Prethodni

Redovne mere

Mere za smanjenje zagađenja voda

Sve akcije za smanjenje zagađenja voda, kao prvu delotvornu meru, realizuju smanjenje emisije. Pri tome se ova mera efikasno i relativno jednostavno provodi samo kod koncentrisanih izvora zagađenja. Druga osnovna linija redukcija emisije (šema na slici 2.1.2) koja potiče iz rasutih izvora zahteva dugoročniji pristup i lako izmiče kontroli. S obzirom na to da je u Republici prečišćavanjem obuhvaćen relativno mali broj industrijskih i gradskih otpadnih voda, Program zaštite voda se orijentiše na smanjenje emisije iz koncentrisanih izvora zagađenja.

a) Sanacione mere

U cilju postizanja smanjenja emisije iz svih koncentrisanih izvora zagađenja Programom se predviđa:

1) sanacija postojećih gradskih i industrijskih postrojenja, rekonstrukcija, proširenje i gradnja novih kanalizacionih sistema,

2) izgradnja gradskih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda naselja sa pripadajućom industrijom čije opterećenje prelazi 5 000 ES,

3) izgradnja postrojenja za prečišćavanje u industrijama čije otpadne vode ne zadovoljavaju standarde efluenta i

4) ispravno rukovanje i deponovanje svih otpadnih materijala iz procesa proizvodnje i muljeva nastalih u toku prečišćavanja otpadnih voda sa striktnom primenom zakonskih uslova pri izboru lokacija deponija i svih radova na njihovoj realizaciji i eksploataciji. Pri ovim radovima treba predvideti korišćenje biogasa svuda gde je to racionalno.

Konačno rešenje problema zagađenja iz gradskih aglomeracija treba da bude etapno, dovodeći sistem kanalizacionih mreža, objekata i postrojenja u optimalnu funkciju. Pri tome, izgradnja kanalizacionog sistema koji obezbeđuje racionalan obuhvat teritorije, stanovništva i industrije predstavlja prvu etapu.

Zbog otežane mogućnosti da se obezbedi pravilno rukovanje primarnim muljem, po pravilu, ne treba predviđati etapnu realizaciju postrojenja.

U slučaju kada zaštita voda u osetljivim zonama zahteva specifične procese definisane posebnim normama za kvalitet efluenta (uklanjanje makronutrijenata) zahtevana rešenja se, takođe, u celosti i bez odlaganja primenjuju.

 

Slika 2.1.1.

Na slici 2.1.2 prikazana su dva moguća puta smanjenja emisije iz industrijskih izvora. Primena zajedničkog ili samostalnog tretmana zavisi na prvom mestu od karaktera zagađenja i lokacije industrije. Korisno i celishodno je i za industriju i za užu i širu zajednicu da se, gde god je to moguće, sa predtretmanom ili bez njega, otpadne vode sekundarno obrađuju na gradskom postrojenju. Pri tome se moraju ispuniti prethodni uslovi koji uključuju smanjenje hidrauličkog opterećenja, predtretman toksičnih supstanci pre mešanja sa drugim efluentima fabrike i postizanje normi za kvalitet efluenta koji se ispušta u gradsku kanalizaciju. Izbor lokacije centralnih postrojenja, kao i projektovanje i gradnja kanalizacionog sistema i postrojenja, moraju poštovati ovaj zahtev ukoliko, u konkretnim situacijama, on ne bude isključen tehno-ekonomskom analizom ili nekim drugim uslovom. U cilju očuvanja vodnih ekosistema kod vodotoka neophodno je brigu o njima vezati za organizacije kojima je povereno staranje o vodama, pa u tom smislu, ribe i drugi živi organizmi u vodama moraju biti u nadležnosti organizacija koje se brinu o kvalitetu i uopšte o režimu rečnih voda.

Slika 2.1.2.

Kod velikih industrijskih zagađivača za koje je predviđen samostalan tretman, rešavanju problema mora se prići fazno. U prvoj fazi industriji treba ostaviti vremena da iskoristi mogućnosti za smanjenje emisije koje pružaju novije čistije tehnologije. Program kontrole emisije u sve medijume okoline, vrlo efikasna mera koja u svetu dobija sve veći značaj, nagoni industriju da iz ekonomskih razloga napušta tehnologije koje su veliki izvor zagađivanja, zamenjuje staru proizvodnu opremu, smanjuje specifičnu potrošnju vode, izdvaja i recirkuliše vodu za hlađenje i naročito da korišćenje toksičnih i drugih opasnih i štetnih materija u proizvodnom ciklusu svede na minimum.

Za uspešno korišćenje iskustava razvijenih zemalja u novijem integralnom prilazu zaštiti okoline neophodno je, zbog stručne pomoći industriji ali i svim Vladinim i Vodoprivrednim organima, sakupiti i obraditi postojeći fond podataka za pojedine grane industrije. Ovo se pre svega, odnosi na standarde emisije vezane za određene tehnologije (Direktive EZ-a, BAT, BATNEEC, Wasserhaushaltsgesets itd.), zatim na prioritetne "crne" liste hemikalija od kojih su neke u industrijskim zemljama potpuno sankcionisane ili je njihova upotreba vrlo ograničena.

Istovremeno sa gradnjom postrojenja za prečišćavanje gradskih i industrijskih otpadnih voda treba osigurati pravilnu manipulaciju i dispoziciju svih muljeva koji nastaju u procesu prečišćavanja. Posebno treba razmotriti i zakonski regulisati upotrebu stabilizovanog mulja sa gradskih postrojenja za poboljšanje strukture zemljišta i fertilizaciju. U okviru programa mera i aktivnosti za zaštitu okoline treba obezbediti da se način sakupljanja, transportovanja i konačne dispozicije gradskih a naročito toksičnih industrijskih muljeva, obavlja u skladu sa zakonom.

b) Preventivne mere

Kontinuitet akcija za poboljšanje i očuvanje kvaliteta voda bio bi ozbiljno narušen ako bi izostalo striktno sprovođenje preventivnih mera kod novih izvora zagađenja. Pri planiranju, gradnji ili rekonstrukciji industrijskih i drugih privrednih objekata postoji zakonska obaveza da se obezbede sve podloge na osnovu kojih se mogu utvrditi i usloviti potrebne mere zaštite, zahtevati i realizovati (u toku same investicije) način tretmana otpadnih voda koji daje zahtevani kvalitet efluenta i ne narušava kvalitet voda u prijemnom vodotoku.

Razvoj naučnoistraživačkog rada. Naučnoistraživački rad iz oblasti zaštite voda treba da bude usmeren na: podršku za razvoj novih i modernizaciju postojećih tehnologija, koje koriste manje količine vode, omogućuju recirkulaciju korišćenih ili prečišćenih voda; razvoj tehnologije prečišćavanja otpadnih voda i bezbednog deponovanja muljeva, kao i izučavanje mogućnosti revitalizacije zagađenih vodotoka i priobalja.

Razvoj i primena novih tehnologija. Nove tehnologije u napred naznačenom smislu treba da budu primenjene u praksi, a takva primena treba da bude ekonomski stimulisana od strane države.

Monitoring (uključujući i hidro, bio, geo, zdravstveni i dr.) efikasan je sistem kontrole kvaliteta voda. Treba ga razvijati za naše uslove da bi obezbedili objektivne, pravovremene, stručno zasnovane podloge i podatke za sve vode, kako bi se omogućilo operativno i dugoročno upravljanje režimom voda u Republici Srbiji.

Izgradnja zaštitnih pojaseva na vodotocima i bujičnim tokovima je neophodna za sprečavanje širenja zagađenja iz zagađenih vodotoka, zaštitu voda od koncentrisanih i rasutih izvora zagađivanja i revitalizaciju degradiranih rečnih tokova, zaštitu od poplava; bujica i uspešno korišćenje rečnih voda. Jedna od preventivnih mera je i sprečavanje zagađivanja od ribarstva. Ovom pitanju u našoj zemlji ne poklanja se dovoljno pažnje. Međutim, u svetu je davno uočeno da se nizvodno od velikih pastrmskih ribnjaka pogoršava kvalitet voda, pa je još 1982. godine Evropska savetodavna komisija za slatkovodno ribarstvo (EIFAC) sakupila i objavila raspoložive podatke pojedinih evropskih zemalja.

Konstatovano je da ribnjaci menjaju sadržaje pojedinih sastojaka vode dok ona kroz njih prolazi, ali da su razlike u obimu tih promena veoma velike u zavisnosti od: vrste riba koje se gaje, načina ispuštanja vode, intenziteta i tipa proizvodnje, načina ishrane, korišćenja sredstava profilakse, dezinfekcije, lekova, kao i vrste i kapaciteta recipijenta.

Toplovodni ribnjaci. Pošto se voda u toplovodnim ribnjacima tokom cele sezone gajenja zadržava u ribnjačkim bazenima, a ispušta tek pri izlovu, sporim intenzitetom, ne očekuju se značajniji problemi pri ispuštanju ovih voda. Problemi se mogu javiti samo ukoliko dođe do povlačenja mulja sa dna, tako da se mora voditi računa da on ne dospe u recipijent.

Hladnovodni ribnjaci. Kod korišćenja voda u pastrmskim ribnjacima dolazi do promena bioloških i hemijskih karakteristika vode (posebno: povećanja sadržaja suspendovanih materija, BPK5, i HPK, različitih oblika azota (pogotovu amonijaka) i fosfora, a snižavanja sadržaja rastvorenog kiseonika). Do ovih promena dolazi zbog otpadaka hrane i produkata metabolizma. Opterećenje je najveće pri ishrani konfiskatima ili svežom ribom, a mnogo manje pri ishrani peletiranim hranivima. Opterećenje je manje pri manjem broju izmena, jer se jadan deo istaložava u bazenima koji se povremeno čiste.

Kavezni uzgoj. Najnaglašeniji je problem zagađivanje pri kaveznom uzgoju ribe, posebno u hladnovodnim, oligotrofnim akumulacijama, gde i manje povećanje nutrijenata u vodi dovodi do velikih eutrofikacionih promena. Procenat nepojedene hrane kod kaveznih ribnjaka kreće se od 10% do 30%, a u pitanju je hrana sa oko 25% do 50% proteina. Ispod kaveza dolazi do stvaranja organskog depozita, a kavezi obrastaju algama. Zbog toga je neophodno za svaku akumulaciju ispitati koliko je mogući obim proizvodnje, a takođe uvesti i obavezne mere zaštite (postavljanje platformi ispod kaveza, i iznošenje otpadnih produkata, itd.). Kavezi za uzgoj ribe ne smeju se postavljati u akumulacije namenjene vodosnabdevanju, ili na vodama koje ih napajaju, jer se negativne posledice ne mogu isključiti.

Akumulacije za vodosnabdevanje. Pored ostalih mera koje se predviđaju kod akumulacija za vodosnabdevanje, moraju se predvideti i neke mere koje se odnose na ribarstvo:

1) uređenje slivnog područja kako bi se odstranili negativni efekti koji su prouzrokovani zagađenjima sa sliva što dovodi u jezeru do preterane primarne produkcije, redukcionih procesa, pojave gasova itd., što ima za posledicu i negativnu selekciju ribljih populacija,

2) poribljavanje odgovarajućim vrstama na različitim trofičkim nivoima i

3) zabrana kaveznog uzgoja u akumulacijama ili na vodama koje ih napajaju.

Ograničavanje zagađivanja voda restriktivnim merama uvodi se u cilju očuvanja kvaliteta voda u izvorišnim područjima gde se štite vode namenjene za piće, ili u područjima od posebnog prirodnog i ambijentalnog značaja. Kod malog prijemnog kapaciteta vodotoka, kada potrebne mere zaštite nisu ni tehnički ni ekonomski prihvatljive, takođe se primenjuje ova mera. Ona se sprovodi zabranom izgradnje novih pogona u navedenim područjima ili gašenjem, odnosno dislokacijom već postojećih. Sve restriktivne mere usklađuju se sa prostornim i razvojnim planovima i regulišu posebnim odlukama nadležnih organa.

Ostale mere za smanjenje emisije

Kontrola emisije iz rasutih izvora zagađenja obavlja se na područjima na kojima nema tehničkog i ekonomskog opravdanja za uvođenje direktnih mera zaštite. Zbog načina nastanka i porekla zagađenja, provođenje dosta specifičnih mera zahteva kontinalne aktivnost koje nisu samo u nadležnosti vodoprivrede i nisu predmet bližih razmatranja navedenog Programa. Mere koje se preduzimaju su interresorskog karaktera, pa, kao što je naglašeno na slici 2.1.2 rezultat treba da bude izvesno smanjenje ove vrste emisije.

Mere za povećanje prijemnog kapaciteta vodotoka

Za očuvanje kvaliteta voda u nepovoljnim hidrološkim uslovima primenjuju se dodatne mere kontrole i ograničavanje proizvodnje. Mere se sastoje u pojačanoj kontroli rada svih postrojenja za prečišćavanje, dodatnoj kontroli kvaliteta voda u recipijentu i ograničavanju ispuštanja zagađenih otpadnih voda smanjenjem proizvodnje u industriji. Zbog redovne pojave ovakvih situacija na velikom broju vodotoka u Republici, u okviru Programa treba razraditi detaljne operativne programe zaštite voda u ovakvim prilikama. Oni treba, pored prijemnog kapaciteta vodotoka ispod ispusta industrijskih i gradskih otpadnih voda, da za svaku industriju razmotre i mogućnost smanjivanja i obustavljanja proizvodnje.

Povećanjem malih voda, čime se poboljšava kapacitet prijemnih vodotoka, stvaraju se uslovi za upravljanje kvalitetom voda bez uvođenja restriktivnih mera u proizvodnji.

Kontrola mera zaštite

U vezi sa iskustvom u proteklom vremenu, u kome, i zbog nedostatka kontrole, ni mnogi inače dragoceni projekti nisu doneli realno očekivani rezultat, značaj kontrole u narednom periodu mora biti naglašeniji. U oblasti zaštite voda kontrola je neodvojiva komponenta svake konkretne mere zaštite i ukupnog sistema. Upravo u toj homogenizaciji aktivnosti i kontrole treba postaviti ambicioznije ostvarive mere i doslednu primenu. U konceptu Programa koji se oslanja na direktne mere i kvalitet efluenta, ključno mesto u kontroli zauzima neposredni nadzor rada i funkcionalnosti postrojenja za prečišćavanje i kontrola veličine emisije iz svih koncentrisanih izvora zagađenja.

U cilju kontrole ukupne emisije i svih preuzetih mera zaštite potrebno je stalno pratiti i kvalitet površinskih i podzemnih voda.

Neposredna kontrola postrojenja za prečišćavanje

U zemljama bez iskustva i tradicije u provođenju mera zaštite voda značajan problem je nedovoljna briga za izgrađena postrojenja i nestručno rukovanje, što, ukoliko se ne preduzmu organizovanije mere kontrole, neumitno vodi obezvređivanju sredstava već uloženih u zaštitu. Stoga je neophodno intenzivirati neposrednu inspekcijsku kontrolu rada postrojenja. Ona podrazumeva proveru načina korišćenja i održavanja objekata i uređaja u odnosu na vodoprivredne dozvole, projektna rešenja i interne pravilnike i uputstva o radu. Na osnovu dnevnika rada, izveštaja redovne laboratorijske kontrole na postrojenju i rezultata ispitivanja ovlašćenih laboratorija, stiče se uvid o radnom režimu, iskorišćenom kapacitetu, postignutim efektima i kvalitetu efluenta. Prema stanju utvrđenom neposrednom kontrolom predlažu se ili, u zavisnosti od samog nalaza, naređuju odgovarajuće mere koje se odnose na:

1) poboljšanje održavanja postrojenja, bolje vođenje procesa prečišćavanja i zahteve da se uočeni nedostaci otklone,

2) potrebu rekonstrukcije, dogradnje i proširenja kapaciteta, i

3) potrebu intervencije u ciklusu proizvodnje u cilju smanjenja hidrauličkog opterećenja ili zagađenja.

Kontrola emisije iz koncentrisanih izvora

U cilju uspostavljanja ove kontrole neophodno je organizovati sistematska ispitivanja kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika ispuštenih zagađenih ili prečišćenih voda iz industrija i naselja prema adekvatnom Pravilniku koji reguliše ispitivanje otpadnih voda i Programu i Planu ispitivanja.

Kontrola ukupne emisije

Sistematsko praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda provodi se sa ciljem kontrole kvaliteta voda s obzirom na namenu vode, a putem stalne mreže profila. Zbog značaja koji ima u planskom upravljanju kvalitetom voda, ovaj vid kontrole mora biti na odgovarajući način poboljšan.

Organizacione mere i pravna osnova

Inspekcijski i stručni nadzor

Za uspešnost provođenja direktnih mera zaštite i neposredne kontrole rada postrojenja neophodno je uspostavljanje organizacije koja će trajno osigurati izvršavanje zadataka navedene kontrole. U Republici je do sada izgrađeno oko 18 većih i manjih postrojenja za predtretman ili potpuni tretman. Kontrolu njihovog rada obavlja malobrojni inspekcijski tim i veći broj ovlašćenih laboratorija koje, međutim, nisu specijalizovane za obavljanje ovih radova. S obzirom da je jedan od ozbiljnih zadataka Programa, u narednom periodu, sanacija objekata i uređaja svih izgrađenih postrojenja i dovođenje u normalnu funkciju, organizacija neposredne kontrole mora uključiti i sve subjekte čiji se rad kontroliše, inspekcijsku službu i laboratorije koje su stručno osposobljene za obavljanje ove funkcije. Organizaciono treba obezbediti:

1) obaveznu i organizovanu obuku kadrova za vođenje i kontrolu procesa,

2) osposobljavanje laboratorija pri gradskim i industrijskim postrojenjima za svakodnevnu kontrolu rada postrojenja i kvaliteta efluenta i

3) pravno i organizaciono regulisanje pitanja metodologije praćenje rada, obrade podataka, načina saopštavanja rezultata i ocene rezultata u odnosu na zahtevane standarde efluenta.

Centralno mesto u organizacionoj šemi kontrole i nadzora moraju imati Republička vodoprivredna inspekcija i jedna centralna laboratorija koja je kadrovski i stručno u mogućnosti da obavlja ova ispitivanja, vodi katastar postrojenja, organizuje i kontroliše rad drugih laboratorija na ovim zadacima.

U pripremnoj fazi rada na Programu zaštite voda kao prvi zadaci ističu se: pravno regulisanje standarda za kvalitet efluenata kao i stručni i pravni koncept organizacije neposredne kontrole rada uređaja koji moraju uzeti u obzir i zahteve koje postavlja stvaranje osnove informacionog sistema.

Organizacija i način kontrole emisije iz koncentrisanih izvora zagađenja

Dosadašnja organizacija kontrole emisije definisana "Pravilnikom o minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda" nije u praksi dala dobre rezultate.

Zbog značaja ove kontrole u upravljanju kvalitetom voda i loših iskustava pri dosadašnjem organizovanju predlaže se ponovno pravno i organizaciono regulisanje praćenja emisije na način koji će omogućiti korišćenje istih podataka za naplatu naknade za ispušteno zagađenje i za ostale potrebe kontrole, uključujući i Katastar zagađivača. Kontrola emisije iz koncentrisanih izvora, s obzirom na broj ispusta koje treba sistematski pratiti, zahteva racionalnu organizaciju sa jasno definisanim zagađivačima koji podležu kontroli. Kriterijumi za pojedine kategorije industrijskih zagađivača jesu: veličina emisije, kao i biohemijske i toksikološke karakteristike supstancija - zagaditelja. Za naselja, pored veličine emisije, uzima se u obzir i stepen izgrađenosti kanalizacije, broj ispusta i broj industrija spojenih na gradsku kanalizaciju. Kontrola se obavlja prema godišnjim planovima za pojedine slivove.

Potrebno je uspostaviti Program sistematske kontrole za svakog velikog zagađivača i za ukupna zagađenja na odgovarajućim kontrolnim stanicama, odnosno oformiti adekvatni monitoring.

Poboljšanje praćenja imisije

Potrebno je poboljšati praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda naročito u odnosu na lokaciju i broj mernih profila.

Informacione osnove sistema

U okviru redovnih aktivnosti mora se ostvariti punjenje i obezbeđenje daljeg održavanja baze podataka o koncentrisanim izvorima zagađenja sa datotekama koje će pružiti informacionu osnovu za sve segmente Programa. Metodologija za izradu Katastra i projekat baze podataka koji su osnova ove aktivnosti su u fazi razmatranja i usvajanja. Ovo se isto odnosi i na Katastar kvaliteta površinskih voda.

Instrumenti politike

Stvaranje ekonomske osnove dugoročnog Programa zaštite voda zahteva da se u pripremnoj fazi čitavog projekta istraže (nove) kombinacije ekonomskih mera zaštite i direktnih zakonskih regulacionih instrumenata. Potrebe i značaj definisanja ovih instrumenata posebno su naglašeni u uslovima promene političko-ekonomskog sistema i naših razvojnih mogućnosti. S obzirom na to da obe grupe instrumenata obuhvataju širok krug pitanja od kojih zavisi uspešno ostvarivanje ciljeva Programa, pravilan izbor zahteva analizu sadašnje prakse i zakonske regulative u Republici i instrumente koji se koriste u zemljama sa razvijenom tržišnom ekonomijom.

Među instrumentima politike sve se više ceni i organizaciono i finansijski podržava stvaranje informacija koje omogućavaju blagovremenu ocenu štetnosti zagađenja, mogućnosti sprečavanja nastanka zagađenja ili sanacije i finansijskih sredstava koja su za to potrebna. Objektivno informisanje doprinosi stvaranju pozitivnog odnosa prema sprovođenju mera zaštite i kod zagađivača i korisnika vode, kao i celokupne javnosti. Uspešnost ove aktivnosti zavisi od organizacije, dostupnosti i brzine protoka potrebnih informacija, što podrazumeva koordinisano angažovanje različitih vladinih tela. U sistemu informacija-korisnik informacija, pored organizacije koja obezbeđuje stvaranje potrebnih informacija i njihovu distribuciju u prikladnom obliku, nužno je i stalno obrazovanje koje omogućuje industrijskim i svim drugim zagađivačima i korisnicima vode, kao i vladinim telima, da koriste generisane informacije, da ih interpretiraju i deluju u skladu sa njima.

Pristup u zaštiti okoline koji daje prednost ekonomskim merama i tržišnom mehanizmu podrazumeva uspostavljanje i dobro funkcionisanje sistema informacija-obrazovanje-odgovornost. Stoga u Programu zaštite voda treba istaći kao dugoročni zadatak, zbog značaja koji ima, potrebu da se razmotri i usvoji odgovarajuća organizacija i stvori mehanizam koji obezbeđuje izvestan automatizam i kontinuitetu u funkcionisanju.

Pravci istraživanja i razvoja moraju da podržavaju predložene mere i da budu u funkciji dugoročnog Programa zaštite voda, pošto su značajan oslonac ukupne politike.

OPTIMIZACIJA ZAŠTITE - PLAN UPRAVLJANJA KVALITETOM VODA

Optimizacija zaštite i plan upravljanja kvalitetom voda kao deo redovnih mera zaštite je kontinualan proces koji podrazumeva razrađene integralne planove za pojedine slivove zasnovane na već analiziranim merama zaštite. Efikasno upravljanje kvalitetom vode može ublažiti pogoršanje kvaliteta voda. Kod kreiranja politike planiranja i upravljanja kvalitetom voda, razvijeni softverski paketi za simuliranje stanja za razne preduzete mere naročito su značajni u fazama planiranja koje se odnose na analize: uzroka i posledica, osetljivosti na buduća pretpostavljena opterećenja i posebno na evaluaciju izabrane strategije zaštite.

Prioriteti i smernice izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Definisanje terminskog plana izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda zahteva primenu više kriterijuma koji treba da omoguće što objektivniju selekciju pri izboru prioriteta:

1) lokacija izvora zagađenja u odnosu na "osetljive zone" (na ovim lokacijama mora se primeniti i tercijarna obrada otpadnih voda),

2) lokacija na slivu,

3) stepen toksičnosti otpadnih voda,

4) veličina izvora zagađenja i njen uticaj na kvalitet voda u većem delu sliva,

5) uticaj izvora zagađenja na kvalitet u neposrednom prijemniku,

6) mogućnost zajedničkog tretmana komunalnih i industrijskih otpadnih voda,

7) stepen izgrađenosti kanalizacionog sistema i

8) stepen izgrađenosti predtretmana u industriji.

Pri utvrđivanju predloga za fazno rešavanje izgradnje postrojenja, osim navedenih kriterijuma, oslonac treba da budu i programi zaštite za pojedine slivove.

U skladu sa osnovnim konceptom, korišćenim kriterijumima i ciljevima Vodoprivredne osnove, definišu se tri stepena prioriteta:

I stepen:

1) sanacija već izgrađenih industrijskih i gradskih postrojenja,

2) izgradnja postrojenja u industrijama sa toksičnim otpadnim vodama, bilo da je recipijent vodotok ili gradska kanalizacija (završno prečišćavanje ili predtretman),

3) gradnja postrojenja za velike izvore zagađenja koji utiču na kvalitet vode u "osetljivim zonama" i

4) gradnja postrojenja za velike i srednje izvore zagađenja (ES>15.000) čije otpadne vode bitno utiču na značajnijem delu sliva.

II stepen:

1) gradnja postrojenja za prečišćavanje za zagađivače čije otpadne vode bitno utiču na neposredni recipijent.

III stepen:

1) gradnja svih ostalih postrojenja za naselja veća od 5.000 ES i sva manja opštinska i druga mesta koja imaju centralizovano vodosnabdevanje i izgrađenu kanalizaciju.

Prema navedenim kriterijumima, u prvi stepen prioriteta mogu se, prema azbučnom redu i teritorijalnoj pripadnosti, svrstati sledeći koncentrisani izvori zagađenja: Beograd, Bor, Blace, Brus, Bujanovac, Valjevo, Vladičin Han, Vlasotince, Vranje, Zaječar, Ivanjica, Jagodina, Kraljevo, Kruševac, Kuršumlija, Lazarevac, Lebane, Leskovac, Loznica, Niš, Obrenovac, Padinska Skela, Pirot, Požarevac, Požega, Preševo, Sjenica, Smederevo, Užice, Šabac, Bač, Bečej, Vrbas, Žabalj, Zrenjanin, Kovačica, Kovin, Novi Bečej, Novi Kneževac, Novi Sad sa manjim naseljima, Nova Crnja, Pančevo, Senta, Sombor, Srbobran, Sremska Mitrovica, Crvenka; Đakovica, Gnjilane, Zvečan, Kosovska Mitrovica, Kosovo Polje, Obilić, Peć, Prizren, Priština, Uroševac, kao i sva naselja priključena na regionalne sisteme za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda.

U planovima zaštite pojedinih slivova, čija izrada treba da usledi neposredno posle usvajanja Vodoprivredne osnove, predvideće se Akcioni plan izgradnje postrojenja za prečišćavanje. U njima je moguća i izmena navedenih prioriteta koji će se u Planovima zaštite odrediti na osnovu kompleksnog programa upravljanja vodama.

Pored osnovnih principa koje treba poštovati pri rešavanju zaštite voda od zagađivanja, prilikom planiranja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda mora se voditi računa o sledećem:

1) izuzev kada su u pitanju isključivo komunalne otpadne vode, projektovanje postrojenja za prečišćavanje industrijskih ili mešavine industrijskih i gradskih efluenata mora se zasnivati na pouzdanim podacima koji su dobijeni u metodološko dobro organizovanom ispitivanju kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika otpadnih voda, procesa prečišćavanja i lokalnih uslova ispuštanja prečišćenog efluenta,

2) pre projektovanja postrojenja za prečišćavanje u gradovima se većim udelom industrijskih efluenata treba insistirati na izradi studija o otpadnim vodama u kojim bi se razmotrila sva pitanja koja utiču na izbor rešenja (analize rezultata ispitivanja otpadnih voda, ukupno zagađenje i njegova dinamika tokom dana, nedelje i godine, vrsta i opterećenje industrijskog zagađenja, potreba i vrsta predtretmana u industrijama, neophodni efekti predtretmana i završne obrade zbirnih otpadnih voda, izbor procesa predtretmana i završne obrade otpadnih voda, ocena uticaja prečišćenog efluenta na prijemni vodotok, itd.),

3) pri projektovanju sistema za prečišćavanje otpadnih voda iz industrijskih, poljoprivrednih i energetskih objekata razmotriti mogućnost reciklaže otpadnih muljeva; projektovati takva postrojenja, a u protivnom, projektovati bezbedno odlagališta za njihovo skladištenje,

4) izradu studija poveravati institucijama koje imaju iskusan i multidisciplinaran tim stručnjaka,

5) pri razmatranju prečišćavanja koncentrovanih otpadnih voda prehrambenih industrija potrebno je tehnički, ekološki i ekonomski valorizovati mogućnost primene novijih anaerobnih procesa tretmana kao prvi stepen obrade,

6) nastojati da se adekvatnim predtretmanom industrijskih otpadnih voda anaerobno stabilizovan mulj sa postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda može koristiti u poljoprivredi za fertilizaciju zemljišta,

7) na vreme obezbediti adekvatnu i dobro obučenu posadu za vođenje procesa prečišćavanja i održavanja opreme i

8) obavezuje se organizacija odgovorna za izgradnju postrojenja da formira stručni tim koji će moći da prati i kontroliše projektante i izvođače radova u svim fazama projektovanja i izgradnje.

2.2. Elementi rešenja zaštite voda

Prognoza demografskog razvoja Srbije od 1991. do 2021. godine ukazuje na znatne promene u veličini naselja.

U posmatranom tridesetgodišnjem periodu predviđa se porast broja stanovnika u Republici Srbiji od 9.834.266 u 1991. godini na 11.935.500 u 2021. godini, tj. za 21,37% (centralna Srbija za 14,56%, Vojvodina za 11,13% i Kosmet za 51,28%). Analiza strukture opštinskih naselja pokazuje znatno smanjenje broja manjih i povećanje većih naselja, naročito iznad 15.000 stanovnika.

Za većinu opštinskih centara karakterističan je znatan porast broja stanovnika. Ali, ne mali broj ovih naselja, prema sadašnjoj prognozi, očekuje opadanje ili stagnacija broja stanovnika: Babušnica, Bogatić, Bojnik, Brus, Varvarin, Vladimirci, Gadžin Han, Golubac, Žabari, Žagubica, Knić, Koceljeva, Ražanj, Rekovac, Trgovište, Ada, Mali Iđoš, Nova Crnja, Pećinci, Plandište, Sečanj i Srbobran.

U svim naseljima predviđena je znatno veća potrošnja vode u domaćinstvima, pa prema tome, i količina otpadnih voda. Međutim, ne bi trebalo očekivati porast specifičnog organskog opterećenja.

Što se tiče opterećenja otpadnih voda iz industrije situacija je znatno složenija. Jer, novi društveni i ekonomski trendovi, kao i nova geopolitička situacija, odnos međunarodne javnosti prema zaštiti okoline i ISO standardi, jako će uticati na pravac razvoja industrije, a naročito na veličinu zagađenja.

Iz navedenih razloga, nije moguće dati preciznije opterećenje otpadnih voda naselja sa pripadajućom.

Jedno je sigurno: najzad se mora prihvatiti činjenica da je dovođenje kvaliteta površinskih voda na željeni nivo i zaštita podzemnih izdani u Republici Srbiji jedan od osnovnih uslova skladnog razvoja životnog standarda stanovništva i privrede uopšte. U skladu sa ovim stavom i razmatranjima u odeljku o programu mera zaštite voda, sva industrija i naselja veća od 5.000 ES, pored ostalih aktivnosti u ovom domenu, moraju da do 2021. godine izgrade adekvatna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, uključujući i opštinske centre.

Radi ilustracije efekata ovih mera, u Plansko-analitičkoj dokumentaciji na Karti zaštite i korišćenja vodotoka data je prognoza kvaliteta voda u njima, potrošnja vode za industriju i navodnjavanje, kao i prikaz količina prečišćenih otpadnih voda iz svih većih koncentrisanih izvora zagađenja.

Za ovu prognozu korišćen je sledeći postupak:

1) svi koncentrisani izvori organskog zagađenja (naselja i bio razgradljivi industrijski efluenti) prečišćavaju se sekundarnim biološkim postupkom sa vrednošću BPK5 efluenta od 20 g O2/m3 (samo u specifičnim slučajevima predviđen je tercijarni tretman, nitrifikacija sa denitrifikacijom); BPK5 efluenta postrojenje za prečišćavanje industrijskih neorganskih otpadnih voda iznosi 10 g O2/m3,

2) za količinu prečišćene otpadne vode usvojena je prognozirana potrošnja vode za 2021. godinu umanjena kod naselja za 25% (uračunati su i gubici vode u mreži), odnosno 10% kod industrije,

3) pri ovim analizama obuhvaćena je i razgradnja organskih materija u procesima samoprečišćavanja u vodotoku (vrednost koeficijenta brzine razgradnje organske materije, k=0,1; brzina toka vode procenjena je na osnovu ranijih istraživanja: za merodavni proticaj vode u vodotoku korišćene su minimalne srednjemesečne vrednosti 95%-tne obezbeđenosti, uvećane vodom iz novoizgrađenih i postojećih akumulacija),

4) za snabdevanje vodom industrije, navodnjavanje i zaštitu voda (uključujući i kontaktnu rekreaciju) predviđena je izgradnja novih akumulacija,

5) izvora koji nisu pod uticajem koncentrisanih izvora zagađenja, izražen preko BPK5, iznosi 1,0 g O2/m3,

6) kvalitet vode u vodotocima označen je u tabeli prema sledećem kriterijumu:

odličan	BPK5 < 2	odgovara klasi I
vrlo dobar	BPK5 < 4	odgovara klasi IIa
dobar	BPK5 < 6	odgovara klasi IIb
dovoljan	BPK5 < 7	odgovara klasi III
prihvatljiv	BPK5 < 12	nije normirana klasa (IIIb)
loš	BPK5 < 20	nije normirana klasa.

1) u osetljivim zonama (izvorišta vodosnabdevanja i stajaće vode - kanali) predviđeno je, pored biološkog tretmana, i uklanjanje makronutrijenata i

2) zagađenje iz fabrike celuloze kod Vladičinog Hana nije uzeto u obzir, jer je predložena njena dislokacija.

Posle izgradnje sistema za kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda iz koncentrisanih izvora zagađivanja i oplemenjivanja malih voda (postojeće i novoizgrađene akumulacije) kvalitet voda odgovaraće stanju prikazanom u okviru Plansko-analitičke dokumentacije na karti Zaštite i korišćenja vodotoka-Buduće stanje. U većini vodotoka kvalitet voda odgovaraće II klasi. Ovo se odnosi na čitave tokove sledećih vodotoka: Dunav, Sava, Južna i Velika Morava, Lim, Drina, Mlava, svi kanali HS DTD u Bačkoj, itd.

Loš kvalitet voda predviđa se na begejskim kanalima (Stari i Plovni Begej).

Prihvatljiv kvalitet voda predviđa se u: Toplugi (od Suve reke do ušća), Sitnici (od Lipljana do Prištine), Preševskoj Moravici, Jablanici (od Medveđe do Lebana), Belom Timoku, Borskoj reci, kanalu HS DTD u Banatu (od Begeja do ušća u Dunav), Begeju (od Zrenjanina do ušća) i Nadeli (od Kovačice do ušća).

Dovoljnog kvaliteta voda su sledeći vodotoci: Pećka Bistrica (od Peći do ušća), Beli Drim (od ušća Pećke Bistrice do granice), Prizrenska Bistrica (od Prizrena do ušća), Toplica (od Prokuplja do ušća), Nišava (od Niša do ušća), Despotovica (od Gornjeg Milanovca do ušća), Resavica (od rudnika do ušća), Resava (od Resavice do ušća), Veliki Lug (od Sopota do ušća), Svrljiški Timok (od Svrljiga do Podvisa), Bosut, Progarska Jarčina (od Pećinaca do ušća), Galovica (od Progarske Jarčine do ušća), Zlatica, Kikindski kanal, kanal HS DTD (od Kikindskog kanala do Begeja), Tamiš i Nadela (do Kovačice).

Svi ostali vodotoci u Republici Srbiji imaće visok kvalitet svojih voda.

U datim okolnostima, posebno se ističe da ne bi bilo povoljno menjati postojeću klasifikaciju voda. Ovo stoga što je postojeća klasifikacija bila usklađena u svim republikama bivše Jugoslavije, pa u tom smislu sa Republikom Crnom Gorom imamo zajedničku klasifikaciju. Takođe, ista može biti baza za dalji razvoj klasifikacije voda sa novostvorenim državama na prostoru stare Jugoslavije.

Slična klasifikacija je bila sporazumno utvrđena sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom.

Jugoslavija kao nizvodna zemlja trpi negativne posledice iz oblasti vodoprivrede, pored drugih, i u oblasti kvaliteta voda, pa bi nas jednostrane izmene vratile na početak sporazumevanja, i sa ovim susednim državama trebalo bi na bazi dostignutih saglasnosti sporazumno nadgrađivati standarde.

Slično važi i za kategorizaciju graničnih i granicom presečenih vodotoka.

Za unutrašnje (domicilne) vode potrebno je posebnim programom izvršiti odgovarajuća istraživanja i doneti bliži propis o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka, shodno pozitivnom Zakonu o vodama.

3. Zaštita od voda

3.1. Uređenje vodotoka i zaštita od poplava

Osnovna koncepcija zaštite od poplava i uređenja vodnih tokova

Na bazi analize postojećeg stanja, kao i dosadašnjih domaćih i stranih iskustava u istraživanju, projektovanju, izgradnji, eksploataciji i održavanju sistema za zaštitu od poplava i uređenje vodnih tokova, osnovna koncepcija zaštite od poplava i uređenja vodotoka na teritoriji Srbije u narednom periodu se zasniva na sledećim postavkama:

1) Okosnicu zaštite od poplava u narednom periodu predstavljaće, na najvećem delu površina ugroženim poplavama, linijski sistemi za pasivnu zaštitu, tj. sistemi odbrambenih nasipa, uz njihovo kompletiranje, dogradnju, rekonstrukciju i održavanje.

2) Osnovnu teritorijalnu celinu, koju brani povezani sistem odbrambenih objekata, predstavlja kaseta. Radi racionalne i efikasne odbrane od poplava određene kasete, odnosno adekvatne izgradnje i održavanja odbrambenih objekata, potrebno je da cela kaseta, zajedno sa svim odbrambenim objektima pripada jednom vodnom području. Pri ovome podrazumeva se sinhronizovana odbrana duž čitavog vodotoka.

3) Aktivne mere zaštite od poplava korišćenjem postojećih i budućih akumulacija i retenzija predstavljaće, zajedno sa pasivnim merama, komponentu u sistemu odbrane od poplava, na osnovu budućeg Plana za upravljanje režimom voda (u skladu sa članom 12 Zakona o vodama).

4) Na manjim vodotocima ključni objekti za lokalnu zaštitu od poplava mogu biti i akumulacije, retenzije, rasteretni i obodni kanali.

5) Za smanjenje direktnih i indirektnih šteta od poplava, odnosno za povećanje ukupne efikasnosti mera zaštite od poplava primenjivaće se neinvesticione mere na prostorima ugroženim poplavama: sprečavanje izgradnje skupih sadržaja u ugroženim ali neadekvatno zaštićenim zonama primenom prostornih planova, propisivanje uslova izgradnje u plavnim zonama, osavremenjivanje sistema prognoziranja i obaveštavanja, ažuriranje planova operativne odbrane od poplava.

6) Sistemom lokalizacionih nasipa smanjivati veličinu branjenih kaseta, kako bi se pri eventualnim prodorima glavnih nasipa smanjila veličina ugroženih zona. Za lokalizaciju poplava mogu se koristiti i saobraćajnice, što treba imati u vidu pri davanju uslova za njihovo projektovanje.

7) Oko velikih naselja i krupnih privrednih centara treba formirati manje kasete, kako bi se visoki zahtevani stepeni zaštite ostvarivali samo u tim prostorima, bez uslovljavanja istog stepena zaštite na dužim deonicama vodotoka.

8) U okviru kasete, koja predstavlja zaokruženu zaštićenu i proizvodnu celinu, sistem zaštite od spoljnih voda treba kombinovati sa sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje.

9) Radovi na uređenju korita vodotoka usmeravaće se, pre svega, na obezbeđenje stabilnosti i funkcionalnosti linijskih sistema za zaštitu od poplava (nasipe), a zatim na uređenje vodotoka za plovidbu i druge namene, kao i na uređenje manjih vodotoka kroz naselja.

10) Za zaštitu od ledenih poplava i drugih nepovoljnih dejstava leda treba, pored specifičnih radova na uređenju rečnih korita i režima rada vodoprivrednih objekata, primenjivati i druge mere i sredstva (ledolomci, i sl.). Integralno, kompleksno i jedinstveno upravljanje režimom voda obuhvata i upravljanje režimom leda i ledenih pojava, kao i angažovanje svih objekata koji mogu uticati na povećanje opasnosti od leda, kao i svih subjekata koji vrše otklanjanje negativnih posledica ovih pojava.

11) Pri uređenju vodotoka treba poštovati uslove i kriterijume za unapređenje i zaštitu životne sredine, a u zonama posebnih prirodnih vrednosti težiti ostvarenju principa "naturalne regulacije".

12) Eksploataciju materijala iz rečnih korita treba vršiti planski, bez nepovoljnih efekata na režim vodotoka i na biocenozu, a uz respektovanje izgrađenosti objekata u rečnom koritu i priobalju.

13) Kod uređenja vodotoka kroz naseljena mesta treba imati u vidu estetske, funkcionalne, komunalne i druge zahteve vezane za korišćenje voda.

14) Pri izradi konkretnih projekata za zaštitu od poplava i leda, i uređenje vodnih tokova koji dotiču iz susednih zemalja, mora se uzeti u obzir i dosadašnji i eventualni budući izmenjeni hidrološko-hidraulički režim tih vodnih tokova, odnosno odsustvo realizacije već planiranih mera.

15) Bilateralna i multilateralna saradnja u domenu zaštite od poplava i uređenja vodotoka na tranzitnim i granicom presečenim vodotocima mora se odvijati u skladu sa relevantnim konvencijama i ugovorima.

16) Sva rešenja, odnosno konkretni projekti zaštite od poplava i uređenja vodnih tokova se moraju dokazati sa gledišta ekonomsko-tehničkih i ekoloških uslova i kriterijuma, pri čemu se poštuju odredbe naših zakona i relevantnih važećih međudržavnih dogovora i konvencija.

17) Sve postojeće, nove, dograđene i rekonstruisane sisteme za zaštitu od poplava i uređenje vodotoka treba uvesti u savremeni informacioni sistem. Za efikasnu podršku u odlučivanju pri sprovođenju odbrane od poplava, treba formirati odgovarajuće ekspertne sisteme.

18) Uraditi i dosledno sprovoditi planove za oskultaciju stanja i održavanje objekata, građevina i postrojenja.

19) Bitan uslov za obezbeđenje efikasnosti sistema za zaštitu od poplava i uređenje vodotoka predstavlja njihovo kontinualno i sistematsko održavanje, dogradnja i rekonstrukcija u fazi eksploatacije. U tom kontekstu, najpre treba izvršiti rekonstrukciju i dovesti u ispravno funkcionalno stanje postojeće sisteme i objekte za zaštitu od voda.

20) Pored poboljšanja republičkih planova za odbranu od poplava, treba doneti i efikasno primeniti planove za odbranu od poplava za opštine, preduzeća i druga pravna lica, saglasno članu 30 st. 2 i 3 Zakona o vodama.

21) Povećati efikasnost vodoprivredne inspekcijske službe i drugih nadležnih organa koji se staraju o stanju i operativnosti zaštitnih sistema.

22) Bitan uslov za ostvarenje ukupnih pozitivnih efekata sistema za zaštitu od poplava i uređenje vodnih tokova predstavljaće zaštita od erozije i bujičnih tokova.

23) Edukaciji stručnih kadrova i stanovništva sa gledišta zaštite od poplava, uređenja i zaštite vodotoka treba posvetiti posebnu pažnju (kroz adaptaciju školskih programa, održavanje kurseva i seminara, informativno-propagandnu delatnost javnih medija i slično).

24) Dopuniti i eventualno korigovati regulativu u cilju povećanja efikasnosti mera za zaštitu od poplava i uređenje vodotoka.

25) Razmotriti mogućnost planskog uključivanja odgovarajućih jedinica VJ u situacijama kada je to neophodno.

Kriterijumi za rangiranje i usvajanje merodavnih parametara za sisteme zaštite od poplava i uređenja vodnih tokova

Osnovni kriterijumi za utvrđivanje (kategorizaciju) prioriteta pri projektovanju i realizaciji sistema za zaštitu od poplava su broj stanovnika, važnost dobara i veličina površine branjene na određenom prostoru - kaseti. Za svaku kategoriju prioriteta predlaže se odgovarajući merodavni proticaj velike vode za dimenzionisanje sistema. Ovaj predlog treba shvatiti uslovno, imajući u vidu da je stepen zaštite od poplava dinamička kategorija, koja zavisi od tehničko-ekonomskih, ekoloških, socijalnih, političkih i drugih kriterijuma, uslova i ograničenja. U tabeli 3.1.1 prikazana je predložena kategorizacija prioriteta i odgovarajući merodavni proticaji. Predložena kategorizacija se primenjuje na nove sisteme, kao i na postojeće sisteme koji se dograđuju ili rekonstruišu. Pri tome prioritet u realizaciji treba da imaju već započeti radovi.

Pri razradi konkretnog projekta može se, na osnovu dokumentovanih i detaljnih tehničko-ekonomskih, ekoloških i drugih analiza, usvojiti i drugačiji rang, odnosno merodavni proticaj velike vode za dimenzionisanje zaštitnog sistema, vodeći pritom računa o kompleksnosti vodoprivrednih sistema za zaštitu i korišćenje voda. Zaštitnu visinu nasipa iznad nivoa merodavne velike vode, kao i druge parametre sigurnosti i pouzdanosti sistema, treba u svakom konkretnom projektu dokazati.

Tabela 3.1.1: Okvirni kriterijumi za rangiranje i usvajanje merodavnih proticaja velikih voda za sisteme zaštite od poplava

Broj stanovnika i karakter dobara na zaštićenom području - kaseti	Prioritet	Povratni period merodavne velike vode (god.)
(1)	(2)	(3)
Preko 50.000 stanovnika	1	min. 200
Od 20.000 do 50.000 stanovnika	1	min. 100
Vrlo veliki i značajni industrijski i drugi privredni objekti	1	min. 100
Od 5.000 do 20.000 stanovnika	2	min.  50
Srednji industrijski i drugi privredni objekti	2	min.  50
Melioracioni sistemi i izvorišta za vodosnabdevanje stanovništva	2	min.  25
Do 5.000 stanovnika	3	min.  25
Mali industrijski i drugi privredni objekti	3	min.  25
Poljoprivredne površine van melioracionih sistema	3	min.  20

Prioritet realizacije radova u sistemima za uređenje vodnih tokova vezuje se za ciljeve, odnosno funkcije regulacionih građevina, radova i objekata. Kada su u pitanju regulacione građevine i objekti kojima se obezbeđuju funkcije sistema za zaštitu od poplava, onda se rang takvih građevina i objekata izjednačuje sa rangom sistema zaštite definisanim u tabeli 3.1.1. Pri tome se kao merodavni hidrološko-hidraulički uticaj za statičko i dinamičko dimenzionisanje građevine i objekata usvajaju uticaji koji se javljaju u dijapozonu od najmanjeg do "merodavnog" proticaja velike vode iz tabele 3.1.1.

Kada su u pitanju radovi, regulacione građevine i objekti koji se izvode u sklopu obezbeđenja propisanih uslova za plovidbu na međunarodnom plovnom putu, onda se takvi radovi svrstavaju u prvi prioritet, a na ostalim postojećim plovnim putevima u drugi prioritet. Radovi na formiranju novih plovnih puteva se svrstavaju u treći prioritet. U slučaju Dunava, koji je međunarodni plovni put, treba imati u vidu potencijalno kanalisanje - izgradnju hidroenergetskih stepenica na sektoru uzvodno od Novog Sada, te vrste i obim radova prilagoditi ovome. Naime, uzvodno od buduće brane će potrebe za regulacionim radovima biti redukovane, a nizvodno, do Beograda, usmerene na formiranje plovnog puta dubine 3,5 m.

Rang regulacionih građevina, objekata i radova koji se izvode za specifične namene, posebno se obrazlaže i dokazuje.

Vrste, obim i redosled realizacije predviđenih radova i mera za zaštitu od poplava i uređenje vodnih tokova

Na osnovu detaljne analize vrlo obimne literature i dokumentacije, brojnih konsultacija sa odgovornim stručnjacima iz svih javnih preduzeća i drugih kompetentnih institucija, a uz primenu kriterijuma izloženih u prethodnom poglavlju, razrađen je predlog radova i mera za zaštitu od poplava i uređenje vodotoka za period posle usvajanja Vodoprivredne osnove. Predlog radova za realizaciju u periodu do 2021. godine, po vodotocima, prikazan je u tabeli 3.1.2 za sledeće vrste radova:

a) rekonstrukcija postojećih nasipa,

b) izgradnja novih nasipa i

v) radovi na uređenju korita.

Kod radova pod v) posebno su iskazani predviđeni radovi u osnovnom koritu većih vodotoka, čija je uloga višestruka (uređenje režima voda i nanosa, zaštita od velikih voda deonica kroz gradove, plovidba i slično), a posebno radovi na manjim vodotocima, kod kojih je uređenje minor korita u sastavu zaštite od velikih voda.

Pri izradi predloga posebno se vodilo računa o stvarnom stanju i efektima ranije izvedenih radova, kao i o potrebama za izgradnju ili dogradnju - rekonstrukciju postojećih objekata i sistema za zaštitu od poplava i uređenje vodnih tokova. Saglasno ovome, vrste i obim predloženih radova na uređenju vodotoka i zaštiti od poplava razlikuju se po vodnim područjima.

Na vodnom području "Dunav" osnovni radovi u narednom periodu usmereni su na rekonstrukciju postojećih nasipa i kejskih zidova. Ovo je razumljivo kada se ima u vidu da na najvećem delu područja (Vojvodina, pre svega) već postoje sistemi zaštitnih objekata, čiju efikasnost treba podići na viši stepen. Uređenje korita manjih vodotoka, sa istovremenom funkcijom zaštite od velikih voda, zahteva takođe radove značajnog obima. Prioritetne radove na ovom vodnom području, čiju bi realizaciju trebalo završiti u narednom petogodišnjem periodu, predstavlja dogradnja i rekonstrukcija zaštitnih sistema duž Dunava u zoni gradova: Novi Sad, Zemun, Smederevo, Veliko Gradište i Golubac, rekonstrukcija levoobalnog nasipa u zoni Pančeva, kao i radovi na poboljšanju efikasnosti zaštitnog sistema duž Crnog i Belog Timoka kroz grad Zaječar. Isti rang prioriteta imaju radovi u koritu Dunava i Tise, čiji je cilj obezbeđenje zahtevanih plovidbenih gabarita. Ostali radovi na području Vojvodine (sa izuzetkom poteza od Makoša do Žutog Brega na desnoj obali Tise, koji je najniži usvojeni rang prioriteta), usmereni na kompletiranje funkcije zaštitnih sistema, imaju drugi prioritet, sa početkom realizacije sa malim vremenskim pomakom u odnosu na prethodne radove. Predloženi radovi duž vodotoka u desnom priobalju Dunava svrstani su u drugi i treći prioritet, što ne znači da posebni zahtevi i uslovi na terenu ne mogu da promene ovakav predlog.

Na području u nadležnosti JVP "Sava" rekonstrukciju po stojećih nasipa i kejskih zidova treba izvesti na dužini od oko 96 km, dok se izgradnja novih objekata za zaštitu predviđa na dužini od oko 84 km. Na nešto većoj dužini (oko 106 km) treba izvršiti uređenje korita manjih vodotoka, prvenstveno u funkciji zaštite od velikih voda. Ovakva struktura predloženih radova je indikator stanja izgrađenosti objekata za zaštitu od poplava i uređenje vodotoka. Najveći obim rekonstrukcije zahtevaju objekti duž Save (na dužini od oko 80 km), a kompletiranje zaštitnog sistema postiglo bi se dogradnjom novog levoobalnog nasipa kod Kupinova i od Grabovca do Hrtkovaca. Radove prvog prioriteta na vodnom području "Sava" predstavljaju radovi na povećanju efikasnosti zaštite od velikih voda područja Beograda i Mačve. Zaštita područja Beograda, koja se može postići rekonstrukcijom i dogradnjom postojećih kejskih zidova i nasipa duž Dunava, Save i najnizvodnijeg dela Topčiderske reke, predstavlja istovremeno prvi prioritet za celu Srbiju, s obzirom na značaj i vrednost branjenog područja. Zaštitu Mačve od plavljenja obezbedila bi rekonstrukcija postojećih nasipa na desnoj obali Save (dužine oko 32 km) i izgradnja novog nasipa na desnoj obali Drine od Badovinaca do Lipničkog Šora. U prvi prioritet mogu se svrstati i radovi na sanaciji ruševnih obala Drine, u cilju zaštite ugroženih objekata. Realizaciju ostalih predloženih radova dinamički treba prilagođavati ekonomskim i drugim uslovima, težeći pritom da prioritet imaju objekti kojima se brane dobra od najveće vrednosti.

Na vodnom području "Morava", iz veoma heterogene hidrografske mreže, topografskih karakteristika i aktuelnog stanja objekata za zaštitu od poplava i uređenje vodotoka, proističe u narednom periodu potreba za velikim obimom radova na uređenju manjih vodotoka, prvenstveno u cilju zaštite od poplava. Ovi radovi su uglavnom koncentrisani na teritoriji Kosmeta (deo sliva Ibra, Binačke Morave i Belog Drima), a služe prvenstveno za zaštitu poljoprivrednog zemljišta, te im stepen zaštite i prioritet realizacije u tretiranom periodu do 2020. godine nisu visoki. U prioritetne radove i na ovom vodnom području spada zaštita gradova: Ćuprije (od Velike Morave i Ravanice), Niša (kompletiranje regulacije Nišave kroz grad izgradnjom obostranih kejskih zidova), Peći (od Pećke Bistrice i bujice Čakalica), Prizrena (od Prizrenske Bistrice), Kosovske Mitrovice (od Ibra i Ljušte). Gnjilana (od Stanišorke i Dobruše) i Vitine (Binačka Morava). Drugi rang prioriteta imaju radovi čija je svrha kompletiranje zaštitnih sistema za odbranu od poplava (rekonstrukcijom i dogradnjom objekata) u slivovima Velike, Južne i Zapadne Morave. U treći prioritet spadaju, u najvećoj meri već pomenuti radovi na Kosmetu, kojima se uglavnom obezbeđuje zaštita poljoprivrednog zemljišta. I ovde, međutim, treba naglasiti da je izmena prioriteta moguća, ukoliko postoje posebni razlozi i uslovi za to.

Prioritet, odnosno redosled izgradnje akumulacija i retenzija koje se mogu koristiti u sistemima za zaštitu od poplava će se definisati prema redosledu realizacije višenamenskih vodoprivrednih sistema u kojima akumulacije predstavljaju ključne objekte sistema. Predviđeno je da se u narednom periodu izgrade 33 akumulacije, koje bi se mogle koristiti u sistemima zaštite od poplava. Postoje i mogućnosti za formiranje tzv. "nužnih" nizinskih retenzija u priobaljima Dunava, Tise i Save i drugih vodotoka. Utvrđivanje lokacija i drugih karakteristika nužnih retenzija sprovešće se u okviru izrade vodoprivrednih osnova pojedinih vodnih područja.

 

Tabela 3.1.2: Predviđeni objekti i radovi za zaštitu od poplava i uređenje vodotoka do 2021. godine

R. br.	Vodotok	Rekonstrukcija nasipa i kejskih zidova				Izgradnja novih nasipa i kejskih zidova				Radovi na uređenju korita				Prioritet
		leva obala (km)		desna obala (km)		leva obala (km)		desna obala (km)		minor i major (km)		minor (km)
(1)	(2)	(3)		(4)		(5)		(6)		(7)		(8)		(9)
	V.P. "Dunav" ukupno	148,5		145,3		20,6		26,4		161,6		57,7
1.	Dunav	11,5		17,6		6,8		18,8				30,0**		1,2
2.	Tisa	13,8		15,0				7,6				3,0*		1,2,3
3.	Vodotoci u Bačkoj									37,2				2
4.	Tamiš	17,6		15,3										1,2
5.	Vodotoci u Banatu	91,4		83,2		13,8*						18,2		2
6.	Desne male pritoke Dunava									58,5				2,3
7.	Timok sa pritokama	14,2		14,2						65,9		6,5		1,2,3
	V.P. "Sava" ukupno	17,8		78,0		42,8		41,5		106,2		38,2
1.	Sava	13,3		66,3		22,5						5,0**		1,2
2.	Desne male pritoke Save	4,5		4,5						42,2				2,3
3.	Kolubara sa pritokama					20,3		11,3		64,0				1,2,3
4.	Drina			7,2				30,2				20,0		1,2,3
5.	Desne pritoke Drine											13,2		2
	V.P. "Morava" ukupno	30,0		52,6		30,2		80,8		287,3		51,6
1.	Velika Morava	2,2		15,6				7,0				2,0		1,2
2.	Leve pritoke Velike Morave	18,8		13,5		9,5		9,5		2,0				1,2
3.	Desne pritoke V. Morave									4,7		4,0		1,2
4.	Južna Morava							29,2				20,5		2,3
5.	Pritoke Južne Morave	6,0		6,0		6,8		6,5		7,0		2,2		1,2,3
6.	Bin. Morava sa pritokama									25,9		2,8		1,2,3
7.	Zapadna Morava			13,5				15,1				10,0		2,3
8.	Pritoke Z. Morave (bez Ibra)	3,0		4,0		3,0		6,0		1,5				2,3
9.	Ibar sa pritokama					10,9		7,5		117,2		5,0		1,2,3
10.	Beli Drim sa pritokama									129,0		3,1		1,2,3
11.	Nerodimka i Lepenac											4,0		2
Republika Srbija		196,3		275,9		93,6		148,7		555,1		147,5

Napomena:
* pogranični - lokalizacioni nasip
** radovi za potrebe plovidbe

 

Naglašava se da predložene vrste i prioriteti radova na uređenju korita i zaštiti od poplava duž Save i Drine podležu preispitivanju, pošto su ključni objekti za kontrolu režima velikih voda (akumulacije, retenzije) locirani van granica Jugoslavije. S obzirom na ovo, neophodno je da se međudržavnim sporazumom utvrdi režim voda Save i Drine.

Pored neregulisanih vodotoka potrebno je uspostaviti zaštitne pojaseve u kojima se ograničavaju aktivnosti u cilju sprečavanja poplava i zaštite kvaliteta voda (sečenje šume, deponovanje otpadnih materijala, vađenje šljunka i sl.).

Kod regulisanih vodotoka, "vodno zemljište" koje pripada društvu, svi objekti, oprema, vegetacija, životinje i slično treba da budu u nadležnosti javnih organizacija na vodama.

Na kraju treba još jednom naglasiti da ni budući, kao ni već izvršeni investicioni zahvati u domenu zaštite od poplava i uređenja vodotoka, nisu garancija efikasne funkcije ovih sistema bez adekvatnog održavanja.

Za sve nove akumulacije i retenzije potrebno je predvideti plansko korišćenje u odbrani od poplava. Ovo treba regulisati kroz posebne planove za upravljanje vodnim režimom za teritoriju Republike i vodna područja. Neophodnost izrade pomenutih planova proizilazi i iz činjenice da se pri neplanskom korišćenju akumulacija mogu ostvariti čak i nepovoljniji hidrološki režimi tokova nizvodno od akumulacije. Na primer, naglo pražnjenje akumulacija može da izazove takvu koincidenciju proticaja na reci na kojoj je izgrađena akumulacija sa proticajem na recipijentu (ili nizvodno pritoci), pri kojoj sumarni koincidentni proticaj može da bude daleko veći od proticaja koji se ostvaruje u uslovima bez akumulacije. Treba, takođe, imati u vidu i činjenicu da je brzina propagacije poplavnog talasa kroz akumulaciju znatno veća od brzine propagacije talasa kroz prirodno korito. Sa gledišta zaštite od poplava priobalnog pojasa u akumulacionom prostoru treba uzeti u obzir i promenjene uslove za formiranje leda i talasa, a za sektor vodotoka nizvodno od akumulacije od značaja je režim ispuštanja vode iz akumulacija, posebno sa gledišta transporta nanosa, deformacije korita i zaštite biocenoze. U svakom slučaju, plan za upravljanje vodnim režimom bi trebalo da uzme u obzir i povoljne, ali i moguće nepovoljne uticaje svih akumulacija i retenzija na sisteme zaštite od poplava, uređenja i korišćenja vodotoka. Nužnost ovakvog pristupa pri izradi plana za upravljanje vodnim režimom proizilazi i iz činjenice da će se u narednom periodu, zbog sve veće potrebe za akumuliranjem vode, sve teže obezbeđivati tzv. "neprikosnoven", tj. stalno rezervisan prazan akumulacioni prostor za prihvatanje talasa velikih voda.

Kod izrade Programa i Planova za odbranu od poplava prioriteti i nivoi treba da budu određeni na bazi dobara koja se brane i dostignutog postojećeg stepena odbrane.

3.2. Erozija, bujice i rečni nanos

Strategija antierozionog uređenja teritorije Srbije sa aspekta vodoprivrede

Erozijom zemljišta je ugroženo više privrednih grana i oblasti: vodoprivreda, poljoprivreda, šumarstvo, saobraćaj i komunalna infrastruktura i dr. U svakoj od ovih oblasti preduzimaju se pojedine mere zaštite od erozije, naročito u slučaju većeg stepena ugroženosti konkretnog lokaliteta. Takav parcijalni pristup zaštiti od erozije u nekim slučajevima je neminovan i opravdan, pogotovu kada je neophodno urgentno rešavanje problema. Međutim, sasvim je izvesno da bi mnogo efikasniji i racionalniji bio integralni pristup antierozionom uređenju cele teritorije Srbije. U sklopu takvog integralnog koncepta, treba jasno sagledati potrebe i interese vodoprivrede.

Pri razmatranju antierozionih radova u budućem periodu, treba imati u vidu iskustva iz prošlosti. U tom kontekstu postoje i neki pozitivni efekti socijalnih i demografskih procesa na stanje erozije. Naime, migracija seoskog stanovništva iz pasivnih krajeva (koja su najčešće i eroziona područja) imala je vrlo značajan efekat na smanjenje intenziteta erozionih procesa. Smanjenje agrarnog pritiska i stočnog fonda doprinelo je spontanom smirivanju erozionih procesa i revitalizaciji vegetacionog pokrivača. Ukoliko bi se ovi demografski i društveno-ekonomski trendovi nastavili u budućnosti, to bi uticalo i na smanjenje obima antierozionih radova.

U okviru Prostornog plana Republike Srbije, predviđena je i promena namene pojedinih delova teritorija. Sa aspekata erozije zemljišta, od posebnog je značaja planirano pretvaranje niskoproduktivnih i degradiranih poljoprivrednih površina u šumske komplekse. Pošumljavanjem ovih površina, ostvario bi se značajan antierozioni efekat. Zbog toga je neophodno usklađivanje budućih radova na antierozionom uređenju teritorije Srbije sa Prostornim planom. U tom smislu, na Karti antierozionih mera na šumskim površinama, datoj u Plansko-analitičkoj dokumentaciji, prikazani su postojeći i potencijalni šumski kompleksi.

Potrebno je izvršiti saniranje i dovođenje u ispravno funkcionalno stanje, kao i izvršiti revitalizaciju radova i objekata koji služe za zaštitu od erozija i bujica. Treba uspostaviti zaštitne pojaseve na bujičnim tokovima u kojima se ograničavaju aktivnosti u cilju očuvanja funkcionalnosti protivbujičnih mera i radi sprečavanja zagađivanja voda.

U sklopu antierozionog uređenja teritorije Srbije, osnovni interes vodoprivrede se sastoji u zaštiti vodoprivrednih objekata od nanosa. Zbog toga se, pri razmatranju antierozionih mera za potrebe vodoprivrede, mora voditi računa, s jedne strane, o stepenu ugroženosti pojedinih objekata, a s druge strane, o stepenu osetljivosti objekata na zasipanje nanosom. Stepen ugroženosti objekata od nanosa zavisi od količine nanosa koja pristiže do objekta, odnosno, od veličine slivnog područja i stanja erozionih procesa. Stepen osetljivosti pojedinih objekata na zasipanje nanosom zavisi od toga koliko nanos ugrožava osnovnu funkciju objekata kao i od činjenice da li su nanosne naslage privremenog karaktera (kao u regulisanom rečnom koritu), ili stalnog karaktera (u akumulacionom basenu).

Kada se razmatra osetljivost pojedinih vodoprivrednih objekata na zasipanje nanosom, mora se imati u vidu da ovaj fenomen, pored mehaničkog aspekta (gubitak korisnog prostora akumulacije), ima i hemijski i biološki aspekt. Hemijski i biološki aspekti nanosa proizilaze iz činjenice da se prilikom spiranja tla sa rečnih slivova u rečne tokove i akumulacije unose razni he-mijski elementi, koji su se nalazili na erodiranom području. Ovi elementi mogu izazvati određene hemijske i biološke reakcije, koje mogu imati značajan uticaj na kvalitet voda u vodotocima i akumulacijama. Otuda proizilazi potreba da se problematika erozije i nanosa tretira i sa hemijskog i biološkog aspekta. To je posebno važno u slučaju akumulacija za vodosnabdevanje stanovništva.

Pri planiranju antierozionih radova za potrebe vodoprivrede, vrlo je važno voditi računa kako o prostoru, tako i o vremenu. Sa tog aspekta, od posebnog je značaja sinhronizovanje aktivnosti na izgradnji vodoprivrednih objekata i antierozionom uređenju. Kao što je poznato, izgradnja većih vodoprivrednih objekata (na primer visokih brana) dugo traje. S druge strane, biološke mere zaštite od erozije (pre svega, pošumljavanje) zahtevaju takođe dosta vremena da bi se manifestovao njihov efekat. Zbog toga je neophodno usklađivanje dinamike izgradnje vodoprivrednih objekata sa dinamikom realizacije antierozionih radova.

Koncept Prostornog plana Republike Srbije vodi računa o prioritetima pojedinih privrednih grana. U tom smislu, predviđena je rezervacija pojedinih prostornih celina za potrebe vodoprivrede. To se posebno odnosi na slučaj izgradnje većih akumulacija. Imajući u vidu dugoročni karakter bioloških radova na zaštiti od erozije, neophodno je da se sa ovim radovima počne odmah po usvajanju Prostornog plana. Drugim rečima, kada se neki prostorni kompleks, kroz planska dokumenta, rezerviše za potrebe vodoprivrede, potrebno je odmah započeti sa izvođenjem bioloških mera zaštite od erozije.

Definisanje kriterijuma za izbor prioriteta antierozionih radova na zaštiti vodoprivrednih objekata

Pri razmatranju kriterijuma za izbor prioriteta antierozionih radova na zaštiti vodoprivrednih objekata, treba imati u vidu sledeće činjenice:

1) značaj objekata za vodoprivredu Srbije,

2) stepen ugroženosti objekata od nanosa,

3) stepen osetljivosti funkcije objekata na zasipanje nanosom, i

4) starost objekata (za postojeće objekte - planirano vreme izgradnje objekata za buduće objekte).

Principijelna valorizacija pojedinih vodoprivrednih objekata i prioriteta njihove zaštite može se rezimirati sledećim stavovima:

1) Po vodoprivrednom značaju i stepenu osetljivosti funkcije na zasipanje nanosom, apsolutni prioritet imaju akumulacije. Na drugom mestu su vodozahvati za vodosnabdevanje i za veće melioracione sisteme. Na trećem mestu su regulisana rečna korita, naročito u naseljenim zonama.

2) Izbor prioriteta zaštite pojedinih akumulacija zavisi od uloge akumulacije u vodoprivrednom sistemu Srbije, kao i od stepena ugroženosti od zasipanja nanosom. Po značaju za vodoprivredu Srbije u prvom planu su postojeće (ili u izgradnji) velike akumulacije za vodosnabdevanje.

Što se ugroženosti akumulacija od zasipanja nanosom tiče, ona zavisi, s jedne strane, od prirodnih uslova u slivu, a s druge strane, od vodoprivrednih karakteristika akumulacija (namena akumulacija, značaj u vodoprivrednom sistemu Srbije, veličina basena i stepen izravnanja voda i dr.).

Sa aspekta zasipanja nanosom, najugroženije bi bile akumulacije u slivovima Belog Drima, Ibra, i Zapadne Morave. Ovo je okolnost o kojoj se mora voditi računa prilikom definitivnog opredeljenja za izgradnju budućih akumulacija (bilo u smislu traženja alternativnih lokacija, bilo u smislu blagovremenog preduzimanja antierozionih mera u slivovima izabranih akumulacija.

Prikaz osnovnih mera ukupnog antierozionog uređenja i procena moguće realizacije u razmatranom periodu

Antieroziono uređenje obuhvata radove i mere za zaštitu od erozije i bujica i kontrolu nanosa na razmatranom prostoru. Ovi radovi i mere mogu se razvrstati na:

1) biološke mere (pošumljavanje, melioracije šuma, melioracije pašnjaka i livada i zatravljivanje);

2) biotehničke mere (izgradnja zidova protiv spiranja, konturnih rovova, gradona, terasa i dr.);

3) tehničke mere (bujičarske zidane pregrade, rustikalne pregrade i dr.);

4) administrativne antierozione mere (propisi kojima se regulišu obaveze korisnika da antieroziono gazduju posedom).

Obezbeđenje najpovoljnijih i najcelishodnijih tehničkih, ekonomskih i ekoloških rešenja antierozionog uređenja jednog područja sastoji se u optimalnoj kombinaciji bioloških, biotehničkih i tehničkih radova, uz adekvatnu primenu mera za zaštitu životne sredine i administrativnih antierozionih mera. Primena pojedinih kategorija antierozionih mera zavisi od konkretnih uslova posmatranog lokaliteta - geomorfoloških, geoloških i pedoloških uslova terena, stanja vegetacije, meteoroloških i hidroloških faktora i dr.

Kada je reč o zaštiti od bujica, pristup ovoj problematici zavisi od veličine vodotoka. U slučaju većih bujičnih tokova, zaštita od voda se postiže klasičnim merama uređenja vodotoka i odbrane od poplava. Otuda su svi veći bujični vodotoci obuhvaćeni u poglavlju 3.1. Uređenje vodotoka i zaštita od poplava.

U slučaju manjih bujičnih tokova, mere uređenja ovih vodotoka se tretiraju u sklopu kompleksnog antierozionog uređenja slivova.

Pri planiranju antierozionih radova u bliskoj budućnosti mora se imati u vidu aktuelna ekonomska situacija u našoj zemlji. Zbog toga je neophodna realnost u proceni mogućeg obima radova na zaštiti od erozije i bujica. S druge strane, poznato je da troškovi antierozionog uređenja predstavljaju relativno mali deo ukupnih investicija u vodoprivredne objekte. Prema tome, dinamika realizacije potrebnih antierozionih radova mora pratiti dinamiku finansiranja i izgradnje planiranih vodoprivrednih objekata.

Prilikom procene mogućnosti realizacije antierozionih radova uzeti u obzir dosadašnje trendove realizacije antierozionih radova, realizaciju drugih vodoprivrednih objekata i razvoj društva u celini.

Na osnovu kvantitativnog prikaza izvršenih antierozionih i bujičarskih radova na području Srbije konstatovano je da je u periodu 1961-1988. godine prosečan godišnji obim radova po kategorijama bio sledeći: pošumljavanje 1.200 ha/god.; melioracije šuma 300 ha/god.; melioracije pašnjaka i livada 1.250 ha/god; biotehnički radovi (zidovi, rovovi i terase) 500 km/god.; tehnički radovi (bujičarske pregrade) 17.000 m3/god.

Ukupni radovi i mere za sanaciju erozionih procesa u Republici Srbiji dati su u tabeli 3.2.1.

 

Tabela 3.2.1 Tabelarni pregled potrebnih radova za sanaciju erozije u Srbiji

Slivno područje	Površina sliva		Kateg. bujič.		Koefic. erozije		Za sanaciju erozionih procesa potrebno radova
							zidarski radovi				biološki radovi
							specifični		ukupni		specifični		ukupni
	(km2)				Z		(m3)		(m3)		(ha)		(ha)
(1)	(2)		(3)		(4)		(5)		(6)		(7)		(8)
Južna Morava	14.653		III		0,487		78,6		1.151.694		9,6		140.581
Zapadna Morava	15.465		III		0,529		86,9		1.343.812		10,4		160.553
Velika Morava	6.810		III		0,404		62,6		426.464		8,1		54.978
Ukupno B. Drim i pritoke	4.754		III		0,488		78,8		374.760		9,6		45.714
Pčinja	1.247		II		0,712		124,9		155.747		14,0		17.428
Lepenac	695		III		0,551		91,4		63.516		10,8		7.512
VP "MORAVA"	43.624		III		0,529		87,2		3.515.994		10,41		426.766
Kolubara	3.619		III		0,444		70,2		253.910		8,8		31.815
Drina	6.110		III		0,547		90,6		553.553		10,7		65.579
Posavina	5.452		IV		0,250		34,8		189.707		5,4		29.480
VP "SAVA"	15.181		III		0,414		65,2		997.170		8,31		126.874
Timok	4.510		III		0,433		68,0		306.695		8,6		38.723
Mlava	1.886		IV		0,355		53,4		100.655		7,2		13.559
Pek	1.233		III		0,436		68,6		84.595		8,6		10.658
Porečka reka	524		III		0,515		84,1		44.025		10,1		5.296
Podunavlje	21.403		IV		0,275		39,2		838.517		5,8		124.752
VP "DUNAV"	29.556		IV		0,403		62,7		1.374.487		8,07		192.987
Ukupno Srbija	88.361		III		0,440		66,6		5.887.650		8,4		746.628

U tabeli su prikazani radovi sumarno za važne slivne celine i po vodnim područjima. U navedene količine radova uključeni su i radovi koji su potrebni za AE zaštitu akumulacija, kako budućih tako i postojećih. Navedene količine AE radova su dovoljne za sanaciju erozionih procesa na nivo slabe i vrlo slabe erozije. Navedene količine radova neće biti moguće realizovati tokom planskog perioda Vodoprivredne osnove; međutim, predviđa se da će se u ovom periodu moći realizovati oko 30% ukupno navedenih radova u tabeli 3.2.1. Većina ovih radova će biti prvenstveno izvedena u sklopu izgradnje sistema AE zaštite akumulacija, ali će deo radova biti izveden i na drugim površinama, a u skladu sa potrebama i finansijskim mogućnostima.

Značajne količine nanosa dospevaju i sa poljoprivrednih površina, pa se pored prevođenja određenih poljoprivrednih zemljišta u šumska zemljišta, predviđa i preduzimanje AE mera na poljoprivrednim površinama, kako bi se smanjile količine nanosa koje dospevaju u vodotoke.

Procena potrebnog obima antierozionih radova u slivovima postojećih i budućih akumulacija koje imaju vremenski prioritet zaštite

U vodoprivrednom sistemu Srbije postoji 29 velikih akumulacija (sa zapreminom većom od 10 miliona m3) i preko 100 malih akumulacija. Sve ove akumulacije su u manjoj ili većoj meri ugrožene od zasipanja nanosom. Međutim, s obzirom na vrlo veliki obim radova, potreban za antieroziono uređenje svih pomenutih akumulacija, neophodna je njihova selekcija po stepenu značaja za vodoprivredu Srbije. Na taj način se mogu definisati vremenski prioriteti zaštite pojedinih akumulacija.

Na osnovu kompleksnog sagledavanja značaja pojedinih akumulacija u okviru rešenja datog Vodoprivrednom osnovom, izdvojeno je 12 postojećih akumulacija, koje bi imale vremenski prioritet antierozione zaštite. Ove akumulacije su prikazane u tabeli 3.2.2.

Što se tiče budućih akumulacija, u VOS-u je usvojen plan izgradnje objekata koji bi se realizovali do 2021. godine. Ove akumulacije bi imale vremenski prioritet zaštite od zasipanja nanosom. S obzirom na karakter i efekat antierozionih radova, slivovi budućih akumulacija bi morali biti obuhvaćeni ovim radovima još pre početka izgradnje brana. U tabeli 3.2.3 su prikazane akumulacije sa prioritetom izgradnje u slivovima Južne, Zapadne i Velike Morave, Drine, Kolubare, Mlave, Peka, Lepenca, Belog Drima, Timoka i Pčinje. Ovim spiskom je obuhvaćeno 33 akumulacija.

U okviru izrade VOS-a, moguća je samo gruba procena potrebnog obima antierozionih radova. Ova procena se može izvršiti na osnovu standardnih kriterijuma koji se primenjuju u bujičarskoj praksi i koji se baziraju na korelaciju obima antierozionih radova i stepena ugroženosti područja erozijom. S obzirom da je za sve slivove postojećih i budućih akumulacija izvršena kategorizacija erozije, moguće je sagledati potreban obim antierozionih radova. Prikaz potrebnog obima bioloških (pošumljavanje, melioracije livada i pašnjaka) i građevinskih radova (u bujičnim vodotocima) u svim slivovima postojećih i budućih akumulacija koje imaju prioritet u zaštiti od erozije dat je tabelama 3.2.2 i 3.2.3.

 

Tabela 3.2.2: Potreban obim antierozionih radova za zaštitu akumulacija, postojeće akumulacije

Ime akumulacije	Sliv	Površina sliva (km2)		Za uređenje potrebno radova
				građevinski				biološki
				specifično (m3/km2)		ukupno (m3)		specifično (ha/km2)		ukupno (ha)
(1)	(2)	(3)		(4)		(5)		(6)		(7)
Vrutci	Zapadna Morava	138,59		96,1		13.324		15,5		2.155
Gruža	Zapadna Morava	269,49		102,9		27.721		11,9		3.206
Ćelije	Zapadna Morava	605,69		108,2		65.540		12,4		7.511
Barje	Južna Morava	239,97		74,8		17.942		9,2		2.215
Zavoj	Nišava	567,63		63,5		36.057		8,2		4.631
Bovan	Južna Morava	521,91		66,3		34.606		8,4		4.397
Grlište	Timok	177,85		70,8		12.584		13,3		2.369
Gazivode	Ibar	966,78		88,7		85.705		10,5		10.198
Radonjić	Beli Drim	34,00		53,1		1.807		15,0		511
Selova	Toplica	309,25		97,3		30.078		11,4		3.514
Stuborovni	Kolubara	110,33		106,9		11.790		16,5		1.819
Prvonek	Južna Morava	83,64		85,6		7.160		14,6		1.223

 

Tabela 3.2.3: Buduće akumulacije

Redni broj	Sliv	Profil	Vodotok	Površina (km2)		Orjentacioni obim radova
						građevinski				biološki
						specifični (m3)		ukupni (103 m3)		specifični (ha)		ukupni (103ha)
(1)		(2)		(3)		(4)		(5)		(6)		(7)
1	Južna Morava	Binač	Golema reka	72		127,5		9,2		14,2		1,0
2		Kremenata	Kremenata	56		93,4		5,2		11,0		0,6
3		Končulj	Binačka Morava	1 632		125,4		204,7		14,0		22,9
4		Ključ	Šumanka	110		65,6		7,2		8,4		0,9
5		Svođe	Vlasina	349		72,3		25,2		9,0		3,1
6		Odorovci	Jerma	665		85,2		56,7		10,2		6,8
7		Zebice	Velika Kosanica	92		108,5		10,0		12,4		1,1
8	Zapadna Morava	Seča Reka	Skrapež	97		78,0		7,6		9,5		0,9
9		Rokci	Nošnica	180		97,3		17,5		11,4		2,0
10		Orlovača	Rzav	290		93,6		27,2		11,0		3,2
11		Roge	Rzav	424		85,0		36,0		10,2		4,3
12		Arilje	Rzav	564		83,7		47,2		10,1		5,7
13		Dobroševac	Drenica	348		72,6		28,2		9,0		3,5
14		Ribarići	Ibar	850		49,9		42,5		6,9		5,8
15		Vučiniće	Ljudska reka	180		97,5		17,6		11,4		2,0
16		Preprana	Studenica	371		97,4		36,1		11,4		4,2
17		Bela Stena	Lopatnica	80		105,6		8,4		12,1		1,0
18	Velika Morava	Zabrege	Crnica	70		65,2		4,6		8,3		0,6
19		Beljanica	Resava	120		101,4		12,2		11,8		1,4
20	Drina	Brodarevo	Lim	2 762		103,2		285,1		11,9		32,9
21		Klak	Uvac	1.420		86,3		122,5		10,3		14,7
22		Tegare	Drina	1.020		81,7		83,3		9,9		10,0
23		Dubravica	Drina	375		81,8		30,7		9,9		3,7
24		Gornja Ljuboviđa	Ljuboviđa	72		106,7		7,7		12,3		0,9
25	Kolubara	Struganik	Ribnica	102		99,9		10,2		11,6		1,2
26	Beli Drim	Mova	Klina	239		79,2		18,9		9,7		2,3
27	Mlava	Vitman	Mlava	702		63,4		44,5		8,1		5,7
28	Pek	Kučevo	Bukovska reka	67		44,5		3,0		11,0		0,7
29	Timok	Okolište	Okoliška reka	44		58,5		2,6		12,2		0,5
30		Žukovac	Aldinačka reka	77		108,6		8,4		12,4		1,0
31		Bogovina	Crni Timok	359		55,8		20,0		7,4		2,7
32	Lepenac	Slatina	Lepanac	250		101,1		25,3		11,7		2,9
33	Pčinja	Prohor Pčinjski	Pčinja	542		170,1		92,2		18,2		9,9

Iz tabele 3.2.3 se može zaključiti da ukupni obim građevinskih radova za sve akumulacije iznosi oko 1.700.000 m3 (340.000 m3 za postojeće i 1.350.000 m3 za buduće akumulacije). Što se tiče bioloških radova, njihov ukupni obim je oko 200.000 ha (43.000 ha za postojeće i 161.000 ha za buduće akumulacije). Ove cifre se mogu uporediti sa prosečnom dinamikom izvođenja antierozionih radova na teritoriji Srbije, u periodu 1961-1988. godine. S obzirom da je prosečan godišnji obim građevinskih radova (bujičarske pregrade i zidići na padinama) bio oko 40.000 m3, to znači da bi za realizaciju planiranih građevinskih radova za zaštitu prioritetnih akumulacija bilo potrebno oko 40 godina. Što se tiče bioloških radova (pošumljavanja, melioracija šuma i melioracije livada i pašnjaka), s obzirom na prosečnu dinamiku iz prethodnog perioda od 3.000 ha godišnje, za realizaciju planiranih radova za zaštitu akumulacija iz tabele 3.3.2 bi bilo potrebno oko 70 godina. Može se zaključiti da bi, sa dosadašnjom prosečnom dinamikom antierozionih radova, isuviše dugo trajali radovi na zaštiti postojećih i budućih akumulacija. To znači da bi zasipanje akumulacija nanosom bilo značajno, što bi ugrozilo njihovu funkciju i smanjilo planirani vek trajanja. Zbog toga je neophodno da se u budućem periodu ubrza dinamika izvođenja antierozionih radova u slivovima postojećih i budućih akumulacija. Pri tome treba imati u vidu planiranu promenu namene degradiranih poljoprivrednih površina u šumske komplekse.

Stvarni godišnji obim antierozionih radova za zaštitu vodoprivrednih objekata u budućem periodu zavisiće od dinamike realizacije prioriteta i redosleda izvođenja pojedinih vodoprivrednih objekata. Na osnovu konkretnih projekata antierozionog uređenja, biće moguće mnogo preciznije determinisati obim i dinamiku ovih radova. U sklopu bioloških radova, treba računati i na pošumljavanja nezavisno od potreba vodoprivrede (kao što je predviđeno Prostornim planom), što će smanjiti fizički i finansij-ski obim antierozionih radova za zaštitu vodoprivrednih objekata.

Što se tiče posebnog obima antierozionih i bujičarskih radova za zaštitu naseljenih zona, do sada je u našoj vodoprivredi bila praksa da se ovi radovi obuhvataju u sklopu kompleksnog uređe-nja vodotoka (čijem slivu pripadaju). Pri regulaciji donjih tokova većih bujičnih vodotoka, uporedo su izvođeni antierozioni i bujičarski radovi u slivovima (čije je učešće u ukupnim investicijama po pravilu marginalno u odnosu na troškove regulacije rečnog korita). Drugim rečima, najveći deo radova na uređenju većih bujičnih vodotoka u naseljenim zonama se registruje u okviru hidrotehničkih radova na zaštiti od poplava.

Zaštita od fluvijalne i eolske erozije

Fluvijalna erozija predstavlja jednu komponentu kompleksnih rečnih procesa, koji se odigravaju pod uticajem prirodnih i antropogenih faktora. Otuda je logično da se zaštita od fluvijalne erozije tretira u okviru uređenja vodotoka. Kontrola fluvijalne erozije ima dvostruki efekat: sprečavanjem bočne erozije korita postiže se, s jedne strane, zaštita obala i priobalja, a s druge strane, zaustavlja se ulaz materijala iz ruševnih obala u rečno korito i time onemogućava formiranje nanosnih naslaga, koje sma-njuje propusnu moć korita. Zaštita od erozije obala je vrlo značajna, kako u slučaju poljoprivredne namene priobalja (sprečavanje gubitka zemljišta), tako i u slučaju kada se u priobalju nalaze industrijski ili stambeni objekti i saobraćajna infrastruktura.

U okviru antropogenih faktora fluvijalne erozije, posebno treba ukazati na problem nekontrolisane eksploatacije materijala iz rečnog korita. Bagerovanje većeg obima na nepovoljnim lokacijama narušava morfološku ravnotežu vodotoka i dovodi do velikih deformacija korita i obala. Na primeru Južne Morave je konstatovana interakcija bagerovanja i fluvijalne erozije. S jedne strane, na potezima ruševnih obala se formiraju nanosne naslage i sprudovi, koji su vrlo primamljivi za eksploataciju; međutim, s druge strane, bagerovanje sa ovih lokacija pojačava prirodnu tendenciju fluvijalne erozije. Sa aspekta eksploatacije materijala, ovaj proces nije nepovoljan, jer omogućava permanentno obnavljanje nanosnih zaliha. Međutim, sa aspekta stabilizacije rečnog korita i zaštite obala i priobalja, interakcija bagerovanja i fluvijalne erozije je vrlo nepovoljna. Otuda je neophodno da se eksploatacija materijala iz rečnog korita vrši samo na onim potezima gde neće izazvati proces fluvijalne erozije. Ovom Vodoprivrednom osnovom se precizira da se eksploatacija šljunka i peska iz rečnih korita ne sme obavljati bez odgovarajućih projekata koji bi tačno utvrdili način eksploatacije materijala i mere koje se moraju preduzeti da bi se rečni tokovi zadržali u neophodnom stabilnom stanju.

S obzirom na povezanost problema fluvijalne erozije i eksploatacije materijala iz rečnog korita, neophodan je adekvatni pristup ovoj problematici. Takav pristup se podrazumeva kod primene koncepta "sediment menagement", koji obuhvata genezu, transport i korišćenje nanosa. Otuda je neophodno da ubuduće sve studije i projekti uređenja vodotoka obuhvate i aspekt upravljanja nanosom.

Što se tiče eolske erozije, mere zaštite od ovog fenomena (vetrozaštitni i poljozaštitni pojasevi i agrotehničke mere) spadaju u domen poljoprivrede i šumarstva. Međutim, zaštita od eolske erozije može biti i u interesu vodoprivrede, u slučaju kada se u blizini područja intenzivne erozije vetrom nalaze vodoprivredni objekti (akumulacije, regulisana rečna korita, irigacioni kanali i dr.). Pri tome treba istaći činjenicu da se na teritoriji Vojvodine, gde je problem eolske erozije najizraženiji, nalazi i značajna vodoprivredna infrastruktura (rečni tokovi, kanalska mreža, akumulacije itd.). To znači da na području Vojvodine postoji neosporan interes vodoprivrede za učešćem u zaštiti od eolske erozije. U tom okviru, zadatak vodoprivrede bi se sastojao u determi-nisanju svih vodoprivrednih objekata koji mogu biti ugroženi eolskom erozijim, kao i u razradi koncepcije njihove zaštite.

U vezi sa eolskom erozijom treba istaći da, osim područja Vojvodine, na teritoriji Srbije postoje još neki potencijalno ugroženi regioni. U takve spada i područje Mačve, koje ima geomorfološke i meteorološke predispozicije za razvoj eolske erozije. S obzirom da se na ovom području planira izgradnja velikog melioracionog sistema, sa razvijenom vodoprivrednom infrastruktu-rom, očigledno je da će zaštita od eolske erozije u budućnosti biti od neposrednog interesa za vodoprivredu.

Uvodi se mera antierozionog gazdovanja šumama, postojećim i budućim, u cilju sprečavanja erozionih procesa, posebno na izrazito ugroženim delovima Republike Srbije.

Detaljnija reonizacija stepena antierozione zaštite šuma izvršiće se u vodoprivrednim osnovama vodnih područja i preko posebnih programa za realizaciju ovih radova.

Mere propisane tom reonizacijom moraju se ugraditi u šumsko-privredne osnove.

3.3. Odvodnjavanje

Potrebe za odvodnjavanjem

Odvodnjavanje potencijalno plodnih slabo dreniranih zemljišta uslov je za poboljšanje strukture iskorišćavanja površina u svrhe proširenja i povećanja poljoprivredne proizvodnje.

Da bi se to postiglo na takvim površinama neuređenog vodnog režima, nastalog prevlaživanjem, potrebno je sprovesti odgovarajuća rešenja poznata u praksi odvodnjavanja, zavisno od porekla suvišne vode i stepena prevlaženosti zemljišta.

Stepen ugroženosti zemljišta prevlaživanjem izražen kroz drenažne klase, predstavlja polazni i meritorni pokazatelj, usvojen za ocenu o potrebama odvodnjavanja, jer odražava stanje prirodne dreniranosti zemljišta i uticaj voda različitog porekla u tom procesu.

Zavisno od toga, sagledavaju se potrebne mere rešenja odvodnjavanja za nova buduća rešenja odvodnjavanja, respektujući pri tom postojeće stanje izgrađenih sistema i njihove različite efekte.

Evidentirani podaci o postojećem stanju odvodnjavanja i površinama, uporedo su prikazani sa projekcijom budućeg stanja i razvoja kome treba težiti kroz realizaciju za 2021. godinu. Razvoj u ovoj oblasti po pravilu treba da prethodi radovima na izgradnji sistema za navodnjavanje. U slučajevima korišćenja kanala za odvodnjavanje poljoprivrednih površina i za prihvatanje i odvođenje upotrebljenih voda u industrijske, komunalne i druge slične svrhe, neophodno je uspostavljanje kriterijuma o režimu i kvalitetu vode u kanalskoj mreži, da bi se sprečili sekundarni negativni efekti na zemljište i biljke.

Uzroci i način prevlaživanja

Prevlaživanje zemljišta dejstvom suvišnih voda pretežno je prisutno u nizijama u različitom obimu u svim slivnim područjima Srbije. Ova pojava je prisutna na površinama bez sistema za odvodnjavanje i u različitom stepenu na površinama gde postoje nedovoljno funkcionalni i slabo održavani sistemi.

Na delovima površina relativno ravnih platoa i u brežuljkasto-brdskim reonima prevlaživanje nastaje pretežno u proleće uticajem površinskih voda od padavina i spoljnih voda sa viših reljefskih oblika.

Projekcija razvoja

U tabeli 3.3.1, prikazana je projekcija razvoja odvodnjavanja za period 1996-2021. godine.

Tabela 3.3.1: Projekcija razvoja odvodnjavanja

(ha)

Naziv	Površine za drenažu
	I		II		III		IV
	bruto	neto	bruto	neto	bruto	neto	bruto	neto
(1)	(2)	(3)	(4)	(5)	(6)	(7)	(8)	(9)
Gornji Dunav	303.247	272.920	128.218	115.400	207.555	72.640	674.625	67.460
Donji Dunav	9.380	8.440	23.570	21.210	10.400	4.160	11.100	1.100
VP "Dunav"	312.627	281.360	151.788	136.620	217.955	76.800	685.725	68.560
Srem	37.598	33.840	24.926	22.430	46.667	18.670	122.373	12.240
Podrinsko-Kolubarsko	41.975	37.780	100.675	80.540	77.000	23.100	12.600	1.260
Gornje Drinsko	-	-	-	-	2.500	1.250	-	-
VP "Sava"	79.573	71.620	125.601	102.970	126.167	43.020	134.973	13.500
Velika Morava	3.240	2.920	78.950	63.160	45.900	18.360	76.160	7.616
Južna Morava	4.230	3.810	27.990	25.190	78.270	31.310	104.470	10.450
Zapadna Morava	6.490	5.840	31.400	28.260	136.610	54.640	32.400	3.240
Ibar-Lepenac	10.810	9.730	32.600	29.340	34.600	12.110	20.840	4.170
Beli Drim	5.100	4.590	75.050	60.040	29.450	14.720	6.000	1.120
VP "Morava"	29.870	26.890	245.990	205.990	324.830	161.550	239.870	26.596
Republika Srbija	422.070	379.870	523.379	445.580	668.952	250.960	1.060.568	108.656

 

Naziv	Ukupno				Izrađena cevna drenaža do 1991.		Dalje potrebe za drenažom		Fazna proj. izgr. sist. cevne dren.
	bruto		neto
(1)	(10)		(11)		(12)		(13)		(14)
Gornji Dunav	1.313.645		528.420		37.226		491.194		85.000
Donji Dunav	54.450		34.920		3.678		31.242		16.000
VP "Dunav"	1.368.095		563.340		40.904		522.436		101.000
Srem	231.564		87.180		7.920		79.260		31.000
Podrinsko-Kolubarsko	232.250		142.680		1.315		141.365		39.000
Gornje Drinsko	2.500		1.250		-		1.250		1.250
VP "Sava"	466.314		231.110		9.235		221.875		71.250
Velika Morava	204.250		92.056		3.880		88.176		38.000
Južna Morava	214.960		70.760		340		70.420		27.000
Zapadna Morava	206.900		91.980		240		91.740		33.000
Ibar-Lepenac	98.850		55.350		-		55.350		28.000
Beli Drim	115.600		80.470		3.670		76.800		27.000
VP "Morava"	840.560		390.616		8.130		382.486		153.000
Republika Srbija	2.674.969		1.185.066		58.269		1.126.797		325.250

Odvodnjavanjem su obuhvaćene površine I-IV drenažne klase zemljišta. Neto vrednosti po klasama predstavljaju analizama procenjene eksploatacione površine u sistemima za odvodnjavanje cevnom drenažom. Neto površine I i II klase iznose oko 90% od svojih bruto površina. Izuzetak predstavlja neto površina od 60% u II drenažnoj klasi na melioracionom području Beli Drim, gde je već u znatnoj meri izgrađena cevna drenaža ili su u pitanju stari sistemi na kojima u praksi postoji odvodnjavanje i navodnjavanje. Na III klasi neto površine za odvodnjavanje obuhvataju (30-40)%. Klasom IV obuhvaćeno je 10% neto od bruto površina za cevnu drenažu koja bi se ugrađivala samo na vrlo retkim mestima u depresijama.

Buduće drenirane površine od 1.126.797 ha ili 42% predstavljaju vrednosti I-IV drenažne klase površina za odvodnjavanje kanalima i cevnom drenažom i merama za popravku zemljišta.

Projekcija izgradnje sistema za odvodnjavanje uz primenu cevne drenaže, sa kanalskom mrežom potrebne gustine, procenjena je po vremenskim periodima na osnovu iskustva u radovima na već izgrađenoj drenaži na oko 60.000 ha u Srbiji, a takođe i u Slavoniji kao i u inostranim zemljama i zemljama u razvoju.

Izbor površina po prioritetima za odvodnjavanje usklađuje se na osnovu sledećih kriterijuma:

1) izvedena zaštita od spoljnih voda, ako je potrebna,

2) već urađena i revidovana projektna dokumentacija za izgradnju sistema sa cevnom drenažom, sa noveliranim elaboratom o ekonomskoj opravdanosti projektnog rešenja odvodnjavanja,

3) sprovedena komasacija površina,

4) izgrađena kanalska mreža i infrastrukturni objekti u koje se može uklopiti projektno rešenje cevne drenaže i

5) pribavljena tehnička dokumenta o izgrađenom sistemu za navodnjavanje na površini predviđenoj za odvodnjavanje cevnom drenažom.

Rekonstrukcija sistema za odvodnjavanje za obezbeđenje navodnjavanja

U sistemima za odvodnjavanje, pored kanalske mreže, nalazi se veći broj objekata na mreži, koji svojom ulogom u zavisnosti od održavanja, omogućavaju rad sistema sa različitim stepenom efikasnosti.

Izgradnja horizontalne cevne drenaže na površinama pod sistemima sa kanalskom mrežom, predstavlja viši nivo obezbeđenosti od uticaja štetnog dejstva suvišnih voda, naročito na ravnim površinama, koje se karakterišu minimalnim oticajima površinskih voda. U takvim slučajevima, uporedo sa radovima na izgradnji cevne drenaže, postavlja se pitanje dogradnje, rekonstrukcije i usklađivanja kanalske mreže sa novonastalim zahtevima o odvođenju suvišnih voda sa parcele i ispunjenju kriterijuma o sprečavanju sekundarnih pojava kao što je salinizacija zemljišta.

S obzirom na to da radovi na izgradnji cevne drenaže u većem obimu tek predstoje na zemljištima podložnim pre-vlaživanju, postavlja se zahtev usklađivanja rešenja, postojećim novim sistemima, sa drugom osnovnom funkcijom - navodnjavanjem.

Rekonstrukciji i dogradnji postojećih sistema sa višenamenskom ulogom već se pristupilo na više velikih kompleksa širom Banata, u priobalju Dunava (područja Pančevo-Kovin, Pančevački rit), Save (Mačva, Srem) i dr.

Efikasan rad sistema sa višenamenskom funkcijom mora da obezbedi optimalno usklađivanje rada crpnih stanica i objekata na kanalskoj mreži, uz potpunu zaštitu zemljišta od potencijalne opasnosti koja nastaje od sekundarnih procesa. To je posebno neophodno da se obezbedi na hidromorfnim i halomorfnim zemljištima, znatno zastupljenim u Vojvodini, usled dejstva nepovoljnog režima podzemne vode.

U tako složenoj funkciji rada postojećih sistema, značajnu ulogu imaju crpne stanice, na kojima je potrebno, gde je to moguće, ugraditi reverzibilne crpne agregate.

Posebno treba imati u vidu složenost obezbeđenja funkcije odvodnjavanja i navodnjavanja u istom sistemu kod novih rešenja.

Navedene preporuke kod rekonstrukcije i revitalizacije postojećih sistema neposredno iziskuju reviziju opreme i sistema, zamenom pre svega crpnih agregata.

Buduće stanje na sistemima M.P. "Gornji Dunav"

Ugrađivanje cevne drenaže na oko 431.000 ha (bruto) iz I i II drenažne klase je zadatak kome treba što pre pristupiti prema dinamici od oko (5.000-10.000) ha/god. i više, zavisno od finansijskih mogućnosti. Prioritet u izvođenju cevne drenaže treba da imaju površine sa izgrađenom kanalskom mrežom, naročito na zemljištima I i II drenažne klase, gde neposredno predstoji izgradnja sistema za navodnjavanje.

Važni poslovi u budućem periodu odnose se na poboljšanje rada sistema za odvodnjavanje dograđivanjem postojeće kanalske mreže, do gustine koju treba uskladiti sa svojstvima drenažnih klasa zemljišta, konfiguracijom površina i izvedenom komasacijom. Važnu funkciju u poboljšanju vodnog i vazdušno-toplotnog režima zemljišta, uz odgovarajuću gustinu cevne drenaže na glinovitim i slabo vodopropusnim hidromorfnim i halamorfnim zemljištima, ima primena agromeliorativnih mera.

Otklanjanje manjih problema, kao što je mestimično zadržavanje suvišne vode u plitkim ulegnućima - mikrodepresijama na zemljištima naročito III i IV drenažne klase, predstavlja zadatak među prvim prioritetima u budućem periodu. Primena cevne drenaže kolektorskog tipa na ugroženim lokalitetima, iziskuje relativno manja finansijska ulaganja. Takvim radom obezbeđuju se visoki, dugotrajni i brzi pozitivni efekti kao rezultat efikasnog odvođenja suvišne vode.

Na površinama pod slatinama na oko 132.000 ha kao i na zemljištima potencijalno ugroženih salinizacijom i alkalizacijom, gde su podzemne vode lošeg kvaliteta, treba se opredeljivati za rešenja sa kanalskom mrežom jednonamenskog tipa. To je posebno značajno i potrebno na površinama gde je u istom sistemu zastupljeno i navodnjavanje. Pojave sekundarne salinizacije i alkalizacije zemljišta u uslovima navodnjavanja, bez vrlo efikasnih sistema odvodnjavanja, predstavljaju moguću opasnost za degradaciju zemljišta.

M.P. "Donji Dunav"

Na izgrađenim sistemima za odvodnjavanje između Smedere-va i Golupca, u kojima se štite 15.392 ha od direktnog uticaja uspora HE "Đerdap" I i HE "Đerdap II", održavanje objekata u najoštrijem smislu predstavlja uslov aktivnosti i koristi na branjenim površinama. Zbog toga se mora poklanjati izuzetna pažnja održavanju kanalske mreže u besprekornom stanju, a takođe i ispravnost crpnih stanica.

Otklanjanje negativnih pojava vodnog režima zemljišta, kao posledice neusklađenog nivoa podzemnih voda sa potrebama agrotehnike i biljne proizvodnje, u sistemu odvodnjavanja "Godominsko polje" treba sprovoditi na propisani način zaštite priobalnih površina.

Uspostavljanje većeg stepena zaštite površina od negativnog uticaja suvišnih voda u sistemima reke Mlave, takođe predstavlja jedan od prioritetnih zadataka.

Mestimičnom zaštitom dolinskih površina duž Porečke reke na području Donjeg Milanovca odbranilo bi se oko 750 ha od spoljnih voda, što bi predstavljalo veću sigurnost za rad i egzistenciju lokalnog stanovništva.

Slične intervencije su potrebne prvenstveno sa zaštitom površina od plavljenja uz postavljanje retke kanalske mreže na većem broju polja u slivu Timoka.

Sagledani prioritetni radovi predstavljaju samo deo znatno većih potreba i mogućnosti, naročito za navodnjavanje u daljoj budućnosti, što je i realna vizija s obzirom na raspoložive vodne i zemljišne resurse u zoni ovog melioracionog područja.

M.P. "Srem"

Zapušteni kanali u brojnim slučajevima glavni su uzrok sporog odvođenja vode od parcele do recipijenta. S toga se osnovni programski prioritet u radovima na poboljšanju postojećeg stanja odnosi na povećanje efikasnije sposobnosti kanalske mreže i objekata u odvođenju suvišne vode.

Sporo oticanje suvišne vode sa ugroženih vodoležnih parcela najčešće je nezavisno od funkcionalne sposobnosti kanalske mreže, naročito na zemljištima I i II drenažne klase. Problem brzog odvođenja vode u ovom slučaju rešiv je uz postojanje horizontalne cevne drenaže i primenu agromeliorativnih mera.

Da bi se u u što kraćem roku stvorili povoljniji uslovi za veću proizvodnju na području, prioritet u primeni cevne drenaže treba dati površinama III i IV drenažne klase zbog manjeg obima investicionih radova potrebnih za uređenje površina. Povećana dobit od proizvodnje sa takvih površina omogućila bi bržu realizaciju sličnih i skupljih rešenja za uređenja prvo površina na II, a zatim i na I drenažnoj klasi.

Nastali problemi u vezi rada nekih crpnih stanica moraju se takođe hitno rešiti, u cilju normalnog uključenja svih izgrađenih kapaciteta.

Pitanja oko melioracija holomorfnih zemljišta (slatinastih) istog su ili sličnog karaktera kao i u melioracionom području "Gornji Dunav", uz konstataciju da su postupci u njihovoj popravci i korišćenju takođe slični. Bez visoko funkcionalnog sistema odvodnjavanja i obezbeđenja potrebnih količina vode za navodnjavanje nema uspešnih melioracija na defektnim slanim i alkalnim zemljištima.

M.P. "Podrinjsko-Kolubarsko"

Aktuelnost i potreba za realizacijom radova prvog prioriteta odnosi se svakako na sisteme u Mačvi, u priobalnim sistemima uz Savu i u zoni donjeg toka Kolubare.

Potrebna su takođe relativno manja investiciona ulaganja za dograđivanje postojećih sistema - kaseta, dela srednjeg i donjeg toka Kolubare na oko 26.000 ha i polja u reonu Loznice na oko 6.200 ha. Ovi radovi predstavljaju zadatak značajnog ranga u njihovoj realizaciji. Na taj način bi se obezbedilo odvodnjavanje i stvorili uslovi za navodnjavanje na oko 160.000 ha ovog melioracionog područja, što čini 69% od ukupno procenjenih potreba na oko 232.000 ha zemljišta I-IV drenažne klase.

Završni radovi na neizgrađenim nasipima duž Kolubare, Tamnave i Uba vrlo su aktuelni jer omogućavaju primenu rešenja odvodnjavanja i na površinama koje su u toku razvoja ove značajne mere uređenja vodnog režima zemljišta.

Uređenje površina na bazi odvodnjavanja u rečnim dolinama sliva Kolubare koncepcijski se pretežno rešava kasetiranjem i evakuacijom vode u recipijente gravitacionim ispustima. U kolubarskom slivu kao i u Podrinju postoje znatne površine za odvodnjavanje na rečno-jezerskoj terasi. Tu su pretežno zastupljeni veliki kompleksi zemljišta tipa smonice (vertisol) i pseudogleja, karakterističnih po vrlo slaboj prirodnoj drenirajućoj sposobnosti i velikoj ugroženosti prevlaživanjem dejstvom površinskih voda. Oko 7.700 ha takvih zemljišta je obuhvaćeno novoizgrađenim sistemom odvodnjavanja u okviru Cerskog obodnog kanala, uz mestimično izvedenu horizontalnu cevnu drenažu.

Revitalizacija površina u delu srednjeg toka Kolubare, u uslovima proširenja kopova uglja, treba da dobije svoj značaj, ne samo kroz ostvarenje poljoprivredne proizvodnje, već bi ona dala i doprinos na obezbeđenju zdrave ekološke sredine na ugroženom prostoru.

M.P. "Velika Morava"

Nastavak radova na započetoj izgradnji nekoliko sistema za odvodnjavanje predstavlja zadatak prvog prioriteta. Ti radovi su aktuelni u svim vodoprivrednim preduzećima osim u Požarevcu, gde se smatra da su sa izgradnjom sistema "Žabarska kaseta" veliki radovi na odvodnjavanju okončani na području sliva Velike Morave. Ipak, izvesni radovi kod njih, oko dograđivanja sistema i održavanja, predstavljaju zadatak kontinualnog karaktera.

Na području Smedereva u radove prvog prioriteta ocenjena je potreba za izgradnjom sistema za odvodnjavanje na oko 6.000 ha u slivu Badrike. Sledećom predstojećom fazom na odvodnjavanju predviđa se komasacija i izgradnja sistema uz zaštitu od spoljnih voda na 4 kasete: "Dragonjež" u Jasenici oko 500 ha, "Rača" i "Batočina" sa procenjenim površinama oko 1.500 ha i "Uglješica" na oko 800 ha.

Završetak izgradnje sistema za odvodnjavanje na oko 2.000 ha preostalih površina na teritoriji VP "Ćuprija" trebalo bi da predstavlja jedan od prioritetnih budućih zadataka.

Period do 2021. godine predstavlja nastavak izgradnje cevne drenaže prvenstveno na površinama I i II, kao i mestimično III drenažne klase. Aktivnosti na odvodnjavanju u ovoj III etapi treba usmeravati i na površine izvan aluvijalnih ravni na višim reljefskim oblicima, kao i na površinama gde će uz navodnjavanje biti potrebno i odvodnjavanje zemljišta.

M.P. "Južna Morava"

Da bi se sprovelo odvodnjavanje na ugroženim površinama potrebno je prethodno sprovesti zaštitu od plavljenja spoljnim vodama izgradnjom nasipa duž vodotoka formiranjem kaseta, odnosno realizovati aktivne mere zaštite od poplava.

U toku su radovi na regulacijama i izgradnji objekata na više manjih vodotoka, kao i na rekonstrukciji i izgradnji novih nasipa duž Morave i Toplice, na isušivanju bara i iskopu kanala na brojnim kritičnim mestima.

Na površinama koje nisu ugrožene plavljenjem već suvišnim vodama drugog porekla, u rečnim dolinama i na višim geomorfološkim jedinicama, mogu se sprovoditi mere odvodnjavanja mestimično ili na većim kompleksima. Duži sušni period zadnjih godina negativno se odrazio, odnosno došlo je do usporavanja veće aktivnosti u vezi odvodnjavanja. Iskustvo pokazuje da se ova mera ne sme zanemarivati jer predstavlja deo kompleksa uređenja zemljišta, koji omogućava ostvarenje pozitivnih efekata u svim klimatskim uslovima. Kod primene navodnjavanja, u brojnim slučajevima, odvodnjavanje je prateća mera, naročito na glinovitim zemljištima, bez obzira na njihov položaj u geomorfološkom smislu.

M.P. "Zapadna Morava"

Prioritetni zadatak u oblasti odvodnjavanja predstavlja osposobljavanje postojećih potoka koji prolaze kroz polja i uređenje kanalske mreže i pratećih objekata na površinama starih sistema za navodnjavanje na oko 8.500 ha između Stalaća i Čačka.

Na većim brojnim površinama koje nisu ugrožene plavljenjima iz Morave, već su ugrožene unutrašnjim i spoljnim vodama sa viših terena, potrebno je u okviru II prioriteta i zavisnosti od drenažne klase zemljišta, predvideti izgradnju kanalske mreže srednje gustine. Pri tome treba uvoditi u praksu i postavljanje cevne drenaže na delovima površina, najugroženijih prevlaživanjem koji se iz tog razloga u postojećim uslovima pretežno koriste za livade i pašnjake. Na višim zaravnjenim geomorfološkim jedinicama, odvodnjavanje ranga III prioriteta je takođe mestimično potrebno sa kanalima i ređe cevnom drenažom, uz agromeliorativne mere, jer su u pitanju znatno prisutna glinovita slabo vodopropusna zemljišta tipa smonica, njenih varijeteta i pseudoglejnih zemljišta.

M.P. "Ibar-Lepenac"

Kao osnovno i po aktuelnosti prioritetno, ističe se potreba stručne revizije urađenih a nerealizovanih projekata, prvenstveno HS "Ibar", da bi se proverio i eventualno poboljšao bonitet urađenih tehničkih rešenja sa aspekta zaštite od suvišnih voda različitog porekla. Da bi se odvodnjavanjem postigli određeni pozitivni efekti u užoj dolini Sitnice i donjih tokova njenih pritoka, potrebno je dovršiti radove na zaštiti površina od plavljenja. S obzirom na već sprovedenu, u većem obimu zaštitu od spoljnih voda i delimično izvedene objekte površinskog odvodnjavanja na 30.000 ha u okviru HS "Ibar", treba sistem dovesti u hidrotehničkom smislu, a zatim i u agromeliorativnom, u stanje koje omogućava obradu zemljišta bez uticaja suvišnih voda. Već izgrađene dve crpne stanice, uz retku kanalsku mrežu za odvodnjavanje, znatno bi popravile postojeće stanje.

Aktueliziranje radova na izgradnji razvodne mreže za navodnjavanje, obavezuje na prethodnu izgradnju sistema za odvodnjavanje do potrebnog nivoa zaštite od suvišnih voda u uslovima navodnjavanja. Na ovom melioracionom području pitanje odvodnjavanja najčešće je objedinjeno sa odbranom od poplava: Nerodimsko polje (10.000 ha), gornji tok Sitnice (12.000 ha), Dreničko polje (6.500 ha) i dolina reke Lab (2.500 ha).

M.P. "Beli Drim"

Iz objektivnih razloga zbog kojih je došlo do zastoja i u realizaciji planiranih radova u izgradnji novih i rekonstrukciji starih sistema za odvodnjavanje u Srbiji, dogodilo se slično i sa stanjem u Belom Drimu.

Što se tiče prioriteta u realizaciji aktivnosti u oblasti odvodnjavanja, prednost bi trebalo dati II fazi izgradnje sistema "Radonjić" za površinu od oko 12.000 ha za koju su već izgrađeni glavni objekti za snabdevanje vodom naselja i navodnjavanje (brana sa akumulacijom, dovodni kanali i cevovodi, crpne stanice i drugi objekti). Da bi se pristupilo izgradnji razvodne mreže i pratećih objekata II faze za navodnjavanje, treba prethodno izgraditi sistem za odvodnjavanje kanalskom mrežom na celoj površini od 12.000 ha i cevnu drenažu sa agromeliorativnim rastresanjem na oko 3.000 ha.

U sledeći po redu II prioritet stavljaju se radovi kao nastavak dogradnji i rekonstrukciji sistema na kojima je već delimično rešeno odvodnjavanje: "Vitomirički plato", "Istočko-Drimski" i "Dobruški plato-Drimsko polje". Njihova ukupna površina iznosi oko 8.000 ha.

Stari tradicionalni sistemi za navodnjavanje na područjima VO "Peć" i VO "Dečani" sa retkim zapuštenim kanalima za odvodnjavanje, na ukupnoj površini od 23.300 ha, iziskuju intervenciju na osposobljavanju kanalske mreže i objekata na njoj. Obim potrebnih radova nije poznat.

Za sve ostale sisteme postoji projektna tehnička dokumentacija, čija revizija je neophodna radi ustanovljenja postojećeg stanja, posle dužeg perioda od izrade istih i naknadno sprovedenih interventnih radova.

Održavanje sistema

Pod pojmom održavanja sistema za odvodnjavanje podrazumeva se kompeksna i redovna primena određenih mera, koje omogućavaju neprekidno efikasan rad svih objekata u odvođenju suvišne vode sa određene slivne površine, radi ispunjenja propisanih kriterijuma na uspostavljanju optimalnog vodnog režima zemljišta. Iz analize postojećeg stanja potpuno ili delimično izgrađenih sistema odvodnjavanja u Srbiji, proističe zaključak o potrebi i obavezi održavanja objekata sa namenjenom funkcijom.

Da bi se otklonile štete od zapuštenosti kanalske mreže i naročito cevastih propusta, propisana je primena sledećih interventnih radova:

1) izmuljenje, odnosno tehničko čišćenje kanala sa razastiranjem iskopane zemlje u proseku svake četvrte do pete godine i

2) čišćenje propusta i kosidba vegatacije u kanalima sa izuzetnom pažnjom u zoni drenskih izlivnika, radi efikasnog rada cevne drenaže, svake godine.

Za održavanje kanala uglavnom se predviđaju neophodna sredstva u godišnjim planovima rada. Međutim, do potrebnih sredstava se teško dolazi, a bez njih je nemoguće sprečiti štete i obezbediti sigurne uslove za rad sistema i uspostavljanje povoljnog vodnog režima na slivnim površinama.

U cilju efikasnosti rada sistema za odvodnjavanje, neophodna je zamena i osavremenjavanje nekih zastarelih agregata crpnih stanica.

Pitanje očuvanja vode zadovoljavajućeg kvaliteta u kanalima koji služe osim odvodnjavanju i za navodnjavanje, predstavlja poseban problem sa gledišta i održavanja režima evakuacije vode, nivoa vode u kanalima i kvaliteta vode. Neke negativne pojave koje su u ovakvim uslovima već konstatovane, odražavaju se na sekundarno zaslanjivanje zemljišta pod uticajem podzemne vode što se mora pravovremeno sprečiti odgovarajućim rešenjima radi očuvanja plodnog zemljišta od mogućih degradacionih procesa.

Loš kvalitet podzemne vode sa često visokim oscilacijama nivoa u aktivnom sloju zemljišta, npr. na površinama u slivu Velikog kanala za odvodnjavanje u Severnom Banatu, već ima za posledicu sekundarno zaslanjivanje i povećanu alkalizaciju zemljišta. Loš kvalitet vode za navodnjavanje u kanalu za odvod-njavanje i slaba drenirajuća sposobnost zemljišta, predstavljaju veliku opasnost od postepenog gubitka velikih površina potencijalno plodnog zemljišta. Zbog toga je održavanje sistema u stanju povoljnog vodnog režima nezamenljivi način očuvanja i korišće-nja svih potencijalno ugroženih površina. Pitanje otpadnih voda predstavlja poseban problem. One se ne smeju mešati sa vodom za navodnjavanje u kanalima za odvodnjavanje što se takođe dešava. Prema svom hemijskom i drugom sastavu, otpadne, a naročito vode iz industrije, predstavljaju jako toksične vode od kojih stradaju ne samo biljke već i zemljište, kao i uopšte prirodna sredina.

3.4. Kanalisanje naselja i industrije

Osnovni zadatak kanalizacionog sistema je potpuna hidrotehnička sanitacija urbanih prostora.

U tom okviru fekalni deo kanalizacije treba da prikupi i odvede van teritorije naselja sve otpadne vode formirane pri korišćenju i upotrebi vode. U principu, kanalizacioni sistemi su u vrlo uskoj vezi sa snabdevanjem naselja vodom visokog kvaliteta i predstavljaju organsku i funkcionalnu celinu sa njim. Zbog toga se ovi sistemi moraju razvijati uporedo sa razvojem sistema vodosnabdevanja.

Razvoj kišne kanalizacije ima zadatak sve potpunije i si-gurnije zaštite urbanizovanih površina unutar naselja i industrijskih pogona od plavljenja atmosferskim vodama. Kako je prvi talas kišnih voda obično veoma zagađen, to je potrebno u što većem stepenu obezbediti u raznim sistemima kanalisanja odvođenje ovih voda na zajedničke uređaje za prečišćavanje otpadnih voda.

U odnosu na dostignut nivo razvoja kanalizacija i iznete principe, predstavljaju se u perspektivi dve grupe zadataka:

1) kanalizaciju za odvođenje otpadnih voda (fekalnu kanalizaciju) treba razvijati po istom principu kao kišnu kanalizaciju, pri čemu ona treba da se paralelno realizuje sa razvojem vodovodnog sistema i

2) kišnu kanalizaciju treba koncipirati za merodavne uslove (vremenski presek i urbanizovanost, računska kiša itd.), a etapno realizovati tako da se izgrađena delom racionalno uklapa u buduće rešenje, odnosno da razvoj kanalizacionog sistema po vremenu bude optimalan.

Kako je odvođenje upotrebljenih i korišćenih otpadnih voda sastavni deo usvojene tehnologije proizvodnje na industrijskim pogonima unutar gradskog tkiva, to je javnim kanalizacionim sistemima neophodno prihvatiti njihove fekalne otpadne vode, a posle obezbeđenja određenih uslova (predtretmana) i druge otpadne vode.

Uslovi predtretmana otpadnih voda treba da:

1) zaštite zdravlje osoblja koje radi na održavanju kanalizacionih sistema,

2) zaštite kanalizacioni sistem i objekte na njemu,

3) zaštite procese prečišćavanja otpadnih voda na centralnim uređajima i

4) obezbede odstranjivanje iz industrijskih otpadnih voda materije koje se malo ili nikako ne odstranjuju na centralnim uređajima za prečišćavanje otpadnih voda, a koje mogu ugroziti zahtevani kvalitet voda recipijenta.

Potrebno je doneti na nivou Republike Srbije primarni standard za upuštanje industrijskih otpadnih voda u javne kanalizacione sisteme. Pojedini gradovi mogu doneti sekundarne standarde kojima se zbog specifičnih uslova pooštravaju pojedine odrednice primarnih standarda.

Kako je u postojećem stanju kanalisanja konstatovano, izgradnja kanalizacionih sistema značajno zaostaje za izgradnjom vodovodnih sistema. Zbog toga je potrebno ubrzati izgradnju kanalizacionih sistema i dovesti ih u sklad sa vodovodnim sistemima.

Prilikom izbora elemenata i tipa sistema za kanalisanje nase-lja, potrebno je uzeti u obzir sledeće osnovne parametre: reljef terena (karakteristike vodova sa objektima), karakteristike naselja, karakteristike voda koje se odvode (kiše, otpadne vode, obezbeđenost i sl.), režim vodoprijemnika, odnose kanalizacionih mreža i vodoprijemnika, kao i otpadnih voda i voda prijemnika, postrojenja za prečišćavanje (procesne linije, objekti i oprema), ekonomsko-finansijske faktore, sanitarno-civilizacijske faktore, itd. Potrebno je uraditi Pravilnik za izgradnju kanalizacionih sistema (obuhvatajući pritom i regionalne kanalizacione sisteme).

Posle određenih analiza usvojena je perspektiva razvoja za separacioni sistem kanalisanja (i delom mešovit sistem), i to specifične dužine odgovarajućih kanalizacionih mreža (za otpadne vode 2,5 m/kor, odnosno za kišne vode 1,5 m/kor. na nivou Srbije). Izuzetak je grad Beograd, gde zbog postignutog stepena koncentracije stanovništva u metropoli odgovarajuće norme iznose 1,25 m/kor. za otpadne vode, odnosno 1,0 m/kor. za kišne vode.

Posebno je analizirana orijentacija određenih gradskih naselja na izgradnju opštih sistema kanalizacija. Pri tome je podržana tendencija daljeg razvoja opšteg sistema kod onih naselja gde je prema opštim kriterijumima za izbor kanalizacionih sistema to ocenjeno kao povoljno, takođe je slično podržana tendencija pojedinih gradova ka prelasku na mešovit sistem kanalizacije.

Za veći broj manjih naselja koji imaju nepovoljne uslove za evakuaciju svojih otpadnih voda, i shodno tome, visok stepen njihovog prečišćavanja prihvaćena je njihova orijentacija na separatne sisteme.

Po broju sistema kanalizacije u Srbiji, preovlađuju separacioni sistemi (oko 60%), ali po broju stanovnika u naseljima koji ovi sistemi opslužuju zastupljenost separacionog sistema iznosi oko 40%.

Imajući u vidu da dobar deo naselja sa mešovitim sistemom kanalizacije ima razvijen deo opšteg sistema, a u njima postoji tendencija ka razvoju separacionih delova sistema kanalizacije, može se tvrditi da u Srbiji ukupno preovlađuje izrada separacionih i mešovitih kanalizacionih sistema.

Izgradnja novih kanalizacionih sistema i uređaja za prečišćavanje otpadnih voda mora se vršiti paralelno sa izgradnjom vodovodnih sistema. Postojeće kanalizacione sisteme potrebno je posebnim planom (planovima) dovesti u ispravno funkcionalno stanje i revitalizovati u skladu sa datim strateškim opredeljenjima iz VOS-a, tako da ne dođe do ugrožavanja kvaliteta voda na izvorištima vodosnabdevanja, do zagađivanja površinskih i podzemnih voda i životne sredine.

U tabeli 3.4.1 dat je pregled perspektivnog razvoja dužina odgovarajućih kanalizacionih mreža koje su u saglasnosti sa istaknutim ciljevima u ovoj delatnosti. Pregled je dat po okruzima sa naznačenim brojem i vrstom sistema kanalizacije analiziranih na nivou opština. Istovremeno je data ocena evakuacije otpadnih voda preko kanalizacionih sistema kao i ocena evakuacije kišnih voda preko atmosferskih kanalizacija.

Procenjuje se da će 2021. godine, od ukupnog broja stanovništva Srbije biti priključeno na kanalizaciju oko 82%. Na prostoru centralne Srbije ocenjuje se da će kanalizaciju imati oko 90% stanovništva. Slično je i na teritoriji Vojvodine. Na Kosmetu, priključenost stanovništva na kanalizaciju iznosila bi oko 60%.

Potrebno je kontrolisano ispuštati kišne vode u vodoprijemnike, pa shodno potrebi očuvanja kvaliteta voda vodotoka preduzimati odgovarajuće mere na atmosferskim vodama.

Na karti Zaštita i korišćenja vodotoka - Buduće stanje u okviru Plansko-analitičke dokumentacije, prikazani su regionalni kanalizacioni sistemi.

 

Tabela 3.4.1: Prikaz osnovnih pokazatelja javne kanalizacije u naseljima, po okruzima - perspektivno stanje (2021. godina)

Okrug	Broj i vrsta kanalizacionih sistema			Dužina kanalizacione mreže (km)						Orijentaciona	Orijentaciona
				Opšti sistem reka		separacioni sistem				količina otpadnih	količina atmosf
	opšti	separacioni	mešoviti			Fekalna voda		Atmosfe. voda
										(106m3/god)
Severnobački	1	2	0	389		86		60		53,17	2,85
Srednjebanatski	0	5	0	0		376		270		66,52	2,73
Severnobanatski	0	5	1	32		281		168		56,77	2,01
Južnobanatski	1	7	0	52		624		447		76,27	5,48
Zapadnobački	0	3	1	9		362		221		63,67	2,43
Južnobački	4	4	4	1 527		572		236		142,87	8,32
Sremski	0	7	0	0		630		415		72,67	3,63
G. Beograd	0	0	1	255		2 085		1 545		334,20	21,96
Mačvanski	2	6	0	421		114		37		56,70	2,20
Kolubarski	0	5	1	8		318		352		31,65	1,07
Podunavski	0	2	1	4		604		366		52,05	2,14
Braničevski	2	5	1	55		228		134		35,40	0,99
Šumadijski	0	6	0	0		735		450		63,52	2,68
Pomoravski	0	5	1	5		517		313		61,57	1,75
Borski	3	1	0	132		171		80		29,47	1,17
Zaječarski	0	3	1	30		213		145		34,35	1,04
Zlatiborski	2	7	1	151		520		271		64,95	2,69
Moravički	1	3	0	30		421		268		42,75	1,90
Raški	1	3	1	42		585		348		57,30	2,46
Rasinski	3	3	1	50		480		292		56,92	2,00
Nišavski	1	5	0	70		768		481		71,47	2,77
Toplički	0	4	0	0		159		85		14,77	0,49
Pirotski	2	2	0	174		57		30		18,37	0,65
Jablanički	6	0	0	296		0		0		37,27	1,45
Pčinjski	1	6	0	46		357		217		35,62	1,38
Kosovski	0	3	6	24		871		522		71,02	5,52
Pećki	1	1	3	204		223		138		30,92	3,39
Prizrenski	1	1	3	137		71		41		33,30	2,45
Kosovskomitrovički	1	2	3	68		149		47		25,27	1,77
Kosovsko-pomoravski	0	1	3	11		118		29		12,37	1,17
Vojvodina	6	33	6	2 000		2 931		1 817		531,94	27,51
Beograd	0	0	1	255		2 085		1 545		334,20	21,96
C. Srbija bez Beogr.	24	66	8	1 514		6 247		3 869		763,13	28,83
Kosmet	3	8	18	444		1 432		777		172,88	14,30
Republika Srbija	33	107	33	4 213		12 695		8 008		1 803,15	92,60

Sledeći