ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE MAĐARSKE("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 5/2002 i 6/2002 - ispr.) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Mađarske, potpisan 8. marta 2002. godine u Budimpešti, u originalu na srpskom jeziku, mađarskom jeziku i engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI
IZMEĐU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE MAĐARSKE
Savezna Republika Jugoslavija i Republika Mađarska (u daljem tekstu: "Strane ugovornice");
Potvrđujući svoje čvrsto opredeljenje za poštovanje načela demokratije koja se zasniva na vladavini zakona, ljudskih prava i osnovnih sloboda;
Pozivajući se na nameru da aktivno učestvuju u procesu privrednog udruživanja u Evropi kao važne dimenzije stabilnosti na evropskom kontinentu i izražavajući svoju spremnost za saradnju u pronalaženju načina i sredstava za učvršćivanje tog procesa;
Potvrđujući svoje čvrsto opredeljenja za načela tržišnog privređivanja, koja čine osnovu za njihove odnose;
Pozivajući se na čvrsto opredeljenje za Završni dokument Organizacije o evropskoj sigurnosti i saradnji, Parisku povelju, a posebno za načela sadržana u Završnom dokumentu Bonske konferencije o privrednoj saradnji u Evropi;
Odlučne u tom cilju postepeno će ukidati prepreke za najveći deo međusobne trgovine, u skladu sa odredbama Opšteg sporazuma o carinama i trgovini 1994 (u daljem tekstu: "GATT 1994") i Sporazuma o osnivanju svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: "STO");
Čvrsto uverene da će ovaj sporazum podstaći jačanje obostrano korisnih trgovinskih odnosa i doprineti procesu povezivanja u Evropi;
Odlučne da ovaj sporazum primenjuju s ciljem očuvanja i zaštite okoline i da osiguraju optimalno korišćenje prirodnih izvora u skladu sa načelom stabilnog rasta;
Podrazumevajući da se nijedna odredba ovog sporazuma ne može tumačiti tako da oslobađa Strane ugovornice od njihovih obaveza iz drugih međunarodnih sporazuma, posebno Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije;
Sporazumele su se kako sledi:
Ciljevi
1. Strane ugovornice će postepeno uspostaviti područje slobodne trgovine za najveći deo međusobne trgovine u prelaznom periodu koji se završava 1. januara 2006. godine, saglasno odredbama ovog sporazuma i u skladu sa članom XXIV GATT-a 1994. i Memoranduma o tumačenju člana XXIV GATT-a 1994. utvrđenog Sporazumom o osnivanju Svetske trgovinske organizacije.
2. Ciljevi ovog sporazuma su:
a) podsticati skladan razvoj privrednih odnosa širenjem trgovine između Strana ugovornica;
b) obezbediti pravične uslove za konkurenciju u trgovini između Strana ugovornica;
v) doprinositi skladnom razvoju i širenju svetske trgovine uklanjanjem prepreka za trgovinu;
g) poboljšati saradnju između Strana ugovornica.
Glava I
INDUSTRIJSKI PROIZVODI
Primena
1. Odredbe ove glave primenjivaće se na industrijske proizvode poreklom iz Strana ugovornica.
2. Za potrebe ovog sporazuma izraz "industrijski proizvodi" označava proizvode obuhvaćene u glavama 25 do 97 Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka robe, osim proizvoda navedenih u Aneksu I ovog sporazuma.
Bazne carine
1. Bazna carina za svaki proizvod na koji se primenjuju postepene olakšice određene ovim sporazumom, je carina po statusu najpovlašćenije nacije (u daljem tekstu: "MFN") koja važi na dan 1. januara 2002. godine.
2. Ako se, po stupanju na snagu ovog sporazuma, primeni sniženje carina na erga omnes osnovi, te snižene carine zameniće bazne carine iz stava 1 ovog člana od dana od kojeg se takva sniženja primenjuju.
3. Snižene carine obračunate u skladu sa stavom 2 ovog člana zaokruživaće se na prvu decimalu.
4. Strane ugovornice će obaveštavati jedna drugu o svojim carinama.
Uvozne carine i takse jednakog dejstva
1. Strane ugovornice neće u međusobnoj trgovini uvoditi nove uvozne carine, ili takse jednakog dejstva kao carine, od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
2. Sve uvozne carine i takse jednakog dejstva za proizvode poreklom iz Strana ugovornica ukinuće se od dana stupanja na snagu ovog sporazuma osim proizvoda navedenih u Aneksu II, III i IV ovog sporazuma.
3. Uvozne carine za proizvode navedene u Aneksu II i III ovog sporazuma postepeno će se ukidati prema sledećem rasporedu:
|
- na dan stupanja na snagu sporazuma |
na 60% od bazne carine |
|
- 1. januara 2003. |
na 30% od bazne carine |
|
- 1. januara 2004. |
na 0% od bazne carine |
4. Uvozne carine za proizvode navedene u Aneksu IV ovog sporazuma postepeno će se ukidati prema sledećem rasporedu:
|
- na dan stupanja na snagu sporazuma |
na 70% od bazne carine |
|
- 1. januara 2003. |
na 50% od bazne carine |
|
- 1. januara 2004. |
na 40% od bazne carine |
|
- 1. januara 2005. |
na 20% od bazne carine |
|
- 1. januara 2006. |
na 0% od bazne carine |
Fiskalna davanja
Odredbe člana 4 primenjivaće se takođe na uvozne takse fiskalne prirode.
Izvozne carine i takse jednakog dejstva
1. Strane ugovornice u međusobnoj trgovini neće uvoditi nove izvozne carine ili takse jednakog dejstva kao carine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
2. Sve postojeće izvozne carine ili takse jednakog dejstva kao carine biće ukinute od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
Količinska ograničenja uvoza i mere jednakog dejstva
Strane ugovornice u međusobnoj trgovini neće primenjivati ili uvoditi nova količinska ograničenja uvoza ili mere jednakog dejstva od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, osim onih koje su neophodne za izvršavanje međunarodnih obaveza i onih koje su neophodne za izvršavanje međunarodnih obaveza i onih navedenih u Aneksu V.
Količinska ograničenja izvoza i mere jednakog dejstva
Strane ugovornice u međusobnoj trgovini neće primenjivati ili uvoditi nova količinska ograničenja izvoza ili mere jednakog dejstva od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, osim onih koje su neophodne za izvršavanje međunarodnih obaveza i onih navedenih u Aneksu VI.
Glava II
POLJOPRIVREDNI PROIZVODI
Primena
1. Odredbe ove glave primenjivaće se na poljoprivredne proizvode poreklom iz Strana ugovornica.
2. Za potrebe ovog sporazuma izraz "poljoprivredni proizvodi" znači proizovde obuhvaćene u glavama 1 do 24 Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka robe, uključujući proizvode navedene u Aneksu I ovog sporazuma.
Razmena olakšica
1. Strane ugovornice odobravaju jedna drugoj olakšice za proizvode navedene u Protokolu 1 ovog sporazuma (u daljem tekstu: Protokol 1) saglasno odredbama tog protokola i odredbama ove glave.
2. Uzimajući u obzir:
- značaj poljoprivrede u svojim privredama;
- razvoj trgovine poljoprivrednim proizvodima između Strana ugovornica;
- posebnu osetljivost poljoprivrednih proizvoda;
- propise iz oblasti svoje poljoprivredne politike;
- rezultate multilateralnih pregovora o trgovini u okviru STO, Strane ugovornice ispitaće u okviru Mešovite komisije iz člana 31 ovog sporazuma (u daljem tekstu: Mešovita komisija), mogućnost odobravanja daljih međusobnih olakšica u trgovini poljoprivrednim proizvodima.
Olakšice i poljoprivredna politika
1. Bez obzira na olakšice odobrene članom 10 ovog sporazuma, odredbe ove glave ni na koji način ne ograničavaju Strane ugovornice u sprovođenju svojih poljoprivrednih politika ili preduzimanju bilo kakvih mera saglasno tim politikama, uključujući i primenu odgovarajućih odredbi STO.
2. Strane ugovornice će obaveštavati Mešovitu komisiju o promenama u svojim poljoprivrednim politikama ili primenjenim merama koje bi mogle uticati na uslove međusobne trgovine poljoprivrednim proizvodima saglasno ovom sporazumu. Na zahtev bilo koje od Strana ugovornica odmah će se održati konsultacije, kako bi se ispitalo stanje.
Posebne zaštitne mere
Bez obzira na ostale odredbe ovog sporazuma, posebno člana 25 ovog sporazuma, i s obzirom na posebnu osetljivost poljoprivrednih proizvoda, ako uvoz ovih proizvoda poreklom iz jedne od Strana ugovornica za koje važe olakšice odobrene ovih sporazumom, prouzrokuje ozbiljan poremećaj na tržištu druge Strane ugovornice, odnosna Strana ugovornica odmah će započeti konsultacije radi pronalaženja odgovarajućeg rešenja. U očekivanju takvog rešenja, odnosna Strana ugovornica može preduzeti mere koje smatra potrebnim. Vrste i trajanje mera moraju se ograničiti na one koje su potrebne da bi se stanje popravilo.
Sanitarne i fitosanitarne mere
1. Strane ugovornice primenjivaće svoje propise u vezi sa sanitarnim i fitosanitarnim pitanjima na nediskriminatornoj osnovi i neće donositi nove mere koje mogu imati dejstvo neopravdanog ograničavanja međusobne trgovine.
2. Primena sanitarnih i veterinarskih mera i rad veterinarskih službi odvijaće se saglasno međunarodnim konvencijama u toj oblasti.
3. Primena fitosanitarnih mera i rad službi za zaštitu bilja odvijaće se saglasno međunarodnim konvencijama u toj oblasti.
Glava III
OPŠTE ODREDBE
Pravila o poreklu i saradnja carinskih organa
1. Protokol 2 ovog sporazume (u daljem tekstu "Protokol 2") utvrđuje Pravila o poreklu robe i odgovarajuće načine carinske administrativne saradnje.
2. Strane ugovornice preduzimaće odgovarajuće mere, uključujući redovne izveštaje Mešovite komisije i dogovore oko carinske administrativne saradnje, radi osiguranja efikasne i usklađene primene odredaba Protokola 1 i čl. 3 do 8 i člana 15 ovog sporazuma radi smanjenja formalnosti u trgovini u najvećoj mogućoj meri i radi postizanja obostrano zadovoljavajućih rešenja za sve poteškoće koje proizađu iz sprovođenja tih odredbi.
Unutrašnje oporezivanje
1. Strane ugovornice suzdržavaće se od svake mere poreske politike ili njihove primene koje direktno ili indirektno stvaraju diskriminaciju između proizvoda poreklom iz Strana ugovornica.
2. Proizvođači i izvoznici ne mogu ostvariti povraćaj unutrašnjeg poreza veći od iznosa direktno ili indirektno propisanog za proizvode izvezene na teritoriju jedne od Strana ugovornica.
Opšta izuzeća
Ovim sporazumom ne sprečava se zabrana ili ograničenje uvoza, izvoza ili tranzita roba kada je to opravdano sa stanovišta javnog morala, javnog reda ili javne bezbednosti; zaštita života i zdravlja ljudi, životinja ili biljaka; zaštite okoline, zaštite nacionalnog bogatstva umetničke, istorijske ili arheološke vrednosti; zaštite intelektualne svojine ili propisa koji se odnose na promet zlata i srebra ili očuvanje neobnovljivih prirodnih bogatstava, ako se takve mere sprovode zajedno sa ograničenjima domaće proizvodnje ili potrošnje. Takve zabrane ili ograničenja neće, međutim, biti sredstvo proizvoljne diskriminacije ili prikrivenog ograničavanja trgovine između Strana ugovornica.
Izuzeća iz razloga bezbednosti
Odredbe ovog sporazuma ne sprečavaju Stranu ugovornicu u preduzimanju bilo koje mere koju smatra neophodnom zbog:
a) sprečavanja objavljivanja informacija suprotno osnovnim interesima sigurnosti;
b) zaštite osnovnih bezbednosnih interesa ili radi sprovođenja međunarodnih obaveza ili nacionalnih politika:
- u vezi sa prometom oružja, municije i ratnog materijala pod uslovom da takve mere ne pogoršavaju uslove za konkurentnost proizvoda koji nisu namenjeni isključivo za vojne svrhe, kao i u vezi sa takvim prometom drugim robama, materijalima i uslugama direktno ili indirektno namenjenim snabdevanju vojske; ili
- u vezi sa neširenjem bioloških i hemijskih oružja, nuklearnog oružja ili drugih nuklearnih sredstava; ili
- mere preduzetih u vreme rata ili u drugim vanrednim situacijama u međunarodnim odnosima.
Državni monopoli
1. Strane ugovornice postepeno će prilagođavati svaki državni monopol komercijalne prirode, kako do kraja prelaznog perioda ovog sporazuma više ne bi bilo diskriminacije u vezi uslova nabavke i plasmana roba između pravnih i fizičkih lica, državljana Strana ugovornica.
2. Odredbe ovog člana primenjuju se na bilo koje telo putem koga nadležna tela Strana ugovornica pravno ili u praksi direktno ili indirektno nadgledaju, određuju ili znatnije utiču na uvoz ili izvoz između Strana ugovornica. Ove odredbe takođe, se primenjuju na monopole koje država prenese na druga tela.
Plaćanja
1. Plaćanja u konvertibilnim valutama u vezi sa trgovinom robama između Strana ugovornica i prenos takvih plaćanja na teritoriju Strane ugovornice, na kojoj je sedište poverioca, biće bez ikakvih ograničenja.
2. Strane ugovornice uzdržavaće se od bilo kakvih deviznih ili administrativnih ograničenja za odobravanje, otplatu ili primanje kratkoročnih ili srednjoročnih kredita u vezi sa trgovinom robama u kojoj učestvuje lice sa sedištem na teritoriji jedne od Strana ugovornica.
3. Bez obzira na odredbe stava 2 ovog člana, sve mere u vezi s tekućim plaćanjima koje se odnose na promet roba biće u skladu sa uslovima iz člana VIII Statuta Međunarodnog monetarnog fonda.
Pravila konkurencije u preduzetništvu
1. U suprotnosti je sa valjanim funkcionisanjem ovog sporazuma, ukoliko je od uticaja na međusobnu trgovinu:
a) svi ugovori između preduzetnika, odluke udruženja preduzetnika, ili zajedničko delovanje preduzetnika čiji je cilj ili efekat sprečavanja, ograničavanje ili ometanje konkurencije;
b) zloupotreba dominantnog položaja od strane jednog ili više preduzetnika na celoj teritoriji jedne od Strana ugovornica ili na njenom većem delu.
2. Odredbe stava 1 ovog člana primenjuju se na aktivnosti svih preduzetnika, uključujući i javna preduzeća i preduzetnike kojima Strane ugovornice odobre posebna ili ekskluzivna prava. Preduzeća kojima su poverene uslužne delatnosti od opšteg privrednog interesa ili ona koja ostvaruju prihod po osnovu monopolskog položaja, podležu odredbama stava 1 ovog člana, ukoliko primena tih odredaba ne ometa sprovođenje, pravno ili u praksi, odgovarajućih javnih ovlašćenja koja su im dodeljena.
3. Za proizvode iz glave II ovog sporazuma odredbe pod a, stava 1 neće se primenjivati na one ugovore, odluke i praksu koji čine sastavni deo organizacije nacionalnog tržišta.
4. Ako jedna od Strana ugovornica smatra de je određena aktivnost u suprotnosti sa st. 1, 2 i 3 ovog člana i ako takva aktivnost nanosi ili preti da nanese ozbiljne štete po interese te Strane ugovornice ili materijalne štete za njenu domaću industriju, ista ta može preduzeti odgovarajuće mere pod uslovima i u skladu sa postupkom utvrđenim u članu 28 ovog sporazuma.
Državna pomoć
1. Svaka pomoć koju odobri Strana ugovornica ili iz državnih izvora u bilo kom obliku koja ometa ili preti da ometa konkurenciju davanjem prednosti određenim preduzetnicima ili proizvodnji određenih roba, ukoliko utiče na trgovinu između Strana ugovornica, u suprotnosti je sa pravilnim funkcionisanjem ovog sporazuma.
2. Odredbe stava 1 ovog člana ne primenjuju se na proizvode iz glave II ovog sporazuma.
3. Strane ugovornice obezbediće javnost u radu na području državne pomoći, između ostalog, putem godišnjih izveštaja Mešovitoj komisiji o ukupnom iznosu i raspodeli dodeljene pomoći i na zahtev druge Strane ugovornice dostaviti informacije o programima pomoći i konkretnim pojedinačnim slučajevima državne pomoći.
4. Ako neka od Strana ugovornica smatra da je određena aktivnost:
- u suprotnosti sa odredbama stava 1 ovog člana ili
- nanosi ili preti nanošenjem ozbiljne štete interesima te Strane ugovornice, ili materijalne štete za njenu domaću industriju; može preduzeti odgovarajuće mere pod uslovima i u skladu sa odredbama navedenim u članu 28 ovog sporazuma.
Takve mere mogu se preduzeti jedino u skladu sa postupcima i pod uslovima utvrđenim GATT-om 1994. i Sporazumom o osnivanju STO, kao i svih ostalih odgovarajućih instrumenata dogovorenih na njegovoj osnovi, koji su primenjivi između Strana ugovornica.
Javne nabavke
1. Strane ugovornice smatraju da je nesmetan pristup njihovim tržištima javnih nabavki, jedan od ciljeva ovog sporazuma.
2. Strane ugovornice posteno će prilagođavati svoje propise o javnim nabavkama sa ciljem da se dobavljačima druge Strane ugovornice odobri pristup postupcima za dodelu ugovora na njihovom tržištu javnih nabavki.
3. Mešovita komisija će pratiti razvoj prilika u vezi sa postizanjem ciljeva iz ovog člana i može predlagati praktične načine u sprovođenju odredbe stava 2 ovog člana radi obezbeđenja slobodnog pristupa javnosti, jednakosti prava i obaveza i uzajamnog otvaranja tržišta javnih nabavki.
Zaštita intelektualne svojine
1. Strane ugovornice odobriće i osiguraće zaštitu prava intelektualne svojine bez diskriminacije, uključujući mere za odobravanje i sprovođenje takvih prava. Zaštita će se postepeno unapređivati kako bi do kraja prelaznog perioda ovog sporazuma dostigla nivo koji odgovara osnovnim normama multilateralnih sporazuma navedenih u Aneksu VII ovog sporazuma.
2. Za potrebe ovog sporazuma izraz "zaštita intelektualne svojine" uključuje pre svega zaštitu autorskog i srodnih prava, uključujući kompjuterske programe i baze podataka, robne i uslužne žigove, geografske oznake, uključujući oznake porekla, patente, industrijsko oblikovanje, nove biljne sorte, topografiju integrisanih kola, kao i neobjavljene podatke o know-how.
3. Strane ugovornice sarađivaće po pitanjima intelektualne svojine. Na zahtev bilo koje od Strana ugovornica održaće se konsultacije stručnjaka po tim pitanjima, posebno zbog aktivnosti u vezi sa postojećim ili budućim međunarodnim konvencijama o usklađivanju, upravljanju ili sprovođenju zaštite intelektualne svojine, o aktivnostima organizacija, kao što su STO i Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, kao i o odnosima Strana ugovornica sa bilo kojom trećom zemljom po pitanjima intelektualne svojine.
Damping
Ako jedna od Strana ugovornica smatra da u trgovinskim odnosima iz ovog sporazuma dolazi do dampinga u smislu člana VI GATT-a 1994, ista može preduzeti odgovarajuće mere protiv takve prakse u skaldu sa članom VI GATT-a 1994. i STO Sporazumu o primeni člana VI GATT-a 1994. pod uslovima i u skladu s postupkom utvrđenim u članu 28 ovog sporazuma.
Opšte zaštitne mere
Ako se bilo koji proizvod uvozi u tako povećanim količinama i pod takvim uslovima koji nanose ili prete nanošenju:
a) ozbiljne štete za domaće proizvođače sličnih ili direktno konkurentnih proizvoda na teritoriji strane uvoznice, ili
b) ozbiljnih poremećaja u bilo kom povezanom sektoru privrede ili poteškoća koje bi mogle dovesti do ozbiljnog pogoršanja privrednog stanja na određenom području.
Odnosna Strana ugovornica može preduzeti odgovarajuće mere pod uslovima i u skladu s postupkom predviđenim u članu 28 ovog sporazuma.
Ponovni izvoz i ozbiljna nestašica
Ako postupanje u skladu sa odredbama čl. 6 i 8 ovog sporazuma dovodi do:
a) ponovnog izvoza u treću zemlju za koju u Strani ugovornici - izvoznici zbog nekog proizvoda postoje izvozna ograničenja, izvozne carine, mere ili takse koje imaju jednako dejstvo, ili
b) ozbiljne nestašice ili pretnje nestašicom proizvoda koji je bitan za Stranu ugovornicu - izvoznicu;
i ako navedena stanja dovedu ili bi dovela do većih poteškoća za Stranu ugovornicu - izvoznicu, ista može preduzeti odgovarajuće mere pod uslovima i u skladu s postupcima utvrđenim u članu 28 ovog sporazuma.
Izvršenje obaveza
1. Strane ugovornice preduzeće sve opšte ili posebne mere potrebne za ispunjavanje svojih obaveza iz ovog sporazuma. Strane ugovornice obezbediće da budu postignuti svi ciljevi navedeni u ovom sporazumu.
2. Ako jedna Strana ugovornica smatra da druga Strana ugovornica nije ispunila neku svoju obavezu iz ovog sporazuma, odnosna Strana ugovornica može preduzeti odgovarajuće mere pod uslovima i u skladu s postupcima utvrđenim u članu 28 ovog sporazuma.
Postupak za primenu zaštitnih mera
1. Pre pokretanja postupka za primenu zaštitnih mera određenih u sledećim stavovima ovog člana, Strane ugovornice nastojaće da reše sve međusobne nesporazume u direktnim konsultacijama.
2. U slučaju da neka od Strana ugovornica za uvoz proizvoda koji bi mogao prouzrokovati stanje navedeno u članu 25 ovog sporazuma pokrene administrativnu proceduru radi brzog pribavljanja informacija o kretanju robnih tokova, o tome će obavestiti drugu Stranu ugovornicu.
3. Izuzetno od stava 7 ovog člana, Strana ugovornica koja namerava pribeći zaštitnim merama odmah će o tome obavestiti drugu Stranu ugovornicu i dostaviti joj sve informacije u vezi s tim. Strane ugovornice će bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od podnošenja zahteva, održati konsultacije u okviru Mešovite komisije radi pronalaženja međusobno prihvatljivog rešenja.
4. a) U vezi sa čl. 24, 25 i 26 ovog sporazuma, Mešovita komisija će ispitati slučaj ili stanje o kojima je informiše odnosna Strana ugovornica i doneti odluku radi otklanjanja poteškoća. Ako se u roku od 30 dana od dana upućivanja predmeta Mešovitoj komisiji ne donese takva odluka, odnosna Strana ugovornica može doneti potrebne mere za poboljšanje stanja.
b) U vezi sa članom 27 ovog sporazuma odnosna Strana ugovornica može preduzeti odgovarajuće mere posle obavljenih konsultacija ili isteka roka od tri meseca od dana prvog pismenog obaveštenja drugoj Strani ugovornici.
v) U vezi sa čl. 20 i 21 ovog sporazuma, odnosna Strana ugovornica pružiće Mešovitoj komisiji svu potrebnu pomoć za ispitivanje slučaja i tamo gde treba ukinuće spornu praksu. Ako druga Strana ugovornica ne prekine sa spornom praksom u roku koji odredi Mešovita komisija, ili ako Mešovita komisija ne postigne saglasnost u roku od 60 dana po predmetu koji joj je upućen, odnosna Strana ugovornica može doneti odgovarajuće mere radi rešavanja teškoća proizašlih iz sporne prakse.
5. O zaštitnim merama odmah se izveštava druga Strana ugovornica. Obim i trajanje mera ograničavaju se na najnužnije radi poboljšanja stanja koje je dovelo do njihove primene kako se ne bi uvećala šteta prouzrokovana spornom praksom ili teškoćom. Prednost imaju mere koje najmanje remete sprovođenje ovog sporazuma.
6. Preduzete zaštitne mere biće predmet poremećenih konsultacija radi njihovog što bržeg ublažavanja ili ukidanja kad stanje više ne bude opravdavalo njihovo postojanje.
7. Ako je zbog izuzetnih okolnosti koje zahtevaju hitno delovanje nemoguće prethodno proučiti predmet, odnosna Strana ugovornica može u slučajevima iz čl. 24, 25 i 26 ovog sporazuma odmah primeniti privremene mere nužne za poboljšanje stanja. O preduzetim merama obavestiće drugu stranu bez odlaganja, kako bi se konsultacije između Strana ugovornica što pre obavile u okviru Mešovite komisije.
Platnobilansne teškoće
1. Strane ugovornice nastojaće izbeći uvođenje mera ograničenja, uključujući mere koje se odnose na uvoz zbog teškoća u vezi s platnim bilansom.
2. Ako jedna od Strana ugovornica ima ozbiljnih teškoća s platnim bilansom ili joj to neposredno preti, ista može, saglasno odgovarajućim odredbama GATT-a 1994. i STO, uvesti mere ograničenja, uključujući mere koje se odnose na uvoz i koje će biti ograničenog trajanja i neće prelaziti ono što je potrebno za poboljšanje stanja platnog bilansa. Te mere postepeno će se ublažavati sa poboljšanjem stanja platnog bilansa i ukinuće se kad stanje više ne bude opravdavalo njihovo postojanje. Odnosna Strana ugovornica odmah će o njihovom uvođenju i, gde je to moguće o vremenskom rasporedu njihovog postepenog ukidanja obavestiti drugu Stranu ugovornicu.
Razvojna klauzula
1. Ako jedna Strana ugovornica smatra da bi u interesu privreda Strana ugovornica bilo korisno razviti i produbiti odnose uspostavljene ovim sporazumom njihovim proširenjem na oblasti saradnje koje nisu obuhvaćene ovim sporazumom, uputiće drugoj Strani ugovornici obrazložen zahtev. Strane ugovornice mogu dati nalog Mešovitoj komisiji da ispita takav zahtev i, tamo gde je to opravdano, da da svoje preporuke, naročito radi započinjanja pregovora.
2. Sporazumi koji proizađu iz postupka pomenutog u stavu 1 ovog člana podležu ratifikaciji ili potvrđivanju Strana ugovornica u skladu sa njihovim unutrašnjim zakonodavstvom.
Glava IV
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Mešovita komisija
1. Osniva se Mešovita komisija sastavljena od predstavnika Strana ugovornica.
2. Mešovita komisija nadgleda i prati sprovođenje ovog sporazuma.
3. U cilju pravilnog sprovođenja sporazuma, Strane ugovornice razmenjivaće informacije i na zahtev bilo koje od Strana ugovornica, obavljaće konsultacije u okviru Mešovite komisije, Mešovita komisija stalno će razmatrati mogućnost daljeg otklanjanja prepreka u trgovini između Strana ugovornica.
4. Mešovita komisija može donositi odluke u slučajevima predviđenim ovim sporazumom. U drugim slučajevima Mešovita komisija može davati preporuke.
5. Odluke Mešovite komisije biće predmet odobravanja Strana ugovornica u skladu sa njihovim unutrašnjim zakonodavstvom.
Rad Mešovite komisije
1. Radi pravilnog sprovođenja ovog sporazuma Mešovita komisija će se sastajati kad god je to potrebno, a najmanje jednom godišnje. Svaka od Strana ugovornica može zahtevati održavanje sastanka.
2. Mešovita komisija će postupati na osnovu konsenzusa.
3. Ako predstavnik neke od Strana ugovornica u Mešovitoj komisiji prihvati odluku uz rezervu ispunjenja unutrašnjih zakonskih uslova, ta odluka stupa na snagu, ako ne sadrži neki kasniji datum, na dan prijema pismenog obaveštenja o ispunjenju takvih uslova.
4. Za potrebe ovog sporazuma, Mešovita komisija donosi svoj poslovnik o radu, koji će između ostalog, sadržati odredbe o sazivanju sastanka i određivanju predsedavajućeg i trajanju njegovog mandata.
5. Mešovita komisija može doneti odluku o osnivanju potkomisija i radnih grupa ako smatra da su joj potrebne.
Usluge i ulaganje
1. Strane ugovornice uvažavaju sve veći značaj pojedinih oblasti, kao što su usluge i ulaganja. Ulažući napor u postepen razvoj i širenje međusobne saradnje, posebno u kontekstu evropskih integracija, Strane ugovornice sarađivaće u cilju postizanja postepene liberalizacije i uzajamnog otvaranja tržišta za ulaganje i trgovinu uslugama, uzimajući u obzir relevantne odredbe Opšteg sporazuma o trgovini i uslugama.
2. Strane ugovornice će u okviru Mešovite komisije razmatrati mogućnosti proširenja trgovinskih odnosa u oblasti direktnih stranih ulaganja i trgovine uslugama.
Carinske unije, zone slobodne trgovine i pogranična trgovina
Ovaj sporazum ne sprečava postojanje ili uspostavljanje carinskih unija, zona slobodne trgovine ili sporazuma o pograničnoj trgovini u meri u kojoj ne utiču negativno na trgovinski režim između Strana ugovornica, posebno Pravila o poreklu robe predviđena ovim sporazumom.
Aneksi i protokoli
1. Aneksi i protokoli uz ovaj sporazum čine njegov sastavni deo.
2. Mešovita komisija može odlučiti o izmenama i dopunama aneksa i protokola ovog sporazuma u skladu sa odredbama stava 2 člana 32 ovog sporazuma.
Izmene i dopune
Izmene i dopune ovog sporazuma stupiće na snagu u skladu sa postupkom iz člana 37 ovog sporazuma.
Stupanje na snagu
Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca od dana prijema poslednjeg pismenog obaveštenja, kojim Strane ugovornice obaveštavaju jedna drugu diplomatskim putem da su ispunjeni svi unutrašnji zakonski uslovi za njegovo stupanje na snagu.
Primena
Ovaj sporazum će se primenjivati od 1. jula 2002. godine.
Rok važenja i otkazivanje
1. Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme.
2. Svaka od Strana ugovornica može otkazati ovaj sporazum pismenim obaveštenjem diplomatskim putem drugoj Strani ugovornici. U tom slučaju ovaj sporazum će biti otkazan prvog dana sedmog meseca nakon dana u kome je druga Strana ugovornica primila obaveštenje.
3. U slučaju da bilo koja od Strana ugovornica postane član Evropske unije, ta će se Strana ugovornica povući iz ovog sporazuma najkasnije dan pre nego što postane član.
U potvrdu čega dole potpisani, propisano ovlašćeni, opunomoćenici potpisali su ovaj sporazum.
Sačinjeno u Budimpešti, dana 08. marta 2002. godine u dva originalna primerka na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku, pri čemu su sva tri teksta jednako verodostojna. U slučaju različitog tumačenja, merodavan je tekst na engleskom jeziku.
|
Za Saveznu Republiku |
Za Republiku Mađarsku |
ZAPISNIK O SAGLASNOSTI
1. Savezna Republika Jugoslavija će od datuma stupanja na snagu ovog sporazuma uvoditi sve neophodne mere u svom zakonodavstvu u oblasti carina radi pravilne primene Protokola 2 ovog sporazuma.
2. Savezna Republika Jugoslavija će od datuma stupanja na snagu ovog sporazuma usvojiti poslednje i pratiti buduće izmene Svetske carinske organizacije u vezi sa Harmonizovanim sistemom naziva i šifarskih oznaka robe (HS).
3. Do momenta učlanjivanja Savezne Republike Jugoslavije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) Strane ugovornice će primenjivati pravila i principe navedene u Aneksu 1.A Sporazuma o osnivanju STO.
4. U skladu sa članom 38 ovog sporazuma pod izrazom datum stupanja na snagu koji se spominje u članovima 3, 4, 6, 7, 8 kao i u Protokolima 1 i 2 ovog sporazuma, podrazumeva se datum primene.
5. U skladu sa članom 39 ovog sporazuma, u slučaju kada jedna od Strana ugovornica postaje članica Evropske unije i time se povlači iz ovog sporazuma, druga Strana ugovornica će se odreći svih prava na kompenzacije prema tako uvećanoj Evropskoj uniji zbog promene uslova trgovine.
6. Odredbe člana 29 Protokola 2 ovog sporazuma će biti primenjive od datuma primene ovog sporazuma u sledećim iznosima izraženim u EURO.
|
Nacionalne valute |
Izjava na fakturi |
Putnički prtljag |
Mali paketi |
|
Mađarska forinta HUF |
1.550.000 |
310.000 |
129.400 |
|
Jugoslovenski dinar YUD |
360.000 |
72.000 |
30.000 |
ANEKS I
LISTA PROIZVODA U SKLADU SA ČLANOVIMA 2 I 9
|
Tarifna oznaka |
Naziv |
|
2905 43 |
Manitol |
|
3302 10 29 |
Mešavine mirisnih materija i mešavine |
|
3501 10 3501 90 90 |
- Kazein: |
|
3502 |
Albumini (uključujući koncentrate dve ili više belančevina
iz surutke, koji sadrže po masi više od 80% belančevina iz surutke, računato
na suvu materiju), albuminati i drugi derivati albumina |
|
3505 10 |
- Dekstrini i ostali modifikovani skrobovi |
|
3809 |
Sredstva za doradu, nosači boja za ubrzanje bojenja ili
fiksiranje materija za bojenje i ostali proizvodi i preparati (npr. sredstva
za apreturu i nagrizanje) koji se upotrebljavaju u industriji tekstila,
hartije, kože i sličnim industrijama, na drugom mestu nepomenuti niti
obuhvaćeni: |
|
3824 60 |
- Sorbitol osim pod tar. oznakom 2905.44 |
|
4501 |
Pluta prirodna, sirova ili prosto pripremljena; otpaci
od plute; pluta drobljena, lomljena, granulisana ili mlevena; |
|
5201 00 |
Pamuk, nekardiran i nečešljan |
|
5301 |
Lan, sirov ili prerađivan ali nepreden; kučina i otpaci od lana (uključujući i otpatke prediva i raščupane tekstilne materijale) |
|
5302 |
Konoplja (Cannabis sativa), sirova ili prerađivana ali nepredena količina i otpaci od konoplje (uključujući i otpatke prediva i raščupane tekstilne materijale) |
ANEKS II
LISTA PROIZVODA IZ ČLANA 4 PARAGRAF 3
Izvoz iz Jugoslavije u Mađarsku
2516 90
2710 19 71
2710 19 75
2710 19 81
2710 19 83
2710 19 85
2710 19 87
2710 19 91
2710 19 93
2710 19 99
2710 91
2710 99
2912 11
2916 19
2916 20
2916 39
2917 11
2917 12
2917 13
2917 14
2917 20
2917 31
2917 32
2917 33
2917 34
2917 35
2917 36
2917 37
2939
3002 10 10 01
3002 10 91 01
3002 10 95 00
3002 90
3006 10
3006 20
3006 30
3006 40
3006 50
3006 60 11 99
3006 60 19 99
3006 60 90 99
3102
3103
3105
3601
3602
3603
3604 10
3604 90 00 01
3604 90 00 99
3606
3804
3808
3823
3916 10
3917 21
3917 22
3917 31
3918
4008 11
4009
4010
4011
4012
4016 99 52 00
4016 99 58 00
4016 99 82 01
4016 99 88 01
4408 39
4408 90
4418
4419
4805 24
4805 25
4805 30
4805 40
4805 91 10 01
4805 91 10 99
4805 91 91 00
4805 91 99 00
4805 92 10 01
4805 92 10 99
4805 92 91 00
4805 92 99 00
4805 93 10 02
4805 93 10 99
4805 93 91 00
4805 93 99 00
4820
6104
6106
6107
6108
6110
6206
6211
6302
630210
630221
630222
630229
630231
630232
630239
630240
630251
630252
630253
630259
630260
630291
630292
630293
630299
6306
6310
6401
6402
6403
6404
6405
7003 12
7003 20
7005
7007
7013
7208
7209
7210
7211
7212
7213
7214
7215
7216
7217
7228
7306
7312
7314
7317
7322
8482 10
8482 20
8482 30
8482 50
8482 80
8483 20
8483 30
8483 40
8483 50
8483 60
8483 90
8511
8517 11
8525
8528 12
8528 13
8528 21
8528 22
8528 30
8529
8534
8544
8702
8703
8704 22 91 01
8704 22 91 99
8704 22 99 01
8704 22 99 99
8704 23
8704 32
8704 90
8706
8707
8708 10
8708 31
8708 39
8712
9004 90
9018 41
9018 49
9018 90
9302
9303
9304
9305
9306
ANEKS III
LISTA PROIZVODA IZ ČLANA 4 PARAGRAF 3
Izvoz iz Mađarske u Jugoslaviju
2915 21 00 00
2915 22 00 00
2915 23 00 00
3208 10 00 00
3208 20 00 00
3208 90 00 90
3209 10 00 00
3209 90 00 00
3401 11 00 00
3401 19 00 00
3401 20 00 00
3402 20 10 00
3402 20 90 00
3402 90 10 00
3402 90 90 00
3808 10 00 20
3808 10 00 90
3808 20 00 11
3808 20 00 12
3808 20 00 19
3808 20 00 21
3808 20 00 22
3808 20 00 29
3808 20 00 90
3808 30 10 11
3808 30 10 21
3808 30 10 29
3808 30 10 90
3808 30 30 00
3808 30 90 00
3808 40 00 20
3808 40 00 30
3808 40 00 90
3808 90 00 10
3808 90 00 20
3813 00 00 10
3813 00 00 90
3901 10 90 00
3901 20 00 90
3902 10 00 90
7005 10 00 00
7005 21 00 00
7005 29 00 00
7005 30 00 00
7210 70 39 10
7210 70 39 90
7210 70 90 00
7212 40 10 00
7212 40 91 00
7212 40 93 00
7212 40 95 00
7212 40 98 10
7212 40 98 90
7212 50 51 10
7212 50 51 20
7212 50 51 90
7212 50 58 00
7315 11 10 00
7315 11 90 00
8424 81 10 00
8424 81 91 00
8424 81 99 00
8429 51 90 10
8429 52 00 00
8457 10 00 00
8457 20 00 00
8457 30 00 00
8459 21 91 00
8459 21 99 00
8459 29 10 00
8459 29 91 00
8459 29 99 00
8459 31 00 00
8459 39 00 00
8459 40 10 00
8459 40 90 00
8459 51 00 00
8459 59 00 00
8459 61 10 00
8459 61 91 00
8459 61 99 00
8459 69 10 00
8459 69 91 00
8459 69 99 00
8459 70 00 00
8461 10 00 00
8461 20 00 00
8461 30 00 00
8461 40 00 10
8461 40 00 90
8461 50 11 00
8461 50 19 00
8461 50 90 00
8461 90 00 00
8462 10 00 10
8462 10 00 90
8462 21 10 00
8462 21 90 00
8462 29 00 10
8462 29 00 90
8462 31 10 00
8462 31 90 00
8462 39 00 10
8462 39 00 90
8462 41 10 00
8462 41 90 00
8462 49 10 00
8462 49 90 00
8462 91 00 10
8462 91 00 20
8462 91 00 30
8462 91 00 90
8462 99 00 10
8462 99 00 20
8462 99 00 30
8462 99 00 90
8463 10 10 00
8463 10 90 00
8463 20 00 00
8463 30 00 00
8463 90 10 00
8463 90 90 00
8465 10 10 00
8465 10 90 00
8465 91 00 00
8465 92 00 00
8465 93 00 00
8465 94 00 00
8465 95 00 00
8465 96 00 00
8465 99 10 00
8465 99 90 00
8701 10 00 10
8701 10 00 90
8701 20 10 11
8701 20 10 12
8701 20 10 91
8701 20 10 99
8701 20 90 00
8701 30 00 10
8701 30 00 90
8701 90 11 00
8701 90 15 00
8701 90 21 00
8701 90 25 00
8701 90 31 00
8701 90 35 00
8701 90 39 10
8701 90 39 90
8701 90 50 00
8703 21 00 11
8703 21 00 21
8703 21 00 22
8703 21 00 29
8703 21 00 90
8703 22 00 11
8703 22 00 21
8703 22 00 22
8703 22 00 29
8703 22 00 90
8703 23 00 11
8703 23 00 21
8703 23 00 22
8703 23 00 29
8703 23 00 90
8706 00 00 10
8706 00 00 20
8706 00 00 30
8706 00 00 90
8707 10
8709 11 00 00
8709 19 00 00
8709 90 00 00
ANEKS IV
LISTA PROIZVODA IZ ČLANA 4 PARAGRAF 4
Izvoz iz Mađarske u Jugoslaviju
2523
3102 10 10 00
3102 10 90 00
3102 30 00 90
3102 80 00 00
3102 90 00 00
3103
3105
4012
4013 10 10 00
4013 10 90 20
4013 10 90 99
4013 20 00 00
4013 90 10 00
4013 90 90 10
4013 90 90 30
6806
6907
6908
6910 10 00 00
6910 90 00 00
7010
7019
7208
7209
7211
7309
7310
8413
8414
8432 21
8433
8436 21 00 00
8436 29 00 00
8458
8460
8481
8528
8539 00
8540
8702
8704
8705 10 00 00
8705 30 00 00
8705 40 00 00
8712 00 00 10
8712 00 00 90
8716
9028
ANEKS V
LISTA PROIZVODA IZ ČLANA 7
Količina ograničenja uvoza u Saveznu Republiku Jugoslaviju i mere jednakog dejstva za proizvode iz dole navedene liste, a poreklom su iz Republike Mađarske progresivno će se ukidati do 31. decembra 2005.
7208 10 00 90
7208 25 00 00
7208 26 00 00
7208 27 00 00
7208 36 00 00
7208 37 90 00
7208 38 90 00
7208 39 90 00
7208 40 10 00
7208 51 99 00
7208 52 99 00
7208 53 90 00
7208 54 10 00
7208 54 90 00
7209 16 90 90
7209 17 90 99
7209 18 91 90
7209 18 99 90
7209 26 90 00
7209 27 90 90
7209 28 90 00
7209 90 10 90
7209 90 90 00
7211 14 10 00
7211 14 90 00
7211 19 20 00
7211 19 90 00
7211 23 10 00
7211 23 51 00
7211 23 99 00
7211 29 20 00
7211 29 50 00
7211 90 11 00
7211 90 19 00
7211 90 90 90
ANEKS VI
LISTA PROIZVODA IZ ČLANA 8
Količina ograničenja izvoza u Republiku Mađarsku i mere jednakog dejstva za proizvode iz dole navedene liste, a poreklom su iz Savezne Republike Jugoslavije progresivno će se ukidati do 31. decembra 2005.
4101 10 10 00
4101 10 90 00
4101 21 00 00
4101 22 00 00
4101 29 00 00
4101 30 10 00
4101 30 90 00
4101 40 00 00
ANEKS VII
(na koji se poziva stav 1 člana 23)
O INTELEKTUALNOJ SVOJINI
1. Stav 1 člana 23 tiče se sledećih multilateralnih konvencija:
- STO Ugovor o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine od 15. aprila 1994. godine (TRIPS Ugovor);
- Međunarodna konvencija o zaštiti umetnika izvođača, proizvođača fonograma i ustanova za radio difuziju od 26. oktobra 1961 (Rimska konvencija);
- Ničanski ugovor o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova (Ženeva 1977. izmenjen 1979);
- Protokol uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (Madrid, 1989);
- Budimpeštanski sporazum o međunarodnom deponovanju mikroorganizama radi postupka patentiranja (Budimpešta, 1977);
- Međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti (UPOV, Akt iz Ženeve 1991).
Mešovita komisija može odlučiti da će se stav 1 člana 23 primenjivati i na druge multilateralne konvencije.
2. Strane potvrđuju značaj koji one pridaju obavezama koje proističu iz sledećih multilateralnih konvencija:
- Bernska konvencija o zaštiti literarnih i umetničkih dela od 9. septembra 1971 (Pariski akt, 1971);
- Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine (Stokholmski akt, 1967, izmenjen 1979);
- Ugovor o saradnji u oblasti patenata (Vašington 1970, izmenjen 1979. i modifikovan u 1984).
PROTOKOL 1
(iz člana 10)
RAZMENA POLJOPRIVREDNIH KONCESIJA IZMEĐU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE MAĐARSKE
1. Carine na uvoz koje će primenjivati Savezna Republika Jugoslavija na proizvode poreklom iz Republike Mađarske i carine na uvoz koje će primenjivati Republika Mađarska na proizvode poreklom iz Savezne Republike Jugoslavije, navedene u Aneksu A ovog protokola biće ukinute danom stupanja na snagu ovog sporazuma.
2. Carinske stope na uvoz koje će primenjivati Savezna Republika Jugoslavija na proizvode poreklom iz Republike Mađarske i carinske stope na uvoz koje će primenjivati Republika Mađarska na proizvode poreklom iz Savezne Republike Jugoslavije navedene u Aneksu B ovog protokola će biti smanjene do nivoa iskazanog u ovom aneksu danom stupanja na snagu ovog sporazuma u okviru kvota utvrđenih ovim aneksom ili bez ograničenja.
3. Carinske stope dogovorene u okviru ovog protokola predstavljaju maksimalni nivo carinskih stopa koje će se primenjivati, uključujući bilo kakve takse koje imaju isti efekat.
4. Dogovoreno je da nikakve izvozne subvencije neće biti obezbeđene za isporuke realizovane po nultoj carinskoj stopi prema uslovima utvrđenim ovim protokolom (sa ili bez kvota).
5. Na zahtev bilo koje Strane ugovornice, Strane ugovornice bi trebalo da u okviru Mešovite komisije razmotre mogućnosti davanja daljih međusobnih koncesija.
6. Za proizvode navedene u Aneksu B ovog protokola, koji su predmet uvoznih dozvola, uvozne dozvole će biti izdavane automatski do količina utvrđenih u ovom protokolu u skladu sa važećim propisima svake Strane ugovornice.
ANEKS A PROTOKOLA 1
|
Uvoz iz Jugoslavije u Mađarsku |
|
Uvoz iz Mađarske u Jugoslaviju |
|
0101 11 10 |
0101 11 00 |
|
|
0101 19 11 |
0101 19 10 |
|
|
0101 20 10 |
0101 20 10 |
|
|
0102 10 10 |
0102 10 10 |
|
|
0102 10 30 |
0102 10 30 |
|
|
0102 10 90 |
0102 10 90 |
|
|
0103 10 00 |
0103 10 00 |
|
|
0103 91 90 |
0103 91 90 |
|
|
0103 92 90 |
0103 92 90 |
|
|
0104 10 10 |
0104 10 10 |
|
|
0104 20 10 |
0104 20 10 |
|
|
0105 |
0105 |
|
|
0106 19 10 01 |
0106 00 10 |
|
|
0106 39 10 |
0106 00 20 |
|
|
0106 90 00 |
0106 00 90 |
|
|
0204 |
0204 |
|
|
0205 |
0205 |
|
|
0208 |
0208 |
|
|
03 |
03 |
|
|
0407 00 11 01 |
0407 00 11 |
|
|
0501 |
0501 |
|
|
0502 |
0502 |
|
|
0503 |
0503 |
|
|
0504 |
0504 |
|
|
0506 |
0506 |
|
|
0507 |
0507 |
|
|
0508 |
0508 |
|
|
0509 |
0509 |
|
|
0510 |
0510 |
|
|
0511 |
0511 |
|
|
0601 |
0601 |
|
|
0602 |
0602 |
|
|
0604 |
0604 |
|
|
0701 10 |
0701 10 |
|
|
0709 10 |
0709 10 |
|
|
0709 20 |
0709 20 |
|
|
0709 51 |
0709 51 |
|
|
0709 70 |
0709 70 |
|
|
0713 10 10 |
0713 10 10 |
|
|
0713 10 90 |
0713 10 90 |
|
|
0713 20 00 |
0713 20 00 |
|
|
0713 31 00 |
0713 31 00 |
|
|
|
0713 32 10 |
|
|
0713 33 10 |
0713 33 10 |
|
|
|
0713 39 10 |
|
|
0713 40 00 |
0713 40 00 |
|
|
0713 50 |
0713 50 |
|
|
0713 90 |
0713 90 00 |
|
|
0714 |
0714 |
|
|
0801 |
0801 |
|
|
0802 |
0802 11 00 |
|
|
|
0802 12 00 |
|
|
|
0802 21 00 |
|
|
|
0802 22 00 |
|
|
|
0802 40 00 |
|
|
|
0802 50 00 |
|
|
|
0802 90 00 |
|
|
0803 |
0803 |
|
|
0804 |
0804 |
|
|
0805 |
0805 |
|
|
0806 20 |
0806 20 00 |
|
|
0807 20 |
0807 20 00 |
|
|
0808 20 90 |
0808 20 00 |
|
|
0810 40 |
0810 40 |
|
|
0810 50 |
0810 50 00 |
|
|
0810 90 |
0810 90 00 |
|
|
0811 90 70 |
0811 90 |
|
|
0811 90 85 |
|
|
|
0812 90 30 |
0812 90 30 |
|
|
0812 90 50 |
0812 90 50 |
|
|
0812 90 70 |
0812 90 70 |
|
|
0813 |
0813 |
|
|
0814 |
0814 |
|
|
0901 11 00 |
0901 11 00 |
|
|
0902 40 00 |
0902 40 00 |
|
|
0903 |
0903 |
|
|
0904 11 00 |
0904 11 00 |
|
|
0904 12 00 |
0904 12 00 |
|
|
0905 |
0905 |
|
|
0906 |
0906 |
|
|
0907 |
0907 |
|
|
0908 |
0908 |
|
|
0909 |
0909 |
|
|
0910 |
0910 |
|
|
1006 10 10 |
1006 10 |
|
|
1106 |
1106 |
|
|
1202 |
1202 |
|
|
|
1203 |
|
|
|
1204 |
|
|
1207 |
1207 |
|
|
1208 |
|
|
|
|
1209 |
|
|
1210 |
|
|
|
1211 |
1211 |
|
|
1212 |
1212 |
|
|
1213 |
1213 |
|
|
1214 |
|
1214 |
|
1301 |
|
1301 |
|
1302 |
|
1302 |
|
1401 |
|
1401 |
|
1402 |
|
1402 |
|
1403 |
|
1403 |
|
1404 |
|
1404 |
|
1502 |
|
1502 |
|
1503 |
|
1503 |
|
1508 |
|
1508 |
|
1509 |
|
1509 |
|
1510 |
|
1510 |
|
1511 |
|
1511 |
|
1513 |
|
1513 |
|
1515 11 00 |
|
1515 11 00 |
|
1518 |
|
1518 |
|
1602 31 |
|
1602 31 |
|
1603 |
|
|
|
1605 |
|
1605 |
|
1801 |
|
1801 |
|
1802 |
|
1802 |
|
2001 90 10 |
|
2001 90 10 |
|
2005 70 |
|
2005 70 |
|
2006 00 10 |
|
2006 |
|
2008 19 |
|
2008 19 |
|
2302 50 |
|
2302 50 |
|
2308 00 40 00 |
|
2308 10 |
|
2309 10 |
|
2309 10 |
ANEKS B PROTOKOLA 1
|
Uvoz iz Jugoslavije u Mađarsku |
Uvoz iz Mađarske u Jugoslaviju |
||||
|
Mađarska CN oznaka: |
Preferencijalna c. stopa % |
Kvota |
Jugoslovenska HS oznaka |
Preferencijalna c. stopa % |
Kvota |
|
|
|
|
0105 11 00 90 |
18 |
|
|
0203 |
27 |
500 tona |
0203 |
27 |
500 tona |
|
0207 |
27 |
600 tona |
0207 |
27 |
600 tona |
|
0209 |
27 |
|
0209 |
27 |
|
|
0210 |
27 |
|
0210 |
27 |
|
|
0301.930000 |
13 |
|
0301.930090 |
13 |
|
|
0305 |
0 |
100 hilj. USD |
0305 |
0 |
10 hilj. USD |
|
0401 |
20 |
|
0401 |
20 |
|
|
0403 |
20 |
|
0403 |
20 |
|
|
0404 |
20 |
|
0404 |
20 |
|
|
0406 |
30 |
1200 tona |
0406 |
30 |
1200 tona |
|
0701.90 |
27 |
|
0701.90 |
27 |
|
|
0703 |
18 |
300 tona |
0703 |
18 |
300 tona |
|
0710 |
18 |
|
0710 |
18 |
|
|
0807.11 |
18 |
600 tona |
0807.11 |
18 |
600 tona |
|
0809 |
18 |
500 tona |
0809 |
18 |
500 tona |
|
0810.20 |
18 |
|
0810.20 |
18 |
|
|
0811 |
18 |
|
0811 |
18 |
|
|
1001.100001 1001.901000 1001.909900
1002
1003.001000 1004 |
18 18 27
18
18 18 |
3000 tona 40 hilj. tona
|
1001.100010 1001.900010
1002
1003.001000 |
18
18
18 |
3000 tona 40 hilj. tona
|
|
1101 1102.10 1103 1104 1105 1107 1108 |
27 27 18 18 18 18 18 |
20 hilj. tona
|
1101 1102.10 1103 1104 1105 1107 1108 |
27 27 18 18 18 18 18 |
20 hilj. tona
|
|
1507.1090 1597.9090 1512.11 1514 1517 |
23 |
|
1507.1090 1512.11 1514 1517 |
23 23 13 27 |
|
|
1601 |
27 |
2500 tona |
1601 |
27 |
2500 tona |
|
1602.20 |
27 |
|
1602.20 |
27 |
|
|
1602.32 |
27 |
|
1602.32 |
27 |
|
|
1604 |
0 |
250 hilj. USD |
1604 |
0 |
250 hilj. USD |
|
1704 |
27 |
|
1704 |
27 |
|
|
1806.10 1806.20 |
18 18 |
|
1806.10 1806.20 |
18 18 |
|
|
1905 |
27 |
|
1905 |
27 |
|
|
2003 |
27 |
|
2003 |
27 |
|
|
2004.10 |
27 |
|
2004.10 |
27 |
|
|
2005.20 |
27 |
|
2005.20 |
27 |
|
|
2007 |
27 |
|
2007 |
27 |
|
|
2009 |
27 |
|
2009 |
27 |
|
|
2101 |
18 |
|
2101 |
18 |
|
|
2102.10 |
15 |
|
2102.10 2102.30 |
15 15 |
|
|
2103.10 |
17 |
|
2103.10 |
17 |
|
|
Uvoz iz Jugoslavije u Mađarsku |
Uvoz iz Mađarske u Jugoslaviju |
||||
|
Mađarska CN oznaka: |
Preferencijalna c. stopa % |
Kvota |
Jugoslovenska HS oznaka: |
Preferencijalna c. stopa % |
Kvota |
|
2104 |
27 |
|
2104 |
27 |
|
|
2105 |
10 |
400 tona |
2105 |
10 |
400 tona |
|
2106.909899 |
15 |
200 tona |
2106.900090 |
15 |
200 tona |
|
2202 |
27 |
|
2202 |
27 |
|
|
2203 |
27 |
|
2203 |
27 |
|
|
2204 |
27 |
|
2204 |
27 |
|
|
2309.90 |
5 |
2000 tona |
2309 900019 |
5 |
2000 tona |
PROTOKOL 2
O DEFINICIJI POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM" I METODAMA ADMINISTRATIVNE
SARADNJE
SADRŽAJ
Glava I OPŠTE ODREDBE
- član 1 Definicije
Glava II DEFINICIJA POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM"
- član 2 Opšti uslovi
- član 3 Bilateralna kumulacija porekla
- član 4 Potpuno dobijeni proizvodi
- član 5 Dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi
- član 6 Nedovoljni postupci obrade ili prerade
- član 7 Kvalifikacijska jedinica
- član 8 Pribor, rezervni delovi i alati
- član 9 Setovi
- član 10 Neutralni elementi
Glava III TERITORIJALNI USLOVI
- član 11 Načelo teritorijalnosti
- član 12 Direktni transport
- član 13 Izložbe
Glava IV DOKAZ O POREKLU
- član 14 Opšti uslovi
- član 15 Postupak izdavanja uverenja o poreklu robe EUR. 1
- član 16 Naknadno izdavanje uverenja o poreklu robe EUR. 1
- član 17 Izdavanje duplikata uverenja o poreklu robe EUR. 1
- član 18 Izdavanje uverenja o poreklu robe EUR. 1 na osnovu prethodno izdatog ili popunjenog dokaza o poreklu
- član 19 Odvojeno knjigovodstveno iskazivanje
- član 20 Uslovi za popunjavanje izjave na fakturi
- član 21 Ovlašćeni izvoznik
- član 22 Važnost dokaza o poreklu
- član 23 Podnošenje dokaza o poreklu
- član 24 Sukcesivni uvoz
- član 25 Izuzeća od dokazivanja porekla
- član 26 Prateća dokumenta
- član 27 Čuvanje dokaza o poreklu i prateće dokumentacije
- član 28 Neslaganja i formalne greške
- član 29 Iznosi izraženi u evrima
Glava V METODI ADMINISTRATIVNE SARADNJE
- član 30 Uzajamna pomoć
- član 31 Provera dokaza o poreklu
- član 32 Rešavanje sporova
- član 33 Kazne
- član 34 Slobodne zone
Glava VI ZAVRŠNE ODREDBE
- član 35 Izmena Protokola
- član 36 Potkomisija za carinske poslove i pitanja porekla
- član 37 Aneksi
- član 38 Primena Protokola
- član 39 Roba u provozu ili skladištu
LISTA ANEKSA
ANEKS I: Uvodne napomene uz Listu uz Aneks II
ANEKS II: Lista obrade ili prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi prerađeni proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom
ANEKS III: Uverenje o poreklu robe EUR. 1 i zahtev za izdavanje uverenja o poreklu robe EUR. 1
ANEKS IV: Izjava na fakturi
Zajednička Izjava
Zajednička izjava u vezi sa revizijom promena Pravila o poreklu kao rezultat Promena Harmonizovanog Sistema.
Glava I
OPŠTE ODREDBE
Član 1
Definicije
Za potrebe ovog protokola:
(a) "izrada" znači bilo koju vrstu obrade ili prerade, uključujući sklapanje ili posebne postupke;
(b) "materijal" znači bilo koji sastojak, sirovinu, komponentu ili deo itd. koji se koriste u izradi proizvoda;
(v) "proizvod" znači proizvod koji se izrađuje, čak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u nekom drugom postupku izrade;
(g) "roba" znači i materijale i proizvode;
(d) "carinska vrednost" znači vrednost utvrđenu u skladu sa Sporazumom o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini GATT (WTO Sporazum o carinskoj vrednosti) iz 1994;
(đ) "cena franko fabrika" znači cenu plaćanja za proizvod proizvođaču u Strani ugovornici u čijem je preduzeću obavljena zadnja obrada ili prerada, pod uslovom da ta cena uključuje vrednost svih upotrebljenih materijala, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda;
(e) "vrednost materijala" znači carinsku vrednost u vreme uvoza upotrebljenih materijala bez porekla ili, ako ona nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi a koja se za te materijale plaća u toj Strani ugovornici;
(ž) "vrednost materijala s poreklom" znači vrednost materijala iz podstava (e) primenjenu mutatis mutandis;
(z) "dodatna vrednost" podrazumeva cenu proizvoda na paritetu franko fabrika, umanjenu za carinsku vrednost svakog uključenog materijala bez porekla ili, ako carinska vrednost nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi, a koja se za te materijale plaća u toj Strani ugovornici;
(i) "glave" i "tarifni brojevi" znače glave i tarifne brojeve (četvorocifreni brojevi) korišćene u nomenklaturi koja čini Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka roba (u daljem tekstu "Harmonizovani sistem" ili "HS");
(j) "razvrstan" se odnosi na klasifikaciju proizvoda ili materijala pod određenim tarifnim brojem;
(k) "pošiljka" znači proizvode koje jedan izvoznik istovremeno šalje jednom primaocu ili proizvode obuhvaćene jednim prevoznim dokumentom koji pokriva njihovu dopremu od izvoznika do primaoca ili, u pomanjkanju takvog dokumenta, proizvode obuhvaćene jednom fakturom;
(l) "područje" uključuje teritorijalne vode;
(m) "evro" predstavlja jedinstvenu valutu za područje Evropske monetarne unije.
Glava II
DEFINICIJA POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM"
Član 2
Opšti uslovi
Za potrebe ovog sporazuma sledeći proizvodi će se smatrati proizvodima sa poreklom iz jedne od Strana ugovornica:
(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u toj Strani ugovornica u smislu člana 4 ovog protokola;
(b) proizvodi dobijeni u toj Strani ugovornici koji uključuju materijale koji nisu u potpunosti tamo dobijeni, pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu ili preradu u toj Strani ugovornici u smislu člana 5 ovog protokola.
Član 3
Bilateralna kumulacija porekla
Materijali sa poreklom iz Strane ugovornice uvoznice će se smatrati materijalima sa poreklom iz Strane ugovornice izvoznice kad su ugrađeni u tamo dobijeni proizvod. Nije potrebno da takvi materijali prođu dovoljnu obradu ili preradu, pod uslovom da su bili predmet obrade ili prerade koja premašuje one obrade ili prerade navedene u članu 6 stav 1 ovog protokola.
Član 4
Potpuno dobijeni proizvodi
1. Potpuno dobijenim proizvodima u jednoj od Strana ugovornica smatraju se:
(a) mineralni proizvodi izvađeni iz zemlje ili morskog dna;
(b) tamo ubrani ili požnjeveni biljni proizvodi;
(v) tamo okoćene i uzgojene žive životinje;
(g) proizvodi dobijeni od tamo uzgojenih živih životinja;
(d) proizvodi tamo dobijeni lovom ili ribolovom;
(đ) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi koji su izvađeni iz mora van teritorijalnih voda Strane ugovornice, njenim plovilima;
(e) proizvodi izrađeni na njenim brodovima fabrikama isključivo od proizvoda iz stava (đ);
(ž) tamo prikupljani upotrebljavani predmeti, namenjeni samo za recikliranje sirovina, uključujući upotrebljavane automobilske gume koje se mogu koristiti samo za protektiranje ili kao otpad;
(z) otpad i otpadne tvari od proizvodnih aktivnosti u toj Strani ugovornici;
(i) proizvodi izvađeni s morskog dna ili podzemlja van teritorijalnih voda te Strane ugovornice, pod uslovom da ona ima isključiva prava na obradu tog dna ili podzemlja;
(j) roba tamo proizvedena isključivo od proizvoda navedenih u stavovima (a) do (i).
2. Pojmovi "njena plovila" i "njeni brodovi fabrike" u stavu 1 tačke (đ) i (e) primenjuju se samo na plovila i brodove fabrike:
(a) koji su registrovani ili se vode u Strani ugovornici;
(b) koji plove pod zastavom te Strane ugovornice;
(v) koji su najmanje 50% u vlasništvu državljana odnosne Strane ugovornice, ili firme sa sedištem u jednoj od Strana ugovornica, u kojoj direktor ili direktori, predsednik poslovodnog ili nadzornog odbora te većina članova tih odbora su državljani odnosne Strane ugovornice, te u kojima, dodatno, u slučaju partnerstva ili društava s ograničenom odgovornošću najmanje polovina kapitala pripada odnosnoj Strani ugovornici ili javnim telima ili državljanima te Strane ugovornice;
(g) na kojima su komandant i oficiri državljani odnosne Strane ugovornice; i
(d) na kojima su najmanje 75% posade državljani odnosne ugovorne strane.
Član 5
Dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi
1. Za potrebe člana 2 proizvodi koji nisu potpuno dobijeni smatraju se dovoljno obrađenim ili prerađenim kad su ispunjeni uslovi navedeni u Listi iz Aneksa II uz ovaj protokol.
Gore pomenuti uslovi označavaju za sve proizvode obuhvaćene ovim sporazumom obradu ili preradu koje se moraju obaviti na materijalima bez porekla koji se koriste u izradi, te se primenjuju u odnosu samo na takve materijale. Iz toga sledi da ako se proizvod koji je stekao poreklo ispunjenjem uslova navedenih u listi, koristi za izradu nekog drugog proizvoda, tada se na njega ne odnose uslovi primenljivi na proizvod u koji se on ugrađuje, te se ne uzimaju u obzir materijali bez porekla koji su eventualno korišćeni u njegovoj izradi.
2. Bez obzira na stav 1, materijali bez porekla koji se prema uslovima iz liste ne bi smeli koristiti u izradi određenog proizvoda, ipak se mogu koristiti, pod uslovom:
(a) da njihova ukupna vrednost ne prelazi 10% fabričke cene proizvoda;
(b) da se primenom ovog stava ne prekorači bilo koji od procenata navedenih u listi kao maksimalna vrednost materijala bez porekla.
Ovaj stav ne primenjuje se na proizvode obuhvaćene glavama 50 do 63 Harmonizovanog sistema.
3. Odredbe st. 1 i 2 ne primenjuju se u slučajevima navedenim u članu 6.
Član 6
Nedovoljni postupci obrade ili prerade
1. Uzimajući u obzir odredbe stava 2 ovog člana, smatra se da su sledeći postupci obrade ili prerade nedovoljni, da bi proizvod dobio status proizvoda s poreklom, bilo da su ili ne ispunjeni uslovi iz člana 5:
a) postupci za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme prevoza i skladištenja;
b) rastavljanje i sastavljanje pošiljki;
v) pranje, čišćenje; uklanjanje prašine, korozije, ulja, boje ili drugih tvari za prekrivanje;
g) peglanje ili presovanje tekstila;
d) jednostavni postupci bojenja i poliranja;
đ) ljuštenje, beljenje, delimično ili u celini, poliranje i glaziranje žita i pirinča;
e) postupci bojenja šećera ili oblikovanja šećernih kocki;
ž) lupljenje, uklanjanje koštica i guljenje voća, oraščića i povrća;
z) brušenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno rezanje;
i) sejanje, prebiranje, razvrstavanje, usklađivanje, gradiranje i sparivanje (uključujući i sastavljanje garniture proizvoda);
j) jednostavno pakovanje u tegle, konzerve, čuture, kesice, sanduke, učvršćivanje na kartone ili ploče, itd., kao i svi ostali postupci pakovanja;
k) dodavanje oznaka, nalepnica, natpisa i drugih sličnih znakova za razlikovanje proizvoda i njihove ambalaže;
l) jednostavno mešanje proizvoda, bili oni različiti ili ne;
lj) jednostavno sklapanja delova kako bi se proizveo celovit proizvod, ili rastavljanje proizvoda na delove;
m) kombinacija dvaju ili više postupaka, navedenih u podstavovima od a) do lj);
n) klanje životinja.
2. Kod utvrđivanja da li se prerade ili obrade, koje su obavljene na celokupnom proizvodu, ubrajaju u nedovoljne u smislu stava 1, zajednički se uzimaju u obzir svi postupci obavljeni na tom proizvodu u jednoj od Strana ugovornica.
Član 7
Kvalifikacijska jedinica
1. Kvalifikacijska jedinica za primenu odredbi ovog protokola konkretni je proizvod, koji se smatra osnovnom jedinicom, kada se roba razvrstava upotrebom nomenklature Harmonizovanog sistema.
Iz toga sledi da:
(a) kad se proizvod koji se sastoji od grupe ili delova predmeta, svrstava u jedan tarifni broj Harmonizovanog sistema, takva celina čini jednu kvalifikacijsku jedinicu;
(b) kad se pošiljka sastoji od niza istih proizvoda razvrstanih u isti tarifni broj Harmonizovanog sistema, svaki proizvod mora se uzimati pojedinačno prilikom primene odredbi ovog protokola.
2. Kada je u skladu sa Osnovnim pravilom 5 Harmonizovanog sistema, za potrebe razvrstavanja, ambalaža uključena zajedno s proizvodom, ona će biti uključena i za potrebe utvrđivanja porekla.
Član 8
Pribor, rezervni delovi i alati
Pribor, rezervni delovi i alati isporučeni sa opremom, mašinom, uređajem ili vozilom, koji su deo normalne opreme i uključeni u njenu cenu ili koji nisu posebno fakturisani, smatraju se sastavnim delom te opreme, mašine, uređaja ili vozila.
Član 9
Setovi
Setovi, kako su definisani Osnovnim pravilom 3 Harmonizovanog sistema, smatraju se proizvodom sa poreklom, kada sve komponente seta imaju poreklo. Međutim, kada se set sastoji od proizvoda sa poreklom i proizvoda bez porekla, smatraće se proizvodom sa poreklom pod uslovom da vrednost proizvoda bez porekla ne premašuje 15% cene seta franko fabrika.
Član 10
Neutralni elementi
Da bi se utvrdilo je li neki proizvod sa poreklom, nije potrebno određivati poreklo onoga što je moglo biti korišćeno u njegovoj izradi, kako sledi:
(a) energija i gorivo;
(b) postrojenja i oprema;
(v) mašine i alati;
(g) roba koja ne ulazi niti je namenjena tome da uđe u konačni sastav proizvoda.
Glava III
TERITORIJALNI USLOVI
Član 11
Načelo teritorijalnosti
1. Osim kako je predviđeno članom 3 stavom 3 ovog člana uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom navedeni u Glavi II i dalje moraju biti ispunjeni u svakom trenutku u Strani ugovornici.
2. Osim u slučajevima predviđenim članom 3 kada se proizvodi sa poreklom, izvezeni iz jedne od Strana ugovornica u neku drugu zemlju vrate, moraju se smatrati proizvodima bez porekla, osim kada je carinskoj službi moguće dokazati:
(a) da je vraćena roba ona ista koja je bila izvezena; i
(b) da nije bila podvrgnuta nikakvom drugom postupku osim onog koji je bio potreban da se roba očuva u dobrom stanju dok je bila u odnosnoj zemlji ili dok je bila izvezena.
3. Za sticanje statusa proizvoda sa poreklom u skladu sa uslovima iznetim u Glavi II neće biti od uticaja obrada ili prerada izvršena van Strana ugovornica na materijalima izvezenim iz jedne od Strana ugovornica i naknadno ponovo uvezenim tamo, pod uslovom:
(a) da su ti materijali celovito dobijeni u jednoj od Strana ugovornica ili su pre izvoza prošli obradu ili preradu veću od nedovoljnih postupaka navedenih u članu 6; i
(b) da je carinskoj službi moguće dokazati:
(i) da je ponovno uvezena roba dobivena obradom ili preradom izvezenih materijala; i
(ii) da ukupna dodata vrednost ostvarena van Strana ugovornica primenom odredbi ovog člana ne prelazi 10% cene proizvoda franko fabrika krajnjeg proizvoda za koji se traži status proizvoda sa poreklom.
4. Za potrebe stava 3, uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom izneti u Glavi II neće se primenjivati na obradu ili preradu obavljenu van Strana ugovornica. Ali kada je, u listi u Aneksu II, za određivanje statusa porekla za krajnji proizvod predviđeno pravilo koje određuje maksimalnu vrednost za sve ugrađene materijale bez porekla, ukupna vrednost materijala bez porekla ugrađenih na teritoriji odnosne strane ugovornice, zajedno s ukupnom dodatnom vrednošću ostvarenom van Strana ugovornica uz primenu ovog člana, ne sme premašiti navedeni procenat.
5. Za potrebe primene odredbi st. 3 i 4 "ukupna dodata vrednost" znači sve troškove koji nastanu van Strana ugovornica, uključujući vrednost tamo ugrađenih materijala.
6. Odredbe st. 3 i 4 neće se primeniti na proizvode koji ne udovoljavaju uslovima iznetim u listi u Aneksu II i koji se mogu smatrati dovoljno obrađenim ili prerađenim jedino ukoliko se primene opšta odstupanja predviđena članom 5 i stav 2.
7. Odredbe st. 3 i 4 neće se primeniti na proizvode koji se razvrstavaju u glavama 50 do 63 Harmonizovanog sistema.
8. Svaka vrsta obrade ili prerade obuhvaćena odredbama ovog člana obavljena van Strana ugovornica, biće obavljena po postupku spoljne prerade, ili sličnom postupku.
Član 12
Direktni transport
1. Ovlašćeni tretman iz sporazuma primenjuje se samo na proizvode koji zadovoljavaju uslove iz ovog protokola koji se direktno transportuju između Strana ugovornica. Međutim, proizvodi koji čine jednu pošiljku mogu se transportovati kroz druga područja, te se mogu ako do toga dođe, pretovariti ili privremeno uskladištiti na tim područjima, pod uslovom da roba ostane pod nadzorom carinskih organa u zemlji tranzita ili skladištenja te da se ne podvrgava drugim postupcima osim istovara, ponovnog utovara ili bilo kojeg postupka namenjenog njenom očuvanju u dobrom stanju.
Proizvodi sa poreklom mogu se cevovodima transportovati preko drugih područja koja nisu područja Strana ugovornica.
2. Dokazi o tome da su ispunjeni uslovi iz stava 1 pružiće se carinskim organima zemlje uvoznice podnošenjem:
(a) transportnog dokumenta koji obuhvata put od zemlje izvoznice kroz zemlju tranzita; ili
(b) uverenja izdata od strane carinskih organa zemlje tranzita:
(i) koje sadrži tačan opis proizvoda;
(ii) u kome se navodi datum istovara i pretovara proizvoda i gde je to moguće imena brodova ili drugih upotrebljenih prevoznih sredstava; i
(iii) u kome se potvrđuju uslovi pod kojima su proizvodi ostali u zemlji tranzita; ili
(v) u nedostatku pomenutih, sve druge uverljive dokumente.
Član 13
Izložbe
1. Na proizvode sa poreklom koji se šalju na izložbu van Strana ugovornica i nakon izložbe se prodaju radi uvoza u jednu od Strana ugovornica primenjivaće se odredbe sporazuma pod uslovom da se carinskim organima dokaže:
(a) da je izvoznik poslao te proizvode iz jedne od Strana ugovornica u zemlju u kojoj se održavala izložba i da ih je tamo izlagao;
(b) da je izvoznik prodao proizvode ili ih je na neki drugi način ustupio nekom licu u jednoj od Strana ugovornica;
(v) da su isporučeni proizvodi, za vreme ili domah posle izložbe, onakvi kakvi su bili i upućeni na izložbu; i
(g) da proizvodi, nakon upućivanja na izložbu, nisu bili korišćeni ni za kakav drugi cilj osim pokazivanja na izložbi.
2. Dokaz o poreklu mora se izdati ili popuniti u skladu sa odredbama Glave IV i predati carinskim organima Strane ugovornice uvoznice na uobičajen način. Na njemu mora stajati ime i adresa izložbe. U slučaju potrebe mogu se zahtevati dodatni dokumentovani dokazi o uslovima pod kojima su proizvodi bili izlagani.
3. Odredbe stava 1 primenjuje se na bilo koju trgovinsku, industrijsku, poljoprivrednu ili zanatsku izložbu, sajam ili sličnu javnu priredbu ili izlaganje koji se ne organizuju u privatne ciljeve u trgovinama i poslovnim prostorima sa namerom prodaje stranih proizvoda, i za vreme kojih proizvodi ostaju pod carinskim nadzorom.
Glava IV
DOKAZ O POREKLU
Član 14
Opšti uslovi
1. Proizvodi sa poreklom iz jedne od Strana ugovornica će kod uvoza u drugu Stranu ugovornicu imati olakšice u okviru ovog sporazuma ukoliko je podnet jedan od sledećih dokumenata:
(a) Uverenje o poreklu robe EUR.1, čiji uzorak je dat u Aneksu III, ili
(b) izjava izvoznika, u slučajevima iz člana 20 stav 1 čiji tekst je dat u Aneksu IV, koju izvoznik unosi na fakturu, dostavnicu ili bilo koji drugi komercijalni dokument koji dovoljno detaljno opisuje proizvode o kojima je reč i tako omogućuje njihovo prepoznavanje.
2. Bez obzira na stav 1 proizvodi sa poreklom u smislu ovog protokola, u slučajevima navedenim u članu 25 koriste pogodnosti ovog sporazuma bez obaveze podnošenja bilo kojeg od gore navedenih dokumenata.
Član 15
Postupak izdavanja uverenja o poreklu robe EUR.1
1. Uverenja o poreklu robe EUR.1 izdaju carinski organi Strane ugovornice izvoznice na pismeni zahtev izvoznika ili njegovog ovlašćenog predstavnika a na odgovornost izvoznika.
2. S tim ciljem izvoznik ili njegov ovlašćeni predstavnik popunjava i uverenje o poreklu robe EUR.1 i obrazac zahteva, čiji su uzorci dati u Aneksu III. Ti obrasci popunjavaju se na jednom od jezika na kojima je zaključen sporazum a u skladu sa odredbama unutrašnjeg zakonodavstva Strane ugovornice izvoznice. Ako se obrasci popunjavaju rukom, treba pisati mastilom i štampanim slovima. Opis proizvoda unosi se u rubriku rezervisanu za tu nameru, bez praznih redova. Ako polje nije sasvim popunjeno povlači se vodoravna crta ispod zadnjeg reda opisa a prazan prostor se precrta.
3. Izvoznik koji podnosi zahtev za izdavanje uverenja o poreklu robe EUR.1 mora biti spreman u svako doba na zahtev carinskih organa Strane ugovornice izvoznice u kojoj se izdaje uverenje o poreklu robe EUR.1 dati na uvid sve odgovarajuće dokumente kojima se dokazuje poreklo proizvoda na koji se to odnosi, kao i to da su ispunjeni drugi uslovi iz ovog protokola.
4. Uverenje o poreklu robe EUR.1 izdaju carinski organi Strane ugovornice ako se proizvodi o kojima je reč mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz jedne od Strana ugovornica i ako ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.
5. Carinski organi koji izdaju uverenja EUR.1 preduzeće sve potrebne korake za proveru porekla proizvoda i ispunjenja drugih uslova iz ovog protokola. S tim ciljem imaju pravo da zahtevaju bilo koje dokaze i da obavljaju proveru izvoznikovih navoda ili bilo koju drugu proveru koju smatraju potrebnom. Carinski organi koji izdaju uverenje EUR.1 takođe će obezbediti pravilno popunjavanje obrazaca iz stava 2. Posebno će proveravati da li je prostor rezervisan za opis proizvoda popunjen na način koji isključuje svaku mogućnost neistinitih dopunjavanja.
6. Datum izdavanja uverenja o poreklu robe EUR.1 naznačuje se u polju 11 uverenja.
7. Uverenje o poreklu robe EUR.1 izdaju carinski organi i stavljaju ga na raspolaganje izvozniku čim se obavi ili obezbedi stvarni izvoz.
Član 16
Naknadno izdavanje uverenja o poreklu EUR.1
1. Bez obzira na član 15 stav 7, uverenja o poreklu robe EUR.1 može se izuzetno izdati nakon izvoza proizvoda na koje se ono odnosi, ako:
(a) uverenje nije bilo izdato u vreme izvoza zbog grešaka ili nenamernih propusta ili posebnih okolnosti; ili
(b) ako se carinskim organima dokaže da je uverenje o poreklu robe EUR.1 bilo izdato, ali pri uvozu nije bilo prihvaćeno zbog tehničkih razloga.
2. Za primenu stava 1 izvoznik mora u svom zahtevu naznačiti vreme i mesto izvoza proizvoda na koje se odnosi uverenje o poreklu robe EUR.1 i navesti razloge svog zahteva.
3. Carinski organi mogu naknadno izdati uverenje o poreklu robe EUR.1 tek pošto proverom utvrde da se podaci iz izvoznikovog zahteva slažu sa onima iz odgovarajuće evidencije.
4. Naknadno izdato uverenje o poreklu robe EUR.1 mora biti označeno jednom od sledećih napomena:
EN "ISSUED RETROSPECTIVELY",
YU "NAKNADNO IZDATO" ili
"NAKNADNO IZDATO"
HU "KIADVA VISSZAMENÖLEGES HATÁLLYAL"
5. Napomena iz stava 4 unosi se u polje "Napomene" uverenja o poreklu robe EUR.1.
Član 17
Izdavanje duplikata uverenja o poreklu robe EUR.1
1. U slučaju krađe, gubitka ili uništenja uverenja o poreklu robe EUR.1, izvoznik može podneti zahtev carinskim organima koji su izdali uverenje za izdavanje duplikata na osnovu izvozne dokumentacije koju poseduje.
2. Tako izdat duplikat mora biti označen jednom od sledećih beleški:
EN "DUPLICATE"
YU "DUPLIKAT"
"DUPLIKAT",
HU "MÁSODLAT"
3. Napomena iz stava 2 unosi se u polje "Napomene" duplikata uverenja o poreklu robe EUR.1.
4. Duplikat mora nositi datum izdavanja originalnog uverenja o poreklu robe EUR.1, i važi od tog datuma.
Član 18
Izdavanje uverenja o poreklu robe EUR.1 na osnovu izdatog ili prethodno popunjenog dokaza o poreklu
Kad se proizvodi sa poreklom nalaze pod carinskim nadzorom u nekoj od Strana ugovornica, originalni dokaz o poreklu moći će se zameniti sa jednim ili više uverenja o poreklu robe EUR.1 s ciljem slanja svih ili nekih od tih proizvoda na druga mesta u Strani ugovornici. Zamenjeno uverenje(a) o poreklu robe EUR.1 izdaje carinarnica pod čijim se nadzorom proizvodi nalaze.
Član 19
Odvojeno knjigovodstveno iskazivanje
1. Ako nastanu značajni troškovi ili materijalne poteškoće u čuvanju odvojenih zaliha materijala sa poreklom i materijala bez porekla, koji su jednaki ili međusobno zamenljivi, carinski organi mogu, na pismeni zahtev zainteresovanih, dozvoliti takozvani metod "odvojenog knjigovodstvenog iskazivanja", za vođenje takvih zaliha.
2. Ovaj metod mora obezbediti da broj dobijenih proizvoda koji se smatraju proizvodima sa poreklom, u određenom periodu, bude jednak onome koji bi se dobio da su zalihe bile fizički odvojene.
3. Carinski organi mogu dati takvo odobrenje pod bilo kojim uslovima, koji se smatraju potrebnim.
4. Ovaj metod se evidentira i primenjuje na osnovu opštih računovodstvenih načela koja važe u Strani ugovornici, u kojoj je proizvod bio proizveden.
5. Korisnik ovog pojednostavljenja može izdati odnosno zatražiti dokaz o poreklu, što može biti slučaj za one količine proizvoda koji se mogu smatrati proizvodima sa poreklom. Na zahtev carinskog organa, korisnik će dati izjavu o načinu vođenja proizvoda.
6. Carinski organi će kontrolisati upotrebu odobrenja, i mogu ga oduzeti u bilo kom trenutku, ako ga korisnik na bilo koji način neispravno koristi, ili propusti da ispuni neki od uslova propisanih ovim protokolom.
Član 20
Uslovi za popunjavanje izjave na fakturi
1. Izjavu na fakturi iz člana 14 stav 1 (b) može dati:
(a) ovlašćeni izvoznik u smislu člana 21, ili
(b) bilo koji izvoznik za bilo koju pošiljku koja se sastoji od jednog ili više paketa koji sadrže proizvode sa poreklom, čija ukupna vrednost ne prelazi 6.000 evra.
2. Izjava na fakturi može se dati ako se navedeni proizvodi mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Strana ugovornica i ako ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.
3. Izvoznik koji daje izjavu na fakturi biće spreman da svakog momenta na zahtev carinskih organa Strane ugovornice izvoznice, podnese na uvid odgovarajuća dokumenta kojima se dokazuje poreklo za odgovarajuću robu, kao i to da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog protokola.
4. Izjavu na fakturi izvoznik će otkucati mašinom, otisnuti pečatom ili odštampati na fakturi, dostavnici ili drugom komercijalnom dokumentu, s tim da će izjavu čiji se tekst nalazi u Aneksu IV koristiti jednu od jezičkih verzija navedenih u tom Aneksu i u skladu sa odredbama unutrašnjeg zakonodavstva Strane ugovornice izvoznice. Ako se izjava ispisuje rukom, mora biti napisana mastilom i štampanim slovima.
5. Izjava na fakturi mora nositi originalni svojeručni potpis izvoznika. Međutim, ovlašćeni izvoznik u značenju člana 21 ne mora potpisivati takve deklaracije pod uslovom da se pred carinskim organima zemlje izvoznice pismeno obaveže da preuzima punu odgovornost za svaku izjavu na fakturi koja ga identifikuje, kao da je nju sam svojeručno potpisao.
6. Izjavu na fakturi izvoznik može popuniti kad se proizvodi na koje se ona odnosi izvoze, ili nakon njihovog izvoza uz uslov da se ista u Strani ugovornici uvoznici predoči najkasnije u roku od dve godine nakon uvoza proizvoda na koje se odnosi.
Član 21
Ovlašćeni izvoznik
1. Carinski organi Strane ugovornice izvoznice mogu ovlastiti bilo kojeg izvoznika (u nastavku teksta: "ovlašćenog izvoznika"), koji često obavlja isporuke proizvoda iz ovog sporazuma za popunjavanje izjava na fakturi bez obzira na vrednost proizvoda o kojima je reč. Izvoznik koji traži takvo ovlašćenje mora carinskim organima pružiti sve dokaze potrebne za proveru porekla i o ispunjavanju drugih uslova iz ovog protokola.
2. Carinski organi mogu odobriti status ovlašćenog izvoznika uz bilo koji uslov kojeg smatraju potrebnim.
3. Carinski organi ovlašćenom izvozniku dodeljuju broj carinskog ovlašćenja koji se unosi u izjavu na fakturi.
4. Carinski organi nadziraće upotrebu ovlašćenja ovlašćenog izvoznika.
5. Carinski organi mogu u svako doba povući ovlašćenje. To će učiniti onda kad ovlašćeni izvoznik više ne daje dokaze iz stava 1, kad ne ispunjava uslove iz stava 2 ili na neki drugi način nepravilno upotrebljava ovlašćenje.
Član 22
Važnost dokaza o poreklu
1. Dokaz o poreklu važi četiri meseca od dana izdavanja u Strani ugovornici izvoznici, pa se u tom periodu mora podneti carinskim organima Strane ugovornice uvoznice.
2. Dokazi o poreklu koji se podnose organima Strane ugovornice uvoznice nakon isteka roka za podnošenje navedenog u stavu 1 mogu se prihvatiti s ciljem primene povlašćenog tretmana kad je nepodnošenje tih dokumenata pre isteka krajnjeg roka bilo izazvano vanrednim okolnostima.
3. U ostalim slučajevima zakasnelog podnošenja carinski organi Strane ugovornice uvoznice mogu prihvatiti dokaze o poreklu kad su proizvodi isporučeni pre navedenog krajnjeg roka.
Član 23
Podnošenje dokaza o poreklu
Dokazi o poreklu podnose se carinskim organima Strane ugovornice uvoznice u skladu sa postupcima koji se primenjuju u toj Strani ugovornici. Pomenuti organi mogu zahtevati prevod dokaza o poreklu, a takođe mogu zahtevati da uvoznu deklaraciju prati i izjava uvoznika o tome da proizvodi ispunjavaju uslove potrebne za primenu ovog sporazuma.
Član 24
Sukcesivni uvoz
Kad se na zahtev uvoznika, i pod uslovima koje su odredili carinski organi Strane ugovornice uvoznice, uvoze u više pošiljki, rastavljeni ili nesastavljeni proizvodi u smislu Osnovnog pravila 2(a) Harmonizovanog sistema, koji se svrstavaju u odeljke XVI i XVII ili u tarifne brojeve 73.08 i 94.06 Harmonizovanog sistema, carinskim organima se za takve proizvode podnosi samo jedno uverenje o poreklu robe pri uvozu prve delimične pošiljke.
Član 25
Izuzeća od dokazivanja porekla
1. Proizvodi koje privatna lica u malim paketima šalju privatnim licima ili koji su deo ličnog prtljaga putnika priznaju se kao proizvodi sa poreklom pa se za iste ne zahteva podnošenje dokaza o poreklu, pod uslovom da se takvi proizvodi ne uvoze za trgovačke svrhe, i da su deklarisani kao proizvodi koji ispunjavaju uslove iz ovog protokola, i kad nema sumnje u istinitost takve izjave. U slučaju proizvoda poslatih poštom, takva izjava može se dati na carinskoj deklaraciji CN22/CN23 ili na listu hartije koji se prilaže tom dokumentu.
2. Pojedinačni uvoz koji se isključivo sastoji od proizvoda za ličnu upotrebu primaoca ili putnika ili njihovih porodica ne smatra se uvozom trgovačke prirode ako je iz prirode i količine proizvoda očigledno da nisu uvezeni zbog trgovine.
3. Ukupna vrednost tih proizvoda ne može prelaziti 500 evra u slučaju malih paketa ili 1.200 evra u slučaju proizvoda koji su deo ličnog prtljaga putnika.
Član 26
Prateća dokumenta
Dokumenta iz člana 15 stav 3 i člana 20 stav 3 koji se koriste u cilju dokazivanja da se proizvodi obuhvaćeni uverenjem o poreklu robe EUR.1 ili izjavom na fakturi mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz neke od Strana ugovornica, i da ispunjavaju ostale uslove iz ovog protokola, mogu se, između ostalog, sastojati od sledećeg:
(a) direktnih dokaza o postupcima koje je preduzeo izvoznik ili dobavljač za dobijanje odnosne robe, sadržanih na primer u njegovim računima ili unutrašnjem knjigovodstvu;
(b) dokumenata koji dokazuju poreklo upotrebljenih materijala, koji se koriste, izdaju ili popunjavaju u Strani ugovornici u kojoj se ti dokumenti koriste u skladu sa njenim unutrašnjim zakonodavstvom;
(v) dokumenata koji dokazuju obradu ili preradu materijala u Strani ugovornici, koji se koriste, izdaju ili popunjavaju u Strani ugovornici u kojoj se ti dokumenti koriste u skladu sa njenim unutrašnjim zakonodavstvom;
(g) uverenje o poreklu robe EUR.1 ili izjave na fakturi koje dokazuju poreklo upotrebljenih materijala, izdate ili popunjene u Strani ugovornici u skladu sa ovim protokolom.
Član 27
Čuvanje dokaza o poreklu i prateće dokumentacije
1. Izvoznik koji podnese zahtev za izdavanje uverenja o poreklu robe EUR.1 čuvaće dokumente iz člana 15 stav 3 najmanje tri godine.
2. Izvoznik koji daje izjavu na fakturi najmanje tri godine čuvaće kopiju te izjave na fakturi, kao i dokumente iz člana 20 stav 3.
3. Carinski organi Strane ugovornice izvoznice koje izdaju uverenje o poreklu robe EUR.1 čuvaće najmanje tri godine obrazac zahteva iz člana 15 stav 2.
4. Carinski organi Strane ugovornice uvoznice čuvaće najmanje tri godine uverenje o poreklu robe EUR.1 i izjave na fakturi, koje im budu podnete.
Član 28
Neslaganja i formalne greške
1. Otkriće manjih neslaganja između izjava u dokazu o poreklu i onih u dokumentima koji se podnose carinskim organima u svrhu obavljanja formalnosti za uvoz proizvoda neće ipsa facto učiniti dokaz o poreklu nevažećim i ništavim ako se ispravno ustanovi da taj dokument zaista odgovara datim proizvodima.
2. Očite formalne greške poput kucanih, u dokazu o poreklu neće biti razlog odbijanja tog dokumenta, ako te greške nisu takve da izazivaju sumnju u tačnost izjava datih u tom dokumentu.
Član 29
Iznosi izraženi u evrima
1. Za primenu odredaba iz člana 20 stav 1 tačke b) i člana 25 stava 3 u slučajevima kad se faktura ispostavi u nekoj drugoj valuti, a ne u evrima, svaka od Strana ugovornica godišnje će utvrditi iznose u domaćoj valuti te Strane ugovornice, koji odgovaraju iznosima izraženim u evrima.
2. Za pošiljku se mogu uvažiti pogodnosti iz člana 20 stava 1 tačke b) i člana 25 stava 3 pozivanjem na valutu u kojoj je račun ispostavljen, u skladu sa iznosom koji je utvrdila ta država.
3. Iznosi koje treba primeniti u bilo kojoj od domaćih valuta su one protivvrednosti u onoj nacionalnoj valuti, koje su jednake iznosima izraženima u evrima prema kursu na prvi radni dan u oktobru, a koriste se od 1. januara sledeće godine. Za primenu odredbi stava 2 Strane ugovornice priznaju u uvozu odgovarajuće iznose.
4. Strana ugovornica može iznos, koji dobije prilikom preračunavanja iznosa izraženog u evrima u domaću valutu, zaokružiti prema gore ili prema dole. Zaokruženi iznos se ne sme razlikovati od iznosa koji se dobije prilikom preračunavanja za više od 5%. Strana ugovornica može zadržati i neizmenjenu protivvrednost u domaćoj valuti kao iznos izražen u evrima, ako prilikom godišnjeg usklađivanja predviđenog stavom 3, preračunata protivvrednost tog iznosa, pre bilo kakvog zaokruživanja, rezultira povećanjem koje je manje od 15% iznosa izraženog u nacionalnoj valuti. Protivvrednost u domaćoj valuti može ostati neizmenjena, ako bi se zbog preračunavanja smanjila protivvrednost u toj nacionalnoj valuti.
5. Mešovita komisija pregleda iznose izražene u evrima na zahtev jedne od Strana ugovornica. Prilikom tog pregleda, Mešovita komisija će uzeti u obzir želju očuvanja stvarnih efekata predmetnih vrednosti ograničenja. U tom cilju može se doneti odluka o promeni iznosa izraženih u evrima.
Glava V
NAČINI ADMINISTRATIVNE SARADNJE
Član 30
Međusobna pomoć
1. Carinski organi Strana ugovornica dostaviće jedna drugoj uzorke otisaka pečata koji se koriste u njihovim carinarnicama za izdavanje uverenja o poreku robe EUR.1, zajedno sa adresama carinskih organa zaduženih za proveru tih uverenja i izjava na fakturi.
2. Radi obezbeđivanja pravilne primene ovog protokola, Strane ugovornice pomagaće jedna drugoj putem nadležne carinske uprave u proveri ispravnosti uverenja o poreklu robe EUR.1 ili izjava na fakturi i tačnosti podataka iz tih dokumenata.
Član 31
Provera dokaza o poreklu
1. Naknadne provere dokaza o poreklu obavljaće se nasumice ili u svakom slučaju opravdane sumnje carinskih organa Strane ugovornice uvoznice u ispravnosti takvih dokumenata, poreklo robe o kojoj se radi ili u ispunjenje drugih uslova iz ovog protokola.
2. U cilju sprovođenja odredbi iz stava 1 carinski organi Strane ugovornice uvoznice vratiće uverenje o poreklu robe EUR.1 i fakturu, ako su bili podneti, izjavu na fakturi, ili kopiju tih dokumenata, carinskim organima Strane ugovornice izvoznice, uz navođenje razloga za proveru, gde je to potrebno. Svi pribavljeni dokumenti i podaci koji ukazuju na to da je podatak u uverenju o poreklu EUR.1 ili izjavi na fakturi netačan biće dostavljeni kao dokaz zahtevu za proveru.
3. Proveru će izvršiti carinski organi Strane ugovornice izvoznice. U tom cilju imaju pravo zahtevati bilo koji dokazni materijal i izvršiti kontrolu izvoznikovih računa ili bilo koju drugu proveru koju smatraju potrebnom.
4. Ako carinski organi Strane ugovornice uvoznice odluče suspendovati odobrenje povlašćenog tretmana konkretnim proizvodima u očekivanju rezultata provere, uvozniku će biti ponuđeno preuzimanje robe uz sve potrebne mere predostrožnosti.
5. Carinski organi koji zatraže proveru biće obavešteni o rezultatima te provere što pre. Ti rezultati moraju jasno pokazivati da li su dokumenti verodostojni i mogu li se konkretni proizvodi smatrati proizvodima sa poreklom iz Strane ugovornice i da li ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.
6. Ako u slučaju opravdane sumnje odgovor ne stigne u roku od deset meseci od dana podnošenja zahteva za proveru, ili ako odgovor ne sadrži podatke dovoljne za utvrđivanje verodostojnosti dokumenta o kojem je reč ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organi koji su podneli zahtev će, osim u izuzetnim okolnostima, uskratiti pravo na povlašćeni tretman.
Član 32
Rešavanje sporova
Ako dođe do sporova u odnosu na postupke provere iz člana 31, koji se ne mogu rešiti između carinskih organa koji su podneli zahtev za proveru i carinskih organa zaduženih za obavljanje provere, ili kad se u njima postavlja pitanje tumačenja ovog protokola, isti se upućuju Mešovitoj komisiji.
U svim slučajevima rešavanje sporova između uvoznika i carinskih organa Strane ugovornice uvoznice primenjuje se zakonodavstvo te Strane ugovornice.
Član 33
Kazne
Kazniće se svako lice koje izradi ili omogući da se izradi dokument koji sadrži netačne podatke u cilju pribavljanja povlašćenog tretmana za proizvode.
Član 34
Slobodne zone
1. Strane ugovornice preduzeće sve potrebne mere za obezbeđenje da proizvodi kojima se trguje, a obuhvaćeni su dokazom o poreklu, te tokom transporta koriste slobodnu zonu smeštenu na njihovom području, ne budu zamenjeni drugom robom i da ne budu podvrgnuti drugom rukovanju osim normalnih postupaka za sprečavanje njihovog propadanja.
2. Izuzimajući od odredbe sadržane u stavu 1, kada se proizvodi sa poreklom iz neke Strane ugovornice uvoze u slobodnu zonu i obuhvaćeni su dokazom o poreklu, a podležu obradi ili preradi, nadležni organi izdaće novo uverenje EUR.1 na zahtev izvoznika, ako su obrada ili prerada u skladu s odredbama ovog protokola.
Glava VI
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 35
Izmena Protokola
Mešovita komisija može odlučiti da izmeni uslove ovog protokola.
Član 36
Potkomisija za carinske poslove i pitanja porekla
1. U okviru Mešovite komisije će se, u skladu sa članom 31 ovog sporazuma, formirati Potkomisija za carinske poslove i pitanja porekla sa ciljem da mu pomaže pri sprovođenju njegovih uputstava i za sprovođenje stalnog obaveštavanja i savetovanja između eksperata.
2. Potkomisija će se sastojati od eksperata obe Strane ugovornice zaduženih za pitanja u vezi sa carinskim poslovima i pitanjima porekla.
Član 37
Aneksi
Aneksi ovog protokola čine njegov sastavni deo.
Član 38
Primena protokola
Strane ugovornice će preduzeti neophodne aktivnosti za primenu ovog protokola.
Član 39
Roba u provozu ili u skladištu
Roba koja udovoljava uslovima Glave II i koja je na dan stupanja na snagu ovog sporazuma na putu ili privremeno smeštena u nekoj od Strana ugovornica u carinskim skladištima ili slobodnim zonama, smatraće se robom sa poreklom, pod uslovom da se u roku četiri meseca od tog datuma carinskoj službi Strane ugovornice uvoznice, podnese dokaz o poreklu izdat naknadno, zajedno s dokumentima koji pokazuju okolnosti prevoza.
ANEKS I PROTOKOLA 2
UVODNE NAPOMENE UZ LISTU UZ ANEKS II
Napomena 1:
U listi se utvrđuju uslovi koje treba da ispune svi proizvodi da bi se smatrali da su bili predmet dovoljne obrade ili prerade u smislu člana 5 Protokola.
Napomena 2:
2.1. U prve dve kolone u listi daje se opis proizvoda koji se dobija. U prvoj koloni navodi se tarifni broj ili broj glave iz Harmonizovanog sistema, dok se u drugoj koloni navodi naimenovanje robe, koje se u tom sistemu koristi za taj tarifni broj ili za tu glavu. Za svaki podatak koji se nalazi u prve dve kolone, postoji pravilo koje se navodi u koloni 3 ili 4. Ako se, u nekim slučajevima, ispred tarifnog broja u prvoj koloni nalazi oznaka "ex", to znači da se pravila iz kolone 3 ili 4 primenjuju samo na deo tog tarifnog broja, kako je navedeno u koloni 2.
2.2. Ako se u koloni 1 nalazi, grupisano, nekoliko tarifnih brojeva ili je naveden broj jedne glave, zbog čega je naimenovanje proizvoda u koloni 2 dato uopšteno, pravila iz kolone 3 ili 4 primenjuju se na sve proizvode koji se, po Harmonizovanom sistemu, svrstavaju u tarifne brojeve iz te glave ili u bilo koji od grupisanih tarifnih brojeva u koloni 1.
2.3. Ako je u listi navedeno nekoliko različitih pravila, koja se primenjuju na različite proizvode u okviru jednog tarifnog broja, u svakoj alineji dato je naimenovanje dela tog tarifnog broja na koji se odnose susedna pravila u koloni 3 ili 4.
2.4. Kada se, uz podatke u prve dve kolone, navedena pravila i u koloni 3 i u koloni 4, izvoznik može da bira da li će da primeni pravilo iz kolone 3 ili pravilo iz kolone 4. Ako u koloni 4 nije navedeno pravilo za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, primeniće se pravilo navedeno u koloni 3.
Napomena 3:
3.1. Odredbe člana 5 ovog protokola, koje se odnose na proizvode koji su stekli status proizvoda sa poreklom, a upotrebljavaju se u procesu proizvodnje drugog proizvoda, primenjuje se, bez obzira da li su proizvodi stekli taj status u fabrici gde su upotrebljeni ili u nekoj drugoj fabrici u Ugovornoj strani.
Primer:
Motor iz tarifnog broja 84.07, za koji, na osnovu navedenog pravila, vrednost materijala bez porekla koji mogu da se ugrade u njega, ne sme da bude veća od 40% cene franko fabrika, proizvodi se od "ostalih legiranih čelika grubo oblikovanih kovanjem" koji se svrstavaju u tarifni broj ex 72.24.
Ako je otkivak dobijen kovanjem u Ugovornoj strani na ingotu bez porekla, u tom slučaju on je već stekao status porekla na osnovu pravila uz tarifni broj ex 72.24 u listi. Prema tome, prilikom utvrđivanja vrednosti motora, može se smatrati da je on sa poreklom, bez obzira da li je proizveden u istoj ili u nekoj drugoj fabrici odnosne Ugovorne strane. Stoga se vrednost ingota bez porekla neće uzeti u obzir kada se dodaje vrednost upotrebljenih materijala bez porekla.
3.2. Pravilom u listi navodi se minimalan stepen obrade ili prerade koju treba izvršiti, a i sa višim stepenom obrade ili prerade se, takođe, stiče status proizvoda sa poreklom; nasuprot tome, sa nižim stepenom obrade ili prerade ne može da se stekne status proizvoda sa poreklom. Prema tome, ako se pravilom predviđa da, na određenom nivou proizvodnje, može da se upotrebi materijal bez porekla, taj materijal može da se upotrebi u nekoj ranijoj fazi proizvodnje, dok njegova upotreba u nekoj kasnijoj fazi proizvodnje, nije dozvoljena.
3.3. Bez obzira na napomenu 3.2, kada se u pravilu upotrebljava izraz "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja", tada materijali iz bilo kog tarifnog broja (uključujući materijale istog naimenovanja i tarifnog broja kao i proizvod) mogu biti upotrebljeni, ali uz određena ograničenja koja takođe mogu biti sadržana u pravilu.
Međutim, pod pojmom "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, uključujući druge materijale iz tarifnog broja..." ili "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, uključujući druge materijale iz istog tarifnog broja kao i proizvod", se podrazumeva da se mogu upotrebljavati materijali iz bilo kog tarifnog broja izuzev onih istog naimenovanja kao proizvod, kao što je navedeno u koloni 2 u listi.
3.4. Ako se u pravilu iz liste navodi da u proizvodnji proizvoda može da se upotrebi više od jednog materijala, to znači da može da se upotrebi jedan ili više materijala. Nije neophodno da se upotrebe svi materijali.
Primer:
U pravilu koje se odnosi na tkanine iz tar. br. 52.08 do 52.12, navodi se da se mogu upotrebiti prirodna vlakna, kao i da se, između ostalih materijala, mogu, takođe, upotrebiti i hemijski materijali. To ne znači da se moraju upotrebiti oba materijala; može da se upotrebi jedan ili drugi, ili oba.
3.5. Ako se u pravilu iz liste navodi da proizvod mora da se proizvede od određenog materijala, očigledno je da ovaj uslov nije prepreka da se upotrebe i drugi materijali koji, zbog svoje svojstvene prirode, ne mogu da zadovolje uslovima iz pravila. (Videti, takođe, napomenu 6.2 koja se odnosi na tekstile).
Primer:
Pravilom koje se odnosi na proizvode za ishranu iz tar. br. 19.04, kojim se posebno isključuje upotreba žitarica i njihovih derivata, ne sprečava se upotreba mineralnih soli, hemikalija i drugih aditiva, koji nisu proizvodi žitarica.
Međutim, ovo se ne primenjuje u slučaju proizvoda koji, premda ne mogu da se proizvedu od određenih materijala navedenih u listi, mogu da se proizvedu, u nekoj ranijoj fazi proizvodnje, od materijala iste prirode.
Primer:
U slučaju odeće od netkanih materijala iz ex Glave 62, ako se za ovu vrstu proizvoda dozvoljava upotreba samo prediva bez porekla, proizvodnja ne može da se započne od netkane tkanine - čak i ako netkane tkanine ne mogu normalno biti izrađene od prediva. U takvim slučajevima, polazni materijal koji bi trebalo da se koristi je onaj materijal, koji u fazi obrade neposredno prethodi predivu - tj. koji je u stadijumu vlakna.
3.6. Ako su u pravilu iz liste date dve procentualne vrednosti za maksimalnu vrednost materijala bez porekla koji se mogu koristiti, onda se ovi procenti ne mogu sabirati. Drugim rečima, maksimalna vrednost materijala bez porekla koji mogu da se koriste ne sme ni u kom slučaju da premaši najveći navedeni procenat. Štaviše, pojedinačni procenti ne smeju biti premašeni u odnosu na određen materijal na koji se odnose.
Napomena 4:
4.1. Pod pojmom "prirodna vlakna", koji se koristi u listi, podrazumevaju se vlakna, osim veštačkih ili sintetičkih. Ograničava se na vlakna u fazama pre predenja, uključujući i na otpatke i, ako nije na drugi način navedeno, na vlakna koja nisu vlačena, češljana ili na drugi način obrađena, ali nepredena.
4.2. Pod pojmom "prirodna vlakna" podrazumevaju se i konjska dlaka iz tar. br. 05.03, svila iz tar. br. 50.02 i 50.03, kao i vunena vlakna, fina ili gruba životinjska dlaka iz tar. br. 51.01 do 51.05, pamučna vlakna iz tar. br. 52.01 do 52.03 i ostala biljna vlakna iz tar. br. 53.01 do 53.05.
4.3. Pod pojmom "tekstilna celuloza", "hemijski materijali" i "materijali za proizvodnju hartije", koji se koriste u listi, podrazumevaju se materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63, koji se mogu upotrebiti za proizvodnju veštačkih, sintetičkih ili papirnih vlakana ili prediva.
4.4. Pod pojmom "veštačka ili sintetička vlakna, sečena", koji se koristi u listi, podrazumevaju se kablovi od sintetičkih ili veštačkih filamenata, sečena vlakna ili otpaci, iz tar. br. 55.01 do 55.07.
Napomena 5:
5.1. Kada se za određen proizvod iz liste, upućuje na ovu napomenu, uslovi navedeni u koloni 3 ne primenjuju se na osnovne tekstilne materijale koji se koriste u proizvodnji tog proizvoda i koji, svi zajedno, predstavljaju 10% ili manje od ukupne mase svih upotrebljenih osnovnih tekstilnih materijala. (Videti, takođe, Napomenu 5.3. i 5.4.).
5.2 Međutim, tolerancija navedena u napomeni 5.1 može da se primeni samo na mešane proizvode koji su izrađeni od dva ili više osnovna tekstilna materijala.
Sledeće se smatra osnovnim tekstilnim materijalima:
- svila,
- vuna,
- gruba životinjska dlaka,
- fina životinjska dlaka,
- konjska dlaka,
- pamuk,
- materijali za proizvodnju hartije i hartija,
- lan,
- prirodna konoplja,
- juta i ostala tekstilna likasta vlakna,
- sisal i ostala tekstilna vlakna roda Agave,
- kokosovo vlakno, abaka, ramija i ostala biljna tekstilna vlakna,
- sintetički filamenti,
- veštački filamenti,
- provodljivi filamenti,
- sintetička vlakna od polipropilena, sečena,
- sintetička vlakna od poliestera, sečena,
- sintetička vlakna od poliamida, sečena,
- sintetička vlakna od poliakrilonitrila, sečena,
- sintetička vlakna od poliamida, sečena,
- sintetička vlakna od politetrafluoretilena, sečena,
- sintetička vlakna od polifenilensulfida, sečena,
- sintetička vlakna od polivinilhlorida, sečena,
- ostala sintetička vlakna, sečena,
- veštačka vlakna od viskoze, sečena,
- ostala veštačka vlakna, sečena,
- predivo izrađeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima polietra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno,
- predivo izrađeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima poliestra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno,
- proizvodi iz tar. br. 56.05 (metalizovano predivo) sa ugrađenom trakom koja se sastoji od jezgra aluminijumske folije ili od jezgra od plastičnog premaza, uključujući i prevučene prahom od aluminijuma, širine koja ne prelazi 5 mm, uslojeno pomoću providnog ili obojenog lepka između dva sloja plastičnog premaza,
- ostali proizvodi i tar. br. 56.05.
Primer:
Predivo iz tar. br. 52.05, izrađeno od pamučnih vlakana iz tar. br. 52.03 i od sintetičkih sečenih vlakana iz tar. br. 55.06, predstavlja predivo od mešanih vlakana. Prema tome, sintetička vlakna bez porekla koja ne zadovoljavaju uslove pravila o poreklu (prema kojima se zahteva izrada od hemijskih materijala ili tekstilne celuloze) mogu se koristiti, pod uslovom da njihova ukupna masa nije veća od 10% mase prediva.
Primer:
Tkanina od vune iz tar. br. 51.12, izrađena od vunenog prediva iz tar. br. 51.07 i od sintetičkog prediva od sečenih vlakana iz tar. br. 55.09, predstavlja mešanu tkaninu. Prema tome, sintetičko predivo koje ne zadovoljava uslove pravila o poreklu (prema kojima se zahteva izrada od hemijskih materijala ili tekstilne celuloze) ili vuneno predivo koje ne zadovoljava uslove pravila o poreklu (koja zahtevaju izradu od prirodnih vlakana nevlačenih, niti češljanih, niti na drugi način pripremljenih za predenje) ili njihova kombinacija, mogu da se koriste, pod uslovom da njihova ukupna masa nije veća od 10% mase tkanine.
Primer:
Taftovana tekstilna tkanina iz tar. br. 58.02, izrađena od pamučnog prediva iz tar. br. 52.05 i od pamučne tkanine iz tar. br. 52.10, je mešani proizvod samo ako je pamučna tkanina sama po sebi mešana tkanina izrađena od prediva koja se svrstavaju u dva odvojena tarifna broja ili ako su, upotrebljena pamučna prediva i sama mešavina.
Primer:
Ako je predmetna taftovana tekstilna tkanina izrađena od pamučnog prediva iz tar. br. 52.05 i od sintetičke tkanine iz tar. br. 54.07, onda je očigledno da su prediva koja se koriste dva odvojena osnovna tekstilna materijala, pa je, prema tome, i taftovana tekstilna tkanina mešani proizvod.
5.3. U slučaju proizvoda koji sadrže "predivo izrađeno od poliuretana razdvojeno fleksibilnim segmentima polietra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno", dozvoljeno odstupanje je 20% u odnosu na ovo predivo.
5.4. U slučaju proizvoda sa ugrađenom "trakom, koja se sastoji od jezgra od aluminijumske folije ili od jezgra od plastičnog premaza, uključujući i prevučene prahom od aluminijuma, širine koja ne prelazi 5 mm, uslojeno pomoću providnog ili obojenog lepka između dva sloja plastičnog premaza", dozvoljeno odstupanje je 30% u odnosu na ovu traku.
Napomena 6:
6.1. Kada se u listi upućuje na ovu napomenu, tekstilni materijali (sa izuzetkom postava i međupostava), koji ne ispunjavaju uslove iz pravila u koloni 3 liste, a koje se odnosi na gotove predmetne proizvode, mogu se upotrebiti, pod uslovom da se svrstavaju u drugi tarifni broj, a ne u tarifni broj u koji se svrstava sam proizvod i da njihova vrednost nije veća od 8% cene proizvoda franko fabrika.
6.2. Bez obzira na Napomenu 6.3, u proizvodnji proizvoda od tekstila mogu slobodno da se upotrebe materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63, bez obzira da li sadrže ili ne sadrže tekstile.
Primer:
Ako se pravilom u listi predviđa da se za određen tekstilni predmet (kao što su pantalone) mora upotrebiti predivo, to ne zabranjuje upotrebu metalnih predmeta, kao što su dugmad pošto se dugmad ne svrstavaju u Glave 50 do 63. Iz istog razloga to ne sprečava da se upotrebe patent-zatvarači, i pored toga što patent-zatvarači normalno sadrže tekstile.
6.3. Kada se primenjuje procentualno pravilo, prilikom utvrđivanja vrednosti upotrebljenih materijala bez porekla, može da se uzme u obzir vrednost materijala koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63.
Napomena 7:
7.1. U svrhe primene tar. br. ex 27.07, 27.13 do 27.15, ex 29.01, ex 29.02 i ex 34.03, pod pojmom "specifični procesi" podrazumeva se sledeće:
(a) vakuumska destilacija;
(b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesom;
(v) kreking;
(g) davanje drugih oblika;
(d) ekstrakcija pomoću selektivnih rastvarivača;
(đ) proces koji obuhvata sledeće radnje; prerada sa koncentrisanom sumpornom kiselinom, oleumom ili sumpornim anhidridom; neutralizacija sa alkalnim agensima; dekolorizacija i prečišćavanje sa prirodno-aktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktiviranim ugljenom ili boksitom;
(e) polimerizacija;
(ž) alkilacija;
(z) izomerizacija.
7.2. U svrhe primene tar. br. 27.10, 27.11 i 27.12, pod pojmom "specifični procesi" podrazumeva se sledeće:
(a) vakuumska destilacija;
(b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesom;
(v) kreking;
(g) davanje drugog oblika;
(d) ekstrakcija pomoću selektivnih rastvarača;
(đ) proces koji obuhvata sledeće radnje: prerada sa koncentrisanom sumpornom kiselinom, oleumom ili sumpornim anhidridom; neutralizacija sa alkalnim agensima; dekolorizacija i prečišćavanje sa prirodno aktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktiviranim ugljenom ili boksitom;
(e) polimerizacija;
(ž) alkilacija;
(z) izomerizacija;
(i) samo u slučaju teških ulja koja se svrstavaju u tar. br. ex 27.10, desumporizacija sa hidrogenom čiji je rezultat smanjenje najmanje 85% sadržaja sumpora kod proizvoda koji se obrađuju (ASTM D 1266-59 T metod);
(j) samo u slučaju proizvoda koji se svrstavaju u tar. br. 20.70, deparafinizacija nekim drugim procesom, a ne filtriranjem;
(k) samo u slučaju teških ulja iz tar. br. ex 27.10, tretman sa hidrogenom pod pritiskom od preko 20 bara i na temperaturi iznad 250oC uz upotrebu nekog drugog katalizatora, a ne onog koji izaziva de-sumporizaciju, kada hidrogen predstavlja aktivni element u hemijskoj reakciji. Dalji tretman ulja za podmazivanje iz tar. br. ex 27.10 sa hidrogenom (npr.: hidrofiniš ili dekolorizacija) u cilju, naročito, poboljšanja boje i stabilnosti, neće se smatrati specifičnim procesom;
(l) samo u slučaju ulja za gorivo iz tar. br. ex 27.10, atmosferska destilacija, pod uslovom da manje od 30% zapremine ovih proizvoda, uključujući i gubitke, destiliše na temperaturi od 300oC po metodu ASTM D 86;
(m) samo u slučaju teških ulja, osim gasnih ulja i goriva koji se svrstavaju u tar. br. ex 27.10, postupak pomoću visokofrekventnih električnih pražnjenja bez iskrenja;
(n) samo u slučaju sirovih proizvoda iz tarifnog broja ex 27.12 (osim vazelina, ozokerita, voska od lignita ili treseta, parafina koji sadrže po masi manje od 0,75% ulja), uklanjanje ulja frakcionom kristalizacijom.
7.3. U svrhe primene tar. br. ex 27.07, 27.13 do 27.15, ex 29.01, ex 29.02 i ex 34.03, jednostavne radnje, kao što su čišćenje, pretakanje, otklanjanje soli, izdavanje vode, filtriranje, bojadisanje, stavljanje oznaka, dobijanje sumpornog sadržaja, kao rezultata mešanja proizvoda sa raznim sumpornim sadržajima, odnosno bilo koja kombinacija ovih ili sličnih radnji, ne dodeljuju status porekla.