I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Uverenja koja prate robu pri izvozu ili uvozu su:

1) uverenje o jugoslovenskom poreklu robe;

2) uverenje o činjenicama o kojima Privredna komora Jugoslavije, na osnovu ovlašćenja propisanih zakonom, vodi evidenciju;

3) uverenje o višoj sili;

4) uverenje o poreklu robe iz treće zemlje;

5) uverenje o robi koja se uvozi radi izvoza u okviru posla posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu;

6) uverenje o direktnoj pošiljci (uverenje da je roba prešla preko carinskog područja Jugoslavije i da je bila pod carinskim nadzorom);

7) uverenje o krajnjem korisniku za robu koja se uvozi;

8) uverenje o zdravstvenoj ispravnosti životinja, mesa, proizvoda i sirovina životinjskog porekla;

9) uverenje o bezbednosti, nutritivnim i senzornim svojstvima mesa, proizvoda i sirovina životinjskog porekla;

10) sertifikat o poreklu (sertifikat o autentičnosti).

Uverenja iz tač. 1 do 5 i tačke 7 stav 1 ovog člana izdaje Privredna komora Jugoslavije, na način koji utvrdi svojim aktom.

Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, uverenje o poreklu robe EUR 1 i uverenje o poreklu robe EUR 2 izdaje nadležna carinarnica.

Uverenje iz tačke 6 stav 1 ovog člana izdaje nadležna carinarnica.

Uverenja iz tač. 8 i 9 i sertifikat o poreklu iz tačke 10 ovog člana izdaje organ nadležan za poslove poljoprivrede.

Član 2

Overavanjem isprava, u smislu ove uredbe, smatra se overavanje faktura i drugih isprava koje prate robu pri izvozu.

1. Izdavanje uverenja o jugoslovenskom poreklu robe

Član 3

Uverenje o jugoslovenskom poreklu robe izdaje se na pismeni zahtev preduzeća, odnosno drugog pravnog lica (u daljem tekstu: preduzeće).

Uz zahtev iz stava 1 ovog člana, preduzeće je dužno da priloži i popunjeni obrazac uverenja o jugoslovenskom poreklu robe i pismenu izjavu proizvođača da je roba jugoslovenskog porekla.

Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, preduzeće koje je zaključilo ugovor o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, umesto pismene izjave proizvođača može uz zahtev podneti svoju pismenu izjavu da je roba jugoslovenskog porekla.

Član 4

Obrazac pismenog zahteva preduzeća i obrazac uverenja o jugoslovenskom poreklu robe jednoobrazni su za celu teritoriju Jugoslavije.

Član 5

Robom jugoslovenskog porekla, u smislu ove uredbe, smatra se roba koja je u potpunosti proizvedena u Jugoslaviji, i to:

1) sirovine i minerali koji se vade iz zemlje, vode, ili sa morskog dna, uključujući mineralna goriva i slične materijale, kao i rude metala;

2) biljni proizvodi i proizvodi šumarstva proizvedeni u Jugoslaviji;

3) živa stoka oplođena i uzgojena u Jugoslaviji;

4) proizvodi dobijeni od žive stoke iz tačke 3 ovog člana;

5) proizvodi lova i ribolova u Jugoslaviji;

6) proizvodi morskog ribarenja i drugi proizvodi mora koji su izvađeni jugoslovenskim brodovima ili su proizvedeni na tim brodovima;

7) roba upotrebljena za regeneraciju sirovina prikupljenih u Jugoslaviji;

8) otpaci industrijske proizvodnje u Jugoslaviji;

9) roba proizvedena u Jugoslaviji, isključivo od proizvoda iz tač. 1 do 8 ovog člana.

Član 6

Robom jugoslovenskog porekla, u smislu ove uredbe, smatra se i roba koja je proizvedena u Jugoslaviji od uvezene robe, kojoj su u tom procesu bitno promenjena prvobitna svojstva.

Smatra se da su bitno promenjena prvobitna svojstva robe iz stava 1 ovog člana:

1) ako se uvezena roba razvrstava u jedan tarifni broj Carinske tarife, a novoproizvedena roba - u drugi tarifni broj Carinske tarife;

2) ako dodatna vrednost na uvezenoj robi iznosi najmanje 50%, odnosno onoliko procenata od ukupne vrednosti novoproizvedene robe koji je odredila zemlja u koju se roba uvozi.

Prilikom utvrđivanja dodatne vrednosti iz tačke 2 stav 2 ovog člana, kao osnov uzima se cena uvezene robe u odnosu na cenu novoproizvedene robe - franko fabrika.

Član 7

Ne smatra se da su bitno promenjena prvobitna svojstva robe ako su na robi izvršeni sledeći radovi:

1) pakovanje i prepakivanje, bez obzira na to gde je ambalaža proizvedena;

2) deljenje većih količina na manje količine;

3) sortiranje, klasifikovanje, ispiranje i podela sečenjem i flaširanjem;

4) etiketiranje i obeležavanje;

5) konzerviranje za transport, odnosno uskladištenje;

6) slaganje u grupe.

Član 8

Izuzetno od odredaba čl. 5 i 6 ove uredbe, uverenje o jugoslovenskom poreklu robe može se dati i za robu koja po zahtevu inostranog partnera mora da ispunjava određene uslove.

2. Izdavanje ostalih uverenja

Član 9

Uverenja iz tač. 3 do 5 stav 1 člana 1 ove uredbe izdaju se na pismeni zahtev preduzeća, koje uz zahtev prilaže sledeće isprave:

1) uz uverenje o višoj sili - pismenu potvrdu o slučaju više sile koju izdaje nadležni organ opštine na čijoj se teritoriji viša sila dogodila;

2) uz uverenje o poreklu robe iz treće zemlje - originalno uverenje o poreklu robe koje je izdao nadležni organ zemlje porekla robe, i po potrebi, overilo diplomatsko, odnosno konzularno predstavništvo Savezne Republike Jugoslavije u toj zemlji.

3) uz uverenje o robi koja se uvozi radi izvoza (posao posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu) - overeni prepis odobrenja za obavljanje posla posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu.

Član 10

Uverenje o direktnoj pošiljci iz tačke 6 stav 1 člana 1 ove uredbe izdaje, na zahtev stranog uvoznika, ulazna, odnosno izlazna carinarnica.

Direktnom pošiljkom, u smislu ove uredbe, smatra se provoz robe preko teritorije Jugoslavije (tranzit) sa pretovarom ili privremenim uskladištenjem, odnosno bez pretovara ili privremenog uskladištenja ako roba ostaje pod carinskim nadzorom i ako se ne stavlja u promet.

Sa robom iz stava 1 ovog člana ne mogu se vršiti druge manipulacije osim istovara i utovara, deljenja robe na manje količine ili druge radnje potrebne da se roba sačuva od kvara ili oštećenja.

Član 11

Nadležna carinarnica može, po potrebi, zahtevati od podnosioca zahteva za izdavanje uverenja iz člana 3 ove uredbe dopunske isprave, proveravati tačnost podataka navedenih u tim ispravama i preko ovlašćenih stručnih lica (kontrolora) vršiti uvid u finansijsku ili drugu dokumentaciju i u proizvodnju robe.

Podaci u ispravama i drugi podaci iz stava 1 ovog člana smatraju se poverljivim.

Član 12

Uverenje iz člana 3 ove uredbe preduzeće je dužno da podnese uz carinsku deklaraciju prilikom izvoza robe.

3. Overavanje isprava

Član 13

Isprave iz člana 2 ove uredbe overavaju se na osnovu pismenog zahteva preduzeća.

Član 14

Savezna direkcija za promet proizvoda sa posebnom namenom (u daljem tekstu: Direkcija) daje, za poslove koje ona obavlja, uverenja iz tač. 2 do 5 stava 1 člana 1 ove uredbe i overava isprave koje prate robu pri izvozu.

Izuzetno, uverenja iz stava 1 ovog člana za poslove koje vrši Direkcija daje Privredna komora Jugoslavije, odnosno nadležna carinarnica na osnovu zahteva Direkcije. Uz zahtev se ne prilaže druga dokumentacija.

Član 15

Direktor Savezne uprave carina propisuje način popunjavanja i izdavanja uverenja o poreklu robe EUR 1 i uverenje o poreklu robe EUR 2 i postupak proveravanja podataka navedenih u tim uverenjima i drugim ispravama koje su priložene uz njih.

Savezni ministar nadležan za poslove poljoprivrede propisuje način popunjavanja i izdavanja uverenja, odnosno sertifikata iz tač. 8, 9 i 10 ove uredbe i postupak proveravanja podataka navedenih u tim uverenjima i drugim ispravama koje su priložene uz njih.

Član 16

Novčanom kaznom od 9.000 do 90.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće, odnosno drugo pravno lice ako u pismenom zahtevu, pismenoj izjavi, obrascu uverenja, odnosno ispravi koja se overava, ili dokumentaciji u vezi sa izdavanjem uverenja da netačne podatke (član 3 st. 2 i 3 i čl. 8 i 9).

Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 450 do 4.500 dinara i odgovorno lice u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu.

Član 17

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o izdavanju uverenja i overavanju isprava koje prate robu pri izvozu ili uvozu ("Službeni list SFRJ", br. 75/89 i 26/90).