ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU SAVEZNE VLADE SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I BOSNE I HERCEGOVINE("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 4/2002) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum o slobodnoj trgovini između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, potpisan 1. februara 2002. godine u Beogradu, u originalu na srpskom jeziku i službenim jezicima Bosne i Hercegovine: bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI
IZMEĐU SAVEZNE VLADE SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I BOSNE I HERCEGOVINE
Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije i Bosna i Hercegovina (u daljem tekstu: "Ugovorne strane"),
Pozivajući se na svoje namere da aktivno učestvuju u pravcu ekonomskih integracija u Evropi i izražavajući svoju spremnost da sarađuju na iznalaženju puteva i načina za jačanje tog procesa,
Potvrđujući svoje čvrsto opredeljenje da doprinesu jačanju evropskih integracionih procesa u jugoistočnoj Evropi,
Potvrđujući svoja opredeljenja za načela tržišne ekonomije i za poštovanje osnovnih načela demokratije i ljudskih prava,
Odlučne da postepeno otklone ograničenja u međusobnoj trgovini saglasno odredbama Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (u daljem tekstu: GATT-1994) i Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: WTO), imajući u vidu da je cilj obeju Ugovorenih strana da postanu članice WTO,
Čvrsto uverene da će ovaj sporazum unaprediti obostrano korisnu ekonomsku saradnju i doprineti procesu integracije u Evropi,
Podrazumevajući da ni jedna odredba ovog sporazuma neće biti tumačena tako da Ugovorne strane oslobađa njihovih obaveza prema drugim međunarodnim sporazumima,
Sporazumele su se kako sledi:
Ciljevi
1. Ugovorne strane će postepeno uspostaviti područje slobodne trgovine za najveći deo međusobne trgovine u prelaznom periodu koji se završava 31. decembra 2004. godine, u skladu sa odredbama ovog sporazuma i u skladu sa članom XXIV GATT-1994 i Sporazuma o osnivanju WTO-a.
2. Ciljevi ovog sporazuma su da se:
a) širenjem međusobne trgovine podstiče skladan razvoj privrednih odnosa između Ugovornih strana i na taj način u Ugovornim stranama podstakne napredak privredne delatnosti, porast životnog standarda, porast zapošljavanja i ostvarivanja finansijske stabilnosti;
b) obezbede pravični uslovi za konkurenciju u trgovini između Ugovornih strana;
v) uklanjanjem prepreka u trgovini doprinosi skladnom razvoju i širenju svetske trgovine;
g) unapredi trgovina i saradnja Ugovornih strana na tržištima trećih zemalja.
Glava I
OBUHVAT PROIZVODA
Primena
Odredbe Glave I ovog sporazuma primenjivaće se na sve proizvode navedene u glavama 1 do 24 Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka roba (u daljem tekstu: "poljoprivredni proizvodi") i proizvode navedene u glavama 25-97 Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka roba (u daljem tekstu: "industrijski proizvodi") poreklom iz Ugovornih strana.
Bazne carine
1. Bazna carina za svaki proizvod na koji se primenjuju postepene olakšice određene ovim sporazumom, biće carina po statusu najpovlašćenije nacije koja važi na dan stupanja na snagu ovog sporazuma.
2. Ako se posle stupanja na snagu ovog sporazuma promeni bilo kakvo smanjenje carine na erga omnes osnovi, posebno smanjenje koje proizlazi iz Sporazuma o carinama sklopljenog u okviru Urugvajske runde multilateralnih pregovora o trgovini pod okriljem GATT-a 1994, tako snižene carine zameniće bazne carine iz stava 1 ovog člana od dana od kojeg se takva sniženja primenjuju.
3. Snižene carine obračunate u skladu sa stavom 2 ovog člana zaokruživaće se na jednu decimalu.
4. Ugovorne strane će obavestiti jedna drugu o svojim carinama.
Uvozne carine
1. Ugovorne strane neće u međusobnoj trgovini uvoditi nove uvozne carine, nove takse jednakog dejstva kao carine, niti ostale uvozne takse fiskalne prirode, od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
2. Uvozne carine, takse jednakog dejstva kao carine i ostale uvozne takse fiskalne prirode, koje se primenjuju u Saveznoj Republici Jugoslaviji za proizvode poreklom iz Bosne i Hercegovine ukidaju se od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, osim za proizvode navedene u Aneksu I ovog sporazuma za koje će se postepeno smanjivati, i to kako sledi:
na dan stupanja na snagu
1. januara 2003. godine na 60% od njihovog iznosa
1. januara 2004. godine na 40% od njihovog iznosa
u potpunosti se ukidaju
3. Uvozne carine, takse jednakog dejstva kao carine i ostale uvozne takse fiskalne prirode, koje se primenjuju u Bosni i Hercegovini za proizvode poreklom iz Savezne Republike Jugoslavije, postepeno će se smanjivati, i to kako sledi:
na dan stupanja na snagu
1. januara 2003. godine na 60% od njihovog iznosa
1. januara 2004. godine na 40% od njihovog iznosa
u potpunosti se ukidaju
Izvozne carine i takse sa jednakim dejstvom
1. Ugovorne strane u međusobnoj trgovini neće uvoditi nove izvozne carine ili takse jednakog dejstva kao carine, niti ostale izvozne takse fiskalne prirode od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
2. Ugovorne strane međusobno ukidaju sve izvozne carine ili takse sa jednakim dejstvom kao carine i ostale izvozne takse fiskalne prirode od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
Količinska ograničenja uvoza i mere sa jednakim dejstvom
1. Ugovorne strane u međusobnoj trgovini neće uvoditi nova količinska ograničenja uvoza ili mere jednakog dejstva od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
2. Sva količinska ograničenja uvoza i mere jednakog dejstva ukidaju se danom stupanja na snagu ovog sporazuma.
Količinska ograničenja izvoza i mere sa jednakim dejstvom
1. Ugovorne strane u međusobnoj trgovini neće uvoditi nova količinska ograničenja izvoza ili mere jednakog dejstva od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
2. Sva količinska ograničenja izvoza i mere jednakog dejstva ukidaju se danom stupanja na snagu ovog sporazuma, osim proizvoda navedenih u Aneksu II ovog sporazuma.
Ukidanje tehničkih prepreka u trgovini
1. Prava i obaveze Ugovornih strana u pogledu standarda ili tehničkih propisa i odgovarajuće mere urediće se u skladu sa odredbama WTO Sporazuma o tehničkim preprekama u trgovini.
2. Ugovorne strane će sarađivati i razmenjivati podatke u oblasti standardizacije, merenja, ocenjivanja podudarnosti i akreditacije, s ciljem ukidanja tehničkih prepreka u trgovini.
3. Svaka Ugovorna strana će na zahtev druge Ugovorne strane dostaviti informaciju i u pojedinačnim slučajevima o standardima, tehničkim normama ili sličnim merama.
4. U cilju ukidanja tehničkih prepreka i efikasnog sprovođenja ovog sporazuma, Ugovorne strane će potpisati sporazum o međusobnom priznavanju izveštaja o ispitivanju, sertifikata o podudarnosti i drugih dokumenata koji se neposredno ili posredno odnose na utvrđivanje podudarnosti proizvoda koji su predmet robne razmene između Ugovornih strana.
Poljoprivredna politika
1. Bez obzira na odredbe člana 3 ovog sporazuma, Ugovorne strane se ni na koji način ne ograničavaju u sprovođenju njihove poljoprivredne politike ili preduzimanju bilo kojih mera u skladu sa tom politikom, uključujući važeće WTO sporazume.
2. Ugovorne strane će obaveštavati Mešovitu komisiju iz člana 30 ovog sporazuma o promenama u svojoj poljoprivrednoj politici ili merama koje bi mogle uticati na uslove trgovine poljoprivrednim proizvodima među njima. Na zahtev bilo koje od Ugovornih strana odmah će se održati konsultacije u okviru Mešovite komisije kako bi se ispitalo stanje.
Posebne zaštitne mere
Bez obzira na ostale odredbe ovog sporazuma, pre svega člana 23 ovog sporazuma, imajući u vidu posebnu osetljivost poljoprivrednih proizvoda, ako uvoz proizvoda poreklom iz jedne Ugovorne strane za koju su date koncesije prema ovom sporazumu, prouzrokuju ozbiljan poremećaj na tržištu druge Ugovorne strane, pogođena Ugovorna strana će odmah započeti konsultacije radi pronalaženja odgovarajućeg rešenja. U očekivanju takvog rešenja, pogođena Ugovorna strana može preduzimati mere koje smatra potrebnim.
Sanitarne i fitosanitarne mere
1. Ugovorne strane će primenjivati svoje propise u oblasti veterinarske, fitosanitarne i zdravstvene zaštite i razmenjivaće informacije o zaraznim bolestima domaćih životinja, karantinskim bolestima, štetočinama i korovu kod biljaka, saglasno WTO Sporazumu o sanitarnim i fitosanitarnim merama.
2. Ugovorne strane će primenjivati svoje propise u oblasti veterinarske, fitosanitarne i zdravstvene zaštite na nediskriminatorski način i neće donositi nove mere koje mogu imati efekat neopravdanog ograničavanja trgovine.
3. Mere koje se odnose na veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu između Ugovornih strana harmonizovaće se saglasno propisima i pravilima Evropske unije.
4. Ugovorne strane se obavezuju da će redovno razmenjivati informacije o nivou sanitarne i fitosanitarne zaštite životinja, biljaka i proizvoda.
Glava II
OPŠTE ODREDBE
Pravila o poreklu robe i saradnji u carinskim poslovima
1. Ugovorne strane su saglasne da u međusobnoj trgovinskoj razmeni primenjuju Panevropska pravila o poreklu roba, uključujući sve dosadašnje i buduće izmene i dopune. U slučaju izmene i dopune Panevropskih pravila o poreklu roba, Mešovita komisija će inicirati postupak izmene i dopune pravila o poreklu roba.
2. Protokol uz ovaj sporazum utvrđuje pravila o poreklu robe i način administrativne saradnje u vezi sa njima.
3. Ugovorne strane preduzeće odgovarajuće mere, uključujući i redovno praćenje od strane Mešovite komisije, kao i dogovore oko administrativne saradnje, radi obezbeđenja efikasne i usklađene primene Panevropskih pravila o poreklu robe, čl. 3 do 8 i čl. 13, 23, 24 i 25 ovog sporazuma radi smanjenja formalnosti, u najvećoj mogućoj meri, u trgovini i radi postizanja obostrano zadovoljavajućih rešenja za sve poteškoće koje proizađu iz sprovođenja tih odredbi.
4. Ugovorne strane će sklopiti Sporazum o pograničnom prometu lica i stvari.
Unutrašnje oporezivanje
1. Ugovorne strane će se suzdržati od svake mere ili aktivnosti sa područja poreske prirode koje direktno ili indirektno stvaraju diskriminaciju između proizvoda poreklom iz Ugovornih strana.
2. Proizvodi izvezeni na teritoriju jedne od Ugovornih strana ne mogu ostvariti veći povraćaj unutrašnjih poreza od iznosa poreza koji su direktno ili indirektno obračunati za njih.
Opšta izuzeća
Ovaj sporazum ne isključuje zabrane ili ograničenja uvoza, izvoza ili prometa roba u tranzitu iz razloga javnog morala, javnog reda ili javne bezbednosti, zaštite života i zdravlja ljudi, životinja ili biljaka, zaštite nacionalnog blaga umetničke, istorijske ili arheološke vrednosti, zaštite intelektualne svojine ili propisa koji se odnose na zlato i srebro, zaštitu okoline ili očuvanje ograničenih prirodnih izvora, ako se takve mere sprovode zajedno sa ograničenjima domaće proizvodnje ili potrošnje. Takve zabrane ili ograničenja neće, međutim, biti sredstvo za samovoljnu diskriminaciju ili prikriveno ograničavanje trgovine između Ugovornih strana.
Izuzeća iz razloga bezbednosti
1. Odredbe ovog sporazuma ne sprečavaju ugovorne strane u preduzimanju bilo koje odgovarajuće mere nužne radi:
a) zaštite podataka bitnih za bezbednost Ugovornih strana;
b) zaštite bitnih bezbednosnih interesa ili radi sprovođenja međunarodnih obaveza ili nacionalnih politika:
- u vezi sa prometom oružja, municije i ratnog materijala, pod uslovom da takve mere ne pogoršavaju uslove za konkurentnost proizvoda koji nisu namenjeni isključivo za vojne ciljeve, kao i u vezi sa prometom drugim takvim robama, materijalima i uslugama direktno ili indirektno namenjenim snabdevanju vojske; ili
- u vezi sa neširenjem bioloških i hemijskih oružja, nuklearnog oružja ili drugih nuklearnih sredstava; ili
- mera preduzetih u vreme rata ili druge ozbiljne međunarodne napetosti.
2. U skladu sa važećim propisima Ugovornih strana za one proizvode za koje prilikom uvoza - izvoza važi režim dozvola koji je propisan međunarodnim sporazumima i konvencijama, nadležne institucije će izdavati dozvole za uvoz, odnosno izvoz.
3. Za međusobni promet roba poreklom iz Ugovornih strana koje zagađuju čovekovu okolinu, Ugovorne strane će primenjivati odredbe propisa u skladu sa međunarodnim sporazumima i konvencijama.
Državni monopoli
1. Ugovorne strane će postepeno prilagođavati svaki državni monopol komercijalne prirode kako do kraja prelaznog perioda iz člana 1 ovog sporazuma više ne bi bilo diskriminacije u vezi sa uslovima nabavke i plasmanima roba između fizičkih i pravnih lica Ugovornih strana. Ugovorne strane će izveštavati jedna drugu o merama preduzetim za postizanje tog cilja.
2. Odredbe ovog člana primenjuju se na bilo koje telo putem kojeg nadležna tela Ugovornih strana, pravno ili u praksi, direktno ili indirektno nadziru, određuju ili znatnije utiču na uvoz ili izvoz između Ugovornih strana. Ove odredbe takođe se primenjuju na monopole koje država prenese na druga tela.
Plaćanja
1. Za plaćanje u konvertibilnim valutama u vezi sa trgovinom robama između Ugovornih strana i za prenos takvih plaćanja na teritoriji Ugovorne strane u kojoj je sedište poverioca neće biti nikakvih ograničenja.
2. Ugovorne strane će se uzdržavati od bilo kakvih deviznih ili administrativnih ograničenja za odobravanje, otplatu ili primanje kratkoročnih ili srednjoročnih kredita u vezi sa trgovinom robama u kojoj učestvuje lice sa sedištem u jednoj od Ugovornih strana.
3. Bez obzira na odredbe stava 2 ovog člana, sve mere u vezi sa tekućim plaćanjima u vezi sa kretanjem roba biće u skladu sa uslovima iz člana VIII Statuta Međunarodnog monetarnog fonda i primenjivaće se na nediskriminatorskoj osnovi.
Pravila konkurencije u preduzetništvu
1. Niže navedeno je u suprotnosti sa valjanim funkcionisanjem ovog sporazuma ukoliko može negativno uticati na trgovinu između Ugovornih strana:
a) svi ugovori između pravnih lica i preduzetnika (u daljem tekstu: "preduzetnici"), odluke udruženja preduzetnika ili dogovorna praksa preduzetnika čiji je cilj ili efekat sprečavanje, ograničenje ili ometanje konkurencije;
b) zloupotreba dominantnog položaja od strane jednog ili više preduzetnika na celoj teritoriji jedne od Ugovornih strana ili na njenom većem delu.
2. Odredbe stava 1 ovog člana primenjuju se na aktivnosti svih preduzetnika, uključujući i javna preduzeća i preduzetnike kojima Ugovorne strane odobre posebna ili ekskluzivna prava. Preduzeća kojima su poverene uslužne delatnosti od opšteg privrednog interesa ili ona koja su po svojoj prirodi monopol koji ostvaruje prihod podležu odredbama stava 1 ukoliko primena tih mera ne ometa sprovođenje pravno ili u praksi odgovarajućih javnih ovlašćenja koja su im dodeljena.
3. Ako neka od Ugovornih strana smatra da je određena aktivnost u suprotnosti sa st. 1 i 2 ovog člana i ako takva aktivnost nanosi ili preti nanošenjem ozbiljne štete interesima te Ugovorne strane ili materijalne štete za njenu domaću industriju, ista može preduzeti odgovarajuće mere pod uslovima i u skladu sa postupkom utvrđenim u članu 27 ovog sporazuma.
Državna pomoć
1. Svaka pomoć odobrena od strane države koja je Ugovorna strana ovog sporazuma ili iz državnih izvora u bilo kojem obliku, koja ometa ili preti ometanjem konkurencije davanjem prednosti određenim preduzetnicima ili proizvodnji određenih roba, ukoliko negativno utiče na trgovinu između Ugovornih strana, u suprotnosti je sa pravilnim funkcionisanjem ovog sporazuma.
2. Mešovita komisija će u roku od 2 godine od stupanja na snagu ovog sporazuma predložiti kriterijume na osnovu kojih će se procenjivati koje su aktivnosti u suprotnosti sa stavom 1 ovog člana, kao i pravila za njihovo sprovođenje.
3. Ugovorne strane će međusobno obezbediti transparentnost na području državne pomoći, između ostalog, putem godišnjih izveštaja Mešovitoj komisiji o ukupnom iznosu i raspodeli dodeljene pomoći, i na zahtev druge Ugovorne strane dostaviti informacije o programima pomoći i konkretnim pojedinačnim slučajevima državne pomoći.
4. Ako neka od Ugovornih strana smatra da je određena aktivnost:
- u suprotnosti sa odredbama stava 1 ovog člana i nije odgovarajuće rešena sprovedenim pravilima iz stava 2 ovog člana, ili
- u nedostatku takvih pravila iz stava 2 ovog člana, nanosi ili preti nanošenjem ozbiljne štete interesima te Ugovorne strane ili materijalne štete za njenu domaću industriju
ista može preduzeti odgovarajuće mere pod uslovima i u skladu sa odredbama navedenim u članu 27 ovog sporazuma.
5. Takve mere mogu se preduzeti jedino u skladu sa postupcima i pod uslovima GATT-a 1994 i WTO-a, kao i ostalih odnosnih instrumenata dogovorenih na njegovoj osnovi, koji su primenljivi između Ugovornih strana.
Javne nabavke
1. Ugovorne strane smatraju liberalizaciju svog tržišta javnih nabavki jednim od ciljeva ovog sporazuma.
2. Ugovorne strane će postepeno prilagođavati svoje propise, uslove i postupke sa ciljem da se dobavljačima druge Ugovorne strane, najkasnije do kraja prelaznog perioda iz člana 1 ovog sporazuma, odobri pristup postupcima za dodelu ugovora na njihovim tržištima javnih nabavki.
3. Mešovita komisija će pratiti razvoj prilika u vezi sa postizanjem ciljeva iz ovog člana i može predlagati praktične načine u sprovođenju odredaba stava 2 ovog člana radi obezbeđenja slobodnog pristupa, transparentnosti i uzajamnog otvaranja njihovih tržišta javnih nabavki u Ugovornim stranama.
4. Ugovorne strane će nastojati da pristupe odgovarajućem Sporazumu o vladinim nabavkama dogovorenim u okviru WTO-a.
Zaštita intelektualne svojine
1. Ugovorne strane će građanima, preduzećima i institucijama druge Ugovorne strane, kao i njihovim pravnim naslednicima obezbediti zaštitu prava intelektualne svojine (industrijska svojina, autorska i srodna prava) saglasno nacionalnom zakonodavstvu, pod istim uslovima utvrđenim za svoje građane, preduzeća i institucije.
2. Ugovorne strane saglasne su, osim toga, da uzajamno poštuju prava intelektualne svojine (industrijska svojina, autorska i srodna prava) svojih građana, preduzeća i institucija, saglasno standardima o zaštiti, koji ne mogu biti niži od onih predviđenih Bernskom, Rimskom i Pariskom konvencijom.
Damping
Ako jedna od Ugovornih strana smatra da u trgovinskim odnosima iz ovog sporazuma dolazi do dampinga u smislu iz člana VI GATT-a 1994, ista može preduzeti odgovarajuće mere protiv takvih aktivnosti u skladu sa WTO Sporazumom o primeni člana VI GATT-a 1994. pod uslovima i u skladu sa postupkom utvrđenim u članu 27 ovog sporazuma.
Opšte zaštitne mere
Kad se bilo koji proizvod uvozi u povećanim količinama i pod uslovima koji nanose ili prete nanošenjem:
a) ozbiljne štete za domaće proizvođače sličnih ili direktno konkurentnih proizvoda na području Ugovorne strane uvoznice, ili
b) ozbiljnih poremećaja u bilo kojem povezanom sektoru privrede, ili poteškoća koje bi mogle dovesti do ozbiljnog pogoršanja privrednog stanja u određenom području,
Ugovorna strana na koju se to odnosi može preduzeti odgovarajuće mere u skladu sa odredbama Sporazuma o zaštitnom sistemu WTO, a pod uslovima i u skladu sa postupkom utvrđenim u članu 27 ovog sporazuma.
Strukturno prilagođavanje
1. Bilo koja od Ugovornih strana može preduzeti vanredne mere ograničenog trajanja koje nisu u skladu sa članom 4 ovog sporazuma u obliku povećanih carina.
2. Te mere mogu se odnositi samo na industrije u početnoj fazi razvoja ili na određene sektore koji su u procesu restrukturiranja ili one koji se suočavaju sa ozbiljnim teškoćama, posebno tamo gde te teškoće stvaraju značajne socijalne probleme.
3. Uvozne carine primenjene u jednoj od Ugovornih strana na proizvode poreklom iz druge Ugovorne strane na osnovi mera iz st. 1 i 2 ovog člana neće premašivati 25% ad valorem, te će zadržati element povlastice u vezi carinske stope za proizvode poreklom iz druge Ugovorne strane. Ukupna vrednost uvoza proizvoda na koje se odnose te mere neće premašivati 15% od ukupnog uvoza tih proizvoda iz druge Ugovorne strane navedenih u glavi I ovog sporazuma tokom poslednje godine za koju su dostupni statistički podaci.
4. Privremene mere mogu se primenjivati tokom perioda koji neće biti duži od prelaznog vremena određenog u stavu 1 člana 1 ovog sporazuma.
5. Pogođena Ugovorna strana će obavestiti drugu Ugovornu stranu o svim vanrednim merama koje namerava preduzeti, te će se na zahtev druge Ugovorne strane hitno održati konsultacije unutar Mešovite komisije o tim merama i područjima na koje se one odnose. Kod preduzimanja takvih mera pogođena Ugovorna strana dostaviće Mešovitoj komisiji vremenski raspored ukidanja carina uvedenih na osnovu ovog člana. Taj raspored obuhvatiće postepeno ukidanje tih carina najkasnije dve godine nakon njihovog uvođenja, u podjednakim godišnjim stopama. Mešovita komisija može doneti odluku o drugačijem vremenskom rasporedu.
Poslovi posredovanja
Kada primena odredaba čl. 5 i 7 ovog sporazuma dovodi do:
a) ponovnog izvoza u neku treću zemlju za koju u Ugovornoj strani izvoznici u vezi nekog proizvoda postoje izvozna ograničenja, izvozne carine ili mere ili takse koje imaju jednako dejstvo;
b) ozbiljne nestašice ili pretnje nestašicom proizvoda koji je bitan za Ugovornu stranu izvoznicu;
i kad gore navedena stanja dovedu ili će verovatno dovesti do većih poteškoća za Ugovornu stranu izvoznicu, ista može preduzeti odgovarajuće mere pod uslovima i u skladu sa postupcima utvrđenim u članu 27 ovog sporazuma. Mere će biti nediskriminatorske i biće ukinute kada stanje više ne bude opravdavalo njihovo postojanje.
Izvršenje obaveza
1. Ugovorne strane će preduzeti sve mere potrebne za ispunjenje svojih obaveza iz ovog sporazuma da bi se obezbedilo postizanje svih ciljeva navedenih u ovom sporazumu.
2. Ako jedna Ugovorna strana smatra da druga Ugovorna stana nije ispunila neku svoju obavezu iz ovog sporazuma ta Ugovorna strana može preduzeti odgovarajuće mere pod uslovima i u skladu sa postupcima utvrđenim u članu 27 ovog sporazuma.
Postupak za primenu zaštitnih mera
1. Pre pokretanja postupka za primenu zaštitnih mera određenih u sledećim stavovima ovog člana, ugovorne strane će nastojati da reše sva međusobna sporna pitanja u direktnim konsultacijama.
2. U slučaju da neka od Ugovornih strana u odnosu na uvoz proizvoda koji bi mogao prouzrokovati stanje navedeno u članu 23 ovog sporazuma primenjuje administrativnu proceduru sa ciljem brzog pribavljanja informacija o robnim kretanjima, o tome će obavestiti drugu Ugovornu stranu.
3. U vezi čl. 22, 23 i 25 ovog sporazuma Mešovita komisija će ispitati slučaj ili stanje i može doneti svaku potrebnu odluku u cilju otklanjanja poteškoća o kojima je obavesti pogođena Ugovorna strana. Ako odluka izostane u roku od 30 dana od dana upućivanja predmeta Mešovitoj komisiji odnosna Ugovorna strana može doneti potrebne mere za poboljšanje stanja.
4. U vezi sa članom 26 ovog sporazuma pogođena Ugovorna strana može preduzeti odgovarajuće mere nakon obavljenih konsultacija ili isteka roka od tri meseca od dana prvog pisanog obaveštenja drugoj Ugovornoj strani.
5. U vezi sa čl. 18 i 19 ovog sporazuma odnosna Ugovorna strana pružiće Mešovitoj komisiji svu potrebnu pomoć za ispitivanje slučaja te će tamo gde treba ukinuti spornu praksu. Ako Ugovorna strana ne prekine sa spornom praksom u roku koji odredi Mešovita komisija, ili ako Mešovita komisija ne postigne saglasnost u roku od trideset radnih dana o predmetu koji joj je upućen, pogođena Ugovorna strana može usvojiti odgovarajuće mere radi rešavanja teškoća proizašlih iz sporne prakse.
6. O zaštitnim merama odmah se izveštava druga Ugovorna strana. Obim i trajanje mera ograničavaju se na najnužnije za poboljšanje stanja koje je dovela do njihove primene, te neće premašivati štetu prouzrokovanu spornom praksom ili poteškoćom. Prednost imaju mere koje najmanje remete sprovođenje ovog sporazuma. Mere koje preduzima Ugovorna strana protiv nekog dela ili propusta druge Ugovorne strane mogu uticati isključivo na trgovinu sa tom Ugovornom stranom.
7. Preduzete zaštitne mere će biti predmet povremenih konsultacija u Mešovitoj komisiji radi njihovog što skorijeg ublažavanja ili ukidanja kad stanje više ne bude opravdalo njihovo postojanje.
8. Ako je zbog vanrednih okolnosti koje zahtevaju hitno delovanje nemoguće prethodno proučiti predmet, pogođena Ugovorna strana može u sučajevima iz čl. 22, 23 i 25 ovog sporazuma odmah primenjivati privremene mere nužne za poboljšanje stanja. O tim merama, bez odlaganja će obavestiti drugu Ugovornu stranu te će Ugovorne strane što pre obaviti konsultacije u Mešovitoj komisiji.
9. Bez obzira na stav 8 ovog člana Sporazuma, Ugovorna strana koja namerava pribeći zaštitnim merama odmah će o tome obavestiti pismenim putem drugu Ugovornu stranu i dostaviti joj sve informacije s tim u vezi. Ugovorne strane bez odlaganja će održati konsultacije u Mešovitoj komisiji radi pronalaženja rešenja prihvatljivog za obe Ugovorne strane.
Platnobilansne teškoće
1. Ugovorne strane će nastojati izbeći uvođenje mera ograničenja, uključujući mere koje se odnose na uvoz zbog poteškoća u vezi sa platnim bilansom.
2. Kad jedna od Ugovornih strana ima ozbiljnih teškoća sa platnim bilansom ili joj to neposredno preti, ista može u skladu sa odgovarajućim odredbama GATT-a 1994. i WTO-a uvesti restriktivne mere, uključujući mere koje se odnose na uvoz, koje će biti ograničenog trajanja i neće prelaziti ono što je nužno za poboljšanje stanja platnog bilansa. Te mere postepeno će se ublažavati sa poboljšanjem stanja platnog bilansa i ukinuće se kada više ne bude opravdano njihovo postojanje. Odnosno Ugovorna strana odmah će o njihovom uvođenju i gde je to moguće, o vremenskom rasporedu njihovog postepenog ukidanja obavestiti drugu Ugovornu stranu.
Razvojna klauzula
1. Kad jedna Ugovorna strana smatra da bi u interesu privreda Ugovornih strana bilo korisno razviti i produbiti odnose uspostavljene ovim sporazumom njihovim proširenjem na područja koja nisu obuhvaćena ovim sporazumom uputiće drugoj Ugovornoj strani obrazložen zahtev. Mešovita komisija ispitaće takav zahtev i tamo gde je to opravdano dati svoje predloge, posebno radi započinjanja pregovora.
2. Sporazumi koji proizađu iz postupka spomenutog u stavu 1 ovog člana podležu potvrđivanju Ugovornih strana u skladu s njihovim unutrašnjim zakonodavstvom.
Mešovita komisija
1. Osniva se Mešovita komisija sastavljena od predstavnika Ugovornih strana.
2. U cilju pravilnog sprovođenja ovog sporazuma, Ugovorne strane će razmenjivati informacije, te će na zahtev bilo koje od Ugovornih strana, obavljati konsultacije unutar Mešovite komisije. Mešovita komisija razmatraće mogućnost daljeg uklanjanja prepreka u trgovini između Ugovornih strana.
3. Mešovita komisija prati sprovođenje ovog sporazuma. U slučajevima predviđenim ovim sporazumom Mešovita komisija može donositi odluke, a u ostalim slučajevima može davati preporuke. Odluke i preporuke će se donositi na osnovu konsenzusa.
4. U cilju pravilnog sprovođenja ovog sporazuma Mešovita komisija će se sastajati kad to bude potrebno, a najmanje jednom godišnje. Svaka od Ugovornih strana može zahtevati održavanje sastanaka.
5. Ako predstavnik neke od Ugovornih strana u Mešovitoj komisiji prihvati neku odluku uz rezervu ispunjenja unutrašnjih zakonskih uslova, ta odluka stupa na snagu, ako ne sadrži neki kasniji datum, na dan prijema pisanog obaveštenja o ispunjenju takvih uslova.
6. Za potrebe ovog sporazuma Mešovita komisija će doneti poslovnik.
7. Mešovita komisija može osnovati potkomisije i radne grupe za koje smatra da su potrebne kao pomoć u izvršavanju njenih zadataka.
Usluge i ulaganja
1. Ugovorne strane su svesne rastuće važnosti pojedinih oblasti, kao što su usluge i ulaganja. Ulažući napor u postepeni razvoj i proširenje njihove saradnje, posebno u kontekstu evropskih integracija, Ugovorne strane će sarađivati u cilju postizanja postepene liberalizacije i uzajamnog otvaranja tržišta za ulaganje i trgovinu uslugama, uzimajući u obzir relevantne odredbe Opšteg sporazuma o trgovini uslugama u okviru WTO-a.
2. Pitanje otvaranja tržišta za ulaganja i trgovinu uslugama regulisaće se posebnim međudržavnim sporazumima.
Carinske unije, zone slobodne trgovine i malogranična trgovina
Ovaj sporazum ne sprečava održavanje ili uspostavljanje carinskih unija, zona slobodne trgovine i malogranične trgovine u meri u kojoj isti ne utiču negativno na trgovinski režim između Ugovornih strana, a posebno na odredbe u vezi sa propisima o poreklu robe predviđene ovim sporazumom.
Prilozi, izmene i dopune
1. Zapisnik o razumevanju, Aneks I, Aneks II i Protokol o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i načinima administrativne saradnje sastavni su delovi ovog sporazuma.
2. Izmene i dopune ovog sporazuma može predložiti bilo koja od Ugovornih strana, a stupaju na snagu na način predviđen članom 34 ovog sporazuma.
Stupanje na snagu
Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi mesecu u kojem je stiglo poslednje obaveštenje diplomatskim putem da su ispunjeni svi uslovi predviđeni nacionalnim zakonodavstvom Ugovornih strana za njegovo stupanje na snagu.
Rok važenja i otkazivanje
Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka od Ugovornih strana može otkazati ovaj sporazum pismenim obaveštenjem diplomatskim putem drugoj Ugovornoj strani. Sporazum prestaje da važi prvog dana sedmog meseca nakon meseca u kojem je druga Ugovorna strana primila pismeno obaveštenje.
Sastavljeno u Beogradu dana 1. februara 2002. u dva originalna primerka, na srpskom jeziku i službenim jezicima Bosne i Hercegovine: bosanskom/hrvatskom/srpskom, pri čemu su svi tekstovi jednako verodostojni.
|
Za Saveznu vladu |
Za Bosnu i Hercegovinu |
ZAPISNIK O RAZUMEVANJU
1. Ugovorne strane su saglasne da primena ovog sporazuma podrazumeva identičan tretman svih pravnih i fizičkih lica, roba i usluga, bez obzira iz kog su entiteta Bosne i Hercegovine.
2. Ugovorne strane su saglasne da će, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, zaključiti u članu 8 stav 4 navedeni Sporazum o međusobnom priznavanju izveštaja o ispitivanju, sertifikata o podudarnosti i drugih dokumenata koji se neposredno ili posredno odnose na utvrđivanje podudarnosti proizvoda, a koji su predmet robne razmene između Ugovornih strana.
3. Ugovorne strane su saglasne da će u okviru Mešovite komisije inicirati proširenje trgovinskih odnosa na područje trgovine uslugama.
ANEKS I
SPISAK PROIZVODA IZ ČLANA 4 STAV 2
|
Derivati nafte |
|
|
2710.00 11 20 |
motorni benzin, bezolovni |
|
2710.00 11 90 |
ostali motorni benzin |
|
2710.00 13 00 |
benzin za preradu i namešavanje |
|
2710.00 14 00 |
specijalni benzin, ostali (ekstrakcioni i dr.) |
|
2710.00 31 00 |
dizel - goriva |
|
2710.00 49 00 |
loživa ulja - ostala |
|
Protektirane ili upotrebljavane spoljne pneumatske gume; pune gume i gume sa vazdušnim komorama, izmenjivi protektori (gazeći sloj) i zaštitni ulošci (pojasevi) od gume: |
|
|
4012.10 00 00 |
protektirane pneumatske gume |
|
4012.20 00 00 |
upotrebljavane pneumatske gume |
|
4012.90 00 00 |
ostalo |
ANEKS II
SPISAK PROIZVODA IZ ČLANA 7 STAV 2
|
01.02 |
|
Žive životinje, vrsta goveda |
|
|
0102.10 |
- čiste rase za priplod |
|
|
0102.10 10 00 |
- - junice (neteljene) |
|
|
0102.10 30 00 |
- - krave |
|
|
0102.10 90 00 |
- - ostalo |
|
|
0102.90 |
- Ostalo: |
|
|
0102.90 00 00 |
- - mase do 80 kg |
|
|
|
- - - mase preko 80 kg do 160 kg |
|
|
0102.90 21 00 |
- - - za klanje |
|
|
0102.90 29 00 |
- - - - ostalo |
|
|
|
- - - mase preko 160 kg do 300 kg |
|
|
0102.90 41 00 |
- - - - za klanje |
|
|
0102.90 49 00 |
- - - - ostalo |
|
|
|
- - - mase preko 300 kg; |
|
|
|
- - - - junice (neteljene) |
|
|
0102.90 51 00 |
- - - - za klanje |
|
|
0102.90 59 00 |
- - - - ostale |
|
10.01 |
|
Pšenica i napolica |
|
|
1001.10 |
- Tvrda pšenica: |
|
|
1001.10 00 10 |
- - semenska |
|
|
1001.10 00 90 |
- - ostala |
|
|
1001.90 |
- Ostalo: |
|
|
1001.90 00 10 |
- - semenska pšenica |
|
|
1001.90 00 20 |
- - ostala pšenica |
|
|
1001.90 00 30 |
- - napolica |
|
10.05 |
|
Kukuruz: |
|
|
1005.10 |
- Semenski: |
|
|
1005.10 10 00 |
- hibridni |
|
|
1005.10 90 00 |
- - ostali |
|
|
1005.90 |
- Ostalo: |
|
|
1005.90 00 10 |
- - beli |
|
|
1005.90 00 20 |
- - žuti |
|
|
1005.90 00 90 |
- - ostali |
|
11.01 |
1101.00 00 00 |
Brašno od pšenice ili napolice |
|
12.01 |
1201.00 00 00 |
Soja u zrnu |
|
12.06 |
1206.00 00 00 |
Seme suncokreta, uključujući lomljeno ili drobljeno |
|
17.01 |
|
Šećer od šećerne trske i šećerne repe |
|
|
|
- Sirovi šećer bez dodatnih sredstava za aromatizaciju i materija za bojenje |
|
|
1701.12 00 00 |
- - od šećerne repe |
|
|
|
- Ostalo: |
|
|
1701.99 |
- - ostalo: |
|
|
1701.99 00 20 |
- - - šećer od šećerne repe |
|
17.03 |
|
Melase dobijene prilikom ekstrakcije ili rafinisanja šećera |
|
|
1703.90 00 00 |
- ostalo |
|
41.01 |
|
Sirove krupne i sitne goveđe kože i kože kopitara (sveže ili soljene, sušene, lužene, piklovane ili drugačije konzervisane ali neuštavljene, niti pergamentno obrađene niti dalje obrađivane), sa dlakom ili bez dlake, cepane ili necepane; |
|
|
4101.10 |
- Cele krupne i sitne goveđe kože mase po koži do 8 kg sada su suve, do 10 kg zasoljene ili do 14 kg kad su zelene, sveže ili drugačije konzervisane |
|
|
4101.10 10 00 |
- - zelene ili sveže soljene |
|
|
4101.10 90 00 |
- - ostale |
|
|
|
- Ostale goveđe, zelene ili sveže soljene; |
|
|
4101.21 00 00 |
- - cele |
|
|
4101.22 00 00 |
- Kruponi ili polukruponi |
|
|
4101.29 00 00 |
- - ostalo |
|
|
4101.30 |
- Ostale goveđe drukčije konzervisane; |
|
|
4101.30 10 00 |
- - sušene ili suvo soljene |
|
|
4101.30 90 00 |
- - ostale |
|
|
4101.40 00 00 |
- Krupne i sitne kože kopitara |
PROTOKOL
O DEFINICIJI POJMA "PROIZVODI S POREKLOM"
I METODAMA ADMINISTRATIVNE SARADNJE
Glava 1
OPŠTE ODREDBE
Član 1
Definicije
Za potrebe ovog Protokola:
(a) "izrada" znači bilo koju vrstu obrade ili prerade, uključujući sklapanje ili posebne postupke;
(b) "materijal" znači bilo koji sastojak, sirovinu, komponentu ili deo itd. koji se koriste u izradi proizvoda;
(v) "proizvod" znači proizvod koji se izrađuje, čak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u nekom drugom postupku izrade;
(g) "roba" znači i materijale i proizvode;
(d) "carinska vrednost" znači vrednost utvrđenu u skladu sa Sporazumom o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini GATT (WTO Sporazum o carinskoj vrednosti) iz 1994;
(đ) "cena franko fabrika" znači cenu plaćanja za proizvod proizvođaču u Ugovornoj strani u čijem je preduzeću obavljena zadnja obrada ili prerada, pod uslovom da ta cena uključuje vrednost svih upotrebljenih materijala, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda;
(e) "vrednost materijala" znači carinsku vrednost u vreme uvoza upotrebljenih materijala bez porekla ili, ako ona nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi a koja se za te materijale plaća u toj Ugovornoj strani;
(ž) "vrednost materijala s poreklom" znači vrednost materijala iz podstava (e) primenjenu mutatis mutandis;
(z) "dodata vrednost" podrazumeva cenu proizvoda na paritetu franko fabrika, umanjenu za carinsku vrednost svakog uključenog materijala bez porekla ili, ako carinska vrednost nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi, a koja se za te materijale plaća u toj Ugovornoj strani;
(i) "glave" i "tarifni brojevi" znače glave i tarifne brojeve (četvorocifreni brojevi) korišćene u nomenklaturi koja čini Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka roba (u daljem tekstu "Harmonizovani sistem" ili "HS");
(j) "razvrstan" se odnosi na klasifikaciju proizvoda ili materijala pod određenim tarifnim brojem;
(k) "pošiljka" znači proizvode koje jedan izvoznik istovremeno šalje jednom primaocu ili proizvode obuhvaćene jednim prevoznim dokumentom koji pokriva njihovu dopremu od izvoznika do primaoca ili, u pomanjkanju takvog dokumenta, proizvode obuhvaćene jednom fakturom;
(l) "područje" uključuje teritorijalne vode.
Glava 2
DEFINICIJA POJMA "PROIZVODI S POREKLOM"
Član 2
Opšti uslovi
Za potrebe ovog Sporazuma sledeći proizvodi će se smatrati proizvodima sa poreklom iz jedne od Ugovornih strana:
(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u toj Ugovornoj strani u smislu člana 4 ovog protokola;
(b) proizvodi dobijeni u toj Ugovornoj strani uključuju materijale koji nisu u potpunosti tamo dobijeni, pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu ili preradu u toj Ugovornoj strani u smislu člana 5 ovog protokola.
Član 3
Bilateralna kumulacija porekla
Materijali s poreklom iz Ugovorne strane uvoznice će se smatrati materijalima s poreklom iz Ugovorne strane izvoznice kad su ugrađeni u tamo dobijeni proizvod. Nije potrebno da takvi materijali prođu dovoljnu obradu ili preradu, pod uslovom da su bili predmet obrade ili prerade koja premašuje one obrade ili prerade navedene u članu 6 (1) ovog Protokola.
Član 4
Potpuno dobijeni proizvodi
1. Potpuno dobijenim proizvodima u jednoj od Ugovornih strana smatraju se:
(a) mineralni proizvodi izvađeni iz zemlje ili morskog dna;
(b) tamo ubrani ili požnjeveni biljni proizvodi;
(v) tamo okoćene i uzgojene žive životinje;
(g) proizvodi dobijeni od tamo uzgojenih živih životinja;
(d) proizvodi tamo dobijeni lovom ili ribolovom;
(đ) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi koji su izvađeni iz mora van teritorijalnih voda Ugovorne strane, njenim plovilima;
(e) proizvodi izrađeni na njenim brodovima fabrikama isključivo od proizvoda iz stava (đ);
(ž) tamo prikupljeni upotrebljavani predmeti, namenjeni samo za recikliranje sirovina, uključujući upotrebljavane automobilske gume koje se mogu koristiti samo za protektiranje ili kao otpad;
(z) otpad i otpadne tvari od proizvodnih aktivnosti u toj Ugovornoj strani;
(i) proizvodi izvađeni s morskog dna ili podzemlja van teritorijalnih voda te Ugovorne strane, pod uslovom da ona ima isključiva prava na obradu tog dna ili podzemlja;
(j) roba tamo proizvedena isključivo od proizvoda navedenih u stavovima (a) do (i).
2. Pojmovi "njena plovila" i "njeni brodovi fabrike" u stavu 1 tačke (đ) i (e) primenjuju se samo na plovila i brodove fabrike:
(a) koji su registrovani ili se vode u Ugovornoj strani;
(b) koji plove pod zastavom te Ugovorne strane;
(c) koji su najmanje 50 posto u vlasništvu državljana odnosne Ugovorne strane, ili firme sa sedištem u jednoj od Ugovornih strana, u kojoj direktor ili direktori, predsednik poslovodnog ili nadzornog odbora te većina članova tih odbora su državljani odnosne ugovorne strane, te u kojima, dodatno, u slučaju partnerstva ili društava s ograničenom odgovornošću najmanje polovina kapitala pripada odnosnoj Ugovornoj strani ili javnim telima ili državljanima te Ugovorne strane;
(d) na kojima su komandant i oficiri državljani odnosne Ugovorne strane; i
(e) na kojima su najmanje 75 posto posade državljani odnosne Ugovorne strane.
Član 5
Dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi
1. Za potrebe člana 2 proizvodi koji nisu potpuno dobijeni smatraju se dovoljno obrađenim ili prerađenim kad su ispunjeni uslovi navedeni u Listi iz Aneksa II uz ovaj Protokol.
Gore pomenuti uslovi označavaju za sve proizvode obuhvaćene ovim sporazumom obradu ili preradu koje se moraju obaviti na materijalima bez porekla koji se koriste u izradi, te se primenjuju u odnosu samo na takve materijale. Iz toga sledi da ako se proizvod koji je stekao poreklo ispunjenjem uslova navedenih u listi, koristi za izradu nekog drugog proizvoda, tada se na njega ne odnose uslovi primenjivi na proizvod u koji se on ugrađuje, te se ne uzimaju u obzir materijali bez porekla koji su eventualno korišćeni u njegovoj izradi.
2. Bez obzira na stav 1, materijali bez porekla koji se prema uslovima iz liste ne bi smeli koristiti u izradi određenog proizvoda, ipak se mogu koristiti, pod uslovom:
(a) da njihova ukupna vrednost ne prelazi 10 posto fabričke cene proizvoda;
(b) da se primenom ovog stava ne prekorači bilo koji od procenata navedenih u listi kao maksimalna vrednost materijala bez porekla.
Ovaj stav ne primenjuje se na proizvode obuhvaćene glavama 50 do 63 Harmonizovanog sistema.
3. St. 1 i 2 ne primenjuju se u slučajevima navedenim u članu 6.
Član 6
Nedovoljni postupci obrade ili prerade
1. Bez obzira na odredbe stava 2 ovog člana, smatra se da su sledeći postupci obrade ili prerade nedovoljni, da bi proizvod dobio status proizvoda s poreklom bilo da su ili ne ispunjeni uslovi iz člana 5:
a) postupci za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme prevoza i skladištenja;
b) rastavljanje i sastavljanje pošiljki;
v) pranje, čišćenje; uklanjanje prašine, korozije, ulja, boje ili drugih tvari za prekrivanje;
g) peglanje ili presovanje tekstila;
d) jednostavni postupci bojenja i poliranja;
đ) ljuštenje, beljenje, delimično ili u celini, poliranje i glaziranje žita i pirinča;
e) postupci bojenja šećera ili oblikovanje šećernih kocki;
ž) lupljenje, uklanjanje koštica i guljenje voća, oraščića i povrća;
z) brušenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno rezanje;
i) sejanje, prebiranje, razvrstavanje, usklađivanje, gradiranje i sparivanje (uključujući i sastavljanje garniture proizvoda);
j) jednostavno pakovanje u tegle, konzerve, čuture, kesice, sanduke, učvršćivanje na kartone ili ploče, itd., kao i svi ostali postupci pakovanja;
k) dodavanje oznaka, nalepnica, natpisa i drugih sličnih znakova za razlikovanje proizvoda i njihove ambalaže;
l) jednostavno mešanje proizvoda, bili oni različiti ili ne;
lj) jednostavno sklapanja delova kako bi se proizveo celovit proizvod, ili rastavljanje proizvoda na delove;
m) kombinacija dvaju ili više postupaka, navedenih u podstavovima od a) do lj);
n) klanje životinja.
2. Kod utvrđivanja da li se prerade ili obrade, koje su obavljene na celokupnom proizvodu, ubrajaju u nedovoljne u smislu stava 1, zajednički se uzimaju u obzir svi postupci obavljeni na tom proizvodu u jednoj od Ugovornih strana.
Član 7
Kvalifikacijska jedinica
1. Kvalifikacijska jedinica za primenu odredbi ovog protokola konkretni je proizvod, koji se smatra osnovnom jedinicom, kada se roba razvrstava upotrebom nomenklature Harmonizovanog sistema.
Iz toga sledi da:
(a) kad se proizvod koji se sastoji od grupe ili delova predmeta, svrstava u jedan tarifni broj Harmonizovanog sistema, takva celina čini jednu kvalifikacijsku jedinicu;
(b) kad se pošiljka sastoji od niza istih proizvoda razvrstanih u isti tarifni broj Harmonizovanog sistema, svaki proizvod mora se uzimati pojedinačno prilikom primene odredbi ovog Protokola.
2. Kada je u skladu sa Osnovnim pravilom 5 Harmonizovanog sistema, za potrebe razvrstavanja, ambalaža uključena zajedno s proizvodom, ona će biti uključena i za potrebe utvrđivanja porekla.
Član 8
Pribor, rezervni delovi i alati
Pribor, rezervni delovi i alati isporučeni sa opremom, mašinom, uređajem ili vozilom, koji su deo normalne opreme i uključeni u njenu cenu ili koji nisu posebno fakturisani, smatraju se sastavnim delom te opreme, mašine, uređaja ili vozila.
Član 9
Setovi
Setovi, kako su definisani Osnovnim pravilom 3 Harmonizovanog sistema, smatraju se proizvodom s poreklom, kada sve komponente seta imaju poreklo. Međutim, kada se set sastoji od proizvoda s poreklom i proizvoda bez porekla, smatraće se proizvodom s poreklom pod uslovom da vrednost proizvoda bez porekla ne premašuje 15 posto cene seta franko fabrika.
Član 10
Neutralni elementi
Da bi se utvrdilo je li neki proizvod s poreklom, nije potrebno određivati poreklo onoga što je moglo biti korišćeno u njegovoj izradi, kako sledi:
(a) energija i gorivo;
(b) postrojenja i oprema;
(v) mašine i alati;
(g) roba koja ne ulazi niti je namenjena tome da uđe u konačni sastav proizvoda.
Glava 3
TERITORIJALNI USLOVI
Član 11
Načelo teritorijalnosti
1. Osim kako je predviđeno članom 3 i stavom 3 ovog člana uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom navedeni u Glavi II i dalje moraju biti ispunjeni u svakom trenutku u SR Jugoslaviji ili Bosni i Hercegovini.
2. Osim u slučajevima predviđenim članom 3 kada se proizvodi s poreklom, izvezeni iz SR Jugoslavije ili Bosne i Hercegovine u neku drugu zemlju vrate, moraju se smatrati proizvodima bez porekla, osim kada je carinskoj službi moguće dokazati:
(a) da je vraćena roba ona ista koja je bila izvezena; i
(b) da nije bila podvrgnuta nikakvom drugom postupku osim onog koji je bio potreban da se roba očuva u dobrom stanju dok je bila u odnosnoj zemlji ili dok je bila izvezena.
3. Za sticanje statusa proizvoda s poreklom u skladu sa uslovima iznetim u Glavi II neće biti od uticaja obrada ili prerada izvršena van SR Jugoslavije ili Bosne i Hercegovine na materijalima izvezenim iz SR Jugoslavije ili Bosne i Hercegovine i naknadno ponovo uvezenim tamo, pod uslovom:
(a) da su ti materijali celovito dobijeni u SR Jugoslaviji ili Bosni i Hercegovini ili su pre izvoza prošli obradu ili preradu veću od nedovoljnih postupaka navedenih u članu 6; i
(b) da je carinskoj službi moguće dokazati:
i) da je ponovno uvezena roba dobivena obradom ili preradom izvezenih materijala; i
ii) da ukupna dodata vrednost ostvarena van SR Jugoslavije ili Bosne i Hercegovine primenom odredbi ovog člana ne prelazi 10% cene proizvoda franko fabrika krajnjeg proizvoda za koji se traži status proizvoda s poreklom.
4. Za potrebe stava 3, uslovi za sticanje statusa proizvoda s poreklom izneti u Glavi II neće se primeniti na obradu ili preradu obavljenu van SR Jugoslavije ili Bosne i Hercegovine. Ali kada je, u listi u Prilogu II, za određivanje statusa porekla za krajnji proizvod predviđeno pravilo koje određuje maksimalnu vrednost za sve ugrađene materijale bez porekla, ukupna vrednost materijala bez porekla ugrađenih na teritoriji odnosne ugovorne strane, zajedno s ukupnom dodatom vrednošću ostvarenom van SR Jugoslavije ili Bosne i Hercegovine uz primenu ovog člana, ne sme premašiti navedeni procenat.
5. Za potrebe primene odredbi st. 3 i 4 "ukupna dodata vrednost" znači sve troškove koji nastanu van SR Jugoslavije ili Bosne i Hercegovine, uključujući vrednost tamo ugrađenih materijala.
6. Odredbe st. 3 i 4 neće se primeniti na proizvode koji ne udovoljavaju uslovima iznetim u listi u Prilogu II i koji se mogu smatrati dovoljno obrađenim ili prerađenim jedino ukoliko se primene opšta odstupanja predviđena članom 5 stav 2.
7. Odredbe st. 3 i 4 neće se primeniti na proizvode koji se razvrstavaju u glave 50 do 63 Harmonizovanog sistema.
8. Svaka vrsta obrade ili prerade obuhvaćena odredbama ovog člana obavljena van SR Jugoslavije ili Bosne i Hercegovine, biće obavljena po postupku spoljne prerade, ili sličnom postupku.
Član 12
Direktni transport
1. Povlašćeni tretman iz Sporazuma primenjuje se samo na proizvode koji zadovoljavaju uslove iz ovog protokola koji se direktno transportuju između ugovornih strana. Međutim, proizvodi koji čine jednu pošiljku mogu se transportovati kroz druga područja, te se mogu ako do toga dođe, pretvoriti ili privremeno uskladištiti na tim područjima, pod uslovom da roba ostane pod nadzorom carinskih organa u zemlji tranzita ili skladištenja te da se ne podvrgava drugim postupcima osim istovara, ponovnog utovara ili bilo kojeg postupka namenjenog njenom očuvanju u dobrom stanju.
Proizvodi s poreklom mogu se cevovodima transportovati preko drugih područja koja nisu područja ugovornih strana.
2. Dokazi o tome da su ispunjeni uslovi iz stava 1 pružiće se carinskim organima zemlje uvoznice prezentiranjem:
(a) transportnog dokumenta koji obuhvata put od zemlje izvoznice kroz zemlju provoza; ili
(b) uverenja izdata od strane carinskih organa zemlje tranzita:
(i) koje sadrži tačan opis proizvoda;
(ii) u kome se navodi datum istovara i pretovara proizvoda i gde je to moguće imena brodova ili drugih upotrebljenih prevoznih sredstava; i
(iii) u kome se potvrđuju uslovi pod kojima su proizvodi ostali u zemlji provoza; ili
(v) u nedostatku spomenutih, sve druge uverljive dokumente.
Član 13
Izložbe
1. Na proizvode s poreklom koji se šalju na izložbu van ugovornih strana i nakon izložbe se prodaju radi uvoza u jednu od ugovornih strana primjenjivaće se odredbe Sporazuma pod uslovom da se carinskim organima dokaže:
(a) da je izvoznik poslao te proizvode iz jedne od ugovornih strana u zemlju u kojoj se održavala izložba i da ih je tamo izlagao;
(b) da je izvoznik prodao proizvode ili ih je na neki drugi način ustupio nekoj osobi u jednoj od ugovornih strana;
(v) da su proizvodi, poslati za vreme ili domah posle izložbe, onakvi kakvi su bili i upućeni na izložbu; i
(g) da proizvodi, nakon upućivanja na izložbu, nisu bili korišćeni ni za kakav drugi cilj osim pokazivanja na izložbi.
2. Dokaz o poreklu mora se izdati ili popuniti u skladu sa odredbama glave 4, i predati carinskim organima Ugovorne strane uvoznice na uobičajen način. Na njemu mora stajati ime i adresa izložbe. U slučaju potrebe mogu se zahtevati dodatni dokumentovani dokazi o uslovima pod kojima su proizvodi bili izlagani.
3. Stav 1 primenjuje se na bilo koju trgovinsku, industrijsku, poljoprivrednu ili zanatsku izložbu, sajam ili sličnu javnu priredbu ili izlaganje koji se ne organizuju s privatnim ciljevima u trgovinama i poslovnim prostorima s namerom prodaje stranih proizvoda, i za vreme kojih proizvodi ostaju pod carinskim nadzorom.
Glava 4
DOKAZ O POREKLU
Član 14
Opšti uslovi
1. Proizvodi s poreklom iz jedne od Ugovornih strana će kod uvoza u drugu Ugovornu stranu imati olakšice u okviru ovog sporazuma ukoliko je podnet jedan od sledećih dokumenata:
(a) Uverenje o poreklu robe EUR. 1, čiji uzorak je dat u Aneksu III, ili
(b) izjava izvoznika, u slučajevima iz člana 20 stava 1 čiji tekst je dat u Aneksu IV, koju izvoznik unosi na fakturu, dostavnicu ili bilo koji drugi komercijalni dokument koji dovoljno detaljno opisuje proizvode o kojima je reč i tako omogućuje njihovu identifikaciju (u daljem tekstu: "izjava na fakturi").
2. Bez obzira na stav 1 proizvodi s poreklom u smislu ovog protokola, u slučajevima navedenim u članu 25 koriste pogodnosti ovog sporazuma bez obaveze podnošenja bilo kojeg od gore navedenih dokumenata.
Član 15
Postupak izdavanja uverenja o poreklu robe EUR. 1
1. Uverenja o poreklu robe EUR. 1 izdaju carinski organi Ugovorne strane izvoznice na pismeni zahtev izvoznika ili njegovog ovlašćenog predstavnika a na odgovornost izvoznika.
2. U tom cilju izvoznik ili njegov ovlašćeni predstavnik popunjava i uverenje o poreklu robe EUR. 1 i obrazac zahteva, čiji su uzorci dati u Aneksu III. Ti obrasci popunjavaju se na jednom od jezika na kojima je zaključen Sporazum a u skladu sa odredbama unutrašnjeg zakonodavstva Ugovorne strane izvoznice. Ako se obrasci popunjavaju rukom, treba pisati mastilom i štampanim slovima. Opis proizvoda unosi se u rubriku rezervisanu za tu nameru, bez praznih redova. Ako polje nije sasvim popunjeno povlači se vodoravna crta ispod zadnjeg reda opisa a prazan prostor se precrta.
3. Izvoznik koji podnosi zahtev za izdavanje uverenja o poreklu robe EUR. 1 mora biti spreman u svako doba na zahtev carinskih organa ugovorne strane izvoznice u kojoj se izdaje uverenje o poreklu robe EUR. 1 dati na uvid sve odgovarajuće dokumente kojima se dokazuje poreklo proizvoda na koji se to odnosi, kao i to da su ispunjeni drugi uslovi iz ovog protokola.
4. Uverenje o poreklu robe EUR. 1 izdaju carinski organi Ugovorne strane ako se proizvodi o kojima je reč mogu smatrati proizvodima s poreklom iz jedne od Ugovornih strana i ako ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.
5. Carinski organi koji izdaju uverenje EUR. 1 preduzeće sve potrebne korake za proveru porekla proizvoda i ispunjenja drugih uslova iz ovog protokola. U tom cilju imaju pravo zahtevati bilo koje dokaze te obavljati proveru izvoznikovih navoda ili bilo koju drugu proveru koju smatraju potrebnom. Carinski organi koji izdaju uverenje EUR. 1 takođe će obezbediti pravilno popunjavanje obrazaca iz stava 2. Posebno će proveravati je li prostor rezervisan za opis proizvoda popunjen na način koji isključuje svaku mogućnost neistinitih dopunjavanja.
6. Datum izdavanja uverenja o poreklu robe EUR. 1 naznačuje se u polju 11 uverenja.
7. Uverenje o poreklu robe EUR. 1 izdaju carinski organi i stavljaju ga na raspolaganje izvozniku čim se obavi ili obezbedi stvarni izvoz.
Član 16
Naknadno izdavanje uverenja o poreklu EUR. 1
1. Bez obzira na član 15 stav 7, uverenja o poreklu robe EUR. 1 može se izuzetno izuzetno izdati nakon izvoza proizvoda na koje se ona odnosi, ako:
(a) uverenje nije bilo izdato u vreme izvoza zbog grešaka ili nenamernih propusta ili posebnih okolnosti; ili
(b) ako se carinskim organima dokaže da je potvrda o prometu robe EUR. 1 bila izdata ali pri uvozu nije bila prihvaćena zbog tehničkih razloga.
2. Za primenu stava 1 izvoznik mora u svom zahtevu naznačiti vreme i mesto izvoza proizvoda na koje se odnosi uverenje o poreklu robe EUR. 1, te navesti razlog svoga zahteva.
3. Carinski organi mogu naknadno izdati uverenje o poreklu robe EUR. 1 tek nakon što proverom utvrde da se podaci iz izvoznikovog zahteva slažu s onima iz odgovarajuće evidencije.
4. Naknadno izdato uverenje o poreklu robe EUR. 1 mora biti označeno jednom od sledećih napomena:
"NAKNADNO IZDATO"
"NAKNADNO IZDATO"
"NAKNADNO IZDANO"
"ISSUED RETROSPECTIVELY"
5. Napomena iz stava 4 unosi se u polje "Napomene" uverenja o poreklu robe EUR. 1.
Član 17
Izdavanje duplikata uverenja po poreklu robe EUR. 1
1. U slučaju krađe, gubitka ili uništenja uverenja o poreklu robe EUR. 1, izvoznik može podneti zahtev carinskim organima koje su izdale uverenje za izdvajanje duplikata na osnovu izvozne dokumentacije koju poseduje.
2. Tako izdat duplikat mora biti označen jednom od sledećih beleški:
"DUPLIKAT", "DUPLICATE", "DUPLIKAT"
3. Napomena iz stava 2 unosi se u polje "Napomene" duplikata uverenja o poreklu robe EUR. 1.
4. Duplikat mora nositi datum izdavanja originalnog uverenja o poreklu robe EUR. 1, i važi od tog datuma.
Član 18
Izdavanje uverenja o poreklu robe EUR. 1 na osnovu izdatog ili prethodno popunjenog dokaza o poreklu
Kad se proizvodi s poreklom nalaze pod carinskim nadzorom nekoj od Ugovornih strana, originalni dokaz o poreklu moći će se zameniti s jednim ili više uverenja o poreklu robe EUR. 1 u cilju slanja svih ili nekih od tih proizvoda na druga mesta unutar Ugovornih strana. Zamenjeno uverenje o poreklu robe EUR. 1 izdaje carinarnica pod čijim se nadzorom proizvodi nalaze.
Član 19
Odvojeno knjigovodstveno iskazivanje
1. Ako nastanu značajni troškovi ili materijalne poteškoće u čuvanju odvojenih zaliha materijala s poreklom i materijala bez porekla, koji su jednaki i međusobno zamenjivi, carinski organi mogu, na pismeni zahtev zainteresovanih, dozvoliti takozvanu metodu "odvojenog knjigovodstvenog iskazivanja", za vođenje takvih zaliha.
2. Ova metoda mora obezbediti da broj dobijenih proizvoda koji se smatraju proizvodima s poreklom, unutar određenog perioda, bude jednak onome koji bi se dobio da su zalihe bile fizički odvojene.
3. Carinski organi mogu dati takvo odobrenje pod bilo kojim uslovima, koji se smatraju potrebnim.
4. Ova metoda se evidentira i primenjuje na osnovu opštih računovodstvenih načela koja važe u Ugovornoj strani, u kojoj je proizvod bio proizveden.
5. Korisnik ovog pojednostavljenja može izdati odnosno zatražiti dokaz o poreklu, što može biti slučaj, za one količine proizvoda, koji se mogu smatrati proizvodima s poreklom. Na zahtev carinskog organa, korisnik će dati izjavu o načinu vođenja proizvoda.
6. Carinski organi će nadzirati upotrebu odobrenja, i mogu ga oduzeti u bilo kojem trenutku, ako ga korisnik na bilo koji način neispravno koristi, ili propusti da ispuni neki od uslova propisanih ovim protokolom.
Član 20
Uslovi za popunjavanje izjave na fakturi
1. Izjava na fakturi iz člana 14 stav 1 (b) može dati:
(a) ovlašćeni izvoznik u smislu člana 21, ili
(b) bilo koji izvoznik za bilo koju pošiljku koja se sastoji od jednog ili više paketa koji sadrže proizvode s poreklom, čija ukupna vrednost ne prelazi 6.000 evra.
2. Izjava na fakturi može se dati ako se odnosni proizvodi mogu smatrati proizvodima s poreklom iz Ugovornih strana te ako ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.
3. Izvoznik koji daje izjavu na fakturi biće spreman u bilo koje doba na zahtev carinskih organa Ugovorne strane izvoznice, podneti na uvid odgovarajuća dokumenta kojima se dokazuje poreklo za odnosnu robu, kao i to da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog protokola.
4. Izjavu na fakturi izvoznik će otkucati mašinom, otisnuti pečatom ili odštampati na fakturi, dostavnici ili drugom komercijalnom dokumentu, s tim da će izjavu čiji se tekst nalazi u Aneksu IV koristiti jednu od jezičkih verzija navedenih u tom aneksu i u skladu sa odredbama unutrašnjeg zakonodavstva Ugovorne strane izvoznice. Ako se izjava ispisuje rukom, mora biti napisana mastilom i štampanim slovima.
5. Izjava na fakturi mora nositi originalni svojeručni potpis izvoznika. Međutim, ovlašćeni izvoznik u značenju člana 21 ne mora potpisivati takve deklaracije pod uslovom da se carinskim organima zemlje izvoznice pismeno obaveže da preuzima punu odgovornost za svaku izjavu na fakturi koja ga identifikuje, kao da je nju sam svojeručno potpisao.
6. Izjavu na fakturi izvoznik može popuniti kad se proizvodi na koje se ona odnosi izvoze, ili nakon njihovog izvoza uz uslov da se ista u Ugovornoj strani uvoznici predoči najkasnije u roku od dve godine nakon uvoza proizvoda na koje se odnosi.
Član 21
Ovlašćeni izvoznik
1. Carinski organi Ugovorne strane izvoznice mogu ovlastiti bilo kojeg izvoznika, u nastavku "ovlašćenog izvoznika", koji često obavlja isporuke proizvoda iz ovog sporazuma za popunjavanje izjava na fakturi bez obzira na vrednost proizvoda o kojima je reč. Izvoznik koji traži takvo ovlašćenje mora carinskim organima pružiti sve dokaze potrebne za proveru porekla te o ispunjavanju drugih uslova iz ovog protokola.
2. Carinski organi mogu odobriti status ovlašćenog izvoznika uz bilo koji uslov kojeg smatraju potrebnim.
3. Carinski organi ovlašćenom izvozniku dodeljuju broj carinskog ovlašćenja koji se unosi u izjavu na fakturi.
4. Carinski organi nadziraće upotrebu ovlašćenja ovlašćenog izvoznika.
5. Carinski organi mogu u svako doba povući ovlašćenje. To će učiniti onda kad ovlašćeni izvoznik više ne daje dokaze iz stava 1, kad ne ispunjava uslove iz stava 2 ili na neki drugi način nepravilno upotrebljava ovlašćenje.
6. Carinski organi nadležni za sprovođenje provera dokaza o poreklu u smislu člana 30 ovog protokola mogu se međusobno izveštavati o uslovima davanja ovlašćenja ovlašćenom izvozniku, te mogu u tom cilju razmenjivati ažurirane spiskove.
Član 22
Važnost dokaza o poreklu
1. Dokaz o poreklu važi četiri meseca od dana izdavanja u Ugovornoj strani izvoznici, te se u tom razdoblju mora podneti carinskim organima Ugovorne strane uvoznice.
2. Dokazi o poreklu koji se podnose organima Ugovorne strane uvoznice nakon isteka roka za podnošenje navedenog u stavu 1 mogu se prihvatiti u cilju primene povlašćenog tretmana kad je nepodnošenje tih dokumenata pre isteka krajnjeg roka bilo uzrokovano izuzetnim okolnostima.
3. U ostalim slučajevima zakasnelog podnošenja carinski organi Ugovorne strane uvoznice mogu prihvatiti dokaze o poreklu kad su proizvodi isporučeni pre napred navedenog krajnjeg roka.
Član 23
Podnošenje dokaza o poreklu
Dokazi o poreklu podnose se carinskim organima Ugovorne strane uvoznice u skladu s postupcima koji se primenjuju u toj Ugovornoj strani. Spomenuti organi mogu zahtevati prevod dokaza o poreklu a takođe mogu zahtevati da uvoznu deklaraciju prati i izjava uvoznika o tome da proizvodi ispunjavaju uslove potrebne za primenu ovog sporazuma.
Član 24
Sukcesivan uvoz
Kad se na zahtev uvoznika, i pod uslovima što su ih odredili carinski organi Ugovorne strane uvoznice, uvoze u više pošiljki, rastavljeni ili nesastavljeni proizvodi u smislu iz Osnovnog pravila 2 (a) Harmonizovanog sistema, koji se svrstavaju u odeljke XVI i XVII ili u tarifne brojeve 73.08 i 94.06 Harmonizovanog sistema, carinskim organima se za takve proizvode podnosi samo jedno uverenje o poreklu robe pri uvozu prve delimične pošiljke.
Član 25
Izuzeća od dokazivanja porekla
1. Proizvodi koje privatna lica u malim paketima šalju privatnim licima ili koji su deo ličnog prtljaga putnika priznaju se kao proizvodi s poreklom bez zahteva za podnošenje dokaza o poreklu, pod uslovom da se takvi proizvodi ne uvoze za trgovačke svrhe, i da su deklarisani kao proizvodi koji ispunjavaju uslove iz ovog protokola, i kad nema sumnje u istinitost takve izjave. U slučaju proizvoda poslatih poštom, takva izjava može se dati na carinskoj deklaraciji ili na listu hartije koji se doda tom dokumentu.
2. Povremeni uvoz koji se isključivo sastoji od proizvoda za ličnu upotrebu primaoca ili putnika ili njihovih porodica ne smatra se uvozom trgovačke prirode ako je iz prirode i količine proizvoda očito da nisu uvezeni zbog trgovine.
3. Ukupna vrednost tih proizvoda ne može prelaziti 500 evra u slučaju malih paketa ili 1.200 evra u slučaju proizvoda koji su deo ličnog prtljaga putnika.
Član 26
Propratni dokumenti
Dokumenti iz člana 15 stav 3 i člana 20 stav 3 koji se koriste u cilju dokazivanja da se proizvodi obuhvaćeni uverenjem o poreklu robe EUR. 1 ili izjavom na fakturi mogu smatrati proizvodima s poreklom iz neke od Ugovornih strana, i da ispunjavaju ostale uslove iz ovog protokola, mogu se između ostalog sastojati od sledećeg:
(a) direktnih dokaza o postupcima koje je preduzeo izvoznik ili dobavljač za dobijanje odnosne robe, sadržanih na primer u njegovim računima ili unutrašnjem knjigovodstvu;
(b) dokumenata koji dokazuju poreklo upotrebljenih materijala, koji se koriste, izdaju ili popunjavaju u Ugovornoj strani u kojoj se ti dokumenti koriste u skladu sa njenim unutrašnjim zakonodavstvom;
(v) dokumenata koji dokazuju obradu ili preradu materijala u Ugovornoj strani, koji se koriste, izdaju ili popunjavaju u Ugovornoj strani u kojoj se ti dokumenti koriste u skladu sa njenim unutrašnjim zakonodavstvom;
(g) uverenje o poreklu robe EUR. 1 ili izjave na fakturi koje dokazuju poreklo upotrebljenih materijala, izdate ili popunjene u Ugovornoj strani u skladu sa ovim protokolom.
Član 27
Čuvanje dokaza o poreklu i propratne dokumentacije
1. Izvoznik koji podnese zahtev za izdavanje uverenja o poreklu robe EUR. 1 čuvaće dokumente iz člana 15 stav 3 najmanje tri godine.
2. Izvoznik koji daje izjavu na fakturi najmanje tri godine čuvaće kopiju te izjave na fakturi, kao i dokumente iz člana 20 stav 3.
3. Carinski organi Ugovorne strane izvoznice koje izdaju uverenja o poreklu robe EUR. 1 čuvaće najmanje tri godine obrazac zahteva iz člana 15 stav 2.
4. Carinski organi Ugovorne strane uvoznice najmanje tri godine čuvaće uverenje o poreklu robe EUR. 1 i izjave na fakturi, koje im budu podnete.
Član 28
Neslaganja i formalne greške
1. Otkriće manjih neslaganja između izjava u dokazu o poreklu i onih u dokumentima koji se podnose carinskim organima u svrhu obavljanja formalnosti za uvoz proizvoda neće ipso facto učiniti dokaz o poreklu nevažećim i ništavnim ako se ispravno ustanovi da taj dokument zaista odgovara datim proizvodima.
2. Očite formalne greške poput kucanih, u dokazu o poreklu neće biti razlog odbijanja tog dokumenta, ako te greške nisu takve da izazivaju sumnju u tačnost izjava datih u tom dokumentu.
Član 29
Iznosi izraženi u evrima
1. Za primenu odredaba iz člana 20 stava 1 tačke b) i člana 25 stav 3 u slučajevima kad se faktura ispostavi u nekoj drugoj valuti, a ne u evrima, svaka od Ugovornih strana godišnje će utvrditi iznose u domaćoj valuti te Ugovorne strane, koji odgovaraju iznosima izraženim u evrima.
2. Za pošiljku se mogu uvažiti pogodnosti iz člana 20 stava 1 tačke b) i člana 25 stava 3 pozivanjem na valutu u kojoj je račun ispostavljen, u skladu sa iznosom koji je utvrdila ta država.
3. Iznosi koje treba primeniti u bilo kojoj od domaćih valuta su one protivvrednosti u onoj nacionalnoj valuti, koje su jednake iznosima izraženima u evrima prema kursu na prvi radni dan u oktobru, a koriste se od 1. januara sledeće godine. Za primenu odredbi stava 2 Ugovorne strane priznaju u uvozu odgovarajuće iznose, koje je dostavila određena država ili Evropska komisija.
4. Ugovorna strana može iznos, koji dobije prilikom preračunavanja iznosa izraženog u evrima u domaću valutu, zaokružiti prema gore ili prema dole. Zaokruženi iznos se ne sme razlikovati od iznosa koji se dobije prilikom preračunavanja za više od 5%. Ugovorna strana može zadržati i neizmenjenu protivvrednost u domaćoj valuti kao iznos izražen u evrima, ako prilikom godišnjeg usklađivanja predviđenog stavom 3, preračunata protivvrednost tog iznosa, pre bilo kakvog zaokruživanja, rezultuje povećanjem koje je manje od 15% iznosa izraženog u nacionalnoj valuti. Protivvrednost u domaćoj valuti može ostati neizmenjena, ako bi se zbog preračunavanja smanjila protivvrednost u toj nacionalnoj valuti.
5. Mešovita komisija pregleda iznose iskazane u evrima na zahtev jedne od Ugovornih strana. Prilikom tog pregleda, Mešovita komisija će uzeti u obzir poželjnost očuvanja stvarnih efekata predmetnih vrednosti ograničenja. U tom cilju može se doneti odluka o promeni iznosa izraženih u evrima.
Glava 5
NAČINI ADMINISTRATIVNE SARADNJE
Član 30
Uzajamna pomoć
1. Carinski organi Ugovornih strana dostaviće jedna drugoj uzorke otisaka pečata koji se koriste u njihovim carinarnicama za izdavanje uverenja o poreku robe EUR. 1, zajedno sa adresama carinskih organa zaduženih za proveru tih uverenja i izjava na fakturi.
2. Radi obezbeđivanja pravilne primene ovog protokola, Ugovorne strane pomagaće jedna drugoj putem nadležne carinske uprave u proveri autentičnosti uverenje o poreklu robe EUR. 1 ili izjava na fakturi i tačnosti podataka iz tih dokumenata.
Član 31
Provera dokaza o poreklu
1. Naknadne provere dokaza o poreklu obavljaće se nasumice ili u svakom slučaju opravdane sumnje carinskih organa Ugovorne strane uvoznice u autentičnost takvih dokumenata, poreklo robe o kojoj se radi ili u ispunjenje drugih uslova iz ovog protokola.
2. U cilju sprovođenja odredbi iz stava 1 carinski organi Ugovorne strane uvoznice vratiće uverenje o poreklu robe EUR. 1 i fakturu, ako je bilo podneseno, izjavu na fakturi, ili kopiju tih dokumenata, carinskim organima Ugovorne strane izvoznice, uz navod razloga za proveru, gde je to potrebno. Svi pribavljeni dokumenti i podaci koji ukazuju na to da je podatak u uverenju o poreklu EUR. 1 ili izjavi na fakturi netačan biće dostavljeni kao dokaz zahtevu za proverom.
3. Proveru će obaviti carinski organi Ugovorne strane izvoznice. U tom cilju imaju pravo zahtevati bilo koji dokazni materijal te obaviti inspekciju izvoznikovih računa ili bilo koju drugu proveru koju smatraju potrebnom.
4. Ako carinski organi Ugovorne strane uvoznice odluče suspendovati odobrenje povlašćenog tretmana odnosnim proizvodima u očekivanju rezultata provere, uvozniku će biti ponuđeno preuzimanje robe uz sve potrebne mere predostrožnosti.
5. Carinski organi koji zatraže proveru biće obavešteni o rezultatima te provere što pre. Ti rezultati moraju jasno pokazivati da li su dokumenti verodostojni i mogu li se odnosni proizvodi smatrati proizvodima s poreklom iz Ugovorne strane i da li ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.
Ako se primenjuju odredbe o kumulaciji porekla u skladu sa članom 3 ovog protokola i u vezi sa članom 15 stav 3 odgovor će sadržavati i kopiju (kopije) uverenja o poreklu robe ili izjave (izjava) na fakturi, na osnovu kojih je dokument o poreklu izdat.
6. Ako u slučaju opravdane sumnje odgovor ne stigne u roku od deset meseci od dana podnošenja zahteva za proveru, ili ako odgovor ne sadrži podatke dovoljne za utvrđivanje verodostojnosti dokumenta o kojem je reč ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organi koji su podneli zahtev će, osim u izuzetnim okolnostima, uskratiti pravo na povlašćeni tretman.
7. Izraz "ovlašćeni organi zemlje izvoznice" u smislu značenja ovog člana označavaće Savezna uprava carina SR Jugoslavije i Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine.
Član 32
Rešavanje sporova
1. Ako dođe do sporova u odnosu na postupke provere iz člana 31, koji se ne mogu rešiti između carinskih organa koji su podneli zahtev za proveru i carinskih organi zaduženih za obavljanje provere, ili kad se u njima postavlja pitanje tumačenja ovog protokola, isti se upućuju Mešovitom komitetu.
2. U svim slučajevima rešavanje sporova između uvoznika i carinskih organa Ugovorne strane uvoznice primenjuje se zakonodavstvo te Ugovorne strane.
Član 33
Kazne
Kazniće se svako lice koje izradi ili omogući da se izradi dokument koji sadrži netačne podatke u cilju pribavljanja povlašćenog tretmana za proizvode.
Član 34
Slobodne zone
1. Ugovorne strane preduzeće sve potrebne korake za obezbeđenje da proizvodi kojima se trguje a obuhvaćeni su dokazom o poreklu te tokom transporta koriste slobodnu zonu smeštenu na njihovom području ne budu zamenjeni drugom robom i da ne budu podvrgnuti drugom rukovanju osim normalnih postupaka za sprečavanje njihovog propadanja.
2. Izuzimajući od odredbe sadržane u stavu 1, kada se proizvodi s poreklom iz neke Ugovorne strane uvoze u slobodnu zonu i obuhvaćeni su dokazom o poreklu a podvrgavaju se obradi ili ili preradi, nadležni organi izdaće novo uverenje EUR. 1 na zahtev izvoznika, ako su obrada ili prerada u skladu s odredbama ovog protokola.
Glava 6
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 35
Podkomisija za carinske poslove i pitanja porekla
1. U okviru Mešovite komisije će se u skladu sa članom 31 ovog Sporazuma, utvrditi Podkomisija za carinske poslove i pitanja porekla sa ciljem da mu pomaže pri sprovođenju njegovih uputstava i za sprovođenje stalnog izveštavanja i savetovanja između eksperata.
2. Podkomisija će se sastojati od eksperata obe Ugovorne strane zaduženih za pitanja u vezi sa carinskim poslovima i pitanjima porekla.
Aneksi
Aneksi I, II, III, IV i V ovom protokolu čine njegov sastavni deo.
Roba na putu ili u skladištu
Roba koja udovoljava uslovima Glave II i koja je na dan stupanja na snagu ovog sporazuma na putu ili privremeno smeštena u nekoj od Ugovornih strana u carinskim skladištima ili slobodnim zonama, smatraće se robom s poreklom, pod uslovom da su u roku četiri meseca od tog datuma carinskoj službi Ugovorne strane uvoznice, podnese dokaz o poreklu izdat naknadno, zajedno s dokumentima koji pokazuju okolnosti prevoza.
ANEKS I
UVODNE NAPOMENE UZ LISTU UZ ANEKS II
Napomena 1:
U listi se utvrđuju uslovi koje treba da ispune svi proizvodi da bi se smatrali da su bili predmet dovoljne obrade ili prerade u smislu člana 5 Protokola.
Napomena 2:
2.1. U prve dve kolone u listi daje se opis proizvoda koji se dobija. U prvoj koloni navodi se tarifni broj ili broj glave iz Harmonizovanog sistema, dok se u drugoj koloni navodi naimenovanje robe, koje se u tom sistemu koristi za taj tarifni broj ili za tu glavu. Za svaki podatak koji se nalazi u prve dve kolone, postoji pravilo koje se navodi u koloni 3 ili 4. Ako se, u nekim slučajevima, ispred tarifnog broja u prvoj koloni nalazi oznaka "ex", to znači da se pravila iz kolone 3 i 4 primenjuju samo na deo tog tarifnog broja, kako je navedeno u koloni 2.
2.2. Ako se u koloni 1 nalazi, grupisano, nekoliko tarifnih brojeva ili je naveden broj jedne glave, zbog čega je naimenovanje proizvoda u koloni 2 dato uopšteno, pravila iz kolone 3 ili 4 primenjuju se na sve proizvode koji se, po Harmonizovanom sistemu, svrstavaju u tarifne brojeve iz te glave ili u bilo koji od grupisanih tarifnih brojeva u koloni 1.
2.3. Ako je u listi navedeno nekoliko različitih pravila, koja se primenjuju na različite proizvode u okviru jednog tarifnog broja, u svakoj alineji dato je naimenovanje dela tog tarifnog broja na koji se odnose susedna pravila u koloni 3 ili 4.
2.4. Kada se, uz podatke u prve dve kolone, navedena pravila i u koloni 3 i u koloni 4, izvoznik može da bira da li će da primeni pravilo iz kolone 3 ili pravilo iz kolone 4. Ako u koloni 4 nije navedeno pravilo za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, primeniće se pravilo navedeno u koloni 3.
Napomena 3:
3.1. Odredbe člana 5 ovog protokola, koje se odnose na proizvode koji su stekli status proizvoda sa poreklom, a upotrebljavaju se u procesu proizvodnje drugog proizvoda, primenjuje se, bez obzira da li su proizvodi stekli taj status u fabrici gde su upotrebljeni ili u nekoj drugoj fabrici u Ugovornoj strani.
Primer:
Motor iz tarifnog broja 84.07, za koji, na osnovu navedenog pravila, vrednost materijala bez porekla koji mogu da se ugrade u njega, ne sme da bude veća od 40% cene franko fabrika, proizvodi se od "ostalih legiranih čelika grubo oblikovanih kovanjem" koji se svrstavaju u tarifni broj ex 72.24.
Ako je otkivak dobijen kovanjem u Ugovornoj strani na ingotu bez porekla, u tom slučaju on je već stekao status porekla na osnovu pravila uz tarifni broj ex 72.24 u listi. Prema tome, prilikom utvrđivanja vrednosti motora, može se smatrati da je on sa poreklom, bez obzira da li je proizveden u istoj ili u nekoj drugoj fabrici odnosne Ugovorne strane. Stoga se vrednost ingota bez porekla neće uzeti u obzir kada se dodaje vrednost upotrebljenih materijala bez porekla.
3.2. Pravilom u listi navodi se minimalan stepen obrade ili prerade koju treba izvršiti, a i sa višim stepenom obrade ili prerade se, takođe, stiče status proizvoda sa poreklom; nasuprot tome, sa nižim stepenom obrade ili prerade ne može da se stekne status proizvoda sa poreklom. Prema tome, ako se pravilom predviđa da, na određenom nivou proizvodnje, može da se upotrebi materijal bez porekla, taj materijal može da se upotrebi u nekoj ranijoj fazi proizvodnje, dok njegova upotreba u nekoj kasnijoj fazi proizvodnje, nije dozvoljena.
3.3. Bez obzira na napomenu 3.2, kada se u pravilu upotrebljava izraz "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja", tada materijali iz bilo kog tarifnog broja (uključujući materijale istog naimenovanja i tarifnog broja kao i proizvod) mogu biti upotrebljeni, ali uz određena ograničenja koja takođe mogu biti sadržana u pravilu.
Međutim, pod pojmom "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, uključujući druge materijale iz tarifnog broja..." ili "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, uključujući druge materijale iz istog tarifnog broja kao i proizvod", se podrazumeva da se mogu upotrebljavati materijali iz bilo kog tarifnog broja izuzev onih istog naimenovanja kao proizvod, kao što je navedeno u koloni 2 u listi.
3.4. Ako se u pravilu iz liste navodi da u proizvodnji proizvoda može da se upotrebi više od jednog materijala, to znači da može da se upotrebi jedan ili više materijala. Nije neophodno da se upotrebe svi materijali.
Primer:
U pravilu koje se odnosi na tkanine iz tar. br. 52.08 do 52.12, navodi se da se mogu upotrebiti prirodna vlakna, kao i da se, između ostalih materijala, mogu, takođe, upotrebiti i hemijski materijali. To ne znači da se moraju upotrebiti oba materijala; može da se upotrebi jedan ili drugi, ili oba.
3.5. Ako se u pravilu iz liste navodi da proizvod mora da se proizvede od određenog materijala, očigledno je da ovaj uslov nije prepreka da se upotrebe i drugi materijali koji, zbog svoje svojstvene prirode, ne mogu da zadovolje uslovima iz pravila. (Videti, takođe, napomenu 6.2 koja se odnosi na tekstile).
Primer:
Pravilom koje se odnosi na proizvode za ishranu iz tar. br. 19.04, kojim se posebno isključuje upotreba žitarica i njihovih derivata, ne sprečava se upotreba mineralnih soli, hemikalija i drugih aditiva, koji nisu proizvodi žitarica.
Međutim, ovo se ne primenjuje u slučaju proizvoda koji, premda ne mogu da se proizvedu od određenih materijala navedenih u listi, mogu da se proizvedu, u nekoj ranijoj fazi proizvodnje, od materijala iste prirode.
Primer:
U slučaju odeće od netkanih materijala iz ex Glave 62, ako se za ovu vrstu proizvoda dozvoljava upotreba samo prediva bez porekla, proizvodnja ne može da se započne od netkane tkanine - čak i ako netkane tkanine ne mogu normalno biti izrađene od prediva. U takvim slučajevima, polazni materijal koji bi trebalo da se koristi je onaj materijal, koji u fazi obrade neposredno prethodi predivu - tj. koji je u stadijumu vlakna.
3.6. Ako su u pravilu iz liste date dve procentualne vrednosti za maksimalnu vrednost materijala bez porekla koji se mogu koristiti, onda se ovi procenti ne mogu sabirati. Drugim rečima, maksimalna vrednost materijala bez porekla koji mogu da se koriste ne sme ni u kom slučaju da premaši najveći navedeni procenat. Štaviše, pojedinačni procenti ne smeju biti premašeni u odnosu na određen materijal na koji se odnose.
Napomena 4:
4.1. Pod pojmom "prirodna vlakna", koji se koristi u listi, podrazumevaju se vlakna, osim veštačkih ili sintetičkih. Ograničava se na vlakna u fazama pre predenja, uključujući i na otpatke i, ako nije na drugi način navedeno, na vlakna koja nisu vlačena, češljana ili na drugi način obrađena, ali nepredena.
4.2. Pod pojmom "prirodna vlakna" podrazumevaju se i konjska dlaka iz tar. br. 05.03, svila iz tar. br. 50.02 i 50.03, kao i vunena vlakna, fina ili gruba životinjska dlaka iz tar. br. 51.01 do 51.05, pamučna vlakna iz tar. br. 52.01 do 52.03 i ostala biljna vlakna iz tar. br. 53.01 do 53.05.
4.3. Pod pojmom "tekstilna celuloza", "hemijski materijali" i "materijali za proizvodnju hartije", koji se koriste u listi, podrazumevaju se materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63, koji se mogu upotrebiti za proizvodnju veštačkih, sintetičkih ili papirnih vlakana ili prediva.
4.4. Pod pojmom "veštačka ili sintetička vlakna, sečena", koji se koristi u listi, podrazumevaju se kablovi od sintetičkih ili veštačkih filamenata, sečena vlakna ili otpaci, iz tar. br. 55.01 do 55.07.
Napomena 5:
5.1. Kada se za određen proizvod iz liste, upućuje na ovu napomenu, uslovi navedeni u koloni 3 ne primenjuju se na osnovne tekstilne materijale koji se koriste u proizvodnji tog proizvoda i koji, svi zajedno, predstavljaju 10% ili manje od ukupne mase svih upotrebljenih osnovnih tekstilnih materijala. (Videti, takođe, Napomenu 5.3. i 5.4.).
5.2 Međutim, tolerancija navedena u napomeni 5.1 može da se primeni samo na mešane proizvode koji su izrađeni od dva ili više osnovna tekstilna materijala.
Sledeće se smatra osnovnim tekstilnim materijalima:
- svila,
- vuna,
- gruba životinjska dlaka,
- fina životinjska dlaka,
- konjska dlaka,
- pamuk,
- materijali za proizvodnju hartije i hartija,
- lan,
- prirodna konoplja,
- juta i ostala tekstilna likasta vlakna,
- sisal i ostala tekstilna vlakna roda Agave,
- kokosovo vlakno, abaka, ramija i ostala biljna tekstilna vlakna,
- sintetički filamenti,
- veštački filamenti,
- provodljivi filamenti,
- sintetička vlakna od polipropilena, sečena,
- sintetička vlakna od poliestera, sečena,
- sintetička vlakna od poliamida, sečena,
- sintetička vlakna od poliakrilonitrila, sečena,
- sintetička vlakna od poliamida, sečena,
- sintetička vlakna od politetrafluoretilena, sečena,
- sintetička vlakna od polifenilensulfida, sečena,
- sintetička vlakna od polivinilhlorida, sečena,
- ostala sintetička vlakna, sečena,
- veštačka vlakna od viskoze, sečena,
- ostala veštačka vlakna, sečena,
- predivo izrađeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima polietra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno,
- predivo izrađeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima poliestra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno,
- proizvodi iz tar. br. 56.05 (metalizovano predivo) sa ugrađenom trakom koja se sastoji od jezgra aluminijumske folije ili od jezgra od plastičnog premaza, uključujući i prevučene prahom od aluminijuma, širine koja ne prelazi 5 mm, uslojeno pomoću providnog ili obojenog lepka između dva sloja plastičnog premaza,
- ostali proizvodi i tar. br. 56.05.
Primer:
Predivo iz tar. br. 52.05, izrađeno od pamučnih vlakana iz tar. br. 52.03 i od sintetičkih sečenih vlakana iz tar. br. 55.06, predstavlja predivo od mešanih vlakana. Prema tome, sintetička vlakna bez porekla koja ne zadovoljavaju uslove pravila o poreklu (prema kojima se zahteva izrada od hemijskih materijala ili tekstilne celuloze) mogu se koristiti od 10% mase prediva.
Primer:
Tkanina od vune iz tar. br. 51.12, izrađena od vunenog prediva iz tar. br. 51.07 i od sintetičkog prediva od sečenih vlakana iz tar. br. 55.09, predstavlja mešanu tkaninu. Prema tome, sintetičko predivo koje ne zadovoljava uslove pravila o poreklu (prema kojima se zahteva izrada od hemijskih materijala ili tekstilne celuloze) ili vuneno predivo koje ne zadovoljava uslove pravila o poreklu (koja zahtevaju izradu od prirodnih vlakana nevlačenih, niti češljanih, niti na drugi način pripremljenih za predenje) ili njihova kombinacija, mogu da se koriste, pod uslovom da njihova ukupna masa ne prelazi 10% mase tkanine.
Primer:
Taftovana tekstilna tkanina iz tar. br. 58.02, izrađena od pamučnog prediva iz tar. br. 52.05 i od pamučne tkanine iz tar. br. 52.10, je mešani proizvod samo ako je pamučna tkanina samo po sebi mešana tkanina izrađena od prediva koja se svrstavaju u dva odvojena tarifna broja ili ako su, upotrebljena pamučna prediva i sama mešavina.
Primer:
Ako je predmetna taftovana tekstilna tkanina izrađena od pamučnog prediva iz tar. br. 52.05 i od sintetičke tkanine iz tar. br. 54.07, onda je očigledno da su prediva koja se koriste dva odvojena osnovna tekstilna materijala, pa je, prema tome, i taftovana tekstilna tkanina mešani proizvod.
5.3. U slučaju proizvoda koji sadrže "predivo izrađeno od poliuretana razdvojeno fleksibilnim segmentima polietra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno", dozvoljeno odstupanje je 20% u odnosu na ovo predivo.
5.4. U slučaju proizvoda sa ugrađenom "trakom, koja se sastoji od jezgra od aluminijumske folije ili od jezgra od plastičnog premaza, uključujući i prevučene prahom od aluminijuma, širine koja ne prelazi 5 mm, uslojeno pomoću providnog ili obojenog lepka između dva sloja plastičnog premaza", dozvoljeno odstupanje je 30% u odnosu na ovu traku.
Napomena 6:
6.1. Kada se u listi upućuje na ovu napomenu, tekstilni materijali (sa izuzetkom postava i međupostava), koji ne ispunjavaju uslove iz pravila u koloni 3 liste, a koje se odnosi na gotove predmetne proizvode, mogu se upotrebiti, pod uslovom da se svrstavaju u drugi tarifni broj, a ne u tarifni broj u koji se svrstava sam proizvod i da njihova vrednost nije veća od 8% cene proizvoda franko fabrika.
6.2. Bez obzira na Napomenu 6.3, u proizvodnji proizvoda od tekstila mogu slobodno da se upotrebe materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63, bez obzira da li sadrže ili ne sadrže tekstile.
Primer:
Ako se pravilom u listi predviđa da se za određen tekstilni predmet (kao što su pantalone) mora upotrebiti predivo, to ne zabranjuje upotrebu metalnih predmeta, kao što su dugmad pošto se dugmad ne svrstavaju u Glave 50 do 63. Iz istog razloga to ne sprečava da se upotrebe patent-zatvarači, i pored toga što patent-zatvarači i normalno sadrže tekstile.
6.3. Kada se primenjuje procentualno pravilo prilikom utvrđivanja vrednosti upotrebljenih materijala bez porekla, može da se uzme u obzir vrednost materijala koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63.
Napomena 7:
7.1. U svrhe primene tar. br. ex 27.07, 27.13 do 27.15, ex 29.01, ex 29.02 i ex 34.03, pod pojmom "specifični procesi "podrazumeva se sledeće:
(a) vakuumska destilacija;
(b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesom;
(v) kreking;
(g) davanje drugih oblika;
(d) ekstrakcija pomoću selektivnih rastvarivača;
(đ) proces koji obuhvata sledeće radnje; prerada sa koncentrisanom sumpornom kiselinom, oleumom ili sumpornim anhidridom; neutralizacija sa alkalnim agensima; dekolorizacija i prečišćavanje sa prirodno - aktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktiviranim ugljenom ili boksitom;
(e) polimerizacija;
(ž) alkilacija;
(z) izomerizacija.
7.2. U svrhe primene tar. br. 27.10, 27.11 i 27.12, pod pojmom "specifični procesi" podrazumeva se sledeće:
(a) vakuumska destilacija;
(b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesom;
(v) kreking;
(g) davanje drugog oblika;
(d) ekstrakcija pomoću selektivnih rastvarača;
(đ) proces koji obuhvata sledeće radnje: prerada sa koncentrisanom sumpornom kiselinom, oleumom ili sumpornim anhidridom; neutralizacija sa alkalnim agensima; dekolorizacija i prečišćavanje sa prirodno aktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktiviranim ugljenom ili boksitom;
(e) polimerizacija;
(ž) alkilacija;
(z) izomerizacija;
(i) samo u slučaju teških ulja koja se svrstavaju u tar. br. ex 27.10, desumporizacija sa hidrogenom čiji je rezultat smanjenje najmanje 85% sadržaja sumpora kod proizvoda koji se obrađuju (ASTM D 1266-59 T metod);
(j) samo u slučaju proizvoda koji se svrstavaju u tar. br. 20.70, deparafinizacija nekim drugim procesom, a ne filtriranjem;
(k) samo u slučaju teških ulja iz tar. br. ex 27.10, tretman sa hidrogenom pod pritiskom od preko 20 bara i na temperaturi iznad 250oC uz upotrebu nekog drugog katalizatora, a ne onog koji izaziva desumporizaciju, kada hidrogen predstavlja aktivni element u hemijskoj reakciji. Dalji tretman ulja za podmazivanje iz tar. br. ex 27.10 sa hidrogenom (npr.: hidrofiniš ili dekolorizacija) u cilju, naročito, poboljšanja boje i stabilnosti, neće se smatrati specifičnim procesom;
(l) samo u slučaju ulja za gorivo iz tar. br. ex 27.10, atmosferska destilacija, pod uslovom da manje od 30% zapremine ovih proizvoda, uključujući i gubitke, destiliše na temperaturi od 300oC po metodu ASTM D 86;
(m) samo u slučaju teških ulja, osim gasnih ulja i goriva koji se svrstavaju u tar. br. ex 27.10, postupak pomoću visokofrekventnih električnih pražnjenja bez iskrenja.
(n) samo u slučaju sirovih proizvoda iz tarifnog broja ex 27.12 (osim vazelina, ozokerita, voska od lignita ili treseta, parafinskog voska koji sadrže po masi manje od 0,75% ulja), deuljanizacija frakcionom kristalizacijom.
7.3. U svrhe primene tar. br. ex 27.07, 27.13 do 27.15, ex 29.01, ex 29.02 i ex 34.03, jednostavne radnje, kao što su čišćenje, pretakanje, otklanjanje soli, izdavanje vode, filtriranje, bojadisanje, stavljanje oznaka, dobijanje sumpornog sadržaja, kao rezultata mešanja proizvoda sa raznim sumpornim sadržajima, odnosno bilo koja kombinacija ovih ili sličnih radnji, ne dodeljuju status porekla.