostvarene dobiti akcionarskog društva, a akcionari mogu odlučiti da te isplate imaju prioritet u odnosu na učešće u raspodeli dobiti.

9. Posebna pravila za jednočlano društvo

Član 196

(1) Fizičko lice može osnovati jedno jednočlano akcionarsko društvo.

(2) Fizičko lice koje je ortak u ortačkom društvu, odnosno komplementar u komanditnom društvu, odnosno koje obavlja delatnost kao preduzetnik ne može osnovati jednočlano akcionarsko društvo.

(3) U slučaju povrede odredbe st. 1 i 2 ovog člana, svako zainteresovano lice može pred sudom zahtevati prestanak akcionarskog društva, s tim što sud može ostaviti rok od šest meseci za pristupanje drugog akcionara.

(4) Ako osnivač pre prijave akcionarskog društva za upis u registar nije u celini uplatio novčani deo osnovnog uloga, odnosno uneo nenovčani ulog, za neuplaćeni iznos, odnosno za neuneseni nenovčani ulog pruža odgovarajuća sredstva obezbeđenja i ispravu o tome podnosi sudu pri prijavi registracije.

10. Simultano osnivanje

10.1. Postupak

Član 197

(1) Osnivači osnivaju akcionarsko društvo otkupom svih akcija do registracije društva, bez upućivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija i bez održavanja osnivačke skupštine.

(2) Svi osnivači potpisuju ugovor o osnivanju akcionarskog društva i donose statut društva. Akcionarsko društvo bez javnog poziva za upis i uplatu akcija može imati najviše 50 akcionara, osim u slučaju iz člana 192 stav 2 ovog zakona.

10.2. Uplata uloga

Član 198

(1) Ugovoreni novčani ulozi uplaćuju se na privremeni račun banke do upisa akcionarskog društva u registar, i to najmanje 50% novčanog dela osnovnog kapitala, odnosno 50% novčanog uloga svakog akcionara, a ostatak se uplaćuje u roku od dve godine od dana upisa društva u registar, saglasno ugovoru o osnivanju društva.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, ako se akcije prodaju iznad nominalne vrednosti, višak iznad te vrednosti u celini treba da bude uplaćen do upisa akcionarskog društva u registar.

(3) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, ako novčani deo osnovnog kapitala prelazi iznos od 25.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, do upisa akcionarskog društva u registar uplaćuje se najmanje 20% tog iznosa.

(4) Ulozi u stvarima i pravima izraženi u novčanoj vrednosti predaju se u celini, do dana upisa u registar, akcionarskom društvu koje se osniva, na način koji zavisi od njihove prirode, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije ugovoreno.

(5) Ako akcionari ne uplate, odnosno ne unesu uloge u roku određenom ugovorom o osnivanju akcionarskog društva, u skladu s ovim zakonom, dužni su da društvu plate kamatu, odnosno da mu naknade štetu.

(6) U slučaju prenosa privremene akcije pre celokupne uplate, odnosno unošenja uloga, za uplatu, odnosno unošenje ugovorenog uloga solidarno odgovaraju prenosioci privremenih akcija, u roku od tri godine od dana upisa prenosa akcija u knjigu akcionara.

(7) Neblagovremena uplata, odnosno unošenje uloga, u celini ili delimično, u imovinu akcionarskog društva može biti osnov za isključenje akcionara iz društva, uz odgovornost za naknadu štete društvu.

10.3. Kogentnost odredaba o uplati uloga

Član 199

Akcionarsko društvo ne može, sa dejstvom prema trećim licima, osloboditi akcionara, u celini ili delimično, obaveze uplate, odnosno unošenja uloga i odgovornosti iz člana 198 ovog zakona, niti odložiti izvršenje te obaveze.

10.4. Izveštaj o ulozima u stvarima i pravima

Član 200

(1) Ako se za osnivanje akcionarskog društva obezbeđuju ulozi u stvarima i pravima, akcionari, pre prijave za upis u registar, sačinjavaju i potpisuju izveštaj o ulozima u stvarima i pravima.

(2) U izveštaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvršio ovlašćeni procenjivač, odnosno osnivači, kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje društvu.

(3) Ako se u akcionarsko društvo kao ulog unosi preduzeće, uz izveštaj iz stava 1 ovog člana prilaže se bilans preduzeća za poslednje dve poslovne godine, kao i isprava o proceni vrednosti preduzeća.

10.5. Prijava za upis u registar

Član 201

Uz prijavu za upis akcionarskog društva u registar prilažu se:

1) osnivački akt s overenim potpisima osnivača;

2) odluka o imenovanju zastupnika ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom;

3) statut društva;

4) izveštaj o ulozima u stvarima i pravima;

5) izveštaj ovlašćenog procenjivača o vrednosti uloga u stvarima i pravima, osim u slučaju iz člana 194 stav 4 ovog zakona;

6) izveštaj banke o deponovanim novčanim ulozima na privremeni račun;

7) ispravu o odgovarajućim sredstvima obezbeđenja za nenovčani ulog;

8) druge isprave utvrđene saveznim propisom.

10.6. Upis u registar jedinog akcionara

Član 202

Kad se broj akcionara svede na jednog akcionara, taj akcionar dužan je da tu činjenicu prijavi nadležnom sudu radi upisa u registar i objavljivanja, a ako to ne učini, odgovara neograničeno solidarno za obaveze akcionarskog društva, preuzete za to vreme.

11. Sukcesivno osnivanje

11.1. Javni poziv za upis i uplatu akcija (prospekt)

Član 203

(1) Osnivači akcionarskog društva upućuju javni poziv za upis i uplatu akcija (prospekt) koji sadrži:

1) firmu, sedište i delatnost društva;

2) visinu osnovnog kapitala;

3) broj i nominalnu vrednost akcija, odnosno vrednost po kojoj se izdaju, a pri izdavanju raznih vrsta i klasa akcija - njihovo imenovanje i prava koja se vezuju za njih, kao i rokove uplate;

4) mesto i vreme upisa akcija;

5) rok za upis akcija;

6) mesto, vreme i rok uplate akcija;

7) rok vraćanja uplaćenih iznosa u slučaju neuspelog osnivanja;

8) naznačenje iznosa koje treba platiti za upisane akcije pre registracije društva i posledice neblagovremene uplate;

9) posebna prava koja pripadaju osnivačima (pravo prvenstva upisa akcija novih emisija, pravo imenovanja prvih članova uprave, prioritetne akcije itd.);

10) broj, vrstu i klasu akcija koje su otkupili osnivači, bez upisivanja na osnovu javnog poziva (prospekta);

11) predmet i vrednost nenovčanih uloga, broj akcija koje se daju za njih, ime, odnosno firmu i adresu, odnosno sedište lica koje daje ulog i ime, odnosno firmu ovlašćenog procenjivača lica koji ga procenjuje;

12) najviši iznos troškova osnivanja koji padaju na teret društva;

13) postupak u slučaju upisa viška akcija;

14) način sazivanja osnivačke skupštine;

15) potpise osnivača.

(2) Osnivači objavljuju javni poziv (prospekt) i otkupljuju deo akcija.

(3) Javni poziv (prospekt) objavljuje se uz odobrenje nadležnog saveznog organa.

(4) Odredba stava 3 ovog člana ne primenjuje se u slučaju kad javni poziv (prospekt) upućuje država.

11.2. Upisnica

Član 204

(1) Akcije se upisuju potpisivanjem izjave o upisu akcija (upisnica), u tri primerka.

(2) Akcije se mogu upisati lično ili preko zastupnika, uz prilaganje ovlašćenja.

(3) Upisnica sadrži:

1) broj, vrstu i klasu upisanih akcija, nominalnu vrednost i cenu po kojoj se upisuju;

2) izjavu upisnika da će akcije uplatiti pod uslovima utvrđenim u javnom pozivu (prospektu);

3) novčani iznos koji upisnik treba da uplati pri upisu akcija;

4) izjavu upisnika da mu je poznata sadržina javnog poziva (prospekta), ugovora o osnivanju akcionarskog društva i izveštaja osnivača i da ih prihvata;

5) potpis upisnika, odnosno ovlašćenog lica, uz oznaku prebivališta, odnosno firme i sedišta i potpis ovlašćenog lica banke u kojoj su izvršeni upisi i plaćanje.

(4) Upisnica koja ne sadrži podatke iz stava 3 ovog člana ništava je.

11.3. Uplata i unošenje uloga

Član 205

(1) Upisnici akcija dužni su da do održavanja osnivačke skupštine uplate kod ovlašćene banke najmanje 50% novčanog dela osnovnog kapitala, odnosno 50% novčanog uloga svakog akcionara, a ostatak se uplaćuje najdocnije u roku od dve godine od dana upisa u registar, saglasno ugovoru o osnivanju akcionarskog društva i statutu.

(2) Na uplatu akcija koje se prodaju iznad nominalne vrednosti primenjuju se odredbe člana 198 stav 2 ovog zakona.

(3) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, ako novčani deo osnovnog kapitala prelazi iznos od 50.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, do održavanja osnivačke skupštine uplaćuje se najmanje 20% tog iznosa.

(4) Novčani ulozi unose se u imovinu akcionarskog društva u celini do njegove registracije, na način koji zavisi od njihove prirode, osim ako javnim pozivom (prospektom) nije drukčije određeno.

(5) Odredbe st. 1 do 4 ovog člana ne primenjuju se u slučaju iz člana 192 stav 2 ovog zakona.

11.4. Upis viška akcija

Član 206

(1) Ako se upiše veći broj akcija nego što je predviđeno javnim pozivom (prospektom), osnivači mogu odbiti ili prihvatiti upisani višak.

(2) Ako osnivači ne odluče o upisanom višku akcija, o prihvatanju ili odbijanju viška akcija odlučuje osnivačka skupština prilikom konačnog utvrđivanja osnovnog kapitala.

(3) U slučaju odbijanja upisanog viška akcija, uplaćeni iznos se, u roku od osam dana od dana odbijanja, bez odbitka, s kamatom, vraća upisnicima akcija. Za ispunjenje ove obaveze osnivači odgovaraju solidarno.

11.5. Neuspeo upis

Član 207

(1) Rok za upis akcija ne može biti duži od tri meseca od dana određenog za početak upisivanja.

(2) Ako u roku iz stava 1 ovog člana sve ponuđene akcije nisu upisane, osnivači, u roku od 15 dana po isteku tog roka, mogu neupisane akcije sami da upišu.

(3) Ako se ponuđene akcije ne upišu na način iz stava 2 ovog člana, smatra se da osnivanje nije uspelo, a osnivači moraju, u roku od osam dana od dana isteka roka iz stava 2 ovog člana, vratiti upisnicima uplaćene iznose, zajedno sa kamatom, odnosno vratiti uloge u stvarima i pravima. Za ispunjenje ove obaveze osnivači odgovaraju solidarno.

(4) Odredbe st. 1 do 3 ovog člana ne primenjuju se ako akcionari kupuju akcije pod povlašćenim uslovima, u skladu sa zakonom.

11.6. Izdavanje potvrda o upisanim akcijama

Član 208

(1) Ako je upis akcija uspeo, osnivači izdaju upisnicima potvrde o upisanim akcijama, u roku od 15 dana od isteka javnim pozivom (prospektom) utvrđenog roka upisa akcija, odnosno naknadnog preuzimanja akcija od strane osnivača.

(2) Potvrda o upisu akcija sadrži: datum donošenja odluke o javnom pozivu (prospektu), nominalni i emisioni iznos akcija, iznos izvršenih plaćanja, odnosno preostalih plaćanja, podatke o ulozima u stvarima i pravima, ukupni nominalni iznos svake klase akcija ako je izdato više klasa i datum prestanka obaveze ako do tog datuma ne budu upisane i propisno uplaćene upisane akcije iz objavljenog javnog poziva (prospekta), kao i druge podatke određene saveznim zakonom.

(3) Potvrda o upisu koja ne sadrži podatke iz stava 2 ovog člana ništava je.

(4) Svako ograničenje koje nije naznačeno na potvrdi o upisu akcija ne proizvodi pravno dejstvo prema akcionarskom društvu.

(5) Upisnicima akcija mora biti dostupan spisak izdatih potvrda o upisu akcija u banci u kojoj su akcije upisane.

11.7. Neuspela uplata

Član 209

Odredbe člana 207 ovog zakona shodno se primenjuju i u slučaju da do dana održavanja osnivačke skupštine nije izvršena uplata novčanog dela osnovnog kapitala iz člana 205 st. 1 i 3 ovog zakona.

11.8. Raspolaganje uplatama

Član 210

Osnivači akcionarskog društva ne mogu raspolagati uplatama, a uprava društva može - posle upisa društva u registar.

11.9. Osnivačka skupština

11.9.1. Sazivanje

Član 211

(1) Osnivači su obavezni da sazovu osnivačku skupštinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrđenog u javnom pozivu (prospektu).

(2) Ako osnivači ne sazovu osnivačku skupštinu u roku iz stava 1 ovog člana, smatra se da osnivanje nije uspelo.

(3) U slučaju iz stava 2 ovog člana, shodno se primenjuju odredbe člana 207 stav 3 ovog zakona.

(4) Osnivačka skupština se saziva oglasom, koji se objavljuje na isti način kao i javni poziv (prospekt), i to najmanje 15 dana pre dana održavanja.

(5) U roku iz stava 4 ovog člana, upisnicima akcija kojima su izdate potvrde o upisu akcija mora biti dostupan ugovor o osnivanju akcionarskog društva, predlog statuta, izveštaj osnivača i ovlašćenih procenjivača uloga u stvarima i pravima, spisak izdatih potvrda o upisanim akcijama i spisak broja, vrste i klase akcija koje su preuzeli osnivači bez upisa na osnovu prospekta.

11.9.2. Kvorum i ponovni saziv

Član 212

(1) Osnivačka skupština može punovažno da odlučuje ako skupštini prisustvuju upisnici koji imaju više od polovine upisanih i uplaćenih akcija s pravom glasa.

(2) Ako osnivačka skupština nema kvorum iz stava 1 ovog člana, osnivači mogu ponovo sazvati skupštinu, s tim što između prvog i drugog sazivanja treba da protekne najmanje osam, a najviše 15 dana.

(3) Ako osnivači ponovo ne sazovu osnivačku skupštinu ili ako i ta ponovna skupština nema kvorum, smatra se da osnivanje akcionarskog društva nije uspelo.

(4) U slučaju iz stava 3 ovog člana shodno se primenjuje odredba člana 207 stav 3 ovog zakona.

11.9.3. Tok osnivačke skupštine

Član 213

(1) Osnivačka skupština bira predsednika, zapisničara i dva brojača glasova, posle čega se čitaju izveštaji osnivača o ulozima u stvarima i pravima i postupku osnivanja i izveštaji ovlašćenih procenjivača, a prilozi uz te izveštaje - samo na zahtev akcionara koji imaju najmanje 10% od svih glasova prisutnih ili zastupljenih akcionara.

(2) O radu skupštine vodi se zapisnik, koji potpisuju predsednik skupštine, zapisničar, oba brojača glasova i osnivači akcionarskog društva.

11.9.4. Delokrug

Član 214

(1) Osnivačka skupština:

1) utvrđuje da je osnovni kapital upisan i uplaćen u skladu s ovim zakonom;

2) prihvata ili odbija upis viška akcija ako to nisu učinili osnivači;

3) donosi prvi statut akcionarskog društva;

4) bira prve organe društva, osim ako su osnivači u javnom pozivu (prospektu) zadržali za sebe to pravo;

5) odlučuje o posebnim pravima koje pripadaju osnivačima i odobrava posebne ugovore s osnivačima ili drugim licima (sporedne činidbe i dr.);

6) prihvata procenu vrednosti nenovčanih uloga;

7) odobrava iznos troškova osnivanja koji padaju na teret društva.

(2) Akcionarsko društvo je osnovano kad skupština donese odluke iz stava 1 ovog člana.

11.9.5. Odlučivanje

Član 215

(1) Osnivačka skupština donosi odluke većinom glasova po osnovu uplaćenih akcija s pravom glasa.

(2) Osnivačka skupština može odstupiti od javnog poziva (prospekta) samo jednoglasnom odlukom svih upisnika akcija, s tim što se vrednost nenovčanih uloga ne može utvrditi u iznosu većem od procenjenog iznosa i što se posebna prava koja pripadaju osnivačima, kao i posebne naknade i nagrade ne mogu menjati na teret akcionarskog društva.

(3) Prilikom donošenja odluke o posebnim pravima koja pripadaju osnivačima i o odobravanju posebnih ugovora s osnivačima i drugim licima zainteresovani upisnici akcija nemaju pravo glasa.

(4) Prilikom donošenja odluke o troškovima osnivanja akcionarskog društva, ako padaju na teret društva, osnivači nemaju pravo glasa.

11.9.6. Shodna primena

Član 216

Na rad i odlučivanje osnivačke skupštine akcionarskog društva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o načinu rada i odlučivanja skupštine akcionara.

11.9.7. Upis u registar

Član 217

(1) Akcionarsko društvo upisuje se u registar kad sud utvrdi:

1) da je osnivačka skupština sazvana i održana u skladu s odredbama ovog zakona;

2) da je osnovni kapital upisan u celini i uplaćen u skladu s ovim zakonom;

3) da su nenovčani ulozi u celini predati društvu koje se osniva, osim ako osnivačkim aktom nije drukčije određeno;

4) da je dato odobrenje nadležnog organa u skladu sa članom 203 stav 3 ovog zakona.

(2) Na upis u registar primenjuju se odredbe člana 201 ovog zakona.

12. Zabrana prenosa prava

Član 218

(1) Pre upisa u registar, upisnik akcija ne može na drugog preneti svoja prava stečena upisom.

(2) Pre upisa u registar, akcionarsko društvo ne može izdavati akcije ni privremene akcije. Ranije izdate akcije ili privremene akcije ništave su. Za nastalu štetu na osnovu takvog izdavanja akcija ili privremenih akcija solidarno odgovaraju osnivači društva i izdavaoci akcija.

13. Sadržina statuta

Član 219

(1) Statut akcionarskog društva sadrži odredbe o:

1) firmi i sedištu društva;

2) delatnosti društva;

3) iznosu osnovnog kapitala i načinu uplate akcija;

4) nominalnoj vrednosti, vrsti i klasi izdatih akcija i naznaku da li su akcije izdate na ime ili na donosioca;

5) načinu potpisivanja firme društva;

6) načinu sazivanja skupštine i načinu donošenja odluka;

7) izboru, opozivu i delokrugu organa društva;

8) zastupanju;

9) raspodeli dobiti i snošenju gubitaka;

10) rezervama;

11) posledicama propuštanja uplate akcija ili neblagovremene uplate akcija;

12) zaštiti životne sredine;

13) načinu promene oblika društva;

14) prestanku društva;

15) postupku izmene statuta;

16) drugim pitanjima predviđenim ovim zakonom.

(2) Statut može sadržati i odredbe o:

1) posebnim ugovorima koji se odnose na nenovčani ulog i na posebna prava osnivača ili trećih lica (uz navođenje imena, odnosno firme);

2) vrstama obveznica i pravima njihovih imalaca;

3) mogućnostima i postupku povlačenja akcija;

4) ovlašćenjima upravnog odbora u vezi s povećanjem osnovnog kapitala;

5) ograničenju prenosa akcija na ime;

6) mogućnostima pretvaranja jedne vrste ili klase akcija u drugu vrstu ili klasu akcija;

7) drugim pitanjima značajnim za akcionarsko društvo.

14. Akcije

14.1. Vrste i klase (rod)

Član 220

(1) Akcije glase na ime ili na donosioca.

(2) Akcije glase na ime ako su izdate pre celokupnog plaćanja nominalnog ili višeg emisionog iznosa (privremene akcije), kao i u slučaju upisivanja akcija akcionara sa zaključenim ugovorom o sporednim činidbama.

(3) Prema redosledu izdavanja, akcije mogu biti osnivačke (akcije prve emisije) i akcije sledećih emisija.

(4) Prema sadržini prava učešća u dobiti, akcije mogu biti obične (redovne) i prioritetne (povlašćene).

(5) Obične akcije daju pravo na učešće u upravljanju akcionarskim društvom, pravo na učešće u dobiti i pravo na deo likvidacione mase.

(6) Prioritetne akcije daju pravo na prednost kod isplata određenog iznosa ili procenta od nominalne vrednosti akcija u odnosu na obične akcije, prednost kod raspodele likvidacione mase i druga prava utvrđena saveznim zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti i statutom. Prilikom izdavanja prioritetnih akcija, akcionarsko društvo može zahtevati od upisnika prioritetnih akcija i posebne novčane doplate.

(7) Prioritetne akcije mogu biti kumulativne, participativne i participativno-kumulativne.

(8) Kumulativna prioritetna akcija daje prioritetno pravo na isplatu svih još neisplaćenih dividendi pre nego što se imaocima običnih akcija u skladu s odlukom o izdavanju akcija isplate bilo kakve dividende.

(9) Participativne prioritetne akcije daju pravo, pored utvrđene prioritetne dividende, i na isplatu dividendi koje pripadaju imaocima običnih akcija u skladu s odlukom o izdavanju.

(10) Akcije s istim pravima čine jednu klasu (obične akcije, prioritetne akcije, akcije s pravom glasa i akcije bez prava glasa).

14.2. Pravo glasa

Član 221

(1) Svaka akcija daje pravo glasa srazmerno nominalnoj vrednosti.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, bez prava glasa mogu se izdavati samo prioritetne akcije, s tim da njihova nominalna vrednost ne može biti veća od 49% od osnovnog kapitala akcionarskog društva.

(3) Zabranjeno je izdavanje akcija koje bi uz isti nominalni iznos davale različit broj glasova.

(4) Statutom se može utvrditi najveći broj glasova svakog akcionara, bez obzira na nominalnu vrednost akcija koje poseduje, pod uslovom da to važi za sve akcionare koji poseduju akcije s pravom glasa.

(5) Statutom se može usloviti učešće akcionara u odlučivanju skupštine posedovanjem određenog broja, odnosno nominalne vrednosti akcija, s mogućnošću udruživanja akcionara.

14.3. Odluka o izdavanju i izdavanje (štampanje) akcija

Član 222

(1) Odluka o izdavanju akcija akcionarskog društva, koju donose osnivači, odnosno skupština društva, sadrži elemente i delove utvrđene saveznim zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti.

(2) Akcionarsko društvo izdaje (štampa) akcije samo ako je to predviđeno statutom i na zahtev akcionara na njegov trošak.

15. Pravni odnosi društva i akcionara

15.1. Načelo ravnopravnosti

Član 223

Akcionari s akcijama iste vrste i klase, jednake nominalne vrednosti ravnopravni su.

15.2. Uplata uloga

Član 224

(1) Akcionar je obavezan da uplati nominalni ili viši emisioni iznos upisanih akcija na račun akcionarskog društva ili da preda društvu uloge u stvarima i pravima, u skladu s ovim zakonom, ugovorom o osnivanju i statutom.

(2) Uprava akcionarskog društva može, u skladu sa statutom, akcionarima iz stava 1 ovog člana ostaviti naknadni rok za uplatu, odnosno unošenje uloga.

(3) Ako akcionar zakasni s uplatom, odnosno unošenjem dospelog uloga, odgovara akcionarskom društvu u skladu s ovim zakonom, odnosno statutom.

(4) Akcionar ne može svoje potraživanje prema akcionarskom društvu prebijati za uplate akcija, niti može za uloge u stvarima i pravima vršiti pravo zaloge i zadržanja.

(5) Akcionarsko društvo ne može, sa dejstvom prema trećim licima, osloboditi akcionara obaveze uplate i unošenja uloga u imovinu društva, niti može te obaveze odložiti ili smanjiti.

15.3. Lišenje prava iz akcija (isključenje akcionara)

Član 225

(1) Ako akcionar i u ostavljenom naknadnom roku kasni s uplatom ili unošenjem uloga, uprava akcionarskog društva može mu oduzeti privremenu akciju (isključenje akcionara).

(2) Isključeni akcionar odgovara akcionarskom društvu za neuplaćeni iznos odnosno neuneti ulog i prouzrokovanu štetu ako društvo ne dobije taj iznos prodajom akcije na berzi ili javnoj licitaciji, odnosno ako se ne naplati od njegovih prethodnika upisanih u knjigu akcionara u slučaju prenosa privremene akcije na drugo lice.

(3) Prethodnici isključenog akcionara iz stava 2 ovog člana i isključeni akcionari odgovaraju solidarno u roku od tri godine od dana upisa prenosa akcija u knjigu akcionara ili isključenja.

15.4. Zabrana oslobađanja plaćanja

Član 226

(1) U slučaju prenosa privremene akcije ili isključenja akcionara, akcionari i njihovi prethodnici ne mogu biti oslobođeni obaveza plaćanja uloga, osim u slučaju smanjenja osnovnog kapitala u skladu s ovim zakonom.

(2) Ako zaostala uplata nije naplaćena u roku određenom statutom, akcionarsko društvo može smanjiti osnovni kapital za nominalni iznos neuplaćene akcije, uz prestanak njenog važenja. Ako to smanjenje prelazi 5% osnovnog kapitala, postupiće se po odredbama ovog zakona o smanjenju osnovnog kapitala.

15.5. Zabrana vraćanja uloga

Član 227

Ulozi se ne mogu vratiti akcionarima, osim u slučajevima propisanim ovim zakonom.

15.6. Druge obaveze akcionara

Član 228

(1) Statutom se mogu utvrditi i posebne obaveze akcionara ako je za prenos akcija potrebna saglasnost akcionarskog društva ili ako je ustanovljeno pravo preče kupovine akcija od strane društva, odnosno akcionara, srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju (akcionarsko društvo čije se akcije ne kupuju i ne prodaju na berzi). Te obaveze akcionara označavaju se na akcijama ili privremenim akcijama.

(2) Statutom se može utvrditi i obaveza akcionara koji ulaže stvari i prava da svoje akcije deponuje u akcionarskom društvu za vreme za koje je po ovom zakonu odgovoran društvu (vezane akcije).

(3) Statutom se može utvrditi i obaveza članova uprave akcionarskog društva da poseduju određeni broj akcija društva i da ih deponuju u društvu dok im traje svojstvo člana uprave (garancijske akcije).

15.7. Raspodela dobiti

Član 229

(1) Akcionar ima pravo na udeo u godišnjoj dobiti koju skupština odredi za deobu (dividenda).

(2) Statutom se može utvrditi i plaćanje dividendi tokom poslovne godine (međudividenda), uz odobrenje nadzornog odbora, s tim da iznos za isplatu međudividende ne prelazi 50% dobiti iz prethodne godine.

(3) Dobit se deli srazmerno nominalnoj vrednosti akcija.

(4) Ako akcije nisu uplaćene, dobit se deli srazmerno izvršenoj uplati, prema vremenu uplata izvršenih u toku poslovne godine.

(5) Skupština može odlučiti da se dobit ne deli akcionarima, ili da se ne deli akcionarima koji imaju određenu klasu akcija, već da se upotrebi za druge namene.

15.8. Vraćanje zabranjenih plaćanja

Član 230

(1) Akcionar akcionarskog društva dužan je da vrati društvu uloge i dividende koje mu je društvo isplatilo suprotno odredbama ovog zakona.

(2) Potraživanja akcionarskog društva iz stava 1 ovog člana mogu ostvarivati i njegovi poverioci ako im društvo ne izmiruje obaveze, kao i akcionari u skladu s ovim zakonom, a u slučaju stečaja - i stečajni upravnik.

(3) Zastarelost potraživanja iz st. 1 i 2 ovog člana teče od dana izvršenja nezakonitih isplata.

15.9. Plaćanja za dodatne usluge

Član 231

Za dodatne usluge akcionarskom društvu koje su akcionari po statutu dužni da izvrše, isplaćena naknada ne može preći vrednost usluga.

15.10. Upis u knjigu akcionara i pravo uvida

Član 232

(1) Akcija se upisuje u knjigu akcionara.

(2) Kod akcija na ime akcionarom se u odnosu prema akcionarskom društvu smatra onaj ko je kao akcionar upisan u knjigu akcionara.

(3) Svaki akcionar ima pravo uvida u knjigu akcionara.

(4) Odredbe st. 1 do 3 ovog člana primenjuju se i na privremene akcije.

15.11. Ograničenje prenosa akcija na ime

Član 233

(1) Prenos akcija na ime akcionarskog društva čije se akcije ne prodaju i ne kupuju na berzi statutom se može usloviti saglasnošću uprave ili pravom preče kupovine od ostalih akcionara ili društva.

(2) Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i na privremene akcije.

15.12. Akcije s više vlasnika

Član 234

(1) Više lica mogu biti vlasnici jedne akcije.

(2) Vlasnici iz stava 1 ovog člana čine prema akcionarskom društvu jednog akcionara i svoja prava vrše preko zajedničkog punomoćnika, a za obaveze koje terete akcionare odgovaraju solidarno.

(3) U knjigu akcionara upisuju se akcije iz stava 1 ovog člana i ime zajedničkog punomoćnika.

15.13. Amortizacija akcija na ime

Član 235

(1) Ako se akcija na ime ili privremena akcija uništi ili nestane, može se oglasiti nevažećom i izdati nova akcija, u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti.

(2) Ako kuponi za dividende glase na ime, oglašavanjem akcije ili privremene akcije nevažećom prestaje i zahtev iz kupona za dividende koje još nisu utvrđene.

15.14. Oglašavanje akcija nevažećim

Član 236

(1) Ako je sadržaj akcije postao netačan zbog statusnih promena akcionarskog društva, kao i u drugim slučajevima, društvo može da oglasi akcije nevažećim i da postojećim akcionarima izda (štampa) nove akcije u zamenu za postojeće.

(2) U slučaju iz stava 1 ovog člana akcionarsko društvo javnim pozivom, koje objavljuje dva puta u razmaku od 30 dana, poziva akcionare na podnošenje akcija, uz upozorenje da će nepredate akcije biti oglašene nevažećim i poništene.

(3) Predate akcije akcionarsko društvo poništava uz izdavanje novih a nepredate akcije oglašava nevažećim i poništava uz dozvolu suda.

15.15. Zamena oštećenih akcija i spajanje i deljenje akcija

Član 237

(1) Ako je akcija ili privremena akcija toliko oštećena da više nije primerena za promet, a njen sadržaj je još čitljiv, njen imalac može zahtevati da mu akcionarsko društvo, na njegov trošak, izda novu akciju, uz povraćaj i poništaj stare akcije.

(2) Akcije i privremene akcije mogu se, na zahtev i o trošku imaoca, spojiti u jednu akciju ili više akcija, odnosno podeliti na više akcija, s tim da nominalna vrednost novih izdatih akcija ne bude manja od nominalne vrednosti akcija određene serije. Akcije koje se spajaju ili dele predaju se akcionarskom društvu i poništavaju.

16. Povlačenje i poništaj akcija

Član 238

(1) Statutom akcionarskog društva mogu se predvideti slučajevi kad društvo može povući i poništiti izdate akcije.

(2) Povlačenje akcija moguće je samo ako je bilo predviđeno statutom pre upisa akcija (prinudno povlačenje akcija).

(3) Odluku o smanjenju osnovnog kapitala u slučaju iz stava 1 ovog člana donosi skupština akcionara.

(4) Izuzetno od odredaba st. 1 i 2 ovog člana, akcionarsko društvo može, saglasnošću akcionara, odnosno akcionara određene klase akcija, čije se akcije povlače, povući akcije i kad to nije bilo predviđeno statutom.

(5) Povlačenjem akcija ne sme se povrediti princip ravnopravnosti akcionara.

(6) Povlačenje akcija ne može se izvršiti suprotno odredbama ovog zakona o očuvanju i smanjenju osnovnog kapitala.

17. Sticanje i režim sopstvenih akcija

17.1 Zabrana upisa sopstvenih akcija

Član 239

(1) Akcionarsko društvo ne može upisivati sopstvene akcije.

(2) Zavisno društvo i društvo koje je u vlasništvu drugog društva ne može upisivati akcije matičnog društva, odnosno tog društva iznad iznosa utvrđenih ovim zakonom.

(3) Ako je treće lice prilikom osnivanja ili povećanja osnovnog kapitala, suprotno odredbama ovog zakona, preuzelo akcije za račun akcionarskog društva iz st. 1 i 2 ovog člana, smatra se da ih je preuzelo za svoj račun, s tim da to lice ne stiče nikakva prava dok ne preuzme akcije za svoj račun.

17.2. Direktno sticanje sopstvenih akcija

Član 240

(1) Akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije samo:

1) ako je sticanje akcija neophodno da bi se sprečila znatna šteta za društvo;

2) ako akcije treba da se ponude za otkup zaposlenima u društvu, drugim zainteresovanim licima ili povezanim društvima;

3) ako je sticanje akcija besplatno;

4) na osnovu pravnog sledbeništva.

(2) Ukupni nominalni iznos akcija stečenih za namene iz tač. 1 i 2 stava 1 ovog člana ne može biti veći od 10% osnovnog kapitala.

(3) Sopstvene akcije mogu se sticati samo ako je uplaćen njihov celokupan nominalni ili viši emisioni iznos.

(4) Akcionarsko društvo je obavezno da akcije otkupljene u smislu tač. 1 i 2 stava 1 ovog člana otuđi u roku od godinu dana od dana sticanja, odnosno da akcije iz tačke 2 stava 1 ovog člana ponudi zaposlenima na otkup u roku od godinu dana od dana sticanja, kao i da akcije stečene u skladu sa tač. 3 i 4 stava 1 ovog člana otuđi u roku od tri godine od dana sticanja.

(5) Ako se sopstvene akcije ne otuđe u skladu sa odredbama stava 4 ovog člana, akcionarsko društvo je obavezno da ih u skladu s odredbama ovog zakona povuče i poništi.

(6) Sopstvene akcije ne daju akcionarskom društvu druga prava.

17.3. Sticanje sopstvenih akcija preko trećeg lica

Član 241

(1) Lice koje posluje u svoje ime, a za račun akcionarskog društva, može sticati akcije društva pod istim uslovima pod kojima, u skladu sa članom 240 ovog zakona, društvo stiče sopstvene akcije.

(2) Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se u slučaju ako akcije matičnog društva stiče zavisno društvo ili društvo u kome drugo društvo ima većinski akcijski kapital, kao i ako te akcije stiče treće lice koje posluje u svoje ime, a za račun zavisnog društva, odnosno društva u kome drugo društvo ima većinski akcijski kapital.

(3) Treće lice iz st. 1 i 2 ovog člana dužno je da akcije prenese u svojinu akcionarskog društva za čiji račun ih je steklo, uz naknadu protivvrednosti.

17.4. Uzimanje sopstvenih akcija u zalogu

Član 242

(1) Odredbe ovog zakona o direktnom sticanju sopstvenih akcija, odnosno preko trećeg lica shodno se primenjuju i na uzimanje sopstvenih akcija u zalogu.

(2) Uzimanje sopstvenih akcija u zalogu suprotno odredbi stava 1 ovog člana ništavo je.

17.5. Posebno pravilo za jednočlano društvo

Član 243

(1) Jednočlano akcionarsko društvo ne može sopstvene akcije otkupiti, ni povlačiti, niti uzimati u zalogu.

(2) Jednočlano akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije besplatno i na osnovu pravnog sledbeništva.

18. Pravni režim pojedinih poslova

18.1. Ništavi poslovi

Član 244

(1) Pravni posao čiji je predmet davanje avansa ili kredita, odnosno obezbeđenje avansa ili kredita od strane akcionarskog društva radi sticanja akcija društva ništav je.

(2) Odredba stava 1 ovog člana ne odnosi se na pravne poslove finansijskih organizacija, kao ni na sticanje sopstvenih akcija akcionarskog društva radi njihove prodaje zaposlenima u društvu ili zaposlenima u povezanim društvima, ako društvo raspolaže rezervama koji mogu služiti za ove namene.

(3) Pravni posao između akcionarskog društva i trećeg lica po kome bi to lice imalo pravo da stiče akcije društva za račun društva ili zavisnog društva ili društva u kome drugo društvo ima većinski akcijski kapital ništav je ako društvo stekne akcije u suprotnosti s odredbama ovog zakona.

18.2. Konverzija kredita u osnovni kapital

Član 245

(1) Ako je akcionar dao akcionarskom društvu kredit pod uslovima nepovoljnijim od uobičajenih uslova, ne može od društva zahtevati povraćaj kredita u stečajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnanja.

(2) Ako je treće lice, u slučaju iz stava 1 ovog člana, umesto nekog od akcionara dalo kredit, a akcionar mu je dao obezbeđenje za vraćanje kredita, to lice može u stečaju ili u postupku prinudnog poravnanja zahtevati samo isplatu za iznos koji nije dobilo na ime obezbeđenja za vraćanje kredita.

(3) Odredbe st. 1 i 2 ovog člana primenjuju se i na druge pravne poslove akcionara ili trećeg lica ako ti pravni poslovi predstavljaju obezbeđenje kredita.

18.3. Vraćanje kredita pre otvaranja stečaja

Član 246

(1) Ako je akcionarsko društvo, u slučajevima iz člana 245 ovog zakona, vratilo kredit u poslednjoj godini pre otvaranja stečaja, akcionar koji je primio isplatu kredita, odnosno koji je dao obezbeđenje mora društvu naknaditi vraćeni iznos kredita. Obaveza akcionara postoji samo do vrednosti obezbeđenja u vreme vraćanja kredita, a prestaje ako su predmeti koji su poveriocu služili kao obezbeđenje stavljeni na raspolaganje društvu radi namirenja.

(2) Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i na druge pravne poslove akcionara ili trećeg lica ako ti pravni poslovi predstavljaju obezbeđenje kredita.

19. Zamenljive i participativne obveznice

Član 247

(1) Obveznice čijim se imaocima garantuje pravo na pretvaranje u akcije ili pravo preče kupovine akcija (zamenljive obveznice) i obveznice čijim se imaocima prava vezuju i za dividende akcionara (participativne obveznice) izdaju se na osnovu odluke skupštine.

(2) Skupština može ovlastiti upravu za izdavanje obveznica iz stava 1 ovog člana najduže na pet godina. Odluku o izdavanju obveznica iz stava 1 ovog člana uprava prijavljuje sudu koji vodi registar, radi upisa i objavljivanja.

(3) Participativne obveznice mogu davati prioritetno pravo na učešće u dobiti, kao i prioritetne participativne akcije.

(4) Akcionari akcionarskog društva imaju pravo preče kupovine zamenljivih obveznica i participativnih obveznica, shodno pravu preče kupovine akcionara na nove akcije.

20. Organi akcionarskog društva

Član 248

(1) Organi akcionarskog društva koje se osniva bez upućivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija su skupština i direktor, a u slučajevima propisanim ovim zakonom - upravni odbor i nadzorni odbor.

(2) Organi akcionarskog društva koje se osniva upućivanjem javnog poziva za upis i uplatu akcija su skupština, upravni odbor i direktor, a u slučajevima propisanim ovim zakonom - i nadzorni odbor.

(3) Poslove skupštine i direktora u jednočlanom akcionarskom društvu obavlja vlasnik, ako odlukom o osnivanju nije drukčije određeno.

(4) U jednočlanom akcionarskom društvu odluke koje se donose u vršenju funkcija upravljanja društvom upisuju se u knjigu odluka.

(5) Odluke iz stava 4 ovog člana koje nisu upisane u knjigu odluka ne proizvode pravno dejstvo.

(6) U knjigu odluka iz stava 4 ovog člana upisuju se:

1) odluke o usvajanju godišnjih računovodstvenih iskaza i izveštaja o poslovanju;

2) odluke o raspodeli dobiti i pokriću gubitaka;

3) odluke o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala;

4) investicione odluke;

5) odluke o statusnim promenama, promeni oblika i prestanku akcionarskog društva;

6) druge odluke značajne za vršenje funkcija upravljanja društvom.

(7) Knjiga odluka vodi se uredno. Podaci upisani u knjigu odluka ne smeju se menjati niti brisati.

21. Skupština akcionara

21.1. Delokrug

Član 249

(1) Skupština akcionara, pored delokruga iz člana 61 ovog zakona, odlučuje i o:

1) promeni prava vezanih za pojedine klase i vrste akcija;

2) ostvarivanju zahteva akcionarskog društva prema članovima uprave, nadzornog odbora ili akcionarima u vezi s naknadom štete nastale pri osnivanju društva ili vođenju poslova:

3) zastupanju društva u sudskim postupcima protiv članova uprave.

(2) O pitanjima iz delokruga upravnog odbora skupština može odlučivati samo na njegov zahtev.

21.2. Sazivanje skupštine

Član 250

(1) Skupština se saziva najmanje jedanput godišnje (redovna).

(2) Skupštinu saziva upravni odbor, a u slučajevima utvrđenim ovim zakonom - i nadzorni odbor i akcionari.

(3) Sazivanje skupštine objavljuje se najmanje 21 dan pre održavanja, na način određen statutom.

(4) Akcionari s akcijama na ime i akcionari koji su dali akcije na čuvanje kod akcionarskog društva pozivaju se na skupštinu i posebnim pozivom.

(5) Statutom akcionarskog društva može se utvrditi da se učešće na skupštini i ostvarivanje prava glasa akcionara iz stava 4 ovog člana može usloviti prijavom najmanje tri dana pre održavanja skupštine i deponovanjem akcija, odnosno potvrda na donosioca.

21.3. Zaštita prava manjinskih akcionara

Član 251

(1) Akcionari koji imaju ili predstavljaju najmanje desetinu osnovnog kapitala ili statutom određeni manji deo mogu od upravnog odbora zahtevati sazivanje skupštine, uz navođenje razloga za sazivanje skupštine i pitanja o kojima bi skupština trebalo da odlučuje.

(2) Ako upravni odbor, po pismenom zahtevu akcionara iz stava 1 ovog člana, ne sazove skupštinu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, skupštinu mogu sazvati ti akcionari.

(3) Ako se skupština ne sastane u roku od 15 dana po zahtevu iz st. 1 i 2 ovog člana, u daljem roku od 15 dana skupštinu može sazvati nadzorni odbor.

(4) Na sazivanje skupštine iz st. 2 i 3 ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 250 ovog zakona.

(5) Ako se skupština ne održi ni po zahtevu iz stava 3 ovog člana, akcionarsko društvo akcionarima iz stava 1 ovog člana otkupiće akcije, na njihov zahtev, u skladu s odredbama ovog zakona.

21.4. Dnevni red

Član 252

(1) Dnevni red skupštine objavljuje se istovremeno sa sazivanjem skupštine, na način utvrđen statutom.

(2) Za svaku tačku dnevnog reda o kojoj skupština odlučuje, uz objavljeni dnevni red prilažu se predlozi odluka.

(3) Ako skupština odlučuje o izmeni statuta, u objavljenom dnevnom redu naznačuje se mesto gde se nalazi tekst statuta koji se menja.

(4) Na pitanje akcionara u vezi s dnevnim redom, postavljeno u pismenom obliku najmanje osam dana pre održavanja skupštine, uprava akcionarskog društva obavezna je da akcionaru da pismeni odgovor, u skladu s poslovnikom o radu skupštine.

(5) Akcionar koji ima ili predstavlja najmanje desetinu osnovnog kapitala ili statutom određen manji deo, u roku od osam dana od dana sazivanja skupštine može od upravnog odbora pismeno zahtevati da uvrsti određeno pitanje u dnevni red skupštine, uz navođenje razloga.

(6) Ako upravni odbor ne postupi po zahtevu akcionara iz stava 5 ovog člana i u roku od osam dana od dana prijema zahteva to ne objavi na isti način kao i oglas o sazivanju skupštine, na zahtev akcionara učiniće to nadzorni odbor, u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva nadzornom odboru, a ako on nije obrazovan ili ako ne uvrsti to pitanje u dnevni red, to može učiniti skupština na zahtev akcionara iz stava 5 ovog člana.

(7) Skupština se može održati i bez propisnog sazivanja i objavljivanja dnevnog reda ako joj prisustvuju svi akcionari s pravom glasa i ako se ni jedan akcionar tome ne protivi.

21.5. Posebna obaveštenja

Član 253

(1) Uprava, u roku od osam dana od dana objavljivanja saziva skupštine, obaveštava o tome lica koja zastupaju akcionare, kao i udruženja akcionara koji su na poslednjoj sednici skupštine ostvarivali glasačka prava za akcionare ili su zahtevali izveštaj o sazivu skupštine, kao i članove nadzornog odbora.

(2) Lice koje zastupa akcionare (punomoćnik, depozitar akcija) bez odlaganja obaveštava o tome upravu akcionarskog društva.

(3) Ako lice koje zastupa akcionare na sednici skupštine ostvaruje pravo glasa za akcionare, saopštava akcionarima svoje predloge za ostvarivanje glasačkog prava po pojedinim tačkama dnevnog reda, pri čemu je dužno da postupa u interesu akcionara. Ako akcionari licu koje ih zastupa ne daju uputstva za ostvarivanje glasačkog prava, to lice će glasačko pravo po pojedinim tačkama dnevnog reda ostvarivati vodeći računa o interesu akcionara.

(4) Odredba stava 3 ovog člana primenjuje se i na udruženja akcionara na koja su akcionari ugovorom u pismenoj formi preneli ostvarenje svih ili određenih glasačkih prava po svojim akcijama.

21.6. Spisak učesnika

Član 254

(1) Na sednici skupštine sastavlja se spisak prisutnih i zastupanih akcionara i njihovih punomoćnika, uz naznačenje nominalne vrednosti i klase akcija, kao i broja glasova koji im na osnovu tih akcija pripadaju.

(2) Spisak se sastavlja na osnovu podnesenih akcija ili potvrda o njima, odnosno na osnovu ovlašćenja.

(3) Ako je licu koje zastupa akcionare, odnosno udruženju akcionara dato ovlašćenje za ostvarivanje prava glasa, u spisku se naznačava nominalna vrednost i klasa akcija za koje su dobili ovlašćenje.

(4) Spisak učesnika daje se na uvid prisutnim akcionarima i njihovim zastupnicima pre glasanja.

21.7. Zapisnik

Član 255

(1) U zapisniku se navodi naročito: mesto i dan održavanja skupštine, dnevni red, lično ime zapisničara, rezultat glasanja, konstatacija predsedavajućeg o donošenju odluke i izdvojena mišljenja pojedinih akcionara.

(2) Svaka odluka skupštine unosi se u zapisnik.

(3) Uz zapisnik se prilažu spisak učesnika i dokazi o sazivanju skupštine.

(4) Zapisnik potpisuju predsedavajući skupštine i zapisničar.

(5) Akcionari i druga lica koja imaju pravni interes imaju pravo pregleda zapisnika na način utvrđen poslovnikom o radu skupštine.

21.8. Kvorum i odlučivanje

Član 256

(1) Skupština može odlučivati ako su prisutni ili su predstavljeni akcionari koji imaju više od polovine ukupnog broja glasova.

(2) Ako se skupština nije mogla održati zbog nedostatka kvoruma iz stava 1 ovog člana, ponovo se saziva s istim dnevnim redom, na način određen statutom.

(3) U slučaju iz stava 2 ovog člana, skupština može odlučivati ako su prisutni akcionari s više od trećine ukupnog broja glasova, ako statutom nije drukčije određeno.

(4) O izmenama statuta skupština odlučuje većinom od ukupnog broja glasova akcionara s pravom glasa, ako statutom nije drukčije određeno.

(5) Skupština odlučuje tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala, statusnim promenama, izboru i opozivu članova upravnog odbora, predsednika i članova nadzornog odbora, revizora i likvidatora, promeni oblika i prestanku akcionarskog društva i raspodeli dobiti, ako statutom nije predviđeno da se te odluke donose drugom većinom.

(6) O drugim pitanjima iz svog delokruga skupština odlučuje većinom glasova prisutnih akcionara, ako ovim zakonom ili statutom nije drukčije određeno.

(7) Za punovažnost odluke kojom se akcionarima nalažu dodatne obaveze, odnosno smanjuju prava utvrđena u skladu s ovim zakonom, statutom i odlukom o izdavanju akcija potrebna je saglasnost akcionara na koje se ta odluka odnosi, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

(8) Odredba stava 7 ovog člana primenjuje se i na donošenje odluke o ograničenju prenosa akcija na ime ili privremenih akcija ako to ograničenje nije predviđeno statutom, odnosno odlukom o njihovom izdavanju.

21.9. Način glasanja

Član 257

(1) Skupština, po pravilu, odlučuje javnim glasanjem.

(2) Skupština može odlučivati tajnim glasanjem o izboru i opozivu članova organa akcionarskog društva i o pojedinim pitanjima kad to zahtevaju akcionari s najmanje desetinom osnovnog kapitala društva.

21.10. Pravo glasa

Član 258

(1) Akcionar pravo glasa ostvaruje lično ili preko punomoćnika.

(2) Ako akcionar pravo glasa ostvaruje preko punomoćnika, punomoćnik ne može biti član uprave, izvršnog odbora direktora i nadzornog odbora.

(3) Punomoćje se, po pravilu, daje za jednu skupštinu, a važi i za ponovnu skupštinu.

(4) Odsutni akcionar može glasati i pismeno, na način utvrđen statutom.

(5) Pravo glasa po akcijama datim na plodouživanje, zalogu ili čuvanje ima akcionar, a plodouživalac, založni poverilac ili čuvar - samo na osnovu posebnog ovlašćenja akcionara.

(6) Način ostvarivanja prava glasa bliže se uređuje poslovnikom o radu skupštine.

21.11. Isključenje prava glasa

Član 259

Akcionar ne može glasati u skupštini kad se odlučuje:

1) o oslobađanju od obaveza i odgovornosti tog akcionara;

2) o priznavanju pogodnosti akcionara na račun akcionarskog društva;

3) o utvrđivanju zahteva koje društvo ima u odnosu na tog akcionara;

4) o pokretanju ili odustajanju od spora protiv tog akcionara;

5) u drugim slučajevima kad taj akcionar ima interes protivan interesu društva (klauzula konfliktnosti interesa).

21.12. Prioritetne akcije bez prava glasa i specijalna skupština

Član 260

(1) Prioritetne akcije bez prava glasa obezbeđuju sva druga prava koja ima akcionar.

(2) Ako prioritetna dividenda nije u celini isplaćena u roku od dve godine od statutom utvrđenog roka za isplatu dividende, akcionari imaju pravo glasa dok se taj iznos ne isplati.

(3) Za punovažnost odluke skupštine o ograničenju, smanjenju ili ukidanju prioritetnih prava potrebna je saglasnost akcionara.

(4) Saglasnost iz stava 3 ovog člana akcionari s prioritetnim akcijama daju na zasedanju kome prisustvuju akcionari koji poseduju više od polovine nominalne vrednosti prioritetnih akcija (specijalna skupština). Sazivanje i odlučivanje specijalne skupštine utvrđuje se statutom.

(5) Ako je prioritetno pravo u raspodeli dobiti ukinuto u skladu s odredbama ovog člana, prioritetne akcije obezbeđuju pravo glasa.

22. Upravni odbor i direktor (uprava)

22.1. Izbor i sastav upravnog odbora

Član 261

(1) Upravni odbor se sastoji od najmanje tri člana.

(2) Članovi upravnog odbora mogu se birati iz reda akcionara akcionarskog društva i zaposlenih u društvu, kao i iz reda lica izvan društva.

(3) Statutom akcionarskog društva može se predvideti da akcionari društva koji imaju manjinski udeo u društvu mogu imati člana upravnog odbora.

(4) Član upravnog odbora iz stava 3 ovog člana ulazi u broj članova koje bira skupština društva.

22.2. Zamenici i kooptiranje

Član 262

(1) Statutom akcionarskog društva može se predvideti postojanje zamenika članova upravnog odbora.

(2) Ako između dve skupštine mesto člana upravnog odbora ostane upražnjeno, a statutom akcionarskog društva nije predviđeno postojanje zamenika, upravni odbor može izvršiti kooptiranje, ali ne više od trećine članova.

(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na članove upravnog odbora shodno se primenjuju i na zamenike članova upravnog odbora.

22.3. Opoziv

Član 263

(1) Skupština akcionarskog društva može opozvati člana upravnog odbora pod uslovima utvrđenim statutom.

(2) Član upravnog odbora koji je opozvan bez osnovanog razloga ima pravo na naknadu štete u skladu sa ugovorom.

22.4. Odlučivanje

Član 264

(1) Upravni odbor odlučuje ako je prisutno više od polovine članova.

(2) Upravni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova, ako statutom nije drukčije predviđeno.

(3) U slučaju jednake podele glasova, glas predsednika je odlučujući, ako statutom nije drukčije predviđeno.

(4) Donošenje odluka upravnog odbora pismeno, telefonski, telegrafski ili korišćenjem drugih tehničkih sredstava, na način utvrđen statutom, dozvoljeno je ako se tome ne protivi ni jedan član upravnog odbora.

(5) Odredbe člana 259 ovog zakona o isključenju prava glasa akcionara u skupštini shodno se primenjuju i na isključenje prava glasa člana upravnog odbora prilikom odlučivanja u upravnom odboru.

22.5. Delokrug direktora

Član 265

Pored poslova iz člana 63 ovog zakona, direktor obavlja i druge poslove koji saveznim zakonom, statutom ili drugim opštim aktima akcionarskog društva nisu stavljeni u delokrug drugih organa društva.

22.6. Poveravanje ovlašćenja

Član 266

(1) Statutom akcionarskog društva može se predvideti da upravni odbor može obavljanje određenih poslova iz svog delokruga poveriti direktoru, odnosno predsedniku upravnog odbora.

(2) Pravo na obavljanje poslova iz stava 1 ovog člana može se opozvati u svako doba.

(3) Direktor, odnosno predsednik upravnog odbora je obavezan da u roku utvrđenom statutom podnosi upravnom odboru izveštaj o obavljanju poslova iz stava 1 ovog člana.

22.7. Izvršni odbor direktora

Član 267

(1) Statutom akcionarskog društva može se predvideti postojanje izvršnog odbora direktora.

(2) Izvršni odbor direktora je pomoćni i izvršni organ direktora.

(3) Članovi izvršnog odbora direktora postavljaju se i razrešavaju na način utvrđen statutom.

(4) Članovi izvršnog odbora direktora akcionarskog društva mogu biti izabrani za članove upravnog odbora, s tim što broj tih članova ne može preći trećinu članova upravnog odbora.

22.8. Dominacija interesa društva

Član 268

Članovi uprave i izvršnog odbora direktora vrše svoje funkcija u interesu akcionarskog društva i u vođenju poslova postupaju s pažnjom dobrog privrednika.

22.9. Stimulacija članova uprave

Član 269

(1) Statutom se može utvrditi da se članovima uprave za njihov rad obezbedi stimulativna naknada.

(2) Stimulativna naknada isplaćuje se u skladu s odlukom skupštine.

22.10. Načelo za primanja članova uprave

Član 270

Pri određivanju primanja članova uprave (zarada, naknade troškova i druga plaćanja), skupština vodi računa o tome da ta primanja budu u srazmeri sa zadacima članova uprave i finansijskim stanjem akcionarskog društva.

22.11. Smanjenje i povraćaj isplaćenih primanja

Član 271

(1) Ako se posle određivanja primanja članova uprave pogorša finansijsko stanje akcionarskog društva, skupština ima pravo da smanji ranije utvrđena primanja.

(2) U slučaju stečaja akcionarskog društva, članovi uprave, na zahtev akcionara i poverilaca društva, dužni su da vrate primanja po osnovu stimulativne naknade isplaćene u poslednjoj godini.

22.12. Posebna odgovornost članova uprave

Član 272

(1) Članovi uprave dužni su da akcionarskom društvu naknade štetu ako su suprotno ovom zakonu:

1) vratili uloge akcionarima;

2) platili kamate ili dividende akcionarima;

3) upisivali, sticali, uzimali u zalog ili povlačili sopstvene akcije društva ili drugog društva;

4) izdavali akcije pre ukupnog plaćanja nominalnog ili višeg emisionog iznosa;

5) podelili imovinu društva;

6) izvršili plaćanje kad nastane platežna nesposobnost društva ili njegova prezaduženost;

7) izdali akcije kod uslovnog povećanja kapitala u suprotnosti s određenom namenom ili pre ukupnog plaćanja njihove protivvrednosti.

(2) Zahteve akcionarskog društva za naknadu štete prema članovima uprave mogu da ostvaruju i poverioci društva ako ih društvo ne može isplatiti, kao i akcionari, u skladu s ovim zakonom.

22.13. Ugovor sa članom uprave

Član 273

Pored prava i obaveza koje član uprave akcionarskog društva ima po ovom zakonu, druga prava i obaveze mogu se odrediti ugovorom između člana uprave i društva, u skladu sa statutom.

23. Nadzorni odbor

23.1. Sastav i izbor

Član 274

(1) Nadzorni odbor sastoji se najmanje od tri člana.

(2) Članove nadzornog odbora bira skupština iz reda akcionara akcionarskog društva i drugih lica izvan društva, osim članova koji su predstavnici zaposlenih u skladu s ovim zakonom.

(3) Statutom društva može se predvideti i postojanje zamenika člana nadzornog odbora.

23.2. Odlučivanje

Član 275

(1) Nadzorni odbor može odlučivati ako na sednici prisustvuje najmanje dve trećine članova, a odluke donosi većinom glasova prisutnih članova.

(2) Donošenje odluka nadzornog odbora pismeno, telefonski, telegrafski ili korišćenjem drugih tehničkih sredstava, na način utvrđen statutom, dozvoljeno je ako se tome ne protivi ni jedan član nadzornog odbora.

23.3. Opoziv

Član 276

Na opoziv člana nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe člana 263 ovog zakona koje se odnose na opoziv člana upravnog odbora akcionarskog društva.

23.4. Ostvarivanje delokruga

Član 277

Poslove iz svog delokruga nadzorni odbor obavlja na sopstvenu inicijativu ili na zahtev akcionara s najmanje desetinom osnovnog kapitala akcionarskog društva, kao i na zahtev poverilaca društva čija potraživanja iznose najmanje desetinu osnovnog kapitala.

23.5. Poseban delokrug

Član 278

(1) Članovi nadzornog odbora mogu prisustvovati skupštini i učestvovati u raspravi na skupštini akcionara bez prava glasa.

(2) Nadzorni odbor je obavezan da sazove skupštinu akcionara u slučajevima utvrđenim ovim zakonom, odnosno statutom.

(3) U poslovima koji se zaključuju s članovima uprave i izvršnog odbora direktora, kao i u sporovima koji se vode protiv člana uprave i izvršnog odbora direktora akcionarsko društvo zastupa imenovani član nadzornog odbora.

(4) Nadzorni odbor ima pravo pregleda poslovnih knjiga i dokumentacije društva, na način utvrđen statutom.

23.6. Kontrola zakonitosti rada uprave

Član 279

(1) Akcionar koji ima ili predstavlja najmanje desetinu osnovnog kapitala ili statutom određeni manji deo može pismeno zahtevati od nadzornog odbora da izvrši kontrolu zakonitosti rada uprave, uz navođenje razloga.

(2) Ako nadzorni odbor ne postupi po zahtevu iz stava 1 ovog člana u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akcionar iz stava 1 ovog člana može se, po isteku tog roka, obratiti skupštini akcionara.

23.7. Naknada i odgovornost

Član 280

(1) Članovima nadzornog odbora može se obezbediti naknada za njihov rad u srazmeri sa zadacima članova nadzornog odbora i s finansijskim stanjem akcionarskog društva, u skladu sa statutom ili odlukom skupštine.

(2) Na postupanje i odgovornost člana nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti članova uprave.

24. Povećanje osnovnog kapitala

24.1. Povećanje kapitala novim ulozima

24.1.1. Uslovi

Član 281

(1) Osnovni kapital akcionarskog društva povećava se izdavanjem novih akcija po osnovu novih uloga.

(2) Ako postoji više klasa akcija, a povećanjem osnovnog kapitala menjaju se utvrđena prava akcionara određene klase akcija, za punovažnost odluke skupštine potrebna je saglasnost akcionara te klase, koja se daje u skladu s ovim zakonom.

(3) Akcionarsko društvo može povećati svoj osnovni kapital ako je nominalna vrednost svih ranije upisanih akcija u celini uplaćena, osim u slučajevima iz člana 192 stav 2 ovog zakona, u slučaju spajanja društva, kao i u slučaju povećanja osnovnog kapitala nenovčanim ulogom.

(4) Akcionarsko društvo koje objavljuje javni poziv za upis i uplatu akcija (prospekt) može povećati osnovni kapital uz odobrenje nadležnog saveznog organa, u skladu s odredbama saveznog zakona kojim se uređuju hartije od vrednosti.

24.1.2. Prijava odluke

Član 282

(1) Odluka o povećanju osnovnog kapitala upisuje se u registar.

(2) Uz prijavu za upis odluke iz stava 1 ovog člana prilaže se izveštaj ovlašćenog procenjivača o proceni uloga u stvarima i pravima.

24.1.3. Shodna primena

Član 283

Odredbe ovog zakona o javnom pozivu za upis i uplatu akcija, uplati i unošenju uloga, upisnicima, proceni nenovčanih uloga, izveštaju o ulozima u stvarima i pravima, višku upisanih akcija, neuspelom upisu, raspolaganju uplatama, lišenju prava iz akcija, zabrani oslobađanja plaćanja i zabrani vraćanja uloga i odgovornosti shodno se primenjuju i na povećanje osnovnog kapitala.

24.1.4. Prioritetno pravo

Član 284

(1) Akcionar ima pravo preče kupovine akcija iz novih emisija srazmerno nominalnoj vrednosti akcija, na način utvrđen statutom.

(2) Vlasnici obveznica koje daju pravo preče kupovine akcija mogu to pravo ostvariti pre akcionara iz stava 1 ovog člana.

(3) Prava iz st. 1 i 2 ovog člana mogu se isključiti ili ograničiti odlukom o povećanju osnovnog kapitala u skladu s ovih zakonom, osim u slučaju iz člana 192 stav 2 ovog zakona.

24.1.5. Upis povećanja i početak važenja

Član 285

(1) Iznos povećanog osnovnog kapitala prijavljuje se radi upisa u registar u roku od 15 dana od dana sprovođenja odluke o povećanju kapitala.

(2) Upis povećanja osnovnog kapitala objavljuje se u "Službenom listu SRJ" u roku od 15 dana od dana upisa u registar.

(3) Povećanje osnovnog kapitala punovažno je od dana upisa u registar.

(4) Na upis povećanja osnovnog kapitala u registar shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upisu u registar osnivanja akcionarskog društva.

24.1.6. Zabrana izdavanja akcija

Član 286

Akcije i privremene akcije ne mogu se izdavati pre upisa u registar povećanja osnovnog kapitala novim ulozima. Nove akcije i privremene akcije izdate pre upisa u registar ništave su, a za štetu iz takvog izdavanja imaocima akcija solidarno odgovaraju izdavaoci.

24.2. Uslovno povećanje osnovnog kapitala

24.2.1. Osnovi

Član 287

(1) Uslovno povećanje kapitala može se vršiti radi:

1) garantovanja prava imaocima obveznica koje se mogu pretvoriti u akcije;

2) garantovanja prioritetnih prava akcionarima za kupovinu novih akcija u zamenu za pretvaranje u ulog novčanih potraživanja koja im pripadaju po osnovu učešća u dobiti;

3) ostvarivanja prava poverilaca za konverziju potraživanja u ulog.

(2) Nominalni iznos uslovnog povećanja kapitala ne može biti veći od polovine osnovnog kapitala koji postoji u vreme odlučivanja o uslovnom povećanju kapitala.

24.2.2. Prijava odluke

Član 288

(1) Odluka o uslovnom povećanju kapitala upisuje se u registar u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o uslovnom povećanju kapitala.

(2) Uslovno povećanje osnovnog kapitala objavljuje se u "Službenom listu SRJ", u roku od 15 dana od dana upisa u registar.

24.2.3. Zabrana izdavanja akcija

Član 289

Na izdavanje akcija i privremenih akcija po osnovu uslovnog povećanja kapitala primenjuje se odredba člana 286 ovog zakona.

24.2.4. Prijava izdavanja akcija

Član 290

(1) Sudu koji vodi registar prijavljuje se, u roku od 15 dana od dana usvajanja godišnjeg obračuna za prethodnu godinu, ukupan iznos za koji su izdate akcije u prethodnoj poslovnoj godini na osnovu zamene obveznica koje se mogu pretvoriti u akcije, odnosno ostvarivanja prioritetnog prava akcionara na kupovinu novih akcija.

(2) Uz prijavu iz stava 1 ovog člana prilaže se izjava direktora da su akcije izdate za namene određene u odluci o uslovnom povećanju kapitala.

24.3. Ovlašćeni kapital

Član 291

(1) Statutom, odnosno odlukom skupštine može se ovlastiti uprava da, u roku od pet godina od dana upisa akcionarskog društva u registar, izdavanjem novih akcija poveća osnovni kapital do određenog iznosa (ovlašćeni kapital), a najviše do polovine osnovnog kapitala koji postoji u trenutku davanja ovlašćenja.

(2) Statutom, odnosno odlukom skupštine može se utvrditi da se akcije ovlašćenog kapitala izdaju samo zaposlenima u akcionarskom društvu i povezanim društvima.

24.4. Povećanje osnovnog kapitala iz rezervi društva

24.4.1. Uslovi

Član 292

Skupština može, posle usvajanja računovodstvenih iskaza za prethodnu godinu, odlučiti da se osnovni kapital poveća pretvaranjem raspoloživih rezervi i neraspoređene dobiti u osnovni kapital.

24.4.2. Pretvaranje rezervi i neraspoređene dobiti u osnovni kapital

Član 293

(1) Rezerve akcionarskog društva, u delu koji premašuje desetinu osnovnog kapitala ili statutom utvrđen veći deo, kao i neraspoređena dobit mogu se pretvoriti u osnovni kapital.

(2) Rezerve akcionarskog društva i neraspoređena dobit ne mogu se pretvoriti u osnovni kapital ako društvo ima gubitak.

24.4.3. Upis povećanja i početak važenja odluke

Član 294

(1) Uz prijavu odluke o povećanju osnovnog kapitala za upis u registar prilažu se bilans stanja na osnovu kog je kapital povećan, s mišljenjem revizora, i poslednji godišnji bilans uspeha. Uz prijavu odluke podnosi se i potvrda uprave da od dana usvajanja bilansa do dana podnošenja prijave nije došlo do smanjenja imovine koje bi sprečavalo povećanje osnovnog kapitala, odnosno do povrede prava akcionara.

(2) Odluku iz stava 1 ovog člana sud upisuje u registar ako od sastavljanja računovodstvenog iskaza na kome se zasniva povećanje kapitala do podnošenja prijave nije proteklo više od šest meseci.

(3) Pri upisu u registar odluke iz stava 1 ovog člana navodi se da je kapital povećan iz rezervi, odnosno neraspoređene dobiti akcionarskog društva.

(4) Povećanje osnovnog kapitala punovažno je od dana upisa odluke o povećanju osnovnog kapitala u registar.

(5) Nove akcije smatraju se uplaćenim u potpunosti.

(6) Povećanje osnovnog kapitala objavljuje se u "Službenom listu SRJ", u roku od 15 dana od dana upisa u registar.

24.4.4. Princip srazmernosti

Član 295

(1) Akcionarima pripadaju nove akcije srazmerno nominalnoj vrednosti akcija akcionarskog društva koje imaju.

(2) Odluka skupštine donesena suprotno odredbi stava 1 ovog člana ništava je.

24.4.5. Poziv akcionarima

Član 296

(1) Posle upisa odluke o povećanju osnovnog kapitala u registar, uprava akcionarskog društva objavljuje poziv akcionarima da podignu nove akcije. U pozivu se navodi:

1) iznos za koji je osnovni kapital povećan;

2) srazmera novih i ranijih akcija;

3) upozorenje da društvo ima pravo da na trošak akcionara proda akcije koje nisu preuzete u roku od godinu dana od dana objavljivanja poziva, posle trostrukog objavljivanja upozorenja s najmanje jednomesečnim razmacima.

(2) Po isteku godine dana od dana poslednjeg objavljivanja upozorenja iz stava 1 ovog člana, akcionarsko društvo prodaje nepreuzete akcije na trošak akcionara, po zvaničnoj berzanskoj ceni, odnosno ceni na javnoj licitaciji ako ne postoji berzanska cena.

24.4.6. Zabrana izdavanja akcija

Član 297

Na izdavanje akcija i privremenih akcija po osnovu povećanja osnovnog kapitala iz sredstava akcionarskog društva primenjuje se odredba člana 286 ovog zakona.

24.5. Delimično uplaćene akcije

24.5.1. Prava akcionara

Član 298

(1) Nominalni iznos osnovnog kapitala povećava se za iznos delimično uplaćenih akcija, a za iznos povećanja osnovnog kapitala povećava se nominalna vrednost postojećih akcija ili se izdaju nove privremene akcije.

(2) Pravo učešća u dobiti i pravo glasa po osnovu delimično uplaćenih akcija povećanjem osnovnog kapitala novim ulozima ili uslovnim povećanjem ostvaruju se srazmerno visini uplata.

24.5.2. Posebno pravilo za akcije iz sredstava društva

Član 299

(1) Akcionari s novim akcijama iz sredstava akcionarskog društva učestvuju u dobiti cele poslovne godine u kojoj je donesena odluka o povećanju osnovnog kapitala, ako tom odlukom nije drukčije određeno.

(2) Odlukom o povećanju osnovnog kapitala može se odrediti da akcionari iz stava 1 ovog člana učestvuju u dobiti i poslednje poslovne godine koja je prethodila godini u kojoj je donesena odluka o povećanju osnovnog kapitala.

24.6. Ništavost odluka

Član 300

Odluke o povećanju osnovnog kapitala novim ulozima, uslovnom povećanju i povećanju iz sredstava akcionarskog društva ništave su ako se nastalo povećanje ne prijavi za upis u registar u roku od tri meseca od dana povećanja.

25. Posebno pravilo za jednočlano društvo

Član 301

Ako se u jednočlanom akcionarskom društvu poveća osnovni kapital ulozima novih akcionara, društvo nastavlja sa radom kao akcionarsko društvo, u skladu s odredbama ovog zakona, što se upisuje u registar.

26. Zaštita prava akcionara

Član 302

Međusobni odnosi akcionara u pogledu učešća u upravljanju i u strukturi osnovnog kapitala mogu se menjati samo primenom pravila ovog zakona o povećanju, odnosno smanjenju osnovnog kapitala.

27. Raspodela dobiti po osnovu društvenog kapitala

Član 303

Pripadajuća dobit po osnovu društvenog kapitala u akcionarskom društvu s mešovitim kapitalom raspodeljuje se:

1) za povećanje osnovnog kapitala i rezerve, u skladu s ovim zakonom i statutom;

2) zaposlenima, u skladu sa statutom i kolektivnim ugovorom.

28. Smanjenje osnovnog kapitala

28.1. Redovno smanjenje

28.1.1. Uslovi

Član 304

(1) Osnovni kapital akcionarskog društva može se smanjiti odlukom skupštine, s tim što je, ako ima više klasa akcija, a tom odlukom se menjaju utvrđena prava akcionara određene klase, za donošenje odluke neophodna saglasnost akcionara te klase, data u skladu s ovim zakonom.

(2) Osnovni kapital može se smanjiti smanjivanjem nominalne vrednosti akcija ili smanjenjem broja akcija.

28.1.2. Prijava i objavljivanje odluke

Član 305

(1) Odluka o smanjenju osnovnog kapitala prijavljuje se radi upisa u registar.

(2) Odluka o smanjenju osnovnog kapitala objavljuje se dva puta u razmaku od 30 dana, s pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja.

28.1.3. Zaštita prava poverilaca

Član 306

(1) Poverioci koji prijave svoja potraživanja najdocnije u roku od 30 dana od dana drugog objavljivanja odluke o smanjenju osnovnog kapitala imaju pravo na isplatu dospelih potraživanja, odnosno obezbeđenje nedospelih potraživanja.

(2) Plaćanje akcionarima, odnosno oslobađanje od obaveza daljih uplata na osnovu smanjenja osnovnog kapitala ne može se vršiti pre isteka roka iz stava 1 ovog člana ni pre isplate, odnosno obezbeđenja poverilaca.

28.1.4. Oglašavanje akcija nevažećim

Član 307

(1) Akcionarsko društvo javnim pozivom poziva akcionare na donošenje akcija radi spajanja ili promene nominalne vrednosti.

(2) Javni poziv objavljuje se dva puta u razmaku od 30 dana.

(3) Akcionari s akcijama na ime pozivaju se i lično.

(4) Poziv na podnošenje akcija sadrži i upozorenje da će akcije biti oglašene nevažećim ako se ne podnesu u redovnom ili naknadnom roku.

(5) Predate akcije koje se spoje uz izdavanje novih akcionarsko društvo poništava, a nepredate oglašava nevažećim.

28.1.5. Prijava

Član 308

(1) Smanjenje osnovnog kapitala prijavljuje se za upis u registar.

(2) Smanjenje osnovnog kapitala ne može se upisati u registar pre ispunjenja zahteva poverilaca iz člana 306 ovog zakona.

(3) Smanjenje osnovnog kapitala objavljuje se u "Službenom listu SRJ", u roku od 15 dana od dana upisa u registar.

28.1.6. Načelo ravnopravnosti

Član 309

(1) Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala ne može se povrediti princip ravnopravnosti akcionara.

(2) Pri smanjenju osnovnog kapitala prvo se povlače i poništavaju sopstvene akcije akcionarskog društva.

28.1.7. Primena odredaba na smanjenje osnovnog kapitala

Član 310

Odredbe ovog zakona o minimalnoj nominalnoj vrednosti akcija i minimalnom osnovnom kapitalu primenjuju se i kad se smanjuje osnovni kapital.

28.2. Pojednostavljeno smanjenje osnovnog kapitala

Član 311

(1) Smanjenje osnovnog kapitala radi pokrivanja gubitaka ili prenosa sredstava u rezerve vrši se po skraćenom postupku (pojednostavljeno smanjenje).

(2) Pojednostavljeno smanjenje osnovnog kapitala akcionarskog društva vrši se samo ako se prethodno obezbede sredstva za obavezne rezerve i ako ne postoji raspoloživa dobit.

(3) Na smanjenje kapitala iz stava 1 ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 304 i 305 i čl. 307 do 310 ovog zakona.

28.3. Smanjenje osnovnog kapitala povlačenjem akcija

Član 312

Ako se povlačenje akcija, u skladu sa članom 238 ovog zakona, vrši na teret osnovnog kapitala, to povlačenje vrši se primenom odredaba ovog zakona o smanjenju osnovnog kapitala.

28.4. Početak važenja smanjenja osnovnog kapitala

Član 313

Smanjenje osnovnog kapitala po osnovu redovnog smanjenja, pojednostavljenog smanjenja ili povlačenja akcija punovažno je danom upisa odluke o smanjenju osnovnog kapitala u registar.

29. Likvidacija akcionarskog društva

29.1. Redovan postupak

29.1.1. Odluka

Član 314

(1) Odluku o prestanku akcionarskog društva likvidacijom u slučajevima iz člana 100 stav 1 tač. 2 do 4 ovog zakona donosi skupština, a u slučaju iz tač. 1, 5 i 6 tog stava - sud.

(2) Ako akcionarsko društvo prestaje na osnovu odluke suda, likvidaciju sprovodi sud.

(3) Predlog za prestanak akcionarskog društva likvidacijom može podneti sudu i svaki akcionar koji ima ili predstavlja najmanje desetinu osnovnog kapitala.

(4) Odlukom skupštine o prestanku akcionarskog društva likvidacijom imenuje se jedan likvidator ili više likvidatora i pozivaju se poverioci i akcionari s akcijama na donosioca da u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke prijave svoja potraživanja, odnosno deponuju svoje akcije ili potvrde o akcijama.

(5) Odluka iz stava 4 ovog člana objavljuje se u "Službenom listu SRJ", dva puta s razmakom od najmanje sedam, a najviše 30 dana.

(6) Ako skupština nije imenovala likvidatora na zahtev akcionara koji imaju ili predstavljaju najmanje desetinu osnovnog kapitala i poverilaca akcionarskog društva čija potraživanja iznose najmanje desetinu osnovnog kapitala, likvidatora imenuje sud.

29.1.2. Upis i objava odluke

Član 315

(1) Odluka skupštine o prestanku akcionarskog društva likvidacijom i imenovanju likvidatora prijavljuje se sudu koji vodi registar u roku od tri dana od dana donošenja. Upis u registar te odluke objavljuje se u "Službenom listu SRJ" dva puta s razmakom od najmanje sedam, a najviše 30 dana.

(2) Likvidator deponuje svoj potpis u sudu koji vodi registar.

29.1.3. Oznaka u firmi

Član 316

U firmu akcionarskog društva u likvidaciji upisuje se oznaka "u likvidaciji".

29.1.4. Izjava likvidatora

Član 317

Likvidator daje na sudu pismenu izjavu, kojom se obavezuje da će odgovorno i savesno obavljati sve poslove u vezi s likvidacijom akcionarskog društva.

29.1.5. Opoziv likvidatora

Član 318

(1) Organ koji je imenovao likvidatora može ga opozvati, odnosno razrešiti u svako doba.

(2) Na zahtev akcionara koji imaju ili predstavljaju najmanje desetinu osnovnog kapitala akcionarskog društva ili na zahtev poverilaca društva čija potraživanja iznose najmanje desetinu osnovnog kapitala, sud može razrešiti likvidatora.

29.1.6. Ovlašćenja likvidatora

Član 319

Likvidator ima ovlašćenja stečajnog upravnika.

29.1.7. Odnos likvidacije i stečaja

Član 320

Ako likvidator, na osnovu prijavljenih potraživanja poverilaca, utvrdi da imovina akcionarskog društva nije dovoljna za isplatu svih potraživanja poverilaca, s kamatom, dužan je da odmah prekine postupak likvidacije i da podnese predlog za sprovođenje stečaja.

29.1.8. Bilansi

Član 321

(1) Likvidator sastavlja početni likvidacioni bilans stanja na početku likvidacije, a na kraju - završne računovodstvene likvidacione iskaze.

(2) Ako se likvidacija sprovodi duže od godinu dana, likvidator sastavlja računovodstvene iskaze akcionarskog društva na kraju svake poslovne godine.

29.1.9. Izveštaj i predlog odluke likvidatora

Član 322

(1) Posle izmirenja poverilaca akcionarskog društva, likvidator priprema izveštaj o toku postupka likvidacije i predlog odluke o podeli imovine, ako odlukom o prestanku nije drukčije određeno.

(2) Organ koji je doneo odluku o prestanku, ako u toj odluci nije drukčije određeno, odlučuje o prihvatanju izveštaja likvidatora i o predlogu odluke za podelu imovine.

(3) Ako je za usvajanje izveštaja i predloga iz stava 1 ovog člana nadležna skupština koja se ne sastane, odnosno nema kvorum ni posle dva saziva, smatra se da je predlog likvidatora usvojen.

29.1.10. Podela imovine

Član 323

(1) Posle izmirenja poverilaca akcionarskog društva i deponovanja iznosa spornih potraživanja, preostala imovina deli se između akcionara srazmerno nominalnoj vrednosti akcija. Akcije koje još nisu uplaćene uplaćuju se, u skladu s odlukom i statutom, pre podele imovine, ako je to potrebno za izmirenje poverilaca društva.

(2) Likvidator ne može vršiti podelu preostale imovine akcionarima pre isteka roka od 30 dana od dana drugog objavljivanja poziva poveriocima da prijave svoja potraživanja.

(3) Posle završene podele imovine akcionarskog društva, likvidator podnosi sudu zahtev za brisanje društva iz registra, uz koji prilaže izveštaj o toku postupka likvidacije i izjavu da je sva imovina podeljena u skladu s odlukom o podeli.

29.1.11. Odgovornost likvidatora

Član 324

(1) Posle brisanja akcionarskog društva iz registra, radnje likvidatora ne mogu se pobijati.

(2) Likvidator odgovara poveriocima za naknadu štete prouzrokovane u postupku likvidacije njegovom krivicom. Pored likvidatora, solidarno su odgovorni i akcionari - do visine isplaćenih iznosa iz likvidacione mase. Ne smatra se štetom potraživanje poverioca koje nije blagovremeno prijavljeno u skladu s ovim zakonom, a likvidatoru nije bilo ili nije moglo biti poznato.

(3) Odredba stava 2 ovog člana ne primenjuje se na štetu koju je likvidator prouzrokovao akcionarima, za koju odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za naknadu štete.

(4) Potraživanje za naknadu štete prema likvidatoru zastareva u roku od jedne godine od dana brisanja akcionarskog društva iz registra.

(5) Ako ima više likvidatora, odgovaraju solidarno.

29.1.12. Potraživanja akcionara

Član 325

(1) Akcionari mogu u postupku likvidacije ostvarivati svoja potraživanja iz pravnih poslova s akcionarskim društvom.

(2) Potraživanja po osnovu plaćenih uloga izmiruju se posle namirenja poverilaca i naknada troškova likvidacije.

29.11.3. Deponovanje

Član 326

(1) Ako se poveriocima, odnosno akcionarima ne mogu isplatiti njihova potraživanja, novčani iznos za isplatu deponuje se kod suda, a stvari se predaju javnom skladištu, na šest meseci.

(2) Istekom roka iz stava 1 ovog člana, deponovan iznos, odnosno iznos dobijen prodajom uskladištenih stvari ustupa se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave u kojoj je akcionarsko društvo koje je brisano imalo sedište, ako odlukom o podeli imovine nije drukčije određeno.

29.1.14. Naknada likvidatoru

Član 327

(1) Likvidator ima pravo na naknadu troškova i na naknadu za svoj rad iz imovine akcionarskog društva. Visinu naknade određuje skupština akcionara, a u slučaju imenovanja likvidatora od strane suda - sud.

(2) Naknada za rad i naknada troškova likvidatoru isplaćuje se posle namirenja poverilaca, a pre deobe imovine akcionarima.

29.1.15. Čuvanje poslovnih knjiga

Član 328

(1) Poslovne knjige akcionarskog društva i dokumentacija o postupku likvidacije predaju se na čuvanje jednom od akcionara ili trećem licu. Poslovne knjige i dokumentacija čuvaju se u skladu s propisima o registraturskom materijalu i arhivskoj građi.

(2) U registar se upisuje podatak o tome kod koga se čuvaju poslovne knjige i dokumentacija.

(3) Poverioci i akcionari imaju pravo uvida u poslovne knjige i dokumentaciju.

29.2. Skraćeni postupak

29.2.1. Uslovi i postupak

Član 329

(1) Akcionarsko društvo može prestati po skraćenom postupku likvidacije ako posle donošenja odluke o prestanku društva po tom postupku svi akcionari daju na sudu overene izjave da su izmirene sve obaveze društva prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima.

(2) Akcionari odgovaraju solidarno za obaveze akcionarskog društva tri godine od dana brisanja društva iz registra.

(3) Sud može tražiti od akcionara dokaze o istinitosti izjave iz stava 1 ovog člana, kao i druge oblike obezbeđenja za obaveze plaćanja.

29.2.2. Postupak protiv odluke o prestanku

Član 330

(1) Akcionari, poverioci ili lica koja imaju pravni interes mogu protiv odluke o prestanku akcionarskog društva po skraćenom postupku pokrenuti postupak pred sudom u roku od 15 dana od dana njenog objavljivanja.

(2) Sud poništava odluku o prestanku akcionarskog društva po skraćenom postupku ako utvrdi da bi akcionari i poverioci bili oštećeni tom odlukom.

(3) Sud može, prema okolnostima slučaja, sprovesti postupak likvidacije ili imenovati likvidatora koji će da sprovede likvidaciju akcionarskog društva po redovnom postupku u skladu s ovim zakonom.

(4) Poništajem odluke o prestanku akcionarskog društva po skraćenom postupku izjave akcionara o preuzimanju odgovornosti za obaveze društva ne proizvode pravno dejstvo.

(5) Poništaj odluke o prestanku akcionarskog društva po skraćenom postupku objavljuje se.

29.2.3. Solidarna odgovornost akcionara

Član 331

Akcionarsko društvo koje prestaje po skraćenom postupku briše se iz registra, uz upisivanje u registar ličnih imena i adrese, odnosno firme i sedišta akcionara, s naznačenjem njihove solidarne odgovornosti za obaveze društva.

II DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

1. Pojam

Član 332

(1) Društvo s ograničenom odgovornošću je društvo koje, radi obavljanja delatnosti, osnivaju pravna ili fizička lica koja ne odgovaraju za obaveze društva, a snose rizik za poslovanje društva do visine svog uloga. Ulozi članova društva čine osnovni kapital društva.

(2) Član društva s ograničenom odgovornošću stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti uloga. Svaki član društva može imati samo jedan udeo, a jedan udeo može imati više glasova.

(3) Udeli ne mogu biti izraženi u akcijama.

2. Osnivanje

Član 333

(1) Društvo s ograničenom odgovornošću osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan osnivač - odlukom o osnivanju.

(2) Društvo s ograničenom odgovornošću ima statut.

(3) Društvo s ograničenom odgovornošću može imati najviše 30 članova, osim ako su članovi društva zaposleni u društvu koji kupuju udele pod povlašćenim uslovima u skladu sa zakonom.

3. Sadržina ugovora

Član 334

(1) Ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću, pored elemenata iz člana 11 ovog zakona, sadrži i odredbe o:

1) iznosu osnovnog kapitala i iznosu uloga pojedinih članova;

2) načinu i vremenu uplate novčanih uloga;

3) broju članova društva i postupku odlučivanja u slučaju jednake podele glasova;

4) imenovanju direktora i zastupnika društva, a ako ima više zastupnika - o načinu poslovodstva, zastupanju i potpisivanju društva.

(2) Ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću može sadržati i odredbe o:

1) nenovčanim ulozima i njihovoj vrednosti;

2) drugim činidbama imovinske vrednosti koje terete članove (u daljem tekstu: sporedne činidbe) i visini ugovorne kazne koja se plaća u slučaju neispunjenja ili neurednog ispunjenja sporedne činidbe;

3) ovlašćenju skupštine članova na propisivanje dopunskih uplata;

4) isključenju prenosa udela i podele u slučaju pravnog sledbeništva i nasleđa;

5) povlačenju udela;

6) ograničenju prava zastupnika;

7) drugim pitanjima značajnim za društvo.

(3) Odredbe st. 1 i 2 ovog člana shodno se primenjuju i na odluku o osnivanju jednočlanog društva s ograničenom odgovornošću.

4. Sadržina statuta

Član 335

Statut društva s ograničenom odgovornošću sadrži odredbe o:

1) firmi i sedištu društva;

2) delatnosti društva;

3) ukupnom iznosu osnovnog kapitala, vrsti i visini uloga svakog člana i načinu upisa i uplate uloga;

4) deobi dobiti i načinu snošenja rizika i pokrića gubitaka;

5) izboru, opozivu i delokrugu organa društva;

6) zastupanju;

7) rezervama;

8) načinu promene oblika društva;

9) prestanku društva;

10) postupku izmene statuta;

11) drugim pitanjima značajnim za rad društva.

5. Osnovni kapital i ulozi

Član 336

(1) Novčani osnivački deo osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću ne može biti manji od 5.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate.

(2) Novčani osnivački ulog pojedinog člana ne može biti manji od 500 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate.

(3) Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, ako su članovi društva s ograničenom odgovornošću lica koja kupuju udele pod povlašćenim uslovima u skladu s posebnim propisima, novčani ulog pojedinog člana može biti i manji.

6. Uplata i unošenje uloga

Član 337

(1) Ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću moraju biti u celini upisani do prijave upisa u registar.

(2) Ulozi u društvo s ograničenom odgovornošću ne mogu biti u radu i uslugama.

(3) Do upisa u registar uplaćuje se na privremeni račun kod ovlašćene banke najmanje 50% novčanog dela osnovnog kapitala, odnosno 50% novčanog uloga pojedinog člana, a ostatak se uplaćuje u roku od dve godine od dana registracije društva s ograničenom odgovornošću, saglasno ugovoru o osnivanju društva.

(4) Izuzetno od odredbe stava 3 ovog člana, ako novčani deo osnovnog kapitala prelazi iznos od 15.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, do upisa društva s ograničenom odgovornošću u registar uplaćuje se najmanje 20% tog iznosa.

(5) Članovi društva s ograničenom odgovornošću solidarno odgovaraju društvu i poveriocima društva za uplatu neuplaćenog dela uloga, odnosno za neunošenje uloga u stvarima i pravima. Odredbe ovog stava ne primenjuju se u slučaju iz stava 3 člana 336 ovog zakona.

(6) Na druga pitanja uplate i unošenja uloga članova društva s ograničenom odgovornošću koja nisu uređena ovim članom shodno se primenjuju odredbe člana 194 člana 198 st. 4 do 7 člana 198 i odredbe čl. 223 do 227 ovog zakona.

7. Kogentnost odredaba o uplati uloga

Član 338

Društvo s ograničenom odgovornošću ne može osloboditi člana društva, u celini ili delimično, obaveze uplate i unošenja uloga i odgovornosti iz člana 337 ovog zakona, niti odložiti izvršenje obaveze.

8. Izveštaj o ulozima u stvarima i pravima

Član 339

Na izveštaj o ulozima u stvarima i pravima društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 200 ovog zakona.

9. Troškovi osnivanja

Član 340

Na troškove osnivanja društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 195 ovog zakona.

10. Posebna pravila za jednočlano društvo

Član 341

Na jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 196 ovog zakona.

11. Prijava za upis u registar

Član 342

Na prijavu za upis u registar društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe čl. 201 i 202 ovog zakona.

12. Knjiga članova društva

Član 343

(1) U društvu s ograničenom odgovornošću vodi se knjiga članova društva.

(2) U knjigu članova društva s ograničenom odgovornošću unose se naročito:

1) ime i adresa, odnosno firma i sedište svakog člana društva;

2) visina osnovnog uloga svakog člana društva i iznos koji je uplatio;

3) izmene svih podataka koji se upisuju u knjigu članova društva;

4) drugi podaci značajni za članove društva.

(3) Svaki član društva s ograničenom odgovornošću može da pregleda knjigu članova društva, kao i spise i isprave na kojima se zasniva upis podataka, a druga zainteresovana lica - po prethodnom odobrenju društva.

13. Pravni odnosi između društva i članova

13.1. Unošenje uloga u imovinu društva i sticanje udela

Član 344

(1) Ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću članovi društva ne mogu se osloboditi obaveze unošenja uloga u imovinu društva, osim u slučaju primene pravila smanjenja osnovnog kapitala.

(2) Članovi društva s ograničenom odgovornošću svoju obavezu unošenja uloga u imovinu društva ne mogu prebiti svojim potraživanjem prema društvu.

(3) Udeo koji se stiče na osnovu uloga može pripadati jednom licu ili većem broju lica.

(4) Ako su više lica vlasnici jednog udela, ta lica se u odnosu na društvo s ograničenom odgovornošću smatraju jednim članom i svoja prava ostvaruju preko zajedničkog predstavnika, a za obaveze koje terete člana odgovaraju solidarno.

(5) Članovi društva s ograničenom odgovornošću koji su vlasnici jednog udela mogu se sporazumeti da u odnosima između njih na tom udelu učestvuju prema jednakim ili različitim delovima.

(6) Pravne radnje društva s ograničenom odgovornošću prema vlasnicima jednog udela dejstvuju prema svim vlasnicima tog udela i kad su izvršene samo prema jednom od njih.

(7) Društvo s ograničenom odgovornošću može članu društva kao dokaz za udeo izdati potvrdu o udelu. Potvrda nema svojstvo hartije od vrednosti. Potvrda glasi na ime.

13.2. Sporedne činidbe

Član 345

Članovi društva s ograničenom odgovornošću mogu preuzeti obavezu ispunjenja i sporednih činidbi.

13.3. Dopunske uplate

13.3.1. Osnov

Član 346

(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću može utvrdti obavezu dopunskih uplata za članove društva i visinu tih uplata ako je ugovorom o osnivanju društva to predviđeno.

(2) Dopunska uplata ne uvećava ulog i udeo člana, kao ni osnovni kapital.

(3) Dopunske uplate određuju se srazmerno ulozima.

(4) Član društva s ograničenom odgovornošću ne može obavezu dopunske uplate prebiti potraživanjem prema društvu.

13.3.2. Docnja pri dopunskoj uplati

Član 347

Na docnju pri dopunskoj uplati shodno se primenjuju odredbe člana 198 stav 5 ovog zakona o docnji pri uplati uloga, ako ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću nije drukčije utvrđeno.

13.3.3. Vraćanje dopunskih uplata

Član 348

(1) Članovima društva s ograničenom odgovornošću mogu se vratiti dopunske uplate koje ne služe za pokriće osnovnog kapitala u slučaju gubitka, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana objavljivanja odluke o vraćanju.

(2) Dopunske uplate izvršene na osnovu ugovora o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću ne mogu se vratiti pre uplate uloga.

(3) Vraćene dopunske uplate smatraju se kao da nisu bile uplaćene.

13.4. Prenos udela

13.4.1. Redovan prenos

Član 349

(1) Udeo se može slobodno prenositi između članova društva s ograničenom odgovornošću, u skladu s ugovorom o osnivanju društva. Saglasnost društva pri prenosu udela potrebna je kad je član društva preuzeo obavezu i na sporednu činidbu.

(2) Ako član društva s ograničenom odgovornošću, pri prenosu udela, uz svoj udeo stekne još jedan udeo ili više udela, svi udeli spajaju se u jedan udeo.

(3) Udeo se može preneti trećem licu uz pravo preče kupovine ostalih članova društva s ograničenom odgovornošću, odnosno društva, u skladu sa statutom.

(4) Ako više članova društva s ograničenom odgovornošću izrazi volju za kupovinu udela, a ne dođe do sporazuma između prenosioca udela i tih članova o visini dela udela koji će kupiti svaki od njih, udeo će se podeliti između njih srazmerno visini njihovih udela u društvu, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije utvrđeno.

(5) Ako članovi društva s ograničenom odgovornošću, odnosno društvo ne izraze volju za kupovinu udela u roku od 30 dana od dana učinjene ponude o prodaji udela, udeo se može preneti trećem licu pod uslovima koji ne mogu biti povoljniji za kupca.

13.4.2. Prenos u izvršnom postupku

Član 350

(1) Ako se udeo člana društva s ograničenom odgovornošću prodaje u izvršnom postupku, sud će o dozvoli prodaje i proceni udela obavestiti članove društva i društvo.

(2) Ako u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja članovi društva s ograničenom odgovornošću i društvo ne izraze volju za kupovinu udela, udeo će se prodati u skladu s pravilima izvršnog postupka.

13.4.3. Prenos udela u slučaju smrti i prestanka člana

Član 351

(1) Smrću ili prestankom člana društva s ograničenom odgovornošću udeo se prenosi na naslednika ili pravnog sledbenika, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije utvrđeno.

(2) Ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću kojim se isključuje prenos udela utvrđuje se otkup udela od strane članova društva ili društva.

(3) Ako članovi društva s ograničenom odgovornošću ili društvo ne otkupe udeo, udeo se povlači uz naknadu njegove vrednosti, u skladu s odredbama ovog zakona o smanjenju osnovnog kapitala akcionarskog društva.

13.4.4. Posledice prenosa

Član 352

(1) U slučaju prenosa udela, za obaveze iz članskog odnosa društvu s ograničenom odgovornošću solidarno odgovaraju prenosilac i sticalac udela.

(2) Prenos udela povlači izmenu ugovora o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću.

(3) Udeo se prenosi ugovorom u pismenoj formi.

(4) Sticalac udela obavezan je da prijavi društvu s ograničenom odgovornošću promenu vlasnika i vreme promene radi upisa u knjigu članova društva.

(5) Prenos udela ima pravno dejstvo prema društvu s ograničenom odgovornošću od momenta upisa prenosa u knjigu članova društva.

13.5. Deoba udela i prenos dela udela

Član 353

(1) Udeo se može podeliti u slučaju nasleđivanja, pravnog sledbeništva člana i prenosa.

(2) Ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću može se isključiti deoba udela, osim u slučaju prenosa udela među članovima društva.

(3) Na prenos dela udela shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prenosu udela.

13.6. Raspodela dobiti

Član 354

(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću imaju pravo na udeo u dobiti utvrđenoj godišnjim bilansom, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije utvrđeno.

(2) Dobit se deli među članovima društva s ograničenom odgovornošću srazmerno udelima, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije utvrđeno.

(3) Na raspodelu dobiti članova društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 229 ovog zakona.

13.7. Odgovornost društva prema članovima

Član 355

(1) Ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću može se predvideti obaveza društva da u korist jednog člana ili više članova društva nešto učini, odnosno ne učini.

(2) Obaveza iz stava 1 ovog člana ne može biti u suprotnosti s odredbama ovog zakona o uplatama uloga i odgovornosti članova za uplatu uloga, kao i s odredbama ovog zakona o održavanju osnovnog kapitala.

13.8. Zabrana vraćanja uloga

Član 356

Ulozi se ne mogu vratiti članovima društva s ograničenom odgovornošću, osim u slučajevima propisanim ovim zakonom.

13.9. Vraćanje zabranjenih plaćanja

Član 357

(1) Član društva s ograničenom odgovornošću dužan je da vrati društvu uloge i dividende koje mu je društvo isplatilo suprotno odredbama ovog zakona.

(2) Potraživanja iz stava 1 ovog člana mogu ostvarivati i poverioci društva s ograničenom odgovornošću ako im društvo ne izmiruje obaveze, kao i članovi društva u skladu s ovim zakonom, a u slučaju stečaja - i stečajni upravnik.

(3) Ako se od članova društva iz stava 1 ovog člana ne može zahtevati vraćanje isplaćenih iznosa, odnosno ako se ne može izvršiti naplata, za te iznose jemče ostali članovi srazmerno svojim udelima, a ako iznos ne može da se traži, odnosno naplati od pojedinog člana, raspodeljuje se na ostale članove srazmerno udelima.

(4) Zastarelost potraživanja iz st. 1 do 3 ovog člana teče od dana izvršenja nezakonitih isplata.

14. Pravni režim pojedinih poslova

14.1. Ništavi poslovi

Član 358

Na pravne poslove koji se odnose na avanse ili kredite koje društvo s ograničenom odgovornošću daje radi sticanja udela društva i na druge kreditne poslove shodno se primenjuju odredbe člana 244 ovog zakona.

14.2. Konverzija kredita u osnovni kapital

Član 359

Na konverziju kredita člana društva s ograničenom odgovornošću u osnovni kapital shodno se primenjuju odredbe člana 245 ovog zakona.

14.3. Vraćanje kredita pre otvaranja stečaja

Član 360

Na vraćanje kredita članovima društva s ograničenom odgovornošću pre otvaranja stečaja shodno se primenjuju odredbe člana 246 ovog zakona.

15. Sticanje i režim sopstvenih udela

Član 361

Na zabranu upisa sopstvenih udela, na direktno sticanje sopstvenih udela, na sticanje sopstvenih udela preko trećih lica i na uzimanje sopstvenih udela u zalogu shodno se primenjuju odredbe čl. 239 do 243 ovog zakona.

16. Prestanak udela (povlačenje)

Član 362

(1) Udeo prestaje ako je to predviđeno ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću.

(2) Ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću određuju se osnovi i postupak za prestanak udela.

(3) Udeo prestaje uz saglasnost članova društva s ograničenom odgovornošću, ako ugovorom o osnivanju društva nije drukčije utvrđeno.

(4) Član društva s ograničenom odgovornošću čiji je udeo prestao gubi prava i obaveze koje je imao po osnovu tog udela.

(5) Odredbe ovog člana ne isključuju primenu odredaba ovog zakona o smanjenju i očuvanju osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću.

17. Posebno pravilo za jednočlano društvo

Član 363

(1) Jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću ne može sticati sopstveni udeo, niti ga može povlačiti.

(2) Jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću može sticati sopstvene udele besplatno i na osnovu pravnog sledbeništva.

18. Prioritetni udeli

Član 364

(1) Na prioritetne udele shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prioritetnim akcijama.

(2) Ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću uređuju se prava članova društva iz prioritetnih udela.

19. Organi društva s ograničenom odgovornošću

Član 365

(1) Organi društva s ograničenom odgovornošću su direktor, upravni i nadzorni odbor u slučajevima propisanim ovim zakonom i skupština - ako je to predviđeno ugovorom o osnivanju društva.

(2) Poslove skupštine i direktora u jednočlanom društvu s ograničenom odgovornošću obavlja vlasnik, ako odlukom o osnivanju nije drugačije određeno.

(3) U jednočlanom društvu s ograničenom odgovornošću odluke koje se donose u vršenju funkcija upravljanja društvom upisuju se u knjigu odluka društva.

(4) Odluke iz stava 3 ovog člana koje nisu upisane u knjigu odluka ne proizvode pravno dejstvo.

(5) Na knjigu odluka društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 248 st. 6 i 7 ovog zakona.

20. Skupština

20.1. Delokrug

Član 366

Skupština društva s ograničenom odgovornošću, pored delokruga iz člana 61 ovog zakona, odlučuje i o:

1) dopunskim uplatama;

2) vraćanju naknadnih dopunskih uplata;

3) deobi i prestanku udela;

4) ostvarivanju zahteva društva prema članovima uprave ili članovima društva u vezi s naknadom štete nastale osnivanjem društva ili vođenjem poslova;

5) Zastupanju društva u sudskim i drugim postupcima protiv članova uprave.

20.2. Sazivanje skupštine

Član 367

(1) Skupštinu saziva direktor, odnosno organ određen ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću.

(2) Skupštinu mogu sazivati i članovi društva s ograničenom odgovornošću ili nadzorni odbor kad je to ovim zakonom predviđeno.

(3) Skupština se obavezno saziva ako je prema bilansu društva s ograničenom odgovornošću osnovni kapital bitnije smanjen.

20.3. Način sazivanja skupštine

Član 368

(1) Skupština se saziva pismenim pozivom. Pismeni poziv, sa dnevnim redom skupštine, dostavlja se svim članovima društva s ograničenom odgovornošću najdocnije sedam dana pre zasedanja skupštine.

(2) Ako nije sazvana u skladu s odredbom stava 1 ovog člana, skupština može odlučivati ako su s tim saglasni svi članovi društva s ograničenom odgovornošću.

(3) Odredba stava 2 ovog člana odnosi se i na odlučivanje o pitanjima koja nisu uvršćena u predlog dnevnog reda, s tim da predlog za dopunu dnevnog reda bude dostavljen članovima skupštine najdocnije tri dana pre zasedanja skupštine.

20.4. Zastupanje člana

Član 369

(1) Člana u skupštini može zastupati drugi ovlašćeni član ili drugo ovlašćeno lice.

(2) Članovi uprave, izvršnog odbora direktora i nadzornog odbora ne mogu zastupati druge članove u skupštini društva s ograničenom odgovornošću.

20.5. Kvorum

Član 370

(1) Skupština može odlučivati ako su prisutni članovi koji imaju više od polovine ukupnog broja glasova, ako ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću, odnosno statutom za rad skupštine nije predviđena druga kvalifikovana većina.

(2) Ako se skupština nije mogla održati zbog nedostatka kvoruma iz stava 1 ovog člana, ponovo se saziva s istim predloženim dnevnim redom, u skladu s ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću, odnosno statutom.

20.5.1. Odlučivanje

Član 371

(1) Skupština odlučuje tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih članova o donošenju i izmeni statuta, povećanju i smanjenju osnovnog kapitala, statusnim promenama, promeni oblika i prestanku društva s ograničenom odgovornošću i o raspodeli dobiti, ako ugovorom o osnivanju društva, odnosno statutom nije predviđeno da se te odluke donose drugom kvalifikovanom većinom.

(2) O drugim pitanjima iz svog delokruga skupština odlučuje na način utvrđen ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću, odnosno statutom.

(3) Za punovažnost odluke kojom se članovima društva s ograničenom odgovornošću nalažu dodatne obaveze, odnosno smanjuju prava utvrđena u skladu s ovim zakonom i ugovorom o osnivanju društva potrebna je saglasnost svih članova društva na koje se ta odluka odnosi, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

20.5.2. Pravo glasa

Član 372

(1) Svaki član, osim člana s prioritetnim udelom bez prava upravljanja, ima pravo glasa srazmerno svom udelu, s tim što se ugovorom o osnivanju, odnosno statutom utvrđuje koliki ulog daje pravo na jedan glas.

(2) Ugovorom o osnivanju, odnosno statutom ne može se odrediti da pojedini član ima veći broj glasova u odnosu na veličinu udela. Pravo glasa pojedinih članova može se ograničiti, bez obzira na veličinu udela.

20.5.3. Glasanje pismenim putem

Član 373

Odsutni član društva s ograničenom odgovornošću može glasati i pismeno, na način utvrđen statutom.

20.5.4. Način glasanja

Član 374

Na način glasanja članova skupštine društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 257 ovog zakona.

20.5.5. Isključenje prava glasa

Član 375

Na isključenje prava glasa člana društva s ograničenom odgovornošću u skupštini shodno se primenjuju odredbe člana 259 ovog zakona.

20.5.6. Pravo manjinskih članova

Član 376

(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću koji zajedno imaju ili predstavljaju najmanje desetinu osnovnog kapitala ili ugovorom o osnivanju, odnosno statutom određen manji deo mogu zahtevati sazivanje skupštine, uz navođenje razloga za sazivanje skupštine i pitanja o kojima bi skupština trebalo da odlučuje.

(2) Članovi iz stava 1 ovog člana mogu tražiti da se odlučivanje o određenom pitanju stavi na dnevni red već sazvane skupštine.

(3) Članovi iz stava 1 ovog člana mogu, u skladu s ugovorom o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću, odnosno statutom, sazvati skupštinu ili staviti pitanje na dnevni red ako njihov zahtev iz st. 1 i 2 ovog člana nije bio usvojen.

(4) Ako se skupština ne sastane u roku od 15 dana, po zahtevu članova iz stava 1 ovog člana skupštinu će sazvati, u daljem roku od 15 dana, nadzorni odbor ako je obrazovan.

(5) Ako se skupština ne održi ni po zahtevu iz stava 4 ovog člana, odnosno ako nije obrazovan nadzorni odbor, društvo s ograničenom odgovornošću obavezno je da članovima iz stava 1 ovog člana na njihov zahtev otkupi udele, u skladu sa ovim zakonom.

20.5.7. Zapisnik

Član 377

Na zapisnik sa sednice skupštine društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 255 ovog zakona.

21. Upravni odbor i direktor

Član 378

Na upravni odbor i direktora društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upravnom odboru i direktoru akcionarskog društva.

22. Izvršni odbor direktora

Član 379

Na izvršni odbor direktora društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izvršnom odboru direktora akcionarskog društva.

23. Nadzorni odbor

Član 380

Na nadzorni odbor društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o nadzornom odboru akcionarskog društva.

24. Izmena ugovora o osnivanju društva

Član 381

(1) Ugovor o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću menja se saglasnošću svih članova društva, ako tim ugovorom nije drukčije utvrđeno.

(2) Izmene ugovora o osnivanju društva s ograničenom odgovornošću kojima se povećavaju obaveze članova društva utvrđene ugovorom o osnivanju društva ili kojima se utvrđuju nove obaveze članova vrše se saglasnošću svih članova društva.

25. Povećanje osnovnog kapitala

Član 382

(1) Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću povećava se izmenom ugovora o osnivanju društva.

(2) Članovi društva s ograničenom odgovornošću imaju pravo preče uplate odnosno unošenja novih uloga u roku od 30 dana od dana izmene ugovora o osnivanju društva, srazmerno ranijim udelima.

(3) Na druga pitanja povećanja osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o povećanju osnovnog kapitala akcionarskog društva.

26. Smanjenje osnovnog kapitala

Član 383

Na smanjenje osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o smanjenju osnovnog kapitala akcionarskog društva.

27. Zaštita prava člana društva i raspodela dobiti po osnovu društvenog kapitala

Član 384

Na međusobne odnose članova društva s ograničenom odgovornošću u pogledu učešća u strukturi osnovnog kapitala prilikom povećanja, odnosno smanjenja osnovnog kapitala i raspodelu dobiti po osnovu društvenog kapitala shodno se primenjuju odredbe čl. 302 i 303 ovog zakona.

28. Shodna primena odredaba o jednočlanom društvu

Član 385

Na jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o jednočlanom akcionarskom društvu.

29. Prestanak društva i članskog odnosa

29.1. Posebni slučajevi

Član 386

Društvo s ograničenom odgovornošću, pored slučajeva prestanka iz člana 100 ovog zakona, prestaje, kad je to osnivačkim aktom utvrđeno, i smrću ili prestankom člana.

29.2. Istupanje člana

Član 387

(1) Član društva s ograničenom odgovornošću može istupiti iz društva iz opravdanih razloga, uz saglasnost ostalih članova društva.

(2) Ako se članovi društva s ograničenom odgovornošću ne saglase sa istupanjem člana iz društva, član koji istupa iz društva može protiv društva pokrenuti postupak pred nadležnim sudom.

(3) Član društva s ograničenom odgovornošću koji istupa iz društva ima pravo na naknadu prouzrokovane štete.

29.3. Isključenje člana

Član 388

(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću može, većinom od ukupnog broja glasova, isključiti pojedinog člana iz društva ako ne ispuni obaveze utvrđene ugovorom o osnivanju društva ili iz drugih opravdanih razloga.

(2) Član društva iz stava 1 ovog člana ne može glasati o svom isključenju.

(3) Isključeni član društva s ograničenom odgovornošću može pokrenuti spor pred sudom u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke o isključenju iz društva.

(4) Ako društvo s ograničenom odgovornošću ima dva člana, jedan član društva ne može doneti odluku o isključenju drugog člana.

(5) Društvo s ograničenom odgovornošću ima pravo na naknadu štete prouzrokovane isključenjem člana.

29.4. Zajedničke odredbe za istupanje i isključenje člana

Član 389

(1) Član društva s ograničenom odgovornošću koji istupi iz društva, odnosno isključeni član društva ima pravo na naknadu procenjene vrednosti svog udela.

(2) Članstvo u društvu s ograničenom odgovornošću prestaje donošenjem pravnosnažne sudske odluke o isključenju ili istupanju, odnosno danom donošenja odluke o istupanju, odnosno isključenju, ako spor nije pokrenut.

(3) Osnivačkim aktom, odnosno statutom društva s ograničenom odgovornošću ne mogu se isključiti prava članova da istupe iz društva, odnosno da isključe člana iz društva.

29.5. Prioritet povraćaja

Član 390

U slučaju likvidacije društva s ograničenom odgovornošću, iz imovine društva koja preostane posle namirenja poverilaca prvo se vraćaju dopunske uplate, a preostali deo se raspodeljuje među članovima društva srazmerno njihovim udelima.

29.6. Shodna primena pravila akcionarskog društva

Član 391

Na likvidaciju društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o likvidaciji akcionarskog društva.

III DRUŠTVENO PREDUZEĆE

1. Pojam

Član 392

(1) Društveno preduzeće je preduzeće koje u celini posluje društvenim kapitalom.

(2) Društveni kapital društvenog preduzeća podeljen je na akcije ili udele određene nominalne vrednosti i upisuje se u registar.

2. Organi

2.1. Vrste

Član 393

(1) Organi društvenog preduzeća su: skupština, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.

(2) U društvenom preduzeću koje ima do 50 zaposlenih ne bira se upravni i nadzorni odbor, ako statutom preduzeća nije drukčije određeno.

(3) U društvenom preduzeću u kome se ne bira upravni i nadzorni odbor njihove funkcije vrše se na način utvrđen statutom.

2.2. Skupština

Član 394

(1) Skupštinu društvenog preduzeća čine predstavnici zaposlenih.

(2) Skupštinu društvenog preduzeća koje ima delove čine predstavnici zaposlenih u svim delovima.

(3) Statutom se utvrđuje broj članova, način izbora, mandat, sastav i odgovornost članova skupštine.

(4) Skupština društvenog preduzeća, po pravilu, odlučuje javnim glasanjem.

(5) Skupština može odlučivati tajnim glasanjem o izboru i opozivu članova organa društvenog preduzeća.

(6) U društvenom preduzeću s manje od 50 zaposlenih funkciju skupštine vrše svi zaposleni.

(7) Skupština društvenog preduzeća odlučuje većinom glasova svih članova, ako statutom nije predviđena druga kvalifikovana većina.

(8) Skupština društvenog preduzeća, pored delokruga iz člana 61 ovog zakona, odlučuje i o:

1) ostvarivanju zahteva prema članovima uprave i nadzornog odbora u vezi s naknadom štete nastalom u vođenju poslova, kao i zahtevima za poništaj nezakonite odluke;

2) zastupanju društvenog preduzeća u sudskim postupcima protiv članova uprave;

3) pitanjima iz delokruga upravnog odbora - samo na zahtev upravnog odbora.

2.3. Upravni odbor

Član 395

(1) Upravni odbor društvenog preduzeća bira skupština.

(2) Članovi upravnog odbora mogu se birati i iz reda stručnjaka izvan društvenog preduzeća.

(3) Na upravni odbor društvenog preduzeća shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o delokrugu i načinu odlučivanja upravnog odbora, zamenicima, opozivu, isključenju prava glasa i odgovornosti članova upravnog odbora akcionarskog društva.

2.4. Direktor

Član 396

(1) Direktora društvenog preduzeća bira i razrešava upravni odbor.

(2) U društvenom preduzeću u kome se ne obrazuje upravni odbor, direktora bira i razrešava skupština.

(3) Ako direktor društvenog preduzeća nije izabran, upravni odbor, odnosno skupština ako upravni odbor nije obrazovan, postavlja vršioca dužnosti direktora, s pravima, dužnostima i odgovornostima direktora, na period do godinu dana.

(4) Direktor društvenog preduzeća vrši svoje funkcije u interesu preduzeća.

(5) Pored delokruga utvrđenog u odredbama člana 63 ovog zakona, direktor društvenog preduzeća vrši i druge poslove koji zakonom, statutom ili drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug skupštine, upravnog odbora i nadzornog odbora.

(6) Direktor društvenog preduzeća može biti razrešen ako postoje gubici u poslovanju, ako prekrši pravila klauzule konkurencije i pravila postupanja u slučaju sukoba interesa s preduzećem, zbog nesposobnosti, kao i iz drugih razloga utvrđenih statutom.

2.5. Izvršni odbor direktora

Član 397

(1) Statutom društvenog preduzeća može se predvideti postojanje izvršnog odbora direktora.

(2) Izvršni odbor direktora je pomoćni i izvršni organ direktora.

(3) Članovi izvršnog odbora direktora postavljaju se i razrešavaju na način utvrđen statutom.

(4) Članovi izvršnog odbora direktora mogu biti izabrani za članove upravnog odbora, s tim što broj tih članova ne može preći trećinu članova upravnog odbora.

2.6. Nadzorni odbor

Član 398

(1) Nadzorni odbor društvenog preduzeća ima najmanje tri člana.

(2) Članovi nadzornog odbora mogu se birati i iz reda stručnjaka izvan društvenog preduzeća.

(3) Na nadzorni odbor društvenog preduzeća shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o nadzornom odboru akcionarskog društva.

3. Sadržina statuta

Član 399

Statut društvenog preduzeća sadrži odredbe o:

1) firmi i sedištu preduzeća;

2) delatnosti preduzeća;

3) zastupanju;

4) načinu raspoređivanja dobiti i pokriću gubitaka;

5) rezervama;

6) organima preduzeća i izboru, opozivu i delokrugu organa preduzeća;

7) opštim aktima i načinu njihovog donošenja;

8) pravima, obavezama i odgovornostima organa preduzeća;

9) ovlašćenjima delova preduzeća u pravnom prometu;

10) načinu statusnih promena preduzeća;

11) zaštiti životne sredine;

12) drugim pitanjima značajnim za rad i poslovanje preduzeća i za ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u preduzeću.

4. Posebne odredbe o upravljanju preduzećem u postupku promene vlasništva kapitala

Član 400

(1) Upravljanje u preduzeću u postupku promene vlasništva kapitala vrši se srazmerno strukturi osnovnog kapitala i uplaćenom udelu, odnosno akcijama, ako zakonom nije drukčije propisano.

(2) Statutom se utvrđuje broj članova, način izbora, mandat, način odlučivanja, sastav i odgovornost predstavnika društvenog kapitala u skupštini.

(3) U preduzeću iz stava 1 ovog člana koje ima i društveni kapital, društveni kapital se iskazuje u akcijama ili udelima određene nominalne vrednosti, koji nemaju status sopstvenih akcija, odnosno udela, u smislu ovog zakona.

IV JAVNO PREDUZEĆE

1. Pojam

Član 401

(1) Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave.

(2) Delatnost od opšteg interesa mogu obavljati i drugi oblici preduzeća utvrđeni ovim zakonom, deo preduzeća kao i preduzetnik.

(3) Osnivanje i poslovanje preduzeća iz st. 1 i 2 ovog člana vrše se u skladu s ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa.

2. Organi javnog preduzeća

Član 402

(1) Organi javnog preduzeća su upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Statutom javnog preduzeća može se utvrditi obrazovanje i izvršnog odbora direktora.

(2) Upravni i nadzorni odbor, osim predstavnika zaposlenih, bira osnivač, odnosno vlasnik.

(3) Direktora javnog preduzeća bira upravni odbor, ako osnivačkim aktom nije drukčije određeno.

V PREDUZEĆE ZA ZAPOŠLJAVANJE INVALIDA

1. Pojam

Član 403

(1) Preduzeće koje u skladu sa zakonom obavlja profesionalnu rehabilitaciju ili koje zapošljava najmanje 40% invalida posluje kao preduzeće za zapošljavanje invalida.

(2) Profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalida može obavljati i deo preduzeća.

2. Primena

Član 404

Na preduzeće iz člana 403 ovog zakona primenjuju se odredbe ovog zakona, ako zakonom nije drukčije propisano.