POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA ELEKTROPRIVREDU SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 37/2000) |
OSNOVNE ODREDBE
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se, u skladu sa zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije" i javnim preduzećima koja je ono osnovalo (u daljem tekstu: preduzeće) iz oblasti rada i radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika ugovora.
Kolektivni ugovor neposredno se primenjuje i zaključuje na neodređeno vreme.
RASPOREĐIVANJE ZAPOSLENIH
Zaposleni može da se rasporedi na rad iz jednog mesta u drugo samo uz njegov pristanak. Zaposleni može da se rasporedi, iz jednog mesta u drugo, bez njegovog pristanka, najduže tri meseca, u slučajevima:
1. ako se delatnost preduzeća obavlja i u mestima van sedišta preduzeća ili njegovog organizacionog dela;
2. ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se raspoređuje na rad manja od 50 km u jednom pravcu, ili su mesto rada i mesto u koje se zaposleni raspoređuje na teritoriji iste ili susedne opštine, odnosno grada, a organizovan je redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak zaposlenog na rad i povratak sa rada i obezbeđena je naknada za prevoz u visini cene prevoza u javnom saobraćaju.
RADNO VREME
Radno vreme zaposlenog koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima (u daljem tekstu: radna mesta sa posebnim uslovima rada) skraćuje se srazmerno štetnom dejstvu posebnih uslova rada, zavisno od organizacije i tehnologije rada.
Dužinu trajanja radnog vremena na radnim mestima sa posebnim uslovima rada utvrđuje generalni direktor JP EPS, odnosno direktor preduzeća (u daljem tekstu: direktor), na osnovu elaborata o stepenu štetnog dejstva posebnih uslova rada, uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata.
Ako direktor ne donese odluku o radnim mestima sa posebnim uslovima rada sa skraćenim radnim vremenom organizacija sindikata može da pokrene inicijativu za izradu elaborata o skraćenom radnom vremenu na pojedinim radnim mestima i na radnim mestima na kojima se rad obavlja u smenama ili noću. U tom slučaju direktor je dužan da omogući izradu elaborata u roku od 6 meseci od pokretanja inicijative.
Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena (u daljem tekstu: prekovremeni rad), u slučajevima propisanim zakonom i u slučajevima kada je to neophodno:
1. da se završi proces rada čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi obustavljanje ili prekidanje nanelo znatnu materijalnu štetu;
2. da se završe određeni neophodni remontni radovi, neodložni poslovi, druge složene operacije i tehnološki proces;
3. da se zameni iznenadno odsutni zaposleni u procesu rada koji neprekidno traje;
4. da se spreči ili otkloni kvar na sredstvima za rad, odnosno materijalu.
Prekovremeni rad ne može se narediti zaposlenom kome je zbog invalidnosti, odnosno prema preostaloj radnoj sposobnosti, određeno radno vreme kraće od punog radnog vremena, zaposlenom mlađem od 18 godina, kao i zaposlenoj ženi za vreme trudnoće ili sa detetom do 3 godine života.
Za prekovremeni rad donosi se rešenje i uručuje zaposlenom, najkasnije u roku od 24 časa od uvođenja prekovremenog rada.
Direktor donosi rešenje o rasporedu, početku i završetku radnog vremena, polazeći od sledećeg:
1. na radnom mestu gde proces rada to dozvoljava, radno vreme je jednokratno, radna nedelja po pravilu traje 5 radnih dana, a subotom i nedeljom se ne radi;
2. na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad se organizuje u smenama ili turnusima.
ODMORI I ODSUSTVA ZAPOSLENIH
Zaposleni koji ima punu godinu dana rada u kalendarskoj godini koristi godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećanih:
1. po osnovu složenosti poslova radnog mesta
- za rad na radnim mestima KV radnika - 2 radna dana,
- za rad na radnim mestima sa srednjom stručnom spremom - 3 radna dana,
- za rad na radnim mestima sa višom stručnom spremom i VKV radnika - 4 radna dana,
- za rad na radnim mestima sa visokom stručnom spremom - 5 radnih dana;
2. po osnovu uslova rada
- za rad na radnim mestima na kojima je težak i naporan rad, rad pod povišenim i smanjenim vazdušnim pritiskom, visokoj ili niskoj temperaturi, rad pod dejstvom štetnih zračenja, rad pod povećanom bukom i vibracijama, rad u prostorijama zagađenim hemijskim štetnostima, rad pod zemljom i vodom, rad na visini, za koje nije uvedeno skraćeno radno vreme i beneficirani radni staž - 3 radna dana,
- za rad na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i na kojima je skraćeno radno vreme - 5 radnih dana;
3. po osnovu radnog iskustva
- do 10 godina radnog iskustva - 1 radni dan,
- od 10 do 20 godina radnog iskustva - 2 radna dana,
- od 20 do 30 godina radnog iskustva - 3 radna dana;
4. invalidu rada, odnosno vojnom invalidu i zaposlenom koji boluje od profesionalnog oboljenja - 3 radna dana;
5. roditelju sa jednim ili više dece do 14 godina starosti - 2 radna dana;
6. za doprinos u radu po predlogu neposrednog rukovodioca - do 3 radna dana.
Ako zaposlenom primenom kriterijuma iz stava 1 ovog člana pripada godišnji odmor u trajanju dužem od 25 radnih dana, utvrdiće se godišnji odmor u trajanju od 25 radnih dana, osim za zaposlenog koji radi na radnom mestu sa skraćenim radnim vremenom i beneficiranim radnim stažom, kome godišnji odmor traje prema kriterijumima iz stava 1 ovog člana, a najduže 40 radnih dana.
Zaposleni sa navršenih 30 godina penzijskog staža ili navršenih 55 godina života i zaposlena žena sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili navršenih 50 godina života, kao i zaposleni mlađi od 18 godina života, ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se planom.
Plan korišćenja godišnjeg odmora uvažava potrebe procesa rada i potrebe zaposlenog i može se menjati u zavisnosti od tih potreba.
Na osnovu utvrđenog rasporeda korišćenja godišnjeg odmora, zaposlenom se izdaje rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, najmanje 15 dana pre početka korišćenja godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine do sedam radnih dana u slučajevima:
1. stupanja zaposlenog u brak; porođaja člana uže porodice, smrti brata ili sestre zaposlenog, smrti usvojioca, roditelja, brata ili sestre njegovog bračnog druga, smrti lica koje živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, odlaska na odsluženje vojnog roka - 5 radnih dana;
2. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom - 3 radna dana;
3. selidbe sopstvenog domaćinstva u mestu prebivališta - 3 radna dana, van mesta prebivališta - 4 radna dana;
4. stupanja u brak deteta zaposlenog - 3 radna dana;
5. polaganja stručnog ili drugog ispita - 1 radni dan;
6. učestvovanja na radnoproizvodnom takmičenju koje organizuje sindikat - 2 radna dana;
7. korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - 7 radnih dana;
8. dobrovoljnom davaocu krvi - 2 radna dana, davaocu tkiva - 3 radna dana;
9. obavljanja neodložnog ličnog posla - 1 radni dan, a najviše 3 radna dana u toku kalendarske godine.
Odsustvo u slučajevima stupanja zaposlenog u brak i porođaja člana uže porodice iz stava 1 tačka 1 ovog člana ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Pored odsustvovanja u slučajevima iz stava 1 tačka 1 ovog člana, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još 7 radnih dana u slučaju smrti člana uže porodice.
Članom uže porodice u smislu stava 3 ovog člana smatraju se bračni drug, deca i roditelji.
Licima koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u smislu stava 1 tačka 1 ovog člana, smatraju se srodnici između kojih postoji obaveza izdržavanja, a žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zaposleni ima pravo da koristi plaćeno odsustvo u trajanju dužem od sedam radnih dana u toku jedne kalendarske godine u slučajevima:
1. rehabilitacije po pismenoj preporuci zdravstvene ustanove, ako troškove snosi preduzeće ili nadležna organizacija sindikata - za vreme na koje je upućen;
2. ostvarenih rezultata po osnovu inovacije, racionalizacije i drugih oblika stvaralaštva - do 7 radnih dana;
3. učestvovanja na susretima radnika ili na sportskim takmičenjima - za vreme dok takmičenja traju;
4. polaganja stručnog ispita ili pripreme diplomskog ispita na visokim ili višim školama - 10 radnih dana;
5. polaganja pravosudnog ispita - 20 radnih dana;
6. polaganja svakog ispita na postdiplomskim studijama - 5 radnih dana;
7. pripreme odbrane magistarske disertacije - 20 radnih dana;
8. pripreme odbrane doktorske disertacije - 30 radnih dana. Plaćeno odsustvo u slučajevima iz stava 1 tač. 4-6 ovog člana, zaposleni koristi kada ispit polaže prvi put.
Zaposleni koristi plaćeno odsustvo u vreme kada nastupe slučajevi iz čl. 8 i 9 ovog kolektivnog ugovora.
Zaposlenom se na njegov zahtev može odobriti korišćenje neplaćenog odsustva, u slučajevima:
1. negovanja bolesnog člana porodice (bračnog druga, deteta, roditelja, brata ili sestre, usvojioca ili usvojenika);
2. školovanja i usavršavanja;
3. učestvovanja u radu naučnih, stručnih, sportskih i drugih organizacija;
4. obavljanja poslova u vezi izgradnje kuće ili stana u cilju rešavanja svog stambenog pitanja;
5. postojanja uslova za korišćenje plaćenog odsustva, a zaposleni je iskoristio utvrđeni broj dana po tom osnovu;
6. iz drugih opravdanih razloga.
Neplaćeno odsustvo može se odobriti ako se time ne ometa redovno obavljanje procesa rada.
Neplaćeno odsustvo iz stava 1 tačka 2 ovog člana može trajati najduže godinu dana, a u ostalim slučajevima najduže šest meseci.
Zaposlenom za vreme neplaćenog odsustva miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako zakonom nije drugačije određeno.
ZAŠTITA ZAPOSLENIH NA RADU
Zaštita zaposlenih na radu obezbeđuje se i sprovodi u skladu sa zakonom, propisima o merama i normativima zaštite na radu, opštim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.
Radna mesta sa posebnim uslovima rada su:
- radna mesta koja su štetna po zdravlje zaposlenog i na kojima je zaposleni izložen povećanom riziku od povređivanja, nastanku profesionalnih oboljenja i oštećenja (rad u prostorijama zagađenim hemijskim, fizičkim i biološkim štetnostima, pod dejstvom štetnih zračenja, na visokoj ili niskoj temperaturi, na visini, pod zemljom),
- radna mesta na kojima zaposleni mora da ispunjava specifične zahteve u pogledu zdravstvene, fizičke, psihofizičke i druge sposobnosti za rad.
Radna mesta sa posebnim uslovima rada utvrđuju se na osnovu:
1. štetnosti po zdravlje zaposlenog (fizičke, hemijske, biološke i mehaničke štetnosti);
2. prisutnih rizika u radu (rad na visini, pod zemljom, pod naponom, sa eksplozivom i sl.);
3. režima rada (smenski rad, rad u turnusima);
4. vrste rada (rad sa bagerom, buldožerom, drobilicom, na transportnim trakama, na izgradnji dalekovoda 110 i više kW i sl.).
Radna mesta sa posebnim uslovima rada utvrđuju se na osnovu posebne analize izvršene od strane specijalizovane organizacije za poslove zaštite na radu.
Radna mesta sa posebnim uslovima rada, uslovi za rad na tim radnim mestima, režim mera zaštite, sredstva i oprema lične zaštite utvrđuju se opštim aktom o zaštiti na radu.
Opšti akt o zaštiti na radu donosi upravni odbor preduzeća.
Zaposleni je dužan da radi sa punom pažnjom radi bezbednosti svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih na koje njegov rad može da ima štetno dejstvo, da se pridržava propisanih mera i normativa zaštite na radu, da pravilno rukuje oruđima za rad, opasnim materijama i postupa po uputstvu proizvođača i uputstvu za bezbedan rad, kao i da se stara o sprovođenju i unapređivanju zaštite na radu.
Direktor je dužan da utvrdi program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan rad i donese odgovarajuće uputstvo za svaki deo tehnološkog procesa rada, koje je sastavni deo programa osposobljavanja zaposlenih.
Obuka zaposlenih za bezbedan rad i provera osposobljenosti zaposlenih na radnim mestima sa posebnim uslovima rada vrši se u skladu sa zakonom.
Direktor je dužan da organizuje, sprovodi i unapređuje poslove zaštite na radu.
Zaposleni koji rukovodi procesom rada odgovoran je za organizaciju, sprovođenje i kontrolu propisanih mera zaštite na radu u svom delu procesa rada, u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu i opštim aktom o zaštiti na radu.
Direktor sprovodi odluke nadležnih državnih organa o utvrđivanju radnih mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani radni staž).
Direktor je dužan da pre puštanja u rad novih pogona i uvođenja novih procesa proizvodnje i organizacije rada zatraži mišljenje sindikata o predviđenim merama zaštite na radu.
Direktor obaveštava sindikat i odbor za zaštitu na radu o preduzetim merama u smislu stava 1 ovog člana, u roku od 30 dana od dana dobijanja mišljenja sindikata.
Direktor dostavlja odboru za zaštitu na radu i sindikatu sve elaborate koje sačine stručne ustanove, nalaze i rešenja inspekcijskih organa po pitanju zaštite na radu, u roku od tri dana po prijemu navedenih dokumenata.
Direktor formira odbor za zaštitu na radu.
Odbor za zaštitu na radu broji pet članova, od kojih organizacija sindikata preduzeća određuje dva člana.
Odbor za zaštitu na radu donosi poslovnik o radu i bira predsednika i zamenika predsednika iz reda izabranih članova.
Odbor za zaštitu na radu:
- analizira stanje zaštite na radu i predlaže mere za njeno poboljšanje,
- analizira izvršene periodične preglede mašina i uređaja i ispitivanje hemijskih i fizičkih štetnosti i mikroklime u radnim sredinama, predlaže vanredna ispitivanja, odnosno kontrolu maksimalno dozvoljenih koncentracija štetnih materija na radnim mestima opasnim i štetnim po zdravlje zaposlenih i predlaže odgovarajuće mere,
- predlaže i zahteva od direktora uvođenje preventivnih mera zaštite na štetnim i po zdravlje opasnim radnim mestima, kao i druge mere humanizacije rada,
- pokreće inicijativu za utvrđivanje radnih mesta sa posebnim uslovima rada i daje mišljenje na program zaštite zaposlenih na takvim mestima,
- razmatra izveštaj o zdravstvenom stanju zaposlenih na osnovu periodičnih lekarskih pregleda i kontroliše urednost slanja zaposlenih na te preglede,
- analizira stanje posebne zaštite zaposlenih do 18. godine života, žena i zaposlenih sa smanjenom ili izmenjenom radnom sposobnošću i predlaže mere za poboljšanje njihove zaštite,
- razmatra povrede na radu i profesionalna oboljenja zaposlenih, izvore i uzroke njihovog nastanka i predlaže mere za njihovo suzbijanje,
- ovlašćuje svog člana, predstavnika sindikata, da prisustvuje uviđaju u slučaju nastanka smrti ili teže telesne povrede zaposlenog na radu,
- razmatra godišnji izveštaj o stanju zaštite na radu sa ekonomskim pokazateljima i o svom stavu obaveštava direktora i, upravni odbor,
- razmatra predloge odluka i opštih akata preduzeća, koji bitno utiču na uslove rada i zaštitu na radu i o tome daje mišljenje,
- ostvaruje saradnju sa odgovarajućim inspekcijskim organima iz oblasti zaštite na radu,
- informiše se o izvršavanju rešenja nadležnih organa u oblasti zaštite na radu,
- posreduje u pregovorima za naknadu štete koju pretrpi zaposleni usled povrede na radu ili profesionalne bolesti,
- prati primenu ovog kolektivnog ugovora iz oblasti zaštite na radu,
- vrši i druge poslove iz oblasti zaštite zaposlenih na radu. O svom radu odbor za zaštitu na radu obaveštava direktora, upravni odbor i sindikat, najmanje jednom u toku kalendarske godine.
STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo i dužnost da u toku rada stalno usavršava svoje radne, stručne i psihofizičke sposobnosti radi kvalitetnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova svog radnog mesta i svoje profesije.
Direktor donosi godišnji plan stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih i stara se o njegovom sprovođenju.
REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA ZAPOSLENIH
Sredstva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih obezbeđuju se na osnovu godišnjeg plana poslovanja, u skladu sa ekonomsko-finansijskim mogućnostima preduzeća.
Uslovi i način rešavanja stambenih potreba zaposlenih uređuju se opštim aktom preduzeća.
ODGOVORNOST ZAPOSLENIH
1. Disciplinska odgovornost
Za povrede radnih obaveza zaposlenom se izriče novčana kazna i prestanak radnog odnosa.
Novčana kazna izriče se za sledeće povrede radnih obaveza:
1. neopravdano izostajanje sa rada najviše 5 radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci;
2. neopravdano izostajanje sa rada do 5 radnih dana sa prekidima u toku 3 meseca;
3. dolazak na rad pod uticajem alkohola ili narkotika, odnosno njihova upotreba u toku rada;
4. davanje netačnih podataka koji su od uticaja za donošenje odluke nadležnog organa;
5. izazivanje nereda i učestvovanje u tuči;
6. nedolično ponašanje prema zaposlenima, neposrednom i drugim rukovodiocima, strankama i drugim licima angažovanim na radu u preduzeću (svađa, vređanje, omalovažavanje i sl.);
7. neizvršavanje rešenja inspektora rada od strane odgovornog lica;
8. onemogućavanje sindikata da učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog;
9. neopravdano zakašnjavanje na posao ili prevremeni odlazak sa posla najmanje 3 puta mesečno;
10. protivpravno pribavljanje lične materijalne koristi (sitno delo krađe, primanje poklona ili drugih pogodnosti u vezi sa radom);
11. netačno evidentiranje i prikazivanje rezultata rada u nameri da sebi ili drugom pribavi neosnovan udeo u zaradi ili veće pravo iz radnog odnosa;
12. zloupotreba svojstva zaposlenog u preduzeću u cilju obavljanja privatnih poslova, kao i obavljanje privatnih poslova u preduzeću;
13. neovlašćena posluga sredstvima manje vrednosti;
14. falsifikovanje zapisnika i odluka organa preduzeća;
15. falsifikovanje odluka i drugih službenih isprava i davanje netačnih podataka u nameri da se obmanu zaposleni i nadležni organ preduzeća koje je bilo ili je moglo biti od uticaja za zasnivanje radnog odnosa, trajanje i prestanak radnog odnosa i raspoređivanje zaposlenog u toku rada;
16. sprečavanje organa kontrole u izvršavanju zadataka ako je sprečavanje izvršeno u nameri da se prikrije povreda radne obaveze;
17. prikrivanje izvršene povrede radne obaveze od strane odgovornog rukovodioca ili zaposlenog u kontroli;
18. nepokretanje postupka za učinjenu povredu radne obaveze od strane ovlašćenog lica;
19. odbijanje zaposlenog da se podvrgne lekarskom pregledu radi utvrđivanja radne sposobnosti, alko i narko testu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi;
20. prinudno sprečavanje zaposlenog da učestvuje u štrajku, odnosno prisiljavanje zaposlenog da učestvuje u štrajku, kao i preduzimanje drugih aktivnosti i radnji na organizovanju štrajka suprotno propisima i ovom kolektivnom ugovoru;
21. prikrivanje oštećenja sredstava za rad od strane zaposlenog koji radi ili upravlja tim sredstvima ili vrši tehnički pregled;
22. nenošenje službene uniforme i ličnih zaštitnih sredstava u slučajevima predviđenim zakonom, odnosno opštim aktom;
23. neizvršavanje pravnosnažne sudske odluke donete u postupku zaštite prava zaposlenih;
24. u drugim slučajevima utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Prestanak radnog odnosa izriče se za sledeće povrede radnih obaveza:
1. neizvršavanje, neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, ako je zbog toga onemogućeno ili otežano vršenje registrovane delatnosti preduzeća ili ako je došlo do prekoračenja zakonskih rokova ili prouzrokovanja znatne štete preduzeću;
2. nezakonito raspolaganje sredstvima ako je takvim raspolaganjem nastala znatna materijalna šteta za preduzeće, ili je došlo do poremećaja u poslovanju;
3. neostvarivanje predviđenih rezultata rada iz neopravdanih razloga u periodu od tri meseca uzastopno, ukoliko su zaposlenom obezbeđeni uslovi za ostvarivanje predviđenih rezultata rada, ali ih on ne ostvaruje namerno ili grubim zanemarivanjem svojih radnih obaveza;
4. povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija, zaštiti životne sredine i zaštiti na radu, kao i nepreduzimanju mera radi zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine, ako je ta povreda ugrozila život ili zdravlje ljudi i bezbednost imovine ili ako je dovela do smrti ili teže povrede kod zaposlenih ili je prouzrokovana znatna materijalna šteta;
5. zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja, ako je zaposleni time pribavio sebi ili drugome znatnu materijalnu korist ili ako je preduzeću naneo znatnu materijalnu štetu;
6. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktom, ako je zaposleni odavanjem tajne onemogućio ili otežao delatnost preduzeća ili je naneo znatnu materijalnu štetu preduzeću ili sebi, odnosno drugom pribavio znatnu materijalnu korist;
7. zloupotreba prava korišćenja bolovanja, ako je zaposleni tom zloupotrebom sprečavao svoje ozdravljenje nepridržavanjem uputstava lekara ili je u periodu korišćenja bolovanja radio za sebe, odnosno kod drugog fizičkog ili pravnog lica;
8. ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršavanje radnih obaveza drugih zaposlenih i organizacionog dela u kome je raspoređen;
9. odbijanje zaposlenog da obavlja poslove radnog mesta na kome je zaposlen, ako zaposleni nema opravdanog razloga za odbijanje;
10. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava za rad, ako je zaposleni time uništio ili oštetio sredstvo rada čime je preduzeću naneo materijalnu štetu;
11. povreda radne obaveze koja predstavlja krivično delo, ako je povreda ugrozila život ili zdravlje ljudi ili bezbednost imovine preduzeća ili ako je dovela do smrti ili teže povrede zaposlenih ili trećih lica, ili je prouzrokovana znatna materijalna šteta;
12. davanje netačnih podataka od strane odgovornih zaposlenih kojima se zaposleni obmanjuje u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa, ako je davanje netačnih podataka dato od strane zaposlenog sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima ili zaposlenog koji rukovodi organizacionom jedinicom, a u nameri da se zaposlenom uskrate određena prava;
13. neovlašćena posluga sredstvima rada poverenim zaposlenom za obavljanje poslova radnog mesta, ako je do iste došlo namerno, a sredstvo je veće vrednosti;
14. organizovanje političkih stranaka u preduzeću;
15. falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata, ako je time zaposleni sebi ili drugom pribavio protivpravnu imovinsku korist ili naneo materijalnu štetu;
16. davanje netačnih podataka, ako je to bilo od bitnog uticaja za donošenje odluke u preduzeću, ako je time preduzeću ili drugom pravnom ili fizičkom licu naneta znatna materijalna šteta;
17. sprečavanje organa kontrole u izvršavanju zadataka, ako je sprečavanje izvršeno u nameri da se prikrije krivično delo;
18. upotreba ili stavljanje u dejstvo vatrenog ili hladnog oružja ili oruđa u nameri da se drugi liši života ili da mu se nanesu telesne povrede, u krugu poslovnog prostora ili u poslovnim - radnim prostorijama preduzeća, osim ako se ovi predmeti koriste u skladu sa zakonom i drugim propisima u obavljanju poslova radnog mesta;
19. odbijanje izvršenja naloga izdatog radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, pod uslovom da je utvrđen minimum procesa rada od strane osnivača;
20. nepridržavanje mera zaštite na radu i propisanih obaveza iz oblasti zaštite na radu od strane direktora, odnosno drugog odgovornog zaposlenog ako je došlo do teže telesne povrede ili smrti zaposlenog;
21. ako je ugovorom o radu ili drugim aktom, suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru, nadležni organ preduzeća utvrdio i isplatio zaradu u visini nižoj od cene rada radnog mesta;
22. napuštanje radnog mesta pre izvršene primopredaje u smenskom radu, ako su time povređeni propisi o protivpožarnoj zaštiti ili zaštiti na radu, ili ako je postojala opasnost ili je došlo do povređivanja zaposlenih, ili ako je takvom povredom mogla nastati ili je nastala materijalna šteta bez obzira na vrednost;
23. u drugim slučajevima utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Mera prestanka radnog odnosa izriče se za povrede radnih obaveza iz člana 29 ovog kolektivnog ugovora, ako su te povrede učinjene namerno ili iz grube nepažnje, ili su prouzrokovale teže štetne posledice.
Novčana kazna može se izreći i za povrede radnih obaveza iz člana 29 ovog kolektivnog ugovora, ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog člana.
Pod znatnom materijalnom štetom u smislu ovog kolektivnog ugovora smatra se šteta koja je veća od 3 prosečne bruto zarade zaposlenih u privredi Republike Srbije u mesecu koji prethodi mesecu u kome je učinjena povreda radne obaveze.
Pod znatnom materijalnom koristi u smislu ovog kolektivnog ugovora smatra se iznos koji je veći od 2 bruto zarade zaposlenih u privredi Republike Srbije u mesecu koji prethodi mesecu u kome je učinjena povreda radne obaveze.
Direktor odlučuje o disciplinskoj odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze.
Ovlašćenje iz stava 1 ovog člana direktor može preneti pisanim putem na zaposlenog sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.
O disciplinskoj odgovornosti direktora odlučuje organ koji ga bira, odnosno postavlja.
Disciplinski postupak se pokreće na zahtev direktora, odnosno zaposlenog sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.
Zahtev za pokretanje disciplinskog postupka sadrži: naziv nadležnog organa za vođenje disciplinskog postupka, ime i prezime zaposlenog protiv koga se pokreće postupak, radno mesto na kome je raspoređen, opis, vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze i njenu pravnu kvalifikaciju, dokaze koji upućuju na izvršenu povredu radne obaveze.
Disciplinski organ može neposredno, ili uz učešće stručnog lica, da sprovede uviđaj radi utvrđivanja okolnosti i činjenica u vezi sa povredom radne obaveze.
Zahtev za pokretanje disciplinskog postupka dostavlja se organu nadležnom za vođenje disciplinskog postupka, zaposlenom i sindikatu.
Disciplinski organ, na raspravi koja je usmena i javna, utvrđuje činjenično stanje od značaja za odlučivanje o odgovornosti zaposlenog i izriče disciplinsku meru.
Uz poziv za raspravu zaposlenom protiv koga se vodi disciplinski postupak dostavlja se zahtev za pokretanje disciplinskog postupka.
Na raspravu se osim odgovornog zaposlenog, odnosno njegovog punomoćnika, pozivaju podnosilac zahteva za pokretanje disciplinskog postupka, kao i svedoci i veštaci, ako je to neophodno za utvrđivanje činjeničnog stanja.
Poziv za raspravu mora svim licima koja se pozivaju biti uručen najkasnije 3 dana pre održavanja rasprave.
Raspravom rukovodi disciplinski organ.
Nakon otvaranja rasprave utvrđuje se da li su sva lica uredno pozvana i da li su se odazvala pozivu.
Ako se zaposleni protiv koga je pokrenut disciplinski postupak nije odazvao pozivu, a nema dokaza da je uredno pozvan, rasprava će se odložiti. Odsustvo podnosioca zahteva, odnosno lica koje taj zahtev zastupa, nije smetnja za održavanje rasprave.
Rasprava se može održati i u odsustvu zaposlenog, ako se bez opravdanog razloga ne odazove na uredno dostavljen poziv.
Ako se utvrdi da su ispunjeni uslovi za održavanje rasprave, pristupa se čitanju zahteva za pokretanje disciplinskog postupka.
Nakon što je pročitan zahtev za pokretanje disciplinskog postupka, disciplinski organ poziva zaposlenog da iznese svoju odbranu.
Po saslušanju odbrane zaposlenog pristupa se izvođenju dokaza.
Dokazna sredstva mogu biti: isprave, svedoci, veštačenje, saslušanje odgovornog zaposlenog i sl.
Disciplinski organ može odlučiti da se rasprava odloži, kada je potrebno da se upotpuni izvođenje dokaza.
Kada budu izvedeni svi dokazi koje disciplinski organ smatra potrebnim za utvrđivanje činjeničnog stanja, čita se mišljenje sindikata, ako je dostavljeno.
Nakon toga poziva se podnosilac zahteva, a zatim okrivljeni zaposleni, da daju završnu reč, posle čega se rasprava zaključuje.
O saslušanju zaposlenog i sprovođenju drugih dokaza u disciplinskom postupku, kao i raspravi pred nadležnim disciplinskim organom, vodi se zapisnik.
Pri izricanju mere zbog povrede radne obaveze uzimaju se u obzir naročito: težina povrede i njene posledice, stepen odgovornosti zaposlenog, njegov raniji rad i ponašanje na radu, mišljenje organizacije sindikata i druge okolnosti koje bi mogle da utiču na vrstu i visinu mere.
Ako je povredom radne obaveze nastala šteta, disciplinski organ donosi rešenje o naknadi štete, ili daje inicijativu nadležnom organu za pokretanje postupka za naknadu štete.
Po sprovedenom postupku disciplinski organ donosi rešenje, kojim zaposlenog:
- oglašava krivim i izriče meru,
- oslobađa odgovornosti ili
- obustavlja postupak,
sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Rešenje iz stava 1 ovog člana disciplinski organ je dužan da, najdocnije u roku od 8 dana od dana donošenja, dostavi zaposlenom i podnosiocu zahteva.
Rešenje kojim je zaposlenom izrečena disciplinska mera - novčana kazna konačno je i protiv istog se može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Protiv rešenja o izrečenoj disciplinskoj meri prestanak radnog odnosa, zaposleni ima pravo, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, da podnese prigovor upravnom odboru preduzeća.
Rešenje prvostepenog organa se može pobijati:
1. zbog bitne povrede disciplinskog postupka;
2. zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
3. zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Upravni odbor odlučuje o prigovoru na način predviđen statutom, odnosno poslovnikom o radu upravnog odbora.
Nakon razmatranja blagovremeno podnetog prigovora, upravni odbor može odlučiti da se prigovor usvoji, prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom organu na ponovni postupak ili da se rešenje prvostepenog organa preinači.
Ako nakon razmatranja blagovremeno podnetog prigovora upravni odbor prigovor odbije kao neosnovan, rešenje prvostepenog organa postaje konačno. Protiv konačnog rešenja može se pokrenuti postupak pred mesno nadležnim opštinskim sudom u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa radnog mesta ili sa rada:
1. ako je protiv njega pokrenut postupak zbog povrede radne obaveze za koju se izriče mera prestanka radnog odnosa;
2. ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.
Zaposleni može biti privremeno udaljen u smislu stava 1 ovog člana ako svojim ponašanjem čini povredu radne obaveze kojom onemogućava ili otežava normalan rad i poslovanje preduzeća, ugrožava materijalna sredstva, odnosno nanosi materijalnu štetu na drugi način, neposredno ugrožava život ili zdravlje zaposlenih ili drugih lica.
Odluku o udaljenju sa radnog mesta ili iz preduzeća donosi direktor.
Ovlašćenje za donošenje odluke iz stava 1 ovog člana direktor može preneti pismenim putem na zaposlenog sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.
Za vreme udaljenja sa radnog mesta ili iz preduzeća, zaposlenom pripadaju prava utvrđena zakonom.
2. Materijalna odgovornost
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu preduzeću, dužan je da štetu nadoknadi u skladu sa zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom i ovim kolektivnim ugovorom.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se ona nadoknađuje utvrđuje komisija koju sačinjavaju predsednik i dva člana, a koju za svaki poseban slučaj imenuje direktor ili zaposleni sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, na koga je direktor preneo ovlašćenja.
Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbom stava 1 ovog člana, o šteti odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadilo preduzeće, dužan je da preduzeću nadoknadi iznos isplaćene štete.
PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Program tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, čije sprovođenje ima za posledicu prestanak potrebe za radom zaposlenih, donosi upravni odbor po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata.
Sindikat dostavlja svoje mišljenje na program iz stava 1 ovog člana upravnom odboru u roku od 15 dana od dana prijema predloga programa.
Na osnovu usvojenog programa tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena i na osnovu kriterijuma iz ovog ugovora, direktor određuje zaposlene za čijim je radom prestala potreba.
Pre nego što obavesti zaposlenog da je za njegovim radom prestala potreba, direktor obaveštava organizaciju sindikata u preduzeću o zaposlenima za čijim je radom prestala potreba, a organizacija sindikata u roku od 8 dana dostavlja direktoru svoje mišljenje i stavove o primeni kriterijuma.
Određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba vrši se primenom kriterijuma utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom, prema sledećem redosledu:
- rezultati rada,
- imovno stanje,
- broj izdržavanih članova porodice,
- dužina radnog staža,
- zdravstveno stanje, i
- broj dece na školovanju.
Rezultati rada utvrđuju se na osnovu ostvarenog učinka prema utvrđenim normativima i standardima rada.
Ako nisu utvrđeni normativi i standardi, rezultati rada se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca o izvršavanju poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja.
Rezultati rada iz st. 1 i 2 ovog člana utvrđuju se za period od godinu dana.
Ako nisu utvrđeni normativi i standardi rada i nije vršena najmanje tromesečna ocena rezultata rada, smatra se da su zaposleni ostvarili jednake rezultate rada.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, prednost ima zaposleni sa slabijim imovnim stanjem.
Imovno stanje zaposlenog se utvrđuje na osnovu:
1. ostvarenog prihoda po članu zajedničkog porodičnog domaćinstva po osnovu neto zarade, drugog primanja i prihoda od imovine u poslednjoj kalendarskoj godini;
2. tržišne vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni ili član njegovog zajedničkog porodičnog domaćinstva.
Prihod i tržišna vrednost nepokretnosti, u smislu stava 2 ovog člana, utvrđuju se na osnovu dokumentacije, odnosno isprava nadležnog organa.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se sledeći kriterijumi po datom redosledu:
1. broj članova porodice koji ostvaruju zaradu, pri čemu ima prednost zaposleni sa manjim brojem članova porodice koji ostvaruju zaradu;
2. dužina radnog staža, pri čemu prednost ima zaposleni sa dužim radnim stažom;
3. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove uže porodice boluje od težeg oboljenja prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa;
4. broj dece na školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na školovanju.
Program ostvarivanja prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba donosi upravni odbor preduzeća, na osnovu mišljenja sindikata, koje se dostavlja u roku od 15 dana od dana prijema predloga programa.
Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba prestaje radni odnos ako mu se isplati novčana naknada u visini od 24 do 36 mesečnih zarada, koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos i to zaposlenom:
- do 5 godina staža osiguranja 24 zarade,
- od 5 do 10 godina staža osiguranja 26 zarada,
- od 10 do 15 godina staža osiguranja 28 zarada,
- od 15 do 20 godina staža osiguranja 30 zarada,
- od 20 do 25 godina staža osiguranja 32 zarade,
- preko 25 godina staža osiguranja 36 zarada.
Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava utvrđenih zakonom, prestaje radni odnos pod uslovom da mu se isplati otpremnina i to zaposlenom:
- do 10 godina staža osiguranja - 15 neto zarada,
- od 10 do 20 godina staža osiguranja - 20 neto zarada,
- preko 20 godina staža osiguranja - 25 neto zarada.
Neto zaradom u smislu stava 1 ovog člana, smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Majci sa detetom do dve godine života, samohranom roditelju, usvojiocu ili staraocu maloletnog deteta, čiji je ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva do visine garantovane neto zarade, ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za njihovim radom.
Ako je prestala potreba za radom zaposlenog usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u preduzeću, a zaposleni do dana utvrđivanja prestanka potrebe za njegovim radom ima 25 godina (muškarac), odnosno 20 godina (žena) ukupnog radnog staža i najmanje 15 godina je u radnom odnosu u preduzeću, ili njegovim pravnim prethodnicima, ne može mu prestati radni odnos po tom osnovu.
Lice kome je zbog prestanka potrebe za njegovim radom prestao radni odnos u smislu člana 57 ovog ugovora ima pravo prvenstva pod jednakim uslovima pri zasnivanju radnog odnosa u istom preduzeću, pod uslovom da vrati primljenu naknadu u realnom iznosu.
UPUĆIVANJE NA PLAĆENO ODSUSTVO ZAPOSLENIH ZA ČIJIM JE RADOM PRIVREMENO PRESTALA POTREBA
Smatra se da je privremeno prestala potreba za radom zaposlenog u sledećim slučajevima:
1. ako nisu angažovani proizvodni, prenosni, distributivni, uslužni i drugi kapaciteti na kojima zaposleni radi, ili je deo tih kapaciteta van funkcije, odnosno ako se iz drugih razloga ne može obezbediti rad na tim kapacitetima;
2. ako je prestala potreba za poslovima u organizacionoj celini u kojoj je zaposleni raspoređen da radi pod uslovom da mu se ne može obezbediti rad na drugim poslovima njegove organizacione celine ili u drugim organizacionim celinama;
3. ako program proizvodne i ekonomsko finansijske konsolidacije preduzeća ili dela preduzeća sadrži kao meru konsolidacije upućivanje na plaćeno odsustvo zaposlenih koji u određenom vremenskom periodu ne mogu biti efikasno radno angažovani puno radno vreme u procesu konsolidacije.
U slučajevima iz stava 1 ovog člana za vreme trajanja plaćenog odsustva na poslovima sa kojih su zaposleni upućeni na plaćeno odsustvo, ne mogu se zapošljavati nova lica, ne mogu se angažovati druga preduzeća ili pravna lica, niti se može uvesti rad duži od punog radnog vremena.
Program konsolidacije iz stava 1 tačka 3 ovog člana sadrži efekte ušteda na troškovima rada u odnosu na ostale troškove i uštede, a mera upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo primenjuje se uz saglasnost sindikata.
Na plaćeno odsustvo se mogu uputiti zaposleni koji se dobrovoljno prijave za korišćenje plaćenog odsustva, ako se time ne remeti proces rada.
Ako se na osnovu odredbe člana 62 ovog kolektivnog ugovora ne prijave svi zaposleni za čijim je radom prestala potreba, pri određivanju zaposlenih koji će biti upućeni na plaćeno odsustvo, primenjuju se kriterijumi po sledećem redosledu:
1. ostvareni rezultati rada u poslednja tri meseca;
2. stručna sprema;
3. radno iskustvo na radnom mestu;
4. dužina radnog staža;
5. zdravstveno i socijalno stanje zaposlenog i članova njegovog porodičnog domaćinstva;
6. izrečene disciplinske mere.
Ostvareni rezultati ocenjuju se na osnovu izvršenja normativa, odnosno standarda rada za poslednja tri meseca, a ako na pojedinim poslovima rad nije normiran naročito se ceni kreativnost, inicijativa i samostalnost u radu, iskazani u poslednje dve godine rada.
Ocenu ostvarenih rezultata rada daje direktor ili drugi zaposleni sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, uz prethodno pribavljeno mišljenje neposrednog rukovodioca.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, prednost ima zaposleni sa višim stepenom stručne spreme, a ako imaju i isti stepen stručne spreme, prednost ima zaposleni sa dužim radnim iskustvom na tom radnom mestu, a ako je i to isto, prednost se daje zaposlenom sa dužim stažom osiguranja.
Prilikom utvrđivanja kriterijuma zdravstvenog i socijalnog stanja zaposlenog i članova njegovog porodičnog domaćinstva, prednost ima zaposleni koji ostvaruje manje prihode po članu domaćinstva u poslednjih 6 meseci, odnosno koji je invalid rada ili profesionalno oboleo, a zatim zaposleni koji je samohrani roditelj a nema rešeno stambeno pitanje.
Kod primene kriterijuma izrečene disciplinske mere na plaćeno odsustvo upućuje se zaposleni kome je u poslednje dve godine izrečena disciplinska mera.
Rešenje o upućivanju zaposlenih na plaćeno odsustvo zbog privremenog prestanka potrebe za njihovim radom donosi direktor.
Rešenje iz stava 1 ovog člana dostavlja se zaposlenom i sindikatu.
Plaćeno odsustvo u slučajevima iz člana 61 stav 1 tač. 1 i 2 ovog kolektivnog ugovora može trajati dok traju okolnosti zbog kojih se zaposleni upućuje na plaćeno odsustvo.
U slučaju iz člana 61 stav 1 tačka 3 ovog kolektivnog ugovora, zaposleni se može uputiti na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine najduže tri meseca, a izuzetno duže od tri meseca u onim organizacionim delovima u kojima je to programom konsolidacije predviđeno.
Zaposleni koji je bio upućen na plaćeno odsustvo može biti ponovo upućen pod uslovom da su prethodno bili upućeni na plaćeno odsustvo svi zaposleni koji obavljaju poslove istog radnog mesta.
Za vreme plaćenog odsustva zbog privremenog prestanka potrebe za radom, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 70% od neto zarade koju bi ostvario na radnom mestu da radi, s tim da tako utvrđena naknada zarade ne može biti niža od garantovane neto zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji je upućen na plaćeno odsustvo zbog privremenog prestanka potrebe za njegovim radom godišnji odmor koristi srazmerno vremenu provedenom na efektivnom radu u kalendarskoj godini.
Pre upućivanja na plaćeno odsustvo zaposleni se upućuje na korišćenje godišnjeg odmora.
Upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo ne smatra se kriterijumom za utvrđivanje prestanka potrebe za radom zaposlenih.
Na plaćeno odsustvo se ne mogu uputiti:
- samohrani roditelj koji izdržava decu i zaposleni koji sam radi u porodičnom domaćinstvu.
- istovremeno 2 člana jednog porodičnog domaćinstva koja rade u preduzeću.
CENA RADA, ZARADE I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH
1. Cena rada
Cena rada za najjednostavniji rad utvrđuje se za period od godinu dana, koji se poklapa sa poslovnom godinom, po pravilu pre isteka kalendarske godine za narednu godinu.
Cena rada za najjednostavniji rad utvrđuje se na osnovu planiranog i ostvarenog poslovnog rezultata preduzeća i planiranog i ostvarenog učešća zarada u troškovima poslovanja, pri čemu se uzima u obzir dostignuti nivo zarada i broj zaposlenih u preduzeću.
Poslovnim rezultatom u smislu stava 1 ovog člana smatra se obim, dinamika i kvalitet proizvodnje i usluga i finansijski rezultat poslovanja preduzeća.
Cena rada za najjednostavniji rad ne može biti utvrđena u iznosu nižem od 90% prosečne neto mesečne zarade po zaposlenom isplaćene u privredi Republike, svedene na najjednostavniji rad, niti višem od prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, svedene na najjednostavniji rad, uvećane za 40%, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku u momentu utvrđivanja cene rada.
Svođenje na najjednostavniji rad vrši se tako što se prosečna neto zarada po zaposlenom isplaćena u privredi Republike deli sa 1,74.
Cena rada za najjednostavniji rad, utvrđena u skladu sa st. 1 i 2 ovog člana, predstavlja iznos ispod koga se ni u jednom preduzeću ne može ugovoriti niža cena rada za najjednostavniji rad.
Cenu rada za najjednostavniji rad po ovom ugovoru utvrđuju generalni direktor JP EPS-a i Sindikat.
Cena rada za najjednostavniji rad menjaće se tokom godine, u skladu sa čl. 72 i 73 ovog kolektivnog ugovora.
Cene rada za tipična radna mesta, navedene u pregledu tipičnih radnih mesta koji je sastavni deo ovog kolektivnog ugovora, utvrđuju se tako što se cena rada za najjednostavniji rad utvrđena u smislu čl. 72 do 75 ovog kolektivnog ugovora množi koeficijentom za odgovarajuće tipično radno mesto.
Koeficijent za tipično radno mesto utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada radnog mesta i stepena stručne spreme.
Cena rada za radna mesta u pojedinačnim kolektivnim ugovorima, utvrđuje se množenjem cene rada za najjednostavniji rad u preduzeću sa koeficijentom za utvrđivanje cene rada radnog mesta.
Koeficijenti za utvrđivanje cene rada radnog mesta sadrže sve elemente koji utiču na cenu rada - stručna sprema, složenost, odgovornost i uslovi rada.
Cena rada pripravnika utvrđuje se u iznosu 80% cene rada radnog mesta za koje se pripravnik osposobljava.
2. Zarada
Zarade se obračunavaju i isplaćuju na osnovu planiranih finansijskih sredstava za zarade, i ostvarenih rezultata u izvršenju planirane proizvodnje i usluga i u naplati potraživanja, na način utvrđen pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Za korekciju zarada po osnovu naplate potraživanja ne uzimaju se u obzir objektivno nenaplativa potraživanja ni u planiranju ni u izvršenju naplatnog zadatka.
Nenaplativa potraživanja iz stava 2 ovog člana utvrđuje nadležni organ upravljanja.
Zarade zaposlenog se utvrđuju na osnovu:
- cene rada radnog mesta,
- časova efektivnog rada,
- radnog učinka,
- ostvarene uštede u materijalnim troškovima.
Radni učinak se utvrđuje na osnovu kolektivne i individualne norme, standarda i normativa rada i na osnovu ocene rezultata rada na radnim mestima gde nije moguće normiranje rezultata rada, a u skladu sa tehničko-tehnološkom opremljenošću rada.
Normativi i standardi rada i merila za utvrđivanje rezultata rada, koji su na snazi na dan ugovaranja cene rada ne mogu se menjati bez saglasnosti sindikata, dok je na snazi ugovorena cena rada. Izuzetno, ako dođe do značajnije promene tehničko-tehnološke opremljenosti procesa rada, poslodavac može izvršiti izmene normativa i standarda rada bez saglasnosti sindikata, poštujući propisane tehničke normative nove opreme.
Zarade za tekuće tromesečje koriguju se shodno ostvarenom finansijskom rezultatu poslovanja u prethodnom tromesečju.
Finansijskim rezultatom poslovanja iz stava 1 ovog člana, smatra se odnos između ostvarenih i planiranih troškova poslovanja za planirani obim proizvodnje i usluga, odnosno naplate dospelih potraživanja, osim troškova amortizacije, osiguranja imovine, zakonskih i ugovornih obaveza.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom bliže se razrađuju elementi za obračun zarada iz čl. 78-81 ovog ugovora.
Zarade se isplaćuju iz dva dela najkasnije u narednom mesecu za prethodni mesec, u rokovima koji se utvrde sporazumom direktora i sindikata.
3. Uvećanje zarada
Zarada zaposlenog se uvećava za 0,5% cene rada radnog mesta, za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.
Zarada zaposlenog se uvećava:
1. za rad na dan državnog i verskog praznika - za 150%,
2. za rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) - za 45%,
3. za rad noću (između 22,00 i 06,00 časova narednog dana) - za 45%,
4. za rad nedeljom - za 15%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade po više osnova utvrđenih u stavu 1 ovog člana, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata po svakom od navedenih osnova.
Direktor može rešenjem da odredi dežurstvo van radnog vremena (kućno dežurstvo) određenog broja zaposlenih, ako to zahteva tehnološki proces rada.
U slučaju iz stava 1 ovog člana zaposlenom se uvećava zarada u iznosu vrednosti jednog sata njegovog efektivnog rada za tekući mesec za svakih osam sati kućnog dežurstva.
Za obavljanje interventnih poslova u specifičnim i izuzetno otežanim okolnostima koje su od posebnog značaja za održavanje pogonske spremnosti postrojenja, zarada zaposlenog se uvećava u slučajevima i u iznosu utvrđenom pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Za rad u natprosečno otežanim uslovima rada, kao što su izuzetno niske ili visoke temperature, velika visina i slično, zaposlenom se zarada uvećava u iznosu koji se utvrdi pojedinačnim kolektivnim ugovorom za vreme dok je izložen natprosečnim uslovima rada.
Direktor može rešenjem odrediti uvećanje zarade zaposlenom za rad u četi za spasavanje, vatrogasnoj četi i određenim oblicima unutrašnjeg organizovanja, u zavisnosti od specifičnosti potreba procesa rada.
4. Zarada iz dobiti
Zaposleni ima pravo na zaradu iz dobiti, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Zarada iz dobiti se isplaćuje na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem obračunu.
Učešće bruto zarada iz dobiti u ostvarenoj dobiti ne može biti manje od 5% niti veće od 10%.
5. Naknade zarada
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini zarade koju bi zaposleni ostvario na radnom mestu na koje je raspoređen u mesecu za koji se vrši obračun i isplata naknade, u slučajevima:
1. korišćenja godišnjeg odmora;
2. korišćenja plaćenog odsustva osim po osnovu privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenog;
3. prestanka sa radom pre isteka otkaznog roka;
4. odsustvovanja u dane državnog i verskog praznika, u skladu sa zakonom;
5. davanja krvi, tkiva i drugih delova tela;
6. prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu člana i susretima radnika elektroprivrede Srbije;
7. stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada kod poslodavca;
8. učešća na radno proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva.
Zarada koju bi zaposleni ostvario na radnom mestu na koje je raspoređen utvrđuje se na osnovu zarade zaposlenog ili prosečne zarade grupe zaposlenih koji rade na istim ili sličnim poslovima u mesecu za koji se isplaćuje naknada, s tim što se u tu zaradu uračunava i uvećanje zarade po osnovu dužine rada u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa u visini zarade koju bi ostvario na radnom mestu na koje je raspoređen u mesecu za koji se vrši isplata naknade, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad, odnosno prekida rada, i to:
1. u visini 80% od zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprečenost, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;
2. u visini 100% od zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprečenost, ako je ona prouzrokovana profesionalnom bolešću ili povredom na radu;
3. u visini 100% od zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je došlo do prekida rada, za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđenja zaštite na radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 80% zarade koju bi ostvario da radi u mesecu za koji se vrši isplata naknade, u sledećim slučajevima:
1. za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, prema propisima o penzijsko-invalidskom i zdravstvenom osiguranju;
2. za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju;
3. za vreme čekanja na raspoređivanje na odgovarajuće poslove posle obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Zaposlenom, koji je privremeno raspoređen na druge poslove za čije se obavljanje zahteva niži stepen stručne spreme određene vrste zanimanja od one koju on ima, pripada pravo na razliku u zaradi do visine zarade koju bi ostvario na radnom mestu sa kojeg je raspoređen.
6. Ostala primanja
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana - u visini prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje regres, a srazmeran deo ovog regresa ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 18 radnih dana.
Zaposleni ima pravo na otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti - u visini trostrukog iznosa neto zarade koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od trostruke prosečne neto zarade po zaposlenom isplaćene za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Poslodavac u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice obezbeđuje:
1. pomoć porodici, odnosno zaposlenom - u visini troškova pogrebnih usluga (pogrebna oprema, prevoz, štampanje plakata), i
2. jednokratnu novčanu pomoć - u visini prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u prethodnom mesecu.
U slučaju smrti zaposlenog zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, poslodavac će preuzeti obavezu da stipendira decu zaposlenog dok su na redovnom školovanju.
Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Zaposleni ima pravo na naknadu povećanih troškova koji su u funkciji izvršenja poslova, a koji imaju karakter poslovnih rashoda.
Ako nije na drugi način obezbeđeno podmirenje povećanih troškova iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi:
1. naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada - u visini cene prevozne karte;
2. dnevnicu za službeno putovanje u zemlji - u visini od 8% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, s tim što se troškovi prevoza i noćenja priznaju u celini prema priloženim računima, a zaposleni je dužan da koristi prevozno sredstvo koje je naznačeno u putnom nalogu;
3. dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo - do iznosa pod uslovima i na način propisan za državne organe uprave;
4. dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) - u visini od 3% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom, isplaćene u prethodnom mesecu;
5. mesečnu naknadu za odvojen život od porodice - u visini od 50% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom isplaćene u prethodnom mesecu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi ishranu u toku rada pri čemu se za te namene izdvaja 25% prosečne neto zarade po zaposlenom isplaćene u prethodnom mesecu.
Dnevnica za službeni put, terenski dodatak i naknada za odvojeni život se međusobno isključuju.
Zaposleni nema pravo na naknadu za ishranu u toku rada za dane kada odsustvuje sa posla po bilo kom osnovu, uključujući i službeni put za koji prima dnevnicu.
Način ostvarivanja prava na dnevnicu iz stava 2 tač. 2 i 3 ovog člana bliže će se urediti pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Poslodavac je dužan da uz isplatu mesečne zarade zaposlenima obezbedi iznos od 0,4% sredstava isplaćenih na ime neto zarada za prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju zaposlenih.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za neprekidan rad, i to:
- za 10 godina radnog staža - 1 prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u preduzeću isplaćena u mesecu koji prethodi mesecu isplate nagrade,
- za 20 godina radnog staža - 2 prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u preduzeću isplaćene u mesecu koji prethodi mesecu isplate nagrade,
- za 30 godina radnog staža - 3 prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u preduzeću isplaćene u mesecu koji prethodi mesecu isplate nagrade.
Poslodavac je dužan da u roku od 15 dana razmotri inicijativu organizacije sindikata za odobravanje zajma zaposlenima za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika.
Ako prihvati inicijativu iz stava 1 ovog člana, poslodavac donosi odluku u skladu sa uslovima utvrđenim Opštim kolektivnim ugovorom.
Ugovorom između poslodavca i zaposlenog utvrđuju se uslovi i način ostvarivanja nagrade po osnovu inovacije, racionalizacije i drugih vidova stvaralaštva.
Poslodavac je dužan da kolektivno osigurava zaposlene za slučaj smrti ili trajnog invaliditeta od povrede na radu, pod istim uslovima za sve zaposlene.
Preduzeće je dužno da u roku od 3 dana po obračunu zarada, odnosno po izvršenoj isplati zarada dostavi tražene podatke o isplaćenim zaradama i broju zaposlenih, radi utvrđivanja visine naknada i ostalih primanja koja se obračunavaju na osnovu prosečne neto zarade po zaposlenom.
Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u smislu čl. 95-96, člana 97 stav 1 tačka 2 i člana 98 stav 2 tač. 4-5 i stav 3, izračunava se na osnovu obračunatih, odnosno isplaćenih zarada u preduzećima iz člana 1 ovog kolektivnog ugovora, bez zarada pripravnika i zaposlenih na radnim mestima koja nisu utvrđena pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Elementi za uvećanje zarada, naknada zarada i drugih novčanih primanja zaposlenih ne mogu se pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrditi u većem iznosu od iznosa utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom.
ODREDBE O ŠTRAJKU
Za vreme štrajka obezbeđuje se minimum procesa rada, određen odlukom osnivača preduzeća, na način utvrđen ovim kolektivnim ugovorom.
Na osnovu akta osnivača preduzeća o minimumu procesa rada u vreme štrajka, direktor preduzeća čija je delatnost proizvodnja uglja, proizvodnja, prenos i distribucija električne energije, donosi opšti akt o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada.
Opštim aktom iz stava 1 ovog člana određuju se proizvodni, prenosni i distributivni kapaciteti, koji moraju da rade u vreme štrajka, kao i radna mesta i broj izvršilaca koji su dužni da rade u vreme štrajka.
Direktor, odnosno lice koje on ovlasti, u saradnji sa štrajkačkim odborom, najkasnije pet dana pre početka štrajka određuje rešenjem zaposlene koji su dužni da rade u vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada.
Članovi štrajkačkog odbora i redarske štrajkačke službe ne mogu biti određeni da rade u vreme štrajka, pod uslovom da štrajkački odbor broji najviše 10 članova, a redarska služba organizovana tako da se mogu obavljati poslovi kojima se obezbeđuje minimum procesa rada, shodno članu 106 ovog kolektivnog ugovora.
Zaposleni koji je određen da radi u vreme štrajka, dužan je da obavlja poslove radnog mesta i da izvršava posebne naloge utvrđene rešenjem.
USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Sindikatu se dostavljaju pozivi sa materijalima za sednice upravnog odbora kada se raspravljaju pitanja od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih.
Direktor je dužan da obaveštava sindikat o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su od bitnog značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, a naročito:
- šestomesečnom prijemu i odlivu zaposlenih u preduzeću,
- šestomesečnom i godišnjem izveštaju o stanju zaštite na radu,
- isplaćenim prosečnim zaradama sa indeksom rasta u odnosu na prethodni mesec - mesečno, kvartalno i godišnje,
- predlogu plana poslovanja za svaku godinu,
- izveštaju o poslovanju preduzeća - polugodišnje i godišnje, učešću zarada i troškova rada u ukupnim troškovima.
Sindikatu se uručuju pozivi sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju njegova mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih.
Stavove sindikata dostavljene pre ili na samoj sednici nadležni organ je dužan da razmotri pre donošenja odluke i da o njima zauzme stav.
Direktor je dužan da obezbedi sledeće uslove za rad sindikata, bez naknade troškova:
- korišćenje odgovarajuće prostorije za redovan rad i sastanke sindikata,
- stručnu, administrativnu i tehničku pomoć,
- obračun i naplatu članarina i ostalih sredstava prema programu rada sindikata.
Direktor je dužan da sindikatu omogući da tokom godine u radno vreme organizuje zborove radnika, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 12 sati, pod uslovom da se time ne remeti proces rada.
Predsednik Glavnog odbora Sindikata radnika elektroprivrede Srbije i 5 predsednika koordinacija sindikalnih organizacija po delatnostima, dok obavljaju sindikalne funkcije ne obavljaju poslove svog radnog mesta.
Predsednik sindikalne organizacije može za vreme mandata da ne obavlja poslove svog radnog mesta pod uslovom da sindikalna organizacija broji najmanje 2000 članova, a izuzetno u teritorijalno disperzivnim sindikalnim organizacijama najmanje 1000 članova.
Ukupan broj sindikalnih predstavnika u smislu st. 1 i 2 ovog člana može da bude najviše 36.
Za vreme dok obavljaju odgovarajuće sindikalne funkcije, zarade predsednika sindikata i drugih sindikalnih poverenika koji ne obavljaju poslove svog radnog mesta određuju se u visini zarade koju bi imali da obavljaju poslove svog radnog mesta.
Iznos zarade iz stava 1 ovog člana može se povećati od 10% do 25%, na predlog Glavnog odbora Sindikata radnika elektroprivrede Srbije.
Za predsednika sindikata i druge sindikalne poverenike, koji obavljaju poslove svog radnog mesta, broj plaćenih časova za rad u sindikatu, utvrđuje se sporazumno sa direktorom.
Ako se ne postigne sporazum iz stava 1 ovog člana, predsedniku sindikata i drugim sindikalnim poverenicima broj plaćenih časova rada mesečno u sindikatu određuje se u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorom.
U vreme pregovora o zaključivanju i promenama kolektivnog ugovora predstavnici organizacije sindikata koja je učesnik kolektivnog ugovora i predstavnici preduzeća imaju pravo na uvećan broj plaćenih časova rada za još 50% .
Delegatima kongresa Sindikata radnika elektroprivrede Srbije i članovima Glavnog odbora direktor mora omogućiti prisustvovanje na kongresu i sednicama Glavnog odbora.
Predstavnicima sindikata preduzeća omogućava se odsustvovanje sa rada, radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima.
Predstavnicima sindikata preduzeća omogućava se odsustvovanje sa rada radi osposobljavanja na kursevima i seminarima, u trajanju od najviše 5 radnih dana u toku godine.
Ako sindikat preduzeća osnuje poseban fond solidarnosti za pružanje materijalne pomoći zaposlenima u slučaju lečenja, nabavke lekova i ortopedskih pomagala, otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i drugih sličnih nesreća, kao i radi pružanja pomoći deci poginulih zaposlenih na radnom mestu, koja se nalaze na redovnom školovanju, preduzeće će godišnjim planom poslovanja obezbediti deo sredstava za ove namene.
ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Radi zaštite pojedinačnih prava iz radnog odnosa zaposleni može da se obrati arbitraži za radne sporove, nadležnom sudu, sindikatu, inspekcijskim organima i drugim organima, u skladu sa zakonom.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svaka odluka o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji nije zadovoljan otkazom ugovora o radu, odnosno konačnom odlukom nadležnog organa, kojom je odlučeno o njegovom pravu, obavezama i odgovornostima, ima pravo da pokrene spor kod nadležnog suda radi zaštite svojih prava, u roku od 15 dana od dana dostavljanja otkaza ugovora o radu, odnosno konačne odluke.
Konačna odluka u smislu stava 1 ovog člana jeste odluka direktora doneta u prvom stepenu, ako zakonom nije drugačije određeno.
REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA
1. Interesni sporovi
Interesni sporovi se rešavaju mirenjem i posredovanjem.
Komisija za mirenje se sastoji od tri člana, a učesnici ugovora određuju po jednog člana, dok trećeg člana imenuju sporazumno.
Komisija je dužna da pokuša da približi strane u sporu radi postizanja sporazuma.
Radi rešavanja spora učesnici ugovora mogu sporazumno, iz reda stručnjaka za predmet spora, odrediti jednog ili više posrednika.
Posrednik približava stavove i predlaže rešavanje spora.
U slučaju neuspeha u posredovanju, posrednik je dužan da sačini izveštaj o rezultatima posredovanja i da ga dostavi stranama u sporu. Strane u sporu mogu sporazumno odrediti naknadu za rad posrednika.
2. Pravni sporovi
Sporovi koji nastanu u primeni ovog kolektivnog ugovora rešavaju se pred arbitražom i nadležnim sudom. Strane u sporu su obavezne da spor u vezi primene ovog kolektivnog ugovora upute na rešavanje arbitraži.
U sastav arbitražnog veća ulaze tri člana, od kojih jednog bira poslodavac, jednog sindikat, a trećeg člana određuju sporazumno iz kategorije nepristrasnih stručnih lica kompetentnih za materiju koja je predmet spora.
Arbitražno veće donosi odluku većinom glasova pošto sasluša strane u sporu i izvrši uvid u relevantnu dokumentaciju.
Arbitražno veće je obavezno da odluku donese u roku od 15 dana od dana kada mu je predmet dostavljen na odlučivanje.
Arbitražno veće neposredno po donošenju, odluku saopštava usmeno stranama u sporu, a u roku od tri dana od dana donošenja odluke, dostavlja odluku stranama u sporu u pisanoj formi.
Odluka arbitražnog veća postaje sastavni deo ovog kolektivnog ugovora i obavezujuća je za strane u sporu.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se na način i po postupku za njegovo zaključivanje.
Predlog za izmenu i dopunu može dati svaka ugovorna strana.
Predlog za izmenu i dopunu podnosi se i drugoj ugovornoj strani u pisanom obliku.
Druga ugovorna strana je dužna da se u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga iz stava 2 ovog člana izjasni o predlogu.
Ako se druga ugovorna strana ne izjasni u roku iz stava 4 ovog člana, smatraće se da je prihvatila predlog za izmenu i dopunu ovog kolektivnog ugovora.
Na osnovu prihvaćenog predloga, ugovorne strane zaključuju kolektivni ugovor o izmenama i dopunama ovog kolektivnog ugovora.
Svaka ugovorna strana može otkazati ovaj kolektivni ugovor u slučaju nastupanja okolnosti koje onemogućavaju njegovu primenu.
Otkaz ugovora pisano se najavljuje drugoj ugovornoj strani 90 dana ranije.
Ugovor je otkazan istekom roka iz stava 2 ovog člana.
Ako u toku primene ovog kolektivnog ugovora dođe do izmena u zakonskim propisima i Opštem kolektivnom ugovoru, koje se mogu neposredno primenjivati do usaglašavanja ovog kolektivnog ugovora, na odnose uređene ovim kolektivnim ugovorom, neposredno će se primenjivati zakonski propisi, odnosno Opšti kolektivni ugovor.
Stupanjem na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor za Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" ("Službeni glasnik RS", broj 33/95), osim članova 100-103 koji će se primenjivati do zaključenja pojedinačnog kolektivnog ugovora, a najkasnije do 31. decembra 2000. godine, kao i člana 127 koji će se primenjivati do određivanja minimuma procesa rada od strane osnivača preduzeća u skladu sa Zakonom o štrajku ("Službeni list SRJ", broj 29/96) i člana 141 stav 3 i člana 142 koji će se primenjivati do zaključenja pojedinačnih kolektivnih ugovora.
Pojedinačni kolektivni ugovori zaključiće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora.
Generalni direktor Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" i predsednik Glavnog odbora Sindikata radnika EPS-a doneće uputstvo za izradu i zaključivanje pojedinačnih kolektivnih ugovora.
Ako na dan stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora u preduzeću nije konačno odlučeno o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, na ta prava, obaveze i odgovornosti primeniće se odredbe ovog kolektivnog ugovora, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
*Član 127 Kolektivnog ugovora za Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" ("Sl. glasnik RS", br. 33/95) koji će se primenjivati do određivanja minimuma procesa rada od strane osnivača preduzeća glasi:
Radi zaštite interesa građana, preduzeća i drugih organizacija u snabdevanju električnom energijom u JP "EPS" i JP za proizvodnju termoelektrične energije i toplotne energije u kombinovanim procesima, za proizvodnju hidroelektrične energije, za proizvodnju, preradu i transport uglja, za distribuciju električne energije i za prenos električne energije, u vreme štrajka, moraju se obavljati poslovi i zadaci kojima se obezbeđuje:
1) funkcionisanje elektroenergetskog sistema Republike;
2) izvršenje međunarodnih ugovora pod uslovom da se obaveze JP "EPS" ne povećavaju od momenta otpočinjanja štrajka kao i da se ovlašćenim predstavnicima sindikata omogući uvid u dokumentaciju međunarodnih ugovora;
3) sigurnost elektroenergetskih objekata, uređaja, postrojenja i radova, odnosno imovine i radnika;
4) bezbednost građana;
5) zaštita životne sredine;
6) kontinuirano i nesmetano snabdevanje potrošača električnom energijom, toplotnom energijom i ugljem.
Poslovi iz stava 1 tač. 1 do 5 ovog člana obavljaju se u potpunosti, a poslovi iz tačke 6 u obimu koji podmiruje najmanje 80% potreba potrošača utvrđenih elektroenergetskim bilansom."