REŠENJE O JEDINSTVENIM STATISTIČKIM STANDARDIMA (DEFINICIJAMA, NOMENKLATURI, OBRASCU I UPUTSTVU) ZA GODIŠNJI IZVEŠTAJ INDUSTRIJE ("Sl. list SRJ", br. 27/2002)

1. Ovim rešenjem utvrđuju se jedinstveni statistički standardi (definicije, nomenklatura, obrazac i uputstvo) za sprovođenje statističkog istraživanja Godišnji izveštaj industrije (IND-21), čiji je sadržaj utvrđen Programom statističkih istraživanja u periodu od 2001. do 2005. godine, redni broj 2 odeljka Statistika industrije i rudarstva ("Službeni list SRJ", br. 54/2001).

2. Jedinstveni statistički standardi za sprovođenje statističkog istraživanja iz tačke 1 ovog rešenja odštampani su uz ovo rešenje i čine njegov sastavni deo.

3. Ovo rešenje stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ", a primenjivaće se na sastavljanje godišnjeg izveštaja industrije počev od 2001. godine.

 

METODOLOŠKE OSNOVE ISTRAŽIVANJA

GODIŠNJI IZVEŠTAJ INDUSTRIJE (IND-21)

Predmet i cilj istraživanja

Godišnjim izveštajem industrije prikupljaju se osnovni naturalni i vrednosni podaci o industriji SR Jugoslavije, odnosno daju se promene u strukturi industrije i promene u kvalitativnim svojstvima ove delatnosti. Ovi podaci se koriste i za izračunavanje i ažuriranje merila ponderacionog sistema za obračun indeksa fizičkog obima industrijske proizvodnje.

Da bi se zadovoljile te potrebe prikupljaju se podaci o proizvodnji, kapacitetima industrije i njihovom korišćenju, podaci o procesima modernizacije i podaci koji omogućavaju povezivanje naturalnih i vrednosnih pokazatelja.

Obaveštenja o strukturnim promenama u industriji koriste državni organi, udruženja preduzeća i istraživačke ustanove za analize dugoročne razvojne tendencije i razradu dugoročnijih programa razvoja.

Jedinice posmatranja

Jedinice posmatranja su preduzeća, zadruge i drugi oblici organizovanja (u daljem tekstu preduzeća), kao i delovi preduzeća, koji obavljaju industrijsku delatnost na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, odnosno koji su, prema Klasifikaciji delatnosti, razvrstani u sektore V - Vađenje rude i kamena, G - Prerađivačka industrija i D - Proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, gasom i vodom.

Jedinice posmatranja su, takođe, i delovi neindustrijskih preduzeća koji obavljaju industrijsku delatnost.

Preduzeće koje industrijsku delatnost obavlja na teritoriji dve ili više opština treba razdvojiti na onoliko jedinica posmatranja koliko ima opština na čijoj teritoriji obavlja delatnost.

Izveštajne jedinice

Izveštajne jedinice su preduzeća i drugi oblici organizovanja, koji su razvrstani u industrijsku delatnost. Izveštaj može da se odnosi na celo preduzeće ili pak može da se popunjava više izveštaja za jedinice na različitim lokacijama. Preduzeća neindustrijskih delatnosti su izveštajne jedinice ako u svom sastavu imaju jedinicu koja se bavi industrijskom delatnošću.

Obuhvatnost

Godišnjim izveštajem industrije obuhvataju se sva velika i srednja preduzeća, koja su, kao takva, definisana Zakonom o računovodstvu ("Službeni list SRJ", br. 46/96), kao i jedan broj malih preduzeća, koja su, zbog svojih specifičnosti, reprezentanti delatnosti koju obavljaju i koje statistika posebno obaveže da podnose izveštaj.

Obuhvatnost Godišnjeg izveštaja prikazuje se adresarom. Adresar je spisak svih preduzeća, kao i njihovih delova, obaveznih da podnose Godišnji izveštaj industrije. Adresar se formira na osnovu kriterijuma za izbor izveštajnih jedinica, iz Registra jedinica razvrstavanja.

Prikupljanje podataka

Za prikupljanje podataka u ovom istraživanju primenjuje se izveštajni metod. Izvori podataka su knjigovodstvena, kadrovska i druga evidencija i dokumentacija kojom raspolaže izveštajna jedinica. Za sprovođenje istraživanja koristi se Nomenklatura industrijskih proizvoda (u daljem tekstu Nomenklatura), koja čini sastavni deo ovog metodološkog materijala. Izveštajne jedinice dostavljaju Godišnji izveštaj industrije na obrascu IND-21 nadležnom statističkom organu u roku koji im on odredi, a na osnovu Programa statističkih istraživanja od interesa za celu zemlju.

Osnovne grupe obeležja

Godišnjim izveštajem industrije prikazuju se jednogodišnje ili višegodišnje promene u sastavu industrije i njenim trajnijim osobinama. Među takva obeležja spadaju:

- kapaciteti industrije - u tu grupu spadaju moguća proizvodnja, snaga pogonskih mašina, broj specifičnih uređaja, starost opreme i druge mere veličine i kvaliteta sredstava za rad;

- iskorišćenje kapaciteta - iskorišćenje mašina i uređaja prikazuje se odnosom moguće i ostvarene proizvodnje, potrošnjom električne energije i radom u smenama;

- tehnički napredak - kvalitativne promene ove vrste prikazuju se podacima o automatizaciji sredstava rada i dr.;

- ekonomski napredak - sadržaj Godišnjeg izveštaja industrije omogućava izračunavanje koeficijenta obrta, opremljenosti i dr.

Praćenje ovih obeležja je opravdano samo u godišnjoj ili višegodišnjoj periodici, da bi se dobili pokazatelji koji se mogu koristiti za analize strukturnih i kvalitativnih promena u industriji.

Organi za sprovođenje istraživanja

U pripremanju i sprovođenju statističkog istraživanja Godišnji izveštaj industrije učestvuju Savezni i republički zavodi za statistiku.

Savezni zavod za statistiku, u saradnji sa republičkim zavodima za statistiku, izrađuje metodologiju i instrumente za sprovođenje istraživanja, obrađuje podatke za Saveznu Republiku Jugoslaviju, republike i pokrajine, vrši analizu, kontrolu i publikovanje dobijenih rezultata.

Republički zavodi nadležni za poslove statistike obavljaju sve pripreme neophodne za pravilno i uspešno sprovođenje istraživanja i brinu o njegovom sprovođenju na svojoj teritoriji. U tu svrhu obavljaju sledeće poslove: učestvuju u izradi metodologije istraživanja, sastavljaju adresar izveštajnih jedinica, štampaju obrasce i uputstva i druge instrumente za sprovođenje istraživanja, vrše distribuciju i prikupljanje upitnika, kontrolišu obuhvat izveštajnih jedinica, kontrolišu potpunost i tačnost podataka, vrše unos podataka na računar, obavljaju njihovu logičku i računsku kontrolu, obrađuju podatke za teritoriju republike i pokrajina, analiziraju ih, publikuju i dostavljaju Saveznom zavodu za statistiku.

Obrada i publikovanje rezultata

Podaci Godišnjeg izveštaja industrije obrađuju se za Saveznu Republiku Jugoslaviju u Saveznom zavodu za statistiku, a za republike i pokrajine u republičkim zavodima za statistiku.

Podaci ovog izveštaja obrađuju se u naturalnom ili vrednosnom izrazu za određene nivoe Klasifikacije delatnosti.

Rezultate obrade godišnjeg istraživanja Savezni zavod za statistiku publikuje u biltenu, Statističkom godišnjaku Jugoslavije i Statističkom kalendaru Jugoslavije.

Rezultate obrade godišnjih istraživanja republički zavodi za statistiku publikuju u biltenu i statističkom godišnjaku republike.

 

UPUTSTVO ZA POPUNJAVANJE GODIŠNJEG IZVEŠTAJA INDUSTRIJE - IND - 21

Identifikaciona obeležja

Identifikaciona obeležja za preduzeće za koje se podnosi izveštaj daju se u zaglavlju obrasca.

Pod a) upisuje se naziv, odnosno skraćeni naziv pod kojom preduzeće posluje. Ako se izveštaj odnosi na poslovnu, obračunsku, radnu ili drugu jedinicu u sastavu, pored naziva, odnosno skraćenog naziva preduzeća, upisuje se i naziv jedinice.

Pod b) upisuje se matični broj pod kojim se preduzeće vodi u Registru jedinica razvrstavanja. Deo preduzeća upisuje redni broj dela preduzeća pod kojim se vodi u Registru.

Pod v) upisuje se oblik organizovanja preduzeća.

Pod g) upisuje se oblik svojine.

Pod d) upisuju se adresni podaci.

Pod đ) upisuje se naziv i šifra podgrupe delatnosti preduzeća, odnosno dela preduzeća, kako je razvrstano prema Klasifikaciji delatnosti.

Pod e) upisuje se redni broj preduzeća iz adresara i godina za koju se podnosi izveštaj (podatke popunjava statistika).

Opšte napomene o tabelama

Tabela 1 Zaposleni i časovi rada zaposlenih

Pod ukupno zaposlenima podrazumeva se godišnji prosek zaposlenih u svim delatnostima preduzeća za koje se podnosi izveštaj, uključujući i zaposlene na rukovodećim, stručnim, opštim i srodnim poslovima i zaposlene u neindustrijskim delatnostima. Za delove preduzeća koji se bave industrijskom delatnošću, a nalaze se u sastavu neindustrijskih preduzeća, prikazuju se samo zaposleni tog dela preduzeća.

Pod zaposlenim u industrijskoj delatnosti podrazumeva se godišnji prosek zaposlenih, koji obuhvata samo zaposlene u industrijskim pogonima. Za delove koji se bave industrijskom delatnošću, a nalaze se u sastavu neindustrijskih preduzeća, prikazuju se samo zaposleni tog dela preduzeća.

Zaposleni u proizvodnji su lica čije je radno mesto u osnovnim, pomoćnim i sporednim pogonima, kao i zaposleni koji rade na utovaru robe i sirovina u fabričkom transportu.

Zaposleni na rukovodećim, stručnim, opštim i srodnim poslovima su lica koja rade na poslovima opšteg rukovođenja, stručnim, opštim i naučno-istraživačkim poslovima (direktori, rukovodioci pogona, inženjeri i tehničari, komercijalisti, knjigovođe, evidentičari, zaposleni u administraciji, magacioneri, čuvari, kuriri i dr.).

Zaposleni u neindustrijskim delatnostima su lica koja rade na poljoprivrednim ekonomijama, eksploataciji šuma, u građevinarstvu, spoljnom transportu, prodavnicama, skladištima, stovarištima, restoranima društvene ishrane, ambulantama i drugim neindustrijskim delatnostima, ako one nisu izdvojene u posebne jedinice.

Časovi efektivnog rada obuhvataju samo stvarno izvršene časove. Časovi efektivnog rada ukupno zaposlenih u industriji su časovi zaposlenih u proizvodnji i časovi zaposlenih na rukovodećim, stručnim, opštim i srodnim poslovima. Časovi efektivnog rada u proizvodnji su samo časovi rada zaposlenih u proizvodnji.

Tabela 2 Zaposleni prema smenama na dan najveće proizvodnje

Prilikom prikazivanja rada u smenama, preduzeća treba da izaberu jedan karakterističan dan u mesecu najveće proizvodnje u godini za koju se podnosi izveštaj.

Raspored zaposlenih prema smenama prikazuje se samo za zaposlene u proizvodnji (bez zaposlenih na rukovodećim, stručnim, opštim i srodnim poslovima). Broj zaposlenih po smenama daje se prema radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se radilo u jednoj, dve i tri smene. Na radnom mestu može da radi samo jedan zaposleni u prepodnevnoj smeni, jedan u popodnevnoj i jedan u noćnoj smeni, odnosno samo u jednoj od njih. Pod radnim mestom ne podrazumeva se grupa zaposlenih, koja za jednom mašinom obavlja iste poslove.

Primer za pravilno unošenje ovih podataka u Tabelu 2: ako preduzeće ima 1000 zaposlenih koji rade u proizvodnji i sledeći raspored poslova (radnih mesta) - 100 poslova na kojima se radi u jednoj smeni, 100 poslova na kojima se radi u dve smene i 200 poslova na kojima se radi u tri smene, u Tabelu 2 podatke treba uneti na sledeći način:

Ukupan broj zaposlenih ....................................................1000

Zaposleni na poslovima na kojima se radilo u jednoj smeni ....100

Zaposleni na poslovima na kojima se radilo u dve smene .......200

Zaposleni na poslovima na kojima se radilo u tri smene ....600

Zaposleni koji su izabranog dana imali slobodan dan ........100

Ako se u preduzeću radi u četiri smene, zaposlene četvrte smene treba prebaciti u grupu zaposlenih koji rade na poslovima na kojima se radi u tri smene, s tim što prilikom davanja tih podataka radna mesta treba pomnožiti sa četiri.

Zaposleni koji su dana za koji se daje podatak, prema operativnom planu preduzeća, imali slobodan dan, prikazuju se pod "Zaposleni koji su izabranog dana imali slobodan dan". Ako su zaposleni odsutni iz drugih razloga (bolovanje, godišnji odmor i dr.), njihov broj biće prikazan kod poslova na kojima bi radili da su tog dana došli na posao. Zato se u nekim preduzećima zbir zaposlenih prema poslovima na kojima se radilo u jednoj, dve i tri smene ne poklapa sa ukupnim brojem zaposlenih.

Tabela 3 Snaga pogonskih mašina i motora prema korišćenju u smenama na dan najveće proizvodnje

Prilikom prikazivanja snage pogonskih mašina i motora prema korišćenju u smenama, preduzeća treba da izaberu jedan karakterističan dan u mesecu najveće proizvodnje u godini za koju se podnosi izveštaj.

Snaga svake pogonske mašine i motora (snaga elektromotora i primarnih pokretača koji ne pokreću generatore) razvrstava se pojedinačno u grupe prema tome da li je izabranog dana korišćena za rad u jednoj, dve ili tri smene. Kad se ovoj snazi doda snaga mašina i motora iz rezerve i snaga drugih motora koji toga dana nisu korišćeni, dobija se podatak o ukupnoj snazi pogonskih mašina i motora.

Primer za pravilno unošenje ovih podataka u Tabelu 3: ako preduzeće ima 3000 kw instalisane snage pogonskih mašina i motora, od čega se 300 kw snage koristilo samo za rad u prepodnevnoj smeni, 1000 kw snage za rad u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni, a 1500 kw snage za rad u prepodnevnoj, popodnevnoj i noćnoj smeni, i 200 kw snage pogonskih mašina i motora koji toga dana nisu korišćeni (rezerva, kvar i sl.), u Tabelu 3 podatke treba uneti na sledeći način:

Ukupna snaga pogonskih mašina i motora, u kw ..............3000

Korišćena za rad u jednoj smeni, u kw ..............................300

Korišćena za rad u dve smene, u kw ................................1000

Korišćena za rad u tri smene, u kw ..................................1500

Nije korišćena za rad izabranog dana, u kw ........................200

Tabela 4 Agregati u elektranama

Primarni pokretači koji pokreću generatore u elektranama su mašine i motori čija se snaga, u celini ili delimično, koristi za pokretanje generatora za proizvodnju električne energije. U primarne pokretače spadaju parne mašine, turbine i dr.

Generatori su mašine koje mehaničku energiju, preko primarnih pokretača, transformišu u električnu energiju (generatori za proizvodnju električne energije). Ne obuhvataju se sinhroni kompenzatori za popravku faktora snage, moto-generatori i rotaciona usmerivačka postrojenja (u elektrolizama).

Snagu mašina u elektranama treba dati na osnovu podatka koji je utisnut na fabričkoj pločici. Podatkom treba obuhvatiti i snagu agregata koji su u probnom radu, iako možda nisu uvedeni u kartoteku osnovnih sredstava.

Tabela 5 Pogonske mašine, motori i uređaji

Primarni pokretači koji ne pokreću generatore obuhvataju mašine i motore koji se neposredno koriste za pokretanje mašina radilica, transmisija i dr., uključujući i motore ugrađene u mašine radilice, buldožere, bagere, žičare itd. Ne obuhvataju se agregati u elektranama i motori u kamionima, automobilima, traktorima i brodovima.

Elektromotori obuhvataju sve samostalne motore i motore ugrađene u mašine radilice, koji daju mehaničku energiju, a pokreće ih električna energija. Ne obuhvataju se rotaciona usmerivačka postrojenja, sinhroni kompenzatori za popravku faktora snage, moto-generatori i druga postrojenja na električni pogon koja ne daju mehaničku snagu nego samo transformišu ili popravljaju električnu energiju.

Elektropeći i termički aparati obuhvataju elektropeći, sušare, grejalice, bojlere i druge aparate za zagrevanje. Ne obuhvataju se aparati sa manje od 1 kw priključne snage i aparati koji ne služe industrijskoj delatnosti.

Pod snagom uređaja za elektrolize i uređaja za galvanizaciju podrazumeva se priključna snaga uređaja zabeležena na fabričkoj pločici.

Rashladni uređaji obuhvataju uređaje koji služe industrijskoj delatnosti, kao i one koji se nalaze u hladnjačama za zamrzavanje voća, povrća i mesa u sastavu preduzeća za koje se podnosi izveštaj. Priključna snaga rashladnog uređaja je snaga motora ugrađenog u rashladni uređaj.

Broj i snaga mašina i motora daje se prema inventarskom spisku, tako da obuhvata sve ispravne i neispravne mašine i motore koji nisu knjigovodstveno rashodovani, bilo da su u redovnom radu, probnom pogonu ili tzv. redovnoj rezervi. Ne obuhvataju se mašine i motori koji se nalaze u odeljenjima koja ne rade, jer su još u izgradnji, kao ni mašine i motori koji nisu montirani, iako su upisani u kartoteku osnovnih sredstava.

Snaga mašina i motora je jednaka količini energije koju uređaj potroši za jedan čas neprekidnog rada. Iskazivaće se na osnovu podatka koji je utisnut na fabričkoj pločici.

Tabela 6 Moguća i ostvarena proizvodnja, realizacija i zalihe proizvoda

Svaki poslovni subjekat koji se bavi industrijskom proizvodnjom, a uvršten je kao statistička jedinica u adresar Godišnjeg izveštaja industrije, u ovoj tabeli iskazuje svoju celokupnu industrijsku proizvodnju. Pritom se mora pridržavati Nomenklature, koja je sastavni deo ovog metodološkog materijala. Preduzeće mora da prouči Nomenklaturu i u njoj pronađe sve svoje proizvode. Pretpostavljamo da će svaki subjekat moći da iskaže svu svoju proizvodnju prema Nomenklaturi. Ako preduzeće nije u mogućnosti da svoj proizvod pronađe u Nomenklaturi, treba da se obrati nadležnom statističkom zavodu za pomoć, a tek ako ni od njega ne dobije šifru proizvoda, može podatke da iskaže u poziciji "vrednost industrijskih proizvoda nepomenutih u nomenklaturi" ili "vrednost usluga nepomenutih u nomenklaturi".

Za svaki proizvod izveštajna jedinica treba da upiše šifru i naziv proizvoda onoliko puta koliko ima jedinica mere u Nomenklaturi za dati proizvod. Razlog za uvođenje više jedinica mere u Nomenklaturi su obaveze statistike prema statistikama EU i UN i delom zbog izračunavanja indeksa fizičkog obima industrijske proizvodnje. Za prvu jedinicu mere treba popuniti sva polja iz tabele, a za ostale jedinice mere ne ispunjavaju se podaci o mogućoj proizvodnji i vrednosti realizacije. U koloni "v - vrsta proizvodnje" za sopstvenu proizvodnju upisuje se šifra "0", a za uslužnu proizvodnju šifra "1". U koloni "g" za prvu jedinicu mere upisuje se šifra "1", za drugu "2", a za treću "3".

Ostvarena proizvodnja - Pod gotovim proizvodom podrazumeva se svaki proizvod koji je u procesu rada dostigao odgovarajući stepen izrade, tako da je u Nomenklaturi naveden pod posebnom šifrom i nazivom. Proizvod je gotov kad njegovu ispravnost proveri fabrička kontrola ili drugi organ koji vrši kontrolu kvaliteta proizvoda. Količine neispravnih proizvoda (škart) ne uračunavaju se u ostvarenu proizvodnju.

Kao proizvedene količine prikazaće se sve količine proizvoda koje su proizvedene u godini za koju se podnosi izveštaj. U te količine uključuju se proizvodi namenjeni prodaji i proizvodi namenjeni daljoj preradi u preduzeću.

Izveštajna jedinica prikazuje podatke o ostvarenoj sopstvenoj proizvodnji i ostvarenoj uslužnoj proizvodnji. Proizvodi se prikazuju po šiframa, nazivima i jedinicama mere navedenim u Nomenklaturi.

Ako preduzeće evidentira svoju proizvodnju u nekoj drugoj jedinici mere, a ne u onoj koja je navedena u Nomenklaturi, moraće da izvrši potrebno preračunavanje. Koeficijente za preračunavanje utvrdiće tehnički stručnjaci u samom preduzeću. Te koeficijente treba sačuvati i stalno koristiti prilikom sastavljanja statističkih izveštaja. Oni će se menjati samo ako dođe do većih promena u asortimanu i kvalitetu proizvoda.

Kod elektrana pod proizvodnjom električne energije podrazumeva se proizvodnja na generatoru. Jedino industrijske elektrane treba da prikažu električnu energiju utrošenu u daljoj preradi. Pod prodajom električne energije podrazumeva se električna energija prodata van preduzeća, tj. proizvodnja električne energije na pragu elektrane.

Podatak o proizvedenim količinama pojedinačnih proizvoda uzima se iz knjiga koje vode skladišta (magacini) gotove robe i poluproizvoda. Izuzetno, ako poluproizvod ne prolazi kroz skladište, podatak će se uzeti iz evidencije odeljenja ili pogona koji proizvodi taj poluproizvod. Izveštajna jedinica prikazuje podatke o sopstvenoj proizvodnji, zalihama i realizaciji za svaki proizvod naveden u Nomenklaturi. Ispod toga, u posebnom redu, prikazuje podatke za uslužnu proizvodnju, u svim jedinicama mere navedenim u Nomenklaturi.

Pod ostvarenom sopstvenom proizvodnjom podrazumeva se proizvodnja od sirovina koje su vlasništvo preduzeća u kome se odvija proizvodnja i proizvođač sam prodaje proizvode. U koloni vrsta proizvodnje, sopstvena proizvodnja se označava sa 0, a šifre jedinice mere sopstvene proizvodnje prikazivaće se na sledeći način: prva - 1, druga - 2 i treća - 3.

Pod ostvarenom uslužnom proizvodnjom podrazumeva se proizvodnja od sirovina naručioca i za njegov račun, tako da proizvođač nije vlasnik robe i ne može je prodati, već samo vrši proizvodnu uslugu (npr. rezanje građe, šivenje rublja i odeće, mlevenje brašna, fermentisanje duvana i dr.). Takvu proizvodnju, kao uslužnu, iskazivaće preduzeće koje je uslugu obavilo, pod šifrom i punim nazivom iz Nomenklature i propisanim jedinicama mere, ali u odvojenim redovima. U koloni vrsta proizvodnje, uslužna proizvodnja se označava sa 1, a šifre jedinice mere uslužne proizvodnje iskazivaće se na sledeći način: prva - 1, druga - 2 i treća - 3.

Ovim istraživanjem prate se i industrijske usluge kao što su: površinska obrada proizvoda, popravke i održavanje i montaža gotovih proizvoda.

Površinska obrada proizvoda - Površinska obrada proizvoda ne prikazuje se u slučaju kada je ona sastavni deo proizvodnje nekog proizvoda, zato što preduzeće dostavlja podatke o finalnom proizvodu, a ne podatke o fazama izrade proizvoda. Ti podaci se ne daju čak i u slučaju kada preduzeće vrši površinsku obradu sopstvenog proizvoda u svom pogonu koji je teritorijalno odvojen od preduzeća.

Površinska obrada proizvoda se prikazuje u slučaju:

1. ako je površinska obrada proizvoda jedina (isključiva) delatnost preduzeća;

2. ako preduzeće kupi poluproizvod, pa površinskom obradom proizvede finalni proizvod koji je kao takav naveden u Nomenklaturi;

3. ako se površinska obrada proizvoda vrši za naručioca, ali pod uslovom da je to jedina faza u izradi proizvoda za naručioca.

Primeri površinske obrade proizvoda su: bojenje, beljenje tkanina, impregnacija, premazivanje, graviranje, pocinkovanje, niklovanje, hromiranje, pozlaćivanje, dekapiranje, lakiranje, galvanizacija itd.

Popravke i održavanje - Podaci o popravkama i održavanju odnose se samo na one popravke i održavanja koje su predviđena Nomenklaturom. Popravke i održavanja se prikazuju samo ako su izvršeni za naručioca, te ne smeju uključivati popravke i održavanja u sopstvenom preduzeću. Primeri za popravke i održavanja su: popravke i održavanje standardnih metalnih proizvoda, rudarskih i građevinskih mašina, mašina za proizvodnju papira i kartona i sl.

Montaža gotovih proizvoda se prikazuje u slučaju:

1. ako su delovi koji se montiraju u potpunosti ili delimično proizvedeni u drugom pogonu istog ili drugog preduzeća;

2. ako se montažom delova dobija proizvod za koji ne postoji tačno naznačen naziv u Nomenklaturi.

Primeri za montažu su: montaža kancelarijskih mašina, montaža uređaja za proizvodnju i distribuciju električne energije, montaža elektromotora, transformatora i generatora itd.

Maksimalno moguća proizvodnja nekog proizvoda predstavlja najveću moguću količinu tog proizvoda koju je bilo moguće proizvesti u toku godine, pri punom korišćenju instalisanih mašina i uređaja i punom zaposlenju, sa maksimalno mogućim tehničkim i radnim učincima, normalnim intenzitetom rada, minimalnim pripremno-završnim vremenom, minimalnim vremenom priznatih gubitaka i minimalnim vremenom za remont, i to u okviru broja smena u kojima je preduzeće radilo u mesecu najveće proizvodnje.

Obim mogućeg vremena rada i maksimalno moguće učinke treba odrediti na osnovu stvarnog stanja elemenata proizvodnje u toku godine, tj. postojećeg obima i sposobnosti mašina i uređaja, korišćenog broja radnih dana, raspoloživih radnih prostorija, mogućeg broja radnih mesta i umešnosti zaposlenih. Šta određuje kapacitet, odnosno maksimalno moguću proizvodnju nekog proizvoda ili grupe proizvoda (da li su to mašine i uređaji, prostorije ili radna snaga, ili ga određuju svi ovi elementi zajedno), specifično je za svaki kapacitet i zavisi od značaja koji svaki od pomenutih faktora ima za veličinu određenog kapaciteta, pa o tome treba da odluče stručnjaci koji se bave planiranjem kapaciteta i proizvodnje.

Rezerve kapaciteta (ljudi, postrojenja) namenjene da se u određenom momentu uključe u proces proizvodnje, bilo kad iz procesa ispadne neki važan deo kapaciteta ili kad se ukaže potreba za maksimalnim korišćenjem nekog dela kapaciteta, ne obuhvataju se podatkom o mogućoj proizvodnji.

Faktori kao što su nestašica električne energije, sirovina i sl. ili slaba realizacija proizvoda, bilo da deluju na obim proizvodnje u dužem ili kraćem periodu, ne smatraju se faktorima koji određuju moguću proizvodnju, tj. kapacitet. To su faktori koji utiču na obim ostvarene proizvodnje i njen odnos prema mogućoj proizvodnji, tj. na stepen korišćenja kapaciteta.

Po pravilu, maksimalno moguću proizvodnju nekog proizvoda određuju samo oni elementi koji neposredno pripadaju procesu njegove proizvodnje, bilo da proces predstavlja fabrika, pogon ili linija. U preduzećima koja prema Nomenklaturi proizvoda, izrađuju proizvode različitog stepena obrade (npr. furnir, šperploča i nameštaj, ili celuloza i papir, ili čelik i valjani proizvodi itd.), maksimalno moguća proizvodnja svakog od navedenih proizvoda određuje se na osnovu faktora koji pripadaju ciklusu proizvodnje samo tog proizvoda. Tako se, na primer, maksimalno moguća proizvodnja furnira određuje samo na osnovu faktora u pogonu furnira. Maksimalno moguća proizvodnja šperploča određuje se, takođe, samo na osnovu faktora u pogonu za proizvodnju šperploča, tj. nezavisno od veličine kapaciteta za proizvodnju furnira, koji je poluproizvod za to preduzeće i troši se za proizvodnju šperploča. Furnir i šperploče su posebni proizvodi u Nomenklaturi, pa se zato za svaki od njih posebno određuje maksimalno moguća proizvodnja.

Ako u jednoj od faza procesa proizvodnje nekog proizvoda postoji usko grlo, moguću proizvodnju tog proizvoda treba odrediti na osnovu kapaciteta uskog grla ako su uska grla oni delovi kapaciteta koji vrše najsloženije funkcije, kako u pogledu veličine operacije, tako i u pogledu teškoće izvršenja i koji, po svojoj vrednosti, predstavljaju najvrednije delove kapaciteta.

S obzirom na to da se i ostvarena i maksimalno moguća proizvodnja prikazuju na osnovu iste Nomenklature, kod kapaciteta (fabrika, pogona, linija itd.) u kojima isti zaposleni istim sredstvima izrađuju više proizvoda navedenih u Nomenklaturi, maksimalno moguću proizvodnju treba prikazati za kombinaciju proizvoda čija je proizvodnja ostvarena u izveštajnoj godini. To znači da se maksimalno moguća proizvodnja takvih kapaciteta ne izražava jednim proizvodom, već se na osnovu ostvarene paralelne proizvodnje više proizvoda izražava i maksimalno moguća proizvodnja svih tih proizvoda. Pri tome se mora stalno imati u vidu odnos ostvarene i moguće proizvodnje svih proizvoda koji se izrađuju datim kapacitetom, da ne bi došlo do dupliranja. Isto tako, kad je reč o kapacitetima koji prerađuju sirovine (npr. ruda sa različitim sadržajem metala, seme sa različitim sadržajem ulja i sl.) ili izrađuju proizvode različitih asortimana i kvaliteta (naročito pri preradi metala), treba imati u vidu da te razlike utiču na veličinu kapaciteta, pa podatke o maksimalno mogućoj proizvodnji treba izraziti na osnovu one kombinacije asortimana i kvaliteta sirovina i proizvoda koja je ostvarena u izveštajnoj godini.

Kad su u pitanju kapaciteti u kojima se, pored sopstvene, obavlja i uslužna proizvodnja ili se obavlja samo uslužna proizvodnja, podatak o mogućoj proizvodnji utvrđuje se za kapacitet u celini, s tim što se u obrascu daje podatak o maksimalno mogućoj proizvodnji i za sopstvenu i uslužnu proizvodnju srazmerno obimu ostvarene sopstvene i uslužne proizvodnje.

Pod količinama utrošenim za dalju proizvodnju prikazaće se potrošnja navedenih proizvoda u okviru preduzeća za koje se podnosi izveštaj. To je tzv. interna realizacija. Proizvodi utrošeni u daljoj preradi su npr. u preduzeću rezana drvena građa utrošena za proizvodnju nameštaja; u preduzeću izrađena pređa utrošena za izradu tkanina itd. U toj stavci ne prikazuju se proizvodi utrošeni za sopstvenu investicionu izgradnju i davanja zaposlenima u naturi. U količinama utrošenim za dalju proizvodnju ne treba prikazati ni količine nabavljene van preduzeća za koje se podnosi izveštaj.

Ukupna količina zaliha predstavlja ukupne zalihe zatečene   1. januara, odnosno 31. decembra u magacinu gotovih proizvoda kod proizvođača. Zalihe gotovih proizvoda prikazuju se po šiframa, nazivima i jedinicama mere navedenim u Nomenklaturi za sve proizvode, bez obzira na to da li su ti proizvodi proizvedeni u izveštajnoj godini ili u proteklom periodu. Kod zaliha, kao i kod proizvodnje, obuhvataju se i polufabrikati koji su dostigli stepen izrade naveden u Nomenklaturi. Podatak o zalihama uzima se iz evidencije magacina gotovih proizvoda.

Prodaja (realizacija) obuhvata količine proizvoda koje se isporučuju van preduzeća za koje se podnosi izveštaj i za koje je ispostavljena faktura. Realizovane količine obuhvataju i izvoz, količine utrošene za sopstvenu investicionu izgradnju i davanja zaposlenima u naturi. Prodaja proizvoda uslužne proizvodnje predstavlja one količine proizvoda koje proizvođač dostavi naručiocu.

Vrednost realizacije obračunava se na bazi prodajne cene franko fabrika, koja je ostvarena u toku izveštajnog perioda. Nisu obuhvaćeni fakturisani porez na promet, posebno naplaćeni troškovi prevoza i popusti kupcima. Vrednost realizacije upisuje se samo kod prve jedinice mere.

Tabela 7 Potrošnja električne energije po tehnološkoj nameni

Potrošnja električne energije po tehnološkoj nameni daje se na osnovu dokumentacije i evidencije kojom raspolaže preduzeće koje podnosi izveštaj. Ako se ne raspolaže egzaktnim podacima, tu potrošnju treba da procene stručnjaci preduzeća koje podnosi izveštaj.

Tabela 8 Kontrola kvaliteta industrijskih proizvoda

Prikazuju se osnovni pokazatelji relevantni za kontrolu kvaliteta proizvoda u preduzeću, u petogodišnjoj periodici.

Tabela 9 Nabavna (osnovna) vrednost oruđa za rad prema stepenu automatizacije i godini proizvodnje

Nabavna (osnovna) vrednost oruđa za rad, prema stepenu automatizacije i godini proizvodnje, prikazaće se za energetske mašine, uređaje i postrojenja, mašine radilice, uređaje i postrojenja opšte namene, specijalne i specifične mašine, uređaje i postrojenja, transportna sredstva (za unutrašnji transport) i uređaje opšte namene, u petogodišnjoj periodici.

Ne obuhvata se vrednost transportnih sredstava i sredstava veza (osim unutrašnjeg transporta), instrumenata, laboratorijske opreme, inventara i ručnog alata.

Vrednost oruđa za rad prikazaće se po nabavnoj (revalorizovanoj) vrednosti prema stanju na dan 31. decembra godine za koju se podnosi izveštaj. Ta oruđa za rad u odgovarajućim alinejama treba razvrstati prema godini proizvodnje. Raspored vrednosti prema godini proizvodnje vrši se na osnovu podataka u kartoteci osnovnih sredstava. Ako u kartoteci osnovnih sredstava nema podataka o godini izrade oruđa za rad, može se koristiti i podatak o godini nabavke, ali samo ako je oruđe za rad nabavljeno kao novo. Oruđa za rad koja su nabavljena kao upotrebljavano osnovno sredstvo, takođe se raspoređuju prema godini proizvodnje. Za oruđa za rad za koja se ne zna godina proizvodnje, treba proceniti godinu proizvodnje i vrednost razvrstati u odgovarajuću alineju.

Raspored mašina i uređaja prema stepenu automatizacije izvršiće se prema sledećim grupama i opisima:

- mašine i uređaji na ručni ili nožni pogon: nožna presa, šivaća mašina na ručni ili nožni pogon, ravna štamparska mašina na ručni pogon i sl.;

- mehanizovani ručni alat: pneumatički čekić, električna bušilica, elektropulverzator i sl.;

- mašine i uređaji sa pogonom, ali uz ručno opsluživanje su mašine koje rade samo ako ih opslužuje najmanje jedan zaposleni;

- poluautomatske mašine i uređaji su mašine i uređaji koji za vreme rada vrše operacije bez stalne pomoći zaposlenih. Funkcija zaposlenih svodi se na pripremanje mašine za rad, snabdevanje materijalom i otklanjanje smetnji u tehnološkom procesu. U ovu grupu najčešće se svrstavaju mehanički razboji, postrojenja kao što su peći, termički aparati, oprema prerađivačke (procesne) industrije (ako nije automatizovana), primarni pokretači koji ne pokreću generatore, samostalni elektromotori, transmisije i prenosni uređaji, elektrolize i uređaji za galvanizaciju, rashladni i klimatizacioni uređaji i sl.;

- ciklusne automatske mašine i uređaji su mašine snabdevene uređajima za neprekidno automatsko snabdevanje materijalom. Ponavljanje ciklusa operacija ne zahteva zaustavljanje i ponovno puštanje mašine u rad. U ovu grupu svrstavaju se kako mašine sa uređajima za automatsko zaustavljanje pri smetnjama u tehnološkom procesu, tako i mašine bez uređaja za automatsko zaustavljanje. Jedan zaposleni može da opslužuje veći broj mašina (tkački automati i sl.). Automatizovane metalurške, hemijske i druge peći i automatizovana postrojenja procesne industrije svrstavaju se u ovu grupu;

- refleksni programski automati su automati sa tehnologijom povratne veze, koji neprekidno upoređuju proizvod sa zadatim uzorkom i automatski vrše korekture odstupanja od zadatog proizvodnog procesa pomoću elektronskih i drugih uređaja;

- ciklusni automatizovani blokovi mašina i uređaja su automatizovani blokovi mašina i uređaja vezani sa drugim mašinama na prethodnim i narednim stadijumima obrade specijalnim saobraćajem, uređajima za regulaciju i drugim uređajima. U sistemu upravljanja blokova nema povratne veze (automatizovane linije mašina u mašinogradnji i sl.);

- refleksni automatizovani blokovi mašina i uređaja su mašine i uređaji pomoću kojih se ostvaruje kontinuirana proizvodnja sa sistemom upravljanja po principu povratne veze. Oznake fizičkih i hemijskih veličina koje karakterišu tok procesa rada i izrađene proizvode održavaju se bez učešća čoveka i pomoću elektronskih uređaja ispravljaju odstupanja od zadatog toka proizvodnog procesa davanjem komande mehanizmima za otklanjanje ovih odstupanja;

- automatski blokovi mašina i uređaja koji se sami regulišu - u blokovima ovog tipa režim se, pomoću elektronskih uređaja, menja u pravcu optimalnog;

- sistem blokova sa mašinama koje upravljaju obuhvata grupu sistema automatskih blokova mašina i uređaja koji izrađuju proizvode i transportuju ih potrošaču;

- automatski proizvodno-transportni kombinati su kombinati čiji se proizvodi automatski dostavljaju za proizvodnju ili ličnu potrošnju (električna energija, uključujući trafo-stanice, para za zagrevanje, topla voda, voda za piće, tečna goriva u lancu preduzeća za proizvodnju nafte - naftovod - rafinerija nafte - transport - distributivna mreža). U ovu grupu spadaju kombinati u kojima početnu i krajnju kariku proizvodno-transportnog lanca predstavljaju proizvodi i automatski blokovi, a karika između njih je transport. Kod ove grupe oruđa za rad ne treba posebno izdvajati pojedine mašine i svrstavati ih u neku od navedenih grupa, već vrednost celokupne opreme koja je vezana za sistem proizvodnje treba prikazati u ovoj grupi. Tehnički nivo blokova koji čine takav kompleks s tačke gledišta samoregulisanja sistema pojedinih područja i sistema u celini može biti niži od blokova mašina iz prethodne dve grupe.

 

NOMENKLATURA INDUSTRIJSKIH PROIZVODA

UVOD

Nomenklatura industrijskih proizvoda ima 4420 pozicija, koje predstavljaju proizvod, grupu proizvoda ili industrijsku uslugu. Svaka pozicija ima svoju devetocifarsku šifru, opis i jednu, dve ili tri jedinice mere, u kojima je predviđeno praćenje proizvodnje. Šifra proizvoda ima sledeću strukturu: prve četiri cifre odgovaraju šiframa iz Klasifikacije delatnosti Evropske unije (u daljem tekstu NACE. Rev. 1); peta cifra je jugoslovenska razrada delatnosti, tako da prvih pet cifara čini šifru podgrupe delatnosti iz KD; šesta i sedma cifra predstavljaju šifru najdetaljnije pozicije iz Klasifikacije delatnosti po aktivnostima (u daljem tekstu SRA), dok osmo i deveto mesto u šifri predstavljaju redni broj u okviru date pozicije SRA. Zbog bolje preglednosti pojedini nivoi su odvojeni tačkom.

STRUKTURA ŠIFRE PROIZVODA

 

Sledeći