UREDBA
O UTVRĐIVANJU VODOPRIVREDNE OSNOVE REPUBLIKE SRBIJE

("Sl. glasnik RS", br. 11/2002)

Član 1

Utvrđuje se Vodoprivredna osnova Republike Srbije (u daljem tekstu: Vodoprivredna osnova) koja je odštampana uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 2

Vodoprivredna osnova sadrži: postojeće stanje vodnog režima i vodoprivrednih objekata na određenom području, uslove za održavanje i razvoj vodnog režima kojima se obezbeđuju najpovoljnija i najcelishodnija tehnička, ekonomska i ekološka rešenja za jedinstveno upravljanje vodama, zaštitu od štetnog dejstva voda, zaštitu voda i korišćenje voda.

Član 3

Vodoprivredna osnova sastoji se iz tekstualnog dela i plansko analitičke dokumentacije koja je štampana u posebnoj knjizi sa kartama i ostalim grafičkim prikazima.

Vodoprivrednu osnovu iz stava 1 ovog člana, izrađenu u četiri primerka, overava svojim potpisom predsednik Vlade Republike Srbije.

Član 4

Vlada Republike Srbije utvrdiće mere od značaja za ostvarivanje Vodoprivredne osnove putem donošenja godišnjih programa.

Član 5

Po jedan primerak Vodoprivredne osnove iz člana 3 ove uredbe čuva se trajno u Vladi Republike Srbije, Institutu za vodoprivredu "Jaroslav Černi", a dva primerka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Član 6

Pravo na neposredan uvid u Vodoprivrednu osnovu, iz člana 3 ove uredbe imaju pravna i fizička lica, pod uslovima i na način koje bliže propisuje ministar za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivrede.

Član 7

Izveštaj o ostvarivanju Vodoprivredne osnove Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podnosiće jednom godišnje Vladi Republike Srbije.

Član 8

Vodoprivredne osnove vodnih područja, delova vodnih područja, propisi i drugi opšti akti uskladiće se sa odredbama ove uredbe u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Član 9

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

VODOPRIVREDNA OSNOVA REPUBLIKE SRBIJE

UVOD

Karakter dokumenta i ciljevi Vodoprivredne osnove

Vodoprivredna osnova Republike Srbije je bazni dokument kojim se utvrđuje osnovna strategija korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od voda na teritoriji Republike Srbije, koja se tretira kao jedinstven vodoprivredni prostor.

Osnovni strateški cilj Vodoprivredne osnove je definisan Zakonom o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), kao:

"Održavanje i razvoj vodnog režima kojim se obezbeđuju najpovoljnija i najcelishodnija tehnička, ekonomska i ekološka rešenja za jedinstveno upravljanje vodama, zaštitu od štetnog dejstva voda, zaštitu voda i korišćenje voda."

Vodoprivredna osnova Srbije ima zadatak da obezbedi ostvarivanje navedenog osnovnog strateškog cilja, vodeći računa o često oprečnim interesima pojedinih vodoprivrednih oblasti i grana i u velikoj meri suprotstavljenim zahtevima ostalih korisnika prostora.

Imajući u vidu prirodne karakteristike područja Srbije, prostorni i vremenski razmeštaj resursa voda i njihovih korisnika, kao i međusobnu interakciju korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od voda, na čitavoj teritoriji Srbije vodama se mora gazdovati integralno, jedinstveno, kompleksno i racionalno, u sklopu integralnog uređenja, korišćenja i zaštite svih resursa i potencijala na prostoru Srbije (i šire).

Zato se ne mogu postavljati strateški ciljevi za pojedine vodoprivredne oblasti ili grane, već svi ostali ciljevi moraju biti podređeni navedenom osnovnom strateškom cilju i predstavljati njegov integralni deo, kako do izražaja ne bi mogli doći parcijalni interesi, kako unutar vodoprivrede, tako i van nje.

Kao delovi osnovnog strateškog cilja sistematizovani su sledeći ciljevi:

1) definisanje i realizacija dugoročnog plana za održavanje i razvoj vodnog režima na teritoriji Republike Srbije, uz unapređenje svih vidova racionalnog i integralnog korišćenja voda, na osnovu poboljšanja svih komponenata vodnog režima (raspodela po prostoru i vremenu, količina, kvalitet), a što bi se ostvarivalo u okviru integralnog kompleksnog i jedinstvenog sistema korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od voda,

2) utvrđivanje raspoloživih vodnih potencijala na teritoriji Republike Srbije i uslova za integralno kompleksno jedinstveno i racionalno upravljanje vodama, uzimajući u obzir konturna ograničenja i sprečavajući da se parcijalnim interesima i/ili jednonamenskim rešenjima ugroze ova opredeljenja,

3) sagledavanje vodnih resursa kao činilaca integralnog kompleksnog i jedinstvenog razvoja društva u celini i utvrđivanje mera kojima se različiti interesi u oblasti voda, i suprostavljeni interesi sa drugim društvenim činiocima, racionalno razrešavaju i međusobno usklađuju, čime se unapređuje razvoj društva u celini,

4) definisanje vodoprivrednog razvoja i mogućnosti vodoprivrede kao podsticajnog ili ograničavajućeg faktora u okviru drugih komponenti razvoja Republike, kako bi se omogućilo da vodoprivreda usklađeno prati privredni, društveni i urbani infrastrukturni razvoj Srbije,

5) integralno kompleksno racionalno i jedinstveno korišćenje vodnih resursa na teritoriji Republike Srbije u svim sferama, kako za vodosnabdevanje stanovništva, tako i za podmirenje potreba ostalih korisnika voda, odnosno određivanje optimalne konfiguracije i parametara budućih sistema za integralno korišćenje, uređenje i zaštitu voda određenih prostora i teritorije Srbije u celini,

6) osiguranje zaštite i unapređenje kvaliteta voda do nivoa nesmetanog korišćenja voda za predviđene namene, kao i zaštita i unapređenje životne sredine uopšte i poboljšanje kvaliteta življenja ljudi, a sve u kompleksu integralnog korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od voda,

7) očuvanje i unapređenje zaštite od poplava, erozija i bujica, kao i drugih vidova štetnog dejstva voda, pri čemu se i drugi sistemi (urbani, privredni, infrastrukturni itd.) upućuju kako da usmere svoj razvoj da bi se zaštitili od štetnog dejstva voda, a sve u kompleksu jedinstvenog uređenja režima voda i povećavanja stepena obezbeđenosti zaštite od voda do racionalnog nivoa,

8) unapređenje svih delatnosti na vodama i oko njih, kako bi se uspešno mogli realizovati drugi ciljevi u oblasti vodoprivrede,

9) zaštita i uređenje slivova sa gledišta razvoja vodoprivrednih sistema i razvoja drugih privrednih grana, posebno šumarstva, putem zaštite i revitalizacije ugroženih ekosistema, antierozionog gazdovanja šumama, unapređenja estetskih vrednosti, očuvanja i unapređenja arheoloških, istorijskih, bioloških, geoloških i drugih prirodnih i čovekom stvorenih resursa i vrednosti,

10) unapređenje saradnje sa susednim zemljama u domenu voda u svim oblastima vodoprivrede (zaštita kvaliteta voda, raspodela količina voda, zaštita od voda i leda, itd.),

11) utvrđivanje optimalnih okvira izrade vodoprivrednih osnova vodnih područja i slivova, akcionih planova pojedinih vodoprivrednih grupacija i grana, kao i drugih planskih dokumenata vezanih za vode i oko njih,

12) usmeravanje naučnih, istraživačkih, studijskih i osmatračkih aktivnosti, kao i projektantskih i izvođačkih delatnosti iz oblasti upravljanja vodnim resursima u cilju racionalnog napretka društva u celini.

Vremenski okvir

Vodoprivredna osnova je urađena za planski period do 2021. godine. Na osnovu Zakona o vodama (član 9 stav 3), po isteku vremena od 10 godina od dana donošenja Vodoprivredne osnove preispitaće se rešenja utvrđena Vodoprivrednom osnovom.

Usklađenost sa drugim dokumentima

Na osnovu Zakona o vodama (član 9 stav 5) sve vodoprivredne osnove, prostorni i urbanistički planovi moraju biti međusobno usklađeni.

U skladu sa tim zahtevom, Vodoprivredna osnova Republike Srbije i Prostorni plan Republike Srbije su uzajamno usaglašeni dokumenti.

Takođe, svi objekti i sistemi koji se projektuju na teritoriji Republike Srbije moraju biti usklađeni sa strateškim opredeljenjima definisanim vodoprivrednom osnovom Republike Srbije.

Korišćenje podataka iz Vodoprivredne osnove

Pri razradi dokumentacije u višim fazama planiranja i projektovanja objekata i sistema ne mogu se preuzimati podaci za projektovanje iz Vodoprivredne osnove. To se posebno odnosi na hidrološke veličine, kapacitete izvorišta, norme potrošnje, stepene zaštite od poplava, itd.

Za svaki konkretni sistem se, u skladu sa strategijom koja je definisana Osnovom, moraju podrobno analizirati svi relevantni ulazni podaci, u skladu sa odgovarajućim neophodnim istražnim radovima. Takođe, sva projektna rešenja se moraju detaljno višekriterijumski optimizirati, kako bi se, u skladu sa generalnim strateškim opredeljenjima datim Vodoprivrednom osnovom, dobili parametri objekata i sistema koji su najpovoljniji u konkretnoj fazi razvoja vodoprivrede Republike Srbije.

Dokumentacija

Vodoprivredna osnova Republike Srbije sastoji se iz tekstualnog dela koji je štampan u "Službenom glasniku Republike Srbije" i plansko-analitičke dokumentacije koja je štampana u posebnoj knjizi (sa kartama).

Plansko-analitička dokumentacija sadrži sledeća poglavlja: I - ciljevi, polazišta i podloge, II - postojeće stanje vodoprivrede, III - buduće stanje vodoprivrede, IV - smernice razvoja vodoprivrede, kao i podatke o radnom timu i institucijama angažovanim na izradi Vodoprivredne osnove.

Deo I

U delu I daju se osnovna polazišta i podloge za izradu Vodoprivredne osnove. Detaljniji prikaz nalazi se u plansko-analitičkoj dokumentaciji, koja je sastavni deo Vodoprivredne osnove.

OSNOVNA POLAZIŠTA I PODLOGE ZA IZRADU VODOPRIVREDNE OSNOVE

Dosadašnji razvoj vodoprivrede u Srbiji bio je uslovljen potrebama i mogućnostima prethodnih generacija.

Najznačajniji radovi u prošlosti izvođeni su u oblasti zaštite od poplava na ravničarskim terenima i rečnim dolinama sa ciljem da se onemoguće česta plavljenja i da se ove površine prevedu u visokoproduktivna poljoprivredna zemljišta.

Korišćenje većih reka za plovidbu bilo je posebno značajno zbog skromnog obima putne mreže i malih brzina na njoj.

Vode koje su se koristile za snabdevanje stanovništva bile su relativno dobrog kvaliteta i locirane u neposrednoj blizini ne tako velikih naselja i pojedinačnih korisnika (I faza razvoja). Zagađenje koje se produkovalo ispuštalo u vodotoke imalo je lokalni karakter, tako da su vodotoci mogli da ga prihvate i oporave se na relativno malom rastojanju od mesta upuštanja.

Razvoj urbanizacije, kao i porast industrijske i poljoprivredne proizvodnje, zahtevali su sve veće količine voda određenog kvaliteta, koje se nisu mogle naći neposredno uz korisnike. U oblasti vodosnabdevanja stanovništva ovo se manifestovalo izgradnjom centralnih vodovodnih sistema naselja, a slično je i kod drugih vidova korišćenja voda. Pri tome se zahvaćena voda najčešće ne vraća u vodotok u kvalitetnom stanju u kakvom se zahvata na izvorištu.

Naprotiv, vode u vodotocima sve više služe kao transportno sredstvo i medijum u koji se odlažu otpadne materije. Na ovaj način se sve veći broj vodotoka na sve širem prostoru pretvara u objekte u kojima je stanje vode nezadovoljavajuće, pri čemu te vode postaju opasne po zdravlje ljudi i živog sveta u njima i oko njih.

Razvoj ove komunalne faze vodosnabdevanja i dispozicije otpadnih voda (II faza razvoja), koja je i danas u velikoj meri prisutna, sve oštrije se sukobljava sa daljom ekspanzijom potreba u kvalitetnim vodama, pri čemu pitanje kvaliteta i korišćenja rečnih voda poprima nacionalni i globalni karakter.

Ovome treba pridodati i veliku zavisnost od karakteristika voda koje dotiču na našu teritoriju, odnosno zavisnost od razvoja uzvodnih korisnika i zagađivača voda i mera koje oni preduzimaju u domenu zaštite voda, racionalnog korišćenja voda i zaštite od voda. Ovo je od posebnog značaja za prostore severno od Save i Dunava, pošto su tranzitne srednje vode deset puta veće od domaćih, a eksploatabilne (male) tranzitne vode dvadeset pet puta veće od domaćih, pa se kao imperativ nameće saradnja sa susednim zemljama.

Stanje je u određenoj meri drugačije na prostoru južno od Save i Dunava, gde je dominantan uticaj domaćih voda. Naravno, ova podela je uslovna, pošto će u budućnosti verovatno biti racionalna intenzivna razmena voda između ovih prostora.

Integralni kompleksni jedinstveni vodoprivredni sistem Srbije

U sadašnjoj fazi razvoja (III faza), a posebno u perspektivi, kao posledica prirodnih karakteristika, prostornog razmeštaja resursa voda i korisnika voda, kao i međusobne interakcije različitih vidova korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od voda, nameće se neophodnost formiranja integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije.

Bez ovakvog pristupa, racionalnost i mogućnost zadovoljenja potreba u vodi, zaštite voda i zaštite od voda veoma je otežana, odnosno gotovo je nemoguće zatvaranje vodoprivrednog bilansa za pojedina područja Republike u dugoročnom periodu.

Pored toga, očuvanje i unapređenje kvaliteta voda se ne može ostvariti i ekonomski stabilno funkcionisati samo na osnovu tehnoloških mera iz oblasti zaštite voda, već se ovo može racionalno postići samo u sklopu integralnog kompleksnog jedinstvenog sistema korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od voda, uz optimalno zahvatanje voda za pojedine korisnike, dobro tehnološko korišćenje, recirkulaciju, kao i racionalne mere u tehnološkom proizvodnom procesu, uz što manju emisiju opasnih i štetnih materija u korišćene vode i smanjenje otpadnih i nepoželjnih materija uopšte.

Zaštita od voda i nanosa takođe mora biti u sklopu jedinstvenog sistema na teritoriji Srbije, a povećanje stepena obezbeđenosti zbog porasta vrednosti dobara koja se brane uslovljava da se odbrana, pored izgradnje odgovarajućih objekata, mora vršiti u kompleksu sa korišćenjem voda i zaštitom voda, što je i do sada bio slučaj na nekim delovima teritorije.

Imajući u vidu specifičnosti potreba pojedinih korisnika voda, uslove njihove zaštite, stepen rizika po zdravlje pri njihovom korišćenju, kao i različitost uklapanja u druge društvene sisteme, integralni kompleksni jedinstveni sistem upravljanja vodama Srbije uslovno se deli na dva podsistema:

1) Kompleksni jedinstveni sistem vodosnabdevanja

2) Kompleksni jedinstveni sistem vodotoka.

Polazišta iz domena korišćenja voda

Sve potencijalno eksploatabilne, obnovljive vode (atmosferske vode, zemljišna vlaga, površinske i podzemne vode) čine jedinstveni vodni ciklus, odnosno jedinstvenu koherentnu celinu na teritoriji Republike Srbije.

Sporo obnovljive akumulacije podzemnih voda (pre svega u Vojvodini) moraju se koristiti do racionalnog nivoa koji obezbeđuje dugoročnu eksploataciju bez bitne promene kvaliteta voda. U budućnosti treba razmotriti da se veštačkim prihranjivanjem ove akumulacije dovedu u ciklus eksploatabilnih, obnovljivih voda, odnosno da se može računati sa značajnijim korišćenjem ovih voda u daljoj perspektivi.

Vode u vodotocima i podzemne vode, kao deo ukupnih voda, predstavljaju jedinstven vodoprivredni podsistem i njihove količine i kvalitet moraju biti u skladu sa potrebama društva i zaštitom životne sredine.

Sve vode na našoj teritoriji možemo podeliti na domaće i tranzitne vode.

Raspoložive domaće vode, izražene preko ukupnih padavina na čitavoj teritoriji Srbije, mogu se oceniti kao umereno zadovoljavajuće. Međutim, eksploatabilne količine površinskih i podzemnih domaćih voda su veoma skromne i potrebno je uložiti značajne napore za popravku njihovog režima, kako bi se u perspektivi zadovoljile potrebe.

Zbog toga se mora računati sa korišćenjem značajnijih količina tranzitnih voda (i u centralnim delovima Republike) koje dotiču na teritoriju Srbije, kao i sa domaćim vodama koje odlaze na druge prostore.

Međutim, pri korišćenju tranzitnih voda mora se imati u vidu činjenica da se ove vode po prihvaćenim normama moraju tretirati kao međunarodne vode, čije su korišćenje, uređenje i zaštita često uslovljeni odgovarajućim bilateralnim i multilateralnim sporazumima. Takođe, njihovi režimi, a posebno kvalitet u malom obimu mogu da zavise od akcija i mera na našoj teritoriji. Te činjenice moraju se imati u vidu pri planiranju i realizaciji vodoprivrednih rešenja, i nameću potrebu saradnje sa drugim zemljama u cilju dovođenja stanja režima ovih voda u uslove da bi se mogle zadovoljiti buduće potrebe na ovim prostorima, zaštitio kvalitet voda i zaštitili ovi prostori od velikih voda.

Naravno da svi vodotoci prema prirodnim karakteristikama i verovatnom razvoju na uzvodnim prostorima neće biti u istim uslovima. Najpovoljnije uslove u pogledu korišćenja voda i zaštite kvaliteta voda pruža reka Drina, pa ove vode i u tom pogledu imaju određeni prioritet za perspektivno korišćenje.

Zbog potrebe visokog stepena obezbeđenja kvaliteta i količina voda za vodosnabdevanje stanovništva, iz ukupnog ciklusa voda izdvojene su vode koje služe kao izvorišta vode za piće. Ove vode čine, pored regionalnih (većih) izvorišta, i sva lokalna izvorišta visokokvalitetnih voda koje se mogu eksploatisati do racionalnog nivoa. Na ovaj način se postiže, pored povoljnijeg korišćenja ukupnih količina voda, i viši stepen obezbeđenosti korisnika voda. Visokokvalitetne vode su, pored opšte zaštite voda, iz ovih razloga posebno zaštićene.

Na žalost, postoje i javne vode, koje se ne mogu uspešno koristiti ni za koju namenu i koje su opasne po živi svet. Takve vode se najhitnije moraju prevesti u korisne i bezopasne vode.

Prilikom korišćenja voda ne smeju se ugroziti propisani vodni režimi (kvalitativne i količinske komponente), dovesti u opasnost zdravlje ljudi, ugroziti životinjski i biljni svet, prirodne i kulturne vrednosti i dobra (estetske vrednosti voda i okoline, arheološki, istorijski, biološki i geološki resursi, itd.), kao i racionalne potrebe nizvodnih korisnika i zainteresovanih za vode.

Prvenstvo pri korišćenju voda ima vodosnabdevanje stanovništva; međutim, pri tome se ne sme ugroziti životna sredina, niti egzistencijalne potrebe ljudi.

Princip je da se najpre do racionalnih, ekološki prihvatljivih granica iskoriste lokalna izvorišta podzemnih i površinskih voda, dok se regionalnim sistemima dopremaju nedostajuće količine voda.

Kod korišćenja površinskih voda za prostornu i vremensku preraspodelu voda neophodna je izgradnja odgovarajućih akumulacija i regionalnih sistema dopremanja vode, a sve u racionalnom odnosu sa kompleksnim sistemom zaštite i korišćenja rečnih voda. Visokokvalitetne vode bi se koristile prvenstveno za vodosnabdevanje stanovništva, a vode nešto nižeg kvaliteta treba koristiti za druge namene (snabdevanje industrije, navodnjavanje, ribarstvo itd.).

Pri ovome je potrebno u vodovodne sisteme uključiti sva lokalna izvorišta čije vode zadovoljavaju potrebne standarde vode za piće.

Pri ovakvim rešenjima treba postići stepen obezbeđenosti vodosnabdevenosti od najmanje 95%-97% (zavisno od značaja sistema), uz smanjenje rizika prekida vodosnabdevanja u ekscesnim i vanrednim uslovima.

Sve ove resurse voda, kao jedinstvenu celinu, potrebno je racionalno i optimalno koristiti definišući uloge pojedinih objekata sistema u okviru celine (bazna izvorišta, izvorišta za pokrivanja vrhova dijagrama potrošnje, itd.).

Podzemne vode su skoro jedini izvor visokokvalitetnih voda u severnom delu Republike. Posebno su značajne aluvijalne izdani pored većih reka (Sava, Dunava, Drina, Morava), pa se na njima predviđaju izvorišta regionalnog značaja. Podzemne vode odgovarajućeg kvaliteta potrebno je na savremen i racionalan način zaštititi i iskoristiti za vodosnabdevanje stanovništva. Ostale podzemne vode, ukoliko njihova eksploatacija ne ugrožava prirodnu sredinu, mogu se koristiti za potrebe industrije, navodnjavanja i u druge svrhe.

Kod snabdevanja industrije (privrede) vodom (izuzev prehrambene industrije i sličnih) koristi se, po pravilu, voda iz reka i kanalskih sistema, uz zahvatanje racionalnih količina i korišćenje recirkulacije.

Integralnim i kompleksnim merama neophodno je obezbediti dovoljne količine voda za potrebe industrije, pri čemu se ne smeju ugroziti propisani režimi u vodotocima, što se obezbeđuje dovođenjem voda iz susednih slivova, čeonim akumulacijama, racionalnim zahvatanjem količina voda, tehničko-tehnološkim merama u procesima proizvodnje uključujući i recirkulaciju, prečišćavanjem otpadnih voda, i drugo, što sve upućuje na potrebu kompleksnog jedinstvenog upravljanja režimom voda vodotoka.

Vode koje služe za navodnjavanje zemljišta moraju biti odgovarajućeg kvaliteta. Prednost kod navodnjavanja imaju zemljišta povoljnijih klasa pogodnosti za navodnjavanje, uz uvažavanje socijalnih i ekoloških činilaca. U zavisnosti od karakteristika zemljišta i režima podzemnih voda, navodnjavanje, po pravilu, treba da je u sprezi sa odvodnjavanjem i opštim uređenjem meliorativnog područja. Obezbeđenost koju je potrebno postići kod navodnjavanja je oko 80-85%.

Posebnu pažnju treba pokloniti revitalizaciji i boljem korišćenju postojećih sistema za navodnjavanje.

Potrebno je otkloniti zaostajanje Srbije u ovoj oblasti u odnosu na sve susedne zemlje, s obzirom na to da raspolažemo velikim prirodnim potencijalima u ovoj oblasti (voda, zemljište, temperatura, svetlost, itd.).

Budući sistemi moraju se planirati i koristiti u kompleksu integralnih vodoprivrednih rešenja.

Pri ovome treba obuhvatiti kako zaštitu od spoljnih voda (zaštita od poplave), unutrašnjih voda (odvodnjavanje), tako i sve mere hidrotehničkih i agrotehničkih melioracija.

Korišćenje voda za potrebe hidroenergetike mora biti usklađeno sa potrebama drugih korisnika voda, zaštite voda i zaštite od voda. Izgradnji novih hidroenergetskih potencijala, posebno na rekama kod kojih se predviđa izgradnja "stepenica", mora prethoditi uređenje slivnog područja i dovođenje kvaliteta voda u ovim vodotocima na nivo pri kome se usporavanjem vode neće ugroziti kvalitet vode, korišćenja tih voda za druge namene, kao i priobalne podzemne vode. Korišćenje voda za ove namene posebno dobija u značaju za pokrivanje vršne elektroenergetske potrošnje (reverzibilne hidroelektrane), u cilju optimalnog rada ukupnog energetskog sistema, pri čemu za to postoje povoljni prirodni uslovi na većem broju lokacija.

Potrebno je realizovati iskorišćavanje svih racionalno iskoristivih hidropotencijala, s obzirom na to da se na ovaj način najmanje (ili nikako) ne ugrožava životna sredina.

Potrebno je takođe poboljšati performanse postojećih hidroenergetskih objekata u sklopu integralnog, kompleksnog i jedinstvenog upravljanja režimom voda.

Isto tako, treba racionalno iskoristiti značajne mogućnosti realizacije objekata sa malim padovima, kao i brojnih malih hidroelektrana (uključujući i hidroelektrane na višenamenskim vodoprivrednim sistemima).

Kod korišćenja voda za plovidbu mora se obezbediti racionalan razvoj vodnog saobraćaja, posebno na postojećim vodotocima evropskog ranga, a zatim i na ostalim vodotocima i kanalima, kao i izgradnja novih plovnih puteva. Kako je međunarodnom plovnom rekom Dunavom Srbija povezana sa čitavom plovnom mrežom Evrope (uključujući Severno i Crno more) potrebno je rekonstruisati i dograditi postojeću infrastrukturu na njoj kako bi ona odgovarala evropskim standardima. Razvoj ostale postojeće plovne mreže treba da skladno prati razvoj ove plovidbene kičme Evrope. Očekuje se proširivanje plovne mreže u daljoj perspektivi u pravcu prioritetnih osovina privrednog razvoja Republike i povezivanje sa ovim međunarodnim plovnim sistemom.

U tom cilju potrebno je poboljšanje postojeće plovidbene infrastrukture, kao i njeno proširenje. Kod toga prednost treba dati višenamenskim rešenjima, koja pored plovidbe predviđaju i druge vidove iskorišćavanja vodotoka (hidroenergetika, navodnjavanje, itd.).

Predviđa se znatno šire korišćenje prirodnih i veštačkih akvatorija za sport, rekreaciju i turizam, posebno u blizini svih većih naselja, što će se ostvariti integralnim, kompleksnim i jedinstvenim vodoprivrednim sistemom.

Takođe, treba znatno intenzivnije koristiti vode za ribarstvo i sportski ribolov, pri čemu se ne smeju ugroziti osnovne namene voda. Dosadašnja praksa masovne izgradnje mnogobrojnih pastrmskih ribnjaka i kaveznog uzgoja riba u akumulacijama predviđenim za vodosnabdevanje stanovništva ozbiljno je ugrozila određene delove inače veoma čistih akvatorija. Ova praksa se mora kontrolisano svesti u prihvatljive okvire.

Predviđa se intenzivan razvoj toplovodnih (ciprinidnih) ribnjaka na zemljištima nepogodnim za poljoprivrednu proizvodnju, kao i depresijama i staračama pored reka, kako bi se pored povećanja proizvodnje konzumne ribe smanjio uvoz komponenata za ishranu životinja.

Sve vode moraju biti racionalno iskorišćene za razvoj ribarstva (privrednog i sportskog).

Eksploatacija građevinskih materijala iz vodotoka dopušta se isključivo na bazi posebnih projekata kojima se dokazuje da te aktivnosti neće imati negativne posledice na režim voda, stabilnost korita, funkcije rečnih objekata i vodene ekosisteme.

Jedan od ključnih zadataka akumulacija je popravljanje režima malih voda namenskim ispuštanjima voda iz akumulacija. Garantovani proticaji nizvodno od akumulacija ne smeju biti manji od količina voda koje su potrebne za očuvanje i razvoj nizvodnih ekosistema. Zato sve akumulacije moraju biti planirane i za te namene, a po pravilu se opremaju selektivnim vodozahvatima, sa mogućnošću zahvatanja voda sa više dubina, kako bi se za potrebe nizvodnih ekosistema ispuštala voda najpovoljnijih parametara.

Planiranje vodoprivrednih sistema se mora usklađivati sa ostalim korisnicima prostora. To se posebno odnosi na zaštićene ekološke, kulturno-istorijske i druge celine, čiji su zahtevi ugrađeni u rešenja data Vodoprivrednom osnovom. Pri projektovanju objekata studijama uticaja na okolinu dokazuje se, za svaki konkretni sistem, stepen uticaja na okruženje i mere zaštite kojima se eventualni nepovoljni uticaji otklanjaju. Prilikom višekriterijumske optimizacije sistema posebnu pažnju treba pokloniti onim varijantama kod kojih je ovaj uticaj najmanji.

Polazišta iz domena zaštite voda

Dugoročni zadatak iz domena zaštite voda je potpuna zaštita kvaliteta površinskih i podzemnih voda, odnosno očuvanje i unapređenje kvaliteta voda do stepena da se one mogu koristiti za potrebe korisnika sa najvišim kvalitativnim zahtevima. Ovaj zadatak se ostvaruje kompleksnim, racionalnim i jedinstvenim gazdovanjem vodama u okviru integralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije.

Komponente ovog integralnog i kompleksnog sistema koji ima interakciju na čitavom prostoru Srbije jesu: racionalno zahvatanje količina voda, mere unutar tehnološko-proizvodnih jedinica, racionalne tehničko-tehnološke mere na otpadnim vodama i drugim otpadnim materijama, mere na poboljšanju režima vodoprijemnika (druge tehničke mere prilikom upuštanja vode u prijemnike), tehničke mere u vodotocima, kontrola rasutih i posrednih, kao i potencijalnih izvora zagađivanja voda, kontrola prometa i korišćenja opasnih supstanci kao i druge neinvesticione mere. Sve ovo ostvaruje se u sklopu integralnog kompleksnog jedinstvenog upravljanja režimom voda u saglasnosti sa racionalnim korišćenjem drugih resursa (posebno zemljišta), uzimajući u obzir i društveno-ekonomska ograničenja.

Istovremeno sa razvojem vodosnabdevanja stanovništva neophodno je izgraditi sisteme za odvođenje upotrebljenih (otpadnih) i atmosferskih voda, tj. kanalizaciju. Kao i kod vodosnabdevanja i ovde se sve više oseća potreba za izgradnjom regionalnih kanalizacionih sistema, a sve u sklopu integralnog, komleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema.

Okolnosti na našim prostorima daju prednost izgradnji separacionih sistema (poseban sistem za odvođenje otpadnih voda, a poseban za odvođenje atmosferskih voda). Pri tome treba sve ove vode (otpadne i atmosferske) nakon prečišćavanja, kontrolisano ispuštati u vodoprijemnike. Kod atmosferskih kanalizacija, po pravilu treba realizovati sisteme kod kojih je moguće prve talase kišnih voda (najzagađeniji deo) odvesti kanalizacijom za otpadne vode do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i posle prečišćavanja upustiti u vodoprijemnike.

Industrije koje otpadne vode upuštaju u komunalne kanalizacione sisteme dužne su da obavljaju predtretman svojih otpadnih voda do nivoa kvaliteta koji ne ugrožava zdravlje ljudi, kanalizacione sisteme i ne ometa procese na centralnim postrojenjima za tretman komunalnih otpadnih voda, kao i da iz tih voda odstrane materije koje ugrožavaju recipijente, a koje se malo ili nikako ne mogu ukloniti u centralnim uređajima za tretman gradskih otpadnih voda.

Kod industrijskih preduzeća koja neopravdano produkuju velika zagađenja potrebno je izvršiti određene redukcije i zamene (izmene tehnologija, sirovina, materijala, relokacija i drugo). Kada je reč o prečišćavanju industrijskih otpadnih voda, uključujući i rashladnu vodu termoelektrana, potrebno je primeniti dobre (za konvencionalne izvore zagađivanja), odnosno najbolje (za toksične materije i posebno opasne supstance) tehnološke postupke u pogledu zaštite voda.

Kod prečišćavanja komunalnih otpadnih voda potrebno je, po pravilu, primeniti biološko prečišćavanje (sekundarno prečišćavanje). Ukoliko su one u zoni zaštite izvorišta vodosnabdevanja, potrebno je, pored biološkog prečišćavanja sa nitrifikacijom i denitrifikacijom, izvršiti i odstranjivanje hranljivih materija. Stepen prečišćavanja komunalnih i drugih otpadnih voda potrebno je povećati ukoliko to zahtevaju propisane kategorije vodotokova, ili neposredni nizvodni vodozahvat, odnosno potrebno je izvršiti popravku režima vodoprijemnika, redukciju izvora zagađenja ili preduzeti druge tehničke mere kako bi se zadovoljili propisani standardi, što znači da se izvorišni delovi vodotoka očuvaju (vrate) u prvu kvalitetnu klasu, a ostali u drugu klasu kvaliteta.

Ispuštanje termički zagađenih voda iz termoelektrana i sl. dozvoljeno je do granica koje treba ustanoviti posebnim studijama o mogućnosti prijema termičkog zagađenja od strane vodotoka a da se pri tome ne ugroze postojeći ekosistemi, ne ubrzaju negativni procesi na rečnom dnu (posebno kod usporenih deonica) i ne naruše povoljne kvalitativne karakteristike rečnih voda za pojedina korišćenja.

Takođe, potrebno je izvršiti adekvatnu kontrolu rasutih izvora zagađenja, prvenstveno od poljoprivrede (đubrivo i pesticidi), sa gradskih površina (kišne vode), od šumarstva (šumski putevi, seča, požari, pesticidi), od saobraćaja (uljne materije, olovo), sa deponija otpadaka i septičkih jama, kao i kontrolu prometa i korišćenja opasnih supstanci.

Dosadašnja iskustva su pokazala da i akumulacije mogu predstavljati izvore zagađenja voda (posredni zagađivači) zbog neminovne eutrofikacije koja se vremenom javlja čak i u dobro obezbeđenim akumulacijama. Predviđa se za zaštitu od ovih izvora zagađivanja preduzimanje mera na slivnim područjima akumulacija, kao i na samim akumulacijama (zone sanitarne zaštite), kako bi se kvalitet voda u ovim akvatorijumima očuvao u predviđenim granicama.

Za zaštitu od potencijalnih izvora zagađivanja (rezervoari i druga stovarišta opasnih i štetnih materija), pored preduzimanja mera na njima samim, predviđa se adekvatno osmatranje i održavanje istih, kao i potrebne intervencije u ekscesnim uslovima.

Tranzitne vode koje dolaze na teritoriju Srbije (izuzev Drine) značajno su zagađene. Stanje kvaliteta voda u vodotocima sada je nešto povoljnije zbog poznatih razloga; međutim može se očekivati u perspektivi nastavljanje nepovoljnih trendova iz osamdesetih godina.

Posebno nepovoljno stanje kvaliteta tranzitnih voda prisutno je na banatskim vodotocima koji dotiču iz susedne Rumunije (u pojedinim vodotocima koncentracija nekih štetnih i opasnih materija jednaka je, pa i veća od koncentracije odgovarajućih supstanci u otpadnim vodama).

Reka Tisa takođe dotiče sa visokim zagađenjem na teritoriju Srbije, sa tendencijom pogoršavanja ovog stanja.

Ocenjuje se da se u bližoj perspektivi ne može očekivati značajnije poboljšanje kvaliteta voda ovih vodotoka, što utiče na opredeljenja u Vodoprivrednoj osnovi.

Kao dugoročni cilj postavlja se očuvanje (vraćanje) svih izvorišnih delova vodotoka, kao i podzemnih voda koje mogu da služe za vodosnabdevanje stanovništva u odlično kvalitativno staje (I klasa). Ostale vode u vodotocima, kao i podzemne vode, potrebno je očuvati, odnosno vratiti u vrlo dobro kvalitativno stanje (IIa klasa).

Prilikom planiranja akumulacija treba obezbediti potrebne količine voda, u uslovima kada je to neophodno, za oplemenjivanje malih voda (poboljšanje režima). Kod svih akumulacija potrebno je nizvodno od brane obezbediti odgovarajući proticaj i kvalitet voda (vodoprivredni minimum) kojim se zaštićuju vode i priobalni ekosistemi, obezbeđuju propisana stanja kvaliteta voda u vodotocima i zadovoljavaju racionalno potrebe nizvodnih korisnika voda.

Kao što je to pozitivnim zakonom o vodama predviđeno, potrebno je izraditi i doneti Plan o zaštiti voda od zagađivanja u skladu s kojim se provodi zaštita voda od zagađivanja. Tim planom treba utvrditi mere za sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih i štetnih materija, mere za sprečavanje odlaganja otpadnih i drugih materija na područjima na kojima to može uticati na pogoršanje kvaliteta voda, mere za prečišćavanje zagađenih voda, način sprovođenja interventnih mera u određenim slučajevima zagađenja, organizacije koje su dužne sprovoditi pojedine mere, rokove za smanjenje zagađivanja vode, odgovornosti i ovlašćenja u vezi sprovođenja zaštite voda, kao i druge mere u cilju racionalizacije postizanja navedenih ciljeva.

Pored ovoga, potrebno je sistematski vršiti odgovarajuću kontrolu kvaliteta ambijentalnih i otpadnih voda. Potrebna je izrada i ažuriranje katastra zagađivača, izrada vodoprivrednog informacionog sistema i odgovarajuća institucionalna organizovanost u cilju sprovođenja integralnog, kompleksnog i jedinstvenog upravljanja režimom voda (količina, kvalitet, nivo i sl.).

Polazišta iz domena zaštite od voda

Radovi u oblasti zaštite od voda treba da omoguće, sa odgovarajućim nivoom prihvatljivog rizika, bezbednost naselja i drugih privrednih i društvenih sistema i objekata, zemljišta i drugih dobara od štetnog dejstva voda. Zaštitu od poplava i uređenje vodotoka treba, u prvom redu, realizovati kombinacijom investicionih (pasivnih i aktivnih) i neinvesticionih mera zaštite, u sklopu integralnog kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije.

Investicione mere mogu se u osnovi podeliti na pasivne, linijske sisteme (nasipi, regulacije) i aktivne mere (akumulacije, retenzije, kanalski sistemi).

Neinvesticione mere koje igraju veoma značajnu ulogu kod zaštite od štetnog dejstva voda obuhvataju kompleks mera, u okviru kojih su posebno značajne preventivne mere, kojima se ograničava građenje određenih objekata u ugroženim zonama, čime se sprečava porast potencijalnih šteta od poplava.

Naravno da ove mere ne treba da ugroze privredni razvoj posmatranih područja, tako da se moraju primenjivati do racionalnog nivoa.

Stepen zaštite je dinamička i ekonomska kategorija i menja se u zavisnosti od promene vrednosti branjenih dobara, ekonomske snage društva, promene režima velikih voda i nivoa razvoja integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema.

Kada su u pitanju ekstremno velike vode retke verovatnoće pojave, nema ni ekonomskog ni društvenog opravdanja, a negde ni tehničkih mogućnosti da se obezbeđuje zaštita od njih.

U zonama od posebnog značaja u istorijskom, arheološkom, biološkom ili geološkom pogledu naročit značaj daje se očuvanju i zaštiti ovih prirodnih ili čovekom stvorenih vrednosti.

Kod svih radova na zaštiti od voda i uređenju vodotoka potrebno je očuvati sklad između prirode i tehničkih radova i mera, i poboljšati estetski izgled vodotoka i neposredne okoline, kao i opšti režim voda.

U sklopu ovih radova potrebno je na manjim vodotocima, a posebno u zaštićenim zonama, projektovati i realizovati radove koji ne remete (najmanje remete) prirodnu ravnotežu (naturalna regulacija).

U okviru Plana za upravljanje vodnim režimom potrebno je predvideti mogućnost korišćenja akumulacija i retenzija u odbrani od poplava.

Dugoročan zadatak je i sanacija svih erozionih i bujičnih žarišta i konzervacija i rekultivacija slivova (kao element kompleksnog gazdovanja vodom i zemljištem). Kod zaštite slivova prioritet imaju slivovi akumulacija, a posebno akumulacija za vodosnabdevanje stanovništva, kao i ostali posebno zaštićeni prostori. Prednost kod antierozionih mera zaštite imaju biološke mere zaštite (pošumljavanje i melioracija šumskih pašnjaka).

Radi obezbeđenja od eolske erozije potrebno je realizovati šumsko-zaštitne pojaseve.

Kod tranzitnih tokova uticaji na režim velikih voda na našim prostorima su ograničenog dometa, a mere zaštite pretežno pasivnog karaktera.

Ranije usvojena strategija zaštite od velikih voda reke Save mora se preispitati, s obzirom na to da je sasvim neizvesno korišćenje predviđenih retenzija za prijem poplavnih talasa. Pri ovom se mora uzeti u obzir mogućnost koincidencije velikih voda Save i Drine.

Slično važi za druge tranzitne vodotoke kod kojih se, zbog radova u slivovima (isključivanje inundacija, regulacije, akumulacije, izgradnja naselja), velike vode mogu značajno povećati, dok se male vode mogu još više smanjiti. Optimalno rešenje može se naći samo u racionalnim i jedinstvenim merama na čitavom slivnom području, sarađujući sa susednim zemljama.

Kod svih vodoprivrednih grana, odnosno radova na vodama i oko njih, potrebno je primeniti i odgovarajuće neinvesticione mere, čime se omogućava postizanje osnovnih vodoprivrednih ciljeva na najracionalniji način.

Za realizaciju usvojenih ciljeva potrebno je, pored izgradnje objekata i postrojenja, u okviru realizacije neinvesticionih mera adekvatno zakonski regulisati ovu oblast, izvršiti odgovarajuću institucionalnu i drugu organizovanost, formirati odgovarajući logistički sistem podrške i na odgovarajući način uključiti javno mnjenje.

Osnovne podloge

Strategija razvoja vodoprivrede zasnovana je na poznavanju prirodnih činilaca (klima, hidrologija, zemljište, geologija i drugo), društvenih činilaca (stanovništvo, industrija, poljoprivreda, šumarstvo, saobraćaj, turizam i drugo), kao i detaljnom sagledavanju postojećeg stanja svih vodoprivrednih oblasti i grana.

Teritorija Srbije obuhvata 88.361 km2. U tom prostoru javljaju se različiti tipovi reljefa: od prostranih ravnica na severu (ispod 100 m n.m.), preko brdovitih terena ispresecanih rečnim dolinama u centralnom delu, do visokih planina (preko 2500 m n.m.) u centralnim i rubnim delovima Republike.

Najveći deo teritorije Srbije pripada umereno kontinentalnoj klimi (karakteriše je dvostruki maksimum padavina, sa često obilnim kišama u letnjoj polovini godine, sekundarnim maksimumom u jesen i prilično suvom zimom). Jugozapadni deo teritorije nalazi se na granici sredozemne suptropske klime (velike količine padavina u zimskom periodu, hladne zime i topla i suva leta) i kontinentalne klime.

Padavine, kao jedan od najznačajnijih faktora vodnih resursa, u Srbiji su veoma neravnomerno raspoređene, kako po prostoru tako i po vremenu. Na čitavoj teritoriji Republike u proseku padne oko 734 mm/god, ali na pojedinim prostorima u proseku padne i ispod 535 mm/god, dok na nekim arealima proseci iznose i preko 1000 mm/god. Vremenska neravnomernost je takođe veoma izražena kako unutar godine, tako i u višegodišnjem periodu. Posebno su od značaja padavine u vegetacionom periodu kada su potrebe kod svih korisnika vode najveće. Događa se da u ovom periodu kiše ne padnu i za period duži od dva meseca.

Od navedenih količina palih voda samo oko 25% učestvuje u formiranju podzemnih i površinskih voda, a ostalih 75% evapotranspiracijom se vraća nazad u atmosferu. Navedenih 25% palih voda formira ukupan godišnji oticaj svih domaćih voda (površinskih i podzemnih) sa teritorije Republike Srbije, koji iznosi oko 16 milijardi m3/god, ili nešto iznad 500 m3/s.

Hidrološke odlike prostora ilustrovane su kroz hidrološki bilans površinskih voda za tri teritorijalne celine.

Količine voda koje nastaju na teritoriji Srbije

 

Površina

Padavine

Oticanje

Evapotranspiracija

Spec.
oticanje

Koef.
oticanja

 

(km2)

(mm/god)

(m3/s)

(m3/s)

(mm/god)

(mm/god)

(1/s po km2)

(%)

Vojvodina

21506

613

 418

 52

 76

537

2,40

12,0

Centralna Srbija

55973

767

1361

354

199

568

6,32

26,0

Kosmet

10882

805

 278

103

299

506

9,49

37,0

R. Srbija

88361

734

2057

509

182

552

5,76

24,9

U doba malovođa proticaj 95% obezbeđenosti voda koje nastaju na teritoriji Srbije iznosi oko 60 m3/s, odnosno samo oko 12% od srednjih voda, što je nedovoljno da podmiri sve sadašnje i potrebe u perspektivi.

S druge strane, specifični oticaji velikih voda kod malih, bujičnih vodotoka mogu iznositi i po nekoliko hiljada litara sa kvadratnog kilometra, što zahteva poseban pristup kod uređenja slivova i zaštite od poplava.

Odnos malih voda 95% obezbeđenosti i velikih voda verovatnoće 1% na nekim vodotocima je veći od 1:1000, što ukazuje na potrebu značajnog uređenja režima voda, koja se može ostvariti jedino izgradnjom akumulacija.

Povoljna okolnost u pogledu količine voda za teritoriju Srbije leži u činjenici da na ove prostore sa uzvodnih teritorija u proseku dotiče preko 5000 m3/s vode (Dunav, Sava, Tisa, Drina sa Limom, Nišava, banatski vodotoci), dok su njihove male vode (eksploatabilne u "kritičnom" periodu) oko 1500 m3/s.

Neosporna je činjenica da ove prekogranične vode u značajnoj meri i danas učestvuju u vodosnabdevanju stanovništva i da će tu funkciju verovatno zadržati i u perspektivi, pošto se najpovoljnije lokacije za regionalna (velika) izvorišta podzemnih voda nalaze u aluvionima ovih vodotoka (Sava, Dunav, Drina).

Bruto potencijal podzemnih voda procenjuje se na oko 67 m3/s, koji se, uz mogućnost veštačkog povećanja kapaciteta podzemnih voda (veštačka infiltracija), povećava na preko 100 m3/s.

Sa aspekta kvaliteta površinskih voda stanje je prilično nepovoljno i u znatnoj meri odstupa od zakonom zahtevanog.

Kvalitet podzemnih voda varira u širokim granicama i uslovljen je geološkom građom terena, klimatskim režimom, stanjem zagađenosti površinskih voda i intenzitetom eksploatacije, podzemnih izdani.

Obradivo zemljište zahvata više od polovine teritorije Republike Srbije oko 4.680.000 ha, dok pošumljenost varira u prostoru, ali generalno uzevši je relativno niska, što nepovoljno utiče na vodni režim.

Rešenja u domenu hidrotehničkih melioracija proističu iz stanja zemljišnih resursa, posebno sa stanovišta potrebe odvodnjavanja i pogodnosti za navodnjavanje. Iz zastupljenosti pojedinih drenažnih klasa proističe velika potreba da se zemljište odvodnjava. Naime, na području Srbije oko 2,6 miliona hektara zemljišta nalazi se u drenažnim klasama I do IV. Od toga, oko 945.000 ha je u prve dve drenažne klase, koje se praktično ne mogu koristiti bez efikasnog odvodnjavanja, dok je oko 669.000 ha u III drenažnoj klasi, koja se ocenjuje umerenim stepenom ugroženosti, ali takođe zahteva uredno odvodnjavanje. Drugim rečima, problemi sa odvodnjavanjem zemljišta vrlo su ozbiljni, i čitavi delovi teritorije Srbije, posebno oni nizijski, opstaju kao produktivna zemljišta isključivo zahvaljujući dobrom funkcionisanju sistema za odvodnjavanje.

Rešenja u domenu navodnjavanja bazirana su na kategorizaciji zemljišta prema pogodnosti za navodnjavanje. U najproduktivnijim klasama su velike površine zemljišta: I-712.000 ha, II-647.000 ha, IIa-236.000 ha, IIIa-859.000 ha, iz čega proističe da Srbija raspolaže sa bogatim zemljišnim resursima pogodnim za navodnjavanje.

Deo II

U delu II daju se osnovne karakteristike postojećeg stanja najvažnijih vodoprivrednih oblasti i grana, kao i ključnih vodoprivrednih objekata i sistema. Detaljniji prikaz dat je u plansko-analitičkoj dokumentaciji koja je sastavni deo Vodoprivredne osnove.

POSTOJEĆE STANJE VODOPRIVREDE

Vodoprivredni objekti i sistemi su najdelikatnija infrastruktura Srbije, od koje zavisi bezbednost ljudi i materijalnih dobara i kojom se stvaraju uslovi za razvoj svih drugih sistema i očuvanje životne sredine. Neka nizijska području u Srbiji, posebno u Vojvodini, egzistencijalno zavise od valjanog funkcionisanja zaštitnih vodoprivrednih sistema, koji se grade preko 280 godina. I pored tako vitalnog značaja tih sistema, stepen njihovog razvoja se ne može smatrati zadovoljavajućim.

Snabdevanje vodom naselja. Stanje u toj oblasti nije zadovoljavajuće, sa vrlo ozbiljnim problemima u nizu naselja Srbije. Na savremene vodovodne i kanalizacione sisteme povezano je oko 78% gradskog i prigradskog stanovništva, a samo na vodovode oko 90% te kategorije stanovništva, koga čini oko 56% od ukupnog stanovništva Srbije. Seosko stanovništvo je u znatno nepovoljnijem položaju: samo oko 30% ima i vodovod i kanalizaciju, dok je vodovodima, često nezadovoljavajućeg kvaliteta, obuhvaćeno oko 55% seoskog stanovništva. Stanje u toj oblasti karakteriše činjenica da su lokalna izvorišta vode za vodosnabdevanje najvećim delom iscrpljena, te postaje neizbežan razvoj velikih regionalnih sistema, sa prebacivanjem vode na sve veće udaljenosti. Izgradnja regionalnih sistema je vrlo usporena, što se odražava na pogoršanje stanja na planu obezbeđenosti naselja kvalitetnom vodom.

Snabdevanje vodom industrije. Za potrebe industrije i rudarstva koristi se oko 613 miliona m3, dok je ranije (1981. god.) bio dostignut nivo od 1,1 milijarde m3. Termoenergetski kompleks koristi oko 2,65 milijardi m3 za potrebe hlađenja TE. Voda se za industriju obezbeđuje najvećim delom iz vodotoka.

Navodnjavanje. Srbija jako zaostaje u toj oblasti, te da je u tom pogledu daleko iza mogućnosti i potreba zemlje. U Srbiji postoji oko 180.000 ha sistema za navodnjavanje, ali je stepen njihovog korišćenja mali (50-60%) tako da se koristi samo oko 100.000 - 120.000 ha. Postojeći sistemi se ni u pogledu normi navodnjavanja ne koriste u punom obimu. Niz sistema je u veoma zapuštenom stanju, tako da se i ne može koristiti bez većih radova na revitalizaciji.

Hidroenergetika. Ukupni hidroenergetski potencijal Srbije iznosi oko 25 TWh/god. (milijardi kWh). Od toga oko 17,5 TWh/god. spada u tehnički iskoristiv potencijal. Iskorišćeno je oko 10,3 TWh/god. (od toga je oko 6,6 TWh/god. u sistemu "Đerdap"), tako da je za korišćenje (u HE većim od 10 MW) preostalo oko 7,2 TWh/god.

Plovidba. Ukupna dužina plovnih puteva u Srbiji iznosi oko 1.300 km (na nosivost plovila od 1.000-1.500 tona), do oko 1.660 km (za nosivost od 150-200 tona). Razvoj plovidbe zaostaje iza potreba i mogućnosti.

Ribarstvo. Stanje ribarstva zaostaje iza prirodnih mogućnosti i potreba. Potrošnja ribe u ishrani u Srbiji znatno je ispod evropskog i svetskog proseka, a uzgoj riba u veštačkim ribnjacima je znatno ispod objektivnih mogućnosti i potreba. Šaranski ribnjaci zahvataju sada oko 10.000 ha i koriste oko 200 miliona m3 vode godišnje. Hladnovodni (pastrmski) ribnjaci zahvataju samo oko  9 ha i koriste oko 11 m3/s vode visokog kvaliteta. Nisu iskorišćene velike mogućnosti za razvoj ribarstva, posebno u depresijama duž velikih reka.

Odbrana od poplava i regulacije reka. Na teritoriji Srbije od spoljnih i/ili unutrašnjih voda treba braniti površine od preko 2 miliona ha. Od spoljnih voda (plavljenje vodotocima) štiti se oko 1,6 miliona ha, preko 512 većih naselja, 680 km železničkih pruga, oko 4.000 km puteva, više stotina većih privrednih objekata. Zaštitni sistemi obuhvataju oko 3.550 km nasipa, 1.200 km regulisanih tokova i kanalskih sistema, kao i 29 akumulacija koje služe za ublažavanje poplavnih talasa.

Najveće potencijalno plavljene površine nalaze se u Vojvodini, u kojoj bi, da ne postoje zaštitni sistemi za odbranu od poplava i odvodnjavanje, stogodišnjom velikom vodom bilo ugroženo oko 1.290.000 ha, sa 260 većih naselja u 32 opštine, sa 3.840 km puteva. Bili bi ugroženi najveći gradovi Vojvodine: Novi Sad, Zrenjanin, Pančevo, Bačka Palanka, Bečej i Novi Bečej, Apatin, Kovin, Senta, Titel, itd, sa najvećim industrijskim objektima i infrastrukturnim sistemima. Teritorija Vojvodine je najvećim delom niža od nivoa u rekama pri prolasku velikih voda. Izuzetno je važna planska činjenica: život u većem delu Vojvodine postoji samo zahvaljujući bezbednom funkcionisanju zaštitnih sistema. To isto važi i za niz najplodnijih zona Posavine, Podrinja, Pomoravlja.

Odvodnjavanje. Veći delovi teritorije Srbije egzistiraju zahvaljujući radu sistema za odvodnjavanje. Oko 2 miliona ha nalazi se pod nekim od 400 sistema za odvodnjavanje, u okviru kojih radi 210 većih pumpnih stanica, instalisanog kapaciteta 543 m3/s. To je posledica činjenice da se bruto oko 2,5 miliona ha ravničarskog zemljišta Srbije može produktivno koristiti isključivo primenom mera odvodnjavanja.

Zaštita voda. Ukupna produkcija otpadnih voda u Srbiji je oko 3,5 miliona m3 na dan. Od te ukupne produkcije oko 70% potiče iz industrije, čije otpadne vode učestvuju sa oko 50% u organskom opterećenju, i oko 75% u ukupnoj masi suspendovanih materija. Ukupni izvori koncentrisanog zagađenja koji bi trebalo sada da budu podvrgnuti tretmanu iznose oko 13,5 miliona ES (ekvivalentnih stanovnika). Očekuje se da će se sa razvojem industrije (i pored recirkulacije), kao i sa proširivanjem kanalizacione mreže naselja, količina otpadnih voda povećati za oko 3,2 puta u odnosu na sadašnju količinu.

Klase kvaliteta vodotoka sagledavane su i u svetlu rezultata analiza kvaliteta vode koje redovno obavlja RHMZS na 160 vodomernih stanica, koje pokazuje da se vodotoci Srbije u najvećem broju slučaja nalaze izvan klasa u koje su svrstani važećom Uredbom o kategorizaciji vodotoka. Na nivou propisanih klasa od pomenutih 160 mernih profila nalazi se samo 15 profila (9,4%). U IV klasi (donja granica prihvatljivog kvaliteta) našlo se oko 48% od mernih profila, od kojih je veći broj na deonicama na kojima se novijim planskim dokumentima traži tzv. vrlo dobar kvalitet (IIa klasa), ili dobar (IIb klasa). Van klasa je veći broj vodotoka: Bosut, Stari i Plovni Begej, kanal Vrbas-Bečej u HS DTD, Veliki Lug, Toplica nizvodno od Prokuplja, Crni Timok nizvodno od Zaječara, Borska reka, itd. Najčešće se radi o prekoračenjima MDK (maksimalno dozvoljenih koncentracija) po parametrima BPK5, amonijačnog i nitričnog azota, fenola, teških metala (Zn, Cd, Pb, Cu, Hg, As, Ni, Cr i Fe), kao i broja koliformnih klica.

Zaštita od erozije. Raznim vidovima erozije ugroženo je oko 90% površine Srbije, od čega u najopasnije prve tri kategorije   (I do III) spada oko 36% teritorije Republike (ekscesivna, I kategorija - 2.888 km2, jaka, II - 9.138 km2, srednja - 19.386 km2). Ekscesivna erozija je posebno izražena u slivovima Južne Morave, Belog Drima i Pčinje, dok je jaka erozija zastupljena u više slivova, a posebno u slivovima Pčinje, Lepenca, Zapadne i Južne Morave. Usled delovanja procesa erozije produkcija nanosa je oko 30 do 40 miliona m3 u prosečnim godinama, sa širokim opsegom specifične produkcije koja se kreće od manje od 100 m3/km2 godišnje, do preko 2.000 m3/km2 godišnje. Zbog delovanja ovih procesa ugrožena je većina sagrađenih akumulacija, dok se nove akumulacije i ne mogu realizovati bez odgovarajućih mera zaštite.

Deo III

BUDUĆE STANJE VODOPRIVREDE

1. Korišćenje voda

1.1. Vodosnabdevanje stanovništva

Analiza postojećeg stanja i trendova razvoja vodosnabdevanja i sagledavanje svetskih iskustava omogućili su ocenu daljeg razvoja ove oblasti na našem prostoru.

Srbija danas oskudeva u pogledu količina pijaće vode, a u domenu kvaliteta, situacija se može oceniti još nepovoljnijom. Oskudica vode u letnjim mesecima se, više ili manje, oseća u skoro svim naseljima i na svim prostorima Srbije, a brojna su i naselja koja i van ovog perioda nemaju dovoljno vode. Čest je slučaj da stanovništvo, u nedostatku kvalitetne pijaće vode, koristi vodu koja permanentno ne zadovoljava fizičko-hemijske kriterijume za vodu za piće, a veoma često je neispravna i po mikrobiološkim kriterijumima.

Danas se visokokvalitetne vode u značajnom obimu koriste nenamenski (za zalivanje bašti, u industrijama koje ne zahtevaju visokokvalitetnu vodu, itd.). Ova konstatacija važi prvenstveno za manji broj sistema koji imaju višak pijaće vode i u sušnim mesecima, ali važi i za one sisteme (u nešto manjem broju) koji oskudevaju sa pijaćom vodom. Takođe su evidentirani i preterano veliki gubici u značajnom broju vodovodnih sistema. U ovim domenima, u bliskoj perspektivi, potrebno je adekvatnim merama poboljšati stanje.

Snabdevanje visokokvalitetnom vodom je prioritetan vid korišćenja vodnih resursa. Međutim, ono ne može da ima apsolutan prioritet po cenu potpunog nezadovoljenja ostalih korisnika, posebno nezadovoljenja potreba za rekom kao ekosistemom, pa je potrebno definisati i strategiju ukupnog korišćenja i zaštite voda i na nižim nivoima od Vodoprivredne osnove Srbije, uz uvažavanje interesa i drugih korisnika prostora (ekologija, industrija, poljoprivreda, šumarstvo, turizam, kulturno-istorijski kompleksi, itd.). Pritom se, u slučaju nemogućnosti zadovoljenja potreba i zahteva svih korisnika, mora uvek voditi računa o prioritetima, kao i o posledicama donetih rešenja.

Neophodno je hitno sanirati i revitalizovati postojeće stanje objekata i opreme vodovodne infrastrukture kako kvalitet isporučene vode za piće ne bi ugrožavao zdravlje stanovništva. U tom cilju, treba preispitati "prelazna rešenja" i, tamo gde je to racionalno, dopuniti ih odgovarajućim objektima kako bi isporučene vode odgovarale pozitivnim jugoslovenskim standardima i svetskim tendencijama u ovoj oblasti. U protivnom, ove vode treba koristiti za druge namene.

OPREMLJENOST VODOVODNIM INSTALACIJAMA

U budućnosti se očekuje postepeno povećanje procenta opremljenosti vodovodnim instalacijama u stanovima sa sadašnjih 63% na nivou cele Srbije, za svo stanovništvo, na oko 90% u 2021. godini. Za Vojvodinu i centralnu Srbiju se očekuje povećanje za oko 25%, odnosno 30% (sa sadašnjih 75% u Vojvodini i 69% u centralnoj Srbiji na blizu 100% u 2021. godini). Na Kosmetu ne može se očekivati ovakav stepen opremljenosti u 2021. godini, kako zbog očekivanja nastavka visokog demografskog rasta, tako i zbog relativno niskog procenta opremljenosti vodovodnim instalacijama sadašnjih domaćinstava. Prognozira se povećanje procenta opremljenosti od oko 35% (sa sadašnjih približno 30% na oko 65% u 2021. godini). Ova očekivanja, na nivou cele Srbije, moraju se realizovati i za seosko stanovništvo, ukoliko se želi smanjenje migracije stanovništva (posebno omladine) iz sela u grad i revitalizacija sela.

Norma potrošnje

Kao što je naznačeno, norma potrošnje se u prošlosti stalno i značajno povećavala. Taj trend nije karakterističan samo za našu zemlju, već praktično za sve zemlje u svetu. Sadašnja norma za gradske i prigradske korisnike od 460 l/kor. na dan ne podmiruje sve potrebe. Ako bi se eliminisalo nenamensko korišćenje visokokvalitetnih voda i obezbedile sve potrebe korisnika, sadašnje potrebe ovih korisnika ocenjuju se da bi iznosile nešto preko 500 l/kor. na dan.

Za vremenski presek 2021. godine norma potrošnje se procenjuje na oko 600 l/kor. na dan. Od ove količine domaćinstvima je namenjeno u istom vremenskom preseku 230 l/kor. na dan. Potrebe industrije koje se podmiruju iz javnih vodovodnih sistema cene se na 170 l/kor. na dan, potrebe komercijale i javne potrebe (javne ustanove, restorani, bolnice, organizacije, banke, pranje ulica i zalivanje parkova, itd.) su oko 90 l/kor. na dan, a računa se i sa gubicima u sistemu od oko 18%. Procentualno gledano, u odnosu na ukupno isporučene vode, ovi gubici su manji nego što ih danas imamo u vodovodnim sistemima, tj. računa se da će komunalna preduzeća, uz moderniju opremu, gubitke vode u sistemima smanjiti na predviđeni nivo.

Procenjene norme potrošnje za seosko stanovništvo su manje i iznose oko 400 l/kor. na dan u 2021. godini. Od toga domaćinstvima je namenjeno 215 l/kor. na dan. Preostali deo voda namenjen je potrebama životinja u seoskim domaćinstvima i drugoj potrošnji (usluge, javne službe), a neizbežni su i gubici u mreži, koji su i kod ove grupe korisnika uzeti slično kao kod gradskog i prigradskog življa - oko 18%.

Ovako procenjene norme potrošnje upoređene su i usklađene i sa normama nekih drugih zemalja.

Procenjene norme potrošnje nisu i ne mogu biti preporuke za projektovanje konkretnih vodovodnih sistema. One služe da se na nivou Vodoprivredne osnove rezervišu vodni resursi i utvrde smernice za buduće kompleksno korišćenje voda.

Potrebe za vodom

Na osnovu broja stanovnika, priključenosti na vodovodne sisteme i normi potrošnje određene su ukupne potrebe stanovništva za pijaćom vodom. Na osnovu analize budućeg stanja i razvoja potreba u prošlosti određene su potrebe prehrambene industrije i turizma za visokokvalitetnom vodom. Prikaz svih ovih potreba dat je po okruzima i opštinama u tabeli 1.1.1 (potrebe za vodom (2021. god.)). Analiza sadašnjih i budućih potreba za vodom je urađena po opštinama, odnosno naseljima.

Tabela 1.1.1: Potrebe za vodom (2021. godine)
(106m3/god.)

Br.

Okrug

Uk. vis. vode

Industrija*

Ukupno

(1)

(2)

(3)

(4)

(5)

1

Severnobački okrug

 

 

 

 

 

 

Subotica

53,9

  

7,3

 

61,2

 

Bačka Topola

13,9

  

1,6

 

15,5

 

Mali Iđoš

3,1

  

0,3

 

3,4

 

Ukupno okrug

70,9

  

9,1

 

80,1

2

Srednjebanatski okrug

 

 

 

 

 

 

Zrenjanin

72,1

  

25,0

 

97,1

 

Novi Bečej

5,5

  

3,5

 

9,0

 

Nova Crnja

5,7

  

0,3

 

6,0

 

Žitište

3,3

  

3,2

 

6,5

 

Sečanj

2,1

  

1,1

 

3,2

 

Ukupno okrug

88,7

  

33,1

 

121,8

3

Severnobanatski okrug

 

 

 

 

 

 

Kikinda

31,0

  

6,2

 

37,2

 

Kanjiža

5,1

  

1,1

 

6,2

 

Senta

12,9

  

1,3

 

14,2

 

Ada

10,9

  

1,2

 

12,1

 

Čoka

6,9

  

0,7

 

7,6

 

N. Kneževac

8,9

  

12,3

 

21,2

 

Ukupno okrug

75,7

  

22,8

 

98,5

4

Južnobanatski okrug

 

 

 

 

 

 

Pančevo

54,3

  

445,3

 

499,6

 

Plandište

2,4

  

0,5

 

2,9

 

Opovo

1,9

  

0,2

 

2,1

 

Kovačica

5,2

  

0,5

 

5,7

 

Alibunar

7,3

  

0,4

 

7,7

 

Vršac

17,0

  

3,1

 

20,1

 

Bela Crkva

5,2

  

0,5

 

5,7

 

Kovin

8,4

  

0,9

 

9,3

 

Ukupno okrug

101,7

  

451,4

 

553,1

5

Zapadnobački okrug

 

 

 

 

 

 

Sombor

38,1

  

4,4

 

42,5

 

Apatin

23,7

  

1,5

 

25,2

 

Odžaci

8,9

  

5,0

 

13,9

 

Kula

14,2

  

9,3

 

23,5

 

Ukupno okrug

84,9

  

20,2

 

105,1

6

Južnobački okrug

 

 

 

 

 

 

Novi Sad

90,4

  

38,5

 

128,9

 

Srbobran

8,5

  

0,2

 

8,7

 

Bač

3,3

  

0,3

 

3,6

 

Bečej

14,8

  

2,5

 

17,3

 

Vrbas

20,5

  

2,3

 

22,8

 

Bačka Palanka

24,2

  

5,3

 

29,5

 

Bač. Petrovac

2,8

  

0,4

 

3,2

 

Žabalj

4,7

  

0,2

 

4,9

 

Titel

10,0

  

0,3

 

10,3

 

Temerin

6,0

  

9,8

 

15,8

 

Beočin

3,6

  

5,6

 

9,2

 

Srem. Karlovci

1,7

  

0,1

 

1,8

 

Ukupno okrug

190,5

  

65,5

 

256,0

7

Sremski okrug

 

 

 

 

 

 

Srem. Mitrovica

30,7

  

253,5

 

284,2

 

Šid

13,6

  

2,3

 

15,9

 

Inđija

16,2

  

1,9

 

18,1

 

Irig

1,8

  

0,3

 

2,1

 

Ruma

16,8

  

3,1

 

19,9

 

Stara Pazova

15,0

  

0,5

 

15,5

 

Pećinci

2,8

  

0,2

 

3,0

 

Ukupno okrug

96,9

  

261,8

 

358,7

 

Vojvodina

709,3

  

864,0

 

1573,3

8

G. Beograd

 

 

 

 

 

 

Barajevo

3,4

  

0,3

 

3,7

 

Grocka

19,0

  

3,7

 

22,7

 

Lazarevac

14,1

  

15,3

 

29,4

 

Mladenovac

10,4

  

7,4

 

17,8

 

Obrenovac

17,8

  

71,0

 

88,8

 

Sopot

2,6

  

0,7

 

3,3

 

Gradsko jezgro

378,3

  

370,1

 

748,4

 

Ukupno g. Beograd

445,6

  

468,5

 

914,1

9

Mačvanski okrug

 

 

 

 

 

 

Šabac

37,0

  

88,0

 

125,0

 

Bogatić

5,0

  

0,2

 

5,2

 

Loznica

21,7

  

206,9

 

228,6

 

Vladimirci

2,7

  

1,0

 

3,7

 

Koceljeva

2,1

  

0,2

 

2,3

 

Mali Zvornik

2,3

  

2,2

 

4,5

 

Krupanj

2,7

  

1,1

 

3,8

 

Ljubovija

2,1

  

0,9

 

3,0

 

Ukupno okrug

75,6

  

300,5

 

376,1

10

Kolubarski okrug

 

 

 

 

 

 

Valjevo

25,9

  

21,5

 

47,4

 

Osečina

4,1

  

0,6

 

4,7

 

Ub

4,9

  

0,8

 

5,7

 

Lajkovac

2,9

  

1,2

 

4,1

 

Mionica

2,1

  

0,5

 

2,6

 

Ljig

2,3

  

1,1

 

3,4

 

Ukupno okrug

42,2

  

25,7

 

67,9

11

Podunavski okrug

 

 

 

 

 

 

Smederevo

34,9

  

189,6

 

224,5

 

Smed. Palanka

16,6

  

7,7

 

24,3

 

Velika Plana

17,9

  

4,6

 

22,5

 

Ukupno okrug

69,4

  

201,9

 

271,3

12

Braničevski okrug

 

 

 

 

 

 

Požarevac

28,8

  

10,9

 

39,7

 

Veliko Gradište

3,1

  

1,4

 

4,5

 

Golubac

2,3

  

0,6

 

2,9

 

Malo Crniće

2,4

  

0,2

 

2,6

 

Žabari

1,1

  

0,5

 

1,6

 

Petrovac

4,9

  

3,3

 

8,2

 

Kučevo

3,1

  

1,2

 

4,3

 

Žagubica

1,5

  

0,7

 

2,2

 

Ukupno okrug

47,2

  

18,8

 

66,0

13

Šumadijski okrug

 

 

 

 

 

 

Kragujevac

51,9

  

47,2

 

99,1

 

Aranđelovac

20,9

  

5,3

 

26,2

 

Topola

4,1

  

3,7

 

7,8

 

Rača

1,6

  

0,6

 

2,2

 

Batočina

5,0

  

2,1

 

7,1

 

Knić

1,2

  

1,1

 

2,3

 

Ukupno okrug

84,7

  

60,0

 

144,7

14

Pomoravski okrug

 

 

 

 

 

 

Jagodina

35,3

  

28,2

 

63,5

 

Ćuprija

20,2

  

28,3

 

48,5

 

Paraćin

15,3

  

14,0

 

29,3

 

Svilajnac

5,8

  

3,7

 

9,5

 

Despotovac

4,6

  

2,7

 

7,3

 

Rekovac

0,9

  

1,5

 

2,4

 

Ukupno okrug

82,1

  

78,4

 

160,5

15

Borski okrug

 

 

 

 

 

 

Bor

15,0

  

35,1

 

50,1

 

Kladovo

4,8

  

2,1

 

6,9

 

Majdanpek

5,8

  

8,5

 

14,3

 

Negotin

13,7

  

218,7

 

232,4

 

Ukupno okrug

39,3

  

264,4

 

303,7

16

Zaječarski okrug

 

 

 

 

 

 

Zaječar

28,0

  

30,8

 

58,8

 

Boljevac

2,3

  

3,2

 

5,5

 

Knjaževac

10,6

  

6,0

 

16,6

 

Soko Banja

4,9

  

1,3

 

6,2

 

Ukupno okrug

45,8

  

41,3

 

87,1

17

Zlatiborski okrug

 

 

 

 

 

 

Užice

23,2

  

24,1

 

47,3

 

Bajina Bašta

5,6

  

1,3

 

6,9

 

Kosjerić

2,7

  

1,7

 

4,4

 

Požega

14,8

  

3,4

 

18,2

 

Čajetina

3,6

  

0,8

 

4,4

 

Arilje

3,3

  

1,3

 

4,6

 

Priboj

10,5

  

4,3

 

14,8

 

Nova Varoš

3,9

  

2,9

 

6,8

 

Prijepolje

14,0

  

5,1

 

19,1

 

Sjenica

5,0

  

1,0

 

6,0

 

Ukupno okrug

86,6

  

45,9

 

132,5

18

Moravički okrug

 

 

 

 

 

 

Čačak

31,0

  

43,6

 

74,6

 

G. Milanovac

14,2

  

7,5

 

21,7

 

Lučani

3,9

  

15,8

 

19,7

 

Ivanjica

7,9

  

2,9

 

10,8

 

Ukupno okrug

57,0

  

69,8

 

126,6

19

Raški okrug

 

 

 

 

 

 

Kraljevo

32,2

  

29,6

 

61,8

 

Raška

8,1

  

4,3

 

12,4

 

Vrnjačka Banja

11,5

  

1,7

 

13,2

 

Novi Pazar

19,7

  

13,4

 

33,1

 

Tutin

4,9

  

1,0

 

5,9

 

Ukupno okrug

76,4

  

50,0

 

126,4

20

Rasinski okrug

 

 

 

 

 

 

Kruševac

39,2

  

41,8

 

81,0

 

Varvarin

3,0

  

0,9

 

3,9

 

Trstenik

15,3

  

8,3

 

23,6

 

Ražanj

1,0

  

0,2

 

1,2

 

Ćićevac

3,1

  

1,6

 

4,7

 

Aleksandrovac

11,4

  

3,0

 

14,4

 

Brus

2,9

  

1,1

 

4,0

 

Ukupno okrug

75,9

  

56,9

 

132,8

21

Nišavski okrug

 

 

 

 

 

 

Niš

74,0

  

62,5

 

136,5

 

Aleksinac

13,3

  

12,0

 

25,3

 

Svrljig

3,3

  

3,3

 

6,6

 

Merošina

1,6

  

0,2

 

1,8

 

Doljevac

2,3

  

0,5

 

2,8

 

Gadžin Han

0,8

  

0,5

 

1,3

 

Ukupno okrug

95,3

  

79,0

 

174,3

22

Toplički okrug

 

 

 

 

 

 

Prokuplje

11,7

  

8,5

 

20,2

 

Blace

1,8

  

1,6

 

3,4

 

Kuršumlija

4,7

  

3,6

 

8,3

 

Žitorađa

1,5

  

0,9

 

2,4

 

Ukupno okrug

19,7

  

14,6

 

34,3

23

Pirotski okrug

 

 

 

 

 

 

Pirot

17,3

  

18,3

 

35,6

 

Bela Palanka

2,6

  

1,5

 

4,1

 

Babušnica

1,4

  

1,3

 

2,7

 

Dimitrovgrad

3,2

  

2,9

 

6,1

 

Ukupno okrug

24,5

  

24,0

 

48,5

24

Jablanički okrug

 

 

 

 

 

 

Leskovac

37,3

  

22,1

 

59,4

 

Bojnik

1,0

  

1,1

 

2,1

 

Lebane

3,6

  

2,5

 

6,1

 

Medveđa

1,8

  

2,2

 

4,0

 

Vlasotince

5,3

  

2,4

 

7,7

 

Crna Trava

0,7

  

0,3

 

1,0

 

Ukupno okrug

49,7

  

30,6

 

80,3

25

Pčinjski okrug

 

 

 

 

 

 

Vranje

23,8

  

16,8

 

40,6

 

Vladičin Han

5,6

  

7,9

 

13,5

 

Surdulica

3,7

  

2,4

 

6,1

 

Bosilegrad

1,8

  

0,6

 

2,4

 

Trgovište

0,8

  

0,3

 

1,1

 

Bujanovac

8,4

  

2,6

 

11,0

 

Preševo

3,4

  

1,3

 

4,7

 

Ukupno okrug

47,5

  

31,9

 

79,4

 

Centr. Srbija

1464,5

  

1862,2

 

3326,7

26

Kosovski okrug

 

 

 

 

 

 

Priština

54,7

  

9,5

 

64,2

 

Podujevo

6,1

  

3,2

 

9,3

 

Obilić

2,1

  

174,4

 

176,5

 

Kosovo Polje

3,3

  

0,3

 

3,6

 

Glogovac

1,3

  

0,6

 

1,9

 

Štimlje

0,2

  

0,3

 

0,5

 

Uroševac

22,3

  

7,9

 

30,2

 

Kačanik

2,4

  

7,3

 

9,7

 

Lipljan

2,3

  

3,2

 

5,5

 

Ukupno okrug

94,7

  

206,7

 

301,4

27

Pećki okrug

 

 

 

 

 

 

Peć

18,3

  

15,3

 

33,7

 

Istok

3,0

  

0,3

 

3,3

 

Klina

4,4

  

0,3

 

4,7

 

Dečani

2,9

  

0,4

 

3,3

 

Đakovica

12,7

  

12,1

 

24,8

 

Ukupno okrug

41,3

  

28,5

 

69,8

28

Prizrenski okrug

 

 

 

 

 

 

Prizren

22,6

  

88,9

 

111,5

 

Suva Reka

4,4

  

1,6

 

6,0

 

Orahovac

15,7

  

6,2

 

21,9

 

Štrpce

1,3

  

0,3

 

1,6

 

Gora

0,4

  

0,3

 

0,7

 

Ukupno okrug

44,4

  

97,3

 

141,7

29

Kosovskomitrovački okrug

 

 

 

 

 

 

Kos. Mitrovica

24,2

  

131,4

 

155,6

 

Zubin Potok

0,3

  

0,3

 

0,6

 

Leposavić

0,8

  

12,6

 

13,4

 

Zvečan

1,3

  

0,3

 

1,6

 

Srbica

0,5

  

0,3

 

0,8

 

Vučitrn

6,6

  

6,5

 

13,1

 

Ukupno okrug

33,7

  

151,4

 

185,1

30

Kosovsko-pomoravski okrug

 

 

 

 

 

 

Gnjilane

12,2

  

3,2

 

15,4

 

Kosov. Kamenica

2,0

  

3,2

 

5,2

 

Novo Brdo

0,3

  

0,3

 

0,6

 

Vitina

2,0

  

0,5

 

2,5

 

Ukupno okrug

16,5

  

7,2

 

23,7

 

Kosmet

230,6

  

491,1

 

721,7

 

Republika Srbija

2404,4

  

3217,3

 

5621,7

Napomena:

* pod rečju "industrija" podrazumevaju se potrebe za kvalitetnim vodama (vodama nešto nižeg kvaliteta u odnosu na vode za piće), koje je potrebno obezbediti za snabdevanje industrije vodom.

Izvorišta voda za piće

Analizom su obuhvaćeni svi značajniji slivovi i rezerve podzemne vode kao potencijalna izvorišta voda. Izučavanoj grupi manjih izvorišta lokalnog značaja, verovatno je moguće dodati izvestan broj manjih neizučenih, jer ih nije moguće obraditi sve na ovakvim nivoima obrade. Grupe razmatranih izvorišta pripadaju širem brdsko-planinskom području i donjim ravničarskim arealima i čine određene prostorne celine. Analizirana izvorišta predstavljaju daleko najveći potencijal u snabdevanju stanovništva čistom vodom. Ona ispunjavaju i ostale uslove: dominiraju nad grupom korisnika ili su lokacijom blizu korisnika, planskim merama usmeravanja moguće ih je zaštititi; obezbeđuju pokrivanje planiranih potreba sa određenom rezervom i omogućavaju optimalni razvoj sistema vodosnabdevanja.

Pri planiranju budućeg snabdevanja stanovništva vodom, u domenu izbora izvorišta, prednost dobijaju ona izvorišta koja su ekonomski povoljnija i koja su izložena manjim rizicima ugrožavanja kvaliteta voda, pa ih relativno lako možemo adekvatno zaštititi, odnosno svesti rizike na prihvatljivi nivo.

Neophodno je sva izvorišta visokokvalitetnih podzemnih i površinskih voda adekvatnim merama zaštititi i unaprediti (pošumljavanje slivova, saniranje izvora zagađivanja, itd.). Optimalnu dugoročnu orijentaciju snabdevanja vodom stanovništva predstavlja izgradnja racionalnih regionalnih i međuregionalnih vodovodnih sistema u koje bi bili integrisani i postojeći vodovodni sistemi. Ovi sistemi treba na skladan način da dopune nedostajuće količine voda sa lokalnih izvorišta i povećaju ukupnu sigurnost rada sistema. Regionalni sistemi se oslanjaju na zaštićena izvorišta visokokvalitetne vode, sa zahvatanjem iz akumulacija, većih podzemnih izvorišta, a samo izuzetno, neposrednom preradom rečne vode. Takođe, postoje naselja za koja nije racionalno povezivanje na regionalne vodovodne sisteme, odnosno gde je povoljnije koristiti samo lokalna izvorišta. Pritom se optimalno rešenje nalazi u korišćenju podzemnih i površinskih voda na najracionalniji način, za dato područje, odnosno Republiku u celini.

Podzemna voda je, između ostalog, povoljna kao izvorište higijenski ispravne vode, jer izdanska sredina predstavlja prirodni filtar i biohemijski reaktor u kome se prirodnim fizičkim, hemijskim i biološkim procesima vrši transformacija kvaliteta vode, najčešće u smislu poboljšanja kvalitativnih osobina. Takođe je prednost izvorišta podzemnih voda u mogućnosti postepenog razvoja, bilo da su u pitanju bunari, infiltracioni bazeni ili druga tehnička rešenja, kao i bolja zaštićenost ovih izvorišta od određenih vrsta zagađivača. Ograničavajući faktor kod aluvijalnih izvorišta može da bude zagađivanje voda iz kojih se dato izvorište prihranjuje, smanjenje kapaciteta u malovodnom periodu, sukob interesa oko korišćenja prostora i, često, dugotrajan proces regeneracije već zagađenog izvorišta.

Akumulacije su, kao izvorište za vodosnabdevanje, između ostalog, povoljne na onim brdsko-planinskim lokacijama, čiji se slivovi zbog slabe nastanjenosti i male privredne aktivnosti mogu relativno lako štititi. Takođe je njihova prednost to što često omogućavaju gravitacioni transport vode do korisnika, lakša regeneracija izvorišta u slučaju zagađenja, kao i višenamensko korišćenje, odnosno pretvaranje ovog stihijskog resursa u eksploatabilne rezerve vode. Ograničavajući faktor može da bude proces eutrofikacije akumulacije, zagađenje sa sliva, često relativno veliko odstojanje od korisnika, zauzimanje prostora drugim korisnicima, a određeni nedostatak je i relativno mala mogućnost etapne izgradnje i angažovanje velikih finansijskih sredstava za izgradnju.

Eksploatabilne mogućnosti pojedinih izvorišta po pravilu su znatno manje od potencijalnih mogućnosti i uslovljene su, pored prirodnih mogućnosti datim u poglavljima o površinskim i podzemnim vodama, i drugim prirodnim i društvenim faktorima koji ograničavaju potencijalne mogućnosti ovih izvorišta na određenim lokalitetima (geografski prikazi izvorišta dati su u okviru Plansko-analitičke dokumentacije na karti akumulacija i izvorišta visokokvalitetnih voda).

Uređaji za prečišćavanje i kvalitet vode za piće

U Srbiji sada postoji skoro 1 000 uređaja za prečišćavanje vode za piće. Njihova izgrađenost i opremljenost nije na nivou razvoja vodoprivredne mreže i objekata na njoj. U bliskoj budućnosti, naročito kada su u pitanju ona područja gde je kvalitet vode za piće konstantno ispod propisanih granica, potrebno je ovaj razvoj na adekvatan način uskladiti. Sadašnji kvalitet isporučene vode u velikoj meri ne zadovoljava ni fizičko-hemijske ni mikrobiološke standarde vode za piće. Razlike od okruga do okruga su značajne, i može se reći da praktično ne postoji okrug kod koga je kvalitet vode za piće potpuno zadovoljavajući. Po fizičko-hemijskim parametrima situacija je najlošija u Vojvodini, a još su vrlo nepovoljni Šumadijski, Toplički i Pčinjski okrug. U pogledu mikrobiološke ispravnosti vode za piće, najugroženije je stanovništvo Vojvodine i Kosmeta. Tabelarni prikaz nekih standarda (po parametrima koji se najčešće prekoračuju u našim vodama za piće): naše zemlje (JU), Evropske ekonomske zajednice (EEZ), Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Kanade (KA) i Bugarske (BG) dati su u tabeli 1.1.2.

Sledeći