ZAKONO ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI("Sl. glasnik RS", br. 17/92, 26/92 - ispr., 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96 i 18/2002) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom uređuje se zdravstvena zaštita i sistem zdravstva.
Zdravstvena zaštita u smislu ovog zakona je organizovana i sveukupna delatnost društva na očuvanju i unapređenju zdravlja građana, sprečavanju, suzbijanju i ranom otkrivanju bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremenom i efikasnom lečenju i rehabilitaciji.
U obezbeđivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite učestvuju, samostalno i programski: građanin kao pojedinac i porodica; preduzeće, obrazovna i druga ustanova, humanitarna, verska, sportska i druga organizacija, zajednica i udruženje; organizacija zdravstvenog osiguranja i zdravstvena služba i lokalna zajednica, opština, grad, autonomna pokrajina i Republika.
Sveukupna delatnost društva u oblasti zdravstvene zaštite zasniva se na primarnoj zdravstvenoj zaštiti u okviru koje se prioritetno obezbeđuje: zdravstvena zaštita grupacija stanovništva izloženih povećanom riziku obolevanja, zdravstvena zaštita stanovništva u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem najčešćih bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja i sprovođenje obaveznih mera kolektivne zdravstvene zaštite i stručno-metodološkog usmeravanja i kontrole zdravstvene službe.
Sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite utvrđene ovim zakonom obezbeđuju se u skladu sa zakonom.
Svi građani treba da čuvaju i unapređuju svoje zdravlje i zdravlje drugih lica i uslove životne sredine.
Građanin je dužan da u granicama svojih znanja i mogućnosti pruži drugome prvu pomoć i da po potrebi obavesti zdravstvenu ustanovu radi ukazivanja medicinske pomoći.
Radi obezbeđivanja prava građana na zdravstvenu zaštitu utvrđenih zakonom i zdravstvene zaštite utvrđene ovim zakonom, osnivaju se zdravstvene ustanove u skladu sa ovim zakonom.
Poslove iz zdravstvene delatnosti mogu obavljati i druge ustanove, preduzeća i fizička lica, u skladu sa ovim zakonom.
Stručno-medicinske mere, aktivnosti i postupke u obavljanju zdravstvene delatnosti i pojedinih poslova zdravstvene delatnosti mogu preduzimati odnosno vršiti samo zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji ispunjavaju uslove utvrđene ovim zakonom.
Nad stručnim radom u obavljanju zdravstvene delatnosti vrši se stručni nadzor.
Nad zakonitošću rada zdravstvenih ustanova i drugih pravnih i fizičkih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost vrši se nadzor.
II PRAVA GRAĐANA I KOLEKTIVNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA
Zdravstvenom zaštitom grupacija stanovništva izloženih povećanom riziku obolevanja i zdravstvenom zaštitom u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem najčešćih bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja obuhvataju se:
1) deca do navršenih 15 godina života; školska deca i studenti do kraja propisanog redovnog školovanja, a najkasnije do 26 godine života;
2) žene u vezi sa planiranjem porodice, trudnoćom, porođajem i materinstvom;
3) lica starija od 65 godina života;
4) hendikepirana i invalidna lica, nezaposlena lica prijavljena organizaciji za zapošljavanje, koja ne ostvaruju novčanu naknadu po propisima o pravima nezaposlenih lica, materijalno neobezbeđena lica koja primaju materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti i zaštiti boraca, vojnih i civilnih invalida rata kao i članovi njihovih porodica, a koja nisu zdravstveno osigurana, korisnici stalnih novčanih pomoći i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite ili druge porodice i korisnici pomoći članovima porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka;
5) druga lica od zaraznih bolesti, malignih oboljenja, šećerne bolesti, hemofilije, duševnih bolesti i poremećaja, progresivnih nervno-mišićnih oboljenja, cerebralne paralize, multiple skleroze, reumatske groznice, hipertenzije, koronarne i cerebro-vaskularne bolesti, sistemske autoimune bolesti, hronične bubrežne insuficijencije i cistične fibroze i od drugih bolesti odnosno povreda u vezi sa pružanjem hitne odnosno urgentne zdravstvene zaštite.
Lica iz stava 1 ovog člana imaju pravo na zdravstvenu zaštitu koja obuhvata: preventivne, dijagnostičke, terapijske i rehabilitacione zdravstvene usluge u zdravstvenoj ustanovi, uključujući i prevoz u hitnim slučajevima, lekove, pomoćni materijal koji služi za primenu lekova i sanitetski materijal potreban za lečenje i ortopedska pomagala prema medicinskim indikacijama.
Obim, sadržaj i način sprovođenja zdravstvene zaštite iz stava 2 ovog člana, kao i način i uslove za ostvarivanje prava lica iz stava 1 ovog člana, utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Za sprovođenje zdravstvene zaštite iz stava 1 ovog člana Vlada Republike Srbije donosi posebne programe (za zdravstvenu zaštitu dece, školske dece i studenata i za smanjivanje smrtnosti odojčadi i male dece; za planiranje porodice i zdravstvenu zaštitu žena; za zdravstvenu zaštitu od zaraznih bolesti; za zdravstvenu zaštitu od malignih bolesti; za zdravstvenu zaštitu od duševnih poremećaja i bolesti; zdravstvenu zaštitu od kardiovaskularnih bolesti; kao i za sprovođenje programa Svetske zdravstvene organizacije i za zdravstvenu zaštitu u drugim prioritetnim oblastima zdravstvene zaštite).
Sredstva za obezbeđenje zdravstvene zaštite iz st. 1-4 ovog člana, za lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, obezbeđuju se iz budžeta Republike.
Sredstva koja se za zdravstvenu zaštitu, odnosno prava zdravstveno neosiguranih lica obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, prenose se Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.
Zdravstvenu zaštitu zdravstveno neosiguranih lica sprovode zdravstvene ustanove i osnivači drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti sa kojima Republički zavod za zdravstveno osiguranje odnosno filijala ovog zavoda zaključi ugovor.
Zdravstvena zaštita, kao opšti interes u oblasti zdravstvene zaštite, obuhvata:
1. praćenje uslova života i rada stanovništva i predlaganje mera za njihovo unapređivanje;
2 sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemija zaraznih bolesti, kao i sprečavanje odnosno otklanjanje zdravstvenih posledica prouzrokovanih elementarnim i drugim pojavama i nesrećama;
3. razvoj informacionog sistema i prikupljanje, obrada i analiza zdravstveno-statističkih i drugih podataka o: zdravstvenom stanju stanovništva, higijenskim prilikama, organizaciji, radu, kadrovima i poslovanju zdravstvenih ustanova i dr;
4. stručno metodološki i doktrinarni poslovi u vezi sa: praćenjem i proučavanjem zdravstvenog stanja i zdravstvene kulture stanovništva, pojedinih grupacija stanovništva i bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja; radom i razvojem zdravstvene službe; izradom, predlaganjem i sprovođenjem programa za prioritetne zdravstvene probleme; uvođenjem i primenom novih doktrina i metoda u skladu sa savremenim dostignućima medicinske i drugih nauka; radom referentnih laboratorija; obezbeđivanjem uslova za rad republičkih stručnih komisija;
4a. organizaciju, postupak i način obavljanja poslova zajedničkog medicinskog snabdevanja lekovima, medicinskim sredstvima i medicinskom opremom zdravstvenih ustanova koje posluju sredstvima u državnoj svojini;
5. organizovanje i sprovođenje nadzora nad stručnim radom;
6. aktivnosti na omasovljenju dobrovoljnog davalaštva krvi i sprovođenju programa prikupljanja rezervi krvi;
7. zdravstveni i drugi pregledi i merenja u vezi sa primenom jonizujućih i nejonizujućih zračenja u zdravstvenoj zaštiti;
8. zdravstveni pregledi i ocena sposobnosti regruta za vojnu službu;
9. zdravstvena zaštita lica sa nepoznatim prebivalištem;
10. podsticanje aktivnosti humanitarnih organizacija i stručnih i drugih saveza i udruženja na poslovima od opšteg interesa u oblasti zdravstvene zaštite;
11. izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova koje je osnovala Republika;
12. druge mere koje naredi Vlada Republike Srbije u elementarnim i drugim većim nepogodama i vanrednim prilikama.
Organizaciju, postupak i način obavljanja poslova iz stava 1 tačka 4a) ovog člana bliže uređuje ministar za zdravlje.
Sredstva za ostvarivanje opšteg interesa iz stava 1 ovog člana obezbeđuju se u budžetu Republike.
III NAČELA, USLOVI I POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
Zdravstvena zaštita se ostvaruje u zdravstvenoj ustanovi, na radnom mestu, u stanu građana i na drugom mestu kad za to postoji potreba.
Zdravstvena zaštita u zdravstvenim ustanovama ostvaruje se pod uslovima i po postupku utvrđenim ovim zakonom i opštim aktom zdravstvene ustanove.
Zdravstvena zaštita se ostvaruje u drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti pod uslovima i po postupku utvrđenim ovim zakonom za zdravstvenu ustanovu.
Zdravstvena ustanova dužna je da pruži zdravstvenu zaštitu u okviru svoje delatnosti svim građanima u toku dnevnog rada, a za hitne slučajeve i noću.
Zdravstveni radnik u okviru svojih mogućnosti i znanja dužan je ukazati hitnu medicinsku pomoć uvek i na svakom mestu.
Ukoliko zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži zdravstvenu zaštitu u okviru svoje delatnosti dužna je da građanina uputi u drugu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu sa najvažnijim medicinskim nalazima i razlozima za upućivanje.
Za vreme štrajka zdravstvena ustanova je dužna da u zavisnosti od delatnosti obezbedi kontinuirano i nesmetano: obavljanje redovnih vakcinacija prema utvrđenim rokovima; sprovođenje higijensko epidemioloških mera za slučaj opasnosti izbijanja odnosno za vreme trajanja epidemije zarazne bolesti; dijagnostiku i terapiju (i prevoz) hitnih, akutnih i urgentnih oboljenja; stanja i povreda; snabdevanje najvažnijim lekovima; ishranu hospitalizovanih bolesnika, i druge vidove neophodne medicinske i druge pomoći.
Zdravstvena ustanova može da uvede dežurstvo (prekovremeni rad), ako uvođenjem rada u smenama, preraspodelom radnog vremena, ili novim zapošljavanjem nije u mogućnosti da obezbedi neprekidnu vanbolničku i bolničku zdravstvenu zaštitu.
Dežurstvo iz stava 1 ovog člana može da se uvede noću, u dane državnog praznika i nedeljom.
Potrebu uvođenja i obim dežurstva utvrđuje direktor zdravstvene ustanove.
Prekovremeni rad u smislu st. 1 i 2 ovog člana ne može da traje duže od deset časova nedeljno po zaposlenom.
Zdravstveni i drugi radnici imaju pravo na uvećanu zaradu, za prekovremeni rad, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Hirurške ili druge medicinske intervencije, ako zakonom nije drugačije određeno, mogu se preduzeti samo po prethodnom pristanku obolelog ili povređenog lica odnosno njegovog roditelja, usvojioca ili staraoca ako je to lice maloletno ili lišeno poslovne sposobnosti.
Kada je u opasnosti život lica, hirurške i druge medicinske intervencije kao neophodne mogu se preduzeti po pravilu na osnovu konzilijarnog pregleda i bez prethodnog pristanka lica iz stava 1 ovog člana, ako je obolelo ili povređeno lice u takvom stanju da ne može samo doneti odluku ili usled hitnosti nije moguće pribaviti pristanak roditelja, usvojioca, odnosno staraoca.
Kada specijalista psihijatar, odnosno specijalista neuropsihijatar proceni da je priroda duševne bolesti kod bolesnika takva da može da ugrozi život bolesnika ili život drugih lica ili imovinu, može uputiti bolesnika na bolničko lečenje a nadležni doktor medicine odgovarajuće stacionarne zdravstvene ustanove primiti na bolničko lečenje bez prethodnog pristanka samog bolesnika u skladu sa zakonom, s tim da narednog dana po prijemu, konzilijum stacionarne zdravstvene ustanove odluči da li će se bolesnik zadržati na bolničkom lečenju.
Ukoliko obolelo ili povređeno lice, njegov roditelj, usvojilac ili staralac ne pristanu na predloženu medicinsku intervenciju, nadležni doktor medicine je dužan da im ukaže na posledice koje mogu da nastanu zbog odbijanja medicinske intervencije.
Ako lica iz stava 4 ovog člana ne pristanu na predloženu medicinsku intervenciju, dužna su da o tome daju pismenu izjavu koja se čuva u dokumentaciji o lečenju, a ako odbiju davanje takve pismene izjave sačiniće se o tome službena beleška.
Građanin ima pravo da se na svoj zahtev upozna sa dokumentacijom o svom zdravstvenom stanju.
Građanin ima pravo da bude obavešten i o zaštiti svog zdravlja za slučaj izbijanja epidemija i drugih vanrednih stanja (opasnosti od jonizujućeg zračenja, trovanja i dr.).
Zdravstvena ustanova je dužna da građanina na njegov zahtev upozna sa dokumentacijom o njegovom zdravstvenom stanju izuzev u slučajevima nepovoljne prognoze ishoda bolesti, o čemu odluku donosi nadležni doktor medicine i obavesti o zaštiti zdravlja za slučaj izbijanja epidemija ili drugih vanrednih stanja.
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja je dužno da o zaštiti zdravlja u slučajevima iz stava 2 ovog člana blagovremeno i istinito obaveštava javnost.
Zdravstveni i drugi radnici dužni su da čuvaju profesionalnu tajnu.
Pod profesionalnom tajnom, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se podaci o zdravstvenom stanju bolesnika i uzrocima, okolnostima i posledicama tog stanja.
Podaci iz stava 2 ovog člana ne mogu se davati drugim osobama niti objavljivati na način kojim se otkriva identitet bolesnika na koga se odnose.
Dužnosti čuvanja profesionalne tajne zdravstveni i drugi radnik može biti oslobođen od samog bolesnika ili odlukom nadležnog suda.
Izuzetno, doktor medicine odnosno doktor stomatologije, na zahtev članova uže porodice, može im saopštiti podatke o zdravstvenom stanju bolesnika koga leči.
Članom uže porodice iz stava 5 ovog člana smatraju se: bračni drug, deca (bračna, vanbračna i usvojena ili uzeta na izdržavanje) i roditelji.
Za vreme lečenja i ostvarivanja drugih vidova zdravstvene zaštite u zdravstvenim ustanovama, građani su dužni da se pridržavaju opštih akata zdravstvene ustanove o uslovima boravka i ponašanja u njoj.
U slučaju da građanin na stacionarnom lečenju zahteva da prekine to lečenje i pored upozorenja doktora medicine na moguće posledice zbog ovakve odluke, dužan je da o tome da pismenu izjavu.
Ukoliko građanin iz stava 1 ovog člana odbije da da pismenu izjavu, sačiniće se o tome službena beleška.
Odnosi između zdravstvenog radnika i građanina, prilikom ostvarivanja zdravstvene zaštite, zasnivaju se na međusobnom uvažavanju i čuvanju dostojanstva ličnosti.
Građanin koji nije zadovoljan pruženom zdravstvenom uslugom, odnosno postupkom radnika zdravstvene ustanove može podneti prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili direktoru.
Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pismeno.
Odluka po prigovoru iz stava 2 ovog člana donosi se u roku od pet dana i dostavlja podnosiocu prigovora.
Građanin nezadovoljan odlukom iz stava 4 ovog člana može se obratiti zdravstvenoj inspekciji.
IV ZDRAVSTVENE USTANOVE
Zdravstvenu delatnost obavljaju zdravstvene ustanove.
Zdravstvenu ustanovu može osnovati svako pravno i fizičko lice, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Zdravstvene ustanove čijom se delatnošću obezbeđuje ostvarivanje prava građana utvrđenih zakonom i zdravstvena zaštita utvrđena čl. 7 i 8 ovog zakona, osniva Vlada Republike Srbije, u skladu sa planom mreže zdravstvenih ustanova.
Plan mreže zdravstvenih ustanova donosi Vlada Republike Srbije.
Plan mreže zdravstvenih ustanova iz stava 5 ovog člana donosi se na osnovu: (1) strategije, ciljeva i programa zdravstvene zaštite i neophodne sveobuhvatnosti u njihovom sprovođenju, (2) poslova i zadataka koje pojedine zdravstvene ustanove obavljaju u sprovođenju zdravstvene zaštite, (3) zdravstvenog stanja, broja i starosne strukture stanovništva, (4) neophodne dostupnosti u zdravstvenoj zaštiti, (5) stepena urbanizacije i razvijenosti pojedinih područja, (6) broja i rasporeda zdravstvenih ustanova i drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti, koja su osnovala druga pravna i fizička lica, kao i (7) iskazanih potreba organizacija zdravstvenog osiguranja.
Planom mreže iz stava 5 ovog člana utvrđuje se vrsta, broj, struktura i raspored zdravstvenih ustanova i bolesničkih postelja, kao i referentne zdravstvene ustanove.
Vlada Republike Srbije može odlučiti da se određene zdravstvene ustanove ukinu, spoje ili podele na način i u okviru kapaciteta predviđenih planom mreže zdravstvenih ustanova.
Kad druga pravna i fizička lica osnivaju ustanove određene ovim zakonom sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom, u pogledu uslova za njihovo osnivanje primenjuje se ovaj zakon i akti ministarstva nadležnog za poslove zdravlja.
Zdravstveni radnik koji nije u radnom odnosu može osnovati drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti, i to: lekarsku, odnosno stomatološku ordinaciju, dispanzer, zdravstveni kabinet, zdravstvenu stanicu, zdravstveno savetovalište, apoteku, laboratoriju, patronažnu službu, polikliniku, službu kućnog lečenja i zdravstvene nege i ambulantu medicinske sestre - tehničara za medicinsku negu.
Na osnivanje i rad drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti iz stava 1 ovog člana primenjuju se propisi o privatnim preduzetnicima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Druga pravna lica mogu obavljati zdravstvenu delatnost za svoje zaposlene preko svojih organizacionih jedinica, ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, za obavljanje zdravstvene delatnosti u drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti.
Poslove zdravstvene zaštite, uslove i način njihovog obavljanja u oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti iz st. 1 i 3 ovog člana bliže utvrđuje ministar za zdravlje.
Opština prati zdravstveno stanje stanovništva na svom području i stara se o unapređivanju uslova kojima se doprinosi očuvanju i unapređivanju zdravlja građana u opštini.
Zdravstvena ustanova i drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti može početi sa radom i obavljati zdravstvenu delatnost, ako ima:
- određen broj zdravstvenih radnika, sa položenim stručnim ispitom, odgovarajućeg stepena stručne spreme, za određene poslove i sa odgovarajućom specijalnošću ili naučnim ili nastavnim zvanjem;
- opremu i uređaje za savremeno i bezbedno pružanje zdravstvene zaštite i zdravstvenih usluga;
- odgovarajuće vrste i količine lekova i drugih sredstava za prevenciju, dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju, i
- odgovarajuće prostorije za prijem obolelih, odnosno zdravih, za pružanje zdravstvene zaštite, za čuvanje lekova, za smeštaj bolesnika i dr.
Druga pravna lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost utvrđenu u članu 15a stav 1 ovog zakona treba da imaju i potreban broj zaposlenih zdravstvenih radnika sa punim radnim vremenom odgovarajućeg stepena stručne spreme za obavljanje tih poslova.
Bliže uslove iz stava 1 ovog člana propisuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Fakulteti zdravstvene struke mogu obavljati zdravstvenu delatnost preko svojih organizacionih jedinica ako ispunjavaju ovim zakonom utvrđene uslove za kliniku, institut ili zavod u pogledu kadrova, prostora i opreme.
Ispunjenost uslova iz stava 1 ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Zdravstvena ustanova može početi sa radom i obavljati delatnost kada ministarstvo nadležno za poslove zdravlja utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi.
Druga pravna lica mogu obavljati zdravstvenu delatnost kada ministarstvo nadležno za poslove zdravlja utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi.
Drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti može početi sa radom i obavljati zdravstvenu delatnost kada ministarstvo nadležno za poslove zdravlja utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi i kada se upiše u imenik koji se vodi u skladu sa zakonom.
Na osnivanje, upravljanje, rukovođenje, nadzor nad zakonitošću rada i ukidanje zdravstvenih ustanova, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje sistem javnih službi, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi primenjuju se propisi o radnim odnosima u preduzećima i kolektivni ugovor.
Zdravstvene ustanove kao i sva druga pravna i fizička lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost dužni su da vode medicinsku dokumentaciju i evidencije i da dostavljaju individualne, zbirne i periodične izveštaje nadležnom zavodu za zaštitu zdravlja.
Medicinsku dokumentaciju, evidencije i izveštaje iz stava 1 ovog člana propisuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
A. Vrste zdravstvenih ustanova i njihova delatnost
Zdravstvene ustanove su:
1) dom zdravlja,
2) apoteka,
3) bolnica,
4) zavod,
5) zavod za zaštitu zdravlja,
6) klinika,
7) institut,
8) apotekarska ustanova,
9) zdravstveni centar,
10) kliničko - bolnički centar i
11) klinički centar.
Zdravstvenu zaštitu i poslove zdravstvene delatnosti zdravstvene ustanove sprovode na načelu jedinstva preventivnih, dijagnostičko-terapijskih i rehabilitacionih mera, kao i na načelima sveobuhvatnosti, dostupnosti, neprekidnosti, efikasnosti i dostignućima medicinske i drugih nauka.
Zdravstvena ustanova u okviru svoje delatnosti dužna je da:
- prati i proučava zdravstveno stanje stanovništva i zdravstvenu kulturu i higijenske prilike i predlaže mere za njihovo saniranje;
- sprovodi mere zdravstvenog vaspitanja na formiranju ponašanja koje vodi unapređenju i očuvanju zdravlja;
- istražuje i otkriva uzroke i pojave širenja oboljenja i povreda kao i način i mere njihovog sprečavanja, suzbijanja, ranog otkrivanja, efikasnog i kvalitetnog lečenja, rehabilitacije i sprečavanja invalidnosti;
- prati i sprovodi stručno i naučno utvrđene metode dijagnostike, lečenja i rehabilitacije a naročito utvrđene stručno - metodološke i doktrinarne kriterijume (protokole);
- organizuje i sprovodi stručno usavršavanje zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih radnika;
- sprovodi programe zdravstvene zaštite;
- utvrđuje i sprovodi mere u elementarnim nepogodama i drugim vanrednim stanjima;
- sprovodi mere radi sprečavanja neželjenih komplikacija i posledica pri pružanju zdravstvene zaštite, kao i mere opšte sigurnosti za vreme boravka građana u zdravstvenoj ustanovi i da obezbedi stalnu kontrolu sprovođenja ovih mera;
- organizuje i sprovodi unutrašnji nadzor nad stručnim radom.
Klinike, instituti, zavodi i zavodi za zaštitu zdravlja pored mera iz stava 2 ovog člana vrše i:
- ispitivanja i primenu novih metoda prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije;
- utvrđuju stručno-medicinske i doktrinarne stavove i pružaju stručno-metodološku pomoć u njihovom sprovođenju;
- vrše uže specijalizovane preventivne, dijagnostičke, terapeutske i rehabilitacione zdravstvene usluge u ambulantno-polikliničkim i bolničkim uslovima;
- školovanje, stručno usavršavanje, specijalizaciju i užu specijalizaciju zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.
Radi objedinjenog obavljanja primarne i stacionarne zdravstvene delatnosti u oblasti zdravstvene zaštite žena, dece i pneumoftiziološke zdravstvene zaštite i dr. ove oblasti mogu se organizovati u zdravstvenoj ustanovi kao jedinstvene funkcionalne i radne celine.
Radi obavljanja poslova iz čl. 7 i 8 stav 1 al. 3 do 5 i 7 ovog zakona, zdravstvene ustanove (referentne zdravstvene ustanove) treba da ispunjavaju i sledeće uslove:
1. da imaju organizovanu službu, odnosno kadrove za praćenje, proučavanje i evakuaciju zdravstvene zaštite i zdravstvene službe u oblasti za koju su osnovane;
2. da u svom radu primenjuju najsavremenija dostignuća medicinske nauke i prakse;
3. da imaju priznate rezultate u fundamentalnom i primenjenom naučnoistraživačkom radu;
4 da imaju ostvarene rezultate u obavljanju uže specijalizovane zdravstvene zaštite;
5 da imaju ostvarene rezultate u oblasti stručnog usavršavanja, poslediplomskog usavršavanja, specijalizacije i uže specijalizacije u struci;
6. da su, kada je to predviđeno, izradili odnosno učestvovali u izradi programa zdravstvene zaštite za određenu oblast zdravstvene zaštite odnosno granu medicine, stomatologije i farmacije.
Ispunjenost uslova iz stava 1 ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
1) Dom zdravlja
Dom zdravlja sprovodi mere primarne zdravstvene zaštite na teritoriji jedne ili više opština.
U oblasti primarne zdravstvene zaštite dom zdravlja prioritetno sprovodi preventivne mere zdravstvene zaštite.
Mere primarne zdravstvene zaštite dom zdravlja sprovodi na načelima jedinstva zdravstvene zaštite, timskog rada, primene dispanzerskih, epidemioloških i socijalno medicinskih metoda.
Dom zdravlja u sprovođenju primarne zdravstvene zaštite ostvaruje saradnju sa opštinom, organizacijom zdravstvenog osiguranja, drugom ustanovom, preduzećem, humanitarnim, sportskim, verskim i dr. organizacijama i udruženjima i drugim zdravstvenim ustanovama.
Radi što uspešnijeg sprovođenja primarne zdravstvene zaštite dom zdravlja obezbeđuje uslove za zdravstvenu zaštitu porodice kao celine.
U obavljanju delatnosti dom zdravlja sprovodi zdravstvenu zaštitu:
- na sprečavanju, otkrivanju, suzbijanju i lečenju zaraznih bolesti i drugih akutnih i hroničnih bolesti, povreda i poremećaja zdravlja, posebno onih od većeg socijalno-medicinskog značaja;
- na planiranju porodice i razvijanju humanih i odgovornih odnosa među polovima;
- lekarske preglede lica pre stupanja na rad i sistematske i kontrolne preglede radnika, prati i proučava pojavu profesionalnih oboljenja, radi na otkrivanju bolesti i povreda radnika, proučava i preduzima mere za njihovo sprečavanje, ocenjuje i kontroliše radnu sposobnost radnika i privremenu nesposobnost prema mestu rada radnika i na drugim poslovima od značaja za zdravstvenu zaštitu radnika.
Dom zdravlja obavlja zdravstvenu delatnost najmanje u sledećim oblastima:
- zdravstvenog vaspitanja,
- opšte medicine,
- zdravstvene zaštite žena,
- zdravstvene zaštite dece,
- polivalentne patronaže,
- stomatološke zdravstvene zaštite,
- laboratorijske dijagnostike,
- rendgen dijagnostike,
- kućnog lečenja i zdravstvene nege,
- hitne medicinske pomoći.
Ukoliko na teritoriji na kojoj dom zdravlja obezbeđuje zdravstvenu zaštitu postoji druga zdravstvena ustanova koja sprovodi zdravstvenu zaštitu iz oblasti navedene u stavu 1 ovog člana, dom zdravlja može da obavlja zdravstvenu delatnost iz te oblasti ukoliko je to predviđeno planom mreže zdravstvenih ustanova.
Planom mreže zdravstvenih ustanova može se utvrditi da dom zdravlja obavlja delatnost i iz drugih oblasti i specijalističkih grana (higijensko-epidemiološka zaštita, pneumoftiziološka zaštita, medicina rada, fizikalna medicina i rehabilitacija, medicinsko snabdevanje i dr.).
Radi obezbeđenja dostupne zdravstvene zaštite u većim ili udaljenim naseljima ili većim preduzećima i ustanovama dom zdravlja može organizovati zdravstvene stanice ili zdravstvene ambulante, u skladu sa kriterijumima utvrđenim planom mreže zdravstvenih ustanova.
2) Apoteka
Apoteka u okviru svoje delatnosti:
1. vrši medicinsko snabdevanje stanovništva, zdravstvenih ustanova i drugih organizacija lekovima i pomoćnim lekovitim sredstvima, i daje uputstvo za njihovu pravilnu upotrebu, na osnovu planova nabavke lekova i pomoćnih lekovitih sredstava za redovne i vanredne potrebe;
2. izrađuje magistralne lekove i galenske preparate;
3. prati savremena, stručna i naučna dostignuća u oblasti farmakoterapije i pruža građanima informacije o pravilnoj upotrebi lekova i higijensko-dijetetičkih sredstava.
Za obavljanje svoje delatnosti apoteka može organizovati ogranak apoteke ili jedinicu za izdavanje gotovih lekova, galensku ili drugu laboratoriju.
3) Bolnica
Bolnica obavlja polikliničku i stacionarnu zdravstvenu delatnost.
Bolnica obavlja zdravstvenu delatnost, po pravilu kao nastavak dijagnostike, lečenja i rehabilitacije u domu zdravlja i kada su zbog složenosti i težine oboljenja potrebni posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme i smeštaja.
Bolnica je dužna da sarađuje i pruža stručnu pomoć domu zdravlja na sprovođenju mera primarne zdravstvene zaštite.
Stacionarna i specijalističko - konsultativna delatnost bolnice čine jedinstvenu funkcionalnu i organizacionu celinu.
Bolnica može biti opšta i specijalna.
Opšta bolnica pruža zdravstvenu zaštitu licima svih uzrasta obolelih od raznih vrsta bolesti.
Specijalna bolnica pruža zdravstvenu zaštitu licima određenih dobnih grupa, odnosno obolelim od određenih bolesti.
Opšta bolnica može obavljati delatnost ako ispunjava i sledeće uslove:
1) da sprovodi specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost najmanje iz interne medicine, pedijatrije, opšte hirurgije i akušerstva i ginekologije, ukoliko planom mreže zdravstvenih ustanova nije drugačije uređeno;
2) da ima službu za kliničko-biohemijska ispitivanja i radiološku dijagnostiku i fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;
3) da ima službu anesteziologije sa reanimatologijom i organizovanu intenzivnu negu;
4) da ima službu kliničke patologije, tranfuzije krvi, medicinsko snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom, odnosno da je obezbedila obavljanje ovih poslova preko drugih zdravstvenih ustanova;
5) da ima obezbeđenu izolaciju obolelih od zaraznih bolesti u slučaju kad nema organizovano odeljenje za akutne zarazne bolesti;
6) da ima obezbeđen odgovarajući smeštaj za obolele od akutnih psihoza, ako nema organizovano odeljenje za neuropsihijatriju.
Specijalna bolnica može obavljati delatnost ako sprovodi specijalističko - polikliničku delatnost iz odgovarajućih oblasti i ispunjava uslove iz stava 1 tač. 2) i 4) ovog člana ili ako je obezbedila obavljanje tih poslova preko drugih zdravstvenih ustanova.
Specijalna bolnica može obavljati delatnost ako ispunjava uslove koje propiše ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Opšta odnosno specijalna bolnica može obavljati delatnost i u toku dnevnog rada (dnevna bolnica).
4) Zavod
Zavod obavlja zdravstvenu delatnost iz jedne ili više grana medicine, farmacije ili stomatologije odnosno oblasti zdravstvene zaštite ili za pojedine grupacije stanovništva.
Zavod se može osnovati: za transfuziju krvi, specijalizovanu rehabilitaciju, za zdravstvenu zaštitu radnika, za pneumo-ftiziološku zaštitu, za onkološku zdravstvenu zaštitu, za hitnu medicinsku pomoć, za kožno-venerične bolesti, za kućnu negu i lečenje, za ispitivanje i kontrolu lekova, za stomatologiju, za gerontologiju, medicinu sporta, zaštitu mentalnog zdravlja, zdravstvenu zaštitu studenata, za proizvodnju seruma i vakcina, i dr.
Zavod može da sprovodi bolničko lečenje i bolničku rehabilitaciju ako ispunjava uslove za specijalnu bolnicu.
Zavod može organizovati medicinsko snabdevanje za svoje bolesnike pod uslovima utvrđenim ovim zakonom za apoteku.
Zavod koji u obavljanju delatnosti koristi prirodni faktor lečenja (gas, mineralna voda, peloid i dr.) dužan je da u toku korišćenja prirodnog faktora prati njegova lekovita svojstva i najmanje jednom u tri godine izvrši ponovno ispitivanje njegove lekovitosti u referentnoj zdravstvenoj ustanovi.
Zavod koji u obavljanju delatnosti koristi pretežno prirodni faktor lečenja je prirodno lečilište u smislu ovog zakona.
Zavod za transfuziju krvi vrši prikupljanje i preradu krvi od dobrovoljnih davalaca krvi, prati i proučava stanje u oblasti transfuziologije, predlaže i sprovodi mere za unapređenje dobrovoljnog davalaštva krvi i službe transfuzije krvi.
U cilju obezbeđivanja potrebnih količina krvi i produkata od krvi za redovno lečenje obolelih i povređenih i stvaranje neophodnih rezervi za potrebe u ratu, u slučaju elementarnih i drugih većih nepogoda i drugih vanrednih prilika, Vlada Republike Srbije donosi program prikupljanja rezervi krvi kojim se utvrđuju zadaci zdravstvenih i drugih ustanova koje učestvuju u sprovođenju programa, potrebe koje se obezbeđuju prikupljanjem krvi i minimalni normativi rezervi krvi, kao i obim i način obezbeđivanja sredstava.
Zavod za transfuziju krvi koji je u smislu člana 23 ovog zakona određen kao referentna zdravstvena ustanova obavlja pored poslova iz stava 1 ovog člana i sledeće poslove:
- koordinira stručni rad zavoda za transfuziju i drugih zdravstvenih ustanova koje imaju službu za transfuziju krvi;
- predlaže program prikupljanja krvi i program razvoja službe transfuzije krvi i organizuje njihovo sprovođenje;
- sprovodi naučna istraživanja iz svoje delatnosti;
- utvrđuje potrebne mere i koordinira i obavlja delatnost u vanrednim prilikama.
5) Zavod za zaštitu zdravlja
Zavod za zaštitu zdravlja prati, istražuje i proučava zdravstveno stanje i zdravstvenu kulturu stanovništva, stanje i kvalitet životne sredine, uzroke, pojave i širenja zaraznih i drugih bolesti socijalno-medicinskog značaja, uticaje ekoloških faktora na zdravlje, kao i organizaciju, rad i razvoj zdravstvene službe i predlaže i preduzima odgovarajuće mere u cilju zaštite i unapređenja zdravlja ljudi.
Delatnost zavoda za zaštitu zdravlja obuhvata najmanje:
- socijalnu medicinu sa organizacijom zdravstvene službe, zdravstveno vaspitanje, zdravstvenu statistiku, informatiku i ekonomiku u zdravstvu;
- epidemiologiju sa mikrobiologijom, parazitologijom i virusologijom;
- higijenu sa zaštitom životne sredine; i
- dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.
Zavod za zaštitu zdravlja, koji je u smislu člana 23 ovog zakona određen kao referentna zdravstvena ustanova, obavlja pored poslova iz st. 1 i 2 ovog člana i sledeće poslove:
- koordinira stručni rad zavoda za zaštitu zdravlja i drugih zdravstvenih ustanova koje obavljaju higijensko-epidemiološku i socijalno-medicinsku delatnost u Republici;
- izučava i u saradnji sa drugim zdravstvenim ustanovama predlaže dugoročnu strategiju zdravstvene zaštite i metodološki rukovodi odgovarajućim planovima i programima u njenom sprovođenju;
- utvrđuje potrebne mere i vrši njihovo sprovođenje u elementarnim i drugim većim nepogodama i drugim vanrednim prilikama.
6) Klinika
Klinika obavlja specijalizovanu, polikliničku i bolničku zdravstvenu delatnost iz određene grane medicine odnosno stomatologije.
Izuzetno klinika iz određene grane stomatologije može obavljati samo specijalizovanu polikliničku zdravstvenu delatnost.
Klinika može obavljati delatnost ako ima u radnom odnosu najmanje pet radnika u zvanju naučnog saradnika ili u višem zvanju, od kojih su najmanje dva nastavnika medicinskog fakulteta odnosno stomatološkog fakulteta.
Klinika obavlja i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost, u skladu sa zakonom.
Klinika može organizovati medicinsko snabdevanje za svoje bolesnike, pod uslovima predviđenim ovim zakonom za apoteku.
7) Institut
Institut obavlja specijalizovanu, polikliničku i bolničku ili samo specijalizovanu, polikliničku zdravstvenu delatnost.
Institut se može osnovati za obavljanje delatnosti iz jedne ili više grana medicine, odnosno stomatologije, odnosno oblasti zdravstvene zaštite.
Institut obavlja i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost, u skladu sa zakonom.
Institut može obavljati delatnost ako, u skladu sa propisima o naučnoj delatnosti i ovim zakonom, ima odgovarajuće kadrove, opremu i prostorije.
Institut koji sprovodi bolničko lečenje i bolničku rehabilitaciju ispunjava uslove propisane ovim zakonom za specijalnu bolnicu.
Institut može organizovati medicinsko snabdevanje za svoje bolesnike, pod uslovima predviđenim ovim zakonom za apoteku.
8) Apotekarska ustanova
Apotekarska ustanova obavlja delatnost dve ili više apoteka, utvrđenu ovim zakonom.
9) Zdravstveni centar
Zdravstveni centar obavlja najmanje delatnost doma zdravlja i bolnice, utvrđenih ovim zakonom, u skladu sa planom mreže zdravstvenih ustanova.
Zdravstveni centar može obavljati i delatnost apotekarske ustanove, ukoliko je to utvrđeno planom mreže.
10) Kliničko bolnički centar
Kliničko bolnički centar obavlja polikliničku i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz više grana medicine odnosno oblasti kao i specijalizovanu polikliničku i bolničku zdravstvenu delatnost najmanje iz jedne grane medicine odnosno oblasti zdravstvene zaštite.
Grane medicine odnosno oblasti zdravstvene zaštite iz stava 1 ovog člana utvrđuju se planom mreže zdravstvenih ustanova.
11) Klinički centar
Klinički centar obavlja specijalizovanu polikliničku i bolničku zdravstvenu delatnost iz više grana medicine odnosno oblasti zdravstvene zaštite.
Klinički centar obavlja obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost, u skladu sa zakonom.
Grane medicine odnosno oblasti zdravstvene zaštite iz st. 1 i 2 ovog člana utvrđuju se planom mreže zdravstvenih ustanova.
B. Zajedničke odredbe o zdravstvenim ustanovama
Pored zdravstvenih ustanova iz čl. 34 i 35 ovog zakona naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost u skladu sa zakonom, mogu obavljati i druge zdravstvene ustanove.
Obrazovnu delatnost zdravstvena ustanova može da obavlja ako zaključi ugovor sa odgovarajućim fakultetom odnosno školom.
Ugovor iz stava 2 ovog člana zdravstvena i obrazovna ustanova zaključuju u skladu sa kriterijumima i merilima koje zajednički utvrde ministarstva nadležna za poslove zdravlja i prosvete.
Zabranjeno je reklamiranje i oglašavanje stručno medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zaštite u sredstvima javnog informisanja.
Rezultati u primeni stručno medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zaštite mogu se saopštavati samo na stručnim skupovima i objavljivati u stručnim i naučnim časopisima i publikacijama.
Zdravstvene ustanove i druga pravna lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, radi unapređenja rada, ekonomike poslovanja i ostvarivanja drugih zadataka i ciljeva od zajedničkog interesa mogu osnovati opšte udruženje zdravstvenih ustanova.
Opštem udruženju zdravstvenih ustanova mogu pristupiti i druga pravna lica koja obavljaju delatnost od interesa za zdravstvo.
Statutom opšteg udruženja uređuju se unutrašnja organizacija, sastav, izbor i način odlučivanja organa, finansiranja i dr.
V. Informacioni sistem
Radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zaštite kao i radi prikupljanja i obrade podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovništva, stanjem i kvalitetom životne sredine, zdravstvenom službom i zdravstvenim osiguranjem, organizuje se zdravstveni informacioni sistem.
Zdravstveni informacioni sistem iz stava 1 ovog člana je jedinstven u Republici.
Planom mreže zdravstvenih ustanova određuje se zdravstvena ustanova koja, u saradnji sa zavodima za zaštitu zdravlja i drugim zdravstvenim ustanovama organizuje rad informacionog sistema i predlaže programe rada i razvoja ovog sistema.
Programe iz stava 3 ovog člana donosi Vlada Republike Srbije.
G. Obezbeđivanje sredstava za rad zdravstvenih ustanova
Zdravstvena ustanova stiče sredstva za rad od:
- organizacije zdravstvenog osiguranja,
- budžeta,
- prodaje usluga i proizvoda,
- obavljanja naučnoistraživačke i obrazovne delatnosti,
- prometa robe,
- izdavanja pod zakup slobodnog kapaciteta,
- legata,
- poklona,
- zaveštanja, i
- drugih izvora.
Zdravstvena ustanova i sva druga pravna i fizička lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost stiču sredstva za rad izvršenjem programa zdravstvene zaštite prema vrstama, obimu i kvalitetu zdravstvenih usluga, koji se vrednuju cenama pojedinačnih usluga, programa u celini ili po stanovniku, odnosno broju opredeljenih građana.
Zdravstvena ustanova i sva druga pravna i fizička lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, ravnopravni su u sticanju sredstava za rad od organizacije zdravstvenog osiguranja.
Cene pojedinačnih usluga, odnosno programa utvrđuju ugovorom zdravstvena ustanova odnosno druga pravna i fizička lica, koja obavljaju zdravstvenu delatnost i organizacije za zdravstveno osiguranje.
Cene zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene ugovorom iz stava 1 ovog člana utvrđuje zdravstvena ustanova, odnosno pravno ili fizičko lice, koje obavlja zdravstvenu delatnost na osnovu kriterijuma utvrđenih u skladu sa zakonom.
Cene pojedinačnih usluga, odnosno programa zdravstvenih ustanova za koje su sredstva obezbeđena u budžetu Republike utvrđuju se ugovorom između zdravstvene ustanove i ministarstva nadležnog za poslove zdravlja.
Zdravstvene usluge koje se na zahtev korisnika, pružaju pod posebnim uslovima preko standarda utvrđenih u ugovoru između zdravstvenog osiguranja i zdravstvene ustanove, korisnik doplaćuje.
Naknadu za pruženu hitnu medicinsku pomoć plaća Republika ako zdravstvena ustanova ovu uslugu ne naplati od organizacije zdravstvenog osiguranja u roku od 60 dana od dana ispostavljene fakture. Isplatom naknade Republika stiče pravo da od organizacije zdravstvenog osiguranja traži povraćaj isplaćenog.
Državljanin zemlje sa kojim nije zaključen ugovor o socijalnom osiguranju sam snosi troškove za pruženu hitnu medicinsku pomoć ili druge zdravstvene usluge, ako zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Ako zdravstvena ustanova ne naplati naknadu za pruženu hitnu medicinsku pomoć od stranog državljanina iz stava 1 ovog člana zbog toga što on nema sredstava, zdravstvena ustanova ovu naknadu naplaćuje iz budžeta Republike, s tim što zahtev za isplatu sa dokumentacijom o pruženoj hitnoj medicinskoj pomoći i o stranom državljaninu podnosi ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja.
Po izvršenoj isplati naknade troškova zdravstvene zaštite iz stava 2 ovog člana ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preduzima mere preko nadležnih diplomatskih organa da od stranog državljanina naplati ove troškove u korist budžeta Republike.
Način i postupak naplate troškova iz st. 1 i 2 ovog člana od stranog državljanina, odnosno iz budžeta Republike utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
D. Organi zdravstvene ustanove
Organi zdravstvene ustanove su: direktor, upravni i nadzorni odbor.
Statutom zdravstvene ustanove uređuje se: delatnost, unutrašnja organizacija, upravljanje, poslovanje, uslovi za imenovanje direktora, kao i druga pitanja od značaja za rad ustanove.
Zdravstvena ustanova može imati i zamenika direktora.
Direktora i zamenika, upravni i nadzorni odbor zdravstvenih ustanova koje u okviru svoje delatnosti obavljaju i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, a ostalih zdravstvenih ustanova čiji je osnivač Republika ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, a za zdravstvene ustanove čiji su osnivači druga pravna i fizička lica osnivač.
Na statute zdravstvenih ustanova koje u okviru svoje delatnosti obavljaju i obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koje donosi upravni odbor, saglasnost daje Vlada Republike Srbije, a za ostale zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Upravni odbor zdravstvene ustanove koja posluje sredstvima u državnoj svojini donosi Statut uz saglasnost osnivača.
Nadzorni odbor vrši nadzor nad radom i poslovanjem zdravstvene ustanove.
V NADZOR NAD RADOM ZDRAVSTVENIH USTANOVA
Nadzor nad radom zdravstvenih ustanova, drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti i drugih pravnih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost vrši se kao:
- nadzor nad zakonitošću rada
- nadzor nad stručnim radom.
Nadzor nad primenom zakona, drugih propisa i opštih akata kao i nad sprovođenjem propisanih mera u oblasti zdravstvene zaštite vrši zdravstvena inspekcija.
A. Nadzor nad zakonitošću rada
Direktor zdravstvene ustanove odgovoran je za zakonitost rada i poslovanje zdravstvene ustanove.
Nadzor nad zakonitošću rada zdravstvenih ustanova vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
B. Nadzor nad stručnim radom
Radi uvida u kvalitet stručnog rada, sprovođenje stručno medicinskih doktrina kao i provere uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti vrši se nadzor nad stručnim radom zdravstvenih ustanova, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.
Nadzor nad stručnim radom iz stava 1 ovog člana vrši se i u drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti i drugim pravnim licima koja obavljaju zdravstvenu delatnost.
Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici za stručni rad odgovaraju stručnom rukovodiocu organizacione jedinice odnosno službe, odnosno rukovodiocu tima zdravstvenih radnika.
Stručni rukovodilac iz stava 1 ovog člana za svoj i rad jedinice, odnosno službe odgovara direktoru zdravstvene ustanove.
Nadzor nad stručnim radom vrši se kao spoljni nadzor i kao unutrašnji nadzor.
Spoljni nadzor nad stručnim radom obavlja ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko istaknutih zdravstvenih radnika odnosno zdravstvenih ustanova i fakulteta.
Spoljni nadzor može biti redovan i vanredan.
Redovan nadzor se vrši stalno.
Zdravstvena ustanova dužna je da obezbedi stalan unutrašnji nadzor kao i spoljnu kontrolu kvaliteta rada laboratorije, u skladu sa ovim zakonom.
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja može zabraniti obavljanje određenih poslova zdravstvenoj ustanovi ili njenom delu i drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti, u potpunosti ili delimično, ako na osnovu izveštaja o izvršenom nadzoru nad stručnim radom utvrdi da su nedostaci u radu takve prirode da mogu izazvati teže posledice po zdravlje građana.
Nadzor nad stručnim radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika sa visokom stručnom spremom vrši se i proverom njihove osposobljenosti za primenu savremenih dostignuća medicinske i drugih nauka.
Organizaciju i način sprovođenja provere iz stava 1 ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, po pribavljenom mišljenju Srpskog lekarskog društva, Farmaceutskog društva i odgovarajućeg fakulteta i republičke organizacije za zdravstveno osiguranje.
Zahtev da se izvrši nadzor nad stručnim radom može podneti građanin, preduzeće, ustanova, organizacija zdravstvenog osiguranja, nadležni organ uprave i pravosudni organ.
Zahtev se podnosi ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja.
Ministarstvo iz stava 2 ovog člana razmatra zahtev za vršenje nadzora nad stručnim radom i o svom zaključku obaveštava podnosioca zahteva, o utvrđenom činjeničnom stanju i preduzetim merama.
Ministar nadležan za poslove zdravlja doneće propise o uređivanju načina, postupka i organizacije sprovođenja spoljnog i unutrašnjeg nadzora nad stručnim radom, kao i bližim uslovima koje treba da ispunjavaju lica koja obavljaju stručni nadzor, o merama za otklanjanje uočenih nedostataka i drugim pitanjima od značaja za provođenje nadzora nad stručnim radom.
V. Zdravstvena inspekcija
Zdravstvena inspekcija vrši nadzor nad sprovođenjem zakona, drugih propisa i opštih akata, kao i nad sprovođenjem propisanih mera u oblasti zdravstvene zaštite koji se odnose na:
1) usaglašenost organizacije i rada zdravstvenih ustanova i drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti sa odredbama ovog zakona;
2) ostvarivanje zdravstvene zaštite građana u zdravstvenim ustanovama, odnosno drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti;
3) sprovođenje naloga donetih pri vršenju nadzora nad stručnim radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;
4) i druge poslove upravnog nadzora u skladu sa zakonom.
Republika obezbeđuje vršenje poslova zdravstvene inspekcije.
Inspekcijski nadzor vrše zdravstveni inspektori.
Poslove zdravstvenog inspektora može da vrši lice koje ima završen medicinski, stomatološki, farmaceutski ili pravni fakultet i položen stručni ispit.
Troškove nastale u postupku po zahtevu stranke snosi podnosilac zahteva.
Ministar za zdravlje propisuje način utvrđivanja visine troškova iz stava 1 ovog člana.
U vršenju poslova zdravstvene inspekcije zdravstveni inspektor je ovlašćen da:
1) ostvaruje neposredan uvid i traži potrebne podatke i izveštaje o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata.
2) zabrani sprovođenje mera i radnji koje su suprotne zakonu ili na zakonu zasnovanim propisima,
3) naredi da se utvrđene nepravilnosti i nedostaci otklone u određenom roku,
4) naredi da se u određenom roku izvrši propisana mera koja nije izvršena,
5) zabrani samostalan rad zdravstvenom radniku koji nema položen stručni ispit, ili obavlja delatnost suprotno zakonu,
6) zabrani rad zdravstvene ustanove, odnosno njenog dela ili drugog oblika obavljanja zdravstvene delatnosti i zdravstvenu delatnost drugog pravnog lica ukoliko obavljaju delatnost suprotno zakonu i na zakonu zasnovanim propisima ili ne sprovode naloge date pri vršenju nadzora nad stručnim radom, dok se ne otklone nedostaci koji su bili razlog za izricanje zabrane, odnosno dok se ne ispune zakonom propisani uslovi za obavljanje delatnosti;
7) zabrani rad i preduzme druge mere protiv pravnih i fizičkih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost bez odobrenja nadležnih organa;
8) zabrani rad do 60 dana pravnim i fizičkim licima koja obavljaju zdravstvenu delatnost, a ne ispunjavaju zakonom propisane uslove u pogledu kadrova, opreme, prostorija i lekova.
VI ZDRAVSTVENI RADNICI
1. Zajedničke odredbe
Stručno-medicinske mere, postupke i aktivnosti u zdravstvenoj delatnosti, u zavisnosti od njihove složenosti, obavljaju zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici sa odgovarajućom školskom spremom i položenim stručnim ispitom, a određene poslove i zadatke i sa odgovarajućom specijalizacijom.
Zdravstveni radnik je lice sa završenom medicinskom školom, ili drugom školom medicinske odnosno zdravstvene struke, kao i lice sa završenim medicinskim, stomatološkim i farmaceutskim fakultetom, a koje ispunjava i druge uslove utvrđene ovim zakonom.
Zdravstveni saradnik je lice sa završenim srednjim odnosno višim ili visokim obrazovanjem drugih zanimanja koje obavlja određene poslove zdravstvene delatnosti u zdravstvenoj ustanovi.
Zdravstveni radnici u zavisnosti od stepena školske spreme i poslova zdravstvene delatnosti koje obavljaju su:
1. doktor medicine, doktor stomatologije, diplomirani farmaceut, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar,
2. viša medicinska sestra, viši medicinski tehničar, viši zdravstveni tehničar (sa bližom oznakom smera) i viši zubar,
3. medicinska sestra - tehničar, laboratorijski tehničar, farmaceutski tehničar, zubni tehničar (sa bližom oznakom smera) utvrđenog zakonom.
Za vršenje zdravstvene delatnosti zdravstveni radnik mora da ima:
1. doktor medicine - završen medicinski fakultet, doktor stomatologije - stomatološki fakultet, a diplomirani farmaceut i diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar - farmaceutski fakultet, a za određene poslove i zadatke i odgovarajuću specijalizaciju;
2. viša medicinska sestra - viši medicinski tehničar i viši zdravstveni tehničar i viši zubar - završenu odgovarajuću višu medicinsku školu;
3. zdravstveni radnik iz tačke 3 člana 63 ovog zakona - završenu srednju medicinsku školu odgovarajućeg smera.
Zdravstveni radnici prilikom prijema diplome o završenom školovanju a zdravstveni saradnici prilikom prijema na rad u zdravstvenu ustanovu, dužni su da potpišu izjavu - zakletvu da će se u obavljanju svog poziva pridržavati načela utvrđenih u Hipokratovoj zakletvi i Kodeksu etike zdravstvenih radnika.
Zdravstvene ustanove, drugi oblici obavljanja zdravstvene delatnosti i zdravstveni radnici zaposleni u njima, u sprovođenju zdravstvene zaštite dužni su da primenjuju samo proverene i naučno dokazane metode i postupke u prevenciji, dijagnostici, lečenju i rehabilitaciji bolesti.
Nove metode i postupci u sprovođenju zdravstvene zaštite, mogu se uvoditi uz saglasnost odgovarajuće referentne zdravstvene ustanove, a na osnovu mišljenja ministarstva nadležnog za poslove zdravlja i odgovarajućeg fakulteta zdravstvene struke.
Zabranjeno je obavljanje zdravstvene delatnosti od strane lica koja se u smislu ovog zakona ne smatraju zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima.
Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i drugi radnici, ne smeju napustiti radno mesto dok im se ne obezbedi zamena, iako je njihovo radno vreme isteklo, ukoliko bi se time narušio proces pružanja medicinske pomoći i ugrozilo čovekovo zdravlje.
2. Pripravnički staž i stručni ispit zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika
Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici ne mogu samostalno obavljati poslove zdravstvene delatnosti dok ne obave pripravnički staž i polože stručni ispit.
Zdravstvena ustanova utvrđuje broj zdravstvenih radnika koje na osnovu kriterijuma ministarstva nadležnog za poslove zdravlja prima radi obavljanja pripravničkog staža.
Pripravnički staž za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom traje godinu dana, a za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa višom i srednjom stručnom spremom, šest meseci.
Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici po završenom pripravničkom stažu, dok ne polože stručni ispit, a najduže godinu dana, mogu obavljati određene poslove zdravstvene zaštite utvrđene opštim aktom zdravstvene ustanove.
Pripravnički staž se izvodi po utvrđenom programu kroz praktičan rad.
Pripravnički staž se obavlja u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti pod neposrednim nadzorom zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika koji ima najmanje dve godine radnog iskustva nakon položenog stručnog ispita.
Poslove utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje pripravničkog staža u drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti, kao poverene poslove, obavlja zavod za zaštitu zdravlja.
Zdravstvena ustanova vodi evidenciju i vrši nadzor nad doslednim sprovođenjem programa pripravničkog staža zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.
Po isteku pripravničkog staža zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici dužni su da polože stručni ispit u roku od jedne godine.
Stručni ispit zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika, polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Organizovanje i obavljanje polaganja stručnih ispita zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika sa visokom stručnom spremom obavlja ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, a za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa srednjom i višom stručnom spremom, kao poverene poslove, obavlja zavod za zaštitu zdravlja.
Plan i program praktičnog rada i obuke za pripravnike zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike, organizaciju polaganja stručnih ispita, sastav i rad ispitnih komisija, sadržaj stručnih ispita, obrazac zapisnika o polaganju stručnih ispita, obrazac uverenja o položenom stručnom ispitu, obrazac i način vođenja pripravničke knjižice i način polaganja stručnog ispita, propisuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima koji su pripravnički staž ili deo staža obavili u inostranstvu ministarstvo nadležno za poslove zdravlja može na njihov zahtev priznati pripravnički staž ili deo staža pod uslovom da program obavljenog pripravničkog staža odgovara programu pripravničkog staža u skladu sa ovim zakonom.
3. Stručno usavršavanje i specijalizacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika
Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici imaju pravo i dužnost da stalno prate razvoj medicinskih i drugih nauka i da se stručno usavršavaju.
Zdravstvena ustanova donosi plan stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, i obezbeđuje uslove za njegovo ostvarivanje.
Plan stručnog usavršavanja iz stava 2 ovog člana zdravstvena ustanova donosi u skladu sa programom inovacije znanja koji, na predlog odgovarajućih fakulteta i referentne zdravstvene ustanove, donosi ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik sa visokom školskom spremom može se specijalizovati ako ima završen pripravnički staž i položen stručni ispit.
Zdravstveni radnik sa visokom stručnom spremom može se, posle završene specijalizacije, usavršavati u užoj specijalnosti.
Odobravanje specijalizacije i užih specijalizacija vrše zdravstvene ustanove i druga pravna i fizička lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa planom koji donosi ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Odobravanje specijalizacije i uže specijalizacije za nezaposlenog zdravstvenog radnika sa visokom stručnom spremom vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Na rešenje, odnosno akt o odobravanju specijalizacija i užih specijalizacija iz stava 3 ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja daje saglasnost.
Planom iz stava 3 ovog člana utvrđuju se broj specijalizacija i užih specijalizacija, kriterijumi i bliži uslov za odobravanje specijalizacija i užih specijalizacija, kao i način i postupak za odobravanje specijalizacija i užih specijalizacija za nezaposlene zdravstvene radnike.
Specijalizacije i uže specijalizacije u delu programa u kojem se ostvaruje teorijska i praktična nastava u određenom trajanju sprovodi se na odgovarajućem fakultetu, a u ostalom delu programa u zdravstvenoj ustanovi koja ispunjava određene uslove.
Zdravstvenom radniku koji je pre odobrenja specijalizacije pro veo na radu određeno vreme u zdravstvenoj ustanovi iz stava 1 ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja može priznati provedeno vreme u specijalistički staž ukoliko ispunjava uslove predviđene programom specijalizacije u skladu sa ovim zakonom.
Vrste, programe, trajanje specijalizacija i užih specijalizacija, način obavljanja staža i polaganja ispita, sastav i rad ispitnih komisija, uslove koje ispunjavaju zdravstvene ustanove za obavljanje staža i obrazac indeksa i diplome, bliže uslove i način priznavanja specijalističkog staža utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajućih fakulteta.
Zdravstveni radnik odnosno zdravstveni saradnik koji je završio odgovarajuću školu, fakultet i specijalizaciju u inostranstvu, kao i zdravstveni radnik odnosno zdravstveni saradnik strani državljanin, mogu obavljati poslove zdravstvene delatnosti ako nostrifikuju diplomu.
Nostrifikacija diplome iz stava 1 ovog člana vrši se u skladu sa zakonom.
Doktori medicine, doktori stomatologije i diplomirani farmaceuti koji imaju najmanje 12 godina rada u zdravstvenoj delatnosti, položen specijalistički ispit, stručne i naučne radove, mogu podneti zahtev, odnosno biti predloženi za dobijanje naziva primarijus, kao stručno priznanje.
Bliže uslove za dobijanje naziva primarijus propisuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Naziv primarijus dodeljuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, po prethodno pribavljenom mišljenju Srpskog lekarskog društva, odnosno Farmaceutskog društva Srbije.
VIa LEKARSKA, ODNOSNO FARMACEUTSKA KOMORA
Radi unapređenja uslova za obavljanje profesije lekara i farmaceuta, zaštite njihovih interesa i interesa građana u pružanju zdravstvene zaštite, organizovanog učešća i uticaja na uređivanje i sprovođenje zdravstvene zaštite, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva, osnivaju se, u skladu sa ovim zakonom:
1) Lekarska komora;
2) Farmaceutska komora.
Članovi Lekarske komore su doktori medicine i doktori stomatologije koji obavljaju poslove lekarske profesije (u daljem tekstu: lekari).
Članovi Farmaceutske komore su diplomirani farmaceuti i diplomirani farmaceuti - medicinski biohemičari koji obavljaju poslove farmaceutske profesije (u daljem tekstu: farmaceuti).
Lekarska, odnosno Farmaceutska komora (u daljem tekstu: komora) je pravno lice sa sedištem u Beogradu.
Članstvo u komori obavezno je za lica iz st. 2 i 3 ovog člana.
Komora, u skladu sa zakonom, obavlja sledeće poslove:
1) utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i etičke norme ponašanja lekara, odnosno farmaceuta u obavljanju zdravstvene delatnosti i zastupa njihove interese;
2) daje mišljenje na programe pripravničkog staža, specijalizacija i užih specijalizacija, inovacije znanja i provere osposobljenosti lekara, odnosno farmaceuta za primenu savremenih dostignuća i prati sadržaje i ostvarivanje programa obrazovnih ustanova zdravstvene struke;
3) učestvuje u sprovođenju nadzora nad stručnim radom lekara i farmaceuta i u utvrđivanju stručnih doktrina i uputstava;
4) vodi imenik lekara, odnosno farmaceuta koji obavljaju privatnu praksu i po prijavi vrši upis u imenik i o tome donosi rešenje, na osnovu dokaza o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti;
5) vodi evidenciju članova komore;
6) daje odobrenje za primenu metoda i postupaka tradicionalne medicine u zdravstvenoj zaštiti i vrši proveru stručne osposobljenosti lekara, odnosno farmaceuta za njihovo obavljanje;
7) organizuje sudove časti za utvrđivanje povreda profesionalne dužnosti i odgovornosti lekara, odnosno farmaceuta, kao i za izricanje mera za te povrede;
8) posreduje u sporovima između lekara, odnosno farmaceuta i između lekara, odnosno farmaceuta i građana;
9) uređuje sadržaj i način izdavanja lekarskih uverenja i davanja stručnih mišljenja;
10) obavlja i druge poslove u ostvarivanju ciljeva radi kojih se osniva.
U ostvarivanju poslova iz stava 1 ovog člana, komora sarađuje sa Srpskim lekarskim društvom, Društvom farmaceuta Srbije, fakultetima zdravstvene struke i referentnim zdravstvenim ustanovama.
Organizacija i način obavljanja poslova iz stava 1 ovog člana bliže se uređuje statutom i opštim aktima komore.
Rešenje o upisu u imenik iz stava 1 tačka 4) ovog člana, donosi ogranak komore na zahtev lekara, odnosno farmaceuta.
O žalbi na rešenje iz stava 4 ovog člana, rešava direktor komore.
Komora ima ogranke kao svoje organizacione jedinice, koji se obrazuju za područje utvrđeno statutom komore.
Organi komore su: skupština komore, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor komore.
Skupština komore organizuje se na način koji obezbeđuje zastupljenost svih ogranaka, kao i ravnopravno odlučivanje predstavnika lekara, odnosno farmaceuta koji obavljaju privatnu praksu o pitanjima privatne lekarske, odnosno farmaceutske prakse.
U skupštini komore obrazuju se dva veća:
1) Veće lekara, odnosno farmaceuta u državnim zdravstvenim ustanovama, i
2) Veće lekara, odnosno farmaceuta koji obavljaju privatnu praksu.
Odnosi u komori, poslovi i zadaci i zastupanje i predstavljanje komore, prava i dužnosti članova komore, nadležnosti skupštine, veća i drugih organa komore, broj i sastav članova skupštine i veća, način izbora i opoziva članova skupštine, broj i sastav, uslovi i način izbora organa skupštine, broj ogranaka komore, područje za koje se organizuje ogranak, nadležnost, organizacija i organi ogranka i njegovo sedište, obavljanje stručnih poslova za komoru i druga pitanja neophodna za rad komore uređuju se statutom komore, u skladu sa zakonom.
Komora stiče sredstva za rad od: članarine, naknada za upis u imenik, legata, poklona i iz drugih izvora.
Na statut komore i druge opšte akte komore saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Nadzor nad zakonitošću rada komore vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Radi rešavanja sporova između lekara, odnosno farmaceuta (u daljem tekstu: član komore) i između člana komore i građana, u vezi sa obavljanjem profesije, organ komore utvrđen statutom imenuje posrednika. Da bi se izvršilo posredovanje neophodno je da se stranke u sporu saglase o ličnosti posrednika.
Postupak posredovanja okončava se izmirenjem, odnosno sporazumom stranaka u sporu ili konstatacijom da posredovanje nije uspelo.
Komora može pokrenuti postupak protiv svog člana pred sudom časti, u skladu sa ovim zakonom, ako na osnovu činjenica do kojih dođe u postupku posredovanja, iz pritužbi građana ili iz drugih okolnosti proizilazi da je on učinio povredu profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Za utvrđivanje povreda profesionalne dužnosti i ugleda člana komore, utvrđivanje odgovornosti i izricanja mera za te povrede obrazuju se u komori sudovi časti prvog i drugog stepena.
Za povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore može se izreći jedna od mera:
1) javna opomena;
2) novčana kazna u visini do 20% od prosečne mesečne zarade zaposlenih ostvarene u Republici, u trajanju od jednog do šest meseci;
3) privremena zabrana obavljanja određenih poslova poziva lekara, odnosno farmaceuta;
4) privremena zabrana vršenja poziva lekara, odnosno farmaceuta.
Mere iz stava 2 tač. 3) i 4) ovog člana mogu se izreći za teže povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore, utvrđene opštim aktom komore.
Mera iz stava 2 tač. 3) i 4) ovog člana, ne može trajati kraće od jednog meseca ni duže od jedne godine, a u izuzetnim slučajevima može trajati i do pet godina.
O žalbama protiv odluke suda časti prvog stepena rešava sud časti drugog stepena.
Protiv drugostepene odluke kojom je izrečena mera iz stava 2 tač. 3) i 4) ovog člana, član komore može podneti zahtev za sudsku zaštitu okružnom sudu nadležnom prema mestu u kome član komore obavlja delatnost, u roku od 15 dana od prijema drugostepene odluke.
U postupku pred sudom časti shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim je uređen krivični postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
U postupku pred okružnim sudom po zahtevu za sudsku zaštitu shodno se primenjuju odredbe zakona kojim je uređen upravni spor, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Ako okružni sud ustanovi da je zahtev osnovan poništiće odluku suda časti o izrečenoj meri.
Zastarelost pokretanja postupka pred sudom časti nastupa istekom jedne godine od dana učinjene povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore, a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela od dana saznanja za izvršeno krivično delo.
Zastarelost izvršenja mere nastupa po isteku šest meseci od dana pravosnažnosti odluke o izrečenoj meri.
Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja postupka pred sudom časti ili izvršenja mere.
Posle svakog prekida rok zastarelosti počinje ponovo da teče, s tim da ona nastaje u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po ovom zakonu traži za zastarelost pokretanja postupka, odnosno izvršenje izrečene mere.
VII UZIMANJE I PRESAĐIVANJE ORGANA I DELOVA LJUDSKOG TELA, UTVRĐIVANJE UZROKA SMRTI I OBDUKCIJA UMRLIH LICA
Organi, tkiva i ćelije, kao delovi ljudskog tela, mogu se uzimati i presađivati samo ako je to medicinski opravdano odnosno ako je to najpovoljniji način lečenja lica i ako su ispunjeni uslovi predviđeni zakonom.
Za presađivanje se mogu uzeti delovi tela umrlog lica.
Od živih lica može se uzeti za presađivanje samo koštana srž, a izuzetno jedan od parnih organa, deo jetre, gušterače i kože ako se utvrdi odgovarajuća podudarnost delova tela.
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja propisuje bliže medicinske kriterijume, način i postupak utvrđivanja smrti lica čiji deo tela se može uzeti radi presađivanja.
Delovi tela ne mogu se uzimati, ako se umrlo lice za života izričito, u pismenom obliku, tome protivilo.
Delovi tela živog lica mogu se uzimati radi presađivanja samo uz pristanak punoletnog, duševno zdravog i poslovno sposobnog lica i ako se time očigledno ne dovodi u opasnost život davaoca i njegovo zdravlje ne izlaže riziku trajnog ili težeg oštećenja.
Pristanak iz stava 1 ovog člana daje se u pismenom obliku.
Delovi ljudskog tela mogu se presađivati samo uz pismeni pristanak primaoca, odnosno njegovog roditelja ili staratelja ako je primalac maloletno odnosno duševno obolelo lice.
Utvrđivanje smrti, uzimanje, čuvanje, tipizacija i presađivanje delova ljudskog tela vrši se u zdravstvenim ustanovama, koje ispunjavaju uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora koje propisuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Ispunjenost uslova iz stava 1 ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Poslove sakupljanja, obrade i razmene podataka značajnih za presađivanje delova ljudskog tela organizuje i sprovodi zdravstvena ustanova koju odredi ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Ljudsko telo i delovi tela umrlog mogu se uzeti za obavljanje nastave na fakultetima zdravstvene struke samo uz saglasnost porodice i ako se umrlo lice za života nije tome protivilo.
Za svako umrlo lice utvrđuje se vreme i uzrok smrti. Utvrđivanje vremena i uzroka smrti može vršiti samo doktor medicine.
Za lica umrla u zdravstvenoj ustanovi uzrok smrti utvrđuje se u zdravstvenoj ustanovi i o tome obaveštava nadležni opštinski organ.
Nadležni organ opštine određuje doktora medicine za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti.
Sredstva i pregled umrlih lica i stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvene ustanove obezbeđuju se u budžetu opštine.
Kao posebna mera utvrđivanja uzroka smrti umrlih lica vrši se i obdukcija.
Obdukcija se vrši obavezno na lešu:
1) lica umrlog u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvrđen tačan uzrok smrti;
2) lica umrlog pre isteka 48 časova od početka lečenja;
3) na zahtev doktora medicine koji je lečio lice koje je umrlo;
4) na zahtev doktora medicine određenog od strane nadležnog organa skupštine opštine za utvrđivanje uzroka smrti;
5) kada je to od posebnog značaja za zaštitu zdravlja građana ili kada to nalažu epidemiološki i sanitarni razlozi;
6) na zahtev člana uže porodice umrlog lica.
Troškove obdukcije umrlog lica snosi obveznik plaćanja troškova lečenja umrlog lica.
Umrlo lice sahranjuje se nakon što je smrt utvrđena i po pravilu u vremenu od 24 do 48 časova od nastanka smrti.
Izuzetno, na osnovu posebnog zahteva sanitarne inspekcije, sahrana se može obaviti i pre isteka roka od 24 časa, odnosno posle roka od 48 časova.
Način i postupak za utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih lica i za obdukciju leša, kao i za postupanje sa delovima ljudskog tela koji su hirurškim zahvatom ili na drugi način odstranjeni propisuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
VIIa ZAJEDNIČKE ODREDBE O RADU VAN RADNOG ODNOSA
Zdravstvena ustanova, drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost, mogu za obavljanje određenih poslova, za koje se ne zasniva radni odnos, da zaključe ugovor sa određenim licem, i to:
1) ugovor o volonterskom radu;
2) ugovor o dopunskom radu.
Ugovori iz stava 1 ovog člana zaključuju se u pisanom obliku i sadrže naročito: vrstu, način, vreme trajanja posla i način utvrđivanja naknade za rad, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Zdravstvena ustanova vodi evidenciju o zaključenim ugovorima iz stava 1 tačka 1) ovog člana.
Zaposleni u zdravstvenoj ustanovi, obavezan je da obavesti direktora zdravstvene ustanove o ugovoru iz stava 1 tačka 2) ovog člana, koji je zaključio sa drugim poslodavcem, o čemu zdravstvena ustanova vodi evidenciju.
Zdravstvena ustanova, drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost, vodi evidenciju o ugovorima iz stava 1 tačka 2) ovog člana, koje su zaključili sa licima u radnom odnosu kod drugog poslodavca.
Zdravstvena ustanova, drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost, obavezni su da po zaključenju ugovora iz stava 1 tačka 2) ovog člana, dostave primerak tog ugovora, ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja na evidentiranje.
Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu člana 86a ovog zakona ostvaruje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom.
Doprinosi iz stava 1 ovog člana plaćaju se u skladu sa zakonom.
1. Volonterski rad
Zdravstvena ustanova, drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost, može da zaključi ugovor o volonterskom radu:
1) sa nezaposlenim zdravstvenim radnikom, odnosno zdravstvenim saradnikom, radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita;
2) sa nezaposlenim zdravstvenim radnikom koji želi da se stručno usavrši i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno obavi specijalizaciju za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacija.
Zdravstvena ustanova, drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost, može zdravstvenim radnicima, odnosno zdravstvenim saradnicima iz stava 1 ovog člana da obezbedi naknadu za rad i druga prava u skladu sa zakonom i opštim aktom.
2. Dopunski rad
Zaposleni zdravstveni i drugi radnik u zdravstvenoj ustanovi, drugom obliku obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost (poslodavac) kod koga radi puno radno vreme, može da radi još kod jednog poslodavca, najviše do jedne polovine punog radnog vremena.
VIII KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova ako:
1. ne pruži zdravstvenu zaštitu u okviru svoje delatnosti svim građanima (član 9 stav 4);
2. ne uputi građanina u drugu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu (član 9 stav 6);
3. ne obezbedi minimum zdravstvene zaštite za vreme štrajka u smislu člana 9 stav 7 ovog zakona;
4. ako izvrši hiruršku ili drugu medicinsku intervenciju bez prethodnog pristanka određenog lica (član 10 stav 1);
5. ne ukaže licima iz člana 10 stav 4 ovog zakona na posledice koje mogu da nastanu zbog odbijanja medicinske intervencije;
6. ako građanina ne upozna sa dokumentacijom o njegovom zdravstvenom stanju ili ga ne obavesti o stanju njegovog zdravlja (član 11 stav 3);
7. otpočne sa radom i obavlja zdravstvenu delatnost bez ocene ispunjenosti propisanih uslova (član 18);
8. ne vodi medicinsku dokumentaciju i evidenciju i ne dostavlja odgovarajuće izveštaje nadležnom zavodu za zaštitu zdravlja (član 20 stav 1);
9. u sprovođenju zdravstvene zaštite ne postupa u skladu sa članom 22 stav 2 ovog zakona;
9a. vrši reklamiranje i oglašavanje stručno medicinskih postupaka i metoda u zdravstvenoj zaštiti u sredstvima javnog informisanja (član 40a);
10. utvrdi cenu zdravstvene usluge i programa rada mimo kriterijuma i merila iz člana 46 ovog zakona;
10a primenjuje metode i postupke u zdravstvenoj zaštiti koje nisu uvedene na način propisan u članu 66 ovog zakona;
11. ne donese plan stručnog usavršavanja i specijalizacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika ili ne obezbedi uslove za njegovo ostvarivanje (član 73 stav 2);
12. ne izvrši obdukciju na lešu u slučajevima iz člana 86 ovog zakona;
13. ne usaglasi organizaciju i opšta akta sa ovim zakonom;
14. ne vodi evidenciju (član 86a st. 3, 4 i 5);
15. zaključeni ugovor o dopunskom radu, ne dostavi na evidentiranje ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja (član 86a stav 6).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice zdravstvene ustanove novčanom kaznom do 1.000 dinara.
Novčanom kaznom do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost ako:
1. otpočne obavljanje zdravstvene delatnosti bez utvrđenosti ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti (član 18);
2. ne vodi medicinsku dokumentaciju i evidenciju i ne dostavlja odgovarajuće izveštaje nadležnom zavodu za zaštitu zdravlja (član 20 stav 1);
2a. vrši reklamiranje i oglašavanje stručno medicinskih postupaka i metoda u zdravstvenoj zaštiti u sredstvima javnog informisanja (član 40a);
2b. otpočne sa primenom metoda i postupaka tradicionalne medicine suprotno odredbi člana 77b stav 1 tačka 6) ovog zakona;
3. utvrdi cenu zdravstvene usluge odnosno programa rada mimo kriterijuma i merila iz člana 46 ovog zakona;
4. primenjuje metode i postupke u zdravstvenoj zaštiti koje nisu uvedene na način propisan u članu 66 ovog zakona;
5. ne vodi evidenciju (član 86a st. 4 i 5);
6. zaključeni ugovor o dopunskom radu, ne dostavi na evidentiranje ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja (član 86a stav 6).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice tog društvenog pravnog lica novčanom kaznom u iznosu do 1.000 dinara.
Novčanom kaznom do 1.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik koji obavlja zdravstvenu delatnost ako:
1. ne ukaže hitnu medicinsku pomoć (član 9 stav 5);
2. izvrši hirurške ili druge medicinske intervencije bez prethodnog pristanka određenog lica (član 10)
3. obavlja zdravstvenu delatnost suprotno odredbi člana 18 ovog zakona;
4. ne vodi medicinsku dokumentaciju i evidenciju i ne dostavlja odgovarajuće izveštaje nadležnom zavodu za zaštitu zdravlja (član 20);
4a. vrši reklamiranje i oglašavanje stručno medicinskih postupaka i metoda u zdravstvenoj zaštiti u sredstvima javnog informisanja (član 40a);
4b. otpočne sa primenom metoda i postupaka tradicionalne medicine suprotno odredbi člana 77b stav 1 tačka 6) ovog zakona;
5. utvrdi cenu zdravstvenih usluga mimo kriterijuma i merila iz člana 46 ovog zakona;
6. ne potpiše izjavu iz člana 65 ovog zakona,
7. primenjuje metode i postupke u zdravstvenoj zaštiti koje nisu uvedene na način propisan u članu 66 ovog zakona,
8. ne obavesti direktora zdravstvene ustanove o zaključenom ugovoru o dopunskom radu (član 86a stav 4).
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se zdravstveni radnik preduzetnik novčanom kaznom do 5000 dinara.
Novčanom kaznom do 1.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje pruža medicinske usluge a nije zdravstveni radnik odnosno zdravstveni saradnik u smislu ovog zakona ili kaznom zatvora do 60 dana (član 67 ovog zakona).
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Zdravstvene ustanove, druga pravna i fizička lica koja u smislu ovog zakona obavljaju zdravstvenu delatnost uskladiće organizaciju, rad i opšta akta sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja opštih akata iz stava 1 ovog člana primenjivaće se postojeći opšti akti ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Sredstva u društvenoj svojini kojima raspolažu zdravstvene ustanove u Republici Srbiji osim sredstava zdravstvenih ustanova čiji su osnivači preduzeća odnosno građani, su u državnoj svojini sa bilansnim stanjem na dan 31. decembra 1991. godine.
Danom stupanja na snagu plana mreže zdravstvenih ustanova, Republika, grad odnosno opština preuzima osnivačka prava na postojećim zdravstvenim ustanovama za koje je planom mreže zdravstvenih ustanova utvrđeno da ih obavlja odgovarajući organ u Republici, gradu i opštini.
U postojećim zdravstvenim ustanovama, utvrđenim planom mreže zdravstvenih ustanova, osnivač imenuje članove upravnog i nadzornog odbora.
Upravni odbor doma zdravlja, apoteke, bolnice, zavoda, zavoda za zaštitu zdravlja, klinike i instituta ima pet članova od kojih su dva iz zdravstvene ustanove, a apotekarske ustanove, zdravstvenog centra, kliničko - bolničkog centra i kliničkog centra sedam članova od kojih su tri iz zdravstvene ustanove.
Nadzorni odbor doma zdravlja, apoteke, bolnice, zavoda, zavoda za zaštitu zdravlja, klinike i instituta ima tri člana od kojih je jedan iz zdravstvene ustanove, a apotekarske ustanove, zdravstvenog centra, kliničko - bolničkog centra i kliničkog centra pet članova od kojih su dva iz zdravstvene ustanove.
Sredstva zdravstvenih ustanova, osim sredstava zavoda za zaštitu zdravlja, zavoda za ispitivanje i kontrolu lekova i zavoda za transfuziju krvi (izuzev proizvodnje rastvora i pribora za infuziju) mogu se pretvarati u druge oblike svojine, u skladu sa zakonom.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe čl. 1 do 4 i čl. 133 do 207 Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik SRS", br. 4/90 i 40/90 i "Službeni glasnik RS" broj 44/91), čl. 34 do 53 i čl. 65 do 87 Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni list SAP Vojvodine", broj 25/90 i "Službeni glasnik SRS" broj 44/91), Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj službi ("Službeni list SAPK", broj 1/87 i "Službeni glasnik RS", broj 44/91).
Danom stupanja na snagu propisa donetog na osnovu člana 20 stav 2 ovog zakona prestaje da važi Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite ("Službeni glasnik SRS", broj 14/81 i 25/85 i "Službeni glasnik RS", broj 44/91) i Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite ("Službeni list SAPK", broj 27/81 i "Službeni glasnik RS", broj 44/91).
Danom stupanja na snagu propisa donetog na osnovu člana 83 stav 1 ovog zakona prestaje da važi Zakon o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela u svrhu lečenja ("Službeni glasnik SRS", broj 21/81), Zakon o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela za svrhu lečenja ("Službeni list SAPK", broj 45/83 i "Službeni glasnik RS", broj 44/91) i Zakon o uzimanju delova ljudskog tela radi presađivanja ("Službeni list SAP Vojvodine", broj 26/96).
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o zdravstvenoj zaštiti
("Sl. glasnik RS", br. 25/96)
Član 20
Zdravstvene ustanove i druga pravna i fizička lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost uskladiće svoj rad sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Lekari, odnosno farmaceuti koji na dan stupanja na snagu ovog zakona obavljaju privatnu lekarsku, odnosno farmaceutsku praksu, dužni su da u roku od tri meseca od dana početka rada komore podnesu prijavu za upis u imenik lekara, odnosno farmaceuta.
Član 21
Organi u zdravstvenim ustanovama koje su osnovale opštine i grad Beograd do stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju sa radom do imenovanja novih organa od strane Vlade Republike Srbije, odnosno ministarstva nadležnog za poslove zdravlja.
Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja imenovaće organe zdravstvenih ustanova u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Plan mreže zdravstvenih ustanova Vlada Republike Srbije doneće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom stupanja na snagu akta iz stava 3 ovog člana prestaje da važi Odluka o planu mreže zdravstvenih ustanova ("Službeni glasnik RS", broj 50/92).
Član 22
Komora, počinje sa radom najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja imenovaće, najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odbore za pripremu konstituisanja i početak rada Lekarske komore i Farmaceutske komore (u daljem tekstu: odbor) na predlog: Srpskog lekarskog društva, Farmaceutskog društva Srbije i registrovanih privatnih komora zdravstvenih radnika.
Odbor ima 19 članova.
Članovi odbora biraju iz svojih redova predsednika odbora.
Odbor vrši prava i dužnosti skupštine komore do njenog izbor a u skladu sa ovim zakonom.
Odbor će doneti statutarnu odluku komore kojom se uređuju pitanja iz člana 14 (član 77v stav 5) ovog zakona u roku od 30 dana od dana obrazovanja odbora.
Član 23
Konstituisanje organa komore izvršiće se u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Komora je dužna da donese statut i druga opšta akta predviđena ovim zakonom najkasnije u roku od šest meseci od dana početka rada komore.
Član 24
Danom početka rada komora vodi imenik lekara, odnosno farmaceuta koji obavljaju privatnu praksu.
Danom početka rada komore opštinska jedinica lokalne samouprave nadležna za poslove privrede prestaje da vrši upis privatnih preduzetnika koji obavljaju zdravstvenu delatnost u registar radnji.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o zdravstvenoj zaštiti
("Sl. glasnik RS", br. 18/2002)
Član 6
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".