ZAKONO VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU("Sl. list SRJ", br. 12/98, 5/99 - ispr., 44/99, 73/2000 i 70/2001) |
Prvi deo
OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom uređuju se uslovi za bezbedan vazdušni saobraćaj u vazdušnom prostoru Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: jugoslovenski vazdušni prostor) koji se odnose naročito na: vazduhoplove, aerodrome, vazduhoplovno ovlašćeno i vazduhoplovno stručno osoblje, obezbeđenje vazdušnog saobraćaja, javni avio-transport i druge delatnosti u vazdušnom saobraćaju, ispitivanje ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova, traganje za vazduhoplovom i spasavanje, ispitivanje udesa vazduhoplova, vazduhoplovnu inspekciju i prekršaje u vazdušnom saobraćaju.
Odredbe ovog zakona odnose se i na domaće državne vazduhoplove kao i na vojni deo mešovitog aerodroma, ako je to predviđeno ovim zakonom.
Preduzeće, drugo pravno lice, državni organi i preduzetnik koji proizvodi, ispituje, koristi i održava vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod, snabdeva vazduhoplov gorivom i mazivom, obavlja avio-transport, vrše usluge vazduhoplovom, pruža aerodromske usluge, odnosno koristi aerodrom i letilište, vrši stručnu obuku vazduhoplovnog osoblja i obezbeđenje vazdušnog saobraćaja dužni su da utvrde mere za zaštitu vazdušnog saobraćaja od nezakonitih radnji i sistem kvaliteta, kao i da obezbede trajno praćenje i kontrolu, naročito:
1) primenjivanja tehničkih propisa i drugih propisa u oblasti vazdušnog saobraćaja;
2) kvaliteta ugrađenog materijala i delova i proizvodnje, održavanja, obnove, opravke i izmene vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnih proizvoda;
3) obučenosti vazduhoplovnog osoblja i zdravstvenog stanja vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja;
4) radnog vremena, vremena letenja, broja poletanja i sletanja i odmora članova posade, kao i radnog vremena, trajanja dnevnog neprekidnog rada, trajanja smena i dnevnog odmora kontrolora letenja;
5) ispravnosti manevarskih površina i platformi, objekata, instalacija i uređaja koji služe za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova;
6) opreme i rada službe za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari, vatrogasne službe, službe hitne pomoći na aerodromu i službe za održavanje manevarskih površina, platformi, objekata, instalacija i uređaja koji služe za bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova;
7) opreme i snabdevanja vazduhoplova gorivom, kao i kvaliteta goriva;
8) kvaliteta usluga u obezbeđenju vazdušnog saobraćaja;
9) kvaliteta rada i kvaliteta održavanja tehničkih sistema, opreme, uređaja i objekata tehničkog obezbeđenja vazdušnog saobraćaja;
10) kvaliteta usluga u avio-transportu i drugim delatnostima u vazdušnom saobraćaju;
11) pripreme i planiranja letenja i korišćenja vazduhoplova.
Lica iz stava 1 ovog člana dužna su da vode evidenciju o obavljenoj kontroli iz tog stava.
Lica iz stava 1 ovog člana dužna su da saveznom inspektoratu nadležnom za poslove vazduhoplovne inspekcije prijave svaki događaj od značaja za bezbednost letenja i odstupanja od nivoa kvaliteta i da mu dostave podatke o urednosti i redovnosti javnog avio-transporta.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) vazdušni saobraćaj je letenje vazduhoplova ili kretanje vazduhoplova po manevarskim površinama i platformi aerodroma ili letilišta;
2) državni vazduhoplov je vojni vazduhoplov, vazduhoplov organa unutrašnjih poslova i carinski vazduhoplov;
3) vazdušni put je deo vazdušnog prostora, utvrđene širine, visine i pravca, određen za vazdušni saobraćaj;
4) granični koridor je deo vazdušnog puta iznad državne granice, određen za ulazak vazduhoplova u jugoslovenski vazdušni prostor i za izlazak iz tog prostora;
5) zabranjena zona je deo jugoslovenskog vazdušnog prostora, iznad određene oblasti, utvrđenih dimenzija, u kome je zabranjeno letenje vazduhoplova;
6) uslovno zabranjena zona je deo jugoslovenskog vazdušnog prostora iznad određene oblasti, utvrđenih dimenzija, u kome je letenje vazduhoplova ograničeno u skladu sa unapred određenim uslovima;
7) opasna zona je deo jugoslovenskog vazdušnog prostora iznad određene oblasti, utvrđenih dimenzija, u kome se u određenom vremenu mogu odvijati aktivnosti opasne za letenje vazduhoplova;
8) vazduhoplov je svaka naprava sa posadom koja leti ili se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
9) ultralaki vazduhoplov je ultralaki avion, ultralaka jedrilica, zmaj i paraglajder;
10) vazduhoplovni proizvod je materijal, delovi, uređaji i oprema koji se ugrađuju u vazduhoplov, kao i padobran;
11) akrobatsko letenje je namerno i naglo menjanje položaja vazduhoplova u letu u odnosu na zemlju promenom pravca, visine i brzine leta u svrhu obuke, sportskog letenja i ispitivanja karakteristika vazduhoplova;
12) vlasnik aerodroma, odnosno vazduhoplova je lice koje upravlja, koristi, održava i raspolaže aerodromom, odnosno vazduhoplovom;
13) korisnik aerodroma, odnosno vazduhoplova je lice koje koristi aerodrom odnosno vazduhoplov na osnovu ugovora o zakupu ili po drugom pravnom osnovu;
14) aerodrom je određena kopnena ili vodena površina, sa manevarskim površinama, platformama, objektima, uređajima i instalacijama namenjenim za bezbedno kretanje, poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova;
15) vazduhoplovno pristanište je aerodrom ili deo aerodroma osposobljen i otvoren za javni avio-transport;
16) mešoviti aerodrom je aerodrom koji se koristi i za vojno i za civilno letenje;
17) vreme u kome je vazduhoplovno pristanište otvoreno je vreme od početka do završetka rada službi utvrđenih ovim zakonom;
18) letilište je određena kopnena ili vodena površina koja ispunjava propisane uslove za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova koji se, po pravilu, koriste u poljoprivredi i šumarstvu, kao i za sportske aktivnosti;
19) teren je kopnena površina koja zadovoljava uslove za povremeno obavljanje sportskih aktivnosti sa zmajem bez motora, paraglajderom, padobranom i balonom, kao i za poletanje i sletanje helikopterom radi intervencije i pružanja pomoći;
20) aerodrom opredeljenja je aerodrom na kome vazduhoplov završava let prema utvrđenom planu leta;
21) alternativni aerodrom je aerodrom određen planom leta, na koji vazduhoplov treba ili može da sleti ako iz bilo kog razloga ne može da sleti na aerodrom opredeljenja;
22) platforma je deo aerodroma određen za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari, snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom i parkiranje, boravak i održavanje vazduhoplova koji ne ometaju obavljanje saobraćaja na aerodromu;
23) manevarska površina je deo aerodroma ili letilišta određen za poletanje i sletanje vazduhoplova i kretanje vazduhoplova na zemlji u vezi sa poletanjem i sletanjem, isključujući i platforme;
24) poletno-sletna staza je površina na zemlji, vodi ili objektu, namenjena za poletanje i sletanje vazduhoplova;
25) staza za voženje je staza aerodroma ili letilišta na zemlji određena za kretanje vazduhoplova na zemlji i za povezivanje delova aerodroma;
26) područje aerodroma je prostor određen površinama za ograničavanje prepreka;
27) dozvola je isprava kojom se potvrđuje da je lice koje spada u vazduhoplovno ovlašćeno osoblje obučeno da obavlja određene stručne poslove;
28) obučenost je nivo znanja i sposobnosti za obavljanje posebnih stručnih poslova u vazdušnom saobraćaju kojom se ne stiče stepen stručne spreme;
29) potvrda o obučenosti je isprava kojom se potvrđuje da je lice koje spada u vazduhoplovno stručno osoblje osposobljeno da obavlja određene stručne poslove;
30) ovlašćenje je sastavni deo dozvole, ili je upisano u dozvolu, kojim su utvrđeni posebni poslovi i prava imaoca dozvole;
31) regulisanje protoka saobraćaja je usaglašavanje zahteva vazdušnog saobraćaja sa raspoloživim mogućnostima obezbeđenja vazdušnog saobraćaja;
32) kontrolisana zona je deo kontrolisanog vazdušnog prostora od površine zemlje do utvrđenih gornjih granica;
33) saobraćajna zona aerodroma je vazdušni prostor oko aerodroma, određenih dimenzija, za zaštitu aerodromskog saobraćaja;
34) plan leta je skup podataka o nameravanom letu ili delu leta vazduhoplova;
35) meteorološko osmatranje je merenje ili vizuelna procena jednog ili više meteoroloških elemenata;
36) meteorološka informacija je meteorološki izveštaj, analiza, prognoza ili neka druga poruka koja se odnosi na postojeće ili očekivane meteorološke uslove;
37) meteorološka prognoza je izveštaj o očekivanim meteorološkim uslovima za određeni trenutak ili period i za određenu oblast ili deo vazdušnog prostora;
38) meteorološko upozorenje je izveštaj o osmotrenim ili očekivanim meteorološkim uslovima koji mogu ugroziti bezbednost vazduhoplova u letu i na zemlji;
39) spasavanje je pružanje pomoći posadi i putnicima vazduhoplova koji je pretrpeo udes ili nezgodu i licima na zemlji nastradalim od udesa vazduhoplova;
40) opasno približavanje vazduhoplova je međusobni položaj vazduhoplova iz koga je mogao da proistekne sudar ili zbog koga su jedan kapetan ili kapetani tih vazduhoplova morali preduzeti manevar za izbegavanje sudara;
41) opasno približavanje vazduhoplova preprekama na zemlji ili preprekama na manevarskim površinama je položaj vazduhoplova iz koga je mogao da proistekne sudar sa preprekom ili zbog koga kapetan vazduhoplova mora da preduzme manevar za izbegavanje sudara;
42) udes vazduhoplova je događaj koji nastupi od trenutka kada je jedno lice ili više lica ukrcano u vazduhoplov kojim treba da se obavi let do trenutka njihovog iskrcavanja, a ima za posledicu smrt ili tešku telesnu povredu lica u vazduhoplovu ili van njega, uništenje vazduhoplova, nestanak vazduhoplova, oštećenje osnovne konstrukcije vazduhoplova ili veće oštećenje imovine trećeg lica;
43) nezgoda vazduhoplova je događaj koji nastupi od trenutka kada je jedno lice ili više lica ukrcano u vazduhoplov kojim treba da se obavi let do trenutka njihovog iskrcavanja, a ima za posledicu oštećenje delova vazduhoplova ili pogonske grupe, lakšu telesnu povredu lica u vazduhoplovu ili van njega ili manje oštećenje imovine trećeg lica;
44) javni avio-transport je letenje radi prevoza putnika i stvari (prtljag, roba i pošta);
45) redovni javni avio-transport je prevoz putnika i stvari u domaćem i međunarodnom saobraćaju koji je pod jednakim uslovima dostupan svakom, a koji se vrši na unapred utvrđenim linijama, po utvrđenom redu letenja, po cenama i pod opštim uslovima prevoza koji su objavljeni;
46) čarter prevoz je vanredni javni avio-transport putnika i stvari koji se obavlja pod posebno utvrđenim uslovima kao pojedinačan let ili serija letova;
47) avio-taksi je pojedinačan vanredni javni avio-transport putnika i stvari pod posebno utvrđenim uslovima;
48) panoramsko letenje je vanredni javni avio-transport u kome se letovi vrše po određenoj ruti, radi razgledanja iz vazduha;
49) linija u redovnom javnom avio-transportu je let u jednom smeru između aerodroma prvog poletanja i aerodroma krajnjeg odredišta;
50) red letenja je utvrđeno vreme poletanja i sletanja vazduhoplova u redovnom javnom avio-transportu;
51) vanredni događaj je svaki događaj zbog kog je moglo da dođe do ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja, a posledica nije nastupila.
Tehnički propisi iz oblasti vazdušnog saobraćaja objavljuju se u službenom glasilu Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: SRJ), a tehnička pravila i uputstva, u posebnoj publikaciji saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja - Zborniku vazduhoplovno-tehničkih pravila.
Odredbe ovog zakona i drugih propisa koji se odnose na međunarodni vazdušni saobraćaj ili su od značaja za letenje objavljuju se u službenim vazduhoplovnim publikacijama savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja.
U službenim vazduhoplovnim publikacijama objavljuju se odredbe propisa koji odstupaju od standarda Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO), uz obaveštenje od koga se standarda odstupa.
U službenim vazduhoplovnim publikacijama mogu se objaviti i drugi podaci od značaja za vazdušni saobraćaj.
Službene vazduhoplovne publikacije su: Zbornik vazduhoplovnih informacija (AIP), Vazduhoplovni informativni cirkular (AIC), Hitna vazduhoplovna obaveštenja (NOTAM) i Pretpoletni informativni bilteni (PIB).
Preduzeće i drugo pravno lice, državni organ i preduzetnik koji obavljaju poslove od značaja za vazdušni saobraćaj dužni su da saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja dostavljaju podatke od značaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdušnog saobraćaja radi objavljivanja u službenim vazduhoplovnim publikacijama.
Sadržaj službenih vazduhoplovnih publikacija, vrstu podataka i način i rokove njihovog dostavljanja i objavljivanja propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Vazduhoplov može ući u jugoslovenski vazdušni prostor, odnosno izaći iz njega samo na graničnom koridoru koji se utvrđuje propisom koji donosi savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, zbog potrebe regulisanja saobraćaja, kao i u slučaju opasnosti ili nepovoljnih meteoroloških uslova ili ako su u pitanju humanitarne akcije i akcije zaštite ljudi i materijalnih dobara (požar, grad i sl.), savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja može odobriti ulazak, odnosno izlazak vazduhoplova i van graničnog koridora, s tim da o izdatom odobrenju bez odlaganja obavesti savezno ministarstvo nadležno za poslove odbrane.
Ulazak, odnosno izlazak stranog vazduhoplova van graničnog koridora bez odobrenja savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja i letenje suprotno uslovima navedenim u odobrenju smatraju se povredom jugoslovenskog vazdušnog prostora.
Povredom jugoslovenskog vazdušnog prostora smatra se i letenje stranih dirigovanih i nedirigovanih letećih objekata u tom prostoru bez dozvole saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Letenje vazduhoplova je zabranjeno u određenom delu vazdušnog prostora iznad određene oblasti koja je proglašena zabranjenom zonom.
Letenje vazduhoplova može se ograničiti objavljivanjem unapred određenih uslova pod kojima se letenje može obaviti u delu vazdušnog prostora koji je određen kao uslovno zabranjena zona.
Letenje vazduhoplova može se vremenski ograničiti u određenom delu vazdušnog prostora koji je određen kao opasna zona.
Zabranjene i uslovno zabranjene zone određuje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na predlog saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane, saveznog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i savezne organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove o odvijanju aktivnosti koje mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova u određenom delu vazdušnog prostora.
Opasne zone određuje savezno ministarstvo nadležno za poslove odbrane.
Podaci o zonama iz st. 1 i 2 ovog člana objavljuju se u Zborniku vazduhoplovnih informacija, a vreme aktiviranja opasnih i uslovno zabranjenih zona - u Hitnim vazduhoplovnim obaveštenjima.
Ako se vazduhoplov približava zoni iz člana 9 ovog zakona ili leti kroz nju, savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja preduzeće mere za vraćanje tog vazduhoplova na putanju leta prihvaćenog plana leta.
Savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja neće prihvatiti plan leta vazduhoplova koji nema uređaje za održavanje radio-veze sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja.
U kontrolisanom vazdušnom prostoru može da leti vazduhoplov sa sopstvenim pogonom i vazduhoplov koji ima uređaje za održavanje radio-veze sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja.
Ako je u vazduhoplovu koji ulazi u jugoslovenski vazdušni prostor nastao kvar uređaja za održavanje radio-veze u toku leta, taj vazduhoplov može nastaviti let ako je njegov plan leta prihvaćen i ako je usaglašena aktivnost sa kontrolama leta susednih zemalja.
Izuzetno od odredbe st. 1 i 2 ovog člana, vazduhoplov bez sopstvenog pogona i vazduhoplov bez uređaja za održavanje radio-veze sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja može da leti u kontrolisanom vazdušnom prostoru ako ga vuče ili predvodi drugi vazduhoplov koji ima sopstveni pogon i uređaj za održavanje radio-veze i ako za to dobije odobrenje savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja.
Ako vazduhoplov bez sopstvenog pogona ima radio-vezu i održava je sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja, može po odobrenju savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja da uđe u kontrolisani vazdušni prostor.
Zabranjen je vazdušni saobraćaj iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom iz člana 175 ovog zakona.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata može se leteti ispod propisane visine ako je odobrenje za to izdala savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja.
Zabranjeno je akrobatsko letenje iznad gradova i naseljenih mesta.
Odobrenje iz stava 2 ovog člana nije potrebno ako je u pitanju helikopter koji vrši medicinski prevoz i državni vazduhoplov i ako se svaki njihov let najavi saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja.
Iz vazduhoplova za vreme leta ne smeju se izbacivati predmeti.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, ako je to u interesu bezbednosti vazduhoplova ili zaštite života i zdravlja lica u vazduhoplovu, kapetan vazduhoplova može narediti da se iz vazduhoplova izbaci gorivo, teret ili deo tereta po redosledu koji odredi, pod uslovima i na način utvrđen propisom iz člana 137 ovog zakona.
Bliže uslove i način izbacivanja iz vazduhoplova hemijskih sredstava i vode za potrebe poljoprivrede, šumarstva i zdravstva ili za gašenje šumskih i drugih požara, opreme, namirnica, lekova i dr. u slučaju elementarnih nepogoda, kao i letaka i drugih reklamnih predmeta propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Rakete i drugi leteći objekti mogu se lansirati u privredne, naučne, sportske i druge svrhe tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Za lansiranje raketa i drugih letećih objekata mora se pribaviti odobrenje savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja, koje se daje pod uslovom da u zoni lansiranja nema vazdušnog saobraćaja.
Lansiranje raketa i drugih letećih objekata najavljuje se najmanje 48 časova pre lansiranja, s podacima o vremenu i mestu lansiranja, dometu raketa i letećih objekata, trajanju tih aktivnosti i drugim podacima od značaja za dobijanje odobrenja.
Za eventualnu štetu nanesenu trećim licima usled lansiranja raketa i drugih letećih objekata odgovorno je lice koje je lansiralo raketu, odnosno drugi leteći objekat.
Rakete protiv gradonosnih oblaka mogu se lansirati samo na osnovu saglasnosti savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja.
Bliži uslovi i način lansiranja raketa iz stava 1 ovog člana uređuju se propisom koji donosi Savezna vlada.
U kontrolisanom vazdušnom prostoru i u saobraćajnoj zoni aerodroma zabranjeno je iskakanje padobranom iz vazduhoplova, osim ako posada vazduhoplova mora da napusti vazduhoplov koji se nalazi u opasnosti ili je odobrenje za iskakanje dala savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja ili korisnik aerodroma, u skladu s propisom iz člana 179 stav 2 ovog zakona.
U vazduhoplov se može ukrcati onoliko lica koliko ima ugrađenih sedišta sa pojasevima za vezivanje.
U vazduhoplov kojim se vrši javni avio-transport može se ukrcati onoliko putnika koliko ima ugrađenih sedišta namenjenih za prevoz putnika.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, u vazduhoplov se može ukrcati i više putnika ako se prevoze i deca do dve godine života, s tim da ukupan broj lica u vazduhoplovu ne može biti veći od broja kiseoničkih maski u putničkoj kabini vazduhoplova.
Bliže uslove i način prevoza lica obolelih od određenih bolesti i invalida određenih kategorija propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
U putničkoj kabini mogu se istovremeno prevoziti i stvari ako je vazduhoplov za to opremljen u skladu s tehničkim propisima iz člana 37 stav 2 ovog zakona.
U putničkoj kabini mogu se istovremeno prevoziti i životinje na način uređen propisom koji donosi savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Posmrtni ostaci, osim posmrtnih ostataka u urni, ne smeju se prevoziti u putničkoj kabini vazduhoplova.
Izuzetno od odredbe stava 3 ovog člana, posmrtni ostaci mogu se prevoziti u putničkoj kabini ako se u njoj nalaze samo pratioci posmrtnih ostataka.
Zabranjeno je unošenje hladnog i vatrenog oružja, municije i drugih eksplozivnih i zapaljivih sredstava u pilotsku i putničku kabinu vazduhoplova u javnom avio-transportu.
Lice koje poseduje hladno i vatreno oružje ili municiju dužno je da ih, pre ukrcavanja u vazduhoplov kojim se vrši javni avio-transport, preda područnoj organizacionoj jedinici saveznog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove na vazduhoplovnom pristaništu, a po iskrcavanju na aerodrom opredeljenja to oružje ili municija će mu se vratiti.
U interesu bezbednosti putnika i vazduhoplova, može se izvršiti pretres lica i stvari neposredno pre ukrcavanja.
Način predaje i vraćanja hladnog i vatrenog oružja i municije i pretres lica i stvari u javnom avio-transportu propisuje savezni ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Strani vazduhoplov, za vreme letenja u jugoslovenskom vazdušnom prostoru, mora nositi oznake određene propisom države u kojoj je registrovan ili druge oznake predviđene međunarodnim sporazumom.
Stranom vazduhoplovu zabranjeno je da u jugoslovenskom vazdušnom prostoru nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje, kao i aktivnu opremu za snimanje.
Strani vazduhoplov može leteti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru samo na osnovu prethodno dostavljenog plana leta koji prihvati savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja.
Uslov za prihvatanje plana leta stranog državnog vazduhoplova, vazduhoplova Ujedinjenih nacija i vazduhoplova koji se koriste za potrebe Ujedinjenih nacija je prethodno odobrenje saveznog ministarstva nadležnog za inostrane poslove, uz saglasnost saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Uslov za prihvatanje plana leta stranog vazduhoplova koji obavlja javni avio-transport (redovan i čarter) sa SRJ je prethodno odobrenje saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može odbiti davanje odobrenja vazduhoplovu iz stava 3 ovog člana ako ne ispunjava uslove u pogledu jačine buke, emisije izduvnih gasova i opreme vazduhoplova propisane ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu njega.
Postupak odobravanja i rokove podnošenja zahteva propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje stranog vazduhoplova kome je po članu 21 ovog zakona prihvaćen plan leta mora biti sa aerodroma koji je otvoren za međunarodni vazdušni saobraćaj.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, za poletanje sa aerodroma i sletanje na aerodrom koji nisu otvoreni za međunarodni vazdušni saobraćaj strani vazduhoplov mora imati posebno odobrenje koje izdaje savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja, uz saglasnost savezne uprave nadležne za poslove carine i saveznog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Na domaće vazduhoplove prilikom poletanja za inostranstvo, odnosno prvo sletanja iz inostranstva odnose se i odredbe st. 1 i 2 ovog člana.
Stranom vazduhoplovu koji učestvuje u traganju i spasavanju, pruža sanitetsku pomoć ili usluge u poljoprivredi, odnosno leti radi prikazivanja letačko-tehničkih karakteristika ili radi naučnog istraživanja, savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja može prihvatiti plan leta za letenje van kontrolisanog vazdušnog prostora ako postoji saglasnost saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane i saveznog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Drugi deo
BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
Glava I
VAZDUHOPLOV
Odeljak I
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Vazduhoplov se može koristiti samo za utvrđenu namenu i pod uslovom da poseduje uverenje o plovidbenosti, potvrdu o plovidbenosti ili dozvolu za upotrebu i da je ispravan.
Motor, elisa ili vazduhoplovni proizvod mogu se koristiti ako poseduju potvrdu o ispravnosti i ako su ispravni.
Prema tehničkim propisima za plovidbenost, vazduhoplovi se razvrstavaju u transportnu kategoriju (avion i helikopter), opštu kategoriju (avion, helikopter i jedrilica) i posebnu kategoriju vazduhoplova sa pgonom i bez pogona kao što su ultralaki vazduhoplov (zmaj, vazduhoplov čija je masa u poletanju bez posade do 70 kg i paraglajder), stari vazduhoplov, kopija starog tipa vazduhoplova, balon, vazdušni brod, žiroplan, mahokrilac, amaterski proizveden vazduhoplov i dr.
Vazduhoplovi opšte kategorije (neakrobatski, poluakrobatski i akrobatski), zavisno od mase, mogu biti normalni i laki.
U okviru jedne kategorije vazduhoplova, vazduhoplovi se mogu razvrstavati i prema najvećoj masi pri poletanju.
Prema nameni, vazduhoplovi se razvrstavaju u vazduhoplove za javni avio-transport (lica, lica i stvari i stvari), vazduhoplove za medicinski prevoz, vazduhoplove za pružanje usluga iz vazduha (zaprašivanje, gašenje požara, nadgledanje, reklamiranje, aero-foto-snimanje, građevinarstvo, kalibraža tehničkih uređaja, obezbeđenje vazdušnog saobraćaja i dr.), vazduhoplove za prevoz za sopstvene potrebe, vazduhoplove za obuku letačkog osoblja, vazduhoplove za sportsko letenje, vazduhoplove za amatersko letenje i vazduhoplove za opitno letenje.
U okviru jedne kategorije i namene, zavisno od tehničkih, meteoroloških i drugih uslova korišćenja, vazduhoplovi se razvrstavaju u vazduhoplove sa neograničenim korišćenjem i vazduhoplove sa ograničenim korišćenjem.
Vazduhoplov koji leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru mora posedovati uverenje o jačini buke koju stvara prilikom poletanja, u toku leta i sletanja.
Stranom vazduhoplovu neće se odobriti let ako jačina buke koju stvara nije u skladu sa jačinom propisanom u stavu 4 ovog člana.
Jugoslovenskom vazduhoplovu uverenje iz stava 1 ovog člana izdaje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Jačinu buke vazduhoplova i način merenja te buke propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Vazduhoplov koji leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru, a za pogon koristi mlazni ili dvotaktni klipni motor, mora posedovati uverenje o emisiji gasova pri sagorevanju koja nastaje prilikom poletanja, u toku leta i sletanja.
Stranom vazduhoplovu neće se odobriti let ako emisija gasova pri sagorevanju nije u skladu s propisanom iz stava 4 ovog člana.
Jugoslovenskom vazduhoplovu uverenje iz stava 1 ovog člana izdaje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Emisiju gasova pri sagorevanju i način merenja te emisije propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Odeljak II
UTVRĐIVANJE TIPA VAZDUHOPLOVA, MOTORA, ELISE I VAZDUHOPLOVNOG PROIZVODA
Utvrđivanje tipa je provera da li novi tip vazduhoplova, motora, elise ili vazduhoplovnog proizvoda, u celini ili u delovima, odgovara propisu za plovidbenost saveznog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.
Prilikom utvrđivanja tipa određuje se kategorija, uslovi korišćenja i uslovi ograničenja korišćenja i utvrđuje prateća dokumentacija o tipu i priručnici vazduhoplova, motora, elise ili vazduhoplovnog proizvoda.
Po završenom postupku utvrđivanja tipa, vazduhoplova, motora, elise ili vazduhoplovnog proizvoda savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaje dokument o tipu.
Način i postupak utvrđivanja tipa propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Ako je dokument o tipu izdala vazduhoplovna vlast zemlje članice međunarodne vazduhoplovne organizacije čiji je član i SRJ, ili je izdavanje tog dokumenta predložilo posebno telo te organizacije, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može priznati taj dokument ako tehnički uslovi prema kojima je izvršeno ili predloženo utvrđivanje tipa nisu blaži od uslova propisanih ovim zakonom, propisom o načinu utvrđivanja tipa i propisima za plovidbenost.
Ako se utvrdi ili dobije izveštaj od vazduhoplovnih vlasti zemlje koja je izdala dokument o tipu da je na vazduhoplovu, motoru, elisi i vazduhoplovnom proizvodu nastala greška u konstrukciji, ugrađenom materijalu, postupku ugradnje i ispitivanju ili zbog načina korišćenja i održavanja, koja utiče na plovidbenost, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može, dok se ta greška ne otkloni, da stavi van snage ili izmeni dokument o tipu, odnosno uverenje o plovidbenosti, potvrdu o plovidbenosti ili dozvolu za upotrebu, ili naredi korisniku vazduhoplova da na određen način proveri da li postoji greška, kao i da tu grešku otkloni.
Ako se na vazduhoplovu, motoru, elisi i vazduhoplovnom proizvodu koji je proizveden u SRJ i čije je utvrđivanje tipa izvršeno u SRJ, a koristi se u inostranstvu, pojavi greška iz člana 31 ovog zakona, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja obavestiće o tome vazduhoplovne vlasti zemlje u kojoj je vazduhoplov, odnosno vazduhoplovni proizvod izvezen.
Odeljak III
PROIZVODNJA VAZDUHOPLOVA, MOTORA, ELISE I VAZDUHOPLOVNOG PROIZVODA
Proizvodnja celog vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda ili njihovih delova (sklopova ili podsklopova) vrši se na način i prema uslovima koje propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Proizvodnja može biti proizvodnja prototipa, serijska i amaterska.
Proizvodnja prototipa je proizvodnja vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda ili njihovih delova koji nemaju utvrđen tip i model.
Serijska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda ili njihovih delova koji imaju utvrđen tip i model.
Amaterska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplova, motora, elise ili vazduhoplovnog proizvoda za sopstvene potrebe, po pravilu bez utvrđenog tipa i modela i bez kompletne dokumentacije za proizvodnju. Amaterskom proizvodnjom smatra se proizvodnja jednog vazduhoplova koji vrši fizičko lice ili proizvodnja do pet vazduhoplova istog tipa koju vrše grupa graditelja, preduzetnik ili preduzeće.
Proizvodnja vazduhoplova, motora, elise ili vazduhoplovnog proizvoda podleže tehničkom nadzoru saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Tehnički nadzor proizvodnje vrši se uvidom u projekat, specifikaciju materijala i dokumentaciju za proizvodnju, kao i postupke izrade i kontrole.
Primedbe uočene u toku tehničkog nadzora proizvođač je dužan da otkloni pre započinjanja sledeće faze u proizvodnji.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, ne vrši se tehnički nadzor amaterske gradnje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda.
Odeljak IV
SPOSOBNOST ZA BEZBEDAN VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ
Pododeljak 1
Sposobnost vazduhoplova
Sposobnost vazduhoplova za bezbedan vazdušni saobraćaj (u daljem tekstu: plovidbenost) utvrđuje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na zahtev korisnika.
Utvrđivanju plovidbenosti podvrgava se vazduhoplov kome su prethodno utvrđeni tip i model.
Način i postupak utvrđivanja plovidbenosti propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
U postupku utvrđivanja plovidbenosti utvrđuje se namena vazduhoplova.
Namena vazduhoplova zavisi od ugrađenih uređaja i opreme, koju propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Ako su ispunjeni propisani uslovi i utvrđena plovidbenost, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaje:
1) uverenje o plovidbenosti, sa rokom važenja od 12 meseci - vazduhoplovu transportne ili opšte kategorije namenjenom za javni avio-transport lica i stvari, javni avio-transport stvari, medicinski prevoz ili obuku letačkog osoblja, odnosno sa rokom važenja od 24 meseca - vazduhoplovu namenjenom za pružanje usluga iz vazduha i prevoz za sopstvene potrebe, ili sa rokom važenja od 36 meseci - vazduhoplovu opšte kategorije namenjenom za sportsko i amatersko letenje;
2) potvrdu o plovidbenosti, sa rokom važenja od 36 meseci - vazduhoplovu posebne kategorije i vazduhoplovu namenjenom za opitno letenje, odnosno sa rokom važenja od 24 meseca - vazduhoplovu posebne kategorije namenjenom za obuku pilota;
3) dozvolu za upotrebu s neograničenim rokom važenja - vazduhoplovu posebne kategorije, i to pojedinim ultralakim vazduhoplovima kao što su zmaj bez motora, paraglajder, vazduhoplov čija je masa u poletanju bez posade do 70 kg i sl;
4) potvrdu o plovidbenosti za izvoz vazduhoplova, sa rokom važenja od šest meseci.
Vazduhoplovu transportne ili opšte kategorije, kad se izvozi u inostranstvo, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na zahtev korisnika, izdaje uverenje o plovidbenosti za izvoz, a za motor ili elisu - potvrdu o ispravnosti za izvoz.
Rok važenja dokumenata iz stava 1 ovog člana je tri meseca.
Pregled vazduhoplova može biti osnovni, redovni i vanredni i sastoji se od pregleda na zemlji i probe ili provere u letu.
Osnovni pregled vrši se pre upisa vazduhoplova u Jugoslovenski registar vazduhoplova, posle obnove ili veće izmene i ako je rok važenja uverenja o plovidbenosti ili potvrde o plovidbenosti istekao za više od šest, odnosno 12 meseci zavisno od roka važenja uverenja o plovidbenosti ili potvrde o plovidbenosti, kao i u slučaju izdavanja potvrde o plovidbenosti za izvoz vazduhoplova kome je isteklo važenje uverenja o plovidbenosti duže od šest meseci.
Redovni pregled vazduhoplova vrši se prilikom produžavanja uverenja o plovidbenosti ili potvrde o plovidbenosti.
Vanredni pregled vazduhoplova vrši se u toku važenja uverenja o plovidbenosti i potvrde o plovidbenosti ako vazduhoplov pretrpi veće oštećenje, ako postoji prekid korišćenja, odnosno održavanja duži od šest meseci ili ako savezni vazduhoplovni inspektor opravdano posumnja da vazduhoplov koji ima uverenje o plovidbenosti, potvrdu o plovidbenosti, odnosno dozvolu za upotrebu ne ispunjava uslove za bezbedni vazdušni saobraćaj.
Vanredni pregled ne može se zameniti osnovnim i redovnim pregledom.
Za pregled vazduhoplova radi utvrđivanja plovidbenosti plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 6 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Ako se pregledom utvrdi da vazduhoplov ne ispunjava uslove za plovidbenost, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja rešenjem odbija zahtev za izdavanje, odnosno produženje uverenja o plovidbenosti, potvrde o plovidbenosti ili dozvole za upotrebu.
Ako se pregledom utvrdi da se vazduhoplov može koristiti uz određeno ograničenje, to ograničenje, kao i uslov korišćenja, moraju se upisati u uverenje o plovidbenosti, potvrdi o plovidbenosti ili dozvoli za upotrebu.
Rešenje iz stava 1 ovog člana je konačno u upravnom postupku.
Ako se prilikom pregleda vazduhoplova iz člana 40 ovog zakona utvrdi da nisu ispunjeni uslovi propisani u članu 36 ovog zakona za izdavanje uverenja o plovidbenosti i potvrde o plovidbenosti, kao i ako se na vazduhoplovu dogodi kvar u toku važenja uverenja o plovidbenosti ili potvrde o plovidbenosti, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može dozvoliti da takav vazduhoplov izvrši tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se izvršiti opravka, pod uslovom da uz određena ograničenja vazduhoplov može bezbedno da izvrši taj let.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, bez dozvole saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, vazduhoplov na kome se dogodio kvar u toku važenja uverenja o plovidbenosti i potvrde o plovidbenosti može da izvrši tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se izvršiti opravka ako je to u skladu sa postupcima i uslovima propisanim u letačkom priručniku vazduhoplova i ako je to predviđeno u odobrenom programu tehničkog održavanja vazduhoplova.
Pododeljak 2
Sposobnost za upotrebu motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda
Motor, elisa i vazduhoplovni proizvod mogu se ugraditi u vazduhoplov ako su sposobni za upotrebu i poseduju potvrdu o ispravnosti.
Sposobnost za upotrebu utvrđuje se posle proizvodnje, obnove ili posebne provere i ako motor, elisa i vazduhoplovni proizvod (materijal, deo, uređaj ili oprema vazduhoplova) imaju dokument o tipu.
Sposobnost za upotrebu motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda utvrđuje lice iz člana 47 ovog zakona koje ih je proizvelo, obnovilo ili izvršilo posebnu proveru, na način kako je propisao savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Ako padobran za spasavanje ima potvrdu tipa vazduhoplovnog proizvoda, ako je utvrđena njegova sposobnost za upotrebu i ako ima potvrdu o ispravnosti, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće dozvolu za upotrebu sa neograničenim rokom važenja.
Padobran, osim padobrana za spasavanje, može se upotrebljavati ako ima dokument o tipu vazduhoplovnog proizvoda, ako je sposoban za upotrebu i ako ima potvrdu o ispravnosti.
Odeljak V
ODRŽAVANJE VAZDUHOPLOVA I VAZDUHOPLOVNIH PROIZVODA
Korisnik vazduhoplova dužan je da obezbedi da se pre poletanja vazduhoplova izvrše svi radovi propisani programom tehničkog održavanja i naređeni od saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Održavanje vazduhoplova vrši se prema odobrenom programu tehničkog održavanja vazduhoplova i obuhvata održavanje motora, elise i opreme vazduhoplova.
Program tehničkog održavanja vazduhoplova mora biti takav da obezbedi neprekidnu ispravnost vazduhoplova u toku njegovog korišćenja u vazdušnom saobraćaju a utvrđuje se na osnovu tehničke dokumentacije i priručnika proizvođača i propisa saveznog ministra za saobraćaj.
Program tehničkog održavanja iz stava 2 ovog člana, na predlog korisnika vazduhoplova, odobrava savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Program tehničkog održavanja ultralakih vazduhoplova i padobrana, pored zahteva iz člana 45 ovog zakona, mora da sadrži i propisani rok upotrebe, uputstvo za tehnički pregled i učestalost vršenja tehničkog pregleda, održavanje, popravke, pakovanje i korišćenje.
Program tehničkog održavanja iz stava 1 ovog člana odobrava savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja u postupku utvrđivanja tipa.
Odeljak VI
PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU, ISPITIVANJE ILI ODRŽAVANJE VAZDUHOPLOVA, MOTORA, ELISE I VAZDUHOPLOVNOG PROIZVODA
Preduzeće, drugo pravno lice, državni organ i preduzetnik koji proizvode, ispituju radi utvrđivanja tipa ili održavaju vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod ili njegove delove (sklopove ili podsklopove) ili obavljaju neke od tih poslova, moraju ispunjavati uslove u pogledu radnih prostorija, opremljenosti tehničkim sredstvima za rad, osobljem, tehničkom dokumentacijom i preporukama proizvođača, kao i da poseduju priručnik o radu i kontroli kvaliteta, koje propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Licu iz stava 1 ovog člana koje ispunjava uslove iz tog stava, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće uverenje za obavljanje određene vrste delatnosti.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja vodi registar preduzeća i drugih pravnih lica iz stava 2 ovog člana.
Amatersku proizvodnju i održavanje amaterski izgrađenog vazduhoplova za sopstvene potrebe može vršiti preduzeće, drugo pravno lice ili fizičko lice koje ne poseduje uverenje iz stava 2 ovog člana.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izvršiće proveru, 12 meseci po izdavanju uverenja, a posle toga svaka 24 meseca, da li lice iz člana 47 stav 2 ovog zakona i dalje ispunjava uslove za obavljanje utvrđene delatnosti.
Ako se prilikom provere iz stava 1 ovog člana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen ili ako lice iz člana 47 stav 2 ovog zakona u periodu između provera nije obavljalo poslove kumulativno duže od šest, odnosno 12 meseci za koje mu je uverenje izdato, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja oduzeće mu uverenje.
Za proveru uslova za obavljanje delatnosti iz stava 2 ovog člana plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 3 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Ako je dokument o osposobljenosti za proizvodnju, ispitivanje radi utvrđivanja tipa ili održavanje vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnog proizvoda izdala vazduhoplovna vlast zemlje članice međunarodne vazduhoplovne organizacije čiji je član i SRJ ili je izdavanje takvog dokumenta predložilo posebno telo te organizacije, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može priznati taj dokument ako uslovi na osnovu kojih je izdat, odnosno na osnovu kojih je predloženo izdavanje nisu blaži od uslova iz člana 47 stav 1 ovog zakona.
Ako se u toku važenja uverenja iz člana 47 stav 2 ovog zakona utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi ili da se utvrđena delatnost obavlja tako da se odstupa od priručnika o radu i kontroli kvaliteta, tehničkih uslova ili preporuka proizvođača, postupaka i kvaliteta rada, propisanih u članu 47 stav 1 ovog zakona, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na predlog saveznog inspektorata nadležnog za poslove vazduhoplovne inspekcije, oduzeće uverenje ili će u uverenju ograničiti delatnost.
Rešenje o oduzimanju, odnosno o ograničenju delatnosti konačno je u upravnom postupku.
Odeljak VII
DRŽAVNA PRIPADNOST I OZNAKE REGISTRACIJE VAZDUHOPLOVA
Jugoslovensku državnu pripadnost vazduhoplov stiče upisom u Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova ili u Evidenciju letilica.
Vazduhoplov koji je upisan u Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova mora da nosi znake državne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise.
Vazduhoplov, padobran za spasavanje ili paraglajder koji je upisan u Evidenciju letilica ne mora da nosi znake državne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise ako za to ne postoje tehnički uslovi, o čemu, u postupku utvrđivanja tipa, odlučuje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Znaci državne pripadnosti su zastava SRJ i oznaka YU - ispisana ispred oznake registracije.
Oznaku registracije čine tri slova ispisana latinicom, ili četiri broja, ili kombinacija slova i brojeva.
Pored znakova državne pripadnosti, oznake registracije i obaveznih natpisa, vazduhoplov može da nosi i druge natpise (ime korisnika, firmu, ime vazduhoplova i sl.).
Veličinu, boju, mesto i način nanošenja znakova državne pripadnosti, oznake registracije, obaveznih natpisa i drugih natpisa propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Odeljak VIII
JUGOSLOVENSKI REGISTAR CIVILNIH VAZDUHOPLOVA
Jugoslovenski registar civilnih vazduhoplova (u daljem tekstu: Registar vazduhoplova) vodi savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
U Evidenciju letilica upisuju se vazduhoplovi posebne kategorije, i to ultralaki vazduhoplovi kao što su zmaj bez motora, paraglajder i vazduhoplov čija je masa u poletanju bez posade do 70 kg, odnosno padobran za spasavanje, a vodi je savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Vazduhoplov se upisuje u Registar vazduhoplova na zahtev vlasnika, odnosno korisnika.
Državni vazduhoplov može se upisati u Registar vazduhoplova ako su njegova kategorija i namena, kao i način korišćenja u skladu sa čl. 25 i 26 ovog zakona i ako ispunjava uslove propisane u čl. 36 i 37 ovog zakona, osim vazduhoplova koji se koristi za specijalne namene.
Pravo upisa u Registar vazduhoplova ima vazduhoplov koji ispunjava propisane uslove u pogledu plovidbenosti, dozvoljene jačine buke, ako nije upisan u strani registar vazduhoplova i čije je:
1) vlasnik, u celini ili delimično, preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnik koji je registrovan u SRJ ili državni organ;
2) vlasnik, u celini ili delimično, jugoslovenski državljanin sa stalnim prebivalištem u SRJ ili van SRJ, ako je matični aerodrom tog vazduhoplova u SRJ;
3) korisnik - preduzeće, drugo pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice čije je sedište, odnosno stalno prebivalište u SRJ.
U Registar vazduhoplova može se upisati vazduhoplov čiji je vlasnik, odnosno korisnik strano pravno lice ili strano fizičko lice i ako za to pribavi posebnu dozvolu saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Pored uslova iz stava 3 ovog člana, za uvezeni vazduhoplov mora se priložiti potvrda plovidbenosti vazduhoplova za izvoz i potvrda o brisanju iz Registra vazduhoplova koje su izdale vazduhoplovne vlasti zemlje izvoznice.
Registar vazduhoplova je javna knjiga.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na pismeni zahtev zainteresovanog pravnog lica ili fizičkog lica, može izdati izvod ili prepis dokumenata ili podataka upisanih u uložak, upisni list ili zbirku isprava.
Registar se sastoji iz glavne knjige i zbirke isprava.
Glavna knjiga se sastoji iz uložaka koji se obrazuju za svaki vazduhoplov.
Jedan vazduhoplov može imati samo jedan uložak.
Uložak se sastoji iz:
1) opisnog lista, u koji se upisuje registarska oznaka, kategorija, namena i glavne tehničke karakteristike vazduhoplova, ograničenja u korišćenju, kao i podaci o motoru, elisi i opremi;
2) vlasničko-korisničkog lista, u koji se upisuju imena i adrese vlasnika i korisnika;
3) založnog lista, u koji se upisuju glavni podaci o nosiocu i osnovu založnog prava.
Zbirka isprava predstavlja svaku dokumentovanu osnovu podataka upisanih u list uloška Registra vazduhoplova.
U vlasničko-korisnički i založni list uloška Registra vazduhoplova unose se podaci na osnovu odluke stvarno nadležnog suda na čijem se području nalazi sedište organa koji vodi Registar vazduhoplova. Za amaterski izgrađeni vazduhoplov za sopstvene potrebe upis vlasništva vazduhoplova može se ostvariti na osnovu overene pismene izjave lica koje ga je izgradilo.
O upisu vazduhoplova u Registar vazduhoplova savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće uverenje o registraciji, a o upisu u vlasničko-korisnički i teretni list obavestiće podnosioca zahteva.
Vazduhoplov se briše iz Registra vazduhoplova, na zahtev vlasnika, odnosno korisnika vazduhoplova, ako je uništen ili ako je postao trajno neupotrebljiv za letenje, pre upisa u strani registar vazduhoplova, ili ako prestanu da postoje uslovi na osnovu kojih je upisan u Registar vazduhoplova.
Vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova dužan je da, najdocnije 30 dana od dana kad su nastupili razlozi iz stava 1 ovog člana, podnese zahtev za njegovo brisanje.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja po službenoj dužnosti briše vazduhoplov iz Registra vazduhoplova ako utvrdi da je korišćenje trajno prestalo, odnosno ako je uverenje o plovidbenosti, potvrda o plovidbenosti ili dozvola za upotrebu tog vazduhoplova nevažeća duže od deset godina.
Vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova uz zahtev za brisanje vazduhoplova iz Registra vazduhoplova mora podneti overenu pismenu izjavu o pristanku svih lica upisanih u založni list tog vazduhoplova, a ako vlasnik i korisnik nisu isto lice - i overenu pismenu izjavu o pristanku svih lica upisanih u vlasničko-korisnički list.
O brisanju vazduhoplova iz Registra vazduhoplova, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće rešenje.
Ako se vazduhoplov briše iz Registra vazduhoplova radi upisa u strani registar, na zahtev vlasnika, odnosno korisnika savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, pored rešenja iz stava 1 ovog člana, izdaće i potvrdu o plovidbenosti vazduhoplova za izvoz.
Rešenje iz stava 1 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Državni vazduhoplov može se upisati u Registar vazduhoplova ako to zahteva korisnik vazduhoplova i ako vazduhoplov ispunjava uslove u pogledu plovidbenosti i dozvoljene jačine buke a može se koristiti prema utvrđenoj nameni i u skladu sa odredbama ovog zakona.
Na Evidenciju letilica shodno se primenjuju odredbe čl. 54 i 55, člana 56 st. 1 do 3 i stav 4 tač. 1 i 2 i čl. 59, 61 i 62 ovog zakona.
U Evidenciju letilica iz člana 63 stav 2 ovog zakona, upis vlasništva za letilice proizvedene u SRJ može se izvršiti na osnovu overene pismene izjave, a za letilicu proizvedenu u inostranstvu - na osnovu dokaza o plaćenoj carini.
Odeljak IX
ISPRAVE I KNJIGE VAZDUHOPLOVA
Uverenje o registraciji i uverenje o plovidbenosti vazduhoplova transportne i opšte kategorije, kao i druge isprave i knjige vazduhoplova koji učestvuje u međunarodnom vazdušnom saobraćaju moraju biti pisane i na jednom od jezika Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO).
U vazduhoplovu u toku leta moraju se nalaziti sledeće isprave i knjiga:
1) uverenje o registraciji;
2) uverenje o plovidbenosti ili potvrda o plovidbenosti, odnosno dozvola za upotrebu;
3) dozvola za rad ugrađene radio-stanice;
4) dozvole članova posade;
5) nalog za let;
6) operativni dnevnik vazduhoplova.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja odrediće koji vazduhoplov posebne kategorije ne mora u toku leta da ima isprave i knjigu.
Isprave i knjiga vazduhoplova iz stava 2 ovog člana moraju se čuvati na matičnom aerodromu.
U vazduhoplovu koji se koristi za javni avio-transport, pored isprava i knjige iz stava 1 ovog člana, moraju se nalaziti i sledeće:
1) isprave:
a) uverenje o ispunjavanju uslova za obavljanje javnog prevoza (ako je takav let);
b) uverenje o nivou buke i emisiji gasova pri sagorevanju;
v) spisak opreme za slučaj opasnosti kojom je opremljen vazduhoplov;
g) lista opterećenja i položaja težišta;
d) polisa osiguranja;
đ) dokumenta za pripremu leta;
e) dokument o ukrcanim stvarima i teretu;
2) knjige:
a) letački priručnik vazduhoplova;
b) letačko-operativni priručnik;
v) putni priručnik vazduhoplova;
g) putna knjiga vazduhoplova.
Isprave i knjige koje se nalaze u vazduhoplovu moraju biti uredne.
Nalog za let sadrži podatke o svrsi leta, ruti letenja, aerodromu opredeljenja, datumu i vremenu poletanja i sletanja vazduhoplova, kao i o kapetanu, vođi i članovima posade vazduhoplova.
Operativni dnevnik vazduhoplova sadrži dnevne podatke o radu motora, elise i ostalih sistema i uređaja na vazduhoplovu, časovima letenja i broju letova, udesima i oštećenjima koje je vazduhoplov pretrpeo, izvršenim opravkama, pregledima i pripremljenosti vazduhoplova za let.
Lista opterećenja i položaja težišta vazduhoplova sadrži podatke o broju putnika, posebnim putnicima (deca, invalidi, retardirana lica, deportirci), težini ukrcanih stvari, rasporedu tereta i količini goriva koje vazduhoplov nosi.
Dokumenta za pripremu leta sadrže meteorološke podatke, planove leta, podatke od značaja za poletanje i sletanje vazduhoplova i ostale podatke važne za izvršenje leta.
Dokument o ukrcanim stvarima i teretu sadrži podatke o vrsti tereta (prevoz životinja, rasuti i tečni tereti i sl.), opasnom i zapaljivom teretu i dr.
Letački priručnik sadrži uputstvo za korišćenje vazduhoplova i uređaja i sistema vazduhoplova.
Letački-operativni priručnik sadrži opis sistema vazduhoplova, kao i opis normalnih i vanrednih postupaka i postupaka u slučaju opasnosti.
Putni priručnik sadrži putne karte i postupke za poletanje i sletanje vazduhoplova.
Putna knjiga vazduhoplova sadrži podatke o vanrednim i drugim događajima na vazduhoplovu za vreme leta, osim podataka koji se unose u operativni dnevnik vazduhoplova.
Korisnik vazduhoplova dužan je da od momenta upisa vazduhoplova u registar poseduje matičnu knjigu vazduhoplova.
Matična knjiga vazduhoplova sadrži naročito: podatke o proizvodnji vazduhoplova, odnosno ugrađenoj opremi, uređajima, motorima i elisama: podatke o korišćenju vazduhoplova (geografskim područjima korišćenja, časovima letenja, brojevima letova i sl.); podatke o programu tehničkog održavanja vazduhoplova; podatke o radovima održavanja, udesima, oštećenjima, popravkama, zamenama, izmenama, ispitivanjima, merenjima i sl., kao i podatke o izvršenim vazduhoplovnim naredbama, servisnim biltenima i sl.
Sadržaj matične knjige i operativnog dnevnika iz člana 67 stav 2 ovog zakona propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Korisnik vazduhoplova dužan je da čuva matičnu knjigu vazduhoplova deset godina od dana brisanja vazduhoplova iz registra vazduhoplova.
Matična knjiga se predaje kupcu u slučaju prodaje vazduhoplova, a u slučaju zakupa vazduhoplova - zakupcu.
Kada se vazduhoplov briše iz Registra vazduhoplova, isprave vazduhoplova, osim dozvola članova posade, predaju se saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja radi arhiviranja.
Popunjeni operativni dnevnik vazduhoplova koji se koristi za javni avio-transport mora se nalaziti u vazduhoplovu do popunjavanja narednog operativnog dnevnika.
Korisnik vazduhoplova čuva popunjeni operativni dnevnik vazduhoplova tri godine od dana popunjavanja.
Podaci iz operativnog dnevnika vazduhoplova unose se u matičnu knjigu.
Popunjenu putnu knjigu vazduhoplova vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova čuva godinu dana od dana popunjavanja.
Listu opterećenja i položaja težišta i dokumenta o ukrcanim stvarima korisnik vazduhoplova i vlasnik, odnosno korisnik aerodroma poletanja mora čuvati najmanje 30 dana od dana započinjanja leta koji se vrši za javni avio-transport.
Dokumenta za pripremu leta korisnik vazduhoplova mora čuvati najmanje 30 dana od dana izvršenja leta.
Glava II
AERODROMI I LETILIŠTA
Odeljak I
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Aerodrom se može koristiti za vazdušni saobraćaj ako ima dozvolu za korišćenje, ako je upisan u Upisnik aerodroma i ako u momentu korišćenja ispunjava sve propisane uslove.
Aerodromi se prema nameni razvrstavaju u:
1) aerodrome za obavljanje domaćeg i međunarodnog javnog avio-transporta (u daljem tekstu: vazduhoplovna pristaništa);
2) aerodrome za obavljanje javnog avio-transporta vazduhoplovima čija je masa u poletanju do 5700 kg (u daljem tekstu: opšti aerodrom);
3) aerodrome koje koriste vazduhoplovi čija je namena za sportsko i amatersko letenje (u daljem tekstu: posebni aerodrom);
4) aerodrome koje koriste vazduhoplovi čija je namena letenje za sopstvene potrebe proizvođača vazduhoplova, kliničko-bolničkog centra, centra za obuku i dr. (u daljem tekstu: aerodrom za sopstvene potrebe).
Aerodromi iz stava 1 ovog člana mogu biti civilni i mešoviti (vojno-civilni).
Prema vrsti vazduhoplova koji ih koriste, aerodromi mogu biti aerodromi za avione (na zemlji i na vodi) i helidromi za helikoptere (na površini zemlje, vode i na uzdignutom objektu).
Aerodromi se, prema dimenzijama i opremljenosti glavne poletno-sletne staze, razvrstavaju u klase i kategorije.
Razvrstavanje aerodroma u klase i kategorije vrši se u skladu s tehničkim propisom koji donosi savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Vazduhoplovno pristanište može biti otvoreno za domaći ili i za domaći i za međunarodni javni avio-transport.
Mešoviti aerodrom ili deo mešovitog aerodroma koji ima dozvolu za korišćenje iz člana 83 ovog zakona može se koristiti za civilne svrhe pod uslovom i na način koji su utvrđeni ugovorom između saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane i korisnika aerodroma, odnosno dela aerodroma.
Ugovorom iz stava 2 ovog člana određuju se poletno-sletne i druge staze, platforme, uređaji i instalacije, sredstva i drugi delovi vojnog aerodroma koji se mogu koristiti za civilne svrhe, kao i način korišćenja, uslovi održavanja i druga međusobna prava i obaveze ugovornih strana.
Letilište i teren mogu se koristiti ako imaju dozvolu za korišćenje i ako su upisani u Upisnik letilišta, odnosno Evidenciju terena.
Letilišta se prema nameni razvrstavaju u:
1) privredna letilišta (za letenje vazduhoplova za pružanje usluga iz vazduha radi zaprašivanja, gašenja požara i dr.);
2) posebna letilišta (za letenje vazduhoplova posebne kategorije, sa pogonom);
3) privremena letilišta (za letenje sportskih i amaterskih vazduhoplova u određenom periodu).
Vlasnik ili korisnik aerodroma dužan je da odredi tačke značajne za vazduhoplovnu navigaciju na aerodromu u koordinatama Svetskog geodetskog sistema 1984 (WGS-84).
Vlasnik ili korisnik objekta koji predstavlja prepreku u saobraćajnoj zoni aerodroma dužan je da odredi njegov položaj u koordinatama Svetskog geodetskog sistema 1984 (WGS-84), a za objekte koji su izgrađeni pre donošenja ovog zakona, dužna je da to izvrši savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja.
Tačke i objekti iz st. 1 i 2 ovog člana, kao i uslovi koji moraju biti ispunjeni u postupku određivanja koordinata propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Lica iz st. 1 i 2 ovog člana dužna su da izveštaje o utvrđenim koordinatama tačaka i objekata dostave saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja radi provere i objavljivanja u službenim vazduhoplovnim publikacijama.
Odeljak II
IZGRADNJA AERODROMA I LETILIŠTA
Planiranje, projektovanje, izgradnja i rekonstrukcija aerodroma, poletno-sletnih i drugih staza, pristanišne platforme, objekata za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari i drugih objekata koji omogućuju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova na aerodromu vrši se po posebnim zakonima, propisima iz čl. 86, 89, 90 i 91 ovog zakona i propisu saveznog ministra za saobraćaj.
Pre izgradnje ili rekonstrukcije aerodroma i drugih objekata iz člana 79 ovog zakona, investitor, vlasnik, ili korisnik aerodroma mora pribaviti odobrenje sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja za lokacijsku i projektnu dokumentaciju.
Odobrenje iz stava 1 ovog člana izdaje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, uz saglasnost saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane, saveznog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i savezne uprave nadležne za poslove carine, ako je objekat značajan za obavljanje poslova iz nadležnosti tih organa.
Za odobrenje iz stava 2 ovog člana plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 3 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Posle završene izgradnje ili rekonstrukcije aerodroma ili objekta iz člana 79 ovog zakona, promene namene ili kategorije aerodroma i duže zatvorenosti, a pre započinjanja korišćenja, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja pregledom će utvrditi da li su ispunjeni uslovi iz čl. 74, 78, 79, 85, 86, 89 do 91, 165 i 166 ovog zakona.
U pregledu iz stava 1 ovog člana učestvuju i predstavnici saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane, saveznog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i savezne uprave nadležne za poslove carine, ako je objekat značajan za vršenje poslova iz nadležnosti tih organa.
Za pregled iz stava 1 ovog člana plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 3 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Izgradnju letilišta i uređenje terena propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Po izvršenoj izgradnji, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izvršiće pregled radi utvrđivanja da li letilište ili teren ispunjava uslove propisane u stavu 1 ovog člana, kao i uslove iz člana 89 stav 1 ovog zakona.
Za pregled iz stava 2 ovog člana plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 3 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na osnovu izvršenog pregleda iz čl. 81 i 82 ovog zakona, izdaje dozvolu za korišćenje aerodroma, letilišta ili terena, sa rokom važenja do 36 meseci.
Pre izdavanja dozvole za korišćenje aerodroma moraju se utvrditi način i bliži uslovi za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova iz člana 168 ovog zakona.
U dozvoli za korišćenje aerodroma utvrđuju se namena, klasa i kategorija aerodroma, a za letilište ili teren određuje se koji vazduhoplovi ga mogu koristiti, period korišćenja i uslovi i način korišćenja.
Ako aerodrom, letilište ili teren ne ispunjava uslove navedene u dozvoli za korišćenje, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na predlog saveznog inspektorata nadležnog za poslove vazduhoplovne inspekcije, oduzeće dozvolu ili u dozvoli ograničiti korišćenje.
Rešenje o oduzimanju dozvole ili ograničenju korišćenja u dozvoli konačno je u upravnom postupku.
Manevarske površine, platforme i druge površine na aerodromu i letilištu, određene za kretanje vazduhoplova po zemlji, moraju biti obeležene na način koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Odeljak III
IZGRADNJA I POSTAVLJANJE OBJEKATA I INSTALACIJA U PODRUČJU AERODROMA I LETILIŠTA
Izgradnja i postavljanje objekata, instalacija i uređaja na području aerodroma i letilišta, uključujući i objekte i uređaje za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja i objekte, instalacije i uređaje van područja aerodroma koji mogu uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja (antenski stubovi, dimnjaci, tornjevi, dalekovodi, drveće, emisioni uređaji i sl. - u daljem tekstu: prepreke), kao i njihovo obeležavanje ili uklanjanje, vrše se na način koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja odrediće koji objekti, instalacije i uređaji iz stava 1 ovog člana moraju biti obeleženi ili uklonjeni i u kom roku.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja daje saglasnost sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja za postavljanje i obeležavanje objekata, instalacija i uređaja na područjima iz stava 1 ovog člana.
Podaci o preprekama koje su obeležene oznakama za uočavanje objavljuju se u službenim vazduhoplovnim publikacijama.
Oznake za uočavanje iz stava 3 ovog člana moraju se održavati u ispravnom stanju.
Uklanjanje prepreke i postavljanje i održavanje oznaka za uočavanje iz člana 86 ovog zakona, narediće rešenjem savezni inspektorat nadležan za poslove vazduhoplovne inspekcije, a vrši:
1) vlasnik ili korisnik prepreke, ako je podignuta ili postavljena posle izgradnje aerodroma, odnosno letilišta;
2) vlasnik ili korisnik aerodroma, ako se aerodrom izgrađuje u blizini postojećih prepreka iz člana 86 ovog zakona;
3) investitor, vlasnik ili korisnik prepreke, van područja aerodroma, odnosno letilišta.
Uklanjanje prepreke i postavljanje i održavanje oznaka za uočavanje iz stava 1 ovog člana moraju se odmah izvršiti na teret lica iz stava 1 ovog člana.
Rešenje iz stava 1 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
U području aerodroma ili letilišta, na mestima na kojima može doći do ugrožavanja vazdušnog saobraćaja, nije dozvoljeno stvaranje deponije smeća ili sličnih sadržaja, naročito ako su uzrok okupljanja ptica.
Odeljak IV
AERODROMSKE SLUŽBE
Na aerodromu i letilištu mora biti organizovano vatrogasno-spasilačko i medicinsko obezbeđenje, na način koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Na vazduhoplovnom pristaništu i opštem aerodromu moraju biti organizovane vatrogasno-spasilačka služba, služba hitne pomoći i služba prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari, na način koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Vatrogasno-spasilačku službu i službu hitne pomoći, odnosno vatrogasno i medicinsko obezbeđenje dužan je da organizuje vlasnik ili korisnik aerodroma.
Službu prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari organizuje vlasnik ili korisnik aerodroma.
Izuzetno od odredbe stava 4 ovog člana, službu prihvata i otprema vazduhoplova, putnika i stvari može da organizuje domaći avio-prevozilac ili, za svoje potrebe, strani avio-prevozilac koji obavlja vazdušni saobraćaj sa SRJ, pod uslovima i na način koji se utvrde u ugovoru sa vlasnikom ili korisnikom aerodroma.
Na vazduhoplovnom pristaništu i opštem aerodromu mora biti obezbeđeno snabdevanje vazduhoplova gorivom čiji je kvalitet propisan standardom.
Preduzeće, vlasnik ili korisnik aerodroma koji snabdeva vazduhoplov gorivom mora raspolagati odgovarajućim objektima, instalacijama i opremom, koje propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Lice iz stava 2 ovog člana dužno je, zavisno od planiranog obima saobraćaja, da obezbedi gorivo za najmanje trodnevnu upotrebu.
Ako zbog više sile ili drugih vanrednih događaja lice iz stava 2 ovog člana, nezavisno od svoje volje, nije u mogućnosti da vazduhoplov snabde gorivom dužno je da o tome, odmah po nastanku tih okolnosti, obavesti saveznu upravu nadležnu za poslove kontrole letenja, radi objavljivanja u Hitnim vazduhoplovnim obaveštenjima (NOTAM).
Vlasnik ili korisnik aerodroma mora obezbediti prostor za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, odgovarajuće prostorije za kontradiverzioni pregled putnika i stvari, tehničku opremu za kontradiverzioni pregled putničkog prtljaga i stvari i mora da vrši kontradiverzioni pregled putničkog prtljaga i stvari.
Područna organizaciona jedinica saveznog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove na aerodromu dužna je da obezbedi i održava opremu potrebnu za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, putnika i ručnog prtljaga i da vrši taj pregled.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, na vazduhoplovnom pristaništu i opštem aerodromu, aerodromima na kojima se vrši poletanje i sletanje vazduhoplova do 20 putničkih sedišta, odnosno vazduhoplova čija je masa u poletanju do 13000 kg, savezno ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove može ovlastiti vlasnika ili korisnika aerodroma da vrši kontradiverzioni pregled i da obezbedi opremu za taj pregled.
Kontradiverzioni pregled stvari koje se ne mogu pregledati tehničkom opremom (stvari u kontejneru, paleti i sl.) dužan je da izvrši pošiljalac pri pakovanju i da o pregledu pismeno obavesti vlasnika ili korisnika aerodroma.
Osoblje koje vrši kontradiverzioni pregled mora biti obučeno i posedovati uverenje o obučenosti za kontradiverzioni pregled, koje je izdalo savezno ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Prostor, prostorije, tehnička oprema i način vršenja kontradiverzionog pregleda propisuje savezni ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Službe iz čl. 89 do 91 ovog zakona, u vreme otvorenosti aerodroma, moraju svoje poslove da obavljaju na način utvrđen u propisu iz člana 89 ovog zakona.
Službe iz stava 1 ovog člana, kao i savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja, područna organizaciona jedinica saveznog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove na aerodromu, savezna uprava nadležna za poslove carine, savezni inspektorat nadležan za poslove sanitarne inspekcije i prevoznik putnika do aerodroma dužni su da svoje poslove obavljaju tako da omoguće redovno i uredno održavanje vazdušnog saobraćaja.
Odeljak V
KORIŠĆENJE I ODRŽAVANJE AERODROMA I LETILIŠTA
Vlasnik ili korisnik aerodroma dužan je da vazduhoplovu koji ima dozvolu da leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru omogući korišćenje aerodroma, u granicama raspoloživih kapaciteta.
Vlasnik ili korisnik vazduhoplovnog pristaništa obrazuje savet za bezbednost i urednost avio-transporta, a u skladu s opštim aktom.
Za sletanje i boravak vazduhoplova na aerodromu, vlasnik ili korisnik aerodroma može da naplati naknadu.
Visinu naknade iz stava 1 ovog člana, kao i putničke aerodromske takse, utvrđuje vlasnik ili korisnik aerodroma.
Vlasnik ili korisnik aerodroma dužan je da 30 dana pre početka primene utvrđenih naknada i taksa obavesti saveznu upravu nadležnu za poslove kontrole letenja, koja će ih objaviti u službenim vazduhoplovnim publikacijama.
Vlasnik ili korisnik aerodroma ili letilišta dužan je da koristi poletno-sletne i druge staze, platformu, objekte, uređaje i opremu prema njihovoj nameni i kapacitetu, a u skladu sa dozvolom za korišćenje.
Vlasnik ili korisnik aerodroma dužan je da obezbedi i održava uređaje svetlosnog obeležavanja za korišćenje aerodroma noću i u uslovima smanjene vidljivosti.
Vlasnik ili korisnik aerodroma dužan je da na aerodromu obezbedi osnovno i rezervno napajanje uređaja svetlosnog obeležavanja, kao i osnovne izvore napajanja električnom energijom drugih sistema i uređaja.
Vlasnik ili korisnik aerodroma ili letilišta dužan je da obezbedi osmatranje kretanja ptica u području aerodroma i njihovo rasterivanje sa površina za kretanje vazduhoplova.
Manevarske površine, platforme, objekti, instalacije, uređaji i oprema na aerodromu i letilištu moraju se održavati, kontrolisati i dnevno pregledati, radi bezbednog poletanja, sletanja, boravka, prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari, i neometanog rada vatrogasno-spasilačkog i medicinskog obezbeđenja i aerodromskih službi.
Korišćenje i obrađivanje zemljišta u blizini manevarskih površina, platformi i objekata na aerodromu i letilištu, kao i u području aerodroma ili letilišta ne smeju da ugrožavaju bezbedno poletanje, sletanje i parkiranje vazduhoplova.
Održavanje, kontrola i korišćenje manevarskih površina, platformi, objekta, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu i letilištu vrše se na način koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
O stanju i promenama utvrđenim u toku dnevnog pregleda, vlasnik ili korisnik aerodroma obaveštava saveznu upravu nadležnu za poslove kontrole letenja.
Nivo buke koju stvara vazduhoplov na pojedinim tačkama aerodroma ili njegove okoline ne sme biti veći od nivoa utvrđenog propisom saveznog ministra za saobraćaj.
Na aerodromima koje odredi savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, vlasnik ili korisnik aerodroma dužan je da postavi uređaje za stalno registrovanje buke koju stvaraju vazduhoplovi, na rastojanju u okolini aerodroma propisanom u tehničkom propisu iz člana 97 ovog zakona, kao i da ih održava.
Podaci o merenju nivoa buke dostavljaju se saveznom inspektoratu nadležnom za poslove vazduhoplovne inspekcije.
Način i bliže uslove za postavljanje uređaja za merenje nivoa buke propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Vlasnik ili korisnik aerodroma dužan je da o planiranoj promeni namene ili kategorije, odnosno planiranim radovima većeg obima koji mogu dovesti do zatvaranja aerodroma ili do ograničavanja njegovog korišćenja obavesti saveznu upravu nadležnu za poslove kontrole letenja najdocnije 60 dana pre početka radova, odnosno najdocnije 48 časova pre početka radova manjeg obima koji mogu dovesti do ograničenog korišćenja manevarskih površina i platformi.
O iznenadnim promenama već objavljenih podataka iz stava 1 ovo člana, vlasnik ili korisnik aerodroma obaveštava saveznu upravu nadležnu za poslove kontrole letenja odmah po nastanku promena, navodeći dužinu trajanja tih promena.
Po manevarskim površinama i platformi vazduhoplovnog pristaništa mogu se kretati samo vozila i lica koja obavljaju službene poslove i koja imaju odgovarajuću dozvolu za kretanje.
Dozvolu iz stava 1 ovog člana izdaje savezno ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Po platformi na vazduhoplovnom pristaništu mogu se kretati i druga lica radi ukrcavanja, odnosno iskrcavanja iz vazduhoplova, uz pratioca koga odredi vlasnik ili korisnik aerodroma.
Lica i vozila koja se kreću po manevarskim površinama vazduhoplovnog pristaništa moraju održavati neprekidnu radio-vezu sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja i postupati po njenim uputstvima.
Po manevarskim površinama ostalih aerodroma i letilišta na kojima nije organizovana kontrola letenja mogu se kretati samo službena lica, s odobrenjem informatora za vazduhoplove u letu, odnosno rukovodioca letenja iz člana 227 ovog zakona.
Lica koja borave na aerodromu moraju se pridržavati propisa o bezbednosti i redu, koji donosi Savezna vlada.
Vlasnik ili korisnik letilišta može koristiti letilište samo pod uslovima i na način koji su određeni u dozvoli za korišćenje i mora ga održavati u skladu s tehničkim propisom iz člana 96 ovog zakona.
Odeljak VI
VREME OTVORENOSTI AERODROMA
Vreme u kome aerodrom mora biti otvoren za javni avio-transport (u daljem tekstu: vreme otvorenosti) propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja na osnovu usklađenog predloga vlasnika ili korisnika aerodroma i avio-prevozioca.
Predlog iz stava 1 ovog člana mora se dostaviti najdocnije 30 dana pre nastupajućeg saobraćajnog perioda.
Ako vlasnik ili korisnik aerodroma i avio-prevozilac ne usklade vreme otvorenosti ili ga ne dostave u roku propisanom u stavu 2 ovog člana, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja propisaće vreme otvorenosti iz prethodnog saobraćajnog perioda ili će utvrditi drugo vreme otvorenosti vodeći računa o bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja daje saglasnost na vreme otvorenosti ostalih aerodroma na predlog vlasnika ili korisnika aerodroma.
Vreme otvorenosti objavljuje se i u službenim vazduhoplovnim publikacijama.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može propisati vreme u kome je vazduhoplovno pristanište otvoreno i van vremena otvorenosti iz člana 103 ovog zakona radi bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Vreme otvorenosti iz stava 1 ovog člana objavljuje se i u službenim vazduhoplovnim publikacijama.
Ako prihodi od naknada za aerodromske usluge izvršene u slučaju iz stava 1 ovog člana ne pokrivaju nastale troškove, razlika će se nadoknaditi iz sredstava obezbeđenih u saveznom budžetu, o čemu će savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja zaključiti ugovor s vlasnikom, odnosno korisnikom aerodroma.
Savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja može odobriti poletanje i sletanje vazduhoplova samo u vreme otvorenosti aerodroma.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja može odobriti poletanje i sletanje vazduhoplova van vremena otvorenosti aerodroma ako je od vlasnika ili korisnika aerodroma dobila obaveštenje da je obezbeđen rad svih aerodromskih službi.
Odeljak VII
UPISNIK AERODROMA I LETILIŠTA I EVIDENCIJA TERENA
Aerodrom, letilište i teren, kojima je izdata dozvola za korišćenje, na zahtev vlasnika ili korisnika, upisuju se u Upisnik aerodroma, Upisnik letilišta, odnosno Evidenciju terena.
Rešenje o upisu u Upisnik aerodroma, Upisnik letilišta, odnosno Evidenciju terena donosi savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Rešenje iz stava 2 ovog člana je konačno u upravnom postupku.
Upisnik aerodroma sadrži: podatke o nameni, klasi i kategoriji, aerodromskim službama, nazivu i sedištu vlasnika i korisnika aerodroma i druge podatke; rešenje o upisu u sudski registar vlasnika i pravo korišćenja aerodroma.
Upisnik letilišta i Evidencija terena sadrže podatke o nameni, nazivu i sedištu vlasnika i korisnika i druge podatke; rešenje o upisu u sudski registar vlasnika i pravo korišćenja.
Upisnik aerodroma, Upisnik letilišta i Evidenciju terena vodi savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na pismeni zahtev zainteresovanog državnog organa, pravnog lica ili fizičkog lica, može izdati prepis dokumenata ili podataka upisanih u Upisnik aerodroma i Upisnik letilišta.
Prepisi dokumenata i podataka imaju karakter javnih isprava.
Vlasnik ili korisnik aerodroma dužan je da saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja podnese zahtev za promenu namene, tehničkih svojstava, klase i kategorije aerodroma u Upisniku aerodroma.
Zahtev se podnosi u roku od 15 dana od dana nastale promene.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na zahtev podnosioca zahteva za upis aerodroma ili na predlog saveznog inspektorata nadležnog za poslove vazduhoplovne inspekcije, doneće rešenje o brisanju aerodroma iz Upisnika aerodroma ako trajno ne ispunjava uslove za bezbedno korišćenje.
Rešenje iz stava 1 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Glava III
VAZDUHOPLOVNO OSOBLJE
Odeljak I
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Vazduhoplovno osoblje je vazduhoplovno ovlašćeno osoblje i vazduhoplovno stručno osoblje.
Vazduhoplovno ovlašćeno osoblje (letačko i neletačko) je osoblje koje, na osnovu dozvole, obavlja poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Vazduhoplovno stručno osoblje je osoblje koje, na osnovu potvrde o obučenosti, obavlja poslove koji posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja propisuje poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja iz stava 2 ovog člana, a koje vazduhoplovno ovlašćeno osoblje vrši na osnovu dozvole i ovlašćenja, odnosno poslove koji posredno utuču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, iz stava 3 ovog člana a koje vazduhoplovno stručno osoblje vrši na osnovu potvrde.
Prilikom obavljanja poslova vazduhoplovno ovlašćeno osoblje dužno je da ima dozvolu, a vazduhoplovno stručno osoblje - potvrdu o obučenosti.
Vazduhoplovno ovlašćeno i vazduhoplovno stručno osoblje mora biti stručno obučeno, na način koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Vazduhoplovno ovlašćeno osoblje mora imati lekarsko uverenje iz člana 123 ovog zakona.
Pododeljak 1
Dozvola vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja i potvrda o obučenosti vazduhoplovnog stručnog osoblja
Vazduhoplovnom ovlašćenom osoblju koje ispunjava uslove iz člana 111 ovog zakona dozvolu izdaje i produžava rok važenja savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Vazduhoplovnom stručnom osoblju koje ispunjava uslove iz člana 111 ovog zakona potvrdu o obučenosti izdaje centar za obuku vazduhoplovnog stručnog osoblja.
Uslove i način izdavanja i produženja važenja dozvole i ovlašćenja, kao i potvrde o obučenosti i njihov sadržaj i izgled propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Dozvola i ovlašćenje izdati u inostranstvu mogu se priznati ako takva dozvola i takvo ovlašćenje postoje u SRJ.
Stručna obuka za dozvolu ili ovlašćenje iz stava 1 ovog člana stečena u centru za obuku u inostranstvu priznaće se ako je taj centar ovlašćen od vazduhoplovnih vlasti zemlje u kojoj je obuka izvršena.
Priznavanje iz stava 1 ovog člana vrši savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, u skladu s propisima iz čl. 111 i 112 ovog zakona.
Obuka i drugi uslovi stečeni u Vojsci Jugoslavije priznaće se za dobijanje dozvole i ovlašćenja u civilnom vazduhoplovstvu.
Priznavanje iz stava 1 ovog člana vrši savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, u skladu s propisima iz čl. 111 112 ovog zakona.
Proveru obučenosti vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja vrši savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i može biti redovna i vanredna.
Za proveru obučenosti iz stava 1 ovog člana, savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja može imenovati ispitivače iz redova stručnjaka potrebnih profila.
Za proveravanje obučenosti vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 4 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Redovna provera stručne obučenosti vrši se radi izdavanja i produžavanja važenja dozvole i ovlašćenja vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja.
Licu koje spada u vazduhoplovno ovlašćeno osoblje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja neće izdati dozvolu ili produžiti rok važenja dozvole:
1) ako lekarskim uverenjem nije utvrđena fizička ili psihička sposobnost za obavljanje određenih poslova;
2) ako se proverom obučenosti utvrdi da ta obučenost nije dovoljna za uspešno obavljanje određenih poslova.
Vanredna provera vrši se kad savezni vazduhoplovni inspektor (u daljem tekstu: vazduhoplovni inspektor) opravdano posumnja da lice koje spada u vazduhoplovno ovlašćeno osoblje nije obučeno za obavljanje poslova za čije mu je obavljanje izdata dozvola, odnosno ovlašćenje.
Vazduhoplovni inspektor dužan je da u slučaju iz stava 1 ovog člana odmah privremeno oduzme dozvolu i da je u roku od tri dana od dana oduzimanja dostavi saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, sa zahtevom za pokretanje postupka za proveru obučenosti.
Vanredna provera mora se okončati u roku od 30 dana od dana privremenog oduzimanja dozvole.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja oduzeće dozvolu licu koje spada u vazduhoplovno ovlašćeno osoblje:
1) ako je protiv njega u krivičnom ili prekršajnom postupku izrečena mera bezbednosti ili zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova - za vreme trajanja te mere;
2) ako je fizički ili psihički nesposobno za obavljanje poslova i zadataka za koje mu je izdata dozvola;
3) ako se proverom utvrdi da nije sposobno da stručno obavlja poslove za koje mu je izdata dozvola.
U slučaju iz stava 1 tačka 1 ovog člana, dozvolu oduzima organ nadležan za izvršenje mere bezbednosti ili zaštitne mere.
U slučaju iz stava 1 tač. 2 i 3 ovog člana, kao i u slučaju kad lice ne pristupi vanrednoj proveri, dozvolu oduzima savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Pododeljak 2
Registar vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja i evidencija vazduhoplovnog stručnog osoblja
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja vodi Registar vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja, koji se sastoji od uloška i zbirke isprava.
Evidenciju vazduhoplovnog stručnog osoblja vodi preduzeće, drugo pravno lice i organ uprave u kojoj je to osoblje zaposleno.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na pismeni zahtev, može izdati licu prepis njegovih dokumenata ili podataka upisanih u uložak ili zbirku isprava iz Registara vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja.
Zahtev iz stava 3 ovog člana može podneti i preduzeće, drugo pravno lice i organ uprave u kome je to osoblje zaposleno.
Pododeljak 3
Dužnosti vazduhoplovnog osoblja
Lice koje spada u vazduhoplovno osoblje ne sme da obavlja svoje poslove pod uticajem alkohola, droge ili drugih psihoaktivnih sredstava ili ako je toliko umorno ili bolesno ili je u takvom psihofizičkom stanju da je nesposobno za pravilno obavljanje tih poslova.
Vazduhoplovni inspektor može neposrednom upotrebom odgovarajućeg testa na licu mesta da proveri da li je lice iz stava 1 ovog člana pod uticajem alkohola, psihoaktivnih sredstava ili droge.
O udaljenju lica koje spada u vazduhoplovno osoblje sa posla dok ne prestanu posledice iz stava 1 ovog člana odlučuje njegov neposredni rukovodilac ili vazduhoplovni inspektor.
Ako lice koje spada u vazduhoplovno osoblje zanemaruje svoje obaveze ili ih izvršava nesavesno, ili sebe svesno dovodi u stanje psihofizičke nesposobnosti za rad, odnosno ako u vršenju svojih obaveza čini nepravilnosti koje mogu uticati na bezbednost i urednost vazdušnog saobraćaja, ili ne postupa u skladu s propisima, propisanom tehnologijom i kvalitetom rada, njegov neposredni rukovodilac, odnosno vazduhoplovni inspektor zabraniće mu da obavlja te poslove dok ne prestanu razlozi za zabranu.
U slučajevima iz stava 1 ovog člana, neposredni rukovodilac lica iz tog stava obavestiće o preduzetoj meri savezni inspektorat nadležan za poslove vazduhoplovne inspekcije.
Lice koje rukovodi ispitivanjem uzroka udesa ili nezgode vazduhoplova, kao i lice koje rukovodi ispitivanjem ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova, udaljiće sa posla do 7 dana lica koja spadaju u vazduhoplovno osoblje, a za koja posumnja da su mogla svojim radom dovesti do udesa ili nezgode vazduhoplova ili ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova.
U roku iz stava 1 ovog člana lice koje rukovodi ispitivanjem uzroka udesa ili nezgode vazduhoplova, kao i lice koje rukovodi ispitivanjem ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova, na osnovu prikupljenih podataka o uzroku udesa ili nezgode, odnosno ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova može licu iz stava 1 ovog člana privremeno uduzeti dozvolu, odnosno potvrdu o obučenosti i da dozvolu odnosno potvrdu u roku od tri dana od dana oduzimanja dostavi saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja sa zahtevom za pokretanje postupka vanredne provere stručne, odnosno zdravstvene sposobnosti ili zahtev za pokretanje prekršajnog odnosno krivičnog postupka.
Kapetan vazduhoplova, pri poletanju i sletanju na aerodrom, ili lice koje spada u vazduhoplovno tehničko osoblje, prilikom provere rada motora vazduhoplova na zemlji, dužno je da nivo buke podesi do nivoa propisanog u članu 97 ovog zakona.
Pododeljak 4
Zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja
Zdravstvena sposobnost (fizička i psihička) vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja utvrđuje se lekarskim pregledom, koji može biti redovni i vanredni.
Zdravstvenu sposobnost iz stava 1 ovog člana o čemu se izdaje lekarsko uverenje propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Rok važenja lekarskog uverenja jednak je roku važenja dozvole odnosno ovlašćenja iz čl. 136 i 154 ovog zakona, a za lica koja se obučavaju za prvo sticanje dozvole odnosno ovlašćenja rok važenja lekarskog uverenja ne može biti duži od 12 meseci.
Izuzetno, ako je rok važenja lekarskog uverenja, iz zdravstvenih razloga, kraći od roka iz stava 3 ovog člana, rok važenja dozvole jednak je roku važenja lekarskog uverenja.
Lekarsko uverenje ne može biti starije od 30 dana od dana izdavanja.
Redovni lekarski pregled vrši se pre svakog izdavanja ili produženja roka važenja dozvole.
Vanredni lekarski pregled vrši se u slučajevima utvrđenim u propisu iz člana 123 ovog zakona, kao i kad to zahteva neposredni rukovodilac ili vazduhoplovni inspektor ako opravdano posumnja da lice koje spada u vazduhoplovno ovlašćeno osoblje nije fizički i psihički sposobno za bezbedno obavljanje posla, odnosno da je pod uticajem alkohola, droge ili drugog psihoaktivnog sredstva ili da je sebe svesno dovelo u stanje psihofizičke nesposobnosti za rad.
Lekarske preglede vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja može da vrši zdravstvena ustanova koja ispunjava uslove koje propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Zdravstvenoj ustanovi iz stava 1 ovog člana savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće uverenje za obavljanje lekarskih pregleda vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja.
Zdravstvena ustanova iz stava 2 ovog člana dužna je da vodi zdravstvenu evidenciju u skladu s propisom iz stava 1 ovog člana.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, 12 meseci po izdavanju uverenja, a posle toga svaka 24 meseca, izvršiće proveru da li zdravstvena ustanova iz člana 125 stav 2 ovog zakona i dalje ispunjava uslove za vršenje lekarskih pregleda.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja oduzeće uverenje ako se prilikom provere iz stava 1 ovog člana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen ili ako zdravstvena ustanova, u periodu između provera, nije vršila, kumulativno duže od šest, odnosno 12 meseci, lekarske preglede za koje joj je uverenje izdato, kao i na predlog saveznog inspektorata nadležnog za poslove vazduhoplovne inspekcije.
Za proveru uslova za obavljanje delatnosti iz stava 2 ovog člana plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 3 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Rešenje o oduzimanju uverenja iz stava 2 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Rukovodilac zdravstvene ustanove iz člana 125 ovog zakona obrazuje lekarsku komisiju koja vrši lekarske preglede.
Predsednik lekarske komisije iz stava 1 ovog člana mora biti lekar koji ispunjava uslove propisane u propisu iz člana 125 ovog zakona.
Lice koje je nezadovoljno lekarskim uverenjem iz člana 123 stav 2 ovog zakona može zahtevati da lekarski pregled obavi drugostepena lekarska komisija, koju obrazuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja, u skladu s propisom iz člana 123 ovog zakona.
Zahtev iz stava 1 ovog člana podnosi se saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, u roku od 15 dana od dana uručenja lekarskog uverenja iz stava 1 ovog člana.
Za lekarski pregled drugostepene komisije plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 3 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Komisija iz stava 1 ovog člana rešava u skladu s propisom iz člana 123 ovog zakona, a na osnovu medicinske dokumentacije dobijene pregledima i ispitivanjima u medicinskim institucijama.
Rešenje komisije iz stava 3 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Drugostepena lekarska komisija mora okončati utvrđivanje zdravstvene sposobnosti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Odeljak II
OBUKA VAZDUHOPLOVNOG OVLAŠĆENOG OSOBLJA I VAZDUHOPLOVNOG STRUČNOG OSOBLJA
Stručna obuka vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja i vazduhoplovnog stručnog osoblja vrši se prema programima koje donese savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Stručnu obuku može da vrši centar za obuku vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja, odnosno centar za obuku vazduhoplovnog stručnog osoblja koji ispunjava uslove koje propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Centru za obuku iz stava 1 ovog člana savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće uverenje o osposobljenosti za obučavanje određenog vazduhoplovnog osoblja.
Centar za obuku iz stava 1 ovog člana vodi registar lica koje obučava.
Za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obučavanje vazduhoplovnog osoblja, plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 4 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, 12 meseci po izdavanju uverenja, a posle toga svaka 24 meseca, izvršiće proveru da li centar za obuku iz člana 130 ovog zakona i dalje ispunjava uslove za vršenje obuke.
Ako se prilikom provere iz stava 1 ovog člana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja oduzeće uverenje ili će u uverenju ograničiti vrstu odobrene obuke.
Rešenje o oduzimanju, odnosno ograničenju uverenja iz stava 2 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja oduzeće centru za obuku uverenje iz člana 130 ovog zakona na predlog saveznog inspektorata nadležnog za poslove vazduhoplovne inspekcije, ako taj centar u periodu između provera iz člana 131 ovog zakona ne ispunjava uslove za vršenje obuke, odnosno ako obuči manje od tri kandidata ili ako ispit za sticanje dozvola ili ovlašćenja vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja položi manje od polovine kandidata koje je prijavio za ispit.
Rešenje o oduzimanju uverenja konačno je u upravnom postupku.
Za izmene u radu, centar za obuku koji poseduje uverenje mora da pribavi saglasnost saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Ako je programom iz člana 129 ovog zakona predviđeno da se obuka letačkog osoblja vrši i na uređajima za simuliranje leta, centar za obuku mora obezbediti korišćenje takvog uređaja.
Uređaj za simuliranje leta može se koristiti ako ima dozvolu za upotrebu i održava se u skladu s programom tehničkog održavanja, koji odobrava savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Dozvolu za upotrebu, na osnovu pregleda, izdaje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, sa rokom važenja od 24 meseca.
Za pregled uređaja za simuliranje leta i odobravanje programa tehničkog održavanja plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 4 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Odeljak III
LETAČKO OSOBLJE
Zajedničke odredbe
Dozvola pilota transportnog vazduhoplova, profesionalnog pilota, inženjera-letača i navigatora-letača izdaje se na period od pet godina s tim da je rok važenja dozvole jednak roku važenja ovlašćenja za tip vazduhoplova.
Ovlašćenje za tip vazduhoplova za lica iz stava 1 ovog člana važi 12 meseci.
Pilotu transportnog vazduhoplova koji upravlja vazduhoplovom u javnom avio-transportu i ima više od 40 godina života rok važenja ovlašćenja za tip vazduhoplova je šest meseci.
Dozvola pilota vazduhoplova, pilota slobodnog balona, pilota vazduhoplova posebne kategorije, padobranca i kabinskog osoblja važi 24 meseca.
U dozvolu se može upisati samo važeće ovlašćenje.
Letačko osoblje iz st. 1 i 3 ovog člana, dužno je da vodi evidenciju letenja u knjižici letenja, a preduzeće, drugo pravno lice, državni organ i preduzetnik koji ispituju vazduhoplov, koriste vazduhoplov, obavljaju avio-transpost, vrše usluge vazduhoplovom iz vazduha i obuku vazduhoplovnog osoblja i organizuju sportsko i amatersko letenje, kao i fizičko lice koje je korisnik vazduhoplova - dnevnik letenja.
Sadržaj i način vođenja evidencije i dnevnika iz stava 6 ovog člana propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Pododeljak 1
Kapetan vazduhoplova
Korisnik vazduhoplova će za svaki let, odnosno deo leta odrediti kapetana vazduhoplova.
Kapetan vazduhoplova je dužan da upravlja vazduhoplovom u skladu sa uslovima, načinom, normama i pravilima letenja, koje propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Kapetan vazduhoplova može odstupiti od propisanih postupaka iz stava 1 ovog člana samo u krajnjoj nuždi i dužan je da o tome obavesti saveznu upravu nadležnu za poslove kontrole letenja.
Kapetan vazduhoplova je odgovoran za let vazduhoplova i ne sme poletati ili sletati ispod operativnog minimuma za svaki aerodrom, određenog u članu 200 ovog zakona.
Pilot transportnog vazduhoplova, koji je navršio 60 godina života, ne može leteti u javnom avio-transportu, osim ukoliko je jedini član višečlane posade koji je navršio 60 godina života.
Pilot vazduhoplova koji je navršio 65 godina života ne može leteti u javnom avio-transportu, a pilot u ostalim delatnostima u vazdušnom saobraćaju može leteti samo ukoliko je jedini član višečlane posade koji je navršio 65 godina života.
Kapetan vazduhoplova mora biti upoznat sa sadržinom tereta koji prevozi.
Kapetan vazduhoplova dužan je da pre poletanja proveri da li su u listi opterećenja i položaja težišta vazduhoplova pravilno proračunati težina i položaj težišta vazduhoplova, da li je tu listu overilo lice koje ju je pripremilo, kao i da je sam overi svojim potpisom.
Kapetan vazduhoplova dužan je da pre poletanja proveri da li su posada vazduhoplova i vazduhoplov pripremljeni i sposobni za bezbedni vazdušni saobraćaj i da li se u vazduhoplovu nalaze sve ovim zakonom propisane isprave i knjige.
Kapetan vazduhoplova dužan je da lično ili preko članova posade obezbedi da se svi putnici pre poletanja upoznaju s postupcima u slučaju opasnosti, kao i sa mestom smeštaja i načinom upotrebe sigurnosne opreme u slučaju opasnosti, da svi putnici pre poletanja i pre sletanja, kao i u toku leta, ako se let vrši u uslovima turbulencije, budu vezani sigurnosnim pojasevima i da se propisane mere bezbednosti primenjuju.
U slučaju opasnosti, svi članovi posade i putnici izvršavaju uputstva i naređenja kapetana vazduhoplova.
Pododeljak 2
Vođa vazduhoplova
Avio-prevozilac za svaki let, pored kapetana vazduhoplova, određuje vođu vazduhoplova koji predstavlja avio-prevozioca.
Vođa vazduhoplova je istovremeno i kapetan vazduhoplova, a izuzetno to može biti i drugi član posade.
Vođa vazduhoplova može biti samo državljanin SRJ.
Vođa vazduhoplova je dužan da na najcelishodniji način onemogući lice koje se nalazi u vazduhoplovu da svojim postupcima ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja ili bezbednost lica i imovine ili da krši red i disciplinu u vazduhoplovu i može ga iskrcati iz vazduhoplova na prvom aerodromu na koji vazduhoplov sleti.
Ako za vreme vazdušnog saobraćaja član posade vazduhoplova ili drugo lice u vazduhoplovu priprema, pokuša da izvrši ili izvrši krivično delo kojim se ugrožava bezbednost vazduhoplova ili lica u njemu, vođa vazduhoplova je dužan da preduzme mere da se takvo delo spreči, a ako je delo izvršeno, da ublaži njegove posledice, vodeći računa o bezbednosti putnika, posade i vazduhoplova.
U slučaju iz stava 1 ovog člana, vođa vazduhoplova može narediti da se učinilac drži pod prismotrom, a po sletanju na prvi aerodrom da se preda nadležnom organu na tom aerodromu, o čemu podnosi izveštaj preduzeću u kome je zaposlen.
Ako se neko lice mora iskrcati iz vazduhoplova zbog krivičnog dela kojim se ugrožava bezbednost lica i imovine ili drugog krivičnog dela protiv ličnosti i imovine, zbog kršenja reda i discipline u vazduhoplovu, zbog neizvršavanja naređenja vođe vazduhoplova ili zbog drugih postupaka kojima se ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja, vođa vazduhoplova dužan je da pre sletanja na aerodrom u SRJ o tome obavesti, preko savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja, savezno ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, da posle sletanja na aerodrom tom organu preda lice i eventualno prikupljene dokaze i da mu pruži potrebna obaveštenja.
Kad vazduhoplov iz stava 1 ovog člana sleće na aerodrom u inostranstvu, vođa vazduhoplova dužan je da, preko nadležnog organa za kontrolu letenja, obavesti o tome nadležni organ te zemlje i da posle sletanja na aerodrom tom organu preda lice i eventualno prikupljene dokaze i da mu pruži potrebna obaveštenja.
Pododeljak 3
Posada vazduhoplova
Posadu vazduhoplova u javnom avio-transportu čine lica koja na osnovu dozvole upravljaju vazduhoplovom (kapetan, kopilot, inženjer-letač i navigator-letač), kao i lica koja na osnovu dozvole obavljaju određene poslove u vezi sa bezbednošću lica ukrcanih u vazduhoplov (kabinsko osoblje).
Minimalan broj članova posade za određeni tip vazduhoplova utvrđuje se u postupku utvrđivanja tipa vazduhoplova.
U vazduhoplovu se za vreme vazdušnog saobraćaja mora nalaziti posada, čiji broj i sastav zavise od tipa i namene vazduhoplova i karaktera određenog leta, kao i od postupaka u slučaju opasnosti.
Broj i sastav članova posade iz stava 2 ovog člana propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član posade ne sme bez odobrenja kapetana vazduhoplova da napusti radno mesto u vazduhoplovu niti da se udalji iz vazduhoplova.
Član posade dužan je da o svakom vanrednom događaju u vezi sa vazduhoplovom i licima i stvarima u vazduhoplovu odmah obavesti kapetana vazduhoplova.
U slučaju opasnosti ili udesa vazduhoplova, članovi posade dužni su da preduzmu sve mere radi spasavanja lica i stvari iz vazduhoplova i ne smeju napustiti vazduhoplov bez naređenja kapetana vazduhoplova ili lica koje ga zamenjuje u slučaju njegove nastale nesposobnosti.
Član posade vazduhoplova dužan je da i bez naređenja vođe vazduhoplova preduzme potrebne mere prema licu iz čl. 142 i 143 ovog zakona da bi se sprečile i ublažile posledice ugrožavanja bezbednosti, odnosno da bi se sprečilo izvršenje krivičnog dela ili ublažile njegove posledice.
O preduzetim merama iz stava 1 ovog člana, član posade ili drugo lice u vazduhoplovu dužno je da, bez odlaganja, obavesti vođu vazduhoplova.
Kapetan vazduhoplova, vođa vazduhoplova, član posade ili drugo lice u vazduhoplovu i korisnik vazduhoplova ne mogu biti pozvani na odgovornost za preduzete mere iz čl. 142 i 143 ovog zakona ako su delovali u okviru ovlašćenja.
Radno vreme člana posade vazduhoplova u javnom avio-transportu, zbog neposrednog uticaja na bezbednost vazdušnog saobraćaja iznosi, do 40 sati nedeljno, s tim da u toku 30 uzastopnih kalendarskih dana ne može iznositi više od 160 časova.
Vreme letenja članova posade može trajati do 28 časova nedeljno, s tim da u toku 30 uzastopnih dana iznosi do 85 časova.
Lice koje upravlja vazduhoplovom ima pravo na posebno plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine radi održavanja psihofizičke kondicije, u trajanju do 15 dana.
Dnevno radno vreme, vreme letenja, vreme letenja u dugolinijskom avio-transportu, vreme letenja noću, broj poletanja i sletanja u toku radnog vremena i dužina dnevnog odmora članova posade vazduhoplova, kao i uslovi sticanja i vreme trajanja posebnog odsustva propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Odeljak IV
NELETAČKO OSOBLJE
Neletačko osoblje obavlja poslove obezbeđenja vazdušnog saobraćaja (kontrolor letenja i informator vazduhoplova u letu) i bezbednog leta vazduhoplova (vazduhoplovno-tehničko osoblje održavanja vazduhoplova i vazduhoplovni dispečer), kao i bezbednog korišćenja padobrana (paker padobrana).
Neletačkom osoblju za obavljanje poslova iz člana 153 ovog zakona izdaje se dozvola sa rokom važenja od 24 meseca.
Kontroloru letenja koji ima više od 45 godina života dozvola se izdaje sa rokom važenja od 12 meseci.
Kontrolor letenja na osnovu dozvole obavlja poslove kontrole letenja i regulisanja protoka saobraćaja i odgovoran je za bezbednost vazdušnog saobraćaja u okviru svoje nadležnosti.
Informator vazduhoplova u letu na osnovu dozvole pruža obaveštenja vazduhoplovu radi bezbednog odvijanja leta.
Vazduhoplovno-tehničko osoblje održavanja vazduhoplova na osnovu dozvole obavlja poslove održavanja i izmena vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnih proizvoda.
Vazduhoplovni dispečer na osnovu dozvole obavlja poslove u vezi sa utvrđivanjem uslova leta i postupcima pripreme leta.
Paker padobrana na osnovu dozvole obavlja poslove tehničkog pregleda, održavanja i manje popravke padobrana.
Kontrolor letenja i informator vazduhoplova u letu ne smeju za vreme obavljanja svojih poslova da napuste radno mesto.
Kontrolor letenja, informator vazduhoplova u letu, vazduhoplovni tehničar koji održava vazduhoplov i vazduhoplovni dispečer dužni su da o svakom ugrožavanju vazdušnog saobraćaja ili o vanrednom događaju u vezi sa poslom koji obavljaju odmah obaveste svog neposrednog rukovodioca, a paker padobrana - savezni inspektorat nadležan za poslove vazduhoplovne inspekcije.
Radno vreme kontrolora letenja, zbog neposrednog uticaja na bezbednost vazdušnog saobraćaja, iznosi do 40 sati nedeljno, s tim da u toku 30 uzastopnih kalendarskih dana ne može iznositi više od 160 časova.
Kontrolor letenja ima pravo na posebno plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine radi održavanja psihofizičke kondicije u trajanju do 15 dana.
Trajanje dnevnog neprekidnog rada, trajanje smene i dužina dnevnog odmora i posebnog odsustva kontrolora letenja i informatora vazduhoplova u letu, zavisno od uslova koji utiču na psihofizičku sposobnost da bezbedno, pravilno i na vreme obavljaju radne obaveze, a naročito od vrste i obima letenja, vrste i opremljenosti aerodroma, kao i od toga da li se letenje obavlja danju ili noću, propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Odeljak V
VAZDUHOPLOVNO STRUČNO OSOBLJE
Vazduhoplovno stručno osoblje je: vazduhoplovno-tehničko osoblje kontrole letenja, osoblje službe veze, vazduhoplovno-meteorološko osoblje, osoblje prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari, vatrogasno-spasilačko osoblje, osoblje koje puni vazduhoplov gorivom i osoblje koje vrši kontrolu ispravnosti površina za kretanje vazduhoplova, objekata i instalacija aerodroma.
Vazduhoplovnom stručnom osoblju izdaje se potvrda o obučenosti.
Vatrogasno-spasilačko osoblje, pored potvrde iz stava 1 ovog člana, mora imati i lekarsko uverenje utvrđeno propisom iz člana 123 ovog zakona, čije važenje ne može biti duže od 24 meseca.
Ako lice koje spada u vazduhoplovno stručno osoblje duže od 12 meseci ne obavlja poslove za koje mu je izdata potvrda o obučenosti, organizacija u kojoj je zaposleno uputiće ga na ponovnu obuku.
Ako vazduhoplovni inspektor opravdano posumnja da lice iz člana 158 ovog zakona nestručno obavlja poslove za koje mu je izdata potvrda o obučenosti, oduzeće je i dostaviti, u roku od tri dana, preduzeću, drugom pravnom licu odnosno organu uprave u kome je to lice zaposleno i narediće postupak za proveru obučenosti.
Ako vazduhoplovni inspektor opravdano posumnja da je lice iz člana 158 ovog zakona pod dejstvom alkohola, psihoaktivnih sredstava ili droge, narediće zdravstvenu proveru, a za vatrogasca-spasioca zahtevaće vanredni lekarski pregled.
Preduzeće, drugo pravno lice, odnosno organ uprave dužan je da lice iz st. 1 i 2 ovog člana uputi u centar za obučavanje radi provere obučenosti, odnosno u zdravstvenu ustanovu radi zdravstvene provere.
Licu koje spada u vazduhoplovno stručno osoblje zabranjuje se rad:
1) ako se proverom utvrdi da nije sposobno da obavlja poslove za koje mu je izdata potvrda o obučenosti, ili ako ne pristupi proveri, ili ako odbije da se ponovo obučava;
2) ako se zdravstvenom proverom utvrdi da je zavisno od upotrebe alkohola, psihoaktivnih sredstava ili droge, odnosno ako odbije da pristupi zdravstvenoj proveri.
Vatrogascu-spasiocu zabraniće se rad, pored slučajeva iz stava 1 ovog zakona, i ako je fizički ili psihički nesposoban za obavljanje poslova i zadataka za koje mu je izdata potvrda, kao i ako se ne podvrgne redovnom ili vanrednom lekarskom pregledu.
Na zahtev preduzeća, drugog pravnog lica, odnosno organa uprave u kome je lice iz stava 1 ovog člana zaposleno, centar za obuku koji je izdao potvrdu o obučenosti oduzeće tu potvrdu i o tome pismeno obavestiti savezni inspektorat nadležan za poslove vazduhoplovne inspekcije, u roku od 15 dana od dana davanja naloga vazduhoplovnog inspektora.
Odeljak VI
LEGITIMACIJA I SLUŽBENA ODELA
Vazduhoplovno osoblje zaposleno u organima uprave, kao i zaposleni na poslovima utvrđivanja plovidbenosti vazduhoplova, provere obučenosti, izdavanja i produžavanja važenja dozvola vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja i ispitivanja uzroka udesa, pri obavljanju svojih poslova, imaju legitimaciju kojom se utvrđuju njihova ovlašćenja, a koju izdaju funkcioner koji rukovodi organom uprave u kome je to lice zaposleno i dužni su da nose službena odela.
Obrazac legitimacije i službeno odelo iz stava 1 ovog člana propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Glava IV
OBEZBEĐENJE VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
Odeljak I
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Obezbeđenje vazdušnog saobraćaja obuhvata kontrolu letenja, informisanje vazduhoplova u letu, regulisanje protoka saobraćaja, kao i meteorološko i tehničko obezbeđenje.
Obezbeđenje vazdušnog saobraćaja iz stava 1 ovog člana može se vršiti i van granica jugoslovenskog vazdušnog prostora ako je to predviđeno ugovorom o koordinaciji sa kontrolom letenja susedne države.
Obezbeđenje vazdušnog saobraćaja čini sistem kontrole letenja i vrši ga savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja osim dela meteorološkog obezbeđenja koje vrši savezna organizacija nadležna za hidrometeorološke poslove.
Savezna vlada odlučuje na kojim aerodromima će obezbeđenje vazdušnog saobraćaja vršiti savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja.
Izuzetno od odredbe člana 164 stav 1 ovog zakona, informisanje vazduhoplova u letu u saobraćajnoj zoni aerodroma, kao i meteorološko osmatranje i tehničko obezbeđenje na tim aerodromima, može vršiti vlasnik ili korisnik aerodroma.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće, na zahtev vlasnika ili korisnika aerodroma iz stava 1 ovog člana, dozvolu za informisanje vazduhoplova u letu, meteorološko osmatranje i tehničko obezbeđenje ako vlasnik, odnosno korisnik ispunjava uslove iz čl. 182, 187, 188 i 191 ovog zakona.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja proveravaće svakih 36 meseci da li aerodrom iz člana 165 ovog zakona i dalje ispunjava uslove za obavljanje poslova za koje je izdata dozvola.
Ako se prilikom provere iz stava 1 ovog člana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja oduzeće ili ograničiti obim informisanja vazduhoplova u letu koji je određen u dozvoli.
Za utvrđivanje i proveru uslova za obavljanje poslova iz stava 1 ovog člana plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 3 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Rešenje o oduzimanju, odnosno ograničenju obima odobrenog dozvolom konačno je u upravnom postupku.
Za svaki let vazduhoplova u jugoslovenskom vazdušnom prostoru i u vazdušnom prostoru iz člana 163 ovog zakona mora se, po pravilu u pismenom obliku, dostaviti plan leta saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja radi blagovremenog prihvatanja.
Red letenja redovnih avio-prevozilaca je plan leta.
Rokove dostavljanja plana leta, kao i način njegovog prihvatanja propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Za svaki aerodrom utvrđuju se navigacioni postupci i drugi uslovi za bezbedno poletanje, prilaženje i sletanje vazduhoplova.
Način izrade i formu navigacionih postupaka propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Postupke iz stava 1 ovog člana i minimalne bezbedne visine iznad prepreka, u završnom prilaženju, za aerodrome na kojima je organizovano obezbeđenje vazdušnog saobraćaja, utvrđuje funkcioner koji rukovodi saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja, po prethodno pribavljenim mišljenjima svih korisnika postupaka iz stava 1 ovog člana.
Postupke iz stava 1 ovog člana, za aerodrome na kojima nije organizovano obezbeđenje vazdušnog saobraćaja, izrađuje vlasnik, odnosno korisnik aerodroma, a odobrava ih savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja.
Postupci i minimalna bezbedna visina iz st. 3 i 4 ovog člana objavljuju se u službenim vazduhoplovnim publikacijama.
Savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja može, u određenom delu vazdušnog prostora ili na određenom aerodromu ili delu aerodroma, privremeno zabraniti ili ograničiti letenje ako to zahtevaju interesi odbrane ili bezbednosti zemlje, ili bezbednost leta određenog vazduhoplova ili grupe vazduhoplova i dužna je da to objavi u službenim vazduhoplovnim publikacijama.
Za korišćenje usluga obezbeđenja vazdušnog saobraćaja plaća se naknada.
Za vazduhoplove koji prevoze predsednika SRJ, predsednike republika, savezne i republičkih skupština, savezne i republičkih vlada, šefove stranih država, predstavničkih tela i vlada, članove kraljevskih porodica na osnovu uzajamnosti kao i za domaće državne vazduhoplove, vazduhoplove čija je maksimalna masa pri poletanju manja od 2000 kg, vazduhoplove koji učestvuju u traganju za vazduhoplovom i spasavanju i vazduhoplove koji vrše hitne medicinske prevoze, ne plaća se naknada iz stava 1 ovog člana.
Visinu naknade iz stava 1 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Naknada iz stava 1 ovog člana iskazuje se korisniku vazduhoplova u devizama. Domaćem korisniku naknada se naplaćuje u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, a stranom korisniku - u devizama.
Odredbe Glave IV Obezbeđenje vazdušnog saobraćaja, odnose se i na domaće i strane državne vazduhoplove.
Odeljak II
ORGANIZOVANJE VAZDUŠNOG PROSTORA
Jugoslovenski vazdušni prostor i vazdušni prostor iz člana 163 ovog zakona dele se na kontrolisani i informativni vazdušni prostor.
Kontrolisani i informativni vazdušni prostor dele se na klase, zavisno od nivoa obezbeđenja vazdušnog saobraćaja, vrste letova i pravila za izvršenje tih letova.
U kontrolisanom vazdušnom prostoru vrši se kontrola letenja vazduhoplova i pružanje informacija od značaja za bezbedni vazdušni saobraćaj i pokreće akcija traganja za vazduhoplovom i spasavanja.
U informativnom vazdušnom prostoru pružaju se obaveštenja o vazduhoplovu u letu i pokreće akcija traganja za vazduhoplovom i spasavanja.
Podelu vazdušnog prostora iz člana 172 stav 2 ovog zakona na klase, kao i broj klasa, uslove za definisanje prostornih granica između klasa i korišćenje tog prostora propisuje Savezna vlada.
Zbog usmeravanja tokova vazdušnog saobraćaja, određuju se vazdušni putevi i rute koje, po pravilu, određuju radio-navigaciona sredstva na zemlji.
Vazdušne puteve i rute propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Letenje vazduhoplova unutar vazdušnog prostora određene klase mora se vršiti u skladu s propisom iz čl. 137 i 175 ovog zakona, a letenje vojnih vazduhoplova u delovima vazdušnog prostora rezervisanog za to letenje mora se vršiti na način koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove odbrane.
Za aerodrom na kome se vrši kontrola letenja mora se odrediti kontrolisana zona, a za aerodrom na kome se vrši informisanje vazduhoplova u letu - saobraćajna zona.
Savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja određuje kontrolisanu i saobraćajnu zonu aerodroma, a odobrava saobraćajnu zonu aerodroma u slučajevima iz člana 165 stav 1 ovog zakona, na predlog vlasnika ili korisnika aerodroma.
Odeljak III
KONTROLA LETENJA, INFORMISANJE VAZDUHOPLOVA U LETU I REGULISANJE PROTOKA SAOBRAĆAJA
Kontrola letenja obuhvata niz radnji i postupaka koji se vrše radi sprečavanja međusobnih sudara vazduhoplova u letu i međusobnih sudara vazduhoplova i vazduhoplova i prepreka na manevarskim površinama, kao i obezbeđenje redovnosti i ekspeditivnosti vazdušnog saobraćaja.
Način i postupak vršenja kontrole letenja propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Način i postupak vršenja kontrole letenja za vojne vazduhoplove kada lete u rezervisanom delu vazdušnog prostora propisuje savezni ministar nadležan za poslove odbrane.
Pored poslova iz člana 179 ovog zakona, kontrola letenja obuhvata i identifikaciju vazduhoplova i letećih objekata, koordiniranje rada s kontrolama letenja susednih država, pružanje obaveštenja vazduhoplovima u letu, davanje odobrenja za lansiranje raketa protiv gradonosnih oblaka i pokretanje akcije traganja za vazduhoplovom.
Ako priroda posebnog leta vojnog vazduhoplova isključuje kontakt sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja, razdvajanje tog vazduhoplova od drugih vazduhoplova koji lete u istom delu vazdušnog prostora vrši Vojska Jugoslavije.
Informisanje vazduhoplova u letu je davanje saveta i obaveštenja potrebnih za bezbedno izvršenje leta.
Saveti i obaveštenja iz stava 1 ovog člana odnose se naročito na stanje aerodroma, meteorološke uslove i stanje navigacionih sredstava.
Informisanje vazduhoplova u letu vrši se na način i po postupku koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Informisanje vazduhoplova u letu vojnih vazduhoplova kada lete u rezervisanom delu vazdušnog prostora vrši se na način i po postupku koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove odbrane.
Usaglašavanje zahteva vazdušnog saobraćaja sa raspoloživim mogućnostima sistema kontrole letenja, predstavlja regulisanje protoka saobraćaja.
Način regulisanja protoka saobraćaja i koordinaciju s nadležnim službama susednih država propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja zabraniće poletanje vazduhoplova sa aerodroma ili sletanje na aerodrom ako je stanje na manevarskim površinama takvo da ne omogućava bezbedno poletanje ili sletanje, osim ako je vazduhoplov u opasnosti.
U vršenju kontrole letenja u kontrolisanom vazdušnom prostoru upotrebljavaju se izrazi na engleskom jeziku.
U drugim delovima vazdušnog prostora, kao i u kontrolisanom vazdušnom prostoru u kome lete vojni vazduhoplovi mogu se koristiti i izrazi na srpskom jeziku.
Izrazi iz st. 1 i 2 ovog člana utvrđuju se propisom iz člana 179 ovog zakona.
Sve veze vazduhoplova u letu i u toku pripreme leta sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja, radarski podaci i sve veze unutar savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja, kao i pisana dokumentacija vezana za odobravanje letenja, koordinaciju, izdavanje zabrane i ograničenja u korišćenju vazdušnog prostora, najavljivanje leta, podnošenje plana leta i sl., snimaju se elektronski ili čuvaju na drugi način.
Snimci i dokumentacija iz stava 1 ovog člana čuvaju se najmanje 30 dana, na način utvrđen propisom iz člana 179 ovog zakona.
Minimalnu opremu neophodnu za vršenje kontrole letenja i informisanje vazduhoplova u letu propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Odeljak IV
METEOROLOŠKO OBEZBEĐENJE
Meteorološko obezbeđenje je meteorološko osmatranje, prikupljanje, izrada i davanje meteoroloških informacija potrebnih za bezbedan vazdušni saobraćaj.
Način meteorološkog obezbeđenja vazdušnog saobraćaja iz stava 1 ovog člana, kao i minimalna oprema za vršenje meteorološkog obezbeđenja propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Deo meteorološkog obezbeđenja vazdušnog saobraćaja, odnosno: izradu meteorološke dokumentacije za let i izradu vazduhoplovnih klimatoloških informacija, uspostavljanje sistema za razmenu meteoroloških informacija i baždarenje uređaja i instrumenata na aerodromima vrši savezna organizacija nadležna za hidrometeorološke poslove.
Način izrade i forma meteorološke dokumentacije za let i vazduhoplovnih klimatoloških informacija propisuje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadležnom za hidrometeorološke poslove.
Odeljak V
TEHNIČKO OBEZBEĐENJE
Tehničko obezbeđenje je postavljanje i održavanje tehničkih sistema, opreme, uređaja i objekata koji se koriste za vršenje kontrole letenja, informisanje vazduhoplova u letu, regulisanje protoka saobraćaja i meteorološkog obezbeđenja iz člana 188 ovog zakona.
Planiranje, projektovanje, nabavka i postavljanje tehničkih sistema, opreme, uređaja i objekata vrši se na način koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja, a vrši ga prema potrebi savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja.
Tehničke sisteme, opremu, uređaje i objekte za aerodrome iz člana 166 ovog zakona planira, projektuje, nabavlja i postavlja vlasnik ili korisnik aerodroma u skladu sa propisom iz stava 1 ovog člana.
Planove i projekte iz st. 1 i 2 ovog člana odobrava savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Pregled tehničkih sistema, opreme, uređaja i objekata iz člana 190 ovog zakona, radi provere sposobnosti za korišćenje, pre početka i u toku korišćenja, vrši savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja.
Tehnička sredstva, oprema, uređaji i objekti iz stava 1 ovog člana moraju imati: tehničku dokumentaciju; uputstva za korišćenje i program tehničkog održavanja, sa utvrđenim rokovima provere i kalibraže; rezervno energetsko napajanje i klimatizaciju kad je to neophodno.
Savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja izdaće dozvolu za korišćenje kad pregledom iz stava 1 ovog člana ustanovi sposobnost tehničkih sistema, opreme, uređaja i objekata za korišćenje.
Tehnički sistemi, oprema i uređaji za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja moraju biti održavani prema programu tehničkog održavanja iz člana 192 stav 2 ovog zakona.
Tehnički sistemi, oprema i uređaji za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja moraju biti zaštićeni od oštećenja ili uništenja.
Savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja dužna je da podatke o tehničkim sistemima, opremi i uređajima, kao i o njihovom prestanku rada ili kvaru objavi u službenoj vazduhoplovnoj publikaciji.
Vlasnik ili korisnik aerodroma iz člana 165 ovog zakona dužan je da dostavi podatke o tehničkim sistemima, opremi i uređajima, kao i o njihovom prestanku rada ili kvaru saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja, koja je dužna da ih objavi u službenoj vazduhoplovnoj publikaciji.
Savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja i vlasnik ili korisnik aerodroma iz člana 165 ovog zakona dužni su da odrede koordinate radio-navigacionih uređaja u Svetskom geodetskom sistemu 1984 (WGS-84) u skladu sa uslovima koji moraju biti ispunjeni u postupku određivanja koordinata utvrđenih tehničkim propisom iz člana 78 ovog zakona.
Savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja dužna je da koordinate radio-navigacionih uređaja iz stava 3 ovog člana objavi u službenoj vazduhoplovnoj publikaciji.
Vlasnik ili korisnik aerodroma iz stava 3 ovog člana dužan je da izveštaje o utvrđenim koordinatama radio-navigacionih uređaja dostavi saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja radi provere i objavljivanja u službenim vazduhoplovnim publikacijama.
Tehnički sistemi, oprema i uređaji moraju biti tipizirani, izrađeni i atestirani u skladu s jugoslovenskim standardima ili međunarodnim standardima koje je priznala SRJ.
Zabranjeno je postavljanje fizičkih prepreka, emisionih uređaja, objekata, dalekovoda ili drugih uređaja koji emituju elektromagnetne talase na udaljenosti sa koje svojim radom mogu ometati rad tehničkih sistema, uređaja i opreme za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja.
Vazduhoplovni inspektor narediće vlasniku ili korisniku prepreke, objekta ili uređaja iz stava 1 ovog člana da ga odmah ukloni o svom trošku.
Rešenje iz stava 2 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Glava V
PROGRAMI MERA
Programom mera bezbednosti civilnog vazduhoplovstva i programom mera za uredno i efikasno obavljanje vazdušnog saobraćaja obezbeđuje se poboljšanje bezbednosti, urednosti i efikasnosti vazdušnog saobraćaja, kao i koordinacija aktivnosti u ostvarivanju ovih programa.
Program mera bezbednosti civilnog vazduhoplovstva sadrži mere zaštite od nezakonitih radnji i mere u vanrednim slučajevima.
Program mera za uredno i efikasno obavljanje vazdušnog saobraćaja sadrži mere koje imaju za cilj olakšano odvijanje vazdušnog saobraćaja i protoka putnika i stvari.
Programe iz stava 1 ovog člana donosi Savezna vlada.
Treći deo
DELATNOSTI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Delatnosti u vazdušnom saobraćaju su javni avio-transport (redovni i vanredni), prevoz za sopstvene potrebe, medicinski prevoz, pružanje usluga iz vazduha i sportsko i amatersko letenje.
Ko se bavi delatnostima iz stava 1 ovog člana, osim prevoza za sopstvene potrebe, sportskim i amaterskim letenjem, mora biti registrovan za privrednu delatnost i mora imati uverenje da je osposobljen za obavljanje te delatnosti.
Privredna delatnost za koju se registruje mora da bude delatnost iz oblasti vazdušnog saobraćaja.
Korisnik vazduhoplova dužan je da odredi operativne minimume u pogledu meteoroloških uslova, opreme vazduhoplova i aerodroma koji koristi za poletanje i sletanje vazduhoplova, s tim što ti minimumi za letenje ne mogu biti ispod minimalne bezbedne visine iznad prepreka objavljenim u službenim vazduhoplovnim publikacijama.
Kriterijume za određivanje operativnih minimuma propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Glava I
JAVNI AVIO-TRANSPORT
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Javni avio-transport u domaćem i međunarodnom prevozu može biti redovan (linijski) i vanredan (čarter, avio-taksi i panoramsko letenje).
Javni avio-transport obavlja domaći avio-prevozilac koji poseduje odgovarajuće uverenje o osposobljenosti za obavljanje tog avio-transporta.
Domaći avio-prevozilac je dužan da uz prijavu za upis u sudski registar podnese i uverenje o osposobljenosti iz stava 1 ovog člana.
Javni avio-transport obavlja se u kontrolisanom vazdušnom prostoru, a može se obavljati i u informativnom vazdušnom prostoru, pod uslovima koje propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Javni avio-transport mora se obavljati vazduhoplovima sa najmanje dva motora i ti vazduhoplovi ne mogu biti posebne kategorije.
Izuzetno od odredbe stava 3 ovog člana, za obavljanje avio-taksi prevoza i panoramskog letenja može se koristiti jednomotorni vazduhoplov u uslovima spoljne vidljivosti utvrđenim u propisu iz člana 137 ovog zakona za vizuelno letenje.
Strani avio-prevozilac koji poseduje odgovarajuće uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta, kao i program mera bezbednosti u vršenju javnog avio-transporta može da obavlja javni međunarodni avio-transport sa SRJ u skladu s međunarodnim ugovorom koji obavezuje SRJ, ili na osnovu odobrenja za obavljanje javnog avio-transporta iz člana 21 stav 3 ovog zakona.
Savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja može odrediti da se izvrši provera ispunjenosti uslova iz uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta stranog avio-prevozioca.
Odobrenje iz stava 1 ovog člana izdaje se na način koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Domaći i strani avio-prevozioci dužni su da objave tarife za redovan međunarodni javni avio-transport.
Odeljak I
USLOVI ZA OBAVLJANJE REDOVNOG JAVNOG AVIO-TRANSPORTA
Avio-prevozilac može da obavlja redovni javni avio-transport ako ima vazduhoplove u vlasništvu čija je namena za javni avio-transport, sa brojem putničkih sedišta koji iznosi najmanje polovinu ukupnog broja putničkih sedišta ili nosivosti tereta svih vazduhoplova sa kojima namerava da obavlja javni avio-transport. Vazduhoplovi u vlasništvu moraju biti upisani u Registar vazduhoplova.
Vazduhoplov koji avio-prevozilac kupi i otplaćuje ga kroz zakup, a upiše ga u Registar vazduhoplova, priznaće se kao njegovo vlasništvo u smislu stava 1 ovog člana.
Na vazduhoplove u svojini ili uzete u zakup, na osnovu kojih se traži uverenje za obavljanje redovnog javnog avio-transporta, primenjuju se odredbe ovog zakona i propisa i tehničkih propisa donesenih na osnovu ovog zakona.
Avio-prevozilac pre uzimanja stranog vazduhoplova u zakup mora podneti dokaze da taj vazduhoplov ispunjava uslove propisane za vazduhoplove upisane u Registar vzduhoplova, na osnovu čega će savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja prihvatiti taj vazduhoplov za obavaljanje redovnog javnog avio-transporta.
Avio-prevozilac pre uzimanja ili davanja vazduhoplova u zakup mora u ugovoru o zakupu odrediti uslove održavanja, korišćenja i nadzora i za taj ugovor pribaviti odobrenje saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja neće dati odobrenje iz stava 5 ovog člana ako ugovor o zakupu vazduhoplova ne sadrži uslove održavanja, korišćenja i nadzora.
Avio-prevozilac koji podnese zahtev za izdavanje uverenja za obavljanje redovnog javnog međunarodnog avio-transporta mora podneti dokaz da raspolaže novčanim delom osnovnog kapitala u iznosu od najmanje 400.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnošenja tog zahteva, odnosno bankarsku garanciju na taj iznos.
Avio-prevozilac, pored uslova iz čl. 205 i 206 ovog zakona, mora da ispuni i uslove koji se odnose naročito na: vrstu, namenu, opremu, uslove korišćenja i performansi vazduhoplova i njegovo održavanje; obuku i obučenost vazduhoplovnog osoblja i kriterijume za određivanje posada, kapetana i vođe vazduhoplova; priručnike o vrstama prevoza i bezbednosti; tehničku opremljenost i radni prostor; kvalitet i kontrolu kvaliteta; priručnik o organizaciji i postupcima u radu avio-prevozioca i način prodaje i rezervacije kapaciteta prevoza kao i da utvrdi program mera bezbednosti u vršenju javnog avio-transporta.
Pored uslova iz stava 1 ovog člana, avio-prevozilac mora podneti poslovni plan za najmanje 12 meseci, u kome će prikazati svoje fiksne i operativne troškove, zasnovane na realnim pretpostavkama obavljanja saobraćaja, a za period od tri meseca od započinjanja saobraćaja - sredstva za fiksne i operativne troškove, ne uzimajući u obzir prihod od saobraćaja.
Bliže uslove iz st. 1 i 2 ovog člana propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Avio-prevoziocu koji podnese dokaze da ispunjava uslove iz člana 207 ovog zakona, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta u postupku koji ne može biti duži od tri meseca.
Avio-prevozilac iz stava 1 ovog člana dužan je da o planovima za otvaranje novih linija, izmeni tipa ili broja vazduhoplova ili njihovog vlasništva, odnosno bitnoj izmeni aktivnosti od značaja za finansijsko poslovanje a koje zahtevaju promenu poslovnog plana, obavesti savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja vodi registar avio-prevozilaca iz stava 1 ovog člana.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja proveravaće svakih 12 meseci da li avio-prevozilac i dalje ispunjava uslove za obavljanje javnog avio-transporta.
Ako se prilikom provere iz stava 1 ovog člana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen ili ako avio-prevozilac, u periodu između provera, kumulativno duže od tri meseca nije vršio javni avio-transport za koji mu je uverenje izdato ili ako između dve provere ne ispunjava uslove iz uverenja, na predlog saveznog inspektorata nadležnog za poslove vazduhoplovne inspekcije, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja oduzeće uverenje.
Rešenje o oduzimanju uverenja iz stava 2 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Za utvrđivanje i proveru uslova za obavljanje javnog avio-transporta plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 4 ovog člana propisuje savezna vlada.
Avio-prevozilac je dužan da ovlašćenim licima saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja omogući da na licu mesta utvrde ili provere da li su ispunjeni svi uslovi za izdavanje uverenja.
Podaci poverljivog karaktera pribavljeni u postupku utvrđivanja i provere uslova o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta smatraju se poslovnom tajnom.
Avio-prevozioci usaglašavaju red letenja međusobno i sa vlasnicima ili korisnicima aerodroma.
Avio-prevozilac je dužan da usaglašeni red letenja dostavi na odobrenje saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja najdocnije 30 dana pre dana početka određenog saobraćajnog perioda.
Ako se red letenja ne usaglasi u roku utvrđenom u stavu 2 ovog člana, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja doneće rešenje o važenju reda letenja iz prethodnog saobraćajnog perioda ili će, vodeći računa o bezbednosti vazdušnog saobraćaja, utvrditi nov red letenja.
Ako avio-prevozilac prvi put uspostavlja novu liniju a ne usaglasi red letenja, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja doneće rešenje o redu letenja koje je u skladu sa vremenom otvorenosti aerodroma i bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Rešenje iz st. 3 i 4 ovog člana biće na snazi do usklađivanja novog reda letenja.
Avio-prevozilac je dužan da redovno i uredno održava javni avio-transport u skladu s utvrđenim redom letenja.
Red letenja utvrđuje se posebno za letnji, a posebno za zimski saobraćajni period.
Izmene u redu letenja vrše se po postupku predviđenom za njegovo donošenje.
Avio-prevozilac mora da objavi red letenja za određeni saobraćajni period najdocnije 15 dana pre dana njegovog stupanja na snagu, a izmene u redu letenja - najdocnije 10 dana pre dana njihovog stupanja na snagu.
U toku važenja reda letenja, avio-prevozilac može obustaviti saobraćaj, odnosno izmeniti red letenja na liniji u slučaju više sile ili drugih vanrednih događaja koji ga onemogućavaju da održava saobraćaj, odnosno liniju.
Avio-prevozilac je dužan da odmah objavi obaveštenje o prekidu saobraćaja, odnosno izmeni reda letenja nastalog zbog više sile ili vanrednih događaja koji, nezavisno od volje avio-prevozioca, onemogućavaju održavanje saobraćaja, odnosno linije.
Avio-prevozilac samostalno odlučuje o uspostavljanju linije u domaćem redovnom avio-transportu.
Uspostavljanje linije u međunarodnom redovnom avio-transportu vrši se u skladu sa međudržavnim sporazumom i preuzetim obavezama u pogledu utvrđenog obima saobraćaja, a na osnovu dozvole koju izdaje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Avio-prevozilac koji poseduje uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta može podneti zahtev saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja za izdavanje dozvole iz stava 2 ovog člana, uz prikaz svojih sposobnosti u pogledu kapaciteta, reda letenja, kvaliteta i urednosti prevoza, uslova rezervacije i prodaje karate, prihvata i otpreme putnika i stvari, tehničkih uslova održavanja vazduhoplova i broja vazduhoplova sa kojima obavlja saobraćaj, kao i finansijske sposobnosti i studije o izvršenom istraživanju tržišta na toj liniji.
Na osnovu ocene prikazane sposobnosti iz stava 3 ovog člana, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja odlučiće kom avio-prevoziocu će izdati dozvolu za uspostavljanje linije.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, prilikom izdavanja dozvole iz stava 2 ovog člana, vodiće računa da ne dođe do monopola ili nelojalne konkurencije.
Bliže uslove za izdavanje dozvole za uspostavljanje linije u međunarodnom redovnom avio-transportu propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja oduzeće dozvolu iz stava 2 ovog člana ako avio-prevozilac ne ispunjava uslove iz prikazanih sposobnosti iz stava 3 ovog člana.
Odeljak II
ČARTER AVIO-TRANSPORT
Avio-prevozilac može da obavlja čarter avio-transport (u daljem tekstu: čarter) ako ima vazduhoplove u vlasništvu čija je namena za javni avio-transport, sa brojem putničkih sedišta koji iznosi najmanje 25% od ukupnog broja putničkih sedišta ili nosivosti tereta svih vazduhoplova sa kojima namerava da obavlja čarter. Vazduhoplovi u vlasništvu moraju biti upisani u Registar vazduhoplova.
Avio-prevozilac iz stava 1 ovog člana mora podneti dokaz da raspolaže novčanim delom kapitala u iznosu od najmanje 200.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnošenja zahteva za izdavanje uverenja za obavljanje čarter avio-transporta ili bankarsku garanciju za taj iznos.
Pored uslova iz stava 1 ovog člana, avio-prevozilac mora da ispunjava i uslove iz člana 205 stav 4 i čl. 207 do 209 ovog zakona.
Avio-prevozilac iz stava 1 ovog člana dužan je da postupa u skladu s članom 210 ovog zakona, a na njega će se primenjivati odredba člana 211 ovog zakona.
Avio-prevozilac samostalno odlučuje o obavljanju i vrsti čartera na destinacijama na kojima ne postoji redovni javni avio-transport, kao i na destinacijama na kojima međunarodnim ugovorom nije ograničen broj čarter letova za tu zemlju.
Ako avio-prevozilac namerava da obavlja čarter na destinacijama na kojima postoji redovni javni avio-transport, kao i na destinacijama na kojima međunarodnim ugovorom je ograničen broj čarter letova za tu zemlju, mora podneti zahtev saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja za izdavanje dozvole za taj let ili seriju čarter letova.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće dozvolu na osnovu dostavljenog rezultata istraživanja tržišta, odnosno potreba turističke privrede, kulturnih, naučnih i sportskih manifestacija i takmičenja: kvaliteta pružanja usluga; kapaciteta avio-prevozilaca i odnosa tog kapaciteta i već preuzetih obaveza za obavljanje prevoza; komercijalnih uslova (rezervacija i prodaja karata), tehničkih uslova (održavanje vazduhoplova) i finansijske podobnosti, vodeći računa da ne dođe do monopola ili nelojalne konkurencije.
Bliže kriterijume za izdavanje dozvole iz stava 2 ovog člana propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Odeljak III
AVIO-TAKSI PREVOZ I PANORAMSKO LETENJE
Avio-taksi prevoz i panoramsko letenje može da obavlja avio-prevozilac ako ima vazduhoplove u vlasništvu čija je namena za javni avio-transport sa brojem putničkih sedišta koji iznosi najmanje 10% od ukupnog broja putničkih sedišta ili nosivosti tereta svih vazduhoplova kojima namerava da obavlja taj prevoz. Vazduhoplovi u vlasništvu moraju biti upisani u Registar vazduhoplova.
Avio-prevozilac iz stava 1 ovog člana mora podneti dokaz da raspolaže novčanim delom kapitala u iznosu od najmanje 20.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnošenja zahteva za izdavanje uverenja za obavljanje avio-taksi prevoza ili bankarsku garanciju za taj iznos.
Pored uslova iz stava 1 ovog člana, avio-prevozilac mora ispunjavati uslove iz čl. 207 do 209 ovog zakona.
Avio-prevozilac iz stava 1 ovog člana dužan je da postupa u skladu sa članom 210 ovog zakona, a na njega će se primenjivati odredba člana 211 ovog zakona.
Pored uslova iz stava 1 ovog člana, za panoramsko letenje moraju se odrediti rute svakog panoramskog leta, sa alternativama za sletanje u slučaju otkaza motora, koje odobrava savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Avio-taksi prevoz i panoramsko letenje obavljaju se vazduhoplovima koji imaju najmanje dva, a najviše 12 putničkih sedišta s pojasevima za vezivanje, a može se obavljati i u informativnom vazdušnom prostoru i sletati, odnosno poletati sa aerodroma na kojima se vrši informisanje vazduhoplova u letu.
Avio-taksi prevozilac samostalno odlučuje o obavljanju prevoza.
Glava II
OSTALE DELATNOSTI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Odeljak I
PREVOZ ZA SOPSTVENE POTREBE
Prevoz za sopstvene potrbe je prevoz koji se vrši vazduhoplovom čiji je korisnik preduzeće, drugo pravno lice, državni organ ili preduzetnik, a kojim oni prevoze svoje zaposlene i poslovne partnere, kao i njihove stvari.
Prevozom za sopstvene potrebe smatra se i kad fizičko lice koje je vlasnik ili korisnik vazduhoplova koristi taj vazduhoplov za lični prevoz.
Lica iz člana 221 ovog zakona mogu obavljati prevoz za sopstvene potrebe ako donesu priručnik o operativnim postupcima za obavljanje tog prevoza, ako imaju vazduhoplov propisane kategorije i namene i potreban broj vazduhoplovnog osoblja i ako je obezbeđeno održavanje vazduhoplova.
Priručnik o operativnim postupcima iz stava 1 ovog člana mora da odobri savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Odeljak II
MEDICINSKI PREVOZ I PRUŽANJE USLUGA IZ VAZDUHA
Medicinski prevoz je prevoz bolesnih, povređenih, ranjenih i invalidnih lica vazduhoplovom opremljenim neophodnom opremom za taj vid prevoza koju propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, medicinski prevoz u slučaju elementarnih nepogoda i više sile može se obavljati i vojnim vazduhoplovima.
Pružanje usluga iz vazduha je pružanje usluga u poljoprivredi i šumarstvu, gašenju požara, aero-foto-snimanje, reklamiranje (vuča transparenata, ispisivanje u vazduhu, bacanje reklamnog materijala), osmatranje iz vazduha i dr. i vrši se na način i pod uslovima koje propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Preduzeće, drugo pravno lice, državni organ i preduzetnik koji vrše medicinski prevoz i pružaju usluge iz vazduha iz člana 223 stav 3 ovog zakona moraju doneti priručnik o operativnim postupcima za pružanje usluga iz vazduha i moraju imati vazduhoplov propisane kategorije i namene, potreban broj vazduhoplovnog osoblja, obezbeđeno održavanje vazduhoplova, kao i utvrđene postupke zaštite na radu, kad su potrebni.
Licu iz stava 1 ovog člana koje podnese dokaz da ispunjava uslove iz stava 1 ovog člana savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaće uverenje o ispunjavanju uslova za pružanje usluge za koju je zahtev podnesen.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja proveravaće svaka 24 meseca da li lice iz člana 224 ovog zakona i dalje ispunjava uslove za obavljanje utvrđenih delatnosti.
Ako se prilikom provere iz stava 1 ovog člana utvrdi da neki od uslova nije ispunjen, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja oduzeće uverenje.
Ako se u toku važenja uverenja iz stava 1 ovog člana utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi, savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na predlog saveznog inspektorata nadležnog za poslove vazduhoplovne inspekcije, oduzeće uverenje.
Za utvrđivanje i proveru uslova za pružanje usluge iz člana 224 stav 2 ovog zakona plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 4 ovog člana propisuje Savezna vlada.
Odeljak III
SPORTSKO I AMATERSKO LETENJE
Ko organizuje sportsko i amatersko letenje i skakanje padobranom mora za lica koja poseduju odgovarajuće dozvole i ovlašćenja letačkog osoblja obezbediti vazduhoplov određene kategorije i namene i padobran, njihovo održavanje, domicilni aerodrom, letilište ili teren, kao i priručnik o organizaciji letačkih aktivnosti.
Priručnik iz stava 1 ovog člana mora da odobri savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Fizičko lice koje ima odgovarajuću dozvolu i ovlašćenje letačkog osoblja može sopstvenim ili iznajmljenim vazduhoplovom ili padobranom za koji je obezbeđeno održavanje, leteti na aerodromu, letilištu ili terenu na kome je organizovano sportsko i amatersko letenje.
Način i bliže uslove za skakanje padobranom i letenje balonom, zmajem i paraglajderom propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Lice iz stava 1 ovog člana koje organizuje takmičenja i druge sportske manifestacije mora to prijaviti saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja radi dobijanja saglasnosti. Uz prijavu takmičenja podnose se podaci o organizatoru, rukovodiocu letenja, vremenu i mestu, vrsti takmičenja, kao i odobrenje savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja za korišćenje vazdušnog prostora.
Na aerodromu na kome se ne vrši informisanje vazduhoplova u letu, lice iz člana 226 stav 1 ovog zakona dužno je da odredi rukovodioca letenja i najviše dva njegova zamenika za period od 12 meseci i da o tome obavesti savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Na aerodromima, letilištima ili terenima na kojima istovremeno letačku aktivnost obavlja više lica iz člana 226 ovog zakona, vlasnik ili korisnik aerodroma, letilišta ili terena dužan je da odredi samo jednog rukovodioca letenja. Za rukovodioca letenja i njegove zamenike mora biti određeno lice koje poseduje odgovarajuću letačku dozvolu zavisno od letačke aktivnosti kojom rukovodi.
Rukovodilac letenja iz člana 227 ovog zakona organizuje letenje u skladu s priručnikom iz člana 226 stav 1 ovog zakona i dužan je da pre započinjanja letenja obezbedi meteorološke podatke i odobrenje savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja za to letenje, dnevni pregled aerodroma, letilišta ili terena i izveštaj o tom pregledu, kao i da vodi evidenciju letenja koje organizuje.
Evidencija letenja iz stava 1 ovog člana mora se prepisati u dnevnik letenja iz člana 136 ovog zakona.
Četvrti deo
TRAGANJE ZA VAZDUHOPLOVOM I SPASAVANJE
Traganje za vazduhoplovom i spasavanje organizuje i vodi savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
U traganju za vazduhoplovom i spasavanju učestvuju savezno ministarstvo nadležno za poslove odbrane, savezno ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja i savezni inspektorat nadležan za poslove vazduhoplovne inspekcije.
U traganju za vazduhoplovom i spasavanju dužni su na zahtev saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja da učestvuju i drugi državni organi, organi jedinica lokalne samouprave i drugih oblika teritorijalne organizacije kao i pravna i fizička lica koja znanjem i sredstvima mogu da pruže pomoć u traganju za vazduhoplovom i spasavanju.
Način i postupke traganja za vazduhoplovom i spasavanje propisuje Savezna vlada.
Ako se udes vazduhoplova dogodi na vazduhoplovnom pristaništu ili u njegovoj neposrednoj blizini, spasavanje lica vrše aerodromske službe.
Učesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju imaju pravo na nadoknadu u visini stvarnih troškova koje su imali pri traganju za vazduhoplovom i spasavanju.
Troškove iz stava 1 ovog člana snosi korisnik vazduhoplova za kojim je tragano, odnosno čiji su putnici i posada spasavani i dužan je da ih nadoknadi.
Ako učesnici u traganju i spasavanju ne mogu da naplate od korisnika vazduhoplova naknadu iz stava 1 ovog člana u roku od 90 dana, naplatiće je iz saveznog budžeta.
Država SRJ ima pravo na povraćaj izdatih sredstava iz saveznog budžeta od korisnika vazduhoplova iz stava 2 ovog člana.
Peti deo
UDESI I NEZGODE VAZDUHOPLOVA I UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI VAZDUHOPLOVA
Glava I
UDESI I NEZGODE VAZDUHOPLOVA
Činjenice i okolnosti pod kojima se dogodio udes ili nezgoda vazduhoplova moraju se svestrano ispitati i analizirati radi utvrđivanja uzroka i predlaganja mera za sprečavanje novih udesa.
Savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja utvrđuje činjenice i okolnosti pod kojima se dogodio udes ili nezgoda vazduhoplova, na način koji propisuje Savezna vlada.
Glava II
UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI VAZDUHOPLOVA
Ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova je svaka radnja lica koja dovodi do opasnog međusobnog približavanja vazduhoplova u letu, opasnog približavanja vazduhoplova preprekama u letu i na zemlji ili drugim vazduhoplovima na zemlji, ili koja na drugi način dovede vazduhoplov u opasnost.
Šesti deo
VAZDUHOPLOVNA INSPEKCIJA
Glava I
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona vrši savezni inspektorat nadležan za poslove vazduhoplovne inspekcije.
Poslove saveznog inspektorata nadležnog za poslove vazduhoplovne inspekcije vrše vazduhoplovni inspektori u skladu sa ovim zakonom i drugim saveznim zakonima i propisima o vršenju inspekcijskog nadzora.
Izuzetno od odredbe člana 237 ovog zakona, inspekcijski nadzor nad obezbeđenjem letenja vojnih vazduhoplova i nad određenim vojnim objektima, opremom, uređajima, instalacijama i manevarskim površinama na mešovitom aerodromu koji se ne koristi za civilne svrhe vrše lica koja za to ovlasti savezni ministar nadležan za poslove odbrane.
Ako je za izvršavanje određenog inspekcijskog posla potrebna posebna stručnost, funkcioner koji rukovodi saveznim inspektoratom nadležnim za poslove vazduhoplovne inspekcije može za izvršavanje tog posla ovlastiti i druge stručnjake iz oblasti vazduhoplovstva.
Glava II
INSPEKCIJSKI POSLOVI
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o uslovima za obavljanje određenih poslova u vazdušnom saobraćaju na osnovu izdatih uverenja za obavljanje tih poslova obuhvata naročito nadzor nad uslovima za proizvodnju i održavanje vazduhoplova, motora, elise i vazduhoplovnih proizvoda, uslovima za stručno obučavanje, odnosno stručno osposobljavanje vazduhoplovnog ovlašćenog i vazduhoplovnog osoblja i stručnog osoblja, uslovima za obavljanje lekarskih pregleda vazduhoplovnog osoblja, uslovima za obavljanje javnog avio-transporta, prevoza za sopstvene potrebe, medicinskog prevoza i pružanje usluga iz vazduha.
Inspekcija javnog avio-transporta obuhvata, naročito, nadzor nad primenom propisa o redovnosti, urednosti, održavanju linija, pridržavanju reda letenja i kvalitetu pružanja usluga.
Inspekcija vazduhoplova obuhvata, naročito, nadzor nad primenom propisa o vazduhoplovu posebno u pogledu proizvodnje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda i korišćenja i održavanja vazduhoplova, propisanom nivou buke i emisiji gasova pri sagorevanju, ispravama i knjigama vazduhoplova i kvalitetu goriva i maziva.
Inspekcija aerodroma, letilišta i terena obuhvata, naročito, nadzor nad primenom propisa o: projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji aerodroma i objekata i instalacija u području aerodroma i letilišta; ispravnosti svetlosnog obeležavanja i ispravnosti osnovnog i rezervnog napajanja električnom energijom tih sistema; korišćenju i održavanju aerodroma, letilišta i terena; održavanju aerodromskih objekata i opreme koji službe za bezbedni vazdušni saobraćaj; postavljanju, ispravnosti i održavanju znakova za uočavanje na objektima i njihovom uklanjanju, stanju površina za kretanje vazduhoplova na aerodromu, letilištu i terenu; radu aerodromskih službi; opterećenju vazduhoplova i rasporedu tereta u njemu; prostorijama, tehničkoj opremi i načinu vršenja kontradiverzionog pregleda putničkog prtljaga i robe.
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o kontradiverzionom pregledu vazduhoplova vrši lice koje za to ovlasti savezni ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Inspekcija vazduhoplovnog i ostalog stručnog osoblja obuhvata, naročito, nadzor nad primenom propisa o: radu i načinu vršenja stručnih poslova vazduhoplovnog ovlašćenog i vazduhoplovnog stručnog osoblja; zdravstvenoj sposobnosti i stručnoj obučenosti; dozvolama i potvrdama tog osoblja; trajanju radnog vremena, vremenu letenja, broju poletanja i sletanja u toku radnog vremena; dužini dnevnog odmora članova posade vazduhoplova, kao i trajanju neprekidnog rada, trajanju smena i dužini dnevnog odmora kontrolora letenja; ispunjavanju uslova centra za obuku i načinu primene programa obuke.
Inspekcija obezbeđenja vazdužnog saobraćaja obuhvata, naročito, nadzor nad primenom propisa o: kontroli letenja, informisanju vazduhoplova u letu, regulisanju protoka saobraćaja, meteorološkom obezbeđenju i opremi koja je neophodna za obavljanje tih poslova, kao i tehničkom obezbeđenju vazdušnog saobraćaja.
Inspekcija meteorološkog obezbeđenja vazdušnog saobraćaja obuhvata i izradu vazduhoplovne dokumentacije za let i vazduhoplovnih klimatoloških informacija.
Odeljak I
PRAVA I DUŽNOSTI VAZDUHOPLOVNIH INSPEKTORA
Vazduhoplovni inspektor vodi postupak, donosi rešenja i preduzima mere u okviru prava i dužnosti određenih ovim zakonom i drugim saveznim zakonom.
Vazduhoplovni inspektor samostalan je u vršenju inspekcijskih poslova.
Vazduhoplovni inspektor je dužan da o svom prisustvu obavesti vođu vazduhoplova ako inspekcijski nadzor vrši u vazduhoplovu, odnosno odgovorno lice ako inspekcijski nadzor vrši u preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu, kao i preduzetnika i drugo fizičko lice.
Ako vazduhoplovni inspektor utvrdi nedostatke i nepravilnosti u pogledu bezbednosti vazdušnog saobraćaja, dužan je da o tome obavesti odgovorno lice iz stava 1 ovog člana.
U vršenju inspekcijskog nadzora, vazduhoplovni inspektor je ovlašćen da u slučajevima kršenja ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona izdaje naređenja, izriče zabrane i privremeno oduzima uverenja, dozvole i potvrde.
Ako je prilikom vršenja poslova inspekcijskog nadzora vazduhoplovni inspektor izdao usmeno naređenje ili izrekao usmenu zabranu, rešenje o tom naređenju, odnosno toj zabrani dostaviće, u roku od tri dana od dana njegovog izdavanja, licu na koje se ono odnosi.
U vršenju inspekcijskog nadzora, vazduhoplovni inspektor ima pravo da izvrši: pregled vazduhoplova, aerodroma, letilišta, objekata, instalacija i opreme od značaja za bezbednost vazdušnog saobraćaja; kontrolu ispravnosti rada tehničkih sredstava i uređaja za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja; pregled dozvola i uverenja, isprava, knjiga i druge dokumentacije koja omogućuje da se utvrdi da li se poslovi iz oblasti vazdušnog saobraćaja vrše na propisan način.
Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, vazduhoplovni inspektor ima pravo da: izvrši pregled dozvole ili potvrde vazduhoplovnog osoblja; oduzme dozvolu ili potvrdu vazduhoplovnom osoblju; zahteva vanredno proveravanje obučenosti i zdravstvene sposobnosti tog osoblja; kontroliše primenu propisa o radu i načinu vršenja poslova vazduhoplovnog osoblja, privremeno oduzme uverenje o ispunjavanju uslova za obavljanje određene delatnosti, kao i da uzima izjave od odgovornog lica čiji rad podleže inspekcijskom nadzoru i od svedoka.
Ako vazduhoplovni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad radom posade vazduhoplova i ispravnosti vazduhoplova u letu, koristi slobodno mesto u pilotskoj kabini vazduhoplova.
Za vršenje inspekcijskog nadzora iz stava 3 ovog člana, vazduhoplovni inspektor mora imati poseban nalog glavnog saveznog vazduhoplovnog inspektora.
Ako vazduhoplovni inspektor utvrdi da je stanje sredstava i uređaja tehničkog i meteorološkog obezbeđenja vazdušnog saobraćaja i drugih uslova neophodnih za obavljanje poslova obezbeđenja vazdušnog saobraćaja takvo da ograničava rad u odnosu na vrstu poslova koji se obavljaju, narediće da se ograniči obavljanje tih poslova.
Ako vazduhoplovni inspektor utvrdi da je stanje poletno-sletnih i drugih staza, pristanišne platforme, aerodromskih uređaja i instalacija koje služe za poletanje i sletanje vazduhoplova, vatrogasno-spasilačke službe, vatrogasnog obezbeđenja, službe medicinske pomoći i medicinskog obezbeđenja, službe prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari, službe za snabdevanje vazduhoplova gorivom i službe za kontradiverzioni pregled putnika i stvari takvo da ograničava korišćenje aerodroma u odnosu na klasu i kategoriju aerodroma, kategoriju vazduhoplova ili vrstu letenja, narediće da se ograniči upotreba aerodroma za obavljanje poslova za koje nisu ispunjeni propisani uslovi o tome će da obavesti korisnika aerodroma, odnosno narediće obeležavanje ili uklanjanje prepreka.
Vazduhoplovni inspektor će zabraniti korišćenje aerodroma za sve ili samo određene kategorije vazduhoplova ako manevarske površine i objekti na aerodromu ili u njegovoj blizini ugrožavaju bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova, ako nije obezbeđena tehnička oprema za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, putnika i stvari ili ako na aerodromu u vreme otvorenosti nisu u propisanom sastavu prisutne službe, odnosno obezbeđenje iz člana 89 ovog zakona.
Ako vazduhoplovni inspektor prilikom vršenja inspekcijskog nadzora utvrdi da vazduhoplov, motor, elisa ili vazduhoplovni proizvod ne ispunjavaju tehničke uslove za plovidbenost, zabraniće njihovo korišćenje dok se utvrđene nepravilnosti ili nedostaci ne otklone.
Ako vazduhoplovni inspektor prilikom vršenja inspekcijskog nadzora utvrdi da se organizovanje sportskog i amaterskog letenja vrši tako da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 227 i 228 ovog zakona, zabraniće takvo letenje dok se utvrđene nepravilnosti ili nedostaci ne otklone.
Protiv rešenja vazduhoplovnog inspektora može se izjaviti žalba saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja u roku od osam dana od dana uručenja rešenja.
Žalba se dostavlja preko saveznog inspektorata nadležnog za poslove vazduhoplovne inspekcije.
Ako savezni inspektorat nadležan za poslove vazduhoplovne inspekcije oceni da je žalba osnovana, može sam preinačiti ili ukinuti svoje rešenje.
Ako stranka nije zadovoljna novim rešenjem, savezni inspektorat nadležan za poslove vazduhoplovne inspekcije će žalbu sa svim spisima dostaviti saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja.
Žalba protiv rešenja vazduhoplovnog inspektora ne odlaže izvršenje rešenja.
Izuzetno od odredbe stava 5 ovog člana, funkcioner koji rukovodi saveznim inspektoratom nadležnim za poslove vazduhoplovne inspekcije, može odložiti izvršenje rešenja na obrazloženi zahtev podnosioca žalbe ako se odlaganjem izvršenja ne ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Ako prilikom vršenja inspekcijskog nadzora vazduhoplovni inspektor utvrdi da je učinjen prekršaj ili krivično delo, dužan je da bez odlaganja podnese prijavu za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu.
Organ kome je podnesena prijava iz stava 1 ovog člana dužan je da o ishodu postupka obavesti savezni inspektorat nadležan za poslove vazduhoplovne inspekcije.
Vazduhoplovni inspektor dužan je da kao tajnu čuva podatke koje sazna prilikom vršenja inspekcije ako su ti podaci službena, poslovna ili vojna tajna.
Pri vršenju inspekcijskih poslova, vazduhoplovni inspektor mora imati legitimaciju kojom se utvrđuje njegovo ovlašćenje, koju izdaje funkcioner koji rukovodi saveznim inspektoratom nadležnim za poslove vazduhoplovne inspekcije.
Inspektor je dužan da za vreme vršenja službe nosi službeno odelo.
Obrazac i izgled legitimacije vazduhoplovnog inspektora i njegovo službeno odelo propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Sedmi deo
ORGAN ZA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Prekršajni postupak u prvom stepenu po prekršajima iz ovog zakona vodi i rešenje o prekršaju donosi Komisija za prekršaje u vazdušnom saobraćaju (u daljem tekstu: Komisija) u saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja.
Komisija je sastavljena od tri člana, od kojih je jedan član predsednik. Predsednik i članovi Komisije imaju zamenike.
Članove Komisije i njihove zamenike imenuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Komisija može ovlastiti pojedinog svog člana da preduzme pojedine radnje u prekršajnom postupku.
Komisija je dužna da vodi evidenciju o prekršajima i izrečenim merama u prekršajnom postupku.
Protiv rešenja Komisije žalba se podnosi Saveznom veću za prekršaje.
Osmi deo
KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazniće se za prekršaj preduzeće koje je vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova ili drugo pravno lice:
1) ako van graničnog koridora uđe u jugoslovenski vazdušni prostor ili izađe iz tog prostora bez odobrenja savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja (član 6 stav 2),
2) ako vazduhoplovom bez uređaja za održavanje radio-veze sa saveznim organom nadležnim za kontrolu letenja uđe u jugoslovenski vazdušni prostor (član 11 stav 1);
3) ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona ili vazduhoplovom bez uređaja za održavanje radio-veze sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja leti u kontrolisanom vazdušnom prostoru, a ne vuče ga ili predvodi drugi vazduhoplov koji ima sopstveni pogon i uređaj za održavanje radio-veze ako za to nema odobrenje savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja, ili ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona koji ima radio-vezu i održava je sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja bez njegovog odobrenja uđe u kontrolisani vazdušni prostor (član 11 st. 2 i 4);
4) ako obavlja vazdušni saobraćaj ispod propisane visine iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata bez odobrenja savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja (član 12 stav 2);
5) ako vrši akrobatsko letenje iznad gradova i naseljenih mesta (član 12 stav 3);
6) ako prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje vazduhoplova nije sa aerodroma koji je otvoren za međunarodni vazdušni saobraćaj, ili ako vazduhoplovom bez posebnog odobrenja poleće sa aerodroma, odnosno sleće na aerodrom koji nije otvoren za međunarodni vazdušni saobraćaj (član 22);
7) ako koristi vazduhoplov suprotno utvrđenoj nameni ili bez uverenja o plovidbenosti, potvrde o plovidbenosti ili dozvole za upotrebu, ili ako vazduhoplov nije ispravan (član 24 stav 1);
8) ako koristi motor, elisu ili vazduhoplovni proizvod koji ne poseduje potvrdu o ispravnosti ili nije ispravan (član 24 stav 2);
9) ako ne postupi po vazduhoplovnoj naredbi saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja kojom je naloženo da na određeni način proveri da li postoji greška iz člana 31 ovog zakona, ili grešku, ako postoji, ne otkloni (član 31);
10) ako u vazduhoplovu, zavisno od namene, nisu ugrađeni uređaji i oprema koju je propisao savezni ministar za saobraćaj (član 37 stav 2);
11) ako koristi vazduhoplov suprotno ograničenju upisanom u uverenju o plovidbenosti, potvrdi o plovidbenosti ili dozvoli za upotrebu (član 41 stav 2);
12) ako vazduhoplov kome se prilikom pregleda iz člana 40 utvrdi da ne ispunjava uslove propisane u članu 36 ovog zakona za izdavanje uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti ili ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku važenja uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti izvrši tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se izvršiti opravka bez dozvole saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja (član 42 stav 1);
13) ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku važenja uverenja o plovidbenosti odnosno potvrde o plovidbenosti izvrši tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se izvršiti popravka suprotno postupcima i uslovima propisanim u letačkom priručniku vazduhoplova i odobrenom programu tehničkog održavanja vazduhoplova (član 42 stav 2);
14) ako ugradi u vazduhoplov motor, elisu ili vazduhoplovni proizvod za koji nema dokument o tipu, odnosno potvrdu o ispravnosti ili ne utvrdi sposobnost za upotrebu na propisani način (član 43);
15) ako pre poletanja vazduhoplova ne obezbedi izvršenje svih radova propisanih programom tehničkog održavanja i naređenih od saveznog organa nadležnog za poslove saobraćaja, ili vazduhoplov održava prema programu tehničkog održavanja koji nije odobrilo savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (član 45 st. 1, 2 i 4);
16) ako koristi program tehničkog održavanja ultralakih vazduhoplova, odnosno padobrana koji nije odobrilo savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja u postupku utvrđivanja tipa (član 46);
17) ako vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova ne nosi znake državne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise (član 51 stav 2);
18) ako vazduhoplov nema isprave i knjige propisane u članu 66 st. 1 i 4 ovog zakona;
19) ako od momenta upisa vazduhoplova u Registar vazduhoplova ne poseduje matičnu knjigu vazduhoplova, ili matična knjiga ne sadrži propisane podatke, ili je čuva manje od deset godina od dana brisanja vazduhoplova iz Registra vazduhoplova (član 68);
20) ako vazduhoplov na pojedinim tačkama aerodroma ili njegove okoline stvara nivo buke veći od propisanog nivoa (član 97);
21) ako lice bez dozvole obavlja poslove vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja (član 110 stav 2);
22) ako vazduhoplovno ovlašćeno i vazduhoplovno stručno osoblje nije na propisan način stručno obučeno ili vazduhoplovno ovlašćeno osoblje nema lekarsko uverenje iz člana 123 ovog zakona (član 111);
23) ako u ostalim delatnostima u vazdušnom saobraćaju odredi za pilota lice koje je navršilo 65 godina života, a nije jedini član posade koji je navršio 65 godina života (član 138 stav 2);
24) ako se u vazduhoplovu za vreme vazdušnog saobraćaja ne nalazi posada u propisanom broju i sastavu (član 146 stav 3);
25) ako ne dostavi saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja plan leta ili leti bez prihvaćenog plana leta (član 167 stav 1);
26) ako leti vazduhoplovom unutar vazdušnog prostora određene klase suprotno propisu iz čl. 137 i 175 ovog zakona (član 177);
27) ako ne odredi operativne minimume u pogledu meteoroloških uslova, opreme vazduhoplova i aerodroma koje koristi za poletanje i sletanje vazduhoplova, ili odredi minimume za letenje ispod minimalne bezbedne visine iznad prepreka objavljenim u službenim vazduhoplovnim publikacijama (član 200 stav 1);
28) ako odbije da učestvuje u traganju za vazduhoplovom i spasavanju (član 229 stav 3).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću koje je vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova ili u drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u državnom organu, odnosno preduzetnik novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice koje proizvodi, ispituje radi utvrđivanja tipa ili održava vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod ili njegove delove (sklopovi ili podsklopovi) ili obavlja deo tih poslova:
1) ako ne postupi po vazduhoplovnoj naredbi saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja kojom je naloženo da na određeni način proveri da li postoji greška iz člana 31 ovog zakona ili grešku, ako postoji, ne otkloni na propisani način (član 31);
2) ako proizvodi vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod ili njihove delove (sklopove ili podsklopove) suprotno načinu i postupku koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja (član 33);
3) ako serijski proizvodi vazduhoplov, motor, elisu i vazduhoplovni proizvod ili njihove delove čiji tip i model nisu utvrđeni (član 34 stav 3);
4) ako ne otkloni primedbe uočene u toku tehničkog nadzora pre započinjanja sledeće faze u proizvodnji (član 35 stav 3);
5) ako ugradi u vazduhoplov motor, elisu ili vazduhoplovni proizvod koji nema dokument o tipu, odnosno potvrdu o ispravnosti, ili nije utvrđena sposobnost za upotrebu posle proizvodnje, obnove ili posebne provere na način koji propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja (član 43);
6) ako pre poletanja vazduhoplova ne obezbedi izvršenje svih radova propisanih programom tehničkog održavanja i naređenih od saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, ili vazduhoplov održava prema programu tehničkog održavanja koji nije odobrilo savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (član 45 st. 1, 2 i 4);
7) ako koristi program tehničkog održavanja ultralakih vazduhoplova, odnosno padobrana koji nije odobren od saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja u postupku utvrđivanja tipa (član 46);
8) ako obavlja delatnost, a za to ne poseduje uverenje (član 47 st. 1 i 2).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u državnom organu, odnosno preduzetnik, novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazniće se za prekršaj preduzeće za aerodromske usluge ili vlasnik, odnosno korisnik aerodroma, letilišta ili terena ili drugo pravno lice:
1) ako koristi za vazdušni saobraćaj aerodrom koji nema dozvolu za korišćenje ili nije upisan u Upisnik aerodroma i ako u momentu korišćenja ne ispunjava sve propisane uslove (član 72);
2) ako koristi letilište ili teren koji nemaju dozvolu za korišćenje ili nisu upisani u Upisnik letilišta, odnosno Evidenciju terena (član 76);
3) ako se izgradnja aerodroma, letilišta i uređenje terena ne vrši na propisan način (član 79 i član 82 stav 1);
4) ako koristi aerodrom, letilište ili teren suprotno dozvoli za korišćenje (član 83 stav 3);
5) ako manevarske površine, platforme i druge površine na aerodromu i letilištu određene za kretanje vazduhoplova po zemlji nisu obeležene na propisan način (član 85);
6) ako se izgradnja i postavljanje objekata, instalacija i uređaja na području aerodroma i letilišta, uključujući i objekte i uređaje za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja i objekte, instalacije i uređaje van područja aerodroma koji mogu uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja (antenski stubovi, dimnjaci, tornjevi, dalekovodi, drveće, emisioni uređaji i sl.) ili njihovo obeležavanje ne vrši na propisan način (član 86 stav 1);
7) ako ne obeleži ili ne ukloni prepreku po nalogu saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, odnosno ako ih bez njegove saglasnosti izgradi ili postavi (član 86 stav 2);
8) ako oznake za uočavanje ne održava u ispravnom stanju (član 86 stav 4);
9) ako na aerodromu i letilištu ne organizuje vatrogasno-spasilačko i medicinsko obezbeđenje na propisan način (član 89 stav 1);
10) ako na vazduhoplovnom pristaništu i opštem aerodromu ne organizuje vatrogasno-spasilačku službu, službu hitne pomoći i službu prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari na propisan način (član 89 stav 2);
11) ako ne obezbedi prostor za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, odgovarajuće prostorije za kontradiverzioni pregled putnika i stvari, tehničku opremu za kontradiverzioni pregled putničkog prtljaga i stvari i ne vrši kontradiverzioni pregled putničkog prtljaga i stvari (član 91 stav 1);
12) ako ne vrši kontradiverzioni pregled i ne obezbedi opremu za taj pregled u skladu sa ovlašćenjem saveznog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove na vazduhoplovnom pristaništu i opštem aerodromu i aerodromima na kojima se vrši poletanje i sletanje vazduhoplova do 20 putničkih sedišta, odnosno vazduhoplova čija je masa u poletanju do 13000 kg (član 91 stav 3);
13) ako ne izvrši kontradiverzioni pregled pri pakovanju stvari (stvari u kontejneru, paleti i sl.) koje se ne mogu pregledati tehničkom opremom ili o tome pismeno ne obavesti vlasnika ili korisnika aerodroma (član 91 stav 4);
14) ako kontradiverzioni pregled vrši osoblje koje nije obučeno ili ne poseduje uverenje o obučenosti za kontradiverzioni pregled koje je izdalo savezno ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove (član 91 stav 5);
15) ako službe iz čl. 89 do 91 ovog zakona, u vreme otvorenosti aerodroma, ne obavljaju svoje poslove na način propisan u članu 89 ovog zakona (član 92);
16) ako poletno-sletne i druge staze, platformu, objekte, uređaje i opremu aerodroma ili letilišta koristi suprotno njihovoj nameni i kapacitetu ili suprotno dozvoli za korišćenje (član 95 stav 1);
17) ako ne obezbedi ili ne održava uređaje svetlosnog obeležavanja za korišćenje aerodroma noću i u uslovima smanjene vidljivosti (član 95 stav 2);
18) ako na aerodromu ne obezbedi osnovno i rezervno napajanje uređaja svetlosnog obeležavanja ili osnovne izvore napajanja električnom energijom drugih sistema i uređaja (član 95 stav 3);
19) ako ne održava ili ne kontroliše ili dnevno ne pregleda manevarske površine, platforme, objekte, instalacije, uređaje i opremu na aerodromu i letilištu (član 96 stav 1);
20) ako se održavanje, kontrola i korišćenje manevarskih površina, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu i letilištu ne vrše na propisan način (član 96 stav 3);
21) ako o stanju i promenama utvrđenim u toku dnevnog pregleda ne obavesti saveznu upravu nadležnu za poslove kontrole letenja (član 96 stav 4);
22) ako o planiranoj promeni namene ili kategorije, odnosno planiranim radovima većeg obima koji mogu dovesti do zatvaranja aerodroma ili do ograničavanja njegovog korišćenja ne obavesti saveznu upravu nadležnu za poslove kontrole letenja najdocnije 60 dana pre početka radova, odnosno najdocnije 48 časova pre početka radova manjeg obima koji mogu dovesti do ograničenog korišćenja manevarskih površina i platformi (član 99 stav 1);
23) ako o iznenadnim promenama već objavljenih podataka iz člana 99 stav 1 ovog zakona ne obavesti saveznu upravu nadležnu za poslove kontrole letenja odmah po nastanku promena ili ne navede dužinu trajanja tih promena (član 99 stav 2);
24) ako koristi letilište suprotno uslovima i načinu koji su određeni u dozvoli za korišćenje ili ga ne održava na propisan način iz člana 96 ovog zakona (član 102);
25) ako ne otvori aerodrom za javni avio-transport u vreme koje je propisao savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja (član 103 stav 3);
26) ako poslove vazduhoplovnog stručnog osoblja obavlja lice koje nema potvrdu o obučenosti (član 110 stav 3);
27) ako vazduhoplovno ovlašćeno i vazduhoplovno stručno osoblje nije stručno obučeno na propisan način ili ako vazduhoplovno ovlašćeno osoblje nema lekarsko uverenje iz člana 123 ovog zakona (član 111);
28) ako odbije da aerodromske službe vrše spasavanje lica iz vazduhoplova kada se vazduhoplovu dogodi udes na vazduhoplovnom pristaništu ili u njegovoj neposrednoj blizini (član 230).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću za aerodromske usluge ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazniće se za prekršaj strani prevozilac:
1) ako van graničnog koridora uđe vazduhoplovom u jugoslovenski vazdušni prostor ili izađe iz tog prostora bez odobrenja savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja (član 6 stav 2);
2) ako vazduhoplov bez uređaja za održavanje radio-veze sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja uđe u jugoslovenski vazdušni prostor (član 11 stav 1);
3) ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona ili vazduhoplovom bez uređaja za održavanje radio-veze sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja leti u kontrolisanom vazdušnom prostoru, a ne vuče ga ili predvodi drugi vazduhoplov koji ima sopstveni pogon i uređaj za održavanje radio-veze ako za to nema odobrenje savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja, ili ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona koji ima radio-vezu i održava je sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja bez njenog odobrenja uđe u kontrolisani vazdušni prostor (član 11 st. 2 i 4);
4) ako vazduhoplov za vreme letenja u jugoslovenskom vazdušnom prostoru ne nosi oznake određene propisom države u kojoj je registrovan ili druge oznake predviđene međunarodnim sporazumom (član 20 stav 1);
5) ako u jugoslovenskom vazdušnom prostoru vazduhoplov nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje, kao i aktivnu opremu za snimanje (član 20 stav 2);
6) ako leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru bez plana leta koji je prihvatila savezna uprava nadležna za poslove kontrole letenja (član 21 stav 1);
7) ako prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje vazduhoplova nije sa aerodroma koji je otvoren za međunarodni vazdušni saobraćaj, ili ako vazduhoplovom bez posebnog odobrenja poleće sa aerodroma, odnosno sleće na aerodrom koji nije otvoren za međunarodni vazdušni saobraćaj (član 22);
8) ako vazduhoplov leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru bez uverenja o jačini buke koju stvara prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (član 27 stav 1);
9) ako vazduhoplov koji leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru, a za pogon koristi mlazni ili dvotaktni klipni motor, nema uverenje o emisiji gasova pri sagorevanju koja nastaje prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (član 28 stav 1);
10) ako vazduhoplov na pojedinim tačkama aerodroma ili njegove okoline stvara buku čiji je nivo veći od propisanog nivoa (član 97);
11) ako leti vazduhoplovom unutar vazdušnog prostora određene klase suprotno propisu iz čl. 137 i 175 ovog zakona (član 177);
12) ako ne odredi operativne minimume u pogledu meteoroloških uslova, opreme vazduhoplova i aerodroma koje koristi za poletanje i sletanje vazduhoplova, ili odredi minimume za letenje ispod minimalne bezbedne visine iznad prepreka objavljenim u službenim vazduhoplovnim publikacijama (član 200 stav 1);
13) ako obavlja javni avio-transport, a ne poseduje odgovarajuće uverenje o osposobljenosti za obavljanje tog transporta (član 202 stav 1);
14) ako obavlja javni međunarodni avio-transport sa SRJ, a ne poseduje odgovarajuće uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta, ili ga ne obavlja u skladu s međunarodnim ugovorom koji obavezuje SRJ, ili ga obavlja bez dozvole iz člana 21 stav 3 ovog zakona (član 203 stav 1);
15) ako avio-taksi prevoz i panoramsko letenje obavlja vazduhoplovom koji ima više od 12 putničkih sedišta sa pojasevima za vezivanje (član 220 stav 1);
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana, osim prekršaja iz tačke 12, kazniće se vlasnik, odnosno korisnik stranog vazduhoplova novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara.
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u predstavništvu stranog prevozioca novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana, osim prekršaja iz tačke 12, kazniće se i kapetan ili vođa stranog vazduhoplova novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazniće se za prekršaj avio-prevozilac:
1) ako saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja ne dostavi podatke od značaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdušnog saobraćaja radi objavljivanja u službenim vazduhoplovnim publikacijama (član 5 stav 2);
2) ako u vazduhoplov kojim vrši javni avio-transport ukrca više putnika od broja ugrađenih sedišta namenjenih za prevoz putnika ili u vazduhoplov u kome se prevoze i deca do dve godine života ukrca veći broj putnika od broja kiseoničkih maski u putničkoj kabini vazduhoplova (član 17 st. 2 i 3);
3) ako se u putničkoj kabini istovremeno prevoze i stvari suprotno načinu propisanom u članu 37 stav 2 ovog zakona (član 18 stav 1);
4) ako se u putničkoj kabini istovremeno prevoze životinje suprotno propisanom načinu (član 18 stav 2);
5) ako se posmrtni ostaci, osim posmrtnih ostataka u urni, prevoze u putničkoj kabini vazduhoplova ili ako se posmrtni ostaci prevoze u putničkoj kabini vazduhoplova u kojoj se nalaze lica koja nisu samo pratioci posmrtnih ostataka (član 18 st. 3 i 4);
6) ako lice obavlja poslove vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja bez dozvole ili vazduhoplovnog stručnog osoblja bez potvrde o obučenosti (član 110 st. 2 i 3);
7) ako vazduhoplovno ovlašćeno i vazduhoplovno stručno osoblje nije na propisan način stručno obučeno ili ako vazduhoplovno ovlašćeno osoblje nema lekarsko uverenje iz člana 123 ovog zakona (član 111);
8) ako ne vodi evidenciju vazduhoplovnog stručnog osoblja (član 119 stav 2);
9) ako odredi za pilota transportnog vazduhoplova u javnom avio-transportu lice koje je navršilo 60 godina života, a nije jedini član posade koji je navršio 60 godina života (član 138 stav 1);
10) ako odredi za pilota transportnog vazduhoplova lice koje je napunilo 65 godina života (član 138 stav 2);
11) ako ne odredi vođu vazduhoplova za svaki let (član 141 stav 1);
12) ako se u vazduhoplovu za vreme vazdušnog saobraćaja ne nalazi posada u propisanom broju i sastavu (član 146 stav 3);
13) ako radno vreme i vreme letenja člana posade traju duže od propisanog vremena (član 152);
14) ako leti vazduhoplovom unutar vazdušnog prostora određene klase suprotno propisu iz čl. 137 i 175 ovog zakona (član 177);
15) ako obavlja javni avio-transport, a ne poseduje odgovarajuće uverenje o osposobljenosti za obavljanje tog transporta (član 202 stav 1);
16) ako obavlja javni avio-transport sa jednomotornim vazduhoplovom ili vazduhoplovom posebne kategorije (član 202 stav 3);
17) ako o planovima za otvaranje novih linija, izmeni tipa ili broja vazduhoplova ili njihovog vlasništva, odnosno bitnoj izmeni aktivnosti od značaja za finansijsko poslovanje, a koje zahtevaju promenu poslovnog plana, ne obavesti savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (član 208 stav 2);
18) ako ne održava javni avio-transport u skladu s utvrđenim redom letenja (član 213 stav 1);
19) ako red letenja za određeni saobraćajni period ne objavi najdocnije 15 dana pre dana njegovog stupanja na snagu, a izmene u redu letenja - najdocnije 10 dana pre dana njihovog stupanja na snagu (član 214 stav 2);
20) ako u toku važenja reda letenja obustavi saobraćaj, odnosno izmeni red letenja na liniji bez uticaja više sile ili drugih vanrednih događaja koji ga onemogućavaju da održava saobraćaj, odnosno liniju, ili ako odmah ne objavi obaveštenje o prekidu saobraćaja, odnosno izmeni reda letenja (član 215);
21) ako avio-taksi prevoz i panoramsko letenje obavlja vazduhoplovom koji ima više od 12 putničkih sedišta s pojasevima za vezivanje (član 220 stav 1);
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u avio-prevoziocu, odnosno odgovorno lice u državnom organu, novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i drugi pojedinac novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazniće se za prekršaj preduzeće i drugo pravno lice koji fizičke prepreke, emisione uređaje, objekte, dalekovode ili druge uređaje koji emituju elektromagnetne talase postavlja na udaljenosti s koje svojim radom mogu ometati rad tehničkih sistema, uređaja i opreme za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja (član 196 stav 1);
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu odnosno odgovorno lice u državnom organu, odnosno preduzetnik, novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 12.000 do 120.000 novih dinara kazniće se za prekršaj vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova:
1) ako ne dostavi podatke od značaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdušnog saobraćaja radi objavljivanja u službenim vazduhoplovnim publikacijama (član 5 stav 2);
2) ako se iz vazduhoplova izbacuju hemijska sredstva i voda za potrebe poljoprivrede, šumarstva i zdravstva ili za gašenje šumskih i drugih požara, odnosno oprema, namirnice, lekovi i dr. u slučaju elementarnih nepogoda, kao i leci i drugi reklamni predmeti suprotno propisanim uslovima (član 13 stav 3);
3) ako se u vazduhoplov ukrca veći broj lica od broja ugrađenih sedišta sa pojasevima za vezivanje (član 17 stav 1);
4) ako vazduhoplov koji leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru ne poseduje uverenje o jačini buke koju stvara prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (član 27 stav 1);
5) ako vazduhoplov koji leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru, a za pogon koristi mlazni ili dvotaktni klipni motor, ne poseduje uverenje o emisiji gasova pri sagorevanju koja nastaje prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (član 28 stav 1);
6) ako su veličina, boja, mesto i način nanošenja znakova državne pripadnosti, oznaka registracije, obaveznih natpisa i drugih natpisa suprotni propisanom (član 52 stav 4);
7) ako ne podnese zahtev za brisanje vazduhoplova iz Registra vazduhoplova najdocnije 30 dana od dana kad su nastupili razlozi za brisanje (član 59 stav 2);
8) ako se isprave i knjiga vazduhoplova ne čuvaju na matičnom aerodromu (član 66 stav 3);
9) ako isprave i knjige koje se nalaze u vazduhoplovu nisu uredne (član 66 stav 5);
10) ako isprave i knjige vazduhoplova ne sadrže propisane podatke (član 67);
11) ako posle brisanja vazduhoplova iz Registra vazduhoplova ne preda saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, radi arhiviranja, isprave vazduhoplova, osim dozvola člana posade (član 69);
12) ako se popunjeni operativni dnevnik vazduhoplova koji se koristi za javni avio-transport ne nalazi u vazduhoplovu do popunjavanja narednog operativnog dnevnika ili se čuva manje od tri godine od dana popunjavanja ili ako se ne unose podaci iz operativnog dnevnika vazduhoplova u matičnu knjigu (član 70);
13) ako ne čuva, u propisanom roku, popunjenu putnu knjigu vazduhoplova, listu opterećenja i položaja težišta, dokumenta o ukrcanim stvarima i dokumenta za pripremu leta (član 71);
14) ako kapetan vazduhoplova pri poletanju i sletanju na aerodrom ili lice koje spada u vazduhoplovno tehničko osoblje, prilikom provere rada motora vazduhoplova na zemlji, ne podesi nivo buke do nivoa propisanog u članu 97 ovog zakona (član 122).
15) ako za svaki let, odnosno deo leta ne odredi kapetana vazduhoplova (član 137 stav 1);
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću koje je vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova, ili u drugom pravnom licu, odnosno u državnom organu, novčanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 12.000 do 120.000 novih dinara kazniće se za prekršaj preduzeće za aerodromske usluge ili vlasnik, odnosno korisnik aerodroma ili drugo pravno lice:
1) ako ne dostavi podatke od značaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdušnog saobraćaja radi objavljivanja u službenim vazduhoplovnim publikacijama (član 5 stav 2);
2) ako ne odredi tačke značajne za vazduhoplovnu navigaciju na aerodromu u koordinatama Svetskog geodetskog sistema 1984 (WGS-84) (član 78 stav 1);
3) ako ne odredi položaj objekta koji predstavlja prepreku u saobraćajnoj zoni aerodroma u koordinatama Svetskog geodetskog sistema 1984 (WGS-84), osim objekata koji su izgrađeni pre donošenja ovog zakona (član 78 stav 2);
4) ako tačke i objekti nisu određeni na propisan način ili ako nisu ispunjeni propisani uslovi u postupku određivanja (član 78 stav 3);
5) ako izveštaje o utvrđenim koordinatama tačaka i objekata ne dostavi saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja radi provere i objavljivanja u službenim vazduhoplovnim publikacijama (član 78 stav 4);
6) ako pre izgradnje ili rekonstrukcije aerodroma i drugih objekata iz člana 78 ovog zakona ne pribavi posebno odobrenje sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja za lokacijsku i projektnu dokumentaciju (član 80 stav 1);
7) ako stvara deponije smeća ili sličnih sadržaja koji su uzrok okupljanja ptica u području aerodroma ili letilišta ili na mestima na kojima može doći do ugrožavanja vazdušnog saobraćaja (član 88);
8) ako na vazduhoplovnom pristaništu i opštem aerodromu ne obezbedi snabdevanje vazduhoplova gorivom čiji je kvalitet propisan standardom (član 90 stav 1);
9) ako ne raspolaže propisanim objektima, instalacijama i opremom za snabdevanje vazduhoplova gorivom (član 90 stav 2);
10) ako vazduhoplovu koji ima dozvolu da leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru ne omogući korišćenje aerodroma u granicama raspoloživih kapaciteta (član 93 stav 1);
11) ako ne obezbedi osmatranje kretanja ptica u području aerodroma i njihovo rasterivanje sa površina za kretanje vazduhoplova (član 95 stav 4);
12) ako koristi i obrađuje zemljište u blizini manevarskih površina, platformi i objekata na aerodromu i letilištu, kao i u području aerodroma ili letilišta na način kojim ugrožava bezbedno poletanje, sletanje i parkiranje vazduhoplova (član 96 stav 2);
13) ako na aerodromima koje odredi savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja ne postavi propisane uređaje za stalno registrovanje buke koju stvaraju vazduhoplovi na rastojanju u okolini aerodroma iz člana 97 ovog zakona ili ih ne održava (član 98 stav 1);
14) ako saveznom inspektoratu nadležnom za poslove vazduhoplovne inspekcije ne dostavi podatke o merenju nivoa buke (član 98 stav 2);
15) ako se po manevarskim površinama i platformi vazduhoplovnog pristaništa kreću vozila ili lica koja obavljaju službene poslove, a nemaju odgovarajuću dozvolu za kretanje (član 100 stav 1);
16) ako ne odredi pratioca za lica koja se kreću po platformi na vazduhoplovnom pristaništu radi ukrcavanja, odnosno iskrcavanja iz vazduhoplova (član 100 stav 3);
17) ako ne podnese zahtev za promenu namene, tehničkih svojstava, klase i kategorije aerodroma u Upisniku aerodroma ili taj zahtev ne podnese u roku od 15 dana od dana nastale promene (član 107);
18) ako ne vodi evidenciju vazduhoplovnog stručnog osoblja (član 119 stav 2);
19) ako ne održava tehničke sisteme, opremu i uređaje za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja prema programu tehničkog održavanja iz člana 192 stav 2 ovog zakona (član 193 st. 1 i 2);
20) ako ne odredi koordinate radio-navigacionih uređaja u Svetskom geodetskom sistemu 1984 (WGS-84) za aerodrom iz člana 165 stav 1 ovog zakona u skladu sa uslovima koji moraju biti ispunjeni u postupku određivanja koordinata iz člana 78 ovog zakona (član 194 stav 3);
21) ako ne dostavi izveštaje o utvrđenim koordinatama radio-navigacionih uređaja za aerodrom iz člana 165 ovog zakona saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja radi provere i objavljivanja u službenim vazduhoplovnim publikacijama (član 194 stav 5);
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću za aerodromske usluge ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 12.000 do 120.000 novih dinara kazniće se za prekršaj centar za stručno obučavanje:
1) ako obučava lice za prvo sticanje dozvole kome je istekao rok važenja lekarskog uverenja (član 123 stav 3);
2) ako stručnu obuku vazduhoplovnog ovlašćenog i vazduhoplovnog stručnog osoblja ne vrši u skladu sa programima koje donosi savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja (član 129);
3) ako vrši stručnu obuku vazduhoplovnog ovlašćenog i vazduhoplovnog stručnog osoblja, a ne ispunjava propisane uslove (član 130 stav 1);
4) ako ne vodi registar lica koja obučava (član 130 stav 3);
5) ako ne pribavi saglasnost za izmene u radu (član 133);
6) ako za obuku letačkog osoblja ne obezbedi uređaje za simuliranje leta ako je to predviđeno programom iz člana 129 ovog zakona (član 134 stav 1);
7) ako koristi uređaj za simuliranje leta za koji nema dozvolu za upotrebu ili ga ne održava u skladu s odobrenim programom tehničkog održavanja (član 134 stav 2).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u centru za stručno obučavanje novčanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara.
Novčanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice iz člana 2 stav 1 ovog zakona:
1) ako ne utvrdi mere za zaštitu vazdušnog saobraćaja od nezakonitih radnji i sistem kvaliteta i ne obezbedi trajno praćenje kvaliteta, ili ne vodi evidenciju o izvršenoj kontroli poslova od značaja za bezbednost letenja, ili saveznom inspektoratu nadležnom za poslove vazduhoplovne inspekcije ne prijavi svaki događaj od značaja za bezbednost letenja i odstupanja od nivoa kvaliteta ili ne dostavi podatke o urednosti i redovnosti javnog aviotransporta (član 2);
2) ako ne vodi dnevnik letenja (član 136 stav 3);
3) ako vazduhoplovno stručno osoblje koje duže od 12 meseci ne obavlja poslove za koje mu je izdata potvrda, ne uputi na ponovnu obuku (član 159 stav 3);
4) ako lica iz člana 160 st. 1 i 2 ovog zakona ne uputi u centar za obučavanje radi provere obučenosti, odnosno u zdravstvenu ustanovu radi zdravstvene provere (član 160 stav 3);
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu, odnosno preduzetnik, novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara.
Novčanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova:
1) ako zdravstvenu sposobnost vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja utvrđuje suprotno propisanim uslovima i o tome izda lekarsko uverenje (član 123 stav 2);
2) ako vrši lekarske preglede vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja, a ne ispunjava propisane uslove ili ne vodi propisanu zdravstvenu evidenciju (član 125 st. 1 i 3);
3) ako predsednik lekarske komisije ne ispunjava propisane uslove iz člana 125 ovog zakona (član 127 stav 2).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi, novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara.
Novčanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice koje vazduhoplovom vrši prevoz za sopstvene potrebe:
1) ako prevozi lica koja nisu zaposlena u tom preduzeću, odnosno organu uprave ili nisu poslovni partneri ili stvari koje nisu njihove (član 218 stav 1);
2) ako ne donese priručnik o operativnim postupcima za obavljanje prevoza za sopstvene potrebe ili priručnik nije odobrilo savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja ili ako nema vazduhoplov propisane kategiorije i namene ili potreban broj vazduhoplovnog osoblja ili obezbeđeno održavanje vazduhoplova (član 222).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se preduzetnik ili drugo fizičko lice koje je vlasnik ili korisnik vazduhoplova novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u državnom organu, novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara.
Novčanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice koje vazduhoplovom vrši medicinski prevoz i pruža usluge iz vazduha za sopstvene potrebe:
1) ako medicinski prevoz vrši vazduhoplovom koji nema neophodnu opremu za taj vid prevoza (član 223 stav 1);
2) ako ne pruža usluge iz vazduha na propisan način (član 223 stav 3);
3) ako bez uverenja o ispunjavanju uslova vrši medicinski prevoz i pruža usluge iz vazduha (član 224 stav 2).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se preduzetnik, novčanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara.
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u državnom organu, novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara.
Novčanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kazniće se za prekršaj udruženje građana ili drugo pravno lice koje organizuje sportsko i amatersko letenje:
1) ako ne vodi dnevnik letenja (član 136 stav 3);
2) ako organizuje letenje lica koja ne poseduju odgovarajuće dozvole i ovlašćenje letačkog osoblja, ili ako nema vazduhoplov određene kategorije i namene i padobran ili obezbeđeno njihovo održavanje ili domicilni aerodrom, letilište ili teren, ili ako nema odobreni priručnik o organizaciji letačkih aktivnosti (član 226 st. 1 i 2);
3) ako organizuje takmičenja i druge sportske manifestacije, a ne prijavi ih saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja ili ako ne podnese podatke o organizatoru, rukovodiocu letenja, vremenu i mestu, vrsti takmičenja i ne podnese odobrenje savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja za korišćenje vazdušnog prostora (član 226 stav 5);
4) ako ne odredi rukovodioca letenja i najviše dva njegova zamenika za period od 12 meseci ili o tome ne obavesti savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (član 227 stav 1);
5) ako ne odredi samo jednog rukovodioca letenja na aerodromu, letilištu ili terenu na kome istovremeno letačku aktivnost obavlja više subjekata iz člana 223 ovog zakona (član 227 stav 2);
6) ako odredi rukovodioca letenja i njegove zamenike koji ne poseduju odgovarajuću letačku dozvolu (član 227 stav 2).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u udruženju građana ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara.
Novčanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kazniće se za prekršaj preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnik, čije osoblje i sredstva, odnosno rad podležu inspekcijskom nadzoru ako ne postupe po naređenju ili zabrani vazduhoplovnog inspektora (član 250 stav 1) ili ako vazduhoplovnom inspektoru ne omoguće vršenje inspekcijskog nadzora ili mu bez odlaganja ne dostave tražene podatke i materijale (član 251 stav 1).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno odgovorno lice u državnom organu, novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara.
Novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazniće se za prekršaj kapetan vazduhoplova ili vođa vazduhoplova ili drugo lice koje učestvuje u upravljanju vazduhoplovom:
1) ako vazduhoplov bez uređaja za održavanje radio-veze sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja uđe u jugoslovenski vazdušni prostor (član 11 stav 1);
2) ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona ili vazduhoplovom bez uređaja za održavanje radio-veze sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja leti u kontrolisanom vazdušnom prostoru, a ne vuče ga ili predvodi drugi vazduhoplov koji ima sopstveni pogon i uređaj za održavanje radio-veze ako za to nema odobrenja savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja, ili ako vazduhoplovom bez sopstvenog pogona koji ima radio-vezu i održava je sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja bez njegovog odobrenja uđe u kontrolisani vazdušni prostor (član 11 st. 2 i 4);
3) ako obavlja vazdušni saobraćaj ispod propisane visine iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata bez odobrenja savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja (član 12 stav 2);
4) ako vrši akrobatsko letenje iznad gradova i naseljenih mesta (član 12 stav 3);
5) ako za vreme leta izbacuje predmete iz vazduhoplova (član 13 stav 1);
6) ako za vreme leta izbacuje gorivo, teret ili deo tereta u interesu bezbednosti vazduhoplova ili zaštite života i zdravlja lica u vazduhoplovu suprotno propisanim uslovima i načinu iz člana 137 ovog zakona (član 13 stav 2);
7) ako izbacuje iz vazduhoplova hemijska sredstva i vodu za potrebe poljoprivrede, šumarstva i zdravstva ili za gašenje šumskih i drugih požara, odnosno opremu, namirnice, lekova i dr. u slučaju elementarnih nepogoda, kao i letke i druge reklamne predmete suprotno propisanom načinu (član 13 stav 3);
8) ako u vazduhoplov koji vrši javni avio-transport ukrca više putnika od broja ugrađenih sedišta namenjenih za prevoz putnika, ili u vazduhoplov u kome se prevoze i deca do dve godine života ukrca više lica od broja kiseoničkih maski u putničkoj kabini vazduhoplova (član 17 st. 2 i 3);
9) ako prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje vazduhoplova nije sa aerodroma koji je otvoren za međunarodni vazdušni saobraćaj, ili ako vazduhoplovom bez posebnog odobrenja poleće sa aerodroma, odnosno sleđe na aerodrom koji nije otvoren za međunarodni vazdušni saobraćaj (član 22);
10) ako koristi vazduhoplov suprotno utvrđenoj nameni ili bez uverenja o plovidbenosti, potvrde o plovidbenosti ili dozvole za upotrebu, ili ako vazduhoplov nije ispravan (član 24 stav 1);
11) ako leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru vazduhoplovom bez uverenja o jačini buke koju vazduhoplov stvara prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (član 27 stav 1);
12) ako leti u jugoslovenskom vazdušnom prostoru vazduhoplovom koji za pogon koristi mlazni ili dvotaktni klipni motor bez uverenja o emisiji gasova pri sagorevanju koja nastaje prilikom poletanja, u toku leta i sletanja (član 28 stav 1);
13) ako koristi vazduhoplov suprotno ograničenju upisanom u uverenju o plovidbenosti, potvrdi o plovidbenosti ili dozvoli za upotrebu (član 41 stav 2);
14) ako vazduhoplov kome se prilikom pregleda iz člana 40 utvrdi da ne ispunjava uslove propisane u članu 36 ovog zakona za izdavanje uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti ili ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku važenja uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti izvrši tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se izvršiti opravka bez dozvole saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja (član 42 stav 1);
15) ako vazduhoplov kome se dogodio kvar u toku važenja uverenja o plovidbenosti, odnosno potvrde o plovidbenosti izvrši tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se izvršiti popravka suprotno postupcima i uslovima propisanim u letačkom priručniku vazduhoplova i odobrenom programu tehničkog održavanja vazduhoplova (član 42 stav 2);
16) ako vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova ne nosi znake državne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise (član 51 stav 2);
17) ako se u vazduhoplovu u toku leta ne nalaze propisane isprave i knjiga (član 66 st. 1 i 4);
18) ako isprave i knjige koji se nalaze u vazduhoplovu nisu uredne (član 66 stav 5);
19) ako isprave i knjige za vazduhoplov ne sadrže propisane podatke iz člana 67 ovog zakona;
20) ako se popunjeni operativni dnevnik vazduhoplova koji se koristi za javni avio-transport ne nalazi u vazduhoplovu do popunjavanja narednog operativnog dnevnika (član 70);
21) ako pri poletanju i sletanju na aerodrom ili prilikom provere rada motora vazduhoplova na zemlji ne podesi nivo buke do nivoa propisanog u članu 97 ovog zakona (član 122);
22) ako ne vodi evidenciju letenja u knjižici letenja (član 136 stav 3);
23) ako ne upravlja vazduhoplovom na propisan način osim kad od tih propisa odstupi u krajnjoj nuždi i o tome obavesti saveznu upravu za kontrolu letenja (član 137 st. 2 i 3);
24) ako poleće ili sleće ispod operativnog minimuma za svaki aerodrom određenog u članu 200 ovog zakona (član 137 stav 4);
25) ako leti u javnom avio-transportu u svojstvu pilota transportnog vazduhoplova i ima navršenih 60 godina života, a nije jedini član višečlane posade koji ima navršenih 60 godina života (član 138 stav 1);
26) ako je napunio 65 godina života, a leti u javnom avio-transportu (član 138 stav 2);
27) ako se ne upozna sa sadržinom tereta koji prevozi (član 139 stav 1);
28) ako pre poletanja ne proveri da li je u listi opterećenja i položaja težišta pravilno proračunata težina i položaj težišta vazduhoplova, ili da tu listu nije overilo lice koje ju je pripremilo, ili je ne overi svojim potpisom (član 139 stav 2);
29) ako pre poletanja nije proverilo da li su posada vazduhoplova i vazduhoplov pripremljeni i sposobni za bezbedni vazdušni saobraćaj ili da li se u vazduhoplovu nalaze sve propisane isprave i knjige (član 139 stav 3);
30) ako lično ili preko članova posade nije obezbedilo da svi putnici pre poletanja budu upoznati s postupcima u slučaju opasnosti, kao i sa mestom smeštaja i načinom upotrebe sigurnosne opreme u slučaju opasnosti, ili nije obezbedilo da se svi putnici pre poletanja i pre sletanja, kao i u toku leta, ako se let vrši u uslovima turbulencije, vežu sigurnosnim pojasevima i da se primene propisane mere bezbednosti (član 140 stav 1);
31) ako ne preduzme potrebne mere da se spreči ugrožavanje i ublaže posledice ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova ili lica u njemu, odnosno da se spreči izvršenje krivičnog dela ili ublaže njegove posledice (član 143);
32) ako leti vazduhoplovom unutar vazdušnog prostora određene klase suprotno propisu iz čl. 137 i 175 ovog zakona (član 177).
Novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazniće se za prekršaj kontrolor letenja i informator vazduhoplova u letu:
1) ako odobri poletanje i sletanje vazduhoplova van vremena otvorenosti aerodroma a od vlasnika ili korisnika aerodroma nije dobio obaveštenje da je obezbeđen rad svih aerodromskih službi (član 105 stav 2);
2) ako obavlja poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja a nema dozvolu (član 110 stav 2);
3) ako ne vrši kontrolu letenja po propisanom načinu i (član 179 stav 2);
4) ako ne vrši informisanje vazduhoplova u letu po propisanom načinu i postupku (član 182 stav 3);
5) ako način regulisanja protoka saobraćaja i koordinaciju s nadležnim službama susednih država ne vrši na propisan način (član 183 stav 2);
6) ako u vršenju kontrole letenja u kontrolisanom vazdušnom prostoru ne upotrebljava izraze na engleskom jeziku (član 185 stav 1);
7) ako elektronski ne snima ili ne čuva na drugi način sve veze vazduhoplova u letu i u toku priprema leta sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja, radarske podatke i sve veze unutar savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja, kao i pisanu dokumentaciju vezanu za odobravanje leta, koordinaciju, izdavanje zabrane i ograničenja u korišćenju vazdušnog prostora, najavljivanje leta, podnošenja plana leta i sl. (člana 186 stav 1).
Novčanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u saveznoj upravi nadležnoj za poslove kontrole letenja:
1) ako ne dostavi podatke od značaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdušnog saobraćaja radi objavljivanja u službenim vazduhoplovnim publikacijama (član 5 stav 2);
2) ako lice koje spada u vazduhoplovno ovlašćeno osoblje obavlja poslove bez dozvole (član 110 stav 2);
3) ako vazduhoplovno ovlašćeno osoblje nije stručno obučeno u skladu s propisom koji donosi savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja ili nema lekarsko uverenje iz člana 123 ovog zakona (član 111);
4) ako radno vreme, trajanje dnevnog neprekidnog rada, trajanje smene, dužina dnevnog odmora i posebnog odsustva kontrolora letenja i informatora vazduhoplova u letu nisu u skladu s propisima donesenim na osnovu ovog zakona (član 157);
5) ako elektronski ne snima ili ne čuva na drugi način sve veze vazduhoplova u letu i u toku pripreme leta sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja, radarske podatke i sve veze unutar savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja, pisanu dokumentaciju vezanu za odobravanje letenja, koordinaciju, izdavanje zabrane i ograničenja korišćenja vazdušnog prostora, najavljivanje leta, podnošenje plana leta i sl. (član 186 stav 1);
6) ako snimke i dokumentaciju iz člana 186 stav 1 ovog zakona ne čuva najmanje 30 dana ili ih ne čuva na propisan način iz člana 179 ovog zakona (član 186 stav 2);
7) ako ne odredi koordinate radio-navigacionih uređaja u Svetskom geodetskom sistemu 1984 (WGS-84) u skladu sa propisanim uslovima koji moraju biti ispunjeni u postupku određivanja koordinata propisanim u članu 78 ovog zakona (član 194 stav 3).
Novčanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara kazniće se za prekršaj član posade vazduhoplova:
1) ako po nalogu kapetana vazduhoplova ne upozna sve putnike pre poletanja s postupcima u slučaju opasnosti, kao i sa mestom smeštaja i načinom upotrebe sigurnosne opreme u slučaju opasnosti ili ne obezbedi da se svi putnici pre poletanja i pre sletanja, kao i u toku leta, ako se let vrši u uslovima turbulencije, vežu sigurnosnim pojasevima ili ne primeni propisane mere bezbednosti (član 140 stav 1);
2) ako napusti radno mesto u vazduhoplovu ili se udalji iz vazduhoplova bez odobrenja kapetana vazduhoplova (član 147);
3) ako odmah ne obavesti kapetana vazduhoplova o svakom vanrednom događaju u vezi sa vazduhoplovom i licima i stvarima u vazduhoplovu (član 148);
4) ako u slučaju opasnosti ili udesa vazduhoplova ne preduzme sve mere radi spasavanja lica i stvari iz vazduhoplova ili napusti vazduhoplov bez naređenja kapetana vazduhoplova ili lica koje ga zamenjuje u slučaju nastale nesposobnosti (član 149).
Novčanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara kazniće se za prekršaj lice koje po odredbama ovog zakona spada u vazduhoplovno ovlašćeno i vazduhoplovno stručno osoblje:
1) ako u kontrolisanom vazdušnom prostoru i u aerodromskoj saobraćajnoj zoni iskače padobranom iz vazduhoplova bez odobrenja savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja ili korisnika aerodroma (član 16);
2) ako upotrebljava padobran, osim padobrana za spasavanje, za koji nema dokument o tipu vazduhoplovnog proizvoda ili nije sposoban za upotrebu ili nema potvrdu o ispravnosti (član 44 stav 2);
3) ako obavlja poslove vazduhoplovnog stručnog osoblja a nema potvrdu o obučenosti (član 110 stav 3);
4) ako prilikom obavljanja poslova vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja nema dozvolu (član 110 stav 4);
5) ako nema lekarsko uverenje iz člana 123 ovog zakona (član 111 stav 2);
6) ako obavlja svoje poslove pod uticajem alkohola, droge ili drugih psihoaktivnih sredstava ili je toliko umorno ili bolesno ili u takvom psihofizičkom stanju da je nesposobno za pravilno obavljanje tih poslova (član 120 stav 1);
7) ako zanemaruje svoje obaveze ili ih izvršava nesavesno ili sebe svesno dovodi u stanje psihofizičke nesposobnosti za rad, ili u vršenju svojih obaveza čini nepravilnosti koje mogu uticati na bezbednost i urednost vazdušnog saobraćaja, ili postupa suprotno propisima, propisanoj tehnologiji i kvalitetu rada (član 121 stav 1);
8) ako ne vodi evidenciju letenja u knjižici letenja (član 136 stav 3);
9) ako vatrogasno spasilačko osoblje nema propisano lekarsko uverenje iz člana 123 ovog zakona (član 159 stav 2);
10) ako leti sopstvenim ili iznajmljenim vazduhoplovom ili padobranom, a nema odgovarajuću dozvolu i ovlašćenje letačkog osoblja ili ima odgovarajuću dozvolu i ovlašćenje, a leti na aerodromu, letilištu ili terenu na kome nije organizovano sportsko i amatersko letenje (član 226 stav 3);
11) ako organizuje letenje, a nije određen za rukovodioca letenja ili njegovog zamenika ili ne poseduje odgovarajuću letačku dozvolu (član 227 stav 2);
12) ako organizuje letenje suprotno priručniku iz člana 226 stav 1 ovog zakona, ili pre započinjanja letenja ne obezbedi meteorološke podatke ili odobrenje savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja za to letenje ili dnevni pregled aerodroma, letilišta ili terena i izveštaj o tom pregledu, ili ne vodi evidenciju letenja koje organizuje (član 228).
Novčanom kaznom od 600 do 6.000 novih dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice meteorološkog i tehničkog obezbeđenja vazdušnog saobraćaja:
1) ako ne dostavi podatke od značaja za bezbedno i efikasno obavljanje vazdušnog saobraćaja radi objavljivanja u službenim vazduhoplovnim publikacijama (član 5 stav 2);
2) ako lice koje spada u vazduhoplovno stručno osoblje obavlja poslove bez potvrde o obučenosti (član 110 stav 3);
3) ako vazduhoplovno stručno osoblje nije na propisan način stručno obučeno (član 111 stav 1);
4) ako ne vodi evidenciju vazduhoplovnog stručnog osoblja (član 119 stav 2);
5) ako meteorološko obezbeđenje vazdušnog saobraćaja ne vrši na propisan način (član 188 stav 2);
6) ako planiranje, projekat, nabavku i postavljanje tehničkih sistema opreme, uređaja i objekata ne vrši na propisan način (član 191 stav 1);
7) ako tehničke sisteme, opremu, uređaje i objekte iz člana 190 ovog zakona koristi pre provere sposobnosti za korišćenje, ili tehnički sistemi, oprema, uređaji i objekti nemaju tehničku dokumentaciju ili uputstvo za korišćenje, ili program tehničkog održavanja nema utvrđene rokove provere i kalibraže, ili nema rezervno energetsko napajanje ili klimatizaciju (član 192 st. 1 i 2);
8) ako tehničke sisteme, opremu i uređaje za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja ne održava prema programu tehničkog održavanja iz člana 192 stav 2 ovog zakona ili ako ih ne zaštiti od oštećenja ili uništenja (član 193 st. 1 i 2);
9) ako podatke o tehničkim sistemima, opremi i uređajima ili njihovom prestanku rada ili kvaru ne objavi u službenoj vazduhoplovnoj publikaciji (član 194 stav 1);
10) ako tehnički sistemi, oprema i uređaji nisu tipizirani, izrađeni ili atestirani u skladu s jugoslovenskim standardima ili međunarodnim standardima koje priznaje SRJ (član 195).
Novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara kazniće se za prekršaj pojedinac:
1) ako lansira rakete i druge leteće objekte tako da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja, ili ih lansira bez odobrenja savezne uprave nadležne za poslove kontrole letenja, ili najavu lansiranja izvrši u roku manjem od 48 časova pre lansiranja, ili u najavi ne da podatke o vremenu i mestu lansiranja, dometu raketa i letećih objekata, trajanju tih aktivnosti i druge podatke od značaja za dobijanje odobrenja (član 14);
2) ako unosi hladno i vatreno oružje, municiju ili druga eksplozivna i zapaljiva sredstva u pilotsku i putničku kabinu vazduhoplova u javnom avio-transportu (član 19 stav 1);
3) ako se kreće po manevarskim površinama vazduhoplovnog pristaništa a ne održava neprekidnu radio-vezu sa saveznom upravom nadležnom za poslove kontrole letenja ili ne postupi po njegovim uputstvima, ili se kreće po tim površinama bez odobrenja informatora za vazduhoplove u letu, odnosno rukovodioca letenja iz člana 225 ovog zakona (član 100 st. 4 i 5);
4) ako se u toku boravka na aerodromu ne pridržava propisa o bezbednosti i redu koji donosi Savezna vlada (član 101);
5) ako bez dozvole obavlja poslove vazduhoplovnog ovlašćenog osoblja (član 110 stav 2);
6) ako bez potvrde o obučenosti obavlja poslove vazduhoplovnog stručnog osoblja (član 110 stav 3);
7) ako se obučava za prvo sticanje dozvole, a istekao je rok važenja lekarskog uverenja (član 123 stav 3);
8) ako nema odgovarajuću dozvolu i ovlašćenje letačkog osoblja, a leti sopstvenim ili iznajmljenim vazduhoplovom ili padobranom (član 226 stav 3);
9) ako organizuje letenje, a nije određen za rukovodioca letenja ili njegovog zamenika ili ne poseduje odgovarajuću letačku dozvolu (član 227 stav 2);
10) ako odbije da učestvuje u traganju za vazduhoplovom i spasavanju (član 229 stav 3).
Novčanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara kazniće se za prekršaj radnik meteorološkog i tehničkog obezbeđenja vazdušnog saobraćaja:
1) ako obavlja poslove vazduhoplovnog stručnog osoblja bez potvrde o obučenosti (član 110 stav 3);
2) ako meteorološko obezbeđenje vazdušnog saobraćaja ne vrši na propisan način (član 188 stav 2);
3) ako tehnički sistem, opremu i uređaje za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja ne održava prema programu tehničkog održavanja iz člana 192 stav 2 ovog zakona ili ako ih ne zaštiti od oštećenja ili uništenja (član 193 st. 1 i 2).
Na kaznu za prekršaj iz čl. 276, 277, 279, 280, 282 i 283 ovog zakona može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja dužnosti kapetana vazduhoplova i vođe vazduhoplova, vršenje određenih stručnih poslova kontrolora letenja, vršenje određenih stručnih poslova članova posade vazduhoplova, kao i određenih stručnih poslova vazduhoplovnog ovlašćenog i vazduhoplovnog stručnog osoblja.
Zabrana iz stava 1 ovog člana izriče se u trajanju od dva meseca do 12 meseci.
Uz kaznu za prekršaj iz člana 261 ovog zakona, kapetanu vazduhoplova, odnosno vođi vazduhoplova može se izreći zaštitna mera zabrane letenja u jugoslovenskom vazdušnom prostoru.
Zabrana iz stava 3 ovog člana izriče se u trajanju od tri meseca do tri godine.
Deveti deo
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta i medicinskog prevoza i pružanje usluga iz vazduha, uverenje o osposobljenosti za stručno obučavanje vazduhoplovnog osoblja, uverenje za obavljanje zdravstvenih pregleda i uverenje o ispunjavanju uslova za proizvodnju i održavanje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, izdata do dana stupanja na snagu ovog zakona, važe do roka navedenog u tim uverenjima, a najduže šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do 31. decembra 2002. godine poslove prijema hladnog i vatrenog oružja, municije i drugih eksplozivnih i zapaljivih sredstava, poslove održavanja opreme za kontradiverzioni pregled vazduhoplova, putnika i ručnog prtljaga, kao i nabavku opreme za potrebe kontradiverzionog pregleda vršiće organ nadležan za unutrašnje poslove u republikama članicama u skladu sa ovim zakonom.
Savezno ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vrši nadzor nad radom organa iz stava 1 ovog člana u obavljanju poslova iz tog stava.
U vršenju nadzora iz stava 2 ovog člana savezno ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove izdaje obavezne instrukcije i uputstva za rad organa iz stava 1 ovog člana, koji su dužni da mu dostavljaju izveštaje, podatke i obaveštenja o izvršenju poslova iz stava 1 ovog člana.
Korisnik vazduhoplova za prevoz za sopstvene potrebe i organizator sportskog ili amaterskog letenja danom stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade na način i pod uslovima koji su važili do donošenja ovog zakona.
Lica iz stava 1 ovog člana dužna su da donesu i saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja dostave, radi dobijanja odobrenja, priručnik o operativnim postupcima za obavljanje tog prevoza, odnosno priručnik o organizaciji obavljanja letačkih aktivnosti iz čl. 222 i 226 ovog zakona, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Korisniku vazduhoplova za prevoz za sopstvene potrebe i organizatoru sportskog ili amaterskog letenja koji ne dobije odobrenje iz stava 2 ovog člana savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja rešenjem će zabraniti prevoz za sopstvene potrebe, odnosno sportsko ili amatersko letenje.
Rešenje iz stava 3 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Ako je postupak za utvrđivanje uslova za obavljanje delatnosti u vazdušnom saobraćaju bio u toku na dan stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Lica koja spadaju u vazduhoplovno stručno osoblje nastavljaju da rade na način i pod uslovima pod kojima su stekli dozvolu.
Lica iz stava 1 ovog člana dužna su da se u roku od godinu dana osposobe za obavljanje poslova iz tog stava.
Vazduhoplovi posebne kategorije, i to ultralaki vazduhoplovi kao što su zmaj bez motora, paraglajder i vazduhoplov čija je masa u poletanju bez posade do 70 kg, odnosno padobran, danom stupanja na snagu ovog zakona mogu se koristiti na način i pod uslovima koji su važili do donošenja ovog zakona.
Vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova iz stava 1 ovog člana dužan je da dozvolu za upotrebu pribavi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vlasniku, odnosno korisniku vazduhoplova iz stava 1 ovog člana koji ne pribavi dozvolu za upotrebu u roku iz stava 2 ovog člana savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja rešenjem će zabraniti korišćenje tih vazduhoplova.
Rešenje iz stava 3 ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Propise za izvršenje ovog zakona Savezna vlada doneće u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Funkcioneri koji rukovode saveznim organima koji su ovim zakonom ovlašćeni za donošenje propisa za izvršenje ovog zakona, tehničkih propisa i tehničkih pravila doneće te propise u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja tehničkih pravila iz stava 2 ovog člana, primenjivaće se tehnička pravila Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (ESAS) iz oblasti javnog avio-transporta, jačine buke i emisije gasova vazduhoplova, plovidbenosti vazduhoplova, opreme vazduhoplova i proizvodnje i održavanje vazduhoplova.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o vazdušnoj plovidbi ("Službeni list SFRJ", br. 45/86, 24/88, 80/89, 29/90 i "Službeni list SRJ", br. 31/92) osim odredaba člana 169, čl. 173 do 178 koje se odnose na radno-pravne odnose u tom organu a koje prestaju da važe 31. decembra 2002. godine, i član 31 Zakona o izmenama saveznih zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Službeni list SRJ", broj 28/96).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".