ODLUKA
O UTVRĐIVANJU PROGRAMA ZA REGULISANJE UNUTRAŠNJIH DUGOVA

("Sl. glasnik RS", br. 31/2001)

1. Utvrđuje se Program za regulisanje unutrašnjih dugova koji je, shodno Odluci Vlade Republike Srbije od 12. aprila 2001. godine, sačinila Komisija za regulisanje unutrašnjih dugova.

2. Program za regulisanje unutrašnjih dugova odštampan je uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

3. Obavezuje se Komisija za regulisanje unutrašnjih dugova da svakog meseca - do okončanja primene Programa dostavlja Vladi Republike Srbije izveštavaj o njegovom sprovođenju.

4. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

PROGRAM
ZA REGULISANJE UNUTRAŠNJIH DUGOVA

1. Vlada Republike Srbije konstatuje da su zatečeni unutrašnji dugovi izuzetno veliki, u nekim slučajevima neusaglašeni i da se po pravilu neuredno servisiraju. Vlada Republike Srbije, ne zadirući u zakonsku regulativu i ugovorne odnose, smatra da je neophodno odmah pristupiti njihovom regulisanju sa ciljem da se ostvare uslovi za:

- regularno funkcionisanje privrede,

- nove investicije, uključujući i strana ulaganja,

- sprovođenje privatizacije i restrukturiranja preduzeća,

- restrukturiranje banaka,

- jačanje finansijske discipline.

2. Vlada Republike Srbije ocenjuje neophodnim da se regulišu svi dinarski i unutrašnji devizni dugovi pravnih lica i preduzetnika koji su dospeli za plaćanje zaključno sa 31. decembrom 2000. godine, a koji nisu nakon toga u potpunosti izmireni (u daljem tekstu: stari dugovi), podrazumevajući i revolvirane dugove nastale do tog datuma.

3. Radi obezbeđivanja uslova za regulisanje starih dugova, Vlada Republike Srbije će, u periodu od 1. juna do 31. avgusta 2001. godine, odložiti primenu utvrđenih privremenih zabrana raspolaganja sredstvima sa računa obveznika (tzv. "blokada" računa) po osnovu nenaplaćenih javnih prihoda dospelih pre 31. decembra 2000. godine. Vlada Republike Srbije će, kao poverilac, za period od 1. juna do 31. avgusta 2001. godine, zatražiti odlaganje izvršenja sudskih odluka odnosno pokretanja stečajnih postupaka prema dužnicima po osnovu starih dugova, ukoliko su dužnici uključeni u postupak regulisanja starog duga.

4. Vlada Republike Srbije ocenjuje da je neophodno da preduzeća, preduzetnici, banke i druga pravna lica koji su iz obligacionih odnosa poverioci za stare dugove, preduzmu mere i obezbede da se kod nosioca platnog prometa dužniku odloži primena blokade računa, kao i da se zastane sa izvršavanjem sudskih odluka, odnosno odloži pokretanje stečajnog postupka prema dužnicima uključenim u postupak regulisanja starih dugova za period od 1. juna do 31. avgusta 2001. godine.

5. Vlada Republike Srbije ocenjuje da je u cilju sveobuhvatnog regulisanja starih dugova neophodno da dužnici i poverioci odmah započnu sledeći postupak;

- dužnici, najkasnije do 11. juna 2001. godine, poveriocima podnose pisani zahtev za regulisanje dugova i dostavljaju neophodne podatke i dokumentaciju za utvrđivanje dugova i ocenu mogućnosti njihovog izmirenja. To uključuje i obavezu dužnika da poveriocima dostave podatke o poslovnim računima i subjektima (povezanim, solidarno odgovornim i svim drugim licima) preko kojih su do tog datuma eventualno, neposredno ili posredno realizovali potraživanja i plaćanja obaveza iz svog poslovanja;

- ako dužnik ne podnese zahtev poveriocima za regulisanje starih dugova i do 11. juna 2001. godine ne dostavi potpune i tačne podatke iz prethodne alineje, poverilac može da reaktivira blokadu računa dužnika kao i da primeni druge instrumente obezbeđenja plaćanja;

- usaglašavanje stanja potraživanja i dugova između poverilaca i dužnika na dan 31. decembra 2000. godine koji su se uključili u postupak neophodno je obaviti do 22. juna 2001. godine;

- učesnici u postupku, po osnovu usaglašenih dugova, do 25. juna 2001. godine podnose prijave Narodnoj banci Jugoslavije - Zavod za obračun i plaćanja za posebnu multilateralnu kompenzaciju za stare dugove koja će biti organizovana do kraja juna 2001. godine. Rezultati kompenzacije će biti dostavljeni učesnicima do 29. juna 2001. godine. Vlada Republike Srbije, Savezna vlada i drugi korisnici javnih prihoda na posebnoj multilateralnoj kompenzaciji za stare dugove učestvuju pod jedinstvenim računom;

- istovremeno sa pomenutim aktivnostima, dužnici, u saradnji sa poveriocima, pristupaju utvrđivanju uslova i modaliteta reprograma dugova. Reprogram će se zasnivati na srednjoročnom planu restrukturiranja koji će dužnici pripremiti u skladu sa Uputstvom koje će, najkasnije do 15. juna 2001. godine, sačiniti Ministarstvo za privredu i privatizaciju. Srednjoročni plan biće sastavni deo privatizacionog programa preduzeća. U slučajevima postojanja većeg broja značajnih poverilaca, radi efikasnijeg reprogramiranja dugova, preporučuje se formiranje odbora poverilaca. Vlada Republike Srbije preporučuje ostalim poveriocima da prihvate uslove reprograma koji su usaglašeni između dužnika i odbora poverilaca;

- Vlada Republike Srbije će, najkasnije do 17. jula 2001. godine, doneti Uredbu o reprogramu potraživanja po osnovu nenaplaćenih javnih prihoda dospelih do 31. decembra 2000. godine.

Regulisanje dugova prema bankama

6. Regulisanje starih dugova treba da dovede do određenog rasterećenja dužnika i to kroz:

- delimičan ili potpuni otpis potraživanja;

- poželjan način regulisanja dugova je znatan otpis starih dugovanja koji bi u većoj meri uvažavao ekonomske mogućnosti dužnika. Jedan od mogućih modaliteta otpisa je utvrđivanje novog stanja duga na osnovu preračuna u nemačke marke (DEM) uz primenu godišnje kamatne stope od 8% (detaljnije videti u Prilogu). Dugovi preduzeća prema bankama po osnovu provizija za date garancije po stranim kreditima, koje su obračunate u periodu od uvođenja sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - od 31. maja 1992. do 31. decembra 2000. godine, u celini se otpisuju. Otpis će se umanjiti za iznos stvarnih troškova koje je banka imala po osnovu navedenih garancija;

- naplatu iz imovine dužnika;

- utvrđivanje novih rokova otplate i perioda počeka kao i utvrđivanje novih kamatnih stopa u okviru reprograma;

- druge vidove regulisanja starih dugova.

Regulisanje dugova prema preduzećima

7. Vlada Republike Srbije preporučuje regulisanje starih dugova između preduzeća na sledeći način:

- otpis dela duga zavisno od mogućnosti njegove naplate i, u većini slučajeva, prema principu: što je stariji dug - sledi veći otpis. Takođe, preporučuje se otpis u celini dela kamate obračunate iznad nivoa inflacije, ukoliko je bila ugovorena;

- dužina perioda na koji bi se reprogramirao preostali dug kao i eventualno trajanje perioda počeka zavisili bi od veličine duga i očekivanih performansi dužnika;

- preporučuje se da se pri reprogramu ne obračunava kamatna stopa, a ako se to čini da ona ne bude veća od stope inflacije, merene preko stope rasta cena na malo.

8. Na način i pod uslovima iz tačke 7 ovog Programa regulišu se i stari dugovi korisnika javnih prihoda (odnosno njihovih organa ovlašćenih za zaključivanje ugovora) prema preduzećima i drugim pravnim licima.

Regulisanje dugova pravnih lica i preduzetnika po osnovu javnih prihoda

9. Vlada Republike Srbije i drugi korisnici javnih prihoda vršiće eventualno reprogram starih potraživanja samo za obveznike koji su u skladu sa ovim Programom zaključili sporazum o reprogramu starih dugova i potraživanja sa bankama, preduzećima i drugim pravnim licima najkasnije do 20. avgusta 2001. godine. Taj reprogram će se zasnivati na srednjoročnom planu restrukturiranja dužnika. Eventualno reprogramiranje starih dugova po osnovu poreza, doprinosa i drugih javnih prihoda uključivaće otpis dela kamata. Preostali deo starih dugova reprogramiraće se po kamatnoj stopi koja neće biti manja od kamatne stope po kojoj se zadužuje Vlada Republike Srbije. Ostali uslovi reprograma javnih prihoda odrediće se Uredbom Vlade Republike Srbije.

Prilog

a) Ukupni dugovi preduzeća i drugih pravnih lica prema bankama konvertovaće se u nemačke marke (DEM) (po komercijalnom kursu koji je važio na dan odobravanja kredita (puštanje kredita u tečaj).

b) Na iznos glavnog duga u nemačkim markama (DEM) primeniće se godišnja kamatna stopa od najviše 8% od dana nastanka dužničko-poverilačkog odnosa do 31. decembra 2000. godine. Banke mogu, pored kamate, jednokratno obračunati i nadoknadu za bankarske usluge, u visini od 1% od iznosa kredita.

v) Ukoliko u posmatranom periodu dužnik nije plaćao kamatu, obračunata kamata se pripisuje glavnom dugu.

g) Vrednost plaćenih kamata i glavnice, utvrdiće se po komercijalnom kursu na dan plaćanja i odbiti od ukupnog duga.

d) Iznos dugova u DEM koji je utvrđen na prethodni način pretvoriće se u dinarski dug po zvaničnom kursu na dan 31. decembra 2000. godine.

đ) Ukoliko je dužnik koristio deo kredita za kupovinu akcija banke, na taj deo kredita primenjuje se samo revalorizacija prema kretanju cena na malo. Obaveza preduzeća i ostalih pravnih lica preko navedenog iznosa će se otpisati.