I ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

1) Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 7

Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove propisane zakonom i posebne uslove propisane zakonom, odnosno opštim aktom poslodavca.

Radni odnos može da zasnuje lice koje je navršilo 15 godina života i koje ima opštu zdravstvenu sposobnost.

Opštim aktom poslodavca utvrđuju se radna mesta, vrsta i stepen stručne spreme, potrebna znanja, odnosno iskustvo i drugi posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa na tim radnim mestima.

Član 8

Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

2) Način zasnivanja radnog odnosa

Član 9

Slobodno radno mesto i uslove za rad na tom radnom mestu poslodavac prijavljuje organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja nadležnoj za poslove zapošljavanja (u daljem tekstu: organizacija za zapošljavanje).

Organizacija za zapošljavanje je dužna da, najdocnije u roku od pet dana od dana prijema prijave, slobodno radno mesto javno oglasi u sredstvima javnog informisanja i na oglasnoj tabli (u daljem tekstu: oglas). Za radna mesta za koja se zahteva stručna sprema niža od trećeg stepena, oglas može da se objavi i samo na oglasnoj tabli organizacije za zapošljavanje.

Oglas iz stava 2 ovog člana sadrži naročito: naziv i sedište poslodavca, naziv radnog mesta, uslove za rad na radnom mestu i rok u kome se podnose prijave, koji ne može biti kraći od osam dana od dana objavljivanja oglasa.

Prijavu na oglas, u smislu stava 3 ovog člana, kandidati podnose poslodavcu.

Član 10

Izbor između prijavljenih kandidata vrši direktor.

Direktor je dužan da, u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, obavesti učesnike oglasa o rezultatima izbora.

Član 11

Nadležni organ kod poslodavca je dužan da sa licem koje zasniva radni odnos zaključi ugovor o radu pre stupanja na rad i da ga prijavi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom.

Ugovor o radu zaključuje se u pisanom obliku i sadrži odredbe o danu početka rada, zaradi, uslovima rada, radnom mestu na kome se zasniva radni odnos, mogućnosti raspoređivanja na drugo radno mesto u toku trajanja radnog odnosa i o drugim pitanjima, obavezama i odgovornostima na radu i u vezi sa radom.

Ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom. Ako ugovor o radu takve odredbe sadrži, one su ništave, a umesto njih primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona, odnosno kolektivnog ugovora.

Zaposleni ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa od dana početka rada.

Član 12

Direktor zasniva radni odnos na osnovu odluke o izboru, ugovorom o radu koji zaključuju organ koji ga bira, odnosno postavlja i direktor.

3) Radni odnos na određeno vreme

Član 13

Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje:

1) kad obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme (sezonski poslovi; rad na izradi određenog projekta; rad u muzičkim, muzičko-scenskim i pozorišnim ustanovama; specijalizacija zaposlenih - dok traje specijalizacija);

2) kad se privremeno poveća obim rada, ali ne duže od šest meseci;

3) kad treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovanje; rad u inostranstvu; obavljanje državne i druge javne funkcije; odsluženje vojnog roka);

4) u svojstvu pripravnika, radi osposobljavanja za samostalan rad.

Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, prestaje radni odnos danom izvršenja posla, istekom određenog roka ili danom povratka odsutnog zaposlenog.

Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme zasniva radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposlenom koga je zamenjivao prestane radni odnos ili kad privremeno povećani obim rada postane trajan.

Privremeno povećani obim rada, u smislu stava 3 ovog člana, smatra se trajnim ako zaposleni poslove za čije je obavljanje primljen u radni odnos na određeno vreme, obavlja neprekidno duže od šest meseci.

Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme ima sva prava, obaveze i odgovornosti, kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

4) Posebni slučajevi zasnivanja radnog odnosa

Član 14

Radni odnos može da se zasnuje bez javnog oglašavanja na radnim mestima koja se, u smislu ovog zakona, ne smatraju slobodnim, i to:

1) sa licem koga je poslodavac stipendirao ili kreditirao za vreme školovanja;

2) sa licem koje je stručno osposobljeno, prekvalifikovano ili dokvalifikovano za rad na određenom radnom mestu, na osnovu sporazuma između poslodavca i organizacije za zapošljavanje;

3) na osnovu sporazuma o preuzimanju, uz saglasnost zaposlenog;

4) na određeno vreme kad se, u skladu sa zakonom, može zasnovati radni odnos sa novim zaposlenim za vreme štrajka;

5) na određeno vreme za vršenje sezonskih poslova, uz posredovanje organizacije za zapošljavanje, ali ne duže od devet meseci;

6) sa zaposlenim kome je, u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđena invalidnost, a koji je kod poslodavca kod koga zasniva radni odnos stručno osposobljen za rad na određenom radnom mestu, uz posredovanje organizacije za zapošljavanje;

7) sa zaposlenim - invalidom, u smislu propisa o boračko-invalidskoj zaštiti, čija je invalidnost nastupila posle 17. avgusta 1990. godine;

8) na određeno vreme, ako zbog hitnosti posla nije moguće sprovesti postupak javnog oglašavanja, uz posredovanje organizacije za zapošljavanje, ali ne duže od 90 radnih dana;

9) sa licem koje je osnivač, odnosno suosnivač preduzeća - kod poslodavca čiji je to lice osnivač, odnosno suosnivač.

Organizacija za zapošljavanje, u saradnji sa poslodavcem, stara se o stručnom osposobljavanju i zapošljavanju zaposlenog iz stava 1 tač. 6) i 7) ovog člana za rad na određenom radnom mestu i za to obezbeđuje sredstva.

Član 15

Ako se na oglas ne prijave kandidati ili se prijave kandidati koji ne ispunjavaju uslove za rad na određenom radnom mestu, uz posredovanje organizacije za zapošljavanje, može da se zasnuje radni odnos sa licem koje ne ispunjava sve uslove, najduže do šest meseci, a za nastavnike u vaspitno-obrazovnoj ustanovi - najduže godinu dana.

5) Prethodno proveravanje radnih sposobnosti

Član 16

Opštim aktom iz člana 7 ovog zakona utvrđuju se radna mesta za koja je kao poseban uslov za rad predviđena prethodna provera radnih sposobnosti kandidata.

Prethodnu proveru radnih sposobnosti kandidata vrši posebna komisija sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao lice čije se sposobnosti proveravaju.

Komisija iz stava 2 ovog člana dostavlja direktoru mišljenje o radnim sposobnostima kandidata koji su se javili na oglas.

6) Probni rad

Član 17

Opštim aktom iz člana 7 ovog zakona utvrđuju se radna mesta za koja je kao poseban uslov za rad predviđeno da zaposleni određeno vreme provede na probnom radu, ali ne duže od tri meseca.

Probni rad u smislu stava 1 ovog člana ne može da se utvrdi za pripravnika.

Ugovorom o radu utvrđuje se dužina trajanja probnog rada koji je neophodan da zaposleni pokaže svoje radne i stručne sposobnosti i način provere tih sposobnosti.

Obavljanje poslova na probnom radu prati posebna komisija.

Komisija iz stava 4 ovog člana je dužna da mišljenje o rezultatima probnog rada dostavi nadležnom organu.

Komisija iz stava 4 ovog člana sastavljena je od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao zaposleni koji je na probnom radu.

7) Pripravnici

Član 18

Pripravnikom se smatra lice sa visokom, višom ili srednjom stručnom spremom koji prvi put zasniva radni odnos radi osposobljavanja za samostalni rad.

Opštim aktom iz člana 7 ovog zakona utvrđuju se radna mesta na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom.

Radni odnos sa pripravnikom može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme, pod uslovima i na način utvrđen u čl. 9 do 11 ovog zakona.

Nadležni organ kod poslodavca može da odluči da pripravnik, koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, po isteku pripravničkog staža ostane u radnom odnosu na neodređeno vreme.

Član 19

Trajanje pripravničkog staža utvrđuje se zavisno od stručne spreme pripravnika, s tim što taj staž ne može da traje duže od godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.

Ugovorom o radu utvrđuje se naročito: dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža i obaveza polaganja stručnog ispita.

Ugovorom o radu iz stava 2 ovog člana može da se utvrdi da pripravnik nije dužan da polaže stručni ispit, ako je u toku osposobljavanja za samostalan rad po oceni nadležnog organa, koji prati osposobljavanje pripravnika, osposobljen za samostalan rad, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 20

Opštim aktom poslodavca utvrđuje se način osposobljavanja pripravnika, način i vreme polaganja stručnog ispita i sastav komisije za polaganje stručnog ispita.

Članovi komisije za polaganje stručnog ispita pripravnika moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao pripravnik koji polaže stručni ispit.

Član 21

U slučajevima potrebe procesa i organizacije rada, zaposleni može biti raspoređen na svako radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegove stručne spreme, znanju i sposobnostima.

Zaposleni može da se rasporedi na rad iz jednog u drugo mesto kod istog poslodavca bez njegovog pristanka, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 22

Zaposleni može, uz njegovu saglasnost, da bude privremeno raspoređen na rad kod drugog poslodavca, na osnovu sporazuma oba poslodavca, u sledećim slučajevima:

1) ako je utvrđen prestanak potrebe za radom zaposlenog, dok mu se ne obezbedi jedno od prava utvrđenih zakonom;

2) ako je došlo do privremenog prekida ili smanjenja obima rada;

3) ako je privremeno dat u zakup drugom poslodavcu poslovni prostor, odnosno sredstva rada;

4) ako je neophodna pomoć poslodavcu kod koga se zaposleni privremeno raspoređuje na rad zbog ispunjenja rokova utvrđenih propisima, ugovorom ili aktom nadležnog organa.

Nadležni organ poslodavca kod koga je zaposleni privremeno raspoređen i zaposleni zaključuju ugovor o radu, u kome se određuje i rok do koga zaposleni privremeno zasniva radni odnos kod tog poslodavca.

Zaposlenom koji je raspoređen u smislu stava 1 ovog člana miruju prava, obaveze i odgovornosti koje se stiču na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je radio pre raspoređivanja.

Zaposleni iz stava 1 tač. 2) do 4) kome miruju prava, obaveze i odgovornosti, ima pravo, po proteku vremena za koje je privremeno raspoređen, da se vrati na rad na isto ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja.

Zaposleni iz stava 1 tačka 1) ovog člana ima pravo da se vrati na rad i da mu se obezbedi jedno od prava utvrđenih ovim zakonom (član 26).

Član 23

Ako zaposleni u vremenu od najmanje tri, a najduže šest meseci, ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta na kome je raspoređen, ili ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, zaposleni sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, pokreće postupak za utvrđivanje znanja i sposobnosti, odnosno rezultata rada tog zaposlenog.

Zahtev za pokretanje postupka u smislu stava 1 ovog člana, dostavlja se direktoru koji je dužan da po dobijanju zahteva obrazuje komisiju koja utvrđuje znanja i sposobnosti, odnosno rezultate rada zaposlenog.

Komisija iz stava 2 ovog člana mora da bude sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao zaposleni čije se sposobnosti utvrđuju.

Ako komisija, na način utvrđen kolektivnim ugovorom, utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen ili da ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, zaposleni se raspoređuje na drugo radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima. Ako takvog radnog mesta nema, zaposlenom prestaje radni odnos.

Član 24

Zaposleni može, u izuzetnim okolnostima, da bude privremeno raspoređen na druge poslove za čije se obavljanje traži niži stepen stručne spreme određene vrste zanimanja od one koju on ima, u slučaju: više sile (požar, zemljotres, poplava) koja je nastala ili neposredno predstoji; iznenadnog kvarenja sirovina; kvara na sredstvima rada i materijalu; prekida rada na radnom mestu na kome zaposleni obavlja rad; zamene iznenadno odsutnog zaposlenog, ako to zahteva proces rada.

Zaposleni je dužan da obavlja poslove iz stava 1 ovog člana dok traju izuzetne okolnosti, a u slučaju zamene iznenada odsutnog zaposlenog - najduže 30 radnih dana.

Član 25

Nadležni organ donosi rešenje o raspoređivanju zaposlenog u smislu čl. 21 do 24 ovog zakona.

Rešenje iz stava 1 ovog člana, obavezno sadrži razloge zbog kojih se zaposleni raspoređuje na drugo radno mesto, u drugo mesto rada ili na druge poslove.

Član 26

Poslodavac je dužan, u skladu sa programom uvođenja tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena i programom ostvarivanja prava, zaposlenom za čijim je radom prestala potreba da obezbedi jedno od sledećih prava:

1) raspoređivanje na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja za rad sa punim ili nepunim radnim vremenom kod istog poslodavca;

2) da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim ili nepunim radnim vremenom kod drugog poslodavca, na osnovu sporazuma o preuzimanju koji zaključuju nadležni organi;

3) da se stručno osposobi, prekvalifikuje ili dokvalifikuje za rad na drugom radnom mestu kod istog ili drugog poslodavca sa punim ili nepunim radnim vremenom;

4) pravo na novčanu naknadu u visini najmanje 24, a najviše 36 zarada zaposlenog, ostvarene za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos, koja mu se isplaćuje odjednom.

Zaposleni koji je raspoređen sa nepunim radnim vremenom u smislu stava 1 tač. 1) i 3) ovog člana, odnosno koji je zasnovao radni odnos sa nepunim radnim vremenom u smislu stava 1 tač. 2) i 3) ovog člana, ostvaruje prava koja se stiču na radu i po osnovu rada srazmerno vremenu provedenom na radu.

Programe iz stava 1 ovog člana donosi upravni odbor, po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata. Kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, programe donosi direktor.

Zaposlenom invalidu, kao i zaposlenom koji je kao pripadnik oružanih snaga Jugoslavije učestvovao u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine, ne može da prestane radni odnos po osnovama iz stava 1 ovog člana dok ne ostvari pravo na penziju ili, uz njegovu saglasnost jedno od prava utvrđenih u smislu tog stava.

Član 27

Kod određivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba primenjuju se sledeći kriterijumi: rezultati rada, imovno stanje zaposlenog, broj izdržavanih članova porodice, broj članova porodice koji ostvaruju zaradu, dužina radnog staža, stručna sprema, zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove porodice, broj dece na školovanju i drugi kriterijumi utvrđeni kolektivnim ugovorom.

Članovima porodice, u smislu stava 1 ovog člana, smatraju se članovi porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu.

Član 28

Kriterijumi iz člana 27 ovog zakona na osnovu kojih se određuju zaposleni za čijim je radom prestala potreba, primenjuju se samo na zaposlene koji rade na istim radnim mestima na kojima je utvrđen prestanak potrebe za radom zaposlenih u skladu sa programom iz člana 26 stav 1 ovog zakona i koji imaju isti stepen i vrstu stručne spreme.

Ako je opštim aktom iz člana 7 ovog zakona za rad na određenom radnom mestu predviđena alternativna stručna sprema, prednost ima zaposleni koji ima viši stepen stručne spreme.

Član 29

Program ostvarivanja prava zaposlenih za čijim radom prestaje potreba, naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog, radno mesto na koje je raspoređen, stručnu spremu koju ima zaposleni, godine starosti, sa predlogom za ostvarivanje jednog od prava utvrđenih ovim zakonom.

Program ostvarivanja prava zaposlenih za čijim radom prestaje potreba, poslodavac je dužan da, u roku od pet dana od dana donošenja, dostavi organizaciji za zapošljavanje i sindikatu.

Član 30

Organizacija za zapošljavanje je dužna, najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema programa iz člana 29 ovog zakona, u saradnji sa poslodavcem, da predloži i preduzme mere da se zaposlenom obezbedi jedno od prava utvrđenih zakonom.

Član 31

Poslodavac može zaposlenog, dok mu se ne obezbedi jedno od prava utvrđenih zakonom, da angažuje na obavljanju poslova koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, odnosno radnoj sposobnosti.

Zaposleni koji nije angažovan u smislu stava 1 ovog člana, može da bude raspoređen na rad na određeno vreme kod drugog poslodavca, u smislu člana 22 ovog zakona.

Zaposleni koji nije angažovan u smislu st. 1 i 2 ovog člana, dok mu se ne obezbedi jedno od prava utvrđenih zakonom, ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarivao na radnom mestu na koje je bio raspoređen, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 32

Radi raspoređivanja kod istog poslodavca ili zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme kod drugog poslodavca, poslodavac može, u saradnji sa organizacijom za zapošljavanje, zaposlenom mlađem od 50 godina života (muškarac), odnosno 45 godina života (žena), obezbediti stručno osposobljavanje, dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju.

Zaposleni koji je stručno osposobljen, dokvalifikovan ili prekvalifikovan, u smislu stava 1 ovog člana, raspoređuje se kod istog poslodavca, ili zasniva radni odnos kod drugog poslodavca na osnovu sporazuma o preuzimanju koji zaključuju nadležni organi kod poslodavca.

Za vreme stručnog osposobljavanja, dokvalifikacije ili prekvalifikacije, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarivao na radnom mestu na kojem je bio raspoređen, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 33

Poslodavac može zaposlenom da isplati novčanu naknadu u visini najmanje 24, odnosno najviše 36 zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos (član 26 stav 1 tačka 4) ovog zakona).

Član 34

Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, kome nije moglo da se obezbedi nijedno od prava iz člana 26 ovog zakona, može da prestane radni odnos, pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina utvrđena kolektivnim ugovorom, i to zaposlenom:

1) do 10 godina staža osiguranja - najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade;

2) od 10 do 20 godina staža osiguranja - najmanje u visini trostrukog iznosa zarade;

3) od 20 do 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini četvorostrukog iznosa zarade;

4) preko 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini petostrukog iznosa zarade.

Zaradom, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.

Član 35

Zaposleni kome je prestao radni odnos u smislu člana 34 ovog zakona, ostvaruje prava za slučaj privremene nezaposlenosti, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Član 36

Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu nedostaju sredstva za ostvarivanje prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba utvrđenih zakonom, koristiće se sredstva koja se za tu namenu obezbede u skladu sa zakonom.

Član 37

Direktor koji je razrešen dužnosti, u skladu sa zakonom, ostvaruje prava kao zaposleni za čijim je radom utvrđen prestanak potrebe, osim u slučajevima u kojima, u skladu sa zakonom, zaposlenom prestaje radni odnos, po sili zakona ili bez njegove saglasnosti.

1) Puno radno vreme

Član 38

Radno vreme iznosi 40 časova u radnoj nedelji (u daljem tekstu: puno radno vreme).

Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću.

Rad noću predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava zaposlenih.

Član 39

Zaposleni može u okviru 40-časovne radne nedelje da zasnuje radni odnos kod dva ili više poslodavaca.

Zaposleni koji zasnuje radni odnos u smislu stava 1 ovog člana, ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa kod svakog poslodavca, srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.

Sporazumom poslodavaca kod kojih je zaposleni zasnovao radni odnos u smislu stava 1 ovog člana, može se utvrditi način ostvarivanja prava iz radnog odnosa i raspored radnog vremena.

2) Nepuno radno vreme

Član 40

Radni odnos može se zasnovati sa radnim vremenom kraćim od punog radnog vremena (nepuno radno vreme):

1) ako je opštim aktom iz člana 7 ovog zakona za to radno mesto predviđeno radno vreme kraće od punog radnog vremena;

2) na radnom mestu na kome radi zaposleni sa skraćenim radnim vremenom;

3) ako priroda posla i organizacija rada omogućava da na radnom mestu za koje je predviđeno puno radno vreme, rade dva zaposlena sa polovinom punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi kraće od punog radnog vremena u smislu stava 1 ovog člana, ostvaruje prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.

3) Skraćeno radno vreme

Član 41

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima skraćuje se puno radno vreme, srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog.

Radna mesta iz stava 1 ovog člana utvrđuju se opštim aktom iz člana 7 ovog zakona, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

4) Radno vreme kraće od punog radnog vremena

Član 42

Poslodavac može da uvede radno vreme kraće od punog radnog vremena:

1) ako se rad obavlja u tri ili četiri smene, odnosno noću;

2) ako to zahteva organizacija i tehnologija rada;

3) u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Radno vreme u smislu stava 1 ovog člana ne može da traje kraće od 35 časova nedeljno. Odluku o uvođenju kraćeg radnog vremena, donosi upravni odbor, a ako nije obrazovan upravni odbor odluku donosi direktor, odnosno poslodavac.

Član 43

Zaposleni koji rade kraće od punog radnog vremena u smislu čl. 41 i 42 ovog zakona, imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.

5) Rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad)

Član 44

Zdravstvena ustanova može da uvede dežurstvo kao rad duži od punog radnog vremena, ako uvođenjem rada u smenama, preraspodelom radnog vremena ili novim zapošljavanjem, nije u mogućnosti da obezbedi neprekidnu vanbolničku i bolničku zdravstvenu zaštitu.

Dežurstvo iz stava 1 ovog člana može da se uvede noću, u dane državnog praznika i nedeljom.

Potrebu uvođenja i obim dežurstva utvrđuje nadležni organ poslodavca.

Rad duži od punog radnog vremena u smislu st. 1 i 2 ovog člana ne može da traje duže od deset časova nedeljno po zaposlenom.

Član 45

Rad duži od punog radnog vremena može da se predvidi i u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom, za izvršenje posla koji u određenom roku nije mogao da se izvrši.

Rad duži od punog radnog vremena u smislu stava 1 ovog člana ne može da traje duže od deset časova nedeljno po zaposlenom.

Član 46

Izuzetno od čl. 44 i 45 ovog zakona, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena i preko deset časova nedeljno, kad nastane šteta ili postoji opasnost nastanka štete za poslodavca u slučaju:

1) elementarne nepogode (zemljotres, poplava, odron zemljišta, suša, erupcija prirodnih gasova i tečnosti, provala oblaka, snežna lavina);

2) požara, eksplozije, jonizujućeg zračenja i većih iznenadnih kvarova na objektima, uređajima, instalacijama i postrojenjima;

3) epidemija ili zaraza koje dovode u opasnost živote ili zdravlje ljudi ili u većem obimu ugrožavaju stočni ili biljni fond i druga materijalna sredstva;

4) zagađivanja vode, namirnica i drugih predmeta za ljudsku i stočnu ishranu u većem obimu;

5) saobraćajnog ili drugog udesa kojim su ugroženi životi ili zdravlje ljudi ili materijalna sredstva većeg obima;

6) potrebe da se bez odlaganja pruži hitna medicinska pomoć ili druga neodložna medicinska usluga;

7) potrebe da se bez odlaganja izvrši određeni posao koji se, po propisima ili po naređenju nadležnog državnog organa, mora izvršiti u određenom roku;

8) potrebe da se izvrši neodložna veterinarska intervencija.

Rad duži od punog radnog vremena može da se uvede i radi ukazivanja pomoći drugom poslodavcu koga je zadesila ili mu neposredno predstoji nesreća u slučajevima iz stava 1 ovog člana.

Rad duži od punog radnog vremena u smislu st. 1 i 2 ovog člana može da traje dok traju okolnosti zbog kojih je uveden.

6) Raspored radnog vremena

Član 47

Raspored radnog vremena u okviru ukupnog godišnjeg radnog vremena utvrđuje nadležni organ poslodavca.

Nadležni državni organ, odnosno organ jedinice lokalne samouprave može, a u slučajevima određenim zakonom, dužan je da svojom odlukom utvrdi raspored, početak i završetak radnog vremena u određenim delatnostima i na određenim poslovima.

Član 48

Preraspodela radnog vremena može se izvršiti kad to zahtevaju priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenih poslova u utvrđenim rokovima.

U slučajevima iz stava 1 ovog člana preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u proseku ne bude duže od punog radnog vremena u toku godine.

Rešenje o preraspodeli radnog vremena donosi nadležni organ poslodavca.

Član 49

Zaposlenom koji u određenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena u smislu člana 48 ovog zakona, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u periodu koji ne može biti duži od 30 dana.

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena, ima pravo da mu se časovi rada duži od punog radnog vremena preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.

1) Odmor u toku rada, dnevni i nedeljni odmor

Član 50

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, koji ne može koristiti na početku i na kraju radnog vremena.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

Vreme odmora iz stava 1 ovog člana uračunava se u radno vreme.

Član 51

Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.

Za vreme rada na sezonskim poslovima zaposleni ima pravo na odmor iz stava 1 ovog člana u trajanju od najmanje deset časova neprekidno, a zaposleni mlađi od 18 godina - u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.

Član 52

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora mu se obezbediti jedan dan odmora u toku naredne nedelje.

2) Godišnji odmor

Član 53

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18, a najviše 25 radnih dana za godinu dana rada, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Zaposleni koji u kalendarskoj godini nema godinu dana rada, a u radnom odnosu je najmanje mesec dana, ima pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom na radu.

Član 54

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 18 radnih dana uvećava:

Kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i drugi kriterijumi za uvećanje zakonskog minimuma u smislu stava 1 ovog člana.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao pet radnih dana.

Član 55

Godišnji odmor može da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje 12 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Član 56

Zaposleni sa navršenih 30 godina penzijskog staža ili navršenih 55 godina života i zaposlena - žena sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili sa navršenih 50 godina života, kao i zaposleni mlađi od 18 godina života, ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.

Zaposlenom koji radi skraćeno radno vreme u smislu člana 41 ovog zakona može se, u skladu sa kolektivnim ugovorom, odobriti korišćenje godišnjeg odmora u trajanju do 40 radnih dana.

Član 57

Godišnji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno-obrazovnim ustanovama koristi se za vreme letnjeg školskog raspusta i može trajati najduže koliko i letnji školski raspust.

Ako se lice iz stava 1 ovog člana za vreme letnjeg školskog raspusta poziva na kurseve za stručno usavršavanje, ili radi vršenja drugih dužnosti u vezi sa pripremama za početak školske godine, kao i radi vršenja nastavno-vaspitnih aktivnosti, godišnji odmor tog lica ne može biti kraći od odmora utvrđenog u smislu čl. 53, 54 i 56 ovog zakona.

Član 58

Zaposlenom se ne može uskratiti pravo na odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva uzastopna radna dana, nedeljni odmor i godišnji odmor.

Zaposleni se ne može odreći prava na korišćenje godišnjeg odmora.

3) Odsustvovanje sa rada

Član 59

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine do sedam radnih dana u slučaju: stupanja u brak, selidbe, porođaja člana uže porodice, polaganja stručnog ispita i u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Vreme trajanja plaćenog odsustva iz stava 1 ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom.

Zaposleni - dobrovoljni davalac krvi ima pravo na dva uzastopna slobodna plaćena radna dana posle davanja krvi.

Pored odsustvovanja sa rada iz st. 1 i 3 ovog člana, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još sedam radnih dana u slučaju smrti člana uže porodice.

Članom uže porodice u smislu stava 4 ovog člana smatraju se bračni drug, deca i roditelji.

Kolektivnim ugovorom mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od sedam radnih dana u smislu stava 1 ovog člana.

Pri utvrđivanju dužine odsustva sa rada u smislu st. 1 i 4 ovog člana radna nedelja se računa kao pet radnih dana.

Član 60

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane verskih praznika i to:

1) pravoslavci - na prvi dan Božića (7. januar), na drugi dan Vaskrsa i na prvi dan krsne slave;

2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica - na prvi dan Božića i drugi dan Uskrsa, prema njihovom kalendaru;

3) pripadnici islamske zajednice - na prvi dan Ramazanskog bajrama i na prvi dan Kurbanskog bajrama;

4) pripadnici jevrejske zajednice - na prvi dan Kipura.

Ako se zaposlenom koji želi da odsustvuje u smislu stava 1 ovog člana, zbog prirode posla ili organizacije procesa rada, odredi da radi na dan verskog praznika iz tog stava, pripada mu pravo na uvećanu zaradu za rad na dan verskog praznika, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 61

Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo, za vreme i u slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu stava 1 ovog člana zaposlenom miruju prava i obaveze, ako zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom nije drukčije određeno.

Član 62

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;

2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, na stručno usavršavanje ili obrazovanje uz saglasnost poslodavca;

3) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;

4) izdržavanja kazne zatvora u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze u smislu stava 1 ovog člana, ima pravo da se u roku od 30 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno povratka sa stručnog usavršavanja ili obrazovanja vrati na rad kod poslodavca na isto ili drugo radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegove stručne spreme određene vrste zanimanja, znanju i sposobnosti.

Prava iz st. 1 i 2 ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u smislu stava 1 tačka 2) ovog člana, osim bračnog druga zaposlenog koji je upućen na stručno usavršavanje ili obrazovanje.

1) Zarada

Član 63

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Zarada zaposlenog iz stava 1 ovog člana sastoji se iz:

1) zarade koju ostvari na osnovu cene rada, radnog učinka i vremena provedenog na radu;

2) naknade zarade, dodatka na zaradu;

3) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz zarada, u skladu sa zakonom.

Član 64

Zarada iz člana 63 stav 2 tačka 1) ovog zakona utvrđuje se na osnovu cene rada posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu na koje je raspoređen (u daljem tekstu: cena rada), radnog učinka, vremena provedenog na radu i uspešnosti poslovanja poslodavca.

Cena rada, u smislu stava 1 ovog člana, utvrđuje se na osnovu cene rada za najjednostavniji rad i koeficijenta posla koji se obavlja na radnom mestu, u kome je sadržana složenost poslova, odgovornost u radu, uslovi rada i stručna sprema.

Cena rada za najjednostavniji rad utvrđuje se zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom i zavisi od uspešnosti poslovanja poslodavaca.

2) Dodatak na zaradu

Član 64a

Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu u smislu člana 63 stav 2 tačka 2) ovog zakona za:

1) rad duži od punog radnog vremena;

2) rad na dan državnog i verskog praznika;

3) noćni rad;

4) vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad);

5) rad u smenama;

6) ishranu u toku rada (za dane provedene na radu);

7) regres za korišćenje godišnjeg odmora;

8) troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak);

9) ostale dodatke u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Visina dodatka na zaradu iz stava 1 ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom.

Član 64b

Ugovorom o radu utvrđuje se cena rada zaposlenog za standardni učinak i puno radno vreme i elementi za utvrđivanje zarade, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 64v

Zarada iz člana 63 stav 2 tačka 1) ovog zakona isplaćuje se u rokovima utvrđenim kolektivnim ugovorom, a najmanje jedanput mesečno.

Zarada se isplaćuje samo u novcu.

3) Minimalna zarada

Član 65

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu, u skladu sa ovim zakonom.

Minimalna zarada iz stava 1 ovog člana iznosi 35% od prosečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Minimalnu zaradu isplaćuje poslodavac, radi obezbeđenja materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenog.

Član 66

Odluku o isplati minimalne zarade donosi upravni odbor poslodavca na predlog direktora, po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata.

Ako kod poslodavca nije obrazovan upravni odbor, odluku iz stava 1 ovog člana donosi direktor, po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata.

Odluka i predlog odluke sadrže razloge zbog kojih poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi isplatu zarada u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 67

Član 68

Poslodavac je dužan da u slučaju isplate minimalne zarade ministarstvu nadležnom za poslove rada dostavi obračun o isplati minimalne zarade na propisanom obrascu.

4) Naknade zarade i druga primanja

Član 69

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom, za dane državnih praznika u kojima ne radi, za vreme godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe, odazivanja na poziv državnih organa, za vreme stručnog usavršavanja, privremene nesposobnosti za rad, prekida rada zbog koga je došlo bez krivice zaposlenog i u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Član 70

Član 71

Zaposleni ima pravo i na druga primanja, u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom, koja obuhvataju:

1) troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada;

2) troškove dnevnica za službeno putovanje u zemlji i inostranstvu;

3) otpremninu pri odlasku u penziju i prestanku radnog odnosa.

Poslodavac može zaposlenom da isplati solidarnu pomoć i jubilarnu nagradu pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom.

Član 71a

Poslodavac je obavezan da zaposlenom, pri isplati zarade dostavi obračun na propisanom obrascu, koji sadrži podatke o: zaradi; naknadi zarade; dodatku na zaradu; drugim primanjima; obračunatim i plaćenim obavezama po osnovu poreza i doprinosa iz zarada; zakonskim, administrativnim i drugim obustavama, i iznosu za isplatu.

Obrazac iz stava 1 ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rada.

1) Opšta zaštita

Član 72

Zaposleni ne može da radi duže od punog radnog vremena, odnosno noću, ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama ne može da bude raspoređen na radno mesto na kome bi obavljanje poslova izazvalo pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

Član 73

Na radno mesto na kome postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja, može da bude raspoređen samo zaposleni koji, pored uslova utvrđenih kolektivnim ugovorom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života.

2) Zaštita žena, omladine i invalida

Član 74

Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposlena - žena ne mogu da rade na radnom mestu na kome se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na poslovima koji bi mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život.

Zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na radnom mestu na kome postoji povećani rizik za održavanje trudnoće i razvoj ploda.

Član 75

Zaposlena - žena, odnosno zaposleni mlađi od 18 godina, koji radi u industriji, građevinarstvu ili saobraćaju ne može da bude raspoređen na rad noću, ako bi mu rad u to vreme onemogućio da ostvari odmor od najmanje sedam časova u vremenu između 22 i šest časova narednog dana.

Zabrana iz stava 1 ovog člana ne odnosi se na zaposlenu ženu koja radi na radnom mestu sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, ili koja vrši poslove zdravstvene, socijalne ili druge zaštite zaposlenih.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, zaposlenom se može odrediti da radi noću kad je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile koja se nije mogla predvideti, odnosno kad to zahteva opšti interes zbog naročito teških okolnosti i kad je potrebno da se spreči šteta na sirovinama ili drugom materijalu.

Član 76

Zaposlena - žena, odnosno zaposleni mlađi od 18 godina, koji radi u industriji, građevinarstvu ili saobraćaju, može da bude raspoređen noću kad to zahtevaju naročito ozbiljne okolnosti, pod uslovom da za uvođenje takvog rada poslodavac dobije saglasnost ministarstva nadležnog za poslove rada.

Uz zahtev za dobijanje saglasnosti za uvođenje noćnog rada u smislu stava 1 ovog člana, poslodavac podnosi mišljenje ovlašćene organizacije sindikata u opštini, regionalne privredne komore i inspekcije rada.

Saglasnost data u smislu stava 1 ovog člana važi dok se ne promene okolnosti u kojima je takav rad uveden.

Član 77

Zaposlenog - invalida rada, kao i zaposlenog koji radi na poslovima na kojima postoji opasnost od nastanka invalidnosti, po utvrđivanju prava u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da rasporedi na odgovarajuće radno mesto, kao i da mu obezbedi druga prava u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 78

Zaposlena - žena za vreme trudnoće ili sa detetom do tri godine života ne može da radi duže od punog radnog vremena, odnosno noću.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, zaposlena - žena sa detetom starijim od dve godine može da radi noću samo na osnovu svog pisanog zahteva.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid, može da radi duže od punog radnog vremena ili noću, samo na osnovu svog pisanog zahteva.

Član 79

Zaposlena - žena ima pravo za vreme trudnoće i porođaja na porodiljsko odsustvo:

1) do navršene godine dana života deteta - za prvo, drugo, četvrto i svako naredno dete, i

2) do navršene dve godine života deteta - za treće dete.

Vreme trajanja porodiljskog odsustva iz stava 1 tačka 2) ovog člana utvrđuje se prema broju dece koje zaposlena - žena ima na dan rođenja deteta, računajući i novorođeno dete.

Pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života deteta ima i zaposlena - žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena - žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece.

Na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, zaposlena - žena može da otpočne porodiljsko odsustvo 45 dana pre porođaja, a obavezno 28 dana pre porođaja.

Za vreme porodiljskog odsustva iz stava 1 ovog člana zaposlena - žena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Član 80

Ako zaposlena - žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo onoliko vremena koliko je, prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa, potrebno da se oporavi od porođaja i psihičkog stanja prouzrokovanog gubitkom deteta, a najmanje 45 dana, za koje joj vreme pripadaju sva prava po osnovu porodiljskog odsustva.

Član 81

Po isteku porodiljskog odsustva iz člana 79 ovog zakona zaposlena - žena čijem detetu je neophodna posebna nega s obzirom na stanje njegovog zdravlja, odnosno čije je dete teže hendikepirano, ima pravo da, na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena.

Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu stava 1 ovog člana zaposlena - žena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju.

Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena u smislu stava 1 ovog člana zaposlena - žena ima pravo na zaradu u skladu sa kolektivnim ugovorom, a za drugu polovinu punog radnog vremena - naknadu zarade u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju.

Član 82

Otac deteta može da koristi prava iz čl. 79 i 81 ovog zakona u slučaju kad majka napusti dete, ako umre ili ako je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest).

Prava iz čl. 79 i 81 ovog zakona, u slučajevima iz stava 1 ovog člana može da koristi otac deteta i kad majka nije u radnom odnosu.

Prava iz čl. 79 i 81 ovog zakona ima staratelj, kao i jedan od usvojilaca deteta, u slučaju kada roditelji napuste dete, ako oba roditelja umru, ili su iz drugih opravdanih razloga sprečeni da koriste ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest).

Član 83

Zaposlenoj - ženi za vreme trudnoće i za vreme korišćenja prava iz člana 79 ovog zakona, kao i ocu, usvojiocu ili staratelju deteta za vreme korišćenja prava iz tog člana, ne može da prestane radni odnos u slučaju utvrđivanja prestanka potrebe za njihovim radom (član 26).

Član 84

Usvojilac deteta mlađeg od pet godina života ima pravo, radi nege deteta, da odsustvuje sa rada godinu dana neprekidno od dana usvajanja deteta, uz odgovarajuću naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Član 85

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških obolenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa kraćim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 86

Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.

Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom nije drukčije određeno.

Član 87

Stupanjem na rad zaposleni preuzima dužnosti i obaveze na radu i u vezi sa radom (u daljem tekstu: radne obaveze), utvrđene zakonom i kolektivnim ugovorom.

Zaposleni koji svojom krivicom ne ispunjava radne obaveze ili se ne pridržava odluka donesenih kod poslodavca odgovara za učinjenu povredu radne obaveze, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Krivična odgovornost, odnosno odgovornost za privredni prestup ili prekršaj, ne isključuje disciplinsku odgovornost zaposlenog za povrede radnih obaveza, ako ta radnja predstavlja povredu radne obaveze.

Zaposleni odgovara za povredu radne obaveze koja je u vreme izvršenja bila utvrđena zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom.

1) Disciplinske mere

Član 88

Za povrede radnih obaveza zaposlenom se može izreći jedna od sledećih disciplinskih mera:

1) novčana kazna;

2) prestanak radnog odnosa.

Član 89

Novčana kazna može se izreći najviše u visini do 20% akontacije mesečne zarade zaposlenog, u trajanju od jednog meseca do šest meseci. Akontacija zarade zaposlenog ostvarena u mesecu u kome je odluka izrečena uzima se kao osnov za utvrđivanje visine novčane kazne.

2) Disciplinski organi

Član 90

Disciplinske mere iz člana 88 ovog zakona izriče nadležni organ poslodavca.

Protiv rešenja o izrečenoj disciplinskoj meri - prestanak radnog odnosa, zaposleni ima pravo, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, da podnese prigovor upravnom odboru.

Kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, prigovor iz stava 2 ovog člana podnosi se direktoru, radi preispitivanja rešenja o prestanku radnog odnosa.

O disciplinskoj odgovornosti direktora odlučuje organ koji ga bira, odnosno postavlja.

Član 91

Rešenje nadležnog organa poslodavca, odnosno odluka upravnog odbora, doneta u drugom stepenu o izrečenoj disciplinskoj meri iz člana 90 st. 2 i 3 ovog zakona je konačna.

Protiv konačnog rešenja, odnosno odluke iz stava 1 ovog člana zaposleni može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno odluke.

3) Disciplinski postupak

Član 92

Disciplinski postupak se pokreće na zahtev direktora ili zaposlenog sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.

Član 93

Zahtev iz člana 92 ovog zakona podnosi se u pisanom obliku i sadrži naročito: ime i prezime zaposlenog, radno mesto na kome je raspoređen, opis i vreme izvršenja povrede radne obaveze i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede radne obaveze.

Zahtev iz stava 1 ovog člana dostavlja se organu nadležnom za vođenje disciplinskog postupka, zaposlenom i sindikatu.

U postupku za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog disciplinski organi dužni su da omoguće učešće predstavnika sindikata.

Član 94

Disciplinski postupak je hitan.

Organ nadležan za vođenje disciplinskog postupka dužan je da poziv za raspravu dostavi podnosiocu zahteva za pokretanje disciplinskog postupka, zaposlenom protiv koga se pokreće postupak, svedocima (ako ih ima) i sindikatu.

Član 95

Zaposleni ima pravo da u disciplinskom postupku uzme branioca.

Rasprava pred organom nadležnim za vođenje disciplinskog postupka je usmena i javna.

Zaposleni mora biti saslušan pred disciplinskim organom, osim ako se bez opravdanih razloga ne odazove na uredno dostavljen poziv, i ne može mu se uskratiti odbrana. Na zahtev, odnosno uz pristanak zaposlenog, u disciplinskom postupku može ga zastupati sindikat.

Disciplinski organ može neposredno, ili uz učešće stručnog lica, da sprovede uviđaj, radi utvrđivanja okolnosti i činjenica u vezi sa povredom radne obaveze.

O saslušanju zaposlenog i o sprovođenju drugih dokaza u disciplinskom postupku, kao i o raspravi pred nadležnim organom, vodi se zapisnik.

Član 96

Pri izricanju mere zbog povrede radne obaveze, uzimaju se u obzir naročito: težina povrede i njene posledice, stepen odgovornosti zaposlenog, njegov raniji rad i ponašanje na radu i druge okolnosti koje bi mogle da utiču na vrstu i visinu mere.

Ako je povredom radne obaveze nastala šteta, disciplinski organ donosi odluku o naknadi štete ili daje inicijativu nadležnom organu za pokretanje postupka za naknadu štete.

Član 97

Nadležni organ po sprovedenom disciplinskom postupku donosi rešenje kojim zaposlenog oglašava krivim i izriče meru, oslobađa odgovornosti ili obustavlja postupak, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.

Rešenje iz stava 1 ovog člana nadležni organ je dužan, najdocnije u roku od osam dana od dana donošenja, da dostavi zaposlenom i podnosiocu zahteva.

4) Zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka

Član 98

Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno u roku od šest meseci od dana kad je povreda učinjena.

Ako povreda radne obaveze sadrži obeležje krivičnog dela, pokretanje disciplinskog postupka zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno protekom roka zastarelosti za to krivično delo.

Vođenje disciplinskog postupka zastareva protekom tri meseca od dana pokretanja postupka za utvrđivanje povrede radne obaveze, odnosno protekom šest meseci od dana kad je povreda učinjena.

Izrečena disciplinska mera ne može se izvršiti ako je proteklo 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke kojom je ona izrečena.

Član 99

O izrečenim disciplinskim merama poslodavac vodi evidenciju.

Ako zaposleni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je izrečena novčana kazna ne učini povredu radne obaveze, izrečena mera se briše iz evidencije.

5) Povrede radnih obaveza

Član 100

Novčana kazna može se izreći za sledeće povrede radnih obaveza:

1) neopravdano izostajanje sa rada najviše pet radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci;

2) dolazak na rad u napitom stanju ili opijanje u toku rada;

3) davanje netačnih podataka koji su od uticaja za donošenje odluke nadležnih organa;

4) izazivanje nereda i učestvovanje u tuči;

5) druge povrede radnih obaveza utvrđene zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 101

Prestanak radnog odnosa izriče se za sledeće povrede radnih obaveza:

1) neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza;

2) nezakonito raspolaganje sredstvima;

3) neostvarivanje predviđenih rezultata rada iz neopravdanih razloga u periodu od tri meseca uzastopno;

4) povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija, kao i povreda propisa i nepreduzimanje mera radi zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine;

5) zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja;

6) odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom ili opštim aktom;

7) zloupotreba prava korišćenja bolovanja;

8) ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršavanje radnih obaveza;

9) odbijanje zaposlenog da obavlja poslove radnog mesta na kome je raspoređen;

10) necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada;

11) falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata;

12) povreda radne obaveze koja predstavlja krivično delo.

Mera prestanka radnog odnosa izriče se i za druge povrede radnih obaveza utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom.

Kolektivnim ugovorom bliže se utvrđuju okolnosti pod kojima će se povrede navedene u st. 1 i 2 ovog člana smatrati povredom radne obaveze za koju se izriče mera prestanka radnog odnosa, u skladu s prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koji obavlja pojedini zaposleni.

6) Udaljenje zaposlenog

Član 102

Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa radnog mesta ili sa rada:

1) ako je protiv njega pokrenut postupak zbog povrede radne obaveze za koju se izriče mera prestanka radnog odnosa;

2) ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.

Okolnosti koje mogu da budu osnov za udaljenje zaposlenog, u smislu stava 1 ovog člana, utvrđuju se kolektivnim ugovorom.

Član 103

Zaposleni koji je privremeno udaljen sa radnog mesta u slučajevima iz člana 102 ovog zakona privremeno se raspoređuje na drugo radno mesto koje odgovara njegovom stepenu stručne spreme određene vrste zanimanja, a ako takvog radnog mesta nema, raspoređuje se na radno mesto za koje se zahteva neposredno niži stepen stručne spreme određene vrste zanimanja.

Zaposleni koji je privremeno raspoređen u smislu stava 1 ovog člana ima pravo na zaradu utvrđenu za radno mesto na kome je raspoređen.

Privremeno udaljenje zaposlenog sa radnog mesta ili sa rada može trajati do konačnosti odluke o utvrđivanju odgovornosti zaposlenog zbog povrede radne obaveze.

Član 104

Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

Član 105

Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 102 i 104 ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne trećine, a ako izdržava porodicu u visini jedne polovine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 104 ovog zakona, isplaćuje se na teret organa koji je naredio pritvor.

Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu stava 1 ovog člana i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečan porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu je pripadala naknada, i to:

1) ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;

2) ako zaposlenom ne bude izrečena mera prestanka radnog odnosa.

7) Materijalna odgovornost

Član 106

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu.

Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.

Ako se za svakog zaposlenog iz stava 2 ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni iz tog stava podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.

Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi s radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.

Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje utvrđuje posebna komisija koju obrazuje nadležni organ poslodavca.

Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbom stava 6 ovog člana, o šteti odlučuje nadležni sud.

Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.

1) Slučajevi prestanka radnog odnosa

Član 107

Zaposlenom, po njegovoj volji, prestaje radni odnos:

1) ako pismeno izjavi da želi da raskine radni odnos (ako otkaže ugovor o radu);

2) ako zaključi sporazum s poslodavcem o prestanku radnog odnosa.

Član 108

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje otkazom ugovora o radu, od strane poslodavca, i to:

1) ako je neopravdano izostao s posla pet radnih dana uzastopno, odnosno sedam radnih dana s prekidima u toku tri meseca;

2) istekom roka za koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme, u smislu člana 13, člana 14 stav 1 tač. 4), 5) i 8) i člana 15 ovog zakona;

3) ako ne pokaže odgovarajuće rezultate na probnom radu (član 17);

4) ako pripravnik ne položi stručni ispit (član 18);

5) ako odbije da radi na radnom mestu na kome je raspoređen u smislu člana 21 stav 1 i čl. 23 i 24 ovog zakona, ili u drugom mestu rada u smislu člana 21 stav 2 ovog zakona;

6) kad nema radnog mesta na kome može da bude raspoređen u smislu člana 23 ovog zakona;

7) kad mu se obezbedi da radi puno radno vreme u smislu člana 26 stav 1 tač. 1 do 3 ovog zakona;

8) ako mu se isplati jednokratna novčana naknada u smislu člana 33 ovog zakona;

9) kad mu se isplati otpremnina u smislu člana 34 ovog zakona;

10) ako se ne vrati na rad u roku od 30 dana u smislu člana 62 ovog zakona, odnosno ako se lice izabrano na državnu ili drugu javnu funkciju ne vrati na rad u roku od 30 dana po proteku vremena za koje ostvaruje pravo na platu u skladu sa posebnim propisima;

11) ako se u roku od godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa utvrdi da je zasnovao radni odnos suprotno odredbama zakona;

12) ako je pri zasnivanju radnog odnosa prećutao ili dao neistinite podatke značajne za izvršenje poslova radi kojih je zasnovao radni odnos;

13) kad mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa;

14) ako radi bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, u smislu člana 132 ovog zakona.

Zaposlenom može da prestane radni odnos bez njegove volje:

1) ako je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika na određeno vreme u smislu člana 18 ovog zakona;

2) ako odbije da se radno angažuje u smislu člana 31 stav 1 ovog zakona.

Član 109

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca (po sili zakona) u sledećim slučajevima:

1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;

2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove i zadatke, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova i zadataka - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;

3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan s rada duže od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;

4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan s rada - danom početka primenjivanja te mere;

5) usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca u skladu sa zakonom.

Član 110

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca (po sili zakona) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godine staža osiguranja.

Direktor može da odluči da zaposleni koji je ispunio uslove iz stava 1 ovog člana, ostane u radnom odnosu, ako je to neophodno za obavljanje određenih poslova, a najduže do navršenih 67 godina života.

Odluku u smislu stava 2 ovog člana za direktora donosi organ koji ga bira ili postavlja.

Član 111

Radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu - danom dostavljanja otkaza ugovora o radu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na osnovu odluke nadležnog organa (nije zaključen ugovor o radu), radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja o prestanku radnog odnosa, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Otkaz ugovora o radu, odnosno rešenje o prestanku radnog odnosa dostavlja se zaposlenom u pisanom obliku i sadrži naročito: osnov prestanka radnog odnosa, obrazloženje i pouku o pravnom leku i pravima za vreme privremene nezaposlenosti.

2) Otkazni rok

Član 112

Zaposleni ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca od dana dostavljanja otkaza ugovora o radu, odnosno rešenja o prestanku radnog odnosa (otkazni rok) u slučaju:

1) kad se u roku od godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa utvrdi da je zasnovao radni odnos suprotno odredbama zakona;

2) kad je utvrđeno da nema sposobnosti za izvršavanje poslova radnog mesta na kome je raspoređen, ili kad ne ostvaruje predviđene rezultate rada, ako nema radnog mesta na kome može da bude raspoređen;

3) ako odbije da radi na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja;

4) u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Zaposleni može, u sporazumu sa nadležnim organom, da prestane sa radom i pre isteka vremena za koje je dužan da ostane na radu, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom.

Ako je zaposleni pozvan na vojnu vežbu, odnosno dosluženje vojnog roka do tri meseca, ili ako je postao privremeno nesposoban za rad u toku vremena za koje je dužan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teče po povratku sa vežbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene nesposobnosti za rad.

1) Oblici zaštite prava zaposlenih

Član 113

Radi zaštite pojedinačnih prava iz radnog odnosa zaposleni može da se obrati arbitraži za radne sporove, nadležnom sudu, sindikatu, inspekcijskim organima i drugim organima, u skladu sa zakonom.

Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.

Član 114

Zaposleni koji nije zadovoljan otkazom ugovora o radu, odnosno konačnim rešenjem nadležnog organa kojim je odlučeno o njegovom pravu, obavezi ili odgovornosti, ima pravo da pokrene spor kod nadležnog suda radi zaštite svojih prava, u roku od 15 dana od dana dostavljanja otkaza ugovora o radu, odnosno rešenja.

Konačno rešenje u smislu stava 1 ovog člana je rešenje direktora doneto u prvom stepenu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Pravnosnažnu odluku suda donetu u postupku za zaštitu prava zaposlenog poslodavac je dužan da izvrši u roku od 15 dana od dana dostavljanja, ako u sudskoj odluci nije određen drugi rok.

2) Arbitraža za radne sporove

Član 115

Arbitraža za radne sporove (u daljem tekstu: arbitraža):

1) posreduje i pruža pomoć u sporazumnom rešavanju spornog pitanja iz konačnog rešenja nadležnog organa kojim je odlučeno o pojedinačnom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog;

2) posreduje i pruža pomoć u sporovima koji nastanu u postupku zaključivanja, promene i primene kolektivnih ugovora.

Član 116

Arbitraža za sporove iz člana 115 tačka 1) ovog zakona i za sporove koji nastanu u postupku zaključivanja, promene i primene pojedinačnih kolektivnih ugovora obrazuje se za teritoriju jedne ili više opština, odnosno grada.

Arbitraža iz stava 1 ovog člana može imati više arbitražnih veća.

Arbitraža, odnosno arbitražno veće je sastavljeno od tri člana, i to: jedan predstavnik sindikata obrazovanog na nivou opštine, odnosno grada, jedan predstavnik regionalne privredne komore i jedan predstavnik poslodavca kod koga je nastao spor.

Arbitražu za sporove koji nastanu u postupku zaključivanja, promene i primene opšteg i posebnih kolektivnih ugovora obrazuju učesnici tih kolektivnih ugovora.

Član 117

Postupak pred arbitražom pokreće se na zahtev sindikata kod poslodavca, zaposlenog ili poslodavca, odnosno jednog ili više učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora ili poslodavca.

Poslodavac, zaposleni, odnosno sindikat ili učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora mogu da podnesu zahtev za pokretanje postupka pred arbitražom, najdocnije u roku od osam dana od dana nastanka spora, odnosno od dana dostavljanja konačnog rešenja kojim je odlučeno o pojedinačnom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog.

Član 118

Postupak pred arbitražom je hitan. Arbitraža je dužna, najdocnije u roku od osam dana od dana dostavljanja zahteva, da pokrene postupak, a sporazum o spornom pitanju može postići najdocnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Dok traje postupak pred arbitražom rokovi za pokretanje spora pred nadležnim sudom ne teku.

Odluka o postignutom sporazumu pred arbitražom ima snagu sudskog poravnanja.

Član 119

Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom, uređuju se prava i obaveze zaposlenog i poslodavca iz oblasti rada i radnih odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.

Kolektivni ugovor ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Ako kolektivni ugovor takve odredbe sadrži, one su ništave, a umesto njih primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona.

Član 120

Kolektivni ugovori su opšti, posebni i pojedinačni.

Opšti kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju Republike i odnosi se na sve zaposlene i poslodavce.

Posebni kolektivni ugovori se zaključuju za grane, grupe, odnosno podgrupe, za teritoriju Republike i primenjuju se na sve zaposlene i poslodavce u grani, grupi, odnosno podgrupi.

Pojedinačni kolektivni ugovor zaključuje se kod poslodavca i primenjuje se na sve zaposlene kod poslodavca.

Opšti i posebni kolektivni ugovori mogu se i neposredno primenjivati, ako je to njima predviđeno.

Posebnim, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava ili nepovoljniji uslovi rada nego što je to utvrđeno u opštem, odnosno posebnom kolektivnom ugovoru.

Prava i obaveze iz rada i po osnovu rada lica koja samostalno obavljaju umetničku ili kulturnu delatnost (slobodni umetnici) utvrđuju se u skladu sa posebnim kolektivnim ugovorom koji zaključuju sindikat slobodnih umetnika i nadležni organ Privredne komore Srbije. Ovaj kolektivni ugovor primenjuje se na sve slobodne umetnike i poslodavce koji ih angažuju.

Član 121

Opštim kolektivnim ugovorom uređuju se osnovna načela za određivanje zarada zaposlenih, dodaci na zaradu, naknade zarade, ostala primanja i druga prava, obaveze i odgovornosti iz rada i radnih odnosa, u skladu sa zakonom.

Posebnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se cena rada za najjednostavniji rad i cene rada za tipična radna mesta, osnovni elementi za određivanje zarada zaposlenih i uređuju druga prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

Ako su zakonom uređena pitanja koja se odnose na plate zaposlenih u državnim organima i organizacijama i organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ta pitanja neće se uređivati posebnim kolektivnim ugovorom za ove organe i organizacije.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se cena rada za najjednostavniji rad i cene rada radnih mesta, elementi za određivanje zarada zaposlenih i uređuju druga prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

Član 122

Kod poslodavca kod koga nije organizovan sindikat pitanja i odnosi koji se, po ovom zakonu, uređuju pojedinačnim kolektivnim ugovorom uređuju se opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, opštim i posebnim kolektivnim ugovorom.

Član 123

Opšti kolektivni ugovor zaključuju nadležni organ saveza sindikata koji je većinski u Republici, nadležni organ Privredne komore Srbije i Vlada Republike Srbije.

Poseban kolektivni ugovor zaključuju:

1) za poslodavca - ovlašćena organizacija sindikata i nadležni organ Privredne komore Srbije ili drugog odgovarajućeg udruženja poslodavca;

2) za javna preduzeća čiji je osnivač Republika - ovlašćena organizacija sindikata i Vlada Republike Srbije, a za druga javna preduzeća - ovlašćena organizacija sindikata, osnivač i nadležni organ Privredne komore Srbije;

3) za javne službe u kojima se zarade finansiraju iz budžeta Republike - ovlašćena organizacija sindikata i Vlada Republike Srbije, a za druge javne službe - ovlašćena organizacija sindikata i osnivač;

4) za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja - ovlašćena organizacija sindikata, upravni odbori tih organizacija i Vlada Republike Srbije;

5) za državne organe i organizacije i organe i organizacije jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave - ovlašćena organizacija sindikata i Vlada Republike Srbije;

6) za političke i sindikalne organizacije i udruženja građana i druga udruženja - ovlašćena organizacija sindikata i predstavnici poslodavaca;

7) za strana fizička i pravna lica (ambasade, diplomatsko-konzularna predstavništva, predstavništva stranih firmi i dr.) - ovlašćena organizacija sindikata i predstavnici poslodavaca.

Pojedinačni kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju ovlašćena organizacija sindikata i direktor, odnosno poslodavac.

Pojedinačni kolektivni ugovor u javnom preduzeću, odnosno drugoj javnoj službi, čiji je osnivač Republika, zaključuju ovlašćena organizacija sindikata, direktor i Vlada Republike Srbije, a za druga javna preduzeća i javne službe - ovlašćena organizacija sindikata, direktor i osnivač ili organ koga on ovlasti.

Pojedinačni kolektivni ugovor iz stava 4 ovog člana u ustanovi koja veći deo ukupnog prihoda ostvaruje na tržištu, zaključuju ovlašćena organizacija sindikata i direktor.

Član 124

Ovlašćena organizacija sindikata, u smislu ovog zakona, jeste organizacija sindikata registrovana kod nadležnog organa u koju je učlanjena većina sindikalno organizovanih zaposlenih.

U postupku pregovaranja radi zaključivanja posebnog, odnosno pojedinačnog kolektivnog ugovora, ovlašćena organizacija sindikata iz stava 1 ovog člana dužna je da sa organizacijom sindikata u koju je učlanjena manjina sindikalno organizovanih zaposlenih koja je registrovana kod nadležnog organa, ostvari odgovarajuću saradnju, radi izražavanja interesa zaposlenih koji su u nju učlanjeni.

Član 125

Kolektivni ugovor je zaključen kad ga potpišu ovlašćeni predstavnici svih učesnika.

Opšti kolektivni ugovor, posebni kolektivni ugovori, kao i pojedinačni kolektivni ugovori za javna preduzeća čiji je osnivač Republika i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i njihove izmene, odnosno dopune, registruju se kod ministarstva nadležnog za poslove rada i objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Način objavljivanja ostalih kolektivnih ugovora uređuje se tim ugovorima.

Član 126

Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora, spor se rešava mirnim putem.

Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora rešava posebno telo koje obrazuju učesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana pokretanja spora.

Sastav, način rada i pravno dejstvo odluka posebnog tela iz stava 2 ovog člana uređuje se kolektivnim ugovorom.

Član 127

Kolektivni ugovor prestaje da važi istekom vremena na koje je zaključen.

Važenje kolektivnog ugovora može se produžiti sporazumom učesnika, koji se zaključuje najdocnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora.

Važenje kolektivnog ugovora zaključenog na neodređeno vreme može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom, na način utvrđen tim ugovorom.

U slučaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, ako zakonom nije drukčije određeno, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najdocnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.

Po isteku roka iz stava 4 ovog člana, kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju.

1) Obavezno zasnivanje radnog odnosa

Član 128

Preduzeća su dužna da imaju najmanje dva lica u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom.

Obavezu iz stava 1 ovog člana imaju i ugostiteljske i trgovinske radnje koje obavljaju delatnost u naseljenim mestima koja su sedišta opština, odnosno gradova, ili na teritoriji grada Beograda osim seoskih naselja na teritoriji grada Beograda.

U ukupan broj lica u radnom odnosu u smislu st. 1 i 2 ovog člana računaju se i osnivači preduzeća, odnosno radnje, koji u njima rade i po tom osnovu su obavezno socijalno osigurani.

Vlada Republike Srbije utvrđuje koja se naseljena mesta na teritoriji grada Beograda smatraju seoskim naseljima u smislu stava 2 ovog člana.

2) Zajedničke odredbe o radu van radnog odnosa

Član 129

Poslodavac može za obavljanje određenih poslova, za koje se ne zasniva radni odnos, da zaključi ugovor sa određenim licem, i to:

1) ugovor o volonterskom radu;

2) ugovor o dopunskom radu;

3) ugovor o privremenim i povremenim poslovima;

4) ugovor o obavljanju određenih poslova van prostorija poslodavca;

5) ugovor o delu;

6) ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova preko omladinske i studentske zadruge.

Ugovori iz stava 1 ovog člana zaključuju se u pisanom obliku i sadrže naročito: vrstu, način, rok izvršenja posla i način utvrđivanja naknade za rad, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o ugovorima iz stava 1 ovog člana.

Član 130

Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu člana 129 ovog zakona ima pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja.

Pravo na penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje imaju lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ili poslove van prostorija poslodavca (član 129 stav 1 tač. 3) i 4) ovog zakona).

Obveznik uplate doprinosa iz st. 1 i 2 ovog člana je poslodavac.

3) Volonterski rad

Član 131

Poslodavac može da zaključi ugovor o volonterskom radu:

1) sa nezaposlenim licem, radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad;

2) sa licem koje želi da se stručno usavrši i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije.

Poslodavac može licu iz stava 1 ovog člana da obezbedi naknadu zarade i druga prava, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

4) Dopunski rad

Član 132

Zaposleni može, uz saglasnost nadležnog organa poslodavca kod koga radi puno radno vreme, da radi još kod jednog poslodavca, najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Poslodavac može da primi zaposlenog da radi u smislu stava 1 ovog člana, samo ako se za obavljanje tih poslova na prethodno raspisan oglas ne javi lice koje ispunjava uslove za rad na određenom radnom mestu utvrđene zakonom, odnosno opštim aktom.

Ako poslodavac primi na rad lice u smislu stava 1 ovog člana, dužan je da svakih 12 meseci raspisuje oglas - dok se ne javi lice koje ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu.

5) Privremeni i povremeni poslovi

Član 133

Poslodavac može, za obavljanje privremenih i povremenih poslova koji su iz delatnosti poslodavca da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

Privremeni i povremeni poslovi su poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da za njih nije utvrđeno posebno radno mesto i traju najduže 90 radnih dana u kalendarskoj godini.

6) Rad van prostorija poslodavca

Član 134

Poslodavac može da zaključi ugovor radi izrade određenih predmeta i pružanja usluga van prostorija poslodavca, ako obavljanje tih poslova ne zahteva radno mesto.

Lice koje radi van prostorija poslodavca izradu predmeta, odnosno pružanje usluga (izrada predmeta domaće radinosti, skupljanje sekundarnih sirovina, prodaja knjiga, brošura, novina, pružanje usluga na računaru) može da obavlja lično ili sa članovima uže porodice, a u ime i za račun poslodavca.

Članovima uže porodice u smislu stava 2 ovog člana smatraju se bračni drug i deca.

7) Ugovor o delu

Član 135

Poslodavac može da zaključi ugovor o obavljanju poslova koji su van delatnosti poslodavca, kao što je ugovor koji se zaključuje po propisima o autorskom pravu, ugovor koji ima za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

8) Radna knjižica

Član 136

Zaposleni ima radnu knjižicu.

Radna knjižica je javna isprava.

Radnu knjižicu izdaje nadležni organ opštinske uprave.

Poslodavac je dužan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjižicu na dan prestanka radnog odnosa.

U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

Član 137

U ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, direktor:

1) donosi opšti akt kojim se utvrđuju radna mesta, vrsta i stepen stručne spreme i drugi uslovi za rad na određenom radnom mestu (član 7);

2) vrši izbor između prijavljenih kandidata (član 10);

3) zaključuje ugovor o radu (član 11);

4) zaključuje sporazum o raspoređivanju zaposlenog (član 22);

5) donosi rešenje o raspoređivanju zaposlenog (član 25);

6) zaključuje sporazum o preuzimanju (član 26 stav 1 tačka 2) i član 32 stav 2);

7) zaključuje sporazum u smislu člana 39 ovog zakona;

8) utvrđuje potrebu i obim uvođenja dežurstva (član 44 stav 3);

9) donosi rešenje o radu dužem od punog radnog vremena (čl. 44 do 46);

10) donosi rešenje o rasporedu radnog vremena (član 47 stav 1);

11) donosi rešenje o preraspodeli radnog vremena (član 48);

12) donosi rešenje o odmorima i odsustvima (čl. 50 do 53, 55 do 57, 59, 61 i 62);

13) donosi rešenje o korišćenju prava na porodiljsko odsustvo i odsustvu radi posebne nege deteta (čl. 79 do 82, 84 do 86);

14) pokreće, vodi disciplinski postupak i izriče disciplinske mere (čl. 88, 90 do 97);

15) donosi rešenje o udaljenju zaposlenog (čl. 102 i 104);

16) obrazuje komisiju iz člana 106 stav 6 ovog zakona;

17) otkazuje ugovor o radu, odnosno donosi rešenje o prestanku radnog odnosa (čl. 108 do 110);

18) donosi rešenje da zaposleni ostane u radnom odnosu u smislu člana 110 stav 2 ovog zakona;

19) zaključuje sporazum iz člana 112 stav 2 ovog zakona;

20) zaključuje ugovore iz člana 129 ovog zakona;

21) daje saglasnost da zaposleni radi do jedne trećine punog radnog vremena (član 132).

Ovlašćenja iz stava 1 tač. 3) i 4) i tač. 7) do 16) ovog člana, direktor može da prenese pisanim putem na zaposlenog sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.

Član 138

Nadzor nad primenom ovog zakona i drugih propisa o radnim odnosima i odredaba kolektivnih ugovora, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši ministarstvo nadležno za poslove rada preko inspektora rada.

Član 139

Poslodavac je dužan da u poslovnim prostorijama ima za svakog zaposlenog zaključen ugovor o radu ili drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, odnosno drugi ugovor ili akt o radnom angažovanju, kao i prijavu na obavezno socijalno osiguranje.

Član 140

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu, odnosno direktoru, da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona ili kolektivnih ugovora, odnosno opštih akata i ugovora o radu.

Poslodavac je dužan da, najdocnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 1 ovog člana, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.

Inspektor rada zabraniće obavljanje delatnosti poslodavcu:

1) ako sa zaposlenim nije zaključio ugovor o radu (član 11), odnosno drugi ugovor iz člana 129 ovog zakona;

2) ako nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje;

3) ako nije zasnovao radni odnos sa najmanje dva zaposlena, u smislu člana 128 ovog zakona.

Organizacija nadležna za poslove platnog prometa dužna je da, najkasnije do kraja tekućeg meseca, obavesti nadležnog inspektora rada o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarade, odnosno minimalne zarade za prethodni mesec.

Obaveštenje iz stava 4 ovog člana dostavlja se inspektoru rada prema sedištu poslodavca.

Ako inspektor rada u postupku kontrole utvrdi da poslodavac nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu, kao i ako je isplatio zaradu suprotno odredbama člana 64v stav 2 ovog zakona, a raspolagao je sredstvima za isplatu na računu, zabraniće obavljanje delatnosti poslodavcu.

Zabrana obavljanja delatnosti iz st. 3 i 6 ovog člana može trajati od 30 do 90 dana.

Žalba na rešenje iz st. 3 i 6 ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kad nađe da je poslodavac, odnosno direktor, povredom zakona ili drugih propisa, kojima se uređuju radni odnosi, izvršio prekršaj.

Član 141

Ako inspektor rada nađe da je konačnom odlukom nadležnog organa očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje te odluke do donošenja pravnosnažne odluke suda.

Ako zaposleni podnese zahtev za odlaganje rešenja o prestanku rada, odnosno otkaza ugovora o radu ili raspoređivanju na određeno radno mesto, inspektor rada je dužan da po zahtevu zaposlenog donese pismeno rešenje i u slučaju kada ne nađe da je pravo zaposlenog očigledno povređeno.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja iz st. 1 i 2 ovog člana.

Protiv konačnog rešenja inspekcije rada iz st. 1 i 2 ovog člana ne može da se pokrene upravni spor.

Član 142

Novčanom kaznom od 2.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako ne omogući sindikatu da učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih ili ako pozove na odgovornost predstavnika sindikata, odnosno ako ga dovede u nepovoljniji položaj zbog sindikalnih aktivnosti (član 5);

2) ako zasnuje radni odnos sa licem koje ne ispunjava propisane uslove (član 7);

3) ako ne prijavi slobodno radno mesto i uslove za rad na tom radnom mestu organizaciji za zapošljavanje (član 9 stav 1);

4) ako zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme uskrati prava koja mu pripadaju po ovom zakonu (član 13 stav 5);

5) ako sa zaposlenim zasnuje radni odnos suprotno odredbama čl. 14 i 15 ovog zakona;

6) ako zaposlenog rasporedi suprotno odredbama čl. 21 do 25 ovog zakona;

7) ako utvrdi prestanak potrebe za radom zaposlenog suprotno odredbama čl. 26 do 28 ovog zakona;

8) ako donese odluku o prestanku radnog odnosa zaposlenom invalidu i pripadniku oružanih akcija suprotno odredbama ovog zakona (član 26 stav 4);

9) ako organizaciji za zapošljavanje i sindikatu ne dostavi program ostvarivanja prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba (član 29);

10) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu (član 34);

11) ako zaposlenom odredi duže radno vreme nego što je zakonom određeno (čl. 38 i 41);

12) ako zaposlenom odredi rad duži od punog radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona (čl. 44 do 46);

13) ako rasporedom radnog vremena ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva uzastopna radna dana i nedeljni odmor (čl. 50 do 52);

14) ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor (čl. 53 do 57) i odsustvovanje sa rada (čl. 59 i 60);

15) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad (član 62 st. 2 i 3);

16) ako zaposlenom ne isplati zaradu u roku utvrđenom u članu 64v ovog zakona;

17) ako odredi zaposlenom da radi suprotno odredbama člana 72 ovog zakona;

18) ako zaposlenog rasporedi suprotno odredbama člana 73 ovog zakona;

19) ako ne obezbedi posebnu zaštitu zaposlenom mlađem od 18 godina, ženi, kao i druga prava zaposlenoj majci za vreme trudnoće i porođaja, samohranom roditelju, ocu deteta, usvojiocu i staratelju (čl. 74 do 76, 78 do 86);

20) ako zaposlenog invalida ne rasporedi na odgovarajuće radno mesto, odnosno ako mu ne obezbedi druga prava u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (član 77);

21) ako o izrečenim disciplinskim merama ne vodi evidenciju (član 99 stav 1);

22) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona (čl. 102 i 104);

23) ako suprotno odredbama ovog zakona otkaže ugovor o radu, odnosno donese rešenje o prestanku radnog odnosa (čl. 108 do 110);

24) ako u određenom roku ne izvrši pravnosnažnu sudsku odluku donetu u postupku za zaštitu prava zaposlenog (član 114 stav 3);

25) ako ne vodi evidenciju o ugovorima iz člana 129 ovog zakona;

26) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu (član 136 stav 4);

27) ako u poslovnim prostorijama nema akta iz člana 139 ovog zakona;

28) ako ne postupi po rešenju inspektora rada iz člana 140 ovog zakona, odnosno ako ne obavesti inspektora u smislu stava 3 tog člana.

Novčanom kaznom od 300 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1 ovog člana i direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Novčanom kaznom od 1.000 do 100.000 dinara za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se poslodavac koji nema svojstvo pravnog lica.

Član 143

Novčanom kaznom od 10.000 dinara kazniće se za prekršaj na licu mesta poslodavac koji:

1) nije zaključio ugovor o radu iz člana 11 ovog zakona sa licem koje radi, ili nema drugi akt o zasnivanju radnog odnosa sa tim licem, odnosno ugovor iz člana 129 ovog zakona;

2) nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje (član 11 stav 1);

3) nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu ili je isplatio suprotno odredbama čl. 65 i 66 ovog zakona;

4) nema u radnom odnosu najmanje dva zaposlena (član 128);

5) zaposlenom nije obračunao i isplatio cenu rada radnog mesta za mesec za koji se vrši obračun i isplata zarade, u skladu sa pojedinačnim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom.

Novčanom kaznom od 1.000 dinara za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Novčanu kaznu iz st. 1 i 2 ovog člana naplaćuje inspektor rada na licu mesta.

Član 144

Zaposleni za čijim je radom prestala potreba na osnovu propisa koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji do tog dana nije ostvario ni jedno od prava utvrđeno tim propisima, prava po osnovu prestanka potrebe za radom zaposlenih ostvaruje u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izuzetno od stava 1 ovog člana, dokup staža u skladu sa odredbama člana 27 Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", br. 45/91, 18/92, 22/93, 53/93, 67/93, 34/94, 48/94, 49/95, 53/95, 24/96, 26/96 i 39/96) može se ostvariti najdocnije do 31. decembra 1996. godine.

Član 145

Odredbe člana 29a Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", br. 45/91, 18/92, 22/93, 53/93, 67/93, 34/94, 48/94, 49/95, 53/95, 24/96, 26/96 i 39/96) primenjivaće se do 30. juna 1997. godine, a odredbe člana 29b istog zakona primenjivaće se do 31. marta 1997. godine.

Član 146

Ako poslodavac nije u mogućnosti da isplati naknadu zarade za vreme plaćenog odsustva iz člana 29a Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", br. 45/91, 18/92, 22/93, 53/93, 67/93, 34/94, 48/94, 49/95, 53/95, 24/96, 26/96 i 39/96), naknada zarade može se isplatiti iz Fonda sredstava za isplatu najnižih zarada i naknada, u visini od 80% od garantovane neto zarade, u skladu sa kriterijumima Fonda.

Zakon o Fondu sredstava za isplatu najnižih zarada i naknada ("Službeni glasnik RS", broj 46/92) prestaje da važi 1. jula 1997. godine.

Fond sredstava za isplatu najnižih zarada i naknada (u daljem tekstu: Fond) osnovan Zakonom iz stava 1 ovog člana prestaje sa radom 1. jula 1997. godine.

Sredstva Fonda iz stava 2 ovog člana mogu se odobravati za isplatu garantovane neto zarade i naknade zarade zaključno sa isplatom za mesec mart 1997. godine, u skladu sa Zakonom iz stava 2 ovog člana i propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Sredstva odobrena za isplatu garantovane neto zarade i naknade zarade, čiji rok vraćanja dospeva po prestanku rada Fonda uplaćuju se u budžet Republike.

Član 147

Zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nije u celini iskoristio godišnji odmor za 1996. godinu, ima pravo da godišnji odmor za tu godinu koristi do 30. juna 1997. godine, po propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog zakona.

Član 148

Zaposlena - žena, otac deteta, usvojilac ili staratelj, koji na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste porodiljsko odsustvo utvrđeno po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, imaju pravo da to odsustvo nastave da koriste u skladu sa odredbama ovog zakona.

Lica iz stava 1 ovog člana koja na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste produženo porodiljsko odsustvo iz člana 53 stav 6 Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", br. 45/91, 18/92, 22/93, 53/93, 67/93, 34/94, 48/94, 49/95, 53/95, 24/96, 26/96 i 39/96), imaju pravo da to odsustvo koriste do isteka roka za koje im je to pravo utvrđeno nalazom nadležnog zdravstvenog organa.

Član 149

Zaposleni koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", broj 49/95) nisu u obavezi da zaključe ugovor o radu.

Zaposleni koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona zaključili ugovor o radu nisu obavezni da zaključe novi ugovor o radu.

Član 150

Kolektivni ugovori zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasiće se sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 151

Ovlašćuje se ministar nadležan za poslove rada da donese podzakonska akta kojima će propisati:

1) način upisa u registar sindikalnih organizacija (član 5);

2) bliže elemente ugovora o radu (član 11);

3) sadržinu obrasca za obračun garantovane neto zarade (član 68);

4) postupak i način izbora i rada arbitraže za radne sporove (član 115);

5) način i postupak registrovanja kolektivnih ugovora (član 125);

6) sadržinu radne knjižice, način unošenja podataka u radnu knjižicu i način vođenja registra o izdatim radnim knjižicama (član 136).

Član 152

Ovlašćuju se ministri nadležni za poslove rada i zdravlja, da sporazumno donesu podzakonski akt kojim će se propisati bliži kriterijumi za utvrđivanje neophodne posebne nege deteta (član 81).

Član 153

Do donošenja podzakonskih akata iz čl. 151 i 152 ovog zakona, ostaju na snazi:

1) Pravilnik o bližim elementima ugovora o radu ("Službeni glasnik RS", broj 50/95);

2) Pravilnik o upisu sindikalnih organizacija u registar ("Službeni glasnik RS" broj 50/95);

3) Pravilnik o bližim kriterijumima za utvrđivanje neophodne pojačane majčine nege deteta do tri godine starosti ("Službeni glasnik SRS", broj 19/79);

4) Pravilnik o radnoj knjižici ("Službeni glasnik SRS", broj 28/82);

5) Uputstvo o registraciji kolektivnih ugovora ("Službeni glasnik RS", broj 11/90);

6) Pravilnik o sadržini obrasca za obračun garantovane neto zarade ("Službeni glasnik RS", broj 1/96).

Član 154

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1) Zakon o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", br. 45/91, 18/92, 22/93, 53/93, 67/93, 34/94, 48/94, 49/95, 53/95, 24/96, 26/96 i 39/96);

2) odredbe člana 2a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Službeni glasnik SRS", br. 23/77, 13/90 i "Službeni glasnik RS", broj 78/91).

Član 155

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o radnim odnosima

("Sl. glasnik RS", br. 28/2001)