ZAKONO SAVEZNOM USTAVNOM SUDU("Sl. list SRJ", br. 36/92) |
I UVODNA ODREDBA
Ovim zakonom uređuju se organizacija Saveznog ustavnog suda, postupak pred tim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka.
II ORGANIZACIJA SAVEZNOG USTAVNOG SUDA
Savezni ustavni sud (u daljem tekstu: Sud) sastoji se od sedam sudija koji se biraju u skladu sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i ovim zakonom.
Za sudiju može biti birano lice koje uživa ugled istaknutog pravnog stručnjaka.
Pre stupanja na dužnost sudija polaže zakletvu, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava Savezne Republike Jugoslavije i saveznih zakona i da ću svoju dužnost obavljati savesno i nepristrasno".
Sudija polaže zakletvu pred predsednicima veća Savezne skupštine.
Predsednik Suda bira se većinom glasova svih sudija.
Predlog za izbor predsednika Suda može podneti svaki sudija.
Ako ni jedan kandidat ne dobije potrebnu većinu pristupa se ponovnom glasanju, a izabranim se smatra onaj kandidat koji je dobio najveći broj glasova.
U slučaju istog broja glasova kod ponovljenog glasanja, dužnost predsednika Suda, do izbora novog predsednika, vršiće najstariji sudija po godinama.
Predsednik Suda predstavlja Sud, saziva sednicu Suda, predlaže dnevni red i predsedava sednicom Suda, usklađuje rad Suda, stara se o ostvarivanju zaključaka Suda i vrši druga prava i dužnosti utvrđene ovim zakonom i poslovnikom Saveznog ustavnog suda.
U slučaju odsustva ili sprečenosti predsednika Suda, zamenjuje ga sudija koga odredi Sud.
Sudija ima pravo i dužnost da predlaže sudu pretresanje pojedinih pitanja iz nadležnosti Suda, da učestvuje u pretresu i odlučivanju o svakom pitanju o kome se raspravlja na sednicama Suda i da glasa o stvari o kojoj odlučuje Sud, da daje inicijative i predloge Sudu u vezi vršenja njegovih funkcija i da učestvuje u drugim oblicima rada Suda.
Sudija ima pravo da u postupku odlučivanja izdvoji svoje mišljenje i da to mišljenje pismeno obrazloži.
Kad je sudija osuđen za kažnjivo delo, Sud će odmah oceniti da li ta osuda sudiju čini nedostojnim za obavljanje sudijske funkcije.
Sud ceni, na osnovu mišljenja nadležne zdravstvene organizacije, da li je sudija trajno izgubio sposobnost za obavljanje sudijske funkcije. Pod trajnim gubitkom sposobnosti, u smislu ovog zakona, smatra se gubitak fizičke ili mentalne sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije.
Kad sudija zatraži da mu prestane funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, a Savezna skupština u roku od tri meseca ne donese odluku o tom zahtevu, Sud će konstatovati da mu je prestala funkcija.
Kad je protiv sudije pokrenut krivični postupak Sud će odlučiti o tome da li će taj sudija obavljati dužnost dok krivični postupak traje.
Pre odlučivanja o pitanjima iz st. 1 do 4 ovog člana, sudiji mora biti omogućeno da se pred Sudom izjasni.
Odluka Suda koja sadrži ocenu o pitanjima iz st. 1 do 4 ovog člana donosi se na nejavnoj sednici Suda, većinom glasova sudija, s tim što sudija na koga se odluka odnosi ne učestvuje u glasanju.
U odluci Suda koja sadrži ocenu o pitanjima iz st. 1 do 3 ovog člana odmah se obaveštava Savezna skupština, predsednik Republike i sudija na kog se odluka odnosi, a o odluci Suda iz stava 4 ovog člana - samo sudija na koga se odluka odnosi.
Sud ima sekretara.
Sekretara Suda postavlja i razrešava Sud.
Za svoj rad sekretar je odgovoran Sudu.
Za obavljanje stručnih i drugih poslova za svoje potrebe, Sud obrazuje službu Suda.
Organizacija, poslovi i način rada službe Suda uređuju se aktom Suda.
Radom službe Suda rukovodi i za njen rad odgovara Sudu sekretar Suda.
Sedište Suda je u Beogradu.
III POSTUPAK PRED SUDOM
1. ZAJEDNIČKE ODREDBE
Sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici.
Sednice Suda saziva predsednik po svojoj inicijativi, a dužan je da sazove sednicu kad to zaključi Sud ili na obrazloženi predlog sudije.
Sednica Suda može se održati ako sednici prisustvuje većina sudija.
O pitanjima iz svoje nadležnosti Sud odlučuje većinom glasova svih sudija.
Rad Suda je javan.
Javnost rada Suda obezbeđuje se javnim raspravama u postupku pred Sudom, objavljivanjem odluka, obaveštavanjem javnosti o radu i na drugi način koji odredi Sud.
U radu Suda može se isključiti javnost kad to zahtevaju interesi odbrane i bezbednosti zemlje ili interesi morala.
U postupku pred Sudom ne plaća se taksa.
Učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.
Sud može naknaditi troškove drugim pozvanim licima.
Ako neko pitanje postupka pred Sudom nije uređeno ovim zakonom, Sud će utvrditi odgovarajuće rešenje za taj slučaj, u skladu sa opštim procesnim principima i prirodom postupka koji se vodi pred Sudom.
2. UČESNICI U POSTUPKU
Učesnici u postupku pred Sudom su:
1) državni organ ili pravno lice, kad oceni da su mu prava ili interes povređeni aktom koji se osporava;
2) svako po čijoj se inicijativi vodi postupak;
3) donosilac zakona, drugog propisa i opšteg akta (u daljem tekstu: opšti akt), odnosno donosilac pojedinačnog akta ili organ koji je naredio izvršenje radnje koja je predmet ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti;
4) politička stranka ili udruženje građana čiji se opšti akt osporava ili o čijoj se zabrani rada odlučuje;
5) podnosilac ustavne žalbe;
6) savezni organ i organ republike članice, odnosno organi republika članica između kojih postoji sukob nadležnosti o kojoj odlučuje sud, kao i svako ko zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao da ostvari svoje pravo;
7) svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o povredi prava u toku izbora saveznih organa, kao i organ za sprovođenje izbora u vezi sa čijim izbornim aktivnostima se pokreće taj postupak.
U postupku pred Sudom mogu učestvovati i druga lica koja Sud pozove.
Učesnici u postupku pred Sudom, kao i druga zainteresovana lica, mogu, u skladu sa poslovnikom Saveznog ustavnog suda, tražiti uvid u spise predmeta i vršiti prepis tih spisa, osim spisa koji su razlog za isključenje javnosti u radu Suda.
Lica iz stava 1 ovog člana snose troškove prepisa spisa iz tog stava.
U postupku pred Sudom državni organ ili pravno lice predstavljaju zakonom, odnosno njihovim opštim aktom ovlašćeni predstavnici.
U postupku pred Sudom mogu učestvovati i lica koja ovlasti učesnik u postupku.
Učesnik u postupku pred Sudom iz člana 17 ovog zakona ima pravo i dužnost da daje predloge, da pruža potrebne podatke i obaveštenja u toku postupka i na raspravi, da iznese i obrazloži svoj stav i razloge tokom postupka, da daje odgovor na navode i razloge drugih učesnika u postupku, kao i da podnosi dokaze i preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje Suda.
3. PRETHODNI POSTUPAK
Predlog, ustavna žalba, odnosno inicijativa za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti ispituje se u prethodnom postupku.
Predlog, ustavnu žalbu, odnosno inicijativu za pokretanje postupka prethodno ispituje sudija Suda određen rasporedom poslova (u daljem tekstu: sudija izvestilac) koji proverava da li postoje procesne pretpostavke i drugi uslovi za vođenje postupka i odlučivanje o samom zahtevu.
U postupku prethodnog ispitivanja sudija izvestilac može tražiti potrebna obaveštenja i podatke od podnosioca predloga, ustavne žalbe, odnosno inicijative, kao i od drugih učesnika u postupku, državnih organa i pravnih lica, kao i stručna i druga mišljenja, materijalne dokaze i druge podatke o činjenicama od značaja za odlučivanje.
Kad je predlog, ustavna žalba, odnosno inicijativa nerazumljiva, nepotpuna ili ne sadrži podatke neophodne za vođenje postupka, sudija izvestilac zatražiće od podnosioca predloga, ustavne žalbe, odnosno inicijative da u roku od 15 dana te nedostatke otkloni.
Sud dostavlja primerak predloga, ustavne žalbe, odnosno rešenja Suda o pokretanju postupka drugim učesnicima i određuje im rok za dostavljanje odgovora.
Odgovor na predlog za ocenjivanje ustavnosti, odnosno zakonitosti opšteg akta daje podnosilac tog akta, odnosno organ koga on ovlasti, a na ustavnu žalbu donosilac pojedinačnog akta, odnosno organ koji je naredio izvršenje radnje.
Odgovor na predlog za zabranu rada političke stranke i udruženja građana daje organ ovlašćen opštim aktom političke stranke, odnosno udruženja.
Odgovor na predlog za utvrđivanje povrede prava u toku izbora saveznih organa daje organ nadležan za sprovođenje izbora, odnosno organ koji je izvršio njihov izbor.
Organ iz člana 26 st. 2 do 4 ovog zakona dužan je da, u roku koji odredi Sud, a koji ne može biti kraći od 15 dana, dostavi Sudu osporeni opšti akt, odnosno potrebnu dokumentaciju i da pruži podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje.
Drugi organ i organizacije dužni su da, na zahtev i u roku koji odredi Sud, daju Sudu potrebne podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje.
Ako u određenom roku Sud ne dobije odgovor, mišljenje, dokumentaciju, tražene podatke i obaveštenja, postupak će nastaviti.
Sud će odbaciti predlog, odnosno inicijativu kad:
1) utvrdi da nije nadležan za odlučivanje;
2) utvrdi da je predlog, odnosno inicijativa podneta po isteku godine dana od dana prestanka važenja akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava;
3) u ostavljenom roku podnosilac predloga, odnosno inicijative nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje po predlogu, odnosno po inicijativi;
4) utvrdi da je već odlučivao o istoj stvari;
5) ne postoje druge procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po zakonu.
U slučajevima iz stava 1 tač. 1, 3, 4 i 5 ovog člana Sud će odbaciti i ustavnu žalbu.
Kad sud odbaci predlog, ustavnu žalbu, odnosno inicijativu, obavestiće o tome podnosioca predloga, ustavne žalbe, odnosno inicijative.
4. POKRETANJE I VOĐENJE POSTUPKA
1) Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata
Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata pokreće se podnošenjem predloga predlagača iz člana 127 stav 2 Ustava Savezne Republike Jugoslavije i kad Sud, povodom podnete ili sopstvene inicijative, rešenjem pokrene postupak.
Predlog za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti, odnosno inicijativa za pokretanje postupka opšteg akta sadrže: naziv opšteg akta, oznaku odredbe, naziv i broj službenog glasila u kome je objavljen, razloge na kojima se predlog zasniva, kao i druge podatke od značaja za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
Ako opšti akt čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava nije objavljen u službenom glasilu, uz predlog, odnosno inicijativu prilaže se, po pravilu, i overeni prepis tog akta.
Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta smatra se pokrenutim danom prijema predloga u Sudu.
Postupak povodom inicijative za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta smatra se pokrenutim danom donošenja rešenja o pokretanju postupka.
Ako je povodom inicijative pokrenut postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta koji je prestao da važi, postupak se smatra pokrenutim danom prijema inicijative u Sudu.
Kad Sud pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta po sopstvenoj inicijativi, postupak se smatra pokrenutim danom donošenja rešenja o pokretanju postupka.
Ako Sud nađe da nema osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, odlučiće o tome rešenjem koje sadrži razloge za neprihvatanje inicijative i o tome obavestiti podnosioca inicijative.
U postupku za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta Sud nije ograničen zahtevom predlagača, odnosno podnetom inicijativom.
Ako predlagač, odnosno podnosilac inicijative odustane od predloga, odnosno inicijative, Sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti opšteg akta ako za to nađe osnova.
Odredbe čl. 30 do 34 ovog zakona primenjuju se i u postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti opštih akata političkih stranaka i udruženja građana.
2) Postupak po ustavnoj žalbi
Postupak po ustavnoj žalbi pokreće se podnošenjem žalbe Sudu.
Ustavnu žalbu može podneti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom sudskih, upravnih i drugih državnih organa ili preduzeća i organizacija koje vrše javna ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organ ili pravno lice) povređena sloboda ili pravo čoveka i građanina utvrđeno Ustavom Savezne Republike Jugoslavije.
Ustavnu žalbu, u ime lica iz stava 1 ovog člana, može podneti udruženje građana ili drugo pravno lice koje po svojim pravilima ima zadatak da štiti slobodu i prava građana čija se zaštita traži pred Sudom.
Ustavnu žalbu može, u ime lica iz stava 1 ovog člana, koje mu se obrati radi zaštite, kao i kad sam oceni da je pojedinačnim aktom ili radnjom povređena sloboda ili pravo čoveka i građanina utvrđeno Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, podneti savezni organ nadležan za ljudska prava i prava manjina.
Ustavna žalba može se podneti u roku od 60 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno najdocnije u roku od 60 dana od dana prestanka radnje, kojima je povređena sloboda ili pravo čoveka i građanina utvrđeno Ustavom Savezne Republike Jugoslavije.
U žalbi se navodi u čemu se sastoji povreda slobode ili prava čoveka i građanina utvrđenog Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i izlaže zahtev o kome treba da odluči Sud. Uz žalbu se podnose overeni prepis pojedinačnog akta i drugi dokazi od značaja za odlučivanje Suda.
Kad utvrdi da je pojedinačnim aktom povređena sloboda ili pravo čoveka i građanina utvrđeno Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, Sud će poništiti taj pojedinačni akt i odrediti da se uklone posledice koje su iz tog akta proizašle.
Kad utvrdi da je radnjom državnog organa ili pravnog lica povređena sloboda ili pravo čoveka i građanina utvrđeno Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, Sud će zabraniti svako dalje vršenje takve radnje i, prema okolnostima slučaja, odrediti da se uklone posledice koje su iz takve radnje proizašle.
U slučajevima iz st. 1 i 2 ovog člana Sud će, ako oceni da je do povrede slobode ili prava čoveka i građanina utvrđenog Ustavom Savezne Republike Jugoslavije došlo usled primene opšteg akta na osnovu koga je donesen pojedinačni akt, odnosno preduzeta radnja, doneti rešenje o pokretanju postupka u skladu sa svojom nadležnošću.
U toku postupka, do donošenja odluke, Sud može narediti da se obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje povodom kojih je podneta ustavna žalba.
Ako su pojedinačnim aktom ili radnjom povređeni Ustavom Savezne Republike Jugoslavije utvrđena sloboda ili pravo više lica, a samo neka od tih lica su podnela ustavnu žalbu, odluka Suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu.
Ako u toku postupka po ustavnoj žalbi organ koji je doneo pojedinačni akt poništi, ukine ili izmeni taj akt u skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili ako je prestala radnja koja je prouzrokovala povredu slobode ili prava čoveka i građanina utvrđenog Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, a nisu nastupile štetne posledice, Sud će obustaviti taj postupak.
3) Postupak za rešavanje sukoba nadležnosti
Kad nastane sukob nadležnosti između saveznih organa i organa republike članice, ili između organa republika članica, predlog za rešavanje sukoba nadležnosti podnosi jedan ili oba organa u sukobu.
Predlog za rešavanje sukoba nadležnosti iz stava 1 ovog člana može podneti i lice koje zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadležnosti nije moglo da ostvari svoja prava.
Predlog za rešavanje sukoba nadležnosti iz člana 42 stav 1 ovog zakona sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnosti i razloge na osnovu kojih to čine.
Postupak za rešavanje sukoba nadležnosti iz člana 42 stav 1 ovog zakona smatra se pokrenutim danom prijema predloga u Sudu.
Sud može odrediti da se do donošenja odluke Suda prekine postupak pred organima između kojih je nastao sukob nadležnosti.
4) Postupak odlučivanja o zabrani rada političkih stranaka i
udruženja građana
Postupak odlučivanja o zabrani rada političkih stranaka i udruženja građana pokreće se predlogom koji mogu podneti:
1) državni organ nadležan za upis u registar političkih stranaka i udruženja građana;
2) savezni državni tužilac i republički javni tužilac.
U predlogu iz stava 1 ovog člana navode se razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke ili udruženja građana.
5) Postupak odlučivanja o povredi prava u toku izbora saveznih organa
Postupak odlučivanja o povredi prava u toku izbora saveznih poslanika u Veće građana Savezne skupštine pokreće se podnošenjem žalbe na rešenje savezne izborne komisije kojim je odbačen ili odbijen prigovor protiv tog rešenja.
Žalbu iz člana 47 ovog zakona može podneti svaki birač, kandidat za saveznog poslanika i podnosilac predloga za kandidata, odnosno podnosilac predloga za listu političkih stranaka.
Žalba sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o povredi prava u toku izbora saveznih organa.
Sud odlučuje o žalbi iz člana 47 ovog zakona u roku od tri dana o dana prijema žalbe u Sudu.
Ako Sud usvoji žalbu iz člana 47 ovog zakona poništiće ceo izborni postupak ili deo izbornog postupka koji se mora tačno naznačiti.
Postupak za odlučivanje o povredi prava u toku izbora predsednika Republike pokreće se žalbom koju mogu podneti kandidat za predsednika Republike ili predlagač kandidata za predsednika Republike.
Žalba iz stava 1 ovog člana sadrži razloge i dokaze o povredi prava u toku izbora.
Žalba iz člana 51. ovog zakona može se podneti Sudu u roku od 24 časa od momenta objavljivanja rezultata glasanja.
Sud je dužan da odluči o žalbi iz člana 51 ovog zakona u roku od 48 časova od momenta prijema te žalbe u Sudu.
Ako Sud usvoji žalbu iz člana 51 ovog zakona poništiće ceo izborni postupak ili deo izbornog postupka koji se mora tačno naznačiti.
Kad Sud usvoji žalbu iz člana 51 ovog zakona Savezna skupština ponoviće izborni postupak ili deo izbornog postupka koji je poništen.
Postupak za odlučivanje o povredi prava u toku izbora predsednika Savezne vlade, sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda, saveznog državnog tužioca, zamenika saveznog državnog tužioca i guvernera Narodne banke Jugoslavije, pokreće se žalbom koju mogu podneti predsednik Republike, kandidat koji smatra da mu je povređeno pravo u toku izbora, najmanje 20 saveznih poslanika jednog od veća Savezne skupštine ili poslanička grupa u Saveznoj skupštini.
Na postupak za odlučivanje o povredi prava u toku izbora saveznih organa ili člana 55 ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe člana 51 stav 2 i čl. 52 do 54 ovog zakona.
5. RAZMATRANJE I ODLUČIVANJE
1) Javna rasprava
Sud odlučuje na sednici, po pravilu, posle održane javne rasprave.
Sud će održati javnu raspravu kada odlučuje o:
1) saglasnosti ustava republike članice sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije;
2) saglasnosti zakona sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima;
3) saglasnosti zakona republike članice sa saveznim zakonom;
4) zabrani rada političke stranke ili udruženja građana;
5) povredi prava u toku izbora saveznih organa.
Sud može odlučiti da se ne održi javna rasprava u slučajevima iz stava 1 ovog člana ako je po istom pitanju već zauzeo stav ili ako postoje uslovi za obustavu postupka.
Sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da je održavanje javne rasprave potrebno.
Javnu raspravu zakazuje i njom rukovodi predsednik Suda ili sudija koji ga zamenjuje.
Na javnu raspravu pozivaju se učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja.
Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti i zakonitosti, Sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje opšteg akta o kome se vodi postupak.
Na javnu raspravu pozivaju se, kada je to potrebno, i predstavnici organa i organizacija, naučni i javni radnici, kao i druga lica radi davanja mišljenja i obaveštenja.
Učesnicima u postupku i drugim licima koja budu pozvana na javnu raspravu pismeni poziv se dostavlja najdocnije osam dana pre održavanja javne rasprave.
Sud može, zavisno od predmeta spora, odrediti i kraći rok za dostavljanje pismenog poziva za javnu raspravu.
U pozivu za javnu raspravu navode se predmet, datum i mesto održavanja javne rasprave.
O vremenu i mestu održavanja javne rasprave, po pravilu, obaveštava se javnost.
Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Sud da održi javnu raspravu.
Sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti radi pribavljanja potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima.
O održavanju reda na javnoj raspravi stara se predsednik Suda.
Predsednik Suda može, posle opomene, oduzeti reč govorniku koji zloupotrebljava reč na javnoj raspravi ili udaljiti učesnika, odnosno druge prisutne ako ometaju red na javnoj raspravi.
Predsednik Suda saopštava predmet javne rasprave.
Sudija izvestilac može izložiti stanje stvari u predmetu utvrđeno u prethodnom postupku, ne iznoseći predlog za odluku.
Učesnici u postupku iznose i obrazlažu mišljenje i činjenice od interesa za razjašnjenje stanja stvari u predmetu.
U toku javne rasprave sudije, ne iznoseći svoje mišljenje ili predlog za odluku, mogu postavljati pitanja i tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i drugih pozvanih lica o stvari koja je predmet javne rasprave.
2) Obustava postupka
Sud će obustaviti postupak:
1) ako se u toku postupka ustav republike članice usaglasi sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije;
2) ako se u toku postupka zakon, drugi propis ili opšti akt usaglasi sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije ili sa potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili sa saveznim zakonom, a Sud nije ocenio da treba doneti odluku zbog toga što nisu otklonjene posledice neustavnosti, odnosno nezakonitosti;
3) ako je u toku postupka povučen predlog za ocenjivanje ustavnosti, odnosno zakonitosti opšteg akta, a Sud nađe osnova da po sopstvenoj inicijativi nastavi postupak;
4) ako je u toku postupka povučena ustavna žalba;
5) ako je u toku postupka povučen predlog za rešavanje sukoba nadležnosti;
6) ako je u toku postupka povučena žalba za odučivanje o povredi prava u toku izbora saveznih organa;
7) ako je postupak pokrenut na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja;
8) ako u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka.
3) Akti Suda
O pitanjima iz svoje nadležnosti Sud odlučuje donošenjem odluke ili rešenja.
Odluke i rešenja Suda moraju biti obrazloženi.
Odlukom Sud:
1) utvrđuje da ustav republike članice nije u saglasnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa tim Ustavom, i utvrđuje da odredba ustava republike članice prestaje da važi ako u roku od šest meseci od utvrđivanja nesaglasnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije nije otklonjena ta nesaglasnost;
2) utvrđuje da zakon, drugi propis i opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom;
3) utvrđuje da zakon, drugi propis i opšti akt republike članice nije u saglasnosti sa saveznim zakonom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa saveznim zakonom;
4) utvrđuje da drugi propis i opšti akt saveznih organa nije u saglasnosti sa saveznim zakonom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa tim zakonom;
5) utvrđuje da opšti akt političkih stranaka i udruženja građana nije u saglasnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i saveznim zakonom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa tim ustavom i zakonom;
6) utvrđuje povredu pojedinačnim aktom ili radnjom sloboda i prava čoveka i građanina utvrđenih Ustavom Savezne Republike Jugoslavije;
7) odlučuje o sukobu nadležnosti između saveznih organa i organa republika članica, kao i organa republika članica;
8) odlučuje o zabrani rada političke stranke i udruženja građana;
9) odlučuje o povredi prava u toku izbora saveznih organa;
10) odbija predlog za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti;
11) utvrđuje način otklanjanja posledica u slučajevima iz člana 83 ovog zakona.
Rešenjem Sud:
1) pokreće postupak;
2) obustavlja postupak u slučajevima utvrđenim članom 66 ovog zakona;
3) obustavlja izvršenje pojedinačnog akta, odnosno radnje, ukida meru obustave ili odbacuje zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje;
4) ne prihvata inicijativu za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti;
5) odbacuje predlog, odnosno inicijativu u slučajevima iz člana 29 ovog zakona;
6) odlučuje o pitanjima upravljanja postupkom.
Odluke i rešenja Suda dostavljaju se učesnicima u postupku.
Odluke Suda objavljuju se u "Službenom listu SRJ", kao i na način na koji je objavljen opšti akt povodom kog je odluka doneta.
Rešenja Suda, kad to Sud oceni, objavljuju se u "Službenom listu SRJ", kao i na način na koji je objavljen opšti akt povodom kog je rešenje doneto.
Sud donosi poslovnik kojim se bliže uređuje način rada Suda.
Akte Suda potpisuje predsednik Suda.
IV PRAVNO DEJSTVO ODLUKA SUDA
Ako Sud utvrdi da postoji nesaglasnost odredaba opšteg akta političke stranke ili udruženja građana sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i saveznim zakonom, te odredbe prestaju da važe danom objavljivanja odluke Suda kojom je utvrđena nesaglasnost.
Ako Sud zabrani rad političke stranke ili udruženja građana, ta politička stranka ili udruženje građana briše se iz registra političkih stranaka i udruženja građana danom dostavljanja odluke Suda nadležnom organu.
Odluka Suda iz člana 39 ovog zakona ima pravno dejstvo od dana dostavljanja organu, odnosno pravnom licu koje je osporeni pojedinačni akt donelo, odnosno osporenu radnju preduzelo.
Ako sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije ili saveznim zakonom, odnosno sa potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom, odluka Suda ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
Kad sud reši sukob nadležnosti, odluka Suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
Odluka Suda o poništenju celog izbornog postupka ili dela tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Suda nadležnom organu.
Ustav republike članice, zakoni i drugi propisi i opšti akti za koje je odlukom Suda utvrđeno da postoji nesaglasnost sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, saveznim zakonom ili potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Suda, ako do toga dana nisu pravnosnažno rešeni.
Propisi i drugi opšti akti doneti za izvršavanje saveznih zakona i drugih propisa za koje se odlukom Suda utvrdi da postoji nesaglasnost sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i saveznim zakonom, neće se primenjivati od dana objavljivanja odluke Suda.
Izvršavanje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može se dozvoliti niti sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.
Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog propisa i opšteg akta, za koji je odlukom Suda utvrđeno da postoji nesaglasnost sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili saveznim zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta.
Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog propisa i opšteg akta, za koji je odlukom Suda utvrđeno da postoji nesaglasnost sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili saveznim zakonom, može se podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u "Službenom listu SRJ".
Odluka Suda iz stava 1 ovog člana predstavlja razlog za ponavljanje postupka pred organom koji je doneo konačni ili pravnosnažni pojedinačni akt.
Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom suda utvrđeno da postoji nesaglasnost sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, saveznim zakonom ili potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima, Sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način.
Ako je u toku postupka osporeni opšti akt prestao da važi ili je usaglašen sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili saveznim zakonom, a nisu otklonjene posledice neustavnosti, odnosno nezakonitosti, Sud će odlukom utvrditi da taj opšti akt u vreme njegovog važenja nije bio u saglasnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, odnosno potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili saveznim zakonom.
Odluka Suda iz stava 1 ovog člana ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrđuje da opšti akt nije saglasan sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ili saveznim zakonom.
V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Prvu sednicu posle izbora Suda saziva najstariji sudija, najdocnije u roku od 14 dana od dana izbora sudija Suda.
Na prvoj sednici bira se predsednik Suda, u skladu sa članom 4 ovog zakona.
Postupci za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti započeti pre dana stupanja na snagu ovog zakona pred Ustavnim sudom Jugoslavije okončaće se po odredbama ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu SRJ".