ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU SAVEZNE VLADE SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE REPUBLIKE BUGARSKE O SARADNJI U POMORSKOM SAOBRAĆAJU("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 5/2002) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u pomorskom saobraćaju, potpisan 24. aprila 2001. godine u Beogradu, u originalu na srpskom, bugarskom i engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU SAVEZNE VLADE SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE REPUBLIKE BUGARSKE
O SARADNJI U POMORSKOM SAOBRAĆAJU
Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije i Vlada Republike Bugarske (u daljem tekstu: strane ugovornice),
Radi proširivanja ekonomskih odnosa između dveju država,
Radi učvršćivanja ravnopravne i obostrano korisne saradnje i unapređenja razvoja pomorskog saobraćaja između dveju država, naročito, u pogledu prevoza brodovima koji plove pod nacionalnom zastavom i brodarskih preduzeća jedne ili druge države,
Sporazumele su se o sledećem:
Za svrhe ovog sporazuma:
1. izraz "broj jedne strane ugovornice" označava svaki brod koji je upisan u odgovarajući upisnik brodova i plovi pod zastavom jedne ili druge strane ugovornice ili stranom zastavom, čiji je vlasnik jugoslovensko ili bugarsko brodarsko preduzeće sa sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno Republici Bugarskoj, u skladu sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom.
Ovaj izraz ne obuhvata:
(a) ratne brodove;
(b) ostale brodove isključivo u sastavu oružanih snaga;
(v) istraživačke brodove iz oblasti hidrografije, okeanografije i naučnog ispitivanja;
(g) ribarske brodove.
2. Izraz "nadležni organ" označava: za Saveznu Republiku Jugoslaviju - Savezno ministarstva saobraćaja, a za Republiku Bugarsku - Ministarstvo za saobraćaj i veze;
3. Izraz "član posade" označava svako lice koje je ukrcano radi izvršavanja dužnosti na brodu, koje poseduje pomorsku ispravu i čije se ime nalazi u popisu članova posade.
4. Izraz "putnik" označava svako lice koje se prevozi brodom jedne ili druge strane ugovornice i čije je ime uključeno u spisak putnika na brodu.
5. Izraz "brodarsko preduzeće" označava brodovlasnika ili svaku drugu organizaciju ili lice kao što su brodar ili zakupac, koji je od vlasnika broda preuzeo obaveze za eksploataciju broda i koji se, prilikom preuzimanja tih obaveza, složio da preuzme sve dužnosti i obaveze, čije je sedište ili prebivalište na teritoriji jedne ili druge strane ugovornice.
6. Izraz "luka" označava mesto zvanično određeno za ukrcavanje ili iskrcavanje putnika, ukrcaj i iskrcaj tereta, kao i zvanično priznata sidrišta na teritoriji jedne ili druge strane ugovornice, koja su otvorena za međunarodni saobraćaj.
7. Izraz "teret" označava sve vrste robe i stvari na brodu, koje su uključene u manifest tereta.
Odredbe ovog sporazuma primenjuju se na brodove strana ugovornica, kao i na brodove koji plove pod zastavom treće države, koje je uzelo u zakup brodarsko preduzeće jedne ili druge strane ugovornice radi pomorskog saobraćaja između luka dve strane ugovornice ili luka strana ugovornica i luka trećih država i obratno.
Saradnja između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Bugarske u oblasti pomorskog saobraćaja zasniva se na principima jednakosti, priznavanja nacionalnog suvereniteta i obostranih interesa.
Strane ugovornice pružaju jedna drugoj pomoć radi primene principa slobode u pomorskom saobraćaju i uzdržavaju se od preduzimanja mera koje bi mogle da ga ometaju.
1. Uverenja o baždarenju, uverenja o nacionalnoj pripadnosti broda i druge brodske isprave, koje su izdali nadležni organi jedne strane ugovornice, priznaje druga strana ugovornica.
2. Obračun lučkih naknada vrši se na osnovu podataka iz uverenja o baždarenju. Ove naknade plaćaju se na osnovu važećih tarifa luke koja se koristi.
1. Strane ugovornice, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, pružaju potrebnu pomoć brodovima i brodarskim preduzećima koji saobraćaju između luka dveju država i uzdržavaju se od preduzimanja bilo koje radnje koja bi mogla da šteti razvoju pomorskog saobraćaja između dveju država.
2. Odredbe ovog člana ne uskraćuju pravo brodovima trećih država da obavljaju prevoz između luka strana ugovornica i prevoz između luka jedne strane ugovornice i luka trećih država.
1. Svaka strana ugovornica, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, preduzima potrebne mere za nesmetan razvoj pomorskog saobraćaja između dveju država, za što kraće zadržavanje brodova u lukama i pojednostavljivanje važećih administrativnih, carinskih i sanitarnih formalnosti.
2. Odredbama ovog sporazuma ne ograničava se pravo jedne strane ugovornice da vrši carinski pregled na brodovima druge strane ugovornice.
Brodovi jedne strane ugovornice, njihove posade, putnici i teret, koji se nalaze u teritorijalnim vodama, unutrašnjem moru i lukama druge strane ugovornice, poštuju nacionalno zakonodavstvo te strane ugovornice, koje se odnosi na bezbednost plovidbe, javni red, prelazak državne granice, carinski i devizni sistem, sanitarnu, veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu.
1. Svaka strana ugovornica u svojim lukama obezbeđuje brodovima druge strane ugovornice režim koji se primenjuje na brodove najpovlašćenije nacije u pogledu slobodnog pristupa lukama, korišćenja luke za ukrcaj i iskrcaj putnika i ukrcaj i iskrcaj tereta, korišćenje usluga u vezi sa plovidbom i komercijalnim operacijama.
2. Odredbe iz tačke 1 ovog člana:
(a) ne odnose se na luke zatvorene za međunarodno brodarstvo;
(b) ne odnose se na aktivnosti koje je svaka strana ugovornica rezervisala za sopstvena preduzeća i organizacije, kao što su kabotaža i operacije spasavanja i tegljenje;
(v) ne obavezuju strane ugovornice da oslobode brodove druge strane ugovornice od pravila za obaveznu pilotažu koju odobravaju sopstvenim brodovima;
(g) ne narušavaju primenu zakona i propisa jedne ili druge strane ugovornice u pogledu ulaska, boravka i odlaska stranaca.
1. Strane ugovornice priznaju uzajamno lične isprave pomoraca koje izda nadležni organ druge strane ugovornice.
Lične isprave pomoraca su:
- u Saveznoj Republici Jugoslaviji - "pomorska knjižica" ili "dozvola za ukrcavanje",
- u Republici Bugarskoj - "putna isprava pomorca".
2. Pomorci jedne strane ugovornice koji poseduju važeće lične isprave mogu, kao članovi posade, da uđu bez vize na teritoriju luke druge strane ugovornice i da borave u toj luci u skladu sa nacionalnim propisima te strane ugovornice.
3. Jedna ili druga strana ugovornica priznaje važeće lične isprave tačka 1 ovog člana, koje je izdala druga strana ugovornica, kada vlasnici tih isprava treba da borave na teritoriji druge strane ugovornice ili da pređu preko njene teritorije, da bi se vratili na svoj brod, u svoju zemlju ili iz nekog drugog razloga, prihvatljivog za tu stranu ugovornicu, bez obzira na prevozno sredstvo koje se koristi, pod uslovom da ta lica poštuju zakone i propise te iste strane ugovornice.
4. Jedna ili druga strana ugovornica dozvoljava članovima posade broda druge strane ugovornice da borave u bolnicama na njenoj teritoriji, toliko vremena koliko lečenje zahteva.
Jedna ili druga strana ugovornica, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, pružaće potrebnu medicinsku pomoć članovima posade broda druge strane ugovornice.
5. Strane ugovornice zadržavaju pravo da uskrate ulazak i boravak na svojoj teritoriji licima koja se smatraju nepoželjnim.
1. Ako brod jedne strane ugovornice pretrpi brodolom, nasuče se ili pretrpi neku drugu štetu, tom brodu, njegovoj posadi, putnicima i teretu druga strana ugovornica pruža pomoć pod istim uslovima koji su predviđeni za slične slučajeve u propisima druge strane ugovornice za njene brodove, njihovu posadu, putnike i teret.
2. Spasena imovina (teret, oprema, zalihe i ostala roba i stvari) sa broda koji je pretrpeo brodolom, nasukao se ili pretrpeo neku drugu štetu, ne podleže plaćanju carinskih dažbina, osim ako nije namenjena potrošnji na teritoriji strane ugovornice na kojoj je iskrcana.
3. Za uskladištenje spasene imovine na mestima koja su za to određena, zainteresovana strana ugovornica naplaćuje iste takse, kao što bi naplaćivala u sličnim slučajevima od brodova najpovlašćenije nacije.
4. Odredbe ovog člana ne predviđaju oslobađanje od taksa za spasavanje broda, odnosno pružanja pomoći brodu, putnicima, posadi i teretu.
5. Nadležni organi strana ugovornica na čijoj je teritoriji brod druge strane ugovornice pretrpeo brodolom, nasukao se ili pretrpeo neku drugu štetu, obaveštavaju o tome nadležni organ države kojoj brod pripada.
Sva plaćanja koja proizlaze iz primene ovog sporazuma vrše se prema nacionalnom zakonodavstvu strana ugovornica.
U cilju jačanja saradnje između dveju država u oblasti pomorskog saobraćaja i u primeni ovog sporazuma, strane ugovornice su saglasne da unapređuju saradnju između njihovih brodarskih preduzeća i organizacija, koje rade u oblasti pomorskog saobraćaja.
1. Da bi unapredile saradnju između svojih nadležnih organa, strane ugovornice saglasne su da obrazuju Mešovitu komisiju koja će da prati primenu ovog sporazuma i, po potrebi, da predlaže stranama ugovornicama mere za unapređenje saradnje u oblasti pomorskog saobraćaja između dveju država.
2. Mešovita komisija sastaje se kada strane ugovornice smatraju da je to potrebno, a najmanje jedanput godišnje, naizmenično u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Bugarskoj.
3. Za Mešovitu komisiju nadležni organi imenuju po tri člana iz svake strane ugovornice.
Brodarska preduzeća jedne ili druge strane ugovornice imaju pravo da otvore predstavništva na teritoriji druge strane ugovornice. Aktivnost tih predstavništava je u potpunoj saglasnosti sa zakonima i propisima države na čijoj su teritoriji osnovana.
1. Nadležni organi jedne ili druge strane ugovornice ne angažuju se u građanskim sporovima između brodara, zapovednika broda i ostalih članova posade u vezi sa radnim odnosima i uslovima rada na brodu druge strane ugovornice.
2. Odredbe ovog člana ne ograničavaju pravo nadležnog organa jedne ili druge strane ugovornice da kontrolišu takve događaje u skladu sa svojim zakonodavstvom.
Svaki spor u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog sporazuma rešava se neposrednim pregovorima između nadležnih organa strana ugovornica. Ako dogovor ne može da se postigne putem pregovora, spor se rešava diplomatskim putem.
1. Ovaj sporazum stupa na snagu tridesetog (30) dana od dana prijema poslednjeg obaveštenja o njegovoj verifikaciji u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom strana ugovornica.
2. Ovaj sporazum važi pet (5) godina i automatski se produžava za pet (5) godina, ako jedna strana ugovornica, u roku do šest (6) meseci pre isteka roka važnosti, pismeno ne obavesti drugu stranu ugovornicu o svojoj nameri da otkaže ovaj sporazum.
Sačinjeno u Beogradu, dana 24. aprila 2001. godine, u dva originalna primerka, svaki na srpskom, bugarskom i engleskom jeziku, pri čemu su svi tekstovi podjednako autentični.
U slučaju spora u tumačenju odredaba ovog sporazuma, merodavan je tekst na engleskom jeziku.
U potvrdu ovoga su dole potpisani, propisano ovlašćeni, potpisali ovaj sporazum.
|
Za Saveznu vladu |
Za Vladu |
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".