ZAKONO USLOVIMA ZA OBAVLJANJE POSLOVA VEŠTAČENJA("Sl. glasnik SRS", br. 16/87 i 17/87 - ispr.) |
Ovim zakonom utvrđuju se uslovi za vršenje poslova veštačenja koje moraju ispunjavati fizička lica - stalni veštaci i društveno-pravna lica koja po odredbama sudskih i drugih postupaka vrše veštačenja, uslovi za osnivanje organizacija udruženog rada za vršenje ovih poslova, kao i određena prava, dužnosti i odgovornosti lica koja obavljaju poslove veštačenja.
Poslovi veštačenja, u smislu ovog zakona, predstavljaju aktivnosti čijim se obavljanjem, uz korišćenje naučnih, tehničkih i drugih dostignuća, pružaju sudu ili drugom organu koji vodi postupak potrebna stručna znanja koja se koriste prilikom utvrđivanja, ocene ili razjašnjenja pravno relevantnih činjenica.
Poslove veštačenja u skladu sa zakonom vrše:
1. organizacije udruženog rada osnovane za obavljanje delatnosti veštačenja;
2. državni organi;
3. stručne, naučne i druge organizacije udruženog rada (fakulteti, instituti, zavodi i dr.);
4. fizička lica.
Fizička lica mogu veštačenje obavljati kao svoje osnovno zanimanje - ličnim radom samostalno u vidu zanimanja, ili mogu povremeno obavljati veštačenje - kao sporedno zanimanje, uz uslov da su stekla svojstvo stalnog veštaka na osnovu ovog zakona.
Izuzetno, jednostavnija veštačenja, u skladu sa zakonom, može obaviti i drugo fizičko lice.
Evidencija lica koja vrše veštačenja vodi se u Republičkom sekretarijatu za pravosuđe i upravu (u daljem tekstu: Republički sekretarijat) putem Registra stalnih veštaka i Registra društvenih pravnih lica koja vrše poslove veštačenja.
Republički sekretar za pravosuđe i upravu (u daljem tekstu: republički sekretar) svojim aktom uređuje način vođenja registra.
DRUŠTVENO-PRAVNA LICA KOJA OBAVLJAJU POSLOVE VEŠTAČENJA
Poslovi koje obavlja organizacija za veštačenje su poslovi od posebnog društvenog interesa.
Organizacija za veštačenje pored poslova veštačenja:
- organizuje trajnu i povremenu saradnju sa sudovima i drugim organima i organizacijama koje se bave pitanjima od značaja za obavljanje poslova veštačenja, kao i sa organizacijama i organima koji ove poslove obavljaju i sa stalnim veštacima određenih struka, a radi razmene iskustava, usklađivanja i unapređivanja delatnosti;
- prati naučna i tehnička dostignuća od značaja za veštačenje i upoznaje stalne veštake, sudove i druge zainteresovane organe i organizacije sa ovim dostignućima;
- organizuje stručno usavršavanje radnika i drugih lica koja obavljaju poslove veštačenja.
Organizacija za veštačenje mora imati obezbeđena odgovarajuća materijalna sredstva i tehničku opremljenost za obavljanje poslova veštačenja.
U organizaciji za veštačenje u odlučivanju o poslovima određenim ovim zakonom učestvuju i predstavnici društveno-političke zajednice koja je osnovala organizaciju za veštačenje (u daljem tekstu: predstavnici društvene zajednice).
Predstavnici društvene zajednice učestvuju u odlučivanju o poslovima određenim ovim zakonom u organu upravljanja organizacije za veštačenje.
Broj i sastav predstavnika društvene zajednice utvrđuje se sporazumom koji zaključuju organizacija za veštačenje i osnivač, s tim da taj broj ne može biti manji od 1/3 ukupnog broja članova organa upravljanja.
Sporazumom iz stava 1. ovog člana određuju se organi i organizacije koji imenuju predstavnike društvene zajednice i to nakon prethodno pribavljene saglasnosti tih organa, odnosno organizacija.
Predstavnici društvene zajednice imenuju se za vreme od četiri godine.
Poslovi u čijem odlučivanju učestvuju predstavnici društvene zajednice su:
1. utvrđivanje predloga programa razvoja organizacije za veštačenje,
2. utvrđivanje predloga statuta organizacije za veštačenje,
3. donošenje godišnjeg programa rada i razmatranje izveštaja o njegovom ostvarivanju,
4. imenovanje i razrešavanje poslovodnog organa,
5. razmatranje pitanja saradnje sa organizacijama i organima koji se bave pitanjima od značaja za obavljanje veštačenja.
Odluka o pitanjima iz stava 1. ovog člana doneta je kada se za nju izjasni većina ukupnog broja delegata iz reda radnika organizacije za veštačenje i većina ukupnog broja predstavnika društvene zajednice.
Skupština društveno-političke zajednice koja je osnovala organizaciju za veštačenje daje saglasnost na odredbe statuta, odnosno drugog samoupravnog opšteg akta organizacije za veštačenje kojim se uređuje:
1. naziv, sedište i delatnost organizacije za veštačenje,
2. uslovi za imenovanje poslovodnog organa,
3. izrada i donošenje planova,
4. ostvarivanje samoupravne radničke kontrole i organ samoupravne radničke kontrole.
Skupština odgovarajuće društveno-političke zajednice odlučuje o davanju saglasnosti na odredbe statuta i drugog samoupravnog opšteg akta u roku od 90 dana od dana njegovog dostavljanja.
Ako skupština društveno-političke zajednice ne da saglasnost u roku iz stava 1. ovog člana, smatraće se da je ova saglasnost data.
Poslove veštačenja mogu obavljati i stručne, naučne i druge organizacije udruženog rada (fakulteti, instituti, zavodi i dr.) koje su u okviru svoje delatnosti predvidele i obavljanje poslova veštačenja, ako raspolažu odgovarajućim stručnim kadrovima i tehničkim sredstvima.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na organizaciju za veštačenje shodno se primenjuju i na stručne, naučne i druge organizacije udruženog rada koje u okviru svoje delatnosti obavljaju i poslove veštačenja.
Organizacija udruženog rada koja je osnovana za obavljanje poslova veštačenja, dostaviće Republičkom sekretarijatu akt o osnivanju, odnosno rešenje o upisu u sudski registar.
Stručne, naučne i druge organizacije udruženog rada koje su u okviru svoje delatnosti predvidele i obavljanje poslova veštačenja, dužne su obavestiti Republički sekretarijat o vrstama veštačenja koje mogu da obavljaju i o materijalno-tehničkoj i kadrovskoj osposobljenosti za njihovo obavljanje.
Organizacija za veštačenje za svaku od oblasti u kojoj obavlja poslove veštačenja obezbeđuje dovoljan broj stručnih radnika - veštaka koji omogućava da se veštačenja obavljaju stručno, kvalitetno i efikasno.
Broj stručnih radnika - veštaka određuje za svaku od oblasti u kojoj se vrše veštačenja, organizacija za veštačenje svojim samoupravnim opštim aktom.
Stručni radnici organizacije za veštačenje moraju ispunjavati opšte i posebne uslove koji su ovim zakonom propisani za vršenje poslova stalnog veštaka.
Kada organ koji vodi postupak poveri veštačenje organizaciji iz člana 3. stav 1. tačka 1. ovog zakona, veštačenje će obaviti stručni radnici koji su u radnom odnosu u ovoj organizaciji.
U naročito složenim slučajevima ili ako je za veštačenje potreban timski rad, tj. učešće više lica istih ili različitih specijalnosti ili ako postoje drugi opravdani razlozi predviđeni samoupravnim opštim aktom organizacije za veštačenje, za obavljanje određenog veštačenja, mogu biti angažovane i druge stručne organizacije, državni organi ili pojedinci - spoljni saradnici koji ispunjavaju uslove iz člana 19. ovog zakona.
Stručni radnici organizacije za veštačenje, kao i spoljni saradnici i lica angažovana iz drugih organizacija i organa u smislu člana 17. stav 2. ovog zakona, samostalno obavljaju poslove veštačenja u okviru organizacije kojoj je veštačenje povereno.
FIZIČKA LICA KOJA OBAVLJAJU POSLOVE STALNOG VEŠTAKA
Kao stalni veštak, veštačenje može vršiti lice koje pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima ispunjava i sledeće posebne uslove:
1. da ima potrebno stručno znanje i sposobnost za davanje nalaza i mišljenja u određenim vrstama veštačenja;
2. da je po svojim ljudskim i radnim kvalitetima podobno za rad u svojstvu stalnog veštaka, te da se, s obzirom na prirodu njegovog redovnog posla i druge okolnosti može očekivati da će veštačenja obavljati objektivno, uredno i na vreme;
3. da nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nepodobnim za rad u svojstvu veštaka.
Uslov iz tačke 1. stava 1. ovog člana ispunjava lice koje ima, pored potrebnog iskustva za samostalan rad, najmanje odgovarajući četvrti stepen stručnosti.
Ispunjenost uslova iz tačke 1. stava 1. ovog člana za fizička lica koja nemaju položen odgovarajući stručni ispit, odnosno nemaju doktorat nauka niti su stekla sedmi dva stepen stručne spreme - magisterijum nauka ili specijalizaciju u oblasti u kojoj će obavljati poslove veštačenja, utvrđuje se na osnovu provere putem polaganja ispita pred odgovarajućom stručnom komisijom na način koji propiše republički sekretar.
Svojstvo stalnog veštaka stiče se danom upisa u Registar stalnih veštaka.
Rešenje o upisu u Registar stalnih veštaka donosi republički sekretar na predlog sudova, drugih državnih organa, samoupravnih organizacija i zajednica, društvenih organizacija i udruženja građana, kao i na zahtev samog zainteresovanog lica.
Prilikom upisa u Registar stalnih veštaka uzimaju se u obzir potrebe u pogledu broja, vrste i ravnomerne teritorijalne i strukovne raspoređenosti veštaka.
Sud, drugi državni organ, samoupravna organizacija i zajednica, društvena organizacija, odnosno udruženje građana, uz predlog, a zainteresovano fizičko lice, uz zahtev, podnose dokaze da su ispunjeni uslovi iz člana 19. ovog zakona.
Kada predlog podnose sudovi, drugi državni organi, samoupravne organizacije i zajednice, društvene organizacije ili udruženja građana, potrebno je priložiti i izjavu predloženog lica o pristanku na upis u Registar stalnih veštaka.
Prilikom upisa, republički sekretar može pribaviti mišljenje od državnih organa, organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica o radnim i stručnim kvalitetima predloženog lica, odnosno podnosioca zahteva.
Rešenje republičkog sekretara o upisu u Registar stalnih veštaka dostavlja se licu koje je upisano i državnom organu, samoupravnoj organizaciji i zajednici, društvenoj organizaciji ili udruženju građana koje je podnelo predlog za upis stalnih veštaka.
Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".
Nakon upisa, stalni veštak pred predsednikom okružnog suda na čijem području ima prebivalište, daje svečanu izjavu čiji tekst glasi:
"Svečano izjavljujem da ću veštačenja vršiti savesno i po svom najboljem znanju i da ću tačno i potpuno iznositi svoj nalaz i mišljenje."
Svojstvo stalnog veštaka prestaje brisanjem iz Registra stalnih veštaka.
Predlog za pokretanje postupka za brisanje stalnog veštaka mogu podneti organ, organizacija i zajednica, društvena organizacija i udruženje građana iz člana 20. ovog zakona, kao i rukovodilac organa pred kojim je vođen postupak u kome je stalni veštak obavljao ili trebalo da obavlja poslove veštačenja.
Republički sekretar može po službenoj dužnosti pokrenuti postupak za brisanje stalnog veštaka.
Lice upisano u Registar stalnih veštaka brisaće se iz ovog ako se utvrdi da nije ispunjavalo uslove iz člana 19. ovog zakona, ako nije više u mogućnosti da vrši veštačenja, kao i ako se u toku obavljanja poslova veštačenja pokaže nestručnim ili nesposobnim ili ako se neuredno odaziva pozivima organa koji vodi postupak ili neopravdano odugovlači sa davanjem nalaza i mišljenja ili bude osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim ili nepodobnim za obavljanje veštačenja.
Stalni veštak će se brisati iz Registra stalnih veštaka ako sam to zatraži.
Rešenje o brisanju iz Registra stalnih veštaka donosi republički sekretar i ono se dostavlja licima iz člana 22. ovog zakona, kao i rukovodiocu organa iz stava 2. ovog člana, ako je on pokrenuo postupak za brisanje.
Protiv rešenja o upisu, odnosno o brisanju iz Registra stalnih veštaka ne može se izjaviti žalba, a može se voditi upravni spor.
Stalni veštak ne može obavljati poslove veštačenja ako je protiv njega pokrenut krivični postupak (pokrenuta istraga, podignuta optužnica, podnet optužni predlog ili doneta nepravosnažna presuda) za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje poslova veštačenja, dok ovaj postupak traje.
O pokretanju krivičnog postupka organ koji postupak vodi, odnosno nadležan javni tužilac, dužni su obavestiti Republički sekretarijat, koji ovu okolnost unosi u Registar stalnih veštaka.
Po pravosnažnom okončanju krivičnog postupka, sud je dužan da o njegovom ishodu obavesti Republički sekretarijat.
Lica koja su stekla svojstvo stalnog veštaka na osnovu ovog zakona mogu ličnim radom samostalno u vidu zanimanja da obavljaju poslove veštačenja ako, pored uslova za sticanje svojstva stalnog veštaka predviđenih članom 19. ovog zakona, ispunjavaju i uslove predviđene propisima o obavljanju privrednih delatnosti samostalnim ličnim radom sredstvima u svojini građana.
Rešenje kojim se odobrava obavljanje veštačenja ličnim radom samostalno u vidu zanimanja dostavlja se licu koje je podnelo zahtev, Republičkom sekretarijatu i opštinskoj službi društvenih prihoda.
U Registar stalnih veštaka upisuje se činjenica da jedno lice veštačenje obavlja kao svoje osnovno zanimanje i to uz navođenje oblasti u kojoj se bavi veštačenjem i sedišta njegove kancelarije.
Stalni veštaci koji veštačenja obavljaju ličnim radom samostalno u vidu zanimanja slobodno odlučuju o udruživanju svoga rada u radnu zajednicu, radi zajedničkog vršenja veštačenja i ostvarivanja zajedničkih interesa u radu i poslovanju.
Stalni veštaci koji su udružili svoj rad u radnu zajednicu imaju isti položaj kao i radnici u organizaciji udruženog rada.
Radna zajednica stalnih veštaka može se obrazovati ako u njoj udruže rad najmanje tri stalna veštaka koja veštačenja obavljaju ličnim radom samostalno u vidu zanimanja i ako imaju odgovarajuće prostorije i druga potrebna sredstva rada, zavisno od oblasti u kojima će obavljati veštačenja.
Radna zajednica stalnih veštaka je društveno pravno lice sa pravima, obavezama i odgovornostima koje ima na osnovu ustava, zakona, samoupravnog sporazuma o osnivanju i samoupravnih opštih akata.
Radna zajednica stalnih veštaka odgovara za obaveze sredstvima kojima raspolaže.
Radna zajednica stalnih veštaka se upisuje u sudski registar kod nadležnog privrednog suda, u skladu sa posebnim propisima.
Radna zajednica stalnih veštaka obrazuje se samoupravnim sporazumom o osnivanju koji sadrži naročito: naziv i sedište radne zajednice, delatnost, imena lica koja obrazuju radnu zajednicu, prava i obaveze članova radne zajednice, način ostvarivanja samoupravnih prava u radnoj zajednici, uslove i način pristupanja, odnosno istupanja iz radne zajednice, način sticanja i raspoređivanja dohotka radne zajednice, osnove i merila za učešće članova u raspodeli sredstava za lične dohotke, ime lica ovlašćenog da zastupa radnu zajednicu i njegova ovlašćenja, uslove i način prestanka radne zajednice, način obavljanja administrativno-stručnih i njima sličnih poslova.
Radni ljudi udruženi u radnu zajednicu stalnih veštaka samostalno, zajednički i ravnopravno upravljaju radom i poslovanjem radne zajednice, uređuju međusobne odnose u radu i u sticanju i raspoređivanju dohotka i čistog dohotka i druge međusobne odnose u radnoj zajednici.
Dohodak ostvaren u radnoj zajednici stalnih veštaka, kao i sredstva koja po drugom osnovu stekne radna zajednica društvena su svojina.
Radni ljudi udruženi u radnu zajednicu stalnih veštaka zadržavaju pravo svojine na sredstvima rada koja ustupe na korišćenje radnoj zajednici, a pravo na naknadu po osnovu tih sredstava uređuje se građanskopravnim ugovorom između stalnih veštaka - ustupilaca i radne zajednice.
PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI VEŠTAKA
Društveno-pravna, kao i fizička lica koja vrše poslove veštačenja, imaju pravo na naknadu troškova i pravo na nagradu za izvršeni rad.
Naknada se određuje prema stvarnim troškovima nastalim u toku veštačenja.
Organizacijama koje vrše veštačenja, i stalnim sudskim veštacima koji ličnim radom samostalno u vidu zanimanja obavljaju veštačenja, nagrada se određuje u skladu sa propisima kojima se uređuje sistem društvene kontrole cena, a fizičkim licima koja povremeno obavljaju veštačenje nagrada se određuje prema utrošenom vremenu za veštačenje, vrsti, obimnosti i složenosti veštačenja.
Rukovodilac organa koji vodi postupak prati pojave vezane za rad veštaka.
Službeno lice organa koje vodi postupak u kome je određeno veštačenje obaveštava rukovodioca tog organa ukoliko se veštak neuredno odaziva pozivima, bez opravdanih razloga se ne pridržava rokova određenih za veštačenje ili se pokaže nestručnim ili nesposobnim za davanje nalaza i mišljenja.
Ako je za vršenje veštačenja određeno lice iz Registra stalnih veštaka, o primedbama vezanim za njegov rad i ponašanje u smislu člana 38. stav 2 ovog zakona, rukovodilac organa koji vodi postupak obavestiće republičkog sekretara koji ove okolnosti unosi u Registar stalnih veštaka i ceni ih u smislu člana 24. stav 4. ovog zakona.
Ako se primedbe u smislu člana 38. stav 2 ovog zakona odnose na radnika društveno-pravnog lica koje je određeno za veštačenje, rukovodilac organa koji vodi postupak obavestiće o tome republičkog sekretara i nadležne organe društveno-pravnog lica.
Nadležni organi društveno-pravnog lica dužni su da tim povodom posebno preispitaju da li lice koje je bilo određeno za vršenje veštačenja i dalje ispunjava uslove iz člana 19. stav 1. ovog zakona i o svojim zapažanjima i preduzetim merama izvestiće republičkog sekretara.
Primedbe na rad radnika društveno-pravnih lica koja obavljaju poslove veštačenja takođe se unose u Registar društveno-pravnih lica koja obavljaju poslove veštačenja.
Društveno-pravna lica koja obavljaju poslove veštačenja dužna su uskladiti svoju organizaciju i delatnost sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Fizičkim licima koja su na osnovu dosadašnjih propisa stekla svojstvo stalnih veštaka prestaje ovo svojstvo nakon isteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako ne budu ponovo upisani u Registar stalnih veštaka.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o uslovima za obavljanje delatnosti veštačenja ("Službeni glasnik SRS", broj 19/74), kao i odredba člana 9. Zakona o izmenama i dopunama zakona kojima su određene novčane kazne za prekršaje ("Službeni glasnik SRS", broj 24/85).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".