CARINSKI ZAKON("Sl. list SRJ", br. 45/92, 16/93, 50/93, 24/94, 28/96, 29/97, 59/98, 23/2001 i 36/2002) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom uređuju se carinsko područje, carinski pogranični pojas, carinski prelaz, carinska roba, carinska osnovica, mere carinskog nadzora, carinske povlastice, kao i prava i obaveze lica i ovlašćenja carinskih organa u vezi sa prelaskom robe i lica preko carinske linije.
Carinsko područje
(1) Carinsko područje Savezne Republike Jugoslavije obuhvata teritoriju Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Jugoslavija).
(2) Carinsko područje Jugoslavije je ograničeno carinskom linijom koja je istovetna sa državnom granicom Jugoslavije.
(3) Carinsko područje Jugoslavije je jedinstveno.
Carinski pogranični pojas
(1) Carinski pogranični pojas na kopnu obuhvata deo carinskog područja Jugoslavije u širini do 15 km od carinske linije u dubinu teritorije Jugoslavije.
(2) Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i kad carinska linija prelazi graničnom rekom.
(3) Carinski pogranični pojas na graničnom jezeru obuhvata deo carinskog područja Jugoslavije od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera.
(4) Carinski pogranični pojas na moru obuhvata deo carinskog područja Jugoslavije u širini od 5 km kopna od obale, područje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora, kao i područje u širini od dve nautičke milje, računajući od spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora.
Carinska roba
(1) Carinska roba su sve stvari koje se u carinsko područje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se iz tog područja izvoze, odnosno iznose ili šalju, ili se preko tog područja provoze, odnosno pronose.
(2) Carinska roba se mora prijaviti carinarnici.
(3) Carinskom robom, u smislu stava 1 ovog člana, smatraju se i:
1) žive životinje koje se uvoze, izvoze ili provoze;
2) električna energija, gas ili tečnost koji se električnim vodovima, gasovodima, naftovodima, vodovodima ili na drugi način uvoze, izvoze ili provoze;
3) prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba i putnici prevoze preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe i putnika preko carinske linije;
4) brodovi koje preduzeća nabavljaju u inostranstvu ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije;
5) stvari koje su na carinsko područje Jugoslavije dospele na ma koji način;
6) domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u Jugoslaviji u drugo mesto u Jugoslaviji preko stranog carinskog područja;
7) domaća roba koja je, u smislu posebnih saveznih propisa, izjednačena sa robom koja se uvozi, odnosno izvozi.
(4) Carinskom robom, u smislu stava 1 ovog člana, ne smatraju se:
1) javne isprave;
2) pismonosne pošiljke koje ne sadrže carinsku robu;
3) trgovačka korespondencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansijska dokumentacija;
4) čekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac.
Carinski nadzor
(1) Carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja s carinskom robom i obezbeđenje njene istovetnosti dok se ne sprovede carinski postupak.
(2) Carinski nadzor obuhvata naročito:
1) čuvanje i pregled carinske robe;
2) sprovođenje carinske robe;
3) stavljanje carinskih obeležja;
4) uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija ili drugih podataka kojima se obezbeđuje istovetnost robe;
5) pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava i vozačkog osoblja, odnosno posade;
6) pregled prtljaga putnika i lični pretres putnika.
(3) Učesnici u postupku dužni su da omoguće sprovođenje mera carinskog nadzora iz stava 2 ovog člana.
(1) Carinskom nadzoru podleže:
1) carinska roba;
2) putnici i posada, odnosno vozačko osoblje prevoznih i prenosnih sredstava.
(2) Zabranjeno je skrivanje i lažno prikazivanje robe koja se uvozi, izvozi ili provozi radi izbegavanja carinskog nadzora.
(1) Carinskom nadzoru ne podležu:
1) domaći i strani vojni brodovi;
2) brodovi dok plove na delovima graničnih reka na kojima se po međunarodnim ugovorima ne može vršiti carinski nadzor;
3) brodovi organa unutrašnjih poslova;
4) domaći i strani vojni vazduhoplovi.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana carinskom nadzoru podležu:
1) roba, putnici i članovi posade koji se iskrcavaju, odnosno ukrcavaju na brodove iz tač. 1 i 3 stava 1 ovog člana, kao i saobraćaj između tih brodova i obale;
2) roba, putnici i članovi posade koji se iskrcavaju, odnosno ukrcavaju na vazduhoplove iz tačke 4 stava 1 ovog člana.
(3) Lica iz stava 2 ovog člana dužna su da carinsku robu prijave carinarnici radi sprovođenja carinskog postupka.
(1) Carinski nadzor vrše carinarnice.
(2) Evidenciju o carinskoj robi radi sprovođenja mera carinskog nadzora vodi nadležna carinarnica.
(3) Direktor Savezne uprave carina propisuje način vođenja evidencije iz stava 2 ovog člana.
Pored mera utvrđenih ovim zakonom, Vlada može propisati posebne mere carinskog nadzora.
(1) Carinska obeležja moraju ostati nepovređena dok ih ne skine nadležna carinarnica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
(2) Direktor Savezne uprave carina propisuje vrste carinskih obeležja i način njihove upotrebe.
II CARINSKI PRELAZ, PRIJAVLJIVANJE ROBE I PLAĆANJE CARINE
Carinski prelaz
(1) Uvoz, izvoz i provoz robe, odnosno prelaz lica preko carinske linije vrše se preko graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj.
(2) Projektovanje, izgradnja, odnosno rekonstrukcija graničnog prelaza za međunarodni saobraćaj, za deo koji je određen za sprovođenje carinskog nadzora i carinskog postupka, vrše se na osnovu saglasnosti direktora Savezne uprave carina.
(1) Preko graničnih prelaza za pogranični saobraćaj mogu prelaziti i prenositi carinsku robu samo lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili međunarodnog ugovora.
(2) Preko graničnih prelaza za pogranični saobraćaj dvovlasnici mogu prenositi stvari potrebne za obrađivanje njihovih imanja, kao i druge stvari koje mogu prenositi na osnovu međunarodnog ugovora.
(3) Lekari, veterinari i drugo medicinsko osoblje koji imaju boravište u carinskom pograničnom pojasu mogu, u slučaju hitne potrebe, preko graničnih prelaza za pogranični saobraćaj prenositi instrumente i lekove potrebne za obavljanje svoje delatnosti.
(4) Vatrogasci i druge ekipe koji učestvuju u spasavanju ljudi i imovine u elementarnim nepogodama mogu, u slučaju potrebe, preko svih graničnih prelaza prenositi potrebnu opremu i ostala tehnička sredstva.
(5) Ako je granični prelaz za pogranični saobraćaj istovremeno i granični prelaz za međunarodni saobraćaj, lica iz st. 1 i 2 ovog člana mogu uvoziti, odnosno izvoziti i drugu robu bez prava korišćenja povlastice iz člana 25 ovog zakona.
Vreme prelaska carinske linije
(1) Prenos robe i prelaz prevoznih sredstava i njihovog vozačkog osoblja, odnosno članova posade i putnika preko graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj mogu se vršiti u svako doba dana i noći.
(2) Prenos robe i prelaz lica preko ostalih graničnih prelaza mogu se vršiti samo u dnevno vreme.
(3) Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, direktor Savezne uprave carina može propisati da se prenos robe i prelaz lica preko graničnog prelaza iz st. 1 i 2 ovog člana mogu vršiti i u drugo vreme.
Dnevnim vremenom, u smislu člana 13 stav 2 ovog zakona, smatra se vreme:
1) u januaru i decembru - od 7 do 17 časova;
2) u februaru i novembru - od 6 do 18 časova;
3) u martu, septembru i oktobru - od 5 do 19 časova;
4) u aprilu i avgustu - od 4 do 19 časova;
5) u maju, junu i julu - od 4 do 20 časova.
Prijavljivanje carinske robe
(1) Sva roba koja se uvozi, izvozi ili provozi preko carinske linije, odnosno koja se unosi ili iznosi iz slobodne ili carinske zone ili slobodne carinske prodavnice mora se prijaviti graničnoj, odnosno drugoj nadležnoj carinarnici, po postupku i na način koji su propisani odredbama ovog zakona i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
(2) Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tačno popunjene.
(1) Državni organi (sudovi, organi inspekcije, organi unutrašnjih poslova i dr.) dužni su da najbližoj carinarnici prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze, koje su ti organi privremeno ili konačno oduzeli, a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak po odredbama ovog zakona.
(2) Roba i prevozna sredstva iz stava 1 ovog člana ne mogu se predati drugome pre nego što se plate carina i druge uvozne dažbine. Državni organi iz stava 1 ovog člana dužni su da uplate carinu i druge uvozne dažbine pre predaje carinske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili.
(3) Carina i druge uvozne dažbine plaćaju se po podmirenju troškova nastalih u vezi sa robom iz stava 2 ovog člana (čuvanje, prodaja i sl.).
(4) Sredstva ostvarena prodajom carinske robe iz stava 2 ovog člana, po uplati carine i drugih uvoznih dažbina, raspoređuju se saglasno odredbama saveznih propisa o prekršajima i propisima o izvršenju krivičnih sankcija.
Obaveza plaćanja carine
(1) Roba koja se uvozi u carinsko područje Jugoslavije podleže plaćanju carine po stopama određenim Carinskom tarifom, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
(2) Plaćanju carine ne podleže:
1) roba koja se izvozi, iznosi ili šalje iz carinskog područja Jugoslavije, ako u Carinskoj tarifi nije drukčije određeno;
2) roba koja se provozi preko carinskog područja Jugoslavije;
3) roba koja je izvezena i ocarinjena, a u Jugoslaviju se vraća neprodata ili se vraća zbog toga što ne odgovara obavezama koje proizlaze iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kog je bila izvezena;
4) roba koju su jugoslovenski državljani izvezli i koja je ocarinjena, a vraća se iz inostranstva;
5) dokumentacija koja se šalje u vezi s međunarodnim licitacijama i konkursima;
6) štampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture, prosvete i nauke, kao i dokumentacija koju državni organi, preduzeća i druge organizacije primaju na osnovu međunarodnih ugovora koje su potpisali i potvrdili nadležni organi;
7) televizijske, filmske ili na drugi način snimljene vesti ili slike i programski prilozi za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja;
8) potrošni materijal koji se besplatno prima iz inostranstva, a koji je namenjen učesnicima međunarodnih simpozijuma, konferencija i sličnih sastanaka koji se održavaju u Jugoslaviji;
9) poljoprivredni proizvodi koji ostaju kao rezultat umnožavanja u procesu proizvodnje semenske robe od privremeno uvezenog semenskog materijala;
10) roba koja se izvozno-uvozno carini bez prelaska carinske linije na osnovu zaključenog i registrovanog ugovora sa stranim licem o ustupanju izgradnje investicionog objekta stranom izvođaču u Jugoslaviji;
11) roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama.
(1) Obaveza plaćanja carine nastaje:
1) za robu koja se uvozi - danom kad je roba prešla carinsku liniju, a za robu koja se iz slobodne ili carinske zone stavlja u promet na domaćem tržištu - danom kad je roba prešla iz slobodne ili carinske zone na domaće tržište;
2) za brodove kupljene u inostranstvu, ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije - danom dobijanja privremenog plovidbenog lista;
3) za robu smeštenu u konsignacionom skladištu - danom kad je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladišta;
4) za robu privremeno uvezenu u carinsko područje Jugoslavije - danom podnošenja deklaracije za carinjenje te robe, odnosno danom isteka roka za koji je odobren privremeni uvoz;
5) za robu privremeno uvezenu u carinsko područje Jugoslavije, a za koju postoji obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina iz člana 167 ovog zakona - danom podnošenja deklaracije za carinjenje, odnosno danom donošenja rešenja o naplati;
6) za robu i prevozna sredstva iz člana 16 ovog zakona - danom izvršnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto, odnosno danom donošenja odluke o dozvoli izvršenja;
7) za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište - danom kad je roba iznesena iz konsignacionog skladišta;
8) za provoznu robu koja je na carinskom području Jugoslavije zadržana radi uvoza - danom podnošenja carinske deklaracije za carinjenje te robe, odnosno ako deklaracija nije podnesena - danom stavljanja robe u slobodan promet na domaćem tržištu;
9) za robu koja se izvozno-uvozno carini bez prelaska robe preko carinske linije - danom podnošenja carinske deklaracije.
Ako roba koja se uvozi, odnosno izvozi bude uništena dok se nalazi pod carinskim nadzorom, prestaje obaveza plaćanja carine.
(1) Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu za koju je nastala obaveza plaćanja carine utvrđuje se prema stanju robe i po propisima koji važe:
1) za robu koja se uvozi - na dan podnošenja carinske deklaracije;
2) za robu koju putnici sobom nose - na dan carinjenja;
3) za brodove kupljene u inostranstvu ako se privredno iskorišćavaju pre prelaska carinske linije - na dan dobijanja privremenog plovidbenog lista;
4) za robu smeštenu u konsignacionom skladištu - na dan kad je kupac preuzeo robu iz konsignacionog skladišta;
5) za robu koja je bila privremeno uvezena u carinsko područje Jugoslavije - na dan podnošenja deklaracije za carinjenje, odnosno na dan donošenja rešenja o obračunu i naplati;
6) za robu i prevozna sredstva iz člana 16 ovog zakona - na dan izvršnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto, odnosno na dan donošenja odluke o dozvoli izvršenja;
7) za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište - na dan podnošenja carinske deklaracije;
8) za provoznu robu koja je na carinskom području Jugoslavije zadržana radi uvoza - na dan podnošenja deklaracije za carinjenje te robe, a ako carinska deklaracija nije podnesena - na dan donošenja rešenja o naplati carine i drugih uvoznih dažbina;
9) za robu koja se izvozno-uvozno carini bez prelaska preko carinske linije - na dan podnošenja carinske deklaracije;
10) za robu koja se carini u smislu člana 37 stav 3, člana 119 stav 2 i člana 205 stav 1 ovog zakona - na dan donošenja rešenja o naplati carine i drugih uvoznih dažbina.
(2) Iznos carine za robu proizvedenu ili oplemenjenu u slobodnoj zoni koja se stavlja u promet na domaćem tržištu utvrđuje se po propisima koji važe na dan podnošenja carinske deklaracije.
Carinski obveznik
(1) Carinski obveznik je primalac robe; vlasnik robe ili lice koje on ovlasti; lice na koje glasi prevozna isprava; lice na koje su prenesena prava iz prevozne isprave; lice koje robu unosi u carinsko područje Jugoslavije ili iznosi iz carinskog područja Jugoslavije, kao i druga lica koja su, u slučajevima predviđenim ovim zakonom, dužna da plate carinu.
(2) Za robu koja se izgubi ili na drugi način nestane na putu od carinske linije do prijemne carinarnice, carinski obveznik je vozar, odnosno lice koje je robu preuzelo od carinarnice.
(3) Preduzeće i drugo pravno lice koji u carinskom postupku učestvuju kao carinski obveznici podnose zahtev Saveznoj upravi carina radi upisa u registar carinskih obveznika.
(4) Savezna uprava carina vodi evidenciju lica iz stava 3 ovog člana.
Oslobođenja od plaćanja carine
(1) Oslobođeni su od plaćanja carine:
1) šefovi stranih država i izaslanici šefova stranih država u specijalnoj misiji, kao i članovi njihove pratnje - na predmete namenjene službenim potrebama i ličnoj upotrebi;
2) međunarodne organizacije - na predmete namenjene službenim potrebama;
3) međunarodne i druge strane humanitarne organizacije - na robu namenjenu pružanju humanitarne pomoći;
4) diplomatska i konzularna predstavništva stranih država u Jugoslaviji - na predmete namenjene službenim potrebama;
5) šefovi stranih diplomatskih predstavništava u Jugoslaviji i članovi njihovih užih porodica - na predmete namenjene ličnoj upotrebi.
(1) Oslobođeni su od plaćanja carine u granicama reciprociteta:
1) diplomatsko osoblje stranih diplomatskih predstavništava u Jugoslaviji i članovi njihovih užih porodica - na predmete namenjene ličnoj upotrebi;
2) konzularno osoblje stranih konzularnih predstavništava u Jugoslaviji i članovi njihovih užih porodica - na predmete namenjene ličnoj upotrebi;
3) osoblje stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava u Jugoslaviji - na predmete domaćinstva.
(2) Povlastice iz stava 1 ovog člana ne mogu koristiti jugoslovenski državljani ni strani državljani stalno nastanjeni u Jugoslaviji.
(1) Oslobođena je od plaćanja carine Vojska Jugoslavije - na predmete naoružanja i vojne opreme i na njihove delove, uključujući i tehničku, remontnu i proizvodnu dokumentaciju, odnosno na mašine, aparate, rezervne delove i reprodukcioni materijal za proizvodnju predmeta naoružanja i vojne opreme i njihovih delova, koji se ne proizvode u Jugoslaviji.
(2) Pravo na oslobođenje od plaćanja carine, na osnovu stava 1 ovog člana, ostvaruje se na osnovu potvrde koju izdaje savezni organ nadležan za poslove odbrane u skladu sa programom razvoja Vojske Jugoslavije.
(3) Oslobođeni su od plaćanja carine organi unutrašnjih poslova i kazneno-popravne ustanove na predmete koji se ne proizvode u Jugoslaviji, a koji se uvoze u skladu s programima razvoja službe unutrašnjih poslova, odnosno službe obezbeđenja kazneno-popravnih ustanova koje utvrđuje nadležni organ.
(4) Rešenje o oslobođenju od plaćanja carine u skladu s programima razvoja službe unutrašnjih poslova donosi funkcioner koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija, na predlog funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za unutrašnje poslove, a u skladu s programima razvoja službe obezbeđenja kazneno-popravnih ustanova - na predlog funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove pravosuđa ili nadležnog republičkog organa.
(1) Oslobođeni su od plaćanja carine:
1) putnici koji dolaze iz inostranstva - na predmete koji služe njihovim ličnim potrebama za vreme putovanja (lični prtljag), bez obzira na to da li ih nose sobom ili su ih dali na prevoz vozaru;
2) domaći putnici, pored predmeta ličnog prtljaga - na predmete koje unose iz inostranstva, ako nisu namenjeni preprodaji, do vrednosti koju propisuje Vlada;
3) strani državljani koji su dobili jugoslovensko državljanstvo i strani državljani koji su dobili azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje u Jugoslaviji - na predmete za svoje domaćinstvo, osim na putnička motorna vozila;
4) jugoslovenski državljani - članovi posada domaćih brodova, kao i jugoslovenski državljani koji su po ma kom osnovu bili na radu u inostranstvu neprekidno najmanje dve godine ili najmanje 24 meseca u periodu od četiri godine - na predmete za svoje domaćinstvo i predmete privrednog inventara za obavljanje privredne delatnosti za koju je registrovan kod nadležnog organa, osim na motorna vozila, koje unose ili prime iz inostranstva u roku od jedne godine od dana povratka sa rada u inostranstvu, do vrednosti koju propiše Vlada;
5) jugoslovenski i strani državljani - na predmete koje prime iz inostranstva u pošiljkama, do vrednosti koju propiše Vlada;
6) jugoslovenski i strani državljani - na lekove za ličnu upotrebu koje primaju iz inostranstva u pošiljkama;
7) jugoslovenski i strani državljani stalno nastanjeni u Jugoslaviji - na predmete nasleđene u inostranstvu;
8) jugoslovenski državljani, preduzeća, zajednice i druge organizacije i strani državljani stalno nastanjeni u Jugoslaviji - na odlikovanja, medalje, spomenice, sportske i druge trofeje, odnosno predmete koje dobijaju u inostranstvu na takmičenjima, izložbama i priredbama od međunarodnog značaja;
9) naučnici, književnici i umetnici - na sopstvena dela koja unose iz inostranstva;
10) članovi udruženja umetnika - na robu koja se ne proizvodi u Jugoslaviji, a koja neposredno služi za obavljanje njihove delatnosti;
11) jugoslovenski državljani koji žive u pograničnom pojasu - na proizvode zemljoradnje i stočarstva dobijene sa svojih imanja koja se nalaze u pograničnom pojasu susedne države, kao i na priplod i ostale proizvode dobijene od stoke koja se zbog poljskih radova, ispaša ili zimovanja nalazi na tim imanjima;
12) vozači motornih vozila - na gorivo i mazivo u rezervoarima koji su fabrički ugrađeni u motorna vozila;
13) invalidi - na ortopedska i druga pomagala koja služe kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oštećenih telesnih organa i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje tih pomagala, osim na putničke automobile, koje unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu;
14) invalidi I i II kategorije, kao i lica čiji stepen invaliditeta odgovara invaliditetu I i II kategorije, koji se posle sprovedene profesionalne rehabilitacije osposobe za određenu delatnost - na opremu za vršenje te delatnosti koja se ne proizvodi u Jugoslaviji;
15) Savez slepih i slabovidnih Jugoslavije i Savez gluvih i nagluvih Jugoslavije, odnosno članovi tih saveza - na specifičnu opremu, uređaje i instrumente i na njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme za potrebe slepih i slabovidnih lica, kao i za potrebe gluvih i nagluvih lica, koji se ne proizvode u Jugoslaviji. Savez udruženja distrofičara Jugoslavije i Savez udruženja paraplegičara Jugoslavije, odnosno članovi tih saveza - na specifičnu opremu, uređaje i instrumente i njihove rezervne delove i na potrošni materijal za potrebe lica obolelih od mišićnih i neuromišićnih bolesti, koji se ne proizvode u Jugoslaviji i građani - na specifičnu opremu, uređaje i instrumente za zdravstvo i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje te opreme, za ličnu upotrebu, koji se ne proizvode u Jugoslaviji.
16) jugoslovenski državljani - na robu, osim na motorna vozila, koju besplatno prime iz inostranstva ili je nabave iz sredstava koja su dobili kao novčanu pomoć, a koja je namenjena otklanjanju posledica elementarnih nepogoda (zemljotresi, poplave, suše, ekološki udesi i sl.), rata ili oružanih sukoba.
Pravo na oslobođenje od plaćanja carine iz ove tačke može se ostvariti ako Savezna vlada utvrdi da su posledice elementarnih nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz uslobođenje od plaćanja carine i ako se ta roba uveze u roku koji odredi Savezna vlada.
Pravo na oslobođenje od plaćanja carine na robu nabavljenu sredstvima dobijenim u Jugoslaviji može se ostvariti samo na robu koja se ne proizvodi u Jugoslaviji.
(2) Povlastica iz tačke 3 ovog člana može se koristiti samo za predmete koji se uvezu u roku od jedne godine od dana dobijanja jugoslovenskog državljanstva, odnosno azila ili od dana dobijanja odobrenja za stalno nastanjenje. Taj rok carinarnica može produžiti ako to zahtevaju posebne okolnosti pod kojima se doseljavanje vrši.
Oslobođeni su od plaćanja carine:
1) preduzeća i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti sa stranim ulogom, na uvoz opreme, osim putničkih motornih vozila i automata za zabavu i igru na sreću, pod uslovima propisanim Zakonom o stranim ulaganjima.
Pravo na oslobođenje od plaćanja carine po ovoj tački može se ostvariti na osnovu specifikacije opreme po tar. brojevima i tar. oznakama Carinske tarife, koju overava Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, po rešenju izdatom od strane registarskog suda odnosno drugog organa o izvršenoj registraciji stranih ulaganja;
2) preduzeća, druge organizacije i zajednice - na robu, osim na motorna vozila, koju besplatno prime ili je nabave iz sredstava koja su dobile iz inostranstva kao novčanu pomoć, ako je namenjena otklanjanju posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama (zemljotresi, poplave, suše, ekološki udesi i sl.), ratom ili oružanim sukobima.
Pravo na oslobođenje od plaćanja carine po ovoj tački može se ostvariti samo ako Vlada utvrdi da su posledice elementarnih nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz oslobođenje od plaćanja carine i ako se ta roba uveze u roku koji odredi Vlada;
3) preduzeća - na opremu koju uvoze radi zamene opreme uništene u požaru, eksploziji, elementarnim nepogodama, ratu, oružanim sukobima ili saobraćajnoj nezgodi, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
a) da je vrednost uništene opreme veća od 15% od ukupne neamortizovane vrednosti opreme preduzeća;
b) da se oprema uvozi radi zamene uništene opreme;
v) da se oprema ne proizvodi u Jugoslaviji;
g) da je ostvarena naknada štete po osnovu osiguranja uništene opreme, osim ako organizacija za osiguranje ne vrši osiguranje za određeni rizik;
4) preduzeća, druge organizacije i zajednice koje se bave naučnoistraživačkom, obrazovnom, kulturno-obrazovnom i verskom delatnošću, tehničkom kulturom, kulturno-umetničkom delatnošću, delatnostima zaštite prirode i kulturnih dobara, fizičkom kulturom i sportom i kontrolom kvaliteta životne sredine - na robu koja se ne proizvodi u Jugoslaviji, a služi neposredno za obavljanje tih delatnosti;
5) preduzeća u oblasti zdravstva - na specifičnu opremu, uređaje i instrumente za zdravstvo i njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme, koji se ne proizvode u Jugoslaviji i ako se uvoze radi opremanja tih preduzeća u skladu s programima razvoja zdravstva u republici;
6) preduzeća za radno i profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalida - na opremu i rezervne delove koji se ne proizvode u Jugoslaviji, a koriste se za profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje invalida;
7) vatrogasne organizacije i društva - na opremu i delove te opreme koji se ne proizvode u Jugoslaviji, a namenjena je gašenju požara;
8) državni organi, preduzeća i druge organizacije - na opremu koja se ne proizvodi u Jugoslaviji, a služi neposredno za zaštitu životne sredine;
9) preduzeća, druge organizacije i zajednice - na medalje i plakete koje primaju iz inostranstva radi dodeljivanja na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Jugoslaviji;
10) muzeji i umetničke galerije - na zbirke i umetničke predmete koji su njima namenjeni i arhivi - za arhivski materijal;
11) državni organi, preduzeća, druge organizacije, zajednice i zadužbine - na robu koju besplatno prime iz inostranstva za naučne, prosvetne, kulturne, sportske, humanitarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zaštitu životne sredine;
12) državni organi, preduzeća, druge organizacije i zajednice - na reklamni materijal i uzorke koje besplatno prime iz inostranstva.
Vlada propisuje za koji se reklamni materijal i uzorke može koristiti oslobođenje od plaćanja carine iz ove tačke, kao i vrednost i količinu tog reklamnog materijala i uzoraka;
13) organizacije Crvenog krsta - na robu koju uvezu iz inostranstva, a ne proizvodi se u Jugoslaviji i koja služi za izvršavanje njihovih humanitarnih zadataka;
14) strani izlagači koji učestvuju na međunarodnim sajmovima i trgovačkim izložbama u Jugoslaviji - na predmete koje unesu ili prime iz inostranstva radi uobičajene raspodele i potrošnje za vreme održavanja sajma, odnosno izložbe.
Vlada propisuje vrstu i količinu robe za koju se može koristiti oslobođenje od plaćanja carine iz ove tačke.
Pravo na oslobođenje od plaćanja carine na robu nabavljenu sredstvima dobijenim u Jugoslaviji može se ostvariti samo na robu koja se ne proizvodi u Jugoslaviji.
(1) Zabranjeno je lažno prikazivanje činjenica radi ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja carine po osnovu odredaba ovog zakona.
(2) Roba koja je bila predmet povlastice iz člana 22 tač. 2, 3 i 4, člana 23 stav 1, člana 24 stav 3, člana 25 stav 1 tač. 3 i 4 i člana 26 ovog zakona ne može se otuđiti, dati drugom na upotrebu ili upotrebiti u druge svrhe a ne u svrhe zbog kojih je korisnik povlastice bio oslobođen plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, u roku od tri godine od dana uvoza.
(3) Lica iz člana 22 tač. 2, 3 i 4, člana 23 stav 1, člana 24 stav 3, člana 25 stav 1 tač. 3 i 4, kao i preduzeća i druga pravna lica iz člana 26 ovog zakona koji robu za koju nije plaćena carina i druge uvozne dažbine otuđe, daju drugom na upotrebu ili upotrebe u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih su oslobođeni od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, pre isteka roka od tri godine od dana uvoza, dužni su da prethodno plate carinu po stopi utvrđenoj u Carinskoj tarifi i druge uvozne dažbine. Carina i druge uvozne dažbine obračunavaju se prema stanju robe i po propisima koji važe na dan podnošenja zahteva za obračun i plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina, odnosno na dan donošenja rešenja o naplati carine i drugih uvoznih dažbina, ako nije podnesen zahtev za obračun i plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina.
(1) Potvrdu da se roba ne proizvodi u Jugoslaviji izdaje Privredna komora Jugoslavije.
(2) Na osnovu zahteva za oslobođenje od plaćanja carine po osnovu ovog zakona carinarnica donosi rešenje o oslobođenju od plaćanja carine.
(3) Evidenciju o vrednosti robe koju uvoze pravna lica po osnovu čl. 22 do 26 ovog zakona vodi Savezna uprava carina, a evidenciju o vrednosti robe koju uvoze fizička lica po osnovu člana 25 stav 1 tač. 3 i 4 ovog zakona - nadležna carinarnica.
Propise o postupku ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja carine donosi Vlada.
III CARINSKA TARIFA
(1) Na robu koja se uvozi u carinsko područje Jugoslavije plaća se carina po stopama utvrđenim Carinskom tarifom.
(2) Carinska tarifa propisuje se posebnim saveznim zakonom.
(Brisan)
Dažbina za carinsko evidentiranje
Na robu koja se uvozi, osim na robu koja je po važećim propisima oslobođena od plaćanja carine, plaća se dažbina za carinsko evidentiranje u visini od 0,5% carinske osnovice.
Carinska osnovica
(1) Carinska osnovica na koju se primenjuju stope iz Carinske tarife je vrednost robe.
(2) Vrednost robe koja čini carinsku osnovicu je ugovorena cena (transakcijska vrednost). Ugovorenom cenom smatra se stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti za robu kupljenu radi uvoza u Jugoslaviju.
(3) Pod ugovorenom cenom koja čini carinsku osnovicu podrazumeva se:
1) da su uključeni svi troškovi i drugi izdaci u vezi sa prodajom i isporukom robe u graničnoj luci, odnosno graničnom pristaništu ili mestu ulaska robe u carinsko područje Jugoslavije;
2) da su isključeni svi troškovi, dažbine i takse koje se naplaćuju u carinskom području Jugoslavije;
3) da nema ograničenja za kupce u pogledu raspolaganja robom ili korišćenja robe, osim ograničenja koja su utvrđena domaćim propisima a odnose se na zabranu preprodaje u treće zemlje, ili ograničenja koja ne utiču bitno na vrednost robe;
4) da ugovor o kupoprodaji ne sadrži uslove ili obaveze čija vrednost ne može biti utvrđena u odnosu na vrednost robe koja se carini;
5) da nikakva korist od preprodaje ili drugog raspolaganja ili upotrebe neće nastati neposredno ili posredno za prodavca, osim u slučajevima predviđenim članom 36 stav 1 tačka 10 ovog zakona;
6) da kupac i prodavac nisu uzajamno povezani, a ako su povezani da na ugovorenu cenu nije uticao trgovinski, finansijski ili drugi odnos između kupca i prodavca.
(4) Carinska osnovica za robu koja se izvozi je fakturna vrednost robe franko jugoslovenska granica.
(1) Ako se za robu koja se uveze ne može utvrditi carinska osnovica na osnovu člana 32 stav 2 ovog zakona, kao carinska osnovica uzeće se ugovorena cena istovetne robe kupljene radi uvoza u Jugoslaviju i uvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se carini.
(2) Ako se za robu koja se uveze ne može utvrditi carinska osnovica na osnovu člana 32 stav 2 ovog zakona i stava 1 ovog člana, kao carinska osnovica uzeće se ugovorena cena slične robe kupljene radi uvoza u Jugoslaviju i uvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se carini.
(3) Za utvrđivanje carinske osnovice na osnovu st. 1 i 2 ovog člana koristiće se ugovorena cena istovetne, odnosno slične robe prodate u istom obliku kupoprodaje (maloprodaja ili velikoprodaja) i u približno istoj količini kao roba koja se carini. Ako nema takvih prodaja, koristiće se ugovorena cena istovetne, odnosno slične robe prodate u različitom obliku kupoprodaje ili u različitim količinama.
(4) Ako se u primeni ovog člana utvrdi da postoji više ugovorenih cena istovetne, odnosno slične robe za određivanje carinske osnovice robe koja se uvozi uzeće se najniža ugovorena cena.
(1) Ako se za robu koja se uvozi ne može utvrditi carinska osnovica na osnovu čl. 32 i 33 ovog zakona, postupiće se na sledeći način:
1) ako se roba koja se uvozi, odnosno istovetna ili slična uvezena roba prodaje u Jugoslaviji u istom stanju u kome je uvezena, carinska osnovica za robu koja se uvozi utvrdiće se na osnovu cene po jedinici mere po kojoj se uvezena roba, odnosno istovetna ili slična uvezena roba u tom stanju prodaje licima koja nisu uzajamno povezana sa licima od kojih kupuju tu robu, u najvećoj ukupnoj količini i u isto ili približno isto vreme kad se uvozi roba koja se carini, pod uslovom da se ta cena umanji za iznos:
- dogovorene, odnosno uobičajene provizije, ili uobičajene dobiti i opštih troškova u vezi sa prodajom istovetne ili slične robe uvezene u Jugoslaviju;
- uobičajenih troškova prevoza, osiguranja i drugih troškova koji nastaju u Jugoslaviji;
- carine i uvoznih dažbina i drugih dažbina i taksa koje se naplaćuju pri uvozu i prodaji robe u Jugoslaviji.
Ako se roba koja se uvozi, odnosno istovetna ili slična uvezena roba ne prodaju u Jugoslaviji u istom stanju u kome je uvezena i ako to carinski obveznik zahteva, carinska osnovica robe utvrdiće se na osnovu cene po jedinici mere po kojoj se uvezena roba posle oplemenjivanja prodaje u najvećoj ukupnoj količini licima u Jugoslaviji koja nisu povezana sa licima od kojih tu robu kupuju, pod uslovom da se ta cena umanji za iznos vrednosti izvršenog oplemenjivanja i elemenata iz stava 1 ove tačke.
(2) Ako se carinska osnovica ne može utvrditi na osnovu stava 1 ovog člana, utvrdiće se na osnovu obračunate vrednosti koja odgovara ukupnom iznosu:
- vrednosti materijala i troškova nastalih u proizvodnji robe koja se uvozi;
- dobiti i svih troškova pri uvozu robe u Jugoslaviju koje ima proizvođač robe koja se carini, odnosno koje imaju proizvođači istovetne ili slične robe iz zemlje izvoza;
- troškova i drugih izdataka iz člana 36 ovog zakona.
(3) Carinski obveznik može podneti zahtev za utvrđivanje carinske osnovice nezavisno od utvrđenog redosleda u st. 1 i 2 ovog člana.
(1) Ako se za robu koja se uvozi ne može utvrditi carinska osnovica na osnovu čl. 32 do 34 ovog zakona, utvrdiće se na drugi odgovarajući način u skladu s odredbama ovog zakona, na osnovu raspoloživih podataka.
(2) Carinska osnovica iz stava 1 ovog člana ne može se utvrđivati na osnovu:
1) prodajne cene robe domaće proizvodnje na domaćem tržištu;
2) prodajne cene robe na tržištu zemlje izvoznice;
3) troškova proizvodnje, osim u slučaju iz člana 34 stav 2;
4) cene robe za izvoz u treće zemlje;
5) proizvoljnih ili fiktivnih vrednosti.
(1) Pod troškovima i drugim izdacima koji se uračunavaju u carinsku osnovicu u smislu člana 32 ovog zakona podrazumevaju se:
1) troškovi prevoza;
2) troškovi osiguranja;
3) provizije posrednika, osim provizije za kupovinu koju plaća kupac;
4) troškovi pakovanja i korišćenja kontejnera;
5) troškovi utovara, istovara i pretovara;
6) srazmerni deo vrednosti sirovina, reprodukcionog materijala i delova za ugrađivanje, nabavljenih u inostranstvu, koje je kupac obezbedio besplatno ili po sniženoj ceni, a koji su upotrebljeni u proizvodnji robe koja se uvozi;
7) srazmerni deo vrednosti druge robe koju je kupac obezbedio besplatno ili po sniženoj ceni, a koji su utrošeni u proizvodnji robe koja se uvozi;
8) srazmerni deo vrednosti alata, kalupa, matrica i sličnih proizvoda, koje je kupac obezbedio besplatno ili po sniženoj ceni, a koji su korišćeni u proizvodnji robe koja se uvozi;
9) naknade i troškovi u vezi sa korišćenjem prava na upotrebu patenata, modela, znaka ili inostrane fabričke ili trgovačke marke, koje kupac plaća neposredno ili posredno, ako je prodaja uslovljena takvim plaćanjem;
10) deo iznosa ostvaren preprodajom, ustupanjem ili korišćenjem robe koja se uvozi koji se neposredno ili posredno plaća prodavcu;
11) srazmerni deo vrednosti usluga izvršenih u inostranstvu koje kupac posebno plaća, a koje su potrebne za proizvodnju robe koja se uvozi. Vrednost usluge ne sadrži troškove istraživanja izvršenih u inostranstvu.
(2) Izuzetno od odredbe tačke 9 stav 1 ovog člana, naknade i troškovi ne uračunavaju se u carinsku osnovicu ako se roba uvozi s pravom reprodukcije.
(1) Ako se uvozi roba za koju je ugovorena obaveza iz člana 36 stav 1 tačka 10 ovog zakona, carinski obveznik je dužan da u carinskoj deklaraciji to naznači.
(2) Carinski obveznik je dužan da nadležnoj carinarnici naknadno prijavi prodaju, ustupanje ili korišćenje uvezene robe, iz čega proizilazi obaveza doplate prodavcu određenog iznosa, najdocnije u roku od 30 dana od dana nastanka te obaveze.
(3) Na osnovu podnesene prijave carinarnica donosi rešenje kojim se obračunava iznos carine i drugih uvoznih dažbina koji je carinski obveznik dužan da plati.
(1) Ako se u jednoj pošiljci nalazi više vrsta robe koja se carini primenom raznih carinskih stopa, celokupni iznos troškova koji se odnose na prodaju robe, kao i troškova prevoza, osiguranja i dopremanja robe, obračunava se srazmerno vrednosti pojedine vrste robe.
(2) Ako se u jednoj ambalaži nalazi više vrsta robe, troškovi ambalaže obračunavaju se srazmerno vrednosti pojedine vrste robe.
(1) Kao carinska osnovica uzima se vrednost robe označena u fakturi prodavca ako odgovara odredbama ovog zakona koje se odnose na ugovorenu cenu.
(2) Ako je vrednost robe označena u fakturi izražena u stranoj valuti, valuta se preračunava u dinare po kursu za obračun carine i drugih uvoznih dažbina propisanom zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje.
(3) Ako faktura nije podnesena iz opravdanih razloga, odnosno ako carinarnica, s obzirom na okolnosti pod kojima se vrši uvoz, smatra da vrednost robe u fakturi ne odgovara odredbama ovog zakona o ugovorenoj ceni, utvrdiće carinsku osnovicu saglasno odredbama čl. 33 do 43 ovog zakona.
(4) Carinska osnovica za robu koja se uvozi bez plaćanja protivvrednosti utvrđuje se na osnovu čl. 33 do 43 ovog zakona.
(5) U postupku carinjenja carinarnica može zatražiti od podnosioca deklaracije sve podatke potrebne za utvrđivanje carinske osnovice u smislu čl. 32 do 43 ovog zakona.
(1) Kamata na kredit i troškovi obezbeđenja novčanih sredstava u inostranstvu (troškovi finansiranja) koji se odnose na plaćanje robe koja se uvozi ne uračunavaju se u carinsku osnovicu ako je finansijski aranžman sačinjen u pismenoj formi pod sledećim uslovima:
1) ako je kamata odvojena od stvarno plaćene cene ili cene koju treba platiti za robu kupljenu radi uvoza u Jugoslaviju;
2) ako je kamata sadržana u ceni, a kupac može da dokaže da je plaćena cena ili cena koju treba platiti približna stvarno plaćenoj ceni za istovetnu ili sličnu robu kupljenu bez finansijskog aranžmana i da je kamatna stopa u okviru stopa za takve transakcije u zemlji u kojoj je obezbeđen kredit.
(1) U carinsku osnovicu za robu koja se uvozi ne uračunavaju se:
1) sva sniženja cene ugovorena i ostvarena pre izvršenog uvoza;
2) troškovi i izdaci za izgradnju, podizanje, montažu, tehničku pomoć i održavanje industrijskih postrojenja, mašina ili opreme nastale u Jugoslaviji;
3) troškovi prevoza, utovara, istovara, pretovara i osiguranja robe nastali u Jugoslaviji.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1 tačka 1 ovog člana, kasa skonto koji nije ostvaren pre izvršenog uvoza ne uračunava se u carinsku osnovicu ako uvoznik naknadno podnese dokaz da ga je prilikom plaćanja ostvario.
(1) Za robu koja se privremeno uvozi i koristi pod zakup, a za koju se carinska osnovica ne može utvrditi u smislu čl. 33 i 34 ovog zakona, i za koju ugovorom o zakupu nije predviđena mogućnost kupovine, carinska osnovica utvrđuje se na osnovu iznosa zakupnine obračunatog za pet godina, a ako je ugovoreni period zakupa duži od pet godina - na osnovu iznosa zakupnine obračunatog za ugovoreni period zakupa.
(2) Za upotrebljavanu robu carinska osnovica utvrđuje se na osnovu čl. 32 do 41 ovog zakona. Ako se carinska osnovica upotrebljavane robe utvrđuje na osnovu cena nove robe, carinarnica će tu vrednost umanjiti za procent istrošenosti.
(3) Vrednost robe koja je za vreme prevoza i dopreme, ili dok se nalazi pod carinskim nadzorom oštećena utvrđuje se umanjenjem odgovarajuće ugovorene cene za procent oštećenja. Procent oštećenja utvrđuje carinarnica procenom.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija propisuje bliže uslove i način utvrđivanja carinske osnovice.
Dodatna carina
(1) Ako strana zemlja u pogledu plaćanja carine ili u toku carinskog postupka ne postupi s robom jugoslovenskog porekla ili s jugoslovenskim brodovima i drugim prevoznim sredstvima isto kao sa robom, brodovima i drugim prevoznim sredstvima drugih zemalja, Vlada može propisati da se na uvoz robe iz odnosne zemlje plaća dodatna carina, odnosno da se na robu ili prevozna sredstva te zemlje primeni poseban postupak, vodeći računa o obavezama preuzetim po međunarodnim ugovorima.
(2) Ako za robu iz stava 1 ovog člana Carinskom tarifom nije predviđeno plaćanje carine, Vlada za takvu robu može odrediti plaćanje carine u procentu od vrednosti robe.
Sezonske carinske stope
(1) Ako carinske stope za poljoprivredne proizvode u određenom periodu ne obezbeđuju stabilnost domaće proizvodnje i domaćeg tržišta, Vlada, na predlog funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija, a po prethodno pribavljenom mišljenju funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poljoprivredu i funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za trgovinu, može pored postojećih carinskih stopa da propiše i sezonske stope, uz vremensko ograničenje njihove primene.
(2) Sezonska carinska stopa iz stava 1 ovog člana ne može da bude veća od 20%.
Preferencijalne carinske stope
(1) Za uvoz robe iz zemalja u razvoju mogu da se odrede preferencijalne carinske stope.
(2) Preferencijalne carinske stope mogu da se primenjuju na robu koja se uvozi iz određenih zemalja u razvoju ako je vrednost te robe u procesu proizvodnje u odnosnoj zemlji uvećana najmanje za 51%.
(3) Vlada propisuje carinske stope iz stava 1 ovog člana.
Jedinstvena carinska stopa
(1) Jedinstvena carinska stopa od 10% primeniće se na robu namenjenu za korišćenje u sopstvenom domaćinstvu, koju fizička lica unose ili primaju iz inostranstva, osim te robe koja je oslobođena plaćanja carine po odredbama ovog zakona.
(2) Vlada propisuje vrednost robe iz stava 1 ovog člana.
Carinski kontingenti
(1) Vlada, u skladu sa ciljevima utvrđene ekonomske politike, donosi kriterijume na osnovu kojih se određuju carinski kontingenti.
(2) Funkcioner koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija, na osnovu kriterijuma donesenih na osnovu stava 1 ovog člana, rešenjem odobrava uvoz robe bez plaćanja carine ili uvoz robe uz plaćanje carine po stopi koja je niža od stope određene u Carinskoj tarifi.
(3) Roba za koju je odobren carinski kontingent bez plaćanja carine ne smatra se oslobođenom od plaćanja carine.
(4) Kontrolu, odnosno evidenciju o korišćenju carinskih kontingenata po pojedinim rešenjima i vrstama robe vrši, odnosno vodi Savezna uprava carina.
Posebne mere carinske zaštite
(1) Vlada, na predlog funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija, a po prethodno pribavljenom mišljenju funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom i funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za trgovinu, može važeće carinske stope povećati, odnosno smanjiti ili ukinuti, a za robu za koju je u Carinskoj tarifi predviđena carinska stopa "slobodno" može da odredi carinsku stopu 10% pod uslovima:
1) da je cena robe na stranom tržištu povećana, odnosno smanjena za najmanje 15% u odnosu na važeće cene te robe na tom tržištu, da ta promena traje najmanje tri meseca i da bi mogla izazvati poremećaje na domaćem tržištu; ili
2) da preduzeće ili drugo lice ostvaruje na domaćem tržištu monopolski položaj, odnosno monopolsku cenu za određenu robu; ili
3) da je cena robe na domaćem tržištu povećana, odnosno smanjena za najmanje 15% i da ta promena može izazvati poremećaje na domaćem tržištu.
(2) Rok primenjivanja propisa iz stava 1 ovog člana mora biti ograničen.
(3) Funkcioner koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija može, po prethodno pribavljenom mišljenju funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove privrede, rešenjem odobriti uvoz bez plaćanja carine reprodukcionog materijala, poluproizvoda i delova sklopova koji se vrši radi realizacije ugovora o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji zaključenog sa stranim licem - proizvođačem, pod uslovima:
1) da se po tom ugovoru razmenjuju reprodukcioni materijal, poluproizvodi i delovi sklopova u istorodnoj proizvodnji, a radi specijalizacije te proizvodnje;
2) da se reprodukcioni materijal, poluproizvodi i delovi sklopova ne proizvode u zemlji, odnosno da se u zemlji proizvode u nedovoljnim količinama ili neodgovarajućeg kvaliteta.
(4) Funkcioner koji rukovodi saveznim organima nadležnim za poslove finansija, po prethodno pribavljenom mišljenju funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove privrede, može rešenjem odobriti uvoz sklopova i gotovih proizvoda po stopi koja je za 50% niža od stope određene u Carinskoj tarifi, a koji se vrši radi realizacije ugovora o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji zaključenog sa stranim licem - proizvođačem, pod uslovima:
1) da se po tom ugovoru razmenjuju sklopovi i gotovi proizvodi u istorodnoj proizvodnji, a radi specijalizacije te proizvodnje;
2) da su u sklopove, odnosno gotove proizvode ugrađene domaće sirovine, reprodukcioni materijal i delovi u iznosu većem od 40% od vrednosti sklopova, odnosno gotovih proizvoda;
3) da se sklopovi, odnosno gotovi proizvodi ne proizvode u zemlji, odnosno da se u zemlji proizvode u nedovoljnim količinama ili neodgovarajućeg kvaliteta.
(5) Rešenje iz st. 3 i 4 ovog člana funkcioner koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija donosi na osnovu zahteva preduzeća i drugog pravnog lica koje je sa stranim licem - proizvođačem zaključilo ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, uz koji se prilaže ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji odobren u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje i potvrda iz člana 28 stav 1 ovog zakona.
(6) Roba iz st. 3 i 4 ovog člana ne smatra se oslobođenom od plaćanja carine.
(7) Kontrolu, odnosno evidenciju o uvozu robe iz st. 3 i 4 ovog člana po pojedinim rešenjima i vrstama robe vrši, odnosno vodi Savezna uprava carina.
Zastarelost prava na naplatu carine
(1) Pravo na naplatu carine zastareva za pet godina od dana kada je nastala obaveza za plaćanje carine.
(2) Rok zastarelosti iz stava 1 ovog člana prekida se svakom službenom radnjom nadležnog organa preduzetom radi naplate carine.
(3) Zastarelost prava na naplatu carine nastupa u svakom slučaju po isteku roka od deset godina od dana kad je nastala obaveza plaćanja carine.
Primenjivanje međunarodnih ugovora
Odredbe ovog zakona neće se primenjivati na plaćanje carine za robu koja se uvozi ako je to plaćanje drukčije regulisano potpisanim i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Vođenje upravnog postupka
Savezna uprava carina i carinarnica vode upravni postupak i donose rešenja po odredbama propisa o opštem upravnom postupku, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno.
(1) Protiv rešenja carinarnice, donesenog u upravnom postupku, može se izjaviti žalba Saveznoj upravi carina.
(2) Žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
IV CARINSKI POSTUPAK U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU
(1) Radi sprovođenja mera carinskog nadzora, železnička prevozna sredstva (vozovi), po prelasku carinske linije, zaustavljaju se na graničnoj železničkoj stanici, na carinskim kolosecima koje određuje preduzeće u oblasti železničkog saobraćaja (u daljem tekstu: železnička stanica), u sporazumu sa carinarnicom.
(2) Ako je carinski kolosek zauzet, železnička stanica je dužna da blagovremeno, pre ulaska voza, obavesti graničnu carinarnicu na koji će kolosek železničko prevozno sredstvo stati.
(1) Zajednica jugoslovenskih železnica dužna je da svim carinarnicama dostavi red vožnje vozova u redovnom saobraćaju najdocnije sedam dana pre dana početka njegovog važenja.
(2) Granična železnička stanica dužna je da izveštava graničnu carinarnicu:
1) o uvođenju vanrednih vozova u međunarodnom saobraćaju, uz naznačenje tačnog vremena njihovog polaska u inostranstvo, odnosno dolaska iz inostranstva, najdocnije 24 časa pre dolaska voza;
2) o svakom otkazivanju ili zadocnjenju redovnih i vanrednih vozova u međunarodnom saobraćaju dužem od 30 minuta;
3) o svakom prelasku granice lokomotiva, motornih kola i dresina;
4) o svakom povećanju broja kola u vozovima u međunarodnom saobraćaju za prevoz putnika preko uobičajenog broja.
(3) Železničke stanice u unutrašnjosti Jugoslavije dužne su da carinarnice koje imaju carinske ispostave na tim stanicama izveštavaju o svakoj promeni reda vožnje vozova u međunarodnom saobraćaju za prevoz putnika i o svakom zadocnjenju tih vozova.
(1) Granična železnička stanica je dužna da odmah po dolasku voza iz inostranstva usmeno prijavi voz graničnoj carinarnici.
(2) Granična železnička stanica dužna je da graničnoj carinarnici podnese i pismenu ispravu za voz i robu najdocnije u roku od pet časova od časa dolaska voza.
(3) Roba prispela jednim vozom prijavljuje se graničnoj carinarnici jednom ispravom za uvoz i provoz robe.
Voz ne može nastaviti putovanje dok granična carinarnica ne izvrši sve radnje predviđene propisima donesenim na osnovu ovog zakona, osim ako se carinski postupak sa putnicima ne može sprovesti za vreme redovnog zadržavanja voza u graničnoj železničkoj stanici.
Železnička stanica je dužna da carinarnici obezbedi prostorije potrebne za kontrolu putničkog prometa i sprovođenje drugih mera carinskog nadzora.
V CARINSKI POSTUPAK U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
(1) Sva drumska prevozna, odnosno prenosna sredstva sa robom ili bez robe, koja saobraćaju sa inostranstvom, moraju se zaustaviti kod graničnog branika.
(2) Roba koja se uvozi drumskim prevoznim, odnosno prenosnim sredstvima iz stava 1 ovog člana prijavljuje se graničnoj carinarnici.
Drumska prevozna, odnosno prenosna sredstva ne mogu da nastave putovanje pre nego što granična carinarnica izvrši sve radnje predviđene propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
VI CARINSKI POSTUPAK U SAOBRAĆAJU VODENIM PUTEVIMA
Pristajanje brodova
(1) Brodovi koji saobraćaju sa inostranstvom mogu pristajati samo u lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj.
(2) U slučaju više sile, brodovi iz stava 1 ovog člana mogu pristajati i na drugim mestima. U tom slučaju zapovednik broda je dužan da o tome odmah obavesti najbližu carinarnicu ili najbliži organ unutrašnjih poslova.
(1) U lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj brodovi mogu pristajati samo uz određeni carinski gat na određenom delu luke, odnosno pristaništa ili obale, ili u slobodnoj ili carinskoj zoni.
(2) U lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj, lučka, odnosno pristanišna kapetanija, u sporazumu sa državnim organom unutrašnjih poslova nadležnim za kontrolu prelaženja državne granice, carinarnicom i preduzećem za lučke, odnosno pristanišne usluge, određuje carinski gat, odnosno deo pristaništa ili luke na kome mogu pristajati brodovi.
(3) Preduzeća za lučke, odnosno pristanišne usluge dužna su da obezbede carinarnici prostorije potrebne za kontrolu putničkog prometa i sprovođenje drugih mera carinskog nadzora.
(1) Za pristajanje brodova van carinskog gata, odnosno van određenog dela luke, pristaništa ili obale, potrebno je odobrenje nadležne lučke, odnosno pristanišne kapetanije. Radi sprovođenja mera carinskog nadzora, ovlašćeni predstavnik broda dužan je da obezbedi prevoz carinskog radnika do broda i nazad.
(2) Izuzetno od odredbe člana 61 stav 1 ovog zakona, za pristajanje brodova u pristaništu koje nije otvoreno za međunarodni saobraćaj, osim u slučajevima više sile, potrebno je odobrenje nadležne lučke, odnosno pristanišne kapetanije.
(3) Odobrenje iz st. 1 i 2 ovog člana izdaje lučka, odnosno pristanišna kapetanija, u saglasnosti s republičkim organom unutrašnjih poslova nadležnim za kontrolu prelaženja državne granice i sa carinarnicom.
(1) U lukama, odnosno pristaništima koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj mogu pristajati samo brodovi koji u domaćem saobraćaju prevoze domaću robu iz jednog mesta u Jugoslaviji u drugo mesto u Jugoslaviji i brodovi navedeni u članu 66 stav 2 tač. 2 i 8 ovog zakona.
(2) Brodovi u domaćem saobraćaju na graničnim rekama mogu pristajati uz carinski gat, odnosno deo pristaništa ili obale određene za pristajanje brodova u pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj ili u slobodnoj ili carinskoj zoni samo po prethodnom odobrenju carinarnice.
(1) Preduzeća u oblasti pomorskog i rečnog saobraćaja, odnosno plovidbeni agenti dužni su da carinarnice koje se nalaze u lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj obaveštavaju o redu plovidbe brodova koji redovno saobraćaju sa inostranstvom i da im dostavljaju red plovidbe tih brodova najdocnije sedam dana pre dana početka njegovog važenja.
(2) Preduzeća u oblasti pomorskog i rečnog saobraćaja, odnosno plovidbeni agenti dužni su da carinarnice iz stava 1 ovog člana obaveštavaju o dolasku vanrednih brodova iz inostranstva, uz naznačenje dana i časa njihovog dolaska u luku, odnosno pristanište, kao i o svakom zadocnjenju prijavljenih brodova dužem od šest časova.
(3) Preduzeća u oblasti pomorskog i rečnog saobraćaja, odnosno plovidbeni agenti dužni su da o dolasku vanrednih brodova obaveste carinarnicu u njeno radno vreme, a najdocnije jedan čas pre dolaska broda u luku, odnosno pristanište.
(1) Brodovi koji plove u carinskom pograničnom pojasu na moru, međunarodnim plovnim rekama, graničnim rekama i graničnim jezerima moraju imati manifest.
(2) Izuzetno od odredaba stava 1 ovog člana, manifest ne moraju imati:
1) brodovi koji uživaju povlašćenu plovidbu;
2) brodovi koji prevoze domaću ili stranu neocarinjenu robu za koju imaju druge odgovarajuće carinske isprave;
3) brodovi koji viju vojnu zastavu;
4) službeni brodovi (brodovi organa uprave, pomorske plovidbe, unutrašnje plovidbe i dr.);
5) brodovi za naučne svrhe;
6) brodovi koji služe samo za ribolov;
7) brodovi koji služe samo za potrebe poljoprivrednika;
8) sportski brodovi i čamci dok služe sportu, odnosno ličnim potrebama njihovih sopstvenika.
(1) Brodovi i roba iz člana 66 ovog zakona moraju se prijaviti carinarnici u roku od 24 časa po dolasku broda u luku, odnosno pristanište.
(2) Brod i roba prijavljuju se carinarnici podnošenjem manifesta.
Domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u drugo mesto morem, graničnim rekama ili graničnim jezerima na teritoriji Jugoslavije podleže carinskom nadzoru.
Posebne odredbe o carinskom postupku u saobraćaju na Dunavu
(1) Brodovi koji Dunavom dolaze iz inostranstva, odnosno odlaze u inostranstvo moraju da se zaustave i prijave graničnoj carinarnici radi sprovođenja carinskog postupka.
(2) Za brodove koji plove Dunavom, carinski postupak može da se sprovede i za vreme kretanja broda.
(1) Zapovednik broda koji dolazi iz inostranstva dužan je da ulaznoj carinarnici podnese ispravu za uvoz i provoz robe i da uz nju priloži:
1) spisak brodske posade;
2) spisak putnika i njihovog prtljaga (ime i prezime putnika, naziv i broj putne isprave, državljanstvo, mesto u koje putuje i broj komada ručnog prtljaga);
3) spisak namirnica koje se nalaze na brodu;
4) brodske prevozne isprave.
(2) Svaki carinski pregled broda, robe i isprava carinski radnik potvrđuje svojim potpisom i pečatom nadležne granične carinarnice na odgovarajućoj ispravi.
(1) Zapovednik broda dužan je da carinskim radnicima obezbedi dolazak na brod i povratak sa broda i da im omogući vršenje carinskog pregleda.
(2) Zapovednik broda dužan je da obezbedi osvetljenje na brodu i u svim prostorijama broda u kojima se vrši carinski pregled.
Povlašćena plovidba
(1) Domaći brodovi koji redovno saobraćaju u carinskom pograničnom pojasu na moru, graničnim rekama i graničnim jezerima uživaju sledeće povlastice:
1) mogu saobraćati i sa lukama, odnosno pristaništima koja nisu otvorena za domaći saobraćaj ako su označena u plovidbenom redu broda;
2) mogu vršiti utovar, istovar i pretovar robe i putnika bez carinskog nadzora.
(2) Odobrenje za povlašćenu plovidbu izdaje carinarnica nadležna prema matičnoj luci, odnosno pristaništu broda.
(1) Brod koji uživa povlašćenu plovidbu ne sme bez prethodnog odobrenja carinarnice da pristane uz stranu obalu, odnosno da dodirne stranu obalu, strani brod ili brod koji ne uživa povlašćenu plovidbu.
(2) Ako usled više sile postupi protivno odredbi stava 1 ovog člana, zapovednik broda je dužan da o tome odmah obavesti najbližu carinarnicu.
(1) Brod koji uživa povlašćenu plovidbu ne može bez prethodnog odobrenja carinarnice, osim u slučaju više sile, da pristane u luku, odnosno pristanište koje nije označeno u plovidbenom redu broda. To odobrenje carinarnica može da izda i usmeno.
(2) Ako usled više sile postupi protivno odredbi stava 1 ovog člana, zapovednik broda je dužan da o tome obavesti najbližu carinarnicu.
VII CARINSKI POSTUPAK U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Vazduhoplovi kojima je dozvoljeno preletanje carinske linije mogu leteti vazdušnim putevima određenim za međunarodni vazdušni saobraćaj, sletati na vazduhoplovna pristaništa otvorena za međunarodni vazdušni saobraćaj i sa njih uzletati.
(1) Vazduhoplovi, posada vazduhoplova, putnici, putnički prtljag i roba, osim vazduhoplova iz člana 77 stav 3 tačka 1 ovog zakona, podležu carinskom nadzoru, i to prilikom dolaska - od trenutka prelaska carinske linije, a prilikom odlaska - do trenutka prelaska carinske linije.
(2) Predstavnici vazduhoplova i sopstvenika robe i sva druga lica koja dolaze na deo vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj podležu carinskom nadzoru kao lica koja prelaze carinsku liniju.
(3) Radi sprovođenja mera carinskog nadzora na vazduhoplovnom pristaništu otvorenom za međunarodni saobraćaj, vazduhoplovi koji saobraćaju sa inostranstvom postavljaju se na pristanišnu platformu koja se, dok je vazduhoplov na njoj smatra carinskom platformom.
(1) Vazduhoplovi i roba koji dolaze iz inostranstva moraju se prijaviti carinarnici podnošenjem manifesta, odnosno izvoda iz manifesta čim vazduhoplov sleti na vazduhoplovno pristanište.
(2) Manifest se mora podneti carinarnici i kad vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva ne prevozi robu.
(3) Izuzetno od odredaba st. 1 i 2 ovog člana, manifest ne moraju imati:
1) domaći i strani vojni vazduhoplovi;
2) sportski vazduhoplovi, ako se koriste za sportske svrhe;
3) vazduhoplovi koji služe ličnim potrebama njihovih sopstvenika, osim u slučajevima kad se koriste za komercijalni prevoz robe.
(1) Vazduhoplovno pristanište je dužno da obezbedi carinarnici nužne prostorije i prostore za sprovođenje carinskog nadzora i carinjenje robe koju putnici sobom nose.
(2) Pod prostorom, u smislu stava 1 ovog člana, koji sporazumno utvrđuju carinarnica i vazduhoplovno pristanište, podrazumeva se deo prostorije na vazduhoplovnom pristaništu određen za preuzimanje prtljaga putnika u međunarodnom saobraćaju na koji su postavljeni pultovi za kontrolu prometa.
(1) Preduzeća koja obavljaju javni prevoz u vazdušnom saobraćaju i zastupnici inostranih vazduhoplovnih kompanija dužni su da svim carinarnicama na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni vazdušni saobraćaj dostave red letenja vazduhoplova u redovnom saobraćaju najdocnije sedam dana pre dana početka njegovog važenja.
(2) Lica iz stava 1 ovog člana dužna su blagovremeno da obaveštavaju carinarnice:
1) o svim promenama u redovnom redu letenja vazduhoplova;
2) o specijalnim letovima vazduhoplova, s naznačenjem časa njihovog dolaska iz inostranstva, odnosno odlaska u inostranstvo;
3) o svakom zadocnjenju sletanja, odnosno uzletanja vazduhoplova dužem od tri časa.
(3) Ako su u pitanju specijalni letovi vazduhoplova stranih vazduhoplovnih kompanija koje nemaju svoje zastupništvo u zemlji i letovi stranih i domaćih vazduhoplova u privatnoj svojini, organ uprave koji izdaje odobrenje za takav let dužan je da jedan primerak tog odobrenja dostavi carinarnici.
VIII CARINSKI POSTUPAK U POŠTANSKOM SAOBRAĆAJU
Sve poštanske pošiljke u međunarodnom poštanskom saobraćaju podležu carinskom nadzoru u skladu s propisima donesenim na osnovu ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
U međunarodnom poštanskom saobraćaju preduzeće poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja vrši prenos poštanskih pošiljki između carinarnice i korisnika poštanskih usluga, kao i druge poslove iz oblasti carinskog postupka s poštanskim pošiljkama, po propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
(1) Poštu carinjenja i njihovu mesnu nadležnost određuje Preduzeće za poštansko-telefonsko-telegrafski saobraćaj republike članice, u saglasnosti sa Saveznom upravom carina.
(2) Potrebne prostorije za pregled i carinjenje poštanskih pošiljaka obezbeđuje pošta carinjenja.
Carinskom pregledu ne podležu pismonosne pošiljke:
1) za koje se, prema težini ili dimenzijama, pretpostavlja da ne sadrže carinsku robu;
2) koje sadrže knjige, novine i časopise;
3) koje su, prema međunarodnim ugovorima i posebnim propisima, oslobođene carinskog pregleda.
Carinskom pregledu ne podležu poštanske pošiljke koje se prevoze preko carinskog područja Jugoslavije.
IX CARINSKI POSTUPAK U PUTNIČKOM PROMETU
(1) Putnik je dužan da pri prelasku carinske linije prijavi i na zahtev carinskog radnika pokaže lični prtljag i sve stvari koje sobom nosi.
(2) Sa prijavljenim stvarima carinarnica će postupiti po propisu donesenom na osnovu ovog zakona.
(3) Stvari koje putnik nije prijavio do trenutka kad ga je carinski radnik pozvao da pokaže svoj lični prtljag i stvari smatraju se neprijavljenim.
(1) Radi proveravanja prijave iz člana 85 ovog zakona, carinski radnik, po potrebi, pregleda stvari koje putnik sobom nosi.
(2) Stvari koje nose diplomatski kuriri na osnovu diplomatskog kurirskog pisma ne podležu pregledu.
(1) Ako postoji osnovana sumnja da putnik kod sebe ima stvari koje nije prijavio, izvršiće se lični pretres putnika.
(2) Lični pretres putnika vrši lice istog pola u posebnoj prostoriji.
(3) O izvršenom ličnom pretresu sastavlja se zapisnik, koji potpisuje lice koje vrši lični pretres i lice nad kojim se vrši lični pretres.
(4) Stvari koje nisu prijavljene, a pronađene su prilikom pregleda, odnosno ličnog pretresa putnika privremeno se oduzimaju do završetka krivičnog, odnosno prekršajnog postupka.
(1) Ako je pregledom stvari ili ličnim pretresom putniku nanesena materijalna šteta, putnik ima pravo na naknadu štete.
(2) Ako su prilikom pregleda odnosno ličnog pretresa kod putnika nađene skrivene stvari ili su krivicom putnika preduzete neophodne mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana šteta, pričinjena šteta se ne naknađuje, osim ako je šteta pričinjena namerno ili grubom nepažnjom.
(3) Vlada propisuje postupak za rad carinskih organa kad se strana za naknadu štete neposredno obrati carinarnici.
(4) Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za naknadu štete.
(5) Naknada štete naplaćuje se na teret saveznog budžeta.
Vlada, na predlog funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija, a po prethodno pribavljenom mišljenju direktora Savezne uprave carina, donosi bliže propise o carinskom postupku u železničkom i drumskom saobraćaju, u saobraćaju vodenim putevima, vazdušnom i poštanskom saobraćaju i putničkom prometu; o merama carinskog nadzora nad robom, putnicima i prevoznim sredstvima, kao i o ispravama i načinu njihovog podnošenja u carinskom postupku.
X UPUĆIVANJE, PRIJAVLJIVANJE I PREDAJA ROBE PRIJEMNOJ CARINARNICI
(1) Ako je isprava za uvoz i provoz robe koja se podnosi carinarnici, odnosno u prevoznim ispravama koje prate robu naznačeno da će se roba cariniti kod neke druge carinarnice, ulazna carinarnica, upućuje robu pod carinskim nadzorom označenoj carinarnici (prijemna carinarnica).
(2) Ako se u prevoznom sredstvu nalazi roba čiji je uvoz regulisan posebnim propisima, ili ako postoji osnovana sumnja da se u prevoznom sredstvu nalazi roba čiji je uvoz zabranjen, ulazna carinarnica će izvršiti pregled prevoznog sredstva i robe. Po završenom pregledu prevoznog sredstva i robe carinarnica upućuje robu pod carinskim nadzorom označenoj carinarnici (prijemna carinarnica), a sa robom čiji je uvoz zabranjen postupiće po odredbama čl. 101 i 102 ovog zakona.
(3) Ulazna carinarnica određuje mere carinskog nadzora i rok u kome se roba mora prijaviti i, na zahtev prijemne carinarnice, predati prijemnoj carinarnici.
Ako vozar za vreme prevoza robe do prijemne carinarnice primi od pošiljaoca robe naknadno uputstvo (dispoziciju) kojim je izmenjen ugovor o prevozu prijaviće, odnosno predaće robu onoj carinarnici koja je u naknadnom uputstvu označena.
Vlada donosi bliže propise o načinu upućivanja, prijavljivanja i predaje robe prijemnoj carinarnici i naknadnog upućivanja robe drugoj carinarnici, kao i o merama carinskog nadzora pod robom koja se upućuje drugoj carinarnici.
XI PROVOZ ROBE
Za robu prijavljenu za provoz preko carinskog područja Jugoslavije vozar je dužan da podnese provoznu ispravu carinarnici preko koje je roba ušla u carinsko područje Jugoslavije.
(1) Preko carinskog područja Jugoslavije ne može se prevoziti roba čiji je uvoz zabranjen.
(2) Sa robom čiji je provoz zabranjen carinarnica će postupiti shodno odredbama čl. 101 i 102 ovog zakona.
(3) Cigarete, alkoholna pića i drugi proizvodi koji se u zemlji iz koje se dopremaju smatraju monopolskim proizvodima, kao i oružje, municija, eksploziv i opojne droge, mogu se prevoziti preko carinskog pograničnog pojasa na moru samo brodovima koji saobraćaju na redovnim linijama u međunarodnom saobraćaju.
(4) U lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj koje odredi Vlada roba iz stava 3 ovog člana može se utovariti na brodove koji saobraćaju na redovnim linijama u međunarodnom saobraćaju.
(5) Izuzetno od odredaba st. 3 i 4 ovog člana, Savezna uprava carina može u opravdanim slučajevima, odobriti da se roba iz stava 3 ovog člana može prevoziti i brodovima koji ne saobraćaju na redovnim linijama u međunarodnom saobraćaju, kao i da brodovi koji prevoze tu robu mogu uplovljavati u luke, odnosno pristaništa koja nisu obuhvaćena rešenjem Vlade iz stava 4 ovog člana i u tim lukama, odnosno pristaništima ukrcavati i iskrcavati tu robu.
(1) Ako postoji osnovana sumnja da se u prevoznom sredstvu kojim se roba provozi nalazi roba čiji je provoz preko carinskog područja Jugoslavije zabranjen, carinarnica će izvršiti pregled robe i prevoznog sredstva.
(2) Ako se pregledom utvrdi da se u prevoznom sredstvu nalazi roba čiji je provoz zabranjen, sa robom i prevoznim sredstvima postupiće se po odredbama ovog zakona.
Vozar je dužan da robu preveze do izlazne carinarnice i da toj carinarnici preda prevoznu ispravu koju mu je izdala ulazna carinarnica.
Odredbe čl. 90 i 91 i čl. 153 do 155 ovog zakona, koje se odnose na upućivanje robe drugoj carinarnici, shodno će se primenjivati i na postupak pri provozu robe.
(1) Roba namenjena provozu može se zadržati u carinskom području Jugoslavije na osnovu zahteva vozara osim robe koja je štetna ili opasna za čovekovu životnu sredinu.
(2) Carinarnica vrši prijem i carinjenje robe iz stava 1 ovog člana po propisanom postupku koji se primenjuje pri uvozu robe.
Prevoz domaće robe iz jednog mesta u drugo mesto u Jugoslaviji preko inostranog carinskog područja
Domaću robu koja se prevozi iz jednog mesta u drugo mesto u Jugoslaviji preko inostranog carinskog područja izlazna carinarnica, na zahtev vozara, posle pregleda prevoznih sredstava i robe i stavljanja na robu carinskih obeležja radi utvrđivanja njene istovetnosti, upućuje ulaznoj carinarnici odgovarajućom carinskom ispravom.
(1) Ulazna carinarnica sravnjuje stanje robe sa carinskim ispravama koje prate robu.
(2) Ako ulazna carinarnica utvrdi da podaci navedeni u carinskim ispravama odgovaraju stanju robe i prevoznih sredstava, dozvoljava da se roba podigne ispod carinskog nadzora i o tome obaveštava izlaznu carinarnicu. U protivnom, ulazna carinarnica u prisustvu vozara sastavlja zapisnik o utvrđenim nepravilnostima i o tome obaveštava izlaznu carinarnicu radi daljeg postupka.
(3) Ako ulazna carinarnica utvrdi da je roba izmenjena, zadržava je i čuva do okončanja postupka.
(4) Carinarnica koja je odobrila upućivanje robe drugoj carinarnici određuje mere carinskog nadzora i rok u kome se roba mora predati prijemnoj carinarnici.
XII POSTUPAK SA ROBOM ČIJI JE UVOZ ZABRANJEN
(1) Ako se pri prijavi robe ili pri predaji robe carinarnici nađe roba čiji je uvoz zabranjen, carinarnica će rešenjem narediti vozaru ili njegovom ovlašćenom predstavniku, odnosno licu koje je takvu robu unelo da je vrati u inostranstvo u roku od 48 časova, uz upozorenje da će se roba oduzeti ako se u tom roku ne vrati u inostranstvo.
(2) Ako posle izvršene predaje robe carinarnica nađe robu čiji je uvoz zabranjen, rešenjem će narediti vozaru ili njegovom ovlašćenom predstavniku, odnosno carinskom obvezniku ili držaocu robe da je vrati u inostranstvo u roku koji ne može da bude duži od osam dana, uz upozorenje da će se roba oduzeti ako se u određenom roku ne vrati u inostranstvo.
(3) Izuzetno od odredaba st. 1 i 2 ovog člana, ako do trenutka podizanja robe ispod carinskog nadzora carinarnica, odnosno drugi ovlašćeni organ utvrdi da je ta roba štetna i opasna za životnu sredinu, carinarnica će rešenjem narediti vozaru ili njegovom ovlašćenom predstavniku, odnosno carinskom obvezniku ili držaocu robe, ili licu koje je takvu robu unelo da je odmah vrati u inostranstvo, odnosno u najkraćem mogućem roku.
(4) Ako lice iz st. 1 i 2 ovog člana ne postupi po rešenju carinarnice o vraćanju robe, ili u roku određenom za vraćanje robe ne preda carinarnici robu na slobodno raspolaganje, carinarnica će doneti rešenje o oduzimanju robe.
(5) Robom čiji je uvoz zabranjen smatra se i roba čiji je uvoz regulisan posebnim propisima, a uvoznik ne ispunjava propisane uslove.
Roba oduzeta, odnosno predata carinarnici u smislu člana 101 ovog zakona, osim robe koja se prema važećim propisima mora uništiti ili vratiti u inostranstvo, izlaže se prodaji.
XIII SMEŠTAJ CARINSKE ROBE
(1) Carinska roba može se smestiti:
1) u železničko-carinske magacine;
2) u carinska skladišta, carinska smestišta, konsignaciona skladišta, specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje, centralna skladišta, u slobodne i carinske zone, u prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi i izložbe i u slobodne carinske prodavnice.
(2) Carinarnica može odobriti smeštaj carinske robe i u druge prostorije i prostore.
(3) Ako su za smeštaj i rukovanje nekom robom propisani posebni uslovi, carinarnica će odobriti smeštaj robe u prostorije iz st. 1 i 2 ovog člana samo ako su ispunjeni ti uslovi.
(4) Roba iz st. 1 i 2 ovog člana nalazi se pod carinskim nadzorom.
(5) Troškovi izlaska carinskog radnika radi smeštaja robe pod carinski nadzor u carinska smestišta, konsignaciona skladišta i druge prostorije i prostore van mesta u kome je sedište carinarnice ili njene organizacione jedinice i troškovi sprovođenja carinske robe, kao mere carinskog nadzora, naplaćuju se od podnosioca zahteva za smeštaj robe pod carinski nadzor, odnosno podnosioca zahteva za upućivanje ili provoz robe, po tarifi koju propisuje Vlada.
(1) Železničko-carinski magacin, carinsko skladište, carinsko smestište, konsignaciono skladište i centralno skladište mogu se otvarati u mestu u kome je sedište carinarnice ili njene organizacione jedinice, kao i u drugim mestima van sedišta carinarnice ili njene organizacione jedinice, ako su ispunjeni propisani uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.
(2) Specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se otvarati u lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj i u nautičko-turističkim centrima i marinama u kojima je organizovana carinska kontrola, radi snabdevanja stranih i domaćih plovnih objekata i vazduhoplova iz člana 175 ovog zakona.
(3) Slobodne carinske prodavnice mogu se otvarati na vazduhoplovnim pristaništima, lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj, odnosno na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola za prodaju robe putnicima koji odlaze u inostranstvo, putnicima u provozu preko carinskog područja Jugoslavije i putnicima koji dolaze u Jugoslaviju. U slobodnim carinskim prodavnicama, putnicima koji odlaze u inostranstvo i putnicima koji su u provozu preko carinskog područja Jugoslavije roba se može prodavati posle carinske kontrole, a putnicima koji dolaze iz inostranstva - pre carinske kontrole.
(1) Držalac prostorija i prostora iz člana 103 stav 1 tač. 1 i 2 ovog zakona odgovoran je za robu smeštenu u tim prostorijama i prostorima, kao i za carinu i druge uvozne dažbine prema stanju robe u trenutku unošenja u te prostorije i prostore, i dužan je da se pridržava propisanih obaveza.
(2) Držalac prostorija i prostora iz člana 103 stav 1 tač. 1 i 2 ovog zakona dužan je da vodi evidenciju o robi smeštenoj u tim prostorijama i prostorima.
(3) Za robu smeštenu u drugim prostorijama i prostorima prema članu 103 stav 2 ovog zakona, kao i za carinu i druge uvozne dažbine, odgovara podnosilac zahteva za smeštaj robe, prema stanju robe u trenutku smeštaja.
Vlada propisuje postupak i uslove za otvaranje železničko-carinskih magacina, carinskih skladišta, carinskih smestišta, specijalizovanih skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje, centralnih skladišta, konsignacionih skladišta i slobodnih carinskih prodavnica; način sprovođenja mera carinskog nadzora nad robom smeštenom u tim magacinima, skladištima i smestištima, na međunarodnim sajmovima i izložbama, u slobodnim carinskim prodavnicama i drugim prostorijama i prostorima; način vođenja evidencije o toj robi; poseban postupak carinjenja robe smeštene u konsignacionim skladištima, kao i poseban postupak sa robom smeštenom u konsignacionim skladištima.
Rok ležanja robe
(1) U železničko-carinskom magacinu, carinskom skladištu, carinskom smestištu ili u drugim prostorijama, odnosno prostorima, rok ležanja robe može iznositi najviše 60 dana. U opravdanim slučajevima, rok ležanja robe carinarnica može produžiti do 15 dana.
(2) Ako je roba smeštena u prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi, rok ležanja robe može iznositi najviše šest meseci.
(3) Ako je u pitanju oprema, carinarnica može, u izuzetnim i opravdanim slučajevima, produžiti rokove iz st. 1 i 2 ovog člana.
(4) Izuzetno od odredaba st. 1 i 2 ovog člana, roba u vezi s čijim carinjenjem je podnesen prigovor, odnosno žalba, ili je pokrenut prekršajni postupak, može ležati do okončanja upravnog, odnosno prekršajnog postupka.
(5) Rokovi ležanja robe iz ovog člana odnose se na robu koja se uvozi u carinsko područje Jugoslavije.
(1) Ako roba nije ocarinjena, carinarnica, po isteku rokova iz člana 107 ovog zakona, poziva lice na koje glasi prevozna isprava, odnosno vozara da u roku od naredna dva dana pristupi carinjenju robe, ili da robu vrati u inostranstvo, prenese u slobodnu ili carinsku zonu, odnosno da je preda carinarnici na mestu koje carinarnica odredi.
(2) Po isteku roka iz st. 1 ovog člana carinarnica prodaje robu.
XIV CARINSKA ZONA
(1) Carinska zona je deo carinskog područja Jugoslavije na kome se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i posebne olakšice u pogledu carinskog postupka.
(2) Carinska zona se može sastojati iz više delova.
(1) Carinska zona se može otvarati u pomorskoj luci, vazduhoplovnom ili rečnom pristaništu, otvorenim za međunarodni javni saobraćaj i robnotransportnom centru.
(2) Područje carinske zone mora biti ograđeno i označeno kao carinska zona.
(3) Područje carinske zone u pomorskoj luci i rečnom pristaništu sastoji se od gatova, odnosno delova obale uz koje mogu pristajati brodovi i od područja luke, odnosno pristaništa koji su međusobno prostorno povezani i predstavljaju celinu.
(4) Ako se područje carinske zone sastoji iz više delova, svaki deo mora biti posebno ograđen i označen.
(1) Carinsku zonu može otvoriti preduzeće ili drugo pravno lice koje ima pravo korišćenja zemljišta u luci, pristaništu, na aerodromu i u robnotransportnom centru.
(2) Zahtev za otvaranje carinske zone podnosi se saveznom organu nadležnom za poslove finansija.
(3) Uz zahtev iz stava 2 ovog člana podnosi se elaborat o ekonomskoj opravdanosti osnivanja carinske zone.
Vlada, na predlog Saveznog ministarstva za finansije, rešenjem daje saglasnost za otvaranje carinske zone, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva.
(1) Lice koje je otvorilo carinsku zonu dužno je da u carinskoj zoni obezbedi prostorije za rad carinske službe.
(2) Carinska zona može početi sa radom kad Savezna uprava carina utvrdi da su obezbeđeni uslovi za obavljanje carinskog nadzora na području carinske zone.
(1) U carinskoj zoni mogu da se vrše:
1) istovar, utovar, pretovar i uskladištenje neocarinjene robe koja se uvozi, domaće ocarinjene i neocarinjene robe namenjene izvozu i robe koja se provozi;
2) uobičajene pripreme robe za tržište, i to: sortiranje, merenje, markiranje, pakovanje, egaliziranje, sastavljanje, rastavljanje i pravljenje uzoraka.
(2) Pod neocarinjenom domaćom robom koja je namenjena izvozu, u smislu stava 1 ovog člana, podrazumeva se domaća roba koju na području carinske zone treba kompletirati za izvoz ili uskladištiti radi izvoza.
(3) Roba iz stava 1 ovog člana, osim neocarinjene robe koja se uvozi a koja se u carinskoj zoni pretovaruje može se ocariniti samo u carinskoj zoni u kojoj je smeštena. U opravdanim slučajevima (ako se roba privremeno uvozi ili ako je namenjena prodaji preko konsignacionog skladišta), carinarnica može odobriti da se roba uputi na carinjenje drugoj carinarnici.
(4) Izuzetno od odredbe stava 1 tačka 1 ovog člana, ako postoje neiskorišćeni kapaciteti skladišta, Savezna uprava carina može odobriti smeštaj u carinsku zonu i domaće robe koja nije namenjena izvozu, pod uslovom da se posebno evidentira i da njen smeštaj ne otežava kontrolu poslovanja.
U carinskoj zoni dozvoljen je promet robe na malo radi snabdevanja saobraćajnih sredstava u međunarodnom saobraćaju koji vrše preduzeća koja se bave tim snabdevanjem u smislu čl. 175 do 178 ovog zakona, kao i promet na malo prehrambenih proizvoda za ugostiteljske usluge u carinskoj zoni.
Korisnici carinske zone mogu biti preduzeća i druga pravna lica i fizička lica koja obavljaju privrednu delatnost a koja su registrovana kod nadležnih organa i strana pravna i fizička lica.
(1) Lice koje je otvorilo carinsku zonu dužno je da, radi omogućavanja carinskog nadzora, vodi evidenciju o robi koja se uvozi u carinsku zonu, izvozi iz carinske zone, provozi preko carinske zone ili smešta u carinsku zonu kao i da vodi evidenciju o manipulacijama s robom u carinskoj zoni.
(2) Direktor Savezne uprave carina donosi propis kojim se bliže uređuje način vođenja evidencije iz stava 1 ovog člana.
(3) Vlada propisuje posebne mere carinskog nadzora i posebne olakšice u pogledu carinskog postupka u carinskim zonama.
(1) Na području carinske zone dozvoljen je ulaz samo licima zaposlenim u carinskoj zoni i licima koja u nju ulaze radi obavljanja poslova.
(2) Na lica iz stava 1 ovog člana primenjuju se mere carinskog nadzora predviđene za prelazak carinske linije.
XV CARINJENJE ROBE
1. Uvoz
(1) Carinjenje robe sastoji se od: prijema uvozne carinske deklaracije (u daljem tekstu: deklaracija), pregleda robe i svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama; utvrđivanja carinske osnovice, iznosa carine i drugih uvoznih dažbina koje terete robu, kao i naplaćivanje utvrđenih iznosa carine i drugih uvoznih dažbina.
(2) Ako je carinska roba stavljena u slobodan promet pre sprovedenog carinskog postupka i naplate carine i drugih uvoznih dažbina, nadležni carinski organi pokrenuće postupak carinjenja po službenoj dužnosti.
(3) Ako se privremeno uvezena roba otuđi, ne vrati u inostranstvo, da drugom na upotrebu ili upotrebi u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih je privremeno uvezena, nadležni carinski organ pokrenuće postupak carinjenja po službenoj dužnosti.
(4) Direktor Savezne uprave carina može odobriti pod carinskim nadzorom, montažu opreme za objekte čija je izgradnja planirana za period duži od dve godine, pre sprovedenog postupka carinjenja, na osnovu garancije banke kojom banka garantuje plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina.
(1) Carinjenje robe koja se uvozi vrši carinarnica kojoj je roba prijavljena za carinjenje, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
(2) Direktor Savezne uprave carina može propisati, s obzirom na tehničke i druge uslove, u kojim slučajevima granične carinarnice ili njihove organizacione jedinice neće cariniti robu koja se uvozi, odnosno odrediti carinarnice ili njihove organizacione jedinice koje će cariniti određenu robu.
(1) Na zahtev podnosioca deklaracije, carinarnica može odobriti da se carinjenje robe koja se uvozi, odnosno izvozi izvrši van mesta, odnosno prostorija ili prostora u kojima carinarnica redovno carini robu.
(2) Vlada propisuje tarifu troškova carinjenja robe iz stava 1 ovog člana koje naplaćuje carinarnica od podnosioca zahteva.
(1) Carinjenje robe vrši se na osnovu podnesene deklaracije, ako ovim zakonom ili propisom donesenim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno.
(2) Carinarnica je dužna da izvrši carinjenje robe koja se nalazi u železničkim vagonima, kamionima i kontejnerima i avionskih i ekspresnih pošiljki u roku od pet radnih časova, a robe koja se nalazi na brodovima i šleperima - u roku od 48 časova po prijemu deklaracije, osim ako prekoračenje tih rokova nije prouzrokovao podnosilac deklaracije ili ako je carinarnica naredila istovar robe.
(3) Carinarnica je dužna da izvrši carinjenje robe smeštene u železničko-carinskim magacinima, carinskim skladištima i slobodnim ili carinskim zonama u roku od pet radnih dana od dana prijema deklaracije, osim ako prekoračenje tog roka nije prouzrokovao podnosilac deklaracije ili ako je sastavljen zapisnik, odnosno ako su uzeti uzorci, a podnosilac deklaracije ne može podići robu po članu 131 i članu 132 stav 3 ovog zakona.
(4) Ako je pregledom robe podnosiocu deklaracije nanesena materijalna šteta, podnosilac deklaracije ima pravo na naknadu štete.
(5) Ako su prilikom pregleda robe nađene skrivene stvari ili su krivicom podnosioca deklaracije preduzete mere carinskog nadzora usled kojih je prouzrokovana šteta, pričinjena šteta se ne nadoknađuje.
(6) Vlada propisuje postupak za rad carinskih organa ako se stranka za naknadu štete neposredno obrati carinarnici.
(7) Postupak za naknadu štete je hitan i mora se završiti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
(8) Naknada štete isplaćuje se na teret saveznog budžeta.
Podnošenje deklaracije i propisanih isprava
(1) Deklaraciju sa propisanim ispravama podnosi carinski obveznik ili lice koje je ovlašćeno da podnese deklaraciju (podnosilac deklaracije).
(2) Za pravilnost preduzetih radnji, odnosno za neizvršenje radnji koje je potrebno izvršiti, kao i za tačnost podataka unesenih u deklaraciju i u priložene isprave odgovorno je lice iz stava 1 ovog člana, odnosno lice koje je priloženu ispravu sačinilo ili predalo licu iz stava 1 ovog člana.
(3) Podnosilac deklaracije može, uz odobrenje carinarnice kod koje se vrši carinjenje robe, podneti deklaraciju i pre prispeća robe namenjene uvozu, odnosno izvozu.
(4) Preduzeće i drugo pravno lice koje u carinskom postupku učestvuje kao podnosilac deklaracije podnosi zahtev Saveznoj upravi carina radi upisa u registar podnosilaca deklaracije.
(5) Savezna uprava carina vodi evidenciju lica iz stava 2 ovog člana.
(6) Vlada propisuje uslove i način carinjenja robe za koju nije podnesena potpuna dokumentacija i slučajeve za koje se ne podnosi deklaracija, a za koje je propisano oslobođenje od plaćanja carine.
(7) Direktor Savezne uprave carina donosi propise o sadržini i obliku deklaracije, načinu njenog podnošenja, podacima koje upisuje podnosilac deklaracije, ispravama koje je podnosilac deklaracije dužan da podnese uz deklaraciju, kao i o ostalim ispravama koje se koriste u carinskom postupku.
(8) Direktor Savezne uprave carina propisuje u kojim slučajevima ne treba upisivati u deklaraciju naimenovanje iz tarifnog broja, odnosno tarifne oznake utvrđene Carinskom tarifom, kao i način unošenja podataka iz stava 3 ovog člana.
Prijem deklaracije
(1) Pri prijemu deklaracije carinarnica utvrđuje:
1) da li je deklaracija pravilno i uredno popunjena u skladu s propisom donesenim na osnovu ovog zakona;
2) da li su uz deklaraciju priložene sve isprave potrebne za carinjenje robe, da li su te isprave izdali nadležni organi ili organizacije i da li sadrže sve podatke potrebne za carinjenje robe;
3) da li je uvoz, odnosno izvoz robe zabranjen;
4) da li se podaci iz priloženih isprava slažu s podacima u deklaraciji.
(2) Ako utvrdi da postoje nedostaci ili neispravnosti u deklaraciji, carinarnica će deklaraciju, s prilozima, vratiti podnosiocu, naznačujući na njoj u čemu se sastoji nedostatak, odnosno neispravnost.
(3) Ako se podnosilac deklaracije ne slaže s nalazom carinarnice u pogledu nedostataka i neispravnosti, carinarnica je dužna da donese rešenje kojim će odbiti prijem deklaracije kao neispravne.
(4) Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, carinarnica može, u opravdanim slučajevima, primiti deklaraciju koja je neuredno popunjena ili koja sadrži očigledne greške, odnosno netačne podatke od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina, kao i primena propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju, s tim što se ispravna deklaracija mora podneti u roku od dva dana od dana prijema deklaracije.
(5) Danom podnošenja deklaracije, u smislu ovog zakona, smatra se dan kad je deklaracija koja ispunjava uslove iz stava 1 ovog člana predata carinarnici.
(6) Podaci u deklaraciji ne mogu se ispravljati posle njenog prijema (registracije).
(7) Podnosilac deklaracije ima pravo da pre podnošenja deklaracije, pod nadzorom carinarnice, utvrdi količinu, vrstu i kakvoću robe, kao i da uzme uzorke robe u potrebnoj količini.
Pregled robe
(1) Na osnovu primljene deklaracije carinarnica vrši pregled robe, u celini ili delimično i utvrđuje:
1) da li podaci navedeni u deklaraciji i priloženim ispravama odgovaraju stvarnom stanju u pogledu količine, vrste, kakvoće, vrednosti i porekla robe;
2) da li se roba, prema stvarnom stanju, svrstava u tarifni broj, odnosno u tarifnu oznaku koju je podnosilac deklaracije naznačio.
(2) Pregled robe (sirovina, reprodukcionog materijala i delova za ugradnju) carinarnica može vršiti i na osnovu isprava koje sadrže podatke o vrsti, količini i vrednosti robe, s tim da carinski obveznik podnese deklaraciju u roku od dva dana od dana izvršenog pregleda.
(3) Izuzetno od odredaba st. 1 i 2 ovog člana, pregled robe (sirovina, reprodukcionog materijala, delova za tekuće održavanje, delova za ugradnju u nove proizvode i potrošnog materijala), čiji je uvoz slobodan, carinarnica može izvršiti u procesu proizvodnje.
(4) Lica kod kojih se nalazi uvezena roba dužna su da omoguće carinskim organima pregled robe iz stava 3 ovog člana.
(5) Vlada propisuje bliže uslove i postupke za primenu st. 2 i 3 ovog člana.
(1) Pregled robe vrši se u rokovima iz člana 122 ovog zakona u prisustvu podnosioca deklaracije, koji je dužan da pokaže robu.
(2) Ako se podnosilac deklaracije udalji pre završetka pregleda, carinarnica o tome sastavlja službenu zabelešku na deklaraciji i završava započeti pregled i bez njegovog prisustva.
(3) Otvaranje i zatvaranje koleta u carinskom skladištu i u konsignacionom skladištu obezbeđuje držalac skladišta, a u carinskom smestištu, slobodnoj i carinskoj zoni, slobodnoj carinskoj prodavnici i u drugim prostorijama - podnosilac deklaracije.
(1) Carinarnica može preduzeti sve mere potrebne za utvrđivanje stanja robe, kao što su: uzimanje uzoraka radi hemijsko-tehnološkog i drugog ispitivanja robe, merenje robe, uzimanje prospekata i druge tehničke dokumentacije potrebne za utvrđivanje svojstva robe i sl.
(2) Direktor Savezne uprave carina propisuje način uzimanja uzoraka robe, prospekata i druge tehničke dokumentacije potrebne za utvrđivanje svojstva robe i sl.
(1) Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da stanje robe u pogledu porekla, kakvoće, vrste, količine i vrednosti odgovara podacima iz deklaracije i isprava priloženih uz deklaraciju, odnosno da se roba svrstava u tarifni broj, odnosno tarifnu oznaku upisanu u deklaraciju, prihvata podatke unesene u deklaraciju i overava ih kao svoj nalaz.
(2) Ako carinarnica prilikom pregleda robe nađe da podaci navedeni u deklaraciji i ispravama priloženim uz deklaraciju ne odgovaraju stanju robe, odnosno da se roba ne svrstava u tarifnu oznaku upisanu u deklaraciji, dužna je da svoj nalaz zapisnički utvrdi i da jedan primerak zapisnika preda podnosiocu deklaracije.
(1) Na nalaz carinarnice u pogledu količine, vrste, kakvoće, vrednosti i porekla robe, kao i u pogledu svrstavanja robe po Carinskoj tarifi i drugim tarifama, podnosilac deklaracije može podneti prigovor carinarnici.
(2) Prigovor se ne može podneti posle podizanja robe iz carinarnice.
(1) Po prijemu prigovora iz člana 129 ovog zakona, carinarnica obrazuje komisiju koja utvrđuje stanje robe, o čemu sačinjava zapisnik. Po prijemu zapisnika, carinarnica donosi rešenje. Ako pregled robe vrši komisija, pregledu može prisustvovati podnosilac deklaracije.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, ako za utvrđivanje vrste i kakvoće robe treba izvršiti njeno hemijsko-tehnološko ispitivanje ili drugo ispitivanje, propisno obeležene uzorke carinarnica dostavlja carinskoj laboratoriji. Nalaz hemijsko-tehnološkog ispitivanja ili drugog ispitivanja služi carinarnici kao dokaz o svojstvu robe, u postupku donošenja rešenja po prigovoru.
(3) Ako se podnosilac deklaracije ne slaže s nalazom iz stava 2 ovog člana, može od carinskog organa zahtevati da se o njegovom trošku uzorak robe dostavi odgovarajućoj stručnoj organizaciji radi hemijsko-tehnološkog ili drugog ispitivanja. Nalaz tog ispitivanja carinski organ ceni u postupku donošenja rešenja po prigovoru, odnosno žalbi.
(1) Podnosilac deklaracije može podići robu iz carinarnice i pre donošenja rešenja po prigovoru iz člana 129 ovog zakona ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dažbina prema nalazu carinarnice.
(2) U slučaju iz stava 1 ovog člana, carinarnica uzima uzorak robe, a za robu od koje se ne mogu uzeti uzorci podnosilac deklaracije je dužan da podnese carinarnici prospekte, slike ili detaljni opis robe, iz kojih se nesumnjivo može utvrditi istovetnost robe.
(1) Podaci o robi u pogledu vrednosti, količine i kakvoće koji su upisani u deklaraciju mogu se smatrati privremenim ako u trenutku carinjenja postoje okolnosti koje isključuju mogućnost da ih podnosilac deklaracije, odnosno carinarnica konačno utvrde u smislu čl. 127 i 128 ovog zakona (primena klizne skale, kotacija na berzi, kvalitativno i kvantitativno preuzimanje robe i dr.).
(2) Ako su radi hemijsko-tehnološkog ispitivanja ili drugog ispitivanja uzeti uzorci robe, prospekti i sl, carina i druge uvozne dažbine obračunavaju se privremeno, na osnovu raspoloživih podataka.
(3) Podnosilac deklaracije može podići robu ispod carinskog nadzora ako uplati iznos carine i drugih uvoznih dažbina obračunatih na osnovu podataka iz st. 1 i 2 ovog člana.
(4) Carinski obveznik dužan je da u roku od 30 dana od dana kad je nastupila mogućnost za raspolaganje potrebnim podacima o robi za konačno utvrđivanje vrednosti, količine ili kakvoće, a najdocnije u roku od tri meseca od dana uvoza, podnese carinarnici isprave o tim činjenicama. U opravdanim slučajevima, carinarnica može ovaj rok produžiti.
(5) Radi utvrđivanja da li podaci u ispravama iz stava 4 ovog člana odgovaraju stanju robe, carinarnica može prilikom uvoza uzeti uzorke robe, prospekte i sl. i kad ne utvrđuje stanje robe u smislu čl. 127 i 128 ovog zakona. Carinarnica može zahtevati od podnosioca deklaracije da isprave iz stava 4 ovog člana sadrže sve podatke koji omogućavaju konačno utvrđivanje vrednosti, količine, odnosno kakvoće robe radi utvrđivanja iznosa carine i drugih uvoznih dažbina.
(6) U roku od 15 dana od dana prijema nalaza iz stava 2 ovog člana, odnosno isprava iz stava 4 ovog člana, carinarnica donosi rešenje kojim konačno utvrđuje podatke o robi, iznos carine i drugih uvoznih dažbina i odlučuje o povraćaju razlike carine i drugih uvoznih dažbina ako je iznos po konačnom obračunu manji, odnosno o naplati razlike ako je iznos po konačnom obračunu veći.
(7) Rešenjem iz stava 6 ovog člana ne mogu se menjati podaci o robi koji su u ranije sprovedenom postupku konačno utvrđeni.
(8) Ako se utvrdi da uvezena roba ne odgovara ugovorenoj kakvoći, carinarnica će i za tu robu obračunati carinu i druge uvozne dažbine na ugovorenu cenu te robe.
(9) Na robu iz stava 8 ovog člana koja je neupotrebljiva carinarnica ne obračunava carinu i druge uvozne dažbine.
Obračunavanje i naplaćivanje carine
(1) Posle pregleda robe, carinarnica obračunava i naplaćuje carinu i druge uvozne dažbine.
(2) Carinski obveznik dužan je da plati obračunatu carinu i druge uvozne dažbine u roku od osam dana od dana prijema obračuna.
(3) Carinu i druge uvozne dažbine za robu koju uvoze fizička lica carinarnica može naplatiti preko zakonom ovlašćenog lica za obavljanje poslova platnog prometa.
(4) Podnosilac deklaracije ne može podići robu ispod carinskog nadzora pre nego što carinarnici kojoj je podneo deklaraciju uplati carinu i druge uvozne dažbine.
(5) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, carina i druge uvozne dažbine za brodove koji se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije obračunavaju se i naplaćuju shodno postupku propisanom u članu 132 ovog zakona, na osnovu deklaracije koju je carinski obveznik dužan da podnese u roku od deset dana od dana dobijanja privremenog plovidbenog lista.
Vlada može propisati uslove za podizanje robe ispod carinskog nadzora posle carinskog pregleda, a pre uplate carine i drugih uvoznih dažbina, način obezbeđenja naplate carine i drugih uvoznih dažbina i način obaveštavanja u postupku nadzora nad kretanjem carinske robe. Rok za uplatu carine i drugih uvoznih dažbina ne može biti duži od osam dana od dana prijema obračuna carine i drugih uvoznih dažbina.
Na iznos carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju u carinskom postupku, a koji nije naplaćen u propisanom roku, plaća se kamata po stopi koju propiše Vlada na predlog funkcionera koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija, za svaki dan zadocnjenja.
Naknadno obračunavanje, naplaćivanje i povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina
(1) Ako se na osnovu podataka iz deklaracije od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina i iz isprava koje su podnesene uz deklaraciju utvrdi da obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne odgovara stvarnom stanju robe, odnosno ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu, odnosno ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene više puta:
1) carinarnica je dužna da u roku od godinu dana od dana podnošenja deklaracije naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati, odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina koje nisu bile obračunate ili su obračunate u manjem ili većem iznosu;
2) podnosilac deklaracije može, u roku od godinu dana od dana podnošenja deklaracije, podneti zahtev carinarnici kod koje je platio carinu i druge uvozne dažbine da naknadno obračuna carinu i druge uvozne dažbine i donese rešenje o naplati, odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina neobračunatih ili obračunatih u manjem ili većem iznosu.
(2) Rešenje iz stava 1 ovog člana za robu prodatu sa konsignacionog skladišta carinarnica donosi na ime kupca robe.
(3) Rokovi iz stava 1 ovog člana za carinu i druge uvozne dažbine plaćene po postupku sprovedenom u smislu člana 119 stav 2, člana 131 stav 1 i člana 132 st. 4 i 6 ovog zakona počinju da teku od dana kad je rešenje doneseno u tom postupku postalo konačno.
(4) Ako se na osnovu podataka iz izvozne carinske deklaracije utvrdi da ti podaci nisu usaglašeni sa stvarnim stanjem robe, odnosno s podacima iz isprava koje su podnesene uz deklaraciju, podnosilac deklaracije može tražiti izmenu tih podataka u roku od godinu dana od dana podnošenja deklaracije.
(5) Rokovi iz stava 1 ovog člana u slučajevima sukcesivnog uvoza opreme, počinju da teku od dana kad je nastala obaveza plaćanja carine za poslednju redovnu pošiljku opreme.
(1) Ako se upoređivanjem podataka iz deklaracije i podataka iz isprava koje su podnesene uz deklaraciju od kojih ne zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina, osim u slučajevima iz člana 166 ovog zakona, utvrdi da podaci iz deklaracije ne odgovaraju podacima iz priloženih isprava, odnosno stvarnom stanju robe, carinarnica će, na zahtev podnosioca deklaracije koji je podnesen u roku od jedne godine od dana podnošenja deklaracije, rešenjem izmeniti podatke radi usaglašavanja s podacima iz priloženih isprava, odnosno sa stvarnim stanjem robe.
(2) Ispravka podataka u ispravama koje se podnose u carinskom postupku za privremeno uvezenu, privremeno izvezenu i konsignacionu robu, vrše se na način, pod uslovima i u roku propisanim u stavu 1 ovog člana.
(3) Rok iz stava 1 ovog člana kod carinjenja pri izvozu robe počinje da teče od dana prelaska robe preko carinske linije.
(1) Ako se na osnovu isprava ili naknadnog pregleda robe nesumnjivo utvrdi istovetnost robe i da podaci uneseni u deklaraciju ne odgovaraju stanju uvezene robe, carinarnica će, na zahtev podnosioca deklaracije, koji je podnesen u roku od godinu dana od dana podnošenja deklaracije, rešenjem izmeniti podatke od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina.
(2) Rešenjem iz stava 1 ovog člana određuje se iznos carine i drugih uvoznih dažbina koji treba vratiti, odnosno naplatiti.
(3) Rešenje iz stava 1 ovog člana za robu prodatu sa konsignacionog skladišta carinarnica donosi na ime kupca robe.
(1) Izuzetno od odredaba stava 1 člana 136 ovog zakona, ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu zbog toga što podnosilac deklaracije nije u deklaraciji naveo tačne podatke od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina, carinarnica će u roku od dve godine od dana podnošenja deklaracije doneti rešenje o naplati, odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina.
(2) Ako utvrdi da je roba uvezena na osnovu povlastice iz čl. 22, 23 i 24, člana 25 tač. 3 i 4 i člana 26 ovog zakona otuđena, predata drugom na upotrebu ili upotrebljena u druge svrhe a ne u svrhe zbog kojih je oslobođena plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, carinarnica će, u roku od dve godine od dana kad je za tu robu prestalo ograničenje propisano u tim članovima, doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina u smislu člana 27 ovog zakona.
(3) Rešenje iz st. 1 i 2 ovog člana za robu prodatu sa konsignacionog skladišta carinarnica donosi na ime kupca robe.
Odredbe čl. 136 do 139 ovog zakona ne isključuju primenjivanje vanrednih pravnih sredstava, propisanih propisom o opštem upravnom postupku.
Naknadno proveravanje podataka o uvezenoj i izvezenoj robi
(1) Učesnici u carinskom postupku, korisnici uvezene robe i druga lica kod kojih se nalazi uvezena roba dužni su da, u roku od dve godine od dana podnošenja deklaracije, carinskim organima omoguće pregled poslovnih knjiga, isprava, obračuna i drugih podataka iz evidencije, kao i pregled robe radi proveravanja podataka utvrđenih u provedenom carinskom postupku na osnovu činjenica od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina, odnosno uslova za korišćenje carinske povlastice iz čl. 22 i 23, člana 24, osim stava 1 tačka 1, člana 25 tač. 3 i 4 i člana 26 ovog zakona.
(2) Carinski obveznici ili druga lica koja poseduju dokument o izvezenoj robi dužna su, u roku od tri godine od dana podnošenja izvozne carinske deklaracije da carinskim organima ili stručnim licima koje oni ovlaste (kontrolori) omoguće pregled finansijske i druge dokumentacije, kao i uvid u proizvodnju robe, radi proveravanja tačnosti podataka navedenih u izdatim uverenjima o domaćem poreklu robe koje su u postupku izvoznog carinjenja overili carinski organi.
(3) Ako pri uvozu robe carina nije bila plaćena u smislu čl. 22 i 23, člana 24, osim stava 1 tačka 1, člana 25 tač. 3 i 4 i člana 26 ovog zakona, pravo carinarnice naknadno proveravanje podataka iz stava 1 ovog člana prestaje po isteku dve godine od dana kad je za tu robu prestalo ograničenje propisano u tim članovima.
Prinudna naplata
(1) Ako dospelu carinu, druge uvozne dažbine i kamate, koje se naplaćuju u carinskom postupku, carinski obveznik nije platio u propisanom roku, naplata će se izvršiti prinudnim putem.
(2) Prinudna naplata od preduzeća vrši se po propisima za naplatu prihoda budžeta i fondova, a od građana, po propisima o prinudnoj naplati doprinosa i poreza.
(3) Od naplaćenog iznosa carine, drugih uvoznih dažbina i kamata po rešenjima donesenim u upravnom podstupku od građana koje opštinski organi izvrše prinudnim putem, opštini pripada naknada u iznosu od 20% od naplaćenog iznosa iz sredstava saveznog budžeta.
Izvršnim naslovom u postupku izvršenja, odnosno prinudne naplate, smatra se:
1) izvršno rešenje carinarnice;
2) deklaracija po kojoj je izvršeno carinjenje, ako podnosilac deklaracije nije u propisanom roku podneo prigovor;
3) obračun carinskih i drugih uvoznih dažbina u putničkom prometu snabdeven klauzulom izvršnosti.
Vlada može propisati iznose carine i drugih uvoznih dažbina i kamata za koje se neće donositi rešenje o naplati, odnosno naknadnoj naplati ni vršiti prinudna naplata.
Vraćanje uvezene robe u inostranstvo
(1) Uvezena roba može se vratiti u inostranstvo do trenutka predaje carinskom obvezniku - podnosiocu deklaracije.
(2) Zahtev za vraćanje robe u inostranstvo za neocarinjenu robu može podneti lice na koje glasi prevozna isprava, odnosno vozar, ako prevozna isprava nije iskupljena. Ako je roba ocarinjena, a nalazi se pod carinskim nadzorom, zahtev za vraćanje robe u inostranstvo može podneti podnosilac deklaracije, odnosno ovlašćeni vozar.
(3) Zahtev iz stava 2 ovog člana mora da bude u pismenoj formi, a podnosi se carinarnici pod čijim se nadzorom roba nalazi.
(4) Carinarnica je dužna da po vraćanju robe u inostranstvo vrati podnosiocu zahteva uplaćenu carinu i druge uvozne dažbine.
(5) Podnosilac zahteva vraća robu u inostranstvo pod carinskim nadzorom.
(1) Uvezena roba može se vratiti u inostranstvo i posle njene predaje carinskom obvezniku:
1) ako je za vreme garantnog roka utvrđeno da ne odgovara ugovorenim uslovima;
2) ako garantni rok nije bio ugovoren, a roba se vraća zbog toga što je u roku od šest meseci od dana plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina korisnik stavio prigovor isporučiocu robe da roba ne odgovara ugovorenim uslovima;
3) ako strana firma, osim u slučajevima predviđenim u tač. 1 i 2 ovog stava, šalje istovetnu ili drugu robu odgovarajuće vrednosti ili vraća iznos koji odgovara vrednosti vraćene robe;
4) ako se mašine, aparati, uređaji, prevozna sredstva, instrumenti i sl. vraćaju zbog toga što je prilikom njihovog uvoza bila ugovorena mogućnost vraćanja;
5) ako se sirovine, reprodukcioni materijal i delovi za ugrađivanje, koji su uvezeni za izvođenje investicionih radova i ustupljeni stranom izvođaču, vraćaju zbog toga što nisu upotrebljeni u izgradnji investicionog objekta;
6) ako strani izlagač ne proda svoje eksponate koji su bili uvezeni i ocarinjeni radi prodaje na međunarodnom sajmu.
(2) Kao vraćanje robe u inostranstvo, u smislu odredaba stava 1 ovog člana, smatra se i predaja robe carinarnici na slobodno raspolaganje, osim robe koja nema upotrebnu vrednost i robe koja je štetna ili opasna za životnu sredinu, a koju je korisnik dužan da uništi pod carinskim nadzorom.
(3) Po zahtevu za vraćanje robe u inostranstvo na osnovu stava 1 ovog člana carinarnica donosi rešenje.
(1) Ako se roba vraća po članu 146 stav 1 tač. 1, 2 i 5 ovog zakona, može se, u roku od šest meseci od dana vraćanja robe u inostranstvo, podneti zahtev za vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina carinarnici koja je izvršila carinjenje uvezene robe vraćene u inostranstvo. Na robu koja je uvezena kao zamena za robu koja je vraćena u inostranstvo, odnosno čije je vraćanje carinarnica odobrila, primenjuju se propisi koji su važili na dan podnošenja carinske deklaracije za robu koja se vraća u inostranstvo.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, na robu koja se uvozi kao zamena za robu koja je vraćena kao neodgovarajuća u inostranstvo po članu 146 stav 1 tač. 1, 2 i 5 ovog zakona ne plaćaju se carina i druge uvozne dažbine pod uslovom da nije podnesen zahtev za vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina, odnosno da nije ostvaren povraćaj carine i drugih uvoznih dažbina kod carinarnice koja je izvršila carinjenje uvezene robe vraćene u inostranstvo.
(3) Ako se roba vraća po članu 146 stav 1 tačka 6 ovog zakona, može se, u roku od šest meseci od dana vraćanja robe u inostranstvo, podneti zahtev za vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina carinarnici koja je izvršila carinjenje uvezene robe vraćene u inostranstvo.
(4) Za robu koja nije vraćena u inostranstvo, čija je vrednost smanjena zbog razloga iz člana 146 stav 1 tač. 1 i 2 ovog zakona, a inostrani prodavac vraća odgovarajući iznos plaćene cene, odnosno šalje robu kao zamenu za odgovarajući iznos cene koji ne može da vrati, preduzeća i druga lica mogu, u roku od šest meseci od dana vraćanja odgovarajućeg iznosa plaćene cene, odnosno robe u zamenu za taj iznos podneti zahtev za vraćanje dela carine i drugih uvoznih dažbina srazmerno umanjenju vrednosti uvezene robe.
(5) Ako je uvezena roba (sirovine i reprodukcioni materijal) upotrebljena u proizvodnji robe koja je izvezena u inostranstvo, može se u roku od šest meseci od dana izvoza podneti zahtev za vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina carinarnici koja je izvršila carinjenje uvezene robe.
(6) Vlada propisuje uslove i postupak za vraćanje carine i drugih uvoznih dažbina za robu koja je vraćena u inostranstvo po odredbi člana 146 stav 1 tačka 4 ovog zakona, kao i za robu iz stava 5 ovog člana.
(7) Postupak po zahtevu iz stava 5 ovog člana i vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina se mora izvršiti u roku od osam dana od dana uredno podnetog zahteva za vraćanje carine i drugih uvoznih dažbina.
(8) Iznos carine i drugih uvoznih dažbina koji se vraća za robu iz stava 5 ovog člana, utvrđuje se primenom kursa dinara iz člana 28 Zakona o deviznom poslovanju, koji važi na dan izvršenog izvoza i to na vrednost uvezene robe izražene u stranoj valuti.
2. Izvoz
(1) Roba koja se izvozi podleže carinskom nadzoru od trenutka carinjenja do prelaska carinske linije.
(2) Roba se ne može izvesti u inostranstvo pre nego što se ocarini.
(3) Roba čiji je izvoz uslovljen pribavljanjem posebne dozvole ili ispunjenjem propisanih uslova ne može se cariniti bez odgovarajućih isprava kojima se to dokazuje.
(1) Carinjenje robe namenjene izvozu vrši carinarnica kojoj je podnesena izvozna carinska deklaracija (u daljem tekstu: deklaracija).
(2) Carinarnica je dužna da robu koja se nalazi u železničkim vagonima, kamionima i kontejnerima i avionskim i ekspresnim pošiljkama ocarini u roku od dva radna časa po podnošenju deklaracije, osim ako je prekoračenje roka prouzrokovao podnosilac deklaracije ili ako je carinarnica naredila istovar robe.
(3) Direktor Savezne uprave carina može propisati u kojim slučajevima se carinjenje robe namenjene izvozu neće vršiti kod granične carinarnice.
(1) Carinarnica će na zahtev izvoznika, a na osnovu podataka iz deklaracije i isprava podnesenih uz deklaraciju kao i na osnovu pregleda robe, izdati uverenje o jugoslovenskom poreklu robe ako zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i propisima donesenim na osnovu tog zakona nije drukčije propisano.
(2) Ako se u postupku carinjenja, na osnovu podataka iz deklaracije i isprava podnesenih uz deklaraciju ili pregledom robe, utvrdi da roba koja se izvozi nije jugoslovenskog porekla prema pravilima o poreklu robe predviđenim međunarodnim sporazumom, carinarnica će odbiti da izda uverenje o poreklu robe.
(1) Carinarnica koja je ocarinila robu namenjenu izvozu upućuje robu, pod carinskim nadzorom, carinarnici preko koje će se roba izvesti u inostranstvo (izlazna carinarnica).
(2) Na zahtev carinskog obveznika, denčane pošiljke ocarinjene za izvoz carinarnica koja je izvršila carinjenje može pod carinskim nadzorom uputiti drugoj carinarnici radi smeštaja u sabirni centar za takvu robu.
(3) Po prijemu robe iz stava 2 ovog člana, prijemna carinarnica sprovodi postupak propisan stavom 4 ovog člana i članom 152 ovog zakona.
(4) Po prispeću robe, izlazna carinarnica ispituje stanje carinskih obeležja. Ako carinska obeležja nedostaju, ili su oštećena, carinarnica proverava stanje robe i o tome sastavlja zapisnik koji potpisuje i vozar.
(1) Ako izlazna carinarnica utvrdi da su carinska obeležja ispravna, može, po potrebi, sravniti stanje robe s carinskim ispravama koje prate robu.
(2) Ako izlazna carinarnica utvrdi da podaci navedeni u carinskim ispravama koje prate robu odgovaraju stanju robe i prevoznog sredstva, dozvoljava izvoz robe iz Jugoslavije i o tome posebnom potvrdom odmah obaveštava otpremnu carinarnicu. U protivnom, carinarnica u prisustvu vozara sastavlja zapisnik o utvrđenim neispravnostima i o tome obaveštava carinarnicu koja je ocarinila robu, radi daljeg postupka.
(3) Ako izlazna carinarnica utvrdi da je roba izmenjena, odnosno da je u pitanju druga vrsta robe, zadržava robu i čuva je do okončanja postupka.
(1) Ako je roba ocarinjena za izvoz dopremljena u luku, odnosno pristanište radi daljeg prevoza brodom, vozar koji je dopremio robu dužan je da izlaznoj carinarnici podnese ispravu za izvoz i provoz robe i da uz nju priloži carinske isprave koje prate robu.
(2) Vozar je dužan da u ispravi za izvoz i provoz robe upiše prvo robu koja se iz prevoznog sredstva neposredno utovaruje u brod, a posle robu koja se privremeno smešta u carinskom skladištu i naknadno utovaruje u brod.
(3) Po izvršenom sravnjivanju isprave za izvoz i provoz robe sa priloženim ispravama, carinarnica zadržava jedan primerak isprave za izvoz i provoz robe i carinske isprave koje prate robu, a drugi primerak isprave sa prevoznim ispravama vraća vozaru koji je podneo ispravu.
(4) Obrazac isprave za izvoz i provoz robe propisuje direktor Savezne uprave carina.
(1) Roba koja se izvozi može se utovarati u brod koji odlazi u inostranstvo samo ako je izvršeno carinjenje.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, carinarnica može, na pismeni zahtev podnosioca deklaracije, odobriti utovar u brod domaće istovrsne neupakovane robe i pre izvršenog carinjenja.
(1) Pre utovara robe u brod carinarnica sravnjuje podatke iz carinskih isprava sa stanjem robe i ako utvrdi da se stanje robe slaže sa podacima u ispravama, odobrava utovar robe u brod.
(2) Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i kad se carinska roba utovaruje na domaći ili strani vojni brod.
(1) Za robu namenjenu izvozu koja se utovaruje u luci, odnosno pristaništu, manifest se sastavlja posle završenog carinjenja, a zatim se predaje carinarnici zajedno sa propisanim carinskim ispravama, najdocnije dva časa pre isplovljenja broda.
(2) Carinarnica sravnjuje manifest sa priloženim ispravama, pa ispravno sastavljeni manifest potvrđuje i predaje podnosiocu zajedno sa priloženim ispravama.
(3) Ako carinarnica utvrdi da je manifest neispravan, vraća ga podnosiocu sa naznačenjem u čemu je neispravnost.
(1) Na osnovu naloga izvoznika, vozar može zahtevati da se ocarinjena roba za izvoz zadrži u zemlji.
(2) Zahtev iz stava 1 ovog člana vozar podnosi carinarnici u mestu u kome se roba nalazi, odnosno najbližoj usputnoj carinarnici, ako je roba iz tog mesta već otpremljena.
(1) Na osnovu primljenog zahteva carinarnica pregleda ocarinjenu robu, skida stavljene plombe i o zadržavanju robe izveštava carinarnicu koja je izvršila carinjenje, dostavljajući joj i primerak deklaracije.
(2) Zadržavanje robe, u smislu stava 1 ovog člana, carinarnica potvrđuje na prevoznoj ispravi i na primerku deklaracije koje vraća vozaru.
(3) Kad primeti izveštaj da je roba ocarinjena za izvoz zadržana u Jugoslaviji, carinarnica koja je izvršila carinjenje obaveštava o tome nadležne organe kojima je dostavljena deklaracija.
Na postupak pri izvozu robe shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku pri uvozu robe, ako odredbama čl. 148 do 158 ovog zakona nije drukčije određeno.
XVI PRIVREMENI UVOZ I IZVOZ ROBE
(1) Za robu koja se privremeno uvozi, odnosno izvozi carinarnici se podnosi deklaracija za privremeni uvoz, odnosno izvoz sa propisanim ispravama, ako ovim zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, carinarnica može na osnovu pismenog zahteva podnosioca deklaracije odobriti pregled robe koja se privremeno uvozi radi oplemenjivanja (prerade, dorade i obrade) i opravke, i pre podnošenja deklaracije, pod uslovom da se deklaracija podnese u roku od dva dana od dana izvršenog pregleda robe.
(3) U deklaraciju za privremeni uvoz, odnosno izvoz robe podnosilac deklaracije, pored podataka iz člana 123 stav 4 ovog zakona, upisuje i razloge zbog kojih se roba privremeno uvozi, odnosno izvozi.
(4) U slučajevima privremenog izvoza, odnosno uvoza robe radi prerade, dorade, obrade i opravke, životinja za priplod, semena, sadnog i drugog materijala za razmnožavanje biljaka i životinja, reprodukcionog materijala (sirovine, pomoćni materijal ili poluproizvodi), odnosno sklopova, gotovih delova za ugrađivanje koji se upotrebljavaju u proizvodnji robe koja će se izvesti, odnosno uvesti i robe radi komisione prodaje i zakupa, uz deklaraciju za privremeni uvoz, odnosno izvoz podnosi se i poseban pismeni zahtev koji sadrži sve podatke potrebne za odobrenje privremenog uvoza, odnosno izvoza i sprovođenje mera carinskog nadzora, uključujući i obrasce za praćenje kretanja robe za vreme njenog zadržavanja u Jugoslaviji koje propiše direktor Savezne uprave carina.
(1) Na privremeno uvezenu robu carinarnica je dužna da primeni odgovarajuće mere carinskog nadzora radi kontrole da li se roba upotrebljava u svrhe za koje je odobren privremeni uvoz, odnosno izvoz, kao i radi utvrđivanja njene istovetnosti, a uvoznik, odnosno korisnik robe dužan je da omogući carinarnici sprovođenje mera carinskog nadzora.
(2) Na privremeno uvezenu ili izvezenu robu carinarnica će primeniti odgovarajuće mere radi utvrđivanja istovetnosti robe pri njenom vraćanju.
Za obavljanje poslova carinske službe u vezi sa privremeno uvezenom robom izloženom na sajmu, sajam je dužan da obezbedi carinarnici potrebne prostorije.
Za privremeno uvezenu robu podnosilac deklaracije dužan je da na ime obezbeđenja uplati carinarnici iznos u visini obračunate carine i drugih uvoznih dažbina, ili da u visini tog iznosa položi garanciju ovlašćene banke, ako ovim zakonom ili drugim propisima donesenim na osnovu ovog zakona nije drukčije određeno.
Vlada propisuje u kojim slučajevima se neće uplaćivati obezbeđenje iz člana 163 ovog zakona.
(1) Na zahtev podnosioca deklaracije, carinarnica vraća položeno obezbeđenje za privremeno uvezenu robu:
1) ako je roba vraćena u inostranstvo;
2) ako je vraćena ista roba koja je uvezena;
3) ako robu vraća uvoznik koji je robu privremeno uvezao ili lice koje je on ovlastio.
(2) Zahtev za vraćanje obezbeđenja može se podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana kad je roba vraćena u inostranstvo. Po isteku roka, obezbeđenje se uplaćuje u korist saveznog budžeta kao vanredni prihod.
(1) Podaci o poreklu, vrsti, kakvoći, količini i vrednosti robe u deklaraciji za privremeni uvoz, odnosno privremeni izvoz robe mogu se menjati ako se na osnovu isprava ili naknadnog pregleda nesumnjivo utvrdi da je roba istovetna i da podaci uneseni u deklaraciju ne odgovaraju stanju privremeno uvezene robe, do isteka roka za vraćanje robe. Ako je privremeni uvoz, odnosno privremeni izvoz robe odobren rešenjem, carinarnica će istovremeno izmeniti podatke i u rešenju.
(2) Ako je vlasnik robe izmenio dispoziciju i privremeno uvezenu, odnosno privremeno izvezenu robu dao drugom preduzeću, odnosno stranoj firmi radi prerade, dorade, obrade, opravke ili ugradnje, odnosno radi razmnožavanja biljaka i životinja, preduzeće koje je izvršilo privremeni uvoz, odnosno privremeni izvoz robe dužno je da carinarnici podnese zahtev za izmenu podataka u deklaraciji i rešenju o privremenom uvozu, odnosno privremenom izvozu robe.
(3) Ako u toku prerade, dorade ili obrade privremeno uvezene, odnosno privremeno izvezene robe, carinarnica po službenoj dužnosti, odnosno po zahtevu podnosioca deklaracije utvrdi da utrošak materijala iz rešenja kojim je odobren privremeni uvoz, odnosno privremeni izvoz robe ne odgovara stvarnom utrošku materijala, doneće rešenje kojim će se izmeniti to rešenje.
(4) Pri vraćanju privremeno uvezene, odnosno privremeno izvezene robe carinarnica je dužna da utvrdi njeno stanje u pogledu količine, vrste, kakvoće i vrednosti.
Za privremeno uvezenu robu plaćaju se carina i druge uvozne dažbine ako je vrednost robe smanjena zbog upotrebe, korišćenja ili drugog raspolaganja koje je podnosiocu deklaracije ili drugim licima donelo ili je moglo doneti određenu korist. Carina i druge uvozne dažbine obračunavaju se i plaćaju godišnje na iznos od 20% od vrednosti koja predstavlja carinsku osnovicu. Carinski obveznik može tražiti da se carina i druge uvozne dažbine obračunavaju i naplaćuju za kraći period.
(1) Pri vraćanju robe koja je privremeno izvezena radi prerade, dorade ili obrade plaćaju se carina i druge uvozne dažbine obračunate na vrednost izvršene prerade, dorade ili obrade, uključujući i vrednost materijala upotrebljenog u te svrhe i druge troškove u inostranstvu u vezi s otpremanjem i dopremanjem robe, primenom stope koja važi za robu koja se uvozi.
(2) Pri vraćanju robe koja je privremeno izvezena radi opravke, osim opravke u garantnom roku i u slučajevima kada nije moguće izvršiti opravku u garantnom roku već se šalje odgovarajuća roba ili njen deo zameni, plaćaju se carina i druge uvozne dažbine na vrednost izvršene opravke u inostranstvu, uključujući vrednost materijala upotrebljenog u tu svrhu i druge troškove u inostranstvu.
(3) Pri sukcesivnom vraćanju privremeno izvezene robe na preradu, doradu ili obradu shodno se primenjuje član 132 ovog zakona, s tim što je podnosilac deklaracije dužan da podnese carinarnici konačne podatke o robi u roku od 30 dana od dana vraćanja poslednje pošiljke.
Ako je opravka prevoznog sredstva izvršena bez prethodnog podnošenja deklaracije i zahteva u smislu člana 160 ovog zakona zbog toga što je potreba za opravkom nastala posle izlaska vozila iz zemlje, sopstvenik, odnosno korisnik vozila dužan je da carinarnici preko koje je prevozno sredstvo prvi put posle opravke ušlo u Jugoslaviju prijavi vrednost izvršene opravke.
Ako se prerada, dorada, obrada, opravka ili ugradnja privremeno uvezene robe vrši u više faza, a carinarnici su prijavljeni podaci samo za jednu fazu, nijedna sledeća faza ne može početi bez prethodnog odobrenja carinarnice.
(1) Ako se roba privremeno uvozi radi prerade, dorade, obrade ili ugradnje, uz deklaraciju se podnosi ugovor zaključen između preduzeća i stranog lica, kao i zahtev za privremeni uvoz robe, koji sadrži sledeće podatke:
1) naziv, količinu i vrednost robe koja se privremeno uvozi;
2) naziv, količinu i vrednost robe koja će se izvesti;
3) normativ o utrošku materijala, kalu, rasturu, lomu, otpacima i nusproizvodima koji se javljaju u procesu proizvodnje robe i izjavu šta će se sa lomom, otpacima i nusproizvodima učiniti;
4) naziv preduzeća koje će proizvesti robu od privremeno uvezenog materijala;
5) naziv, količinu i vrednost domaće robe koja će u proizvodnji biti upotrebljena.
(2) Odredbe stava 1 ovog člana shodno se primenjuju na privremeni izvoz robe radi prerade, dorade i obrade ili ugradnje.
(1) Na razliku u količini privremeno uvezene robe radi prerade, dorade i obrade i količini izvezenih proizvoda, koja predstavlja rastur, lom, kalo i nečistoću, kao i bilo koju razliku u količini koja je posledica tehnološkog procesa a nema upotrebnu vrednost, ne plaća se carina.
(2) Ako ostaci i otpaci iz stava 1 ovog člana imaju upotrebnu vrednost, carina se plaća po stopama predviđenim za takvu vrstu robe.
(3) Ako su ostaci i otpaci iz stava 1 ovog člana štetni i opasni za životnu sredinu, moraju biti odmah vraćeni u inostranstvo.
(1) Ako se privremeno uvezena roba konačno carini, odnosno ako se roba posle oplemenjivanja izvozno-uvozno carini, iznos carine i drugih uvoznih dažbina za tu robu utvrđuje se po članu 20 ovog zakona.
(2) Ako je carina naplaćena u smislu člana 167 ovog zakona, carinska osnovica se utvrđuje na osnovu člana 42 stav 1 ovog zakona.
(3) Ako privremeno uvezena roba ne bude vraćena u inostranstvo ili konačno carinjena u određenom roku, carinarnica tu robu stavlja pod carinski nadzor radi onemogućavanja njenog korišćenja i sa njom postupa po odredbama ovog zakona.
(1) Ako privremeno uvezena, odnosno privremeno izvezena roba bude, bez krivice uvoznika, odnosno izvoznika uništena ili u toj meri oštećena da se ne može upotrebiti za svrhe zbog kojih je privremeno uvezena, odnosno privremeno izvezena, carinarnica će, na zahtev uvoznika, odnosno izvoznika doneti rešenje o oslobođenju od obaveza vraćanja robe u inostranstvo, odnosno iz inostranstva i o vraćanju sredstava datih na ime obezbeđenja.
(2) Uvoznik, odnosno izvoznik dužan je da uz zahtev iz stava 1 ovog člana podnese dokaz da je roba uništena, odnosno oštećena bez njegove krivice, a ako je u pitanju oštećenje - i dokaz da se strani pošiljalac, odnosno vlasnik odrekao oštećene robe.
(3) Oštećenu robu iz stava 1 ovog člana uvoznik predaje carinarnici koja je izlaže prodaji, osim robe koja nema upotrebnu vrednost ili je štetna ili opasna po životnu sredinu, koju je dužan da vrati u inostranstvo.
XVII SNABDEVANJE PREVOZNIH SREDSTAVA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU
(1) Strani brodovi, strane jahte i čamci namenjeni sportu ili rekreaciji koji imaju odobrenje za plovidbu u obalnom moru, odnosno rekama i jezerima, a nalaze se u domaćim lukama i pristaništima, strani plovni objekti na opravci u domaćim brodogradilištima, strani vazduhoplovi na domaćim aerodromima i domaći brodovi i vazduhoplovi koji saobraćaju sa inostranstvom mogu se, pod carinskim nadzorom, snabdevati životnim namirnicama i drugim potrebnim proizvodima za vreme zadržavanja u zemlji.
(2) Odredbe stava 1 ovog člana odnose se i na brodove izgrađene u domaćim brodogradilištima za potrebe stranog naručioca, prilikom isplovljavanja iz brodogradilišta, luka, odnosno pristaništa ili carinskog područja Jugoslavije.
Roba isporučena brodovima, odnosno vazduhoplovima, u smislu člana 175 ovog zakona, ne carini se, osim ako to zahteva lice koje je izvršilo snabdevanje.
(1) Zalihe životnih namirnica i pića koje služe za potrebe putnika koje se prilikom prelaska carinske linije zateknu u vagon-restoranima i spavaćim i službenim kolima međunarodnih ekspresnih vozova koji saobraćaju do neke železničke stanice u Jugoslaviji ili prelaze preko carinskog područja Jugoslavije oslobođene su od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju pri uvozu, odnosno izvozu, i to:
1) ako su kupljene u zemljama kroz koje voz prolazi;
2) ako njihova potrošnja ne povlači vraćanje plaćene carine i drugih uvoznih dažbina;
3) ako njihova količina ne prelazi minimum potreba normalnog snabdevanja za potrošnju u vozu za vreme celog puta u odlasku i povratku;
4) ako se prodaju isključivo za potrošnju u vozu.
(2) Izuzetno od odredaba stava 1 ovog člana, žestoka alkoholna pića u pakovanju većem od 1 litra i duvanski proizvodi koji se zateknu u vozovima iz tog stava podležu plaćanju carine i drugih uvoznih dažbina.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom nadležnim za poslove finansija donosi bliže propise o vrsti, vrednosti i količini robe iz člana 175, snabdevanju prevoznih sredstava u međunarodnom saobraćaju, sprovođenju carinskog nadzora i carinjenju robe iz čl. 175 do 177 ovog zakona.
XVIII KAZNENE ODREDBE
1. Krivična dela
(1) Ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije, izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko, izbegavajući mere carinskog nadzora, prenese robu preko carinske linije naoružan ili u grupi, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ko delo iz stava 1 ovog člana izvrši upotrebom sile, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(3) Ko organizuje grupu ili mrežu za vršenje dela iz stava 1 ovog člana, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(4) Pripadnik grupe iz stava 3 ovog člana kazniće se zatvorom do jedne godine i novčanom kaznom.
(5) Roba koja je predmet dela iz stava 1 ovog člana oduzeće se.
(1) Ko organizuje mrežu preprodavaca ili posrednika za rasturanje neocarinjene robe, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(1) Ako se roba koja je bila predmet krivičnog dela iz člana 179 ovog zakona ne pronađe, od učinioca krivičnog dela naplatiće se njena vrednost koja prema odredbama ovog zakona predstavlja carinsku osnovicu i sprovešće se postupak naplate carine i drugih uvoznih dažbina.
(2) Smatraće se da roba nije pronađena ako se iz bilo kog razloga ne može oduzeti od njenog držaoca.
Prevozno, odnosno prenosno sredstvo čija su tajna i skrovita mesta iskorišćena za prenos robe koja je predmet krivičnog dela iz člana 179 ovog zakona, ili koje je namenjeno isključivo izvršenju tih krivičnih dela, oduzeće se ako je sopstvenik ili korisnik vozila to znao ili je mogao znati i ako vrednost robe koja je predmet krivičnog dela prelazi jednu trećinu carinske osnovice tog prevoznog, odnosno prenosnog sredstva u vreme izvršenja krivičnog dela.
Ako je krivični postupak po krivičnim delima iz člana 179 ovog zakona obustavljen ili je presudom nadležnog suda lice oslobođeno krivične odgovornosti, a nad robom koja je bila predmet krivičnog dela nije sproveden odgovarajući carinski postupak, roba se predaje carinarnici i s njom se postupa kao sa carinskom robom.
(1) Roba kojom je izvršeno krivično delo iz člana 179 ovog zakona, koja je oduzeta ili čija je vrednost naplaćena na osnovu člana 181 ovog zakona, kao i prevozno, odnosno prenosno sredstvo oduzeto shodno članu 182 ovog zakona predaju se carinarnici.
(2) Sredstva ostvarena na osnovu stava 1 ovog člana su prihod saveznog budžeta.
2. Privredni prestupi
(1) Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako se bavi prenošenjem robe preko carinske linije, a izbegava mere carinskog nadzora (čl. 6 i 15);
2) ako nadležnoj carinarnici ne prijavi opojne droge ili sirovine za koje ima urednu dozvolu za uvoz, odnosno izvoz, u smislu propisa o opojnim drogama (čl. 6 i 15);
3) ako ne prijavi carinarnici oružje, municiju ili eksploziv koje prenosi preko carinske linije, a za čije držanje i prenošenje ima odobrenje nadležnog organa (član 15);
4) ako obavlja promet na malo u carinskoj zoni u slučajevima koji nisu dozvoljeni ovim zakonom (član 115).
(2) Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
(1) Za privredni prestup iz člana 185 ovog zakona preduzeću ili drugom pravnom licu može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja poslova uvoza, odnosno izvoza ili prevoza robe u trajanju od šest meseci do deset godina.
(2) Zaštitna mera zabrane obavljanja poslova uvoza, odnosno izvoza ili prevoza može se izreći i odgovornom licu u preduzeću ili drugom pravnom licu u trajanju od šest meseci do deset godina.
Za privredni prestup iz člana 185 ovog zakona može se izreći i zaštitna mera oduzimanja robe koja je bila predmet privrednog prestupa ili zaštitna mera oduzimanja prevoznog, odnosno prenosnog sredstva čija su tajna i skrovita mesta iskorišćena za prenos robe ili je ono bilo namenjeno isključivo za prenos robe koja je predmet privrednog prestupa ako vrednost te robe prelazi jednu trećinu carinske osnovice prevoznog, odnosno prenosnog sredstva u vreme izvršenja privrednog prestupa.
3. Prekršaji
(1) Novčanom kaznom od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa uskraćene carine, odnosno od jednostrukog do osmostrukog iznosa vrednosti robe ako roba ne podleže plaćanju carine ili se na robu ne plaća carina, kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako u ispravama koje se podnose uz carinsku deklaraciju označi drugu kakvoću, vrstu, količinu, vrednost ili poreklo robe, odnosno na drugi način omogući netačno prijavljivanje robe pri prelasku carinske linije ili pri carinjenju u nameri da izbegne plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina ili u nameri da ih plati u manjem iznosu (član 15 i član 123 st. 1 i 2);
2) ako u ispravama koje se podnose uz carinsku deklaraciju označi drugu kakvoću, vrstu, količinu, vrednost ili poreklo robe u nameri da se pri izvozu robe izbegne tačno iskazivanje navedenih podataka u carinskoj deklaraciji, odnosno uverenju o poreklu robe koje se izdaje u skladu s međunarodnim sporazumom (član 15 i član 123 st. 1 i 2).
(2) Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 63.000 dinara.
(1) Novčanom kaznom od jednostrukog do desetostrukog iznosa uskraćene carine, odnosno od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe ako roba ne podleže plaćanju carine ili se na robu ne plaća carina, kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako van graničnog prelaza prenese ili pokuša da prenese robu preko carinske linije (član 11 stav 1);
2) ako preko graničnog prelaza prenese skrivenu robu ili pokuša da to učini (član 6 stav 2);
3) ako ne prijavi carinarnici robu koju uvozi, izvozi ili provozi preko carinske linije, odnosno ako carinarnici ne prijavi robu koju uvozi i izvozi u slobodnu ili carinsku zonu ili koju provozi preko slobodne ili carinske zone (član 15);
4) ako bez prijave carinarnici uveze ili pokuša da uveze drumsko motorno vozilo na koje su utisnuti brojevi šasije ili motora vozila pod kojima je ono registrovano kod nadležnih saobraćajnih organa u Jugoslaviji ili na koje su stavljene domaće registarske oznake (tablice) ili na osnovu saobraćajne knjižice u kojoj su izvršene ispravke oznake vozila (čl. 6 i 15);
5) ako carinarnici prijavi robu ali onemogućava sprovođenje carinskog postupka (član 133);
6) ako za robu ukrcanu na brod u domaćoj luci, odnosno pristaništu, od trenutka ukrcaja robe do trenutka napuštanja carinskog područja Jugoslavije, ne raspolaže zvaničnim ispravama o iskrcavanju robe, a pregledom se utvrdi manja količina robe od količine koja je ukrcana ili se utvrdi povreda carinskih obeležja (čl. 6 i 10);
7) ako za cigarete, alkoholna pića i druge proizvode koji se u zemlji iz koje se dopremaju smatraju monopolskim, kao i za oružje, municiju i opojne droge ukrcane na brod u domaćoj luci, odnosno pristaništu koji ponovo uplovi u domaće teritorijalne vode, u roku od šest meseci od dana isplovljenja iz luke ukrcaja, ne raspolaže zvaničnim ispravama o iskrcavanju, a pregledom se utvrdi manja količina od količine koja je ukrcana ili se utvrdi povreda carinskih obeležja (čl. 10, 72 i 94);
8) ako lažnim prikazivanjem činjenica izdejstvuje ili pokuša da izdejstvuje oslobođenje od plaćanja carine pri uvozu robe (član 27 stav 1);
9) ako ne prijavi, odnosno ne preda prijemnoj, odnosno izlaznoj carinarnici robu upućenu prijemnoj, odnosno izlaznoj carinarnici ili na drugi način onemogući prijavljivanje, odnosno predaju robe ili takvu robu preda u izmenjenom stanju (čl. 56, 59, 67, 77, 91, 96, 97, 148 i 157);
10) ako sa cigaretama, alkoholnim pićima i drugim proizvodima koji se u zemlji iz koje se dopremaju smatraju monopolskim, kao i sa oružjem, municijom i opojnim drogama uplovi u carinski pogranični pojas na moru bez odobrenja nadležnog carinskog organa, ili ako u nameri da primi na prevoz robu čiji je uvoz zabranjen ili posebno regulisan uplovi u carinski pogranični pojas na moru (član 94);
11) ako robu ne vrati u inostranstvo (član 101 stav 3);
12) ako u slobodnoj carinskoj prodavnici, odnosno u specijalizovanom skladištu strane robe i robe domaće proizvodnje prodaje robu licima koja ne ispunjavaju uslove za kupovinu te robe (član 104 st. 2 i 3);
13) ako u određenom roku ne podnese carinsku deklaraciju za brod koji počne privredno da se iskorišćava pre prelaska carinske linije (član 133 stav 5)
14) ako robu uvezenu na osnovu carinske povlastice otuđi pre određenog roka ili je preda drugom na upotrebu ili je upotrebi u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih je oslobođena od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina (član 27 stav 2).
(2) Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 63.000 dinara.
(3) Ako se za robu iz stava 1 tač. 5, 6 i 9 ovog člana ne mogu utvrditi količina i vrednost, preduzeće ili drugo pravno lice kazniće se novčanom kaznom od 63.000 do 630.000 dinara.
(1) Novčanom kaznom od jednostrukog do petostrukog iznosa uskraćene carine, odnosno od jednostrukog do dvostrukog iznosa vrednosti robe ako roba ne podleže plaćanju carine ili se na robu ne plaća carina, kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako uvezenu robu za koju je carinarnici podnesena isprava za uvoz i provoz preda drugom ili takvu robu primi ili upotrebi pre izvršenog pregleda (član 125 stav 1);
2) ako u nameri da prouzrokuje plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u manjem iznosu, u uvoznoj carinskoj deklaraciji označi drugo poreklo robe, netačnu količinu, vrstu, kakvoću ili vrednost robe ili ne navede svu robu (član 123 st. 1 i 2);
3) ako zadrži, ne preda ili ne prijavi carinarnici carinsku robu (član 4 stav 1);
4) ako posle izvršenog carinskog pregleda a pre plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina preda robu drugom, takvu robu primi ili njome na bilo koji drugi način raspolaže (član 133 stav 4);
5) ako povredi carinska obeležja u nameri da izbegne mere carinskog nadzora (član 10);
6) ako u izvoznoj carinskoj deklaraciji netačno označi količinu, vrstu, kakvoću ili vrednost robe ili ne navede svu robu (član 123 st. 1 i 2);
7) ako u uvoznoj carinskoj deklaraciji, suprotno podacima sadržanim u ispravama koje se podnose uz carinsku deklaraciju, netačno označi poreklo, količinu, vrstu, kakvoću ili vrednost robe ili ne navede svu robu, ako bi to prouzrokovalo plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u manjem iznosu (član 123 st. 1 i 2);
8) ako u određenom roku ne podnese potrebne isprave o vrednosti, količini i kakvoći robe ocarinjene na osnovu privremenih podataka (član 132 stav 4).
(2) Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 63.000 dinara.
(3) Ako se za robu iz stava 1 ovog člana ne mogu utvrditi količina i vrednost, preduzeće ili drugo pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 63.000 do 630.000 dinara.
(1) Novčanom kaznom od 105.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako carinskom organu ne omogući pregled robe u procesu proizvodnje ili ako u roku od dve godine od dana podizanja robe ispod carinskog nadzora ne da potrebna obaveštenja ili mu ne omogući u radno vreme ulaz u službene prostorije i prostore ili mu ne omogući da izvrši pregled robe, poslovnih knjiga, isprava i drugih podataka iz evidencije (član 125 stav 4 i član 141);
2) ako brodom koji saobraća sa inostranstvom neovlašćeno uplovi u domaće reke ili kanale koji nisu otvoreni za međunarodni saobraćaj ili neovlašćeno pristane u luci ili pristaništu koje nije otvoreno za međunarodni saobraćaj ili u slobodnu ili carinsku zonu (čl. 61 i 62 i član 64 stav 1).
(2) Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 63.000 dinara.
(1) Novčanom kaznom od 105.000 do 630.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako ne vodi ili neuredno vodi evidenciju o robi smeštenoj u prostorije i prostore iz člana 103 stav 1 tačka 2 (član 105 stav 2 i član 117);
2) ako ne omogući carinskim organima sprovođenje mera carinskog nadzora za privremeno uvezenu robu ili ako sledeće faze prerade, dorade, obrade, opravke ili ugradnje vrši bez odobrenja carinarnice (čl. 161 i 170);
3) ako u rokovima iz člana 122 ovog zakona ne pokaže robu (član 126 stav 1);
4) ako za robu za koju je određena stopa carine "slobodno" ili koja ne podleže plaćanju carine ne podnese u određenom roku potrebne isprave o vrednosti, količini i kakvoći robe ocarinjene na osnovu privremenih podataka (član 132 stav 4);
5) ako u propisanom roku ne podnese deklaraciju (član 160 stav 2).
(2) Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.
(1) Novčanom kaznom od 63.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako prevozno sredstvo kojim dolazi, odnosno odlazi u inostranstvo ili ulazi, odnosno izlazi iz slobodne ili carinske zone ne zaustavi na mestu koje je za to određeno (član 54 stav 1, član 59 stav 1, član 62 stav 1 i član 76 stav 3);
2) ako carinarnici ne podnese ili ako prekorači rokove za podnošenje isprave za izvoz i provoz, odnosno manifesta (čl. 56, 59 i 67 i član 77 stav 1);
3) ako carinarnici podnese ispravu za uvoz i provoz robe koja nije u saglasnosti sa prevoznim ispravama (član 15 stav 2);
4) ako prekorači rok koji je odredila carinarnica za predaju robe prijemnoj, odnosno izlaznoj carinarnici (član 90 stav 2);
5) ako povredi carinska obeležja (član 10);
6) ako domaću robu prevozi iz jednog mesta u drugo mesto morem, graničnim delovima reka ili graničnim jezerima bez propisanih carinskih isprava (član 68);
7) ako u propisanom roku ne izvesti carinarnicu o prispeću redovnih i vanrednih prevoznih sredstava (član 55 stav 1 i stav 2 tačka 1, član 65 i član 79 stav 1);
8) ako pri prelasku carinske linije ne prijavi carinarnici robu za koju se pouzdano utvrdi da je nabavljena u Jugoslaviji, odnosno da je nad njom sproveden postupak uvoznog carinjenja (član 15).
(2) Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.
(1) Preduzeće ili drugo pravno lice koje robu kupi, proda, proturi, primi na poklon, prikrije, primi na čuvanje, upotrebi ili primi na držanje po ma kom osnovu, a za koju zna ili je moglo znati da je njome izvršen prekršaj iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189, stav 1 tač. 1 do 11 i tačka 14, člana 190 stav 1 tačka 3, člana 195 stav 1 tač. 2, 3 i 4 i člana 198 ako je učinilac izvršio neku od radnji iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189 stav 1 tač. 1 do 11 i tačka 14 i člana 190 stav 1 tačka 3 ovog zakona, kazniće se istom kaznom propisanom za izvršioca prekršaja.
(2) Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.
(3) Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj domaće i strano fizičko lice novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.
(1) Novčanom kaznom od jednostrukog do desetostrukog iznosa uskraćene carine, odnosno od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe ako roba ne podleže plaćanju carine ili se na robu ne plaća carina, kazniće se za prekršaj domaće i strano fizičko lice:
1) ako uz uvoznu carinsku deklaraciju, odnosno pri carinjenju robe u skraćenom postupku priloži isprave u kojima su podaci o vrednosti robe netačni ili takve isprave preda podnosiocu deklaracije radi sprovođenja postupka carinjenja, odnosno na drugi način omogući netačno prijavljivanje robe pri prelasku carinske linije ili pri carinjenju, ako bi to prouzrokovalo plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina u manjem iznosu (član 15 i član 123 st. 1 i 2);
2) ako ne prijavi carinarnici robu koju unosi iz slobodne carinske prodavnice (član 15);
3) ako carinarnici lažno prikaže da unosi robu koju je kao putnik privremeno izneo (član 15);
4) ako robu uvezenu na osnovu carinske povlastice otuđi pre određenog roka ili je preda drugom na upotrebu ili je upotrebi u druge svrhe, a ne u svrhe zbog kojih je ta roba oslobođena od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina (član 27 stav 2);
5) ako je izlaznoj carinarnici prijavio da privremeno iznosi robu koju ne nosi sobom (član 15).
(2) Ako se za robu iz stava 1 tačka 5 ovog člana ne mogu utvrditi količina i vrednost, učinilac prekršaja kazniće se novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.
(1) Novčanom kaznom od jednostrukog do trostrukog iznosa uskraćene carine, odnosno od jednostrukog do dvostrukog iznosa vrednosti robe ako roba ne podleže plaćanju carine, kazniće se za prekršaj domaće i strano fizičko lice:
1) ako ne prijavi carinarnici robu čiji uvoz nije zabranjen, koju prenosi preko carinske linije, a koja je namenjena za obavljanje privredne delatnosti za koju je registrovano kod nadležnih organa, za potrebe njegovog domaćinstva, za njegove lične potrebe i za lične potrebe članova njegove porodice (član 15 stav 1);
2) ako ne prijavi robu koju prevozi preko domaćeg carinskog područja na osnovu urednih prevoznih isprava u prevoznom, odnosno prenosnom sredstvu na kojima su nepovređena carinska obeležja (član 15).
(2) Ako je vrednost robe koja je predmet prekršaja iz stava 1 ovog člana manja od 50.000 dinara, carinski radnik će na licu mesta naplatiti novčanu kaznu u iznosu od 9.000 dinara, a robu ocariniti.
(1) Novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara kazniće se za prekršaj domaće i strano fizičko lice:
1) ako carinskom organu ne da potrebna obaveštenja ili mu onemogući da izvrši pregled robe i isprava radi proveravanja uslova za korišćenje carinske povlastice iz člana 25 stav 1 tač. 3 i 4 (član 141);
2) ako carinskom organu ne omogući sprovođenje mera carinskog nadzora (član 5 stav 3).
(1) Domaće ili strano fizičko lice koje izvrši neku od radnji propisanih u članu 188 stav 1 tačka 1, članu 189 stav 1 tač. 1 do 11 i tačka 14, članu 190 stav 1 tač. 1 do 5 i tač. 7 i 8, članu 191 stav 1, članu 192 stav 1 tačka 4 i članu 193 stav 1 ovog zakona kazniće se za prekršaj novčanom kaznom propisanom u ovim odredbama za pravno lice.
(2) Ako se količina i vrednost robe iz člana 189 stav 1 tač. 5, 6 i 9 ovog zakona ne mogu utvrditi, učinilac prekršaja kazniće se novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.
(3) Ako se količina i vrednost robe iz člana 190 stav 1 tač. 1 do 5 ovog zakona ne mogu utvrditi, učinilac prekršaja kazniće se novčanom kaznom od 1.500 do 10.500 dinara.
Prekršajni postupak po carinskim prekršajima ne može se pokrenuti ako je proteklo više od tri godine od dana izvršenja prekršaja.
(1) Roba koja je predmet prekršaja iz člana 188 stav 1 tačka 1 člana 189 stav 1 tač. 1 do 4 i tač. 6, 7, 8 i 10, člana 190 stav 1 tačka 3, člana 195 stav 1 tač. 1 do 3 i člana 198 stav 1 ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189 stav 1 tač. 1 do 4 i tač. 6, 7, 8 i 10 i člana 190 stav 1 tačka 3 i roba koja je predmet prekršaja iz člana 194 st. 1 i 3 u vezi sa članom 188 stav 1 tačka 1, člana 189 stav 1 tač. 1 do 4 i tač. 6, 7, 8 i 10, člana 190 stav 1 tačka 3, člana 195 stav 1 tač. 1 do 3 i člana 198 stav 1 ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189 stav 1 tač. 1 do 4 i tač. 6, 7, 8 i 10 i člana 190 stav 1 tačka 3 ovog zakona, oduzeće se.
(2) Ako se roba ne pronađe, od učinioca prekršaja naplatiće se njena vrednost koja, prema odredbama ovog zakona predstavlja carinsku osnovicu i sprovešće se postupak naplate carine i drugih uvoznih dažbina u smislu člana 205 stav 1 ovog zakona.
(3) Smatraće se da roba nije pronađena ako se iz bilo kojih razloga ne može oduzeti od njenog držaoca.
(4) Za vrednost nepronađene robe učinioci prekršaja odgovaraju solidarno.
(5) Roba koja je predmet carinskog prekršaja za koju je propisana zaštitna mera oduzimanja robe, kao i roba za koju nije sproveden carinski postupak, može se staviti pod carinski nadzor do okončanja prekršajnog postupka.
(6) Vlasnik robe stavljene pod carinski nadzor u smislu stava 5 ovog člana ima pravo na naknadu štete na teret saveznog budžeta ako se u sprovedenom carinskom postupku utvrdi da nije postojao carinski prekršaj.
(1) Prevozno, odnosno prenosno sredstvo može se oduzeti ako su njegova tajna i skrovita mesta iskorišćena za skrivanje robe koja je predmet prekršaja iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189, stav 1 tač. 1 do 7 i tačka 10 i člana 198 ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188 stav 1 tačka 1 i člana 189 stav 1 tač. 1 do 7 i tačka 10 ovog zakona, ili je ono bilo namenjeno isključivo izvršenju tih prekršaja i ako je vrednost robe koja je predmet prekršaja veća od jedne trećine carinske osnovice prevoznog, odnosno prenosnog sredstva.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, prevozno, odnosno prenosno sredstvo može se oduzeti i ako vrednost robe koja je predmet prekršaja nije veća od jedne trećine carinske osnovice prevoznog, odnosno prenosnog sredstva ako je to sredstvo iskorišćeno za prevoz droge, oružja, municije ili eksploziva, ili ako je u prevozno, odnosno prenosno sredstvo posle fabričke proizvodnje ugrađen poseban prostor za skrivanje robe.
(3) Ako se prevozno, odnosno prenosno sredstvo iz stava 1 ovog člana ne može pronaći, postupiće se u smislu člana 200 stav 2 ovog zakona.
(1) Prevozno, odnosno prenosno sredstvo kojim se ne vrše usluge prevoza u javnom saobraćaju, a upotrebljeno je za prevoz robe preko carinske linije, odnosno na teritoriji Jugoslavije koja je predmet prekršaja iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189 stav 1 tač. 1 do 7 i tačka 10 i člana 198 ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188 stav 1 tačka 1 i člana 189 stav 1 tač. 1 do 7 i tačka 10 ovog zakona, može se oduzeti ako je vrednost robe koja je predmet prekršaja veća od jedne trećine vrednosti tog sredstva i ako je lice koje je preuzelo robu na prevoz ili vozač prevoznog, odnosno prenosnog sredstva znao ili mogao znati da je u pitanju takva roba.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, prevozno, odnosno prenosno sredstvo može se oduzeti i ako vrednost robe koja je predmet prekršaja nije veća od jedne trećine vrednosti prevoznog, odnosno prenosnog sredstva ako je to sredstvo iskorišćeno za prevoz droge, oružja, municije ili eksploziva, ili ako je u prevozno, odnosno prenosno sredstvo posle fabričke proizvodnje ugrađen poseban prostor za skrivanje robe.
(1) Roba koja je predmet prekršaja iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189 stav 1 tač. 1 do 4 i tač. 6, 7, 8 i 10, člana 190 stav 1 tačka 3, člana 195 stav 1 tač. 1 do 3 i člana 198 ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189 stav 1 tač. 1 do 4 i tač. 6, 7, 8 i 10 i člana 190 stav 1 tačka 3 ovog zakona može se oduzeti i ako nije svojina učinioca prekršaja.
(2) Prevozno, odnosno prenosno sredstvo kojim se vrše usluge prevoza u javnom saobraćaju može se oduzeti u smislu čl. 201 i 202 ovog zakona iako nije svojina izvršioca prekršaja, ako je njegov vlasnik znao ili je mogao znati da je ono upotrebljeno za izvršenje prekršaja iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189 stav 1 tač. 1 do 7 i tačka 10 i člana 198 ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188 stav 1 tačka 1 i člana 189 stav 1 tač. 1 do 7 i tačka 10 ovog zakona.
(3) Ovim se ne dira u prava trećih lica za naknadu šteta od učinioca.
(1) Roba ili prevozno, odnosno prenosno sredstvo kojim je izvršen prekršaj može se oduzeti i kad se postupak protiv izvšioca prekršaja obustavi zbog toga što je u vreme izvršenja prekršaja bio maloletan.
(2) Roba ili prevozno, odnosno prenosno sredstvo kojim je prekršaj izvršen može se oduzeti, odnosno naplatiti njihova vrednost i kad se protiv učinioca ne može voditi prekršajni postupak zbog toga što je nepoznat ili nedostupan nadležnim organima ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji, osim u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti.
(1) Ako se rešenjem o prekršaju iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189 stav 1 tač. 1 do 9 i tač. 12 do 14, člana 190 stav 1 tačka 1 i tač. 3 do 5, člana 194 st. 1 i 3, člana 195 stav 1 tač. 1, 2 i 4, člana 196 stav 1 tačka 1 i člana 198 ako je učinilac prekršaja izvršio neku od radnji iz člana 188 stav 1 tačka 1, člana 189 stav 1 tač. 1 do 9 i člana 190 stav 1 tačka 1 i tač. 3 do 5 ovog zakona ne oduzima roba, odnosno ako je prekršajni postupak obustavljen ili se ne može voditi zbog toga što je učinilac nepoznat ili nedostupan nadležnim organima ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji, carinarnica će po službenoj dužnosti pokrenuti postupak radi naplate carine i drugih uvoznih dažbina.
(2) Ako se iznos carine i drugih uvoznih dažbina ne može naplatiti od učinioca prekršaja, može se naplatiti od nesavesnog držaoca robe.
(3) Ako je za robu iz stava 1 ovog člana korišćeno oslobođenje od plaćanja carine iz čl. 22 do 26 ovog zakona, carina se obračunava na način propisan u članu 27 ovog zakona.
Licu koje je izvršilo prekršaj za koji je propisana zaštitna mera oduzimanja robe (član 200) carinarnica može, u opravdanim slučajevima, vratiti robu pod uslovom da plati vrednost robe koja je bila predmet prekršaja, carinu i druge uvozne dažbine. Vrednost robe, carina i druge uvozne dažbine utvrđuju se po propisima koji važe na dan donošenja rešenja.
Carinarnica koja je vodila prekršajni postupak u prvom stepenu može, u opravdanim slučajevima, dozvoliti da se izrečena novčana kazna i vrednost robe plate u ratama, s tim što rok otplate ne može biti duži od jedne godine.
(1) Prekršajni postupak u prvom stepenu vodi i rešenje o prekršaju donosi Komisija za prekršaje (u daljem tekstu: Komisija) sastavljena od tri člana, od kojih je jedan član predsednik. Predsednik i članovi Komisije mogu imati zamenike.
(2) Komisija može ovlastiti pojedinog svog člana da preduzima pojedine radnje u prekršajnom postupku.
(3) Predsednika i članove Komisije kao i njihove zamenike određuje, iz reda radnika carinarnice, direktor Savezne uprave carina.
XIX POSTUPAK PRODAJE ROBE I RASPOREĐIVANJE SREDSTAVA DOBIJENIH PRODAJOM ROBE U CARINSKOM POSTUPKU
(1) Roba koja se nalazi kod carinarnice na osnovu odredaba čl. 101 i 108, člana 146 stav 2 i člana 174 stav 3 ovog zakona, odnosno propisa donesenih na osnovu ovog zakona, roba oduzeta u prekršajnom postupku i roba koja je predata carinarnici na raspolaganje izlaže se prodaji na način i po postupku koji propiše Vlada.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, Vlada može državnim organima i organizacijama koji se finansiraju iz saveznog budžeta, u skladu s njihovim finansijskim planovima, kao i organizacijama Crvenog krsta ustupiti robu bez naknade.
(3) Vlada može organu za zaštitu spomenika kulture u republici članici ustupiti bez naknade predmete od istorijske, arheološke, etnografske, kulturne, umetničke i naučne vrednosti.
(4) Roba koja nije prodata ili ustupljena u smislu st. 1 do 3 ovog člana i roba koja može štetno delovati na zdravlje ili životnu sredinu, uništava se pod carinskim nadzorom.
(1) Od iznosa dobijenog prodajom robe carinarnica podmiruje sve nastale troškove (troškovi prevoza, troškovi čuvanja, troškovi prodaje, ležarina i sl.), a ostatak uplaćuje u savezni budžet.
(2) Za robu koja je predata u skladu sa odredbama člana 108 stav 2 ovog zakona, od iznosa dobijenog prodajom, carinarnica podmiruje nastale troškove iz stava 1 ovog člana, naplaćuje carinu i druge uvozne dažbine, a ostatak vraća podnosiocu deklaracije, licu na koje glasi prevozna isprava, odnosno vlasniku robe. Ako je vlasnik prodate robe, odnosno lice na koje glasi prevozna isprava nepoznat, iznos koji mu pripada uplaćuje se na poseban depozitni račun, a ako u roku od šest meseci od dana uplate ne podnese zahtev za isplatu deponovanog iznosa, carinarnica će ta sredstva uplatiti u savezni budžet.
XX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Obaveze nastale po osnovu člana 50 st. 1, 2 i 5 Carinskog zakona izvršavaće se po odredbama tog zakona.
Carinski postupci započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Propisi doneti na osnovu Carinskog zakona moraju se uskladiti sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vlada može, do regulisanja odnosa između Jugoslavije i bivših republika SFRJ koje nisu u sastavu Jugoslavije, propisati poseban postupak sa robom i putnicima iz tih republika, obavezu plaćanja carine, odnosno oslobođenje od te obaveze za robu koja se uvozi iz tih republika, oslobođenje od plaćanja carine ili plaćanje carine po stopi nižoj od stope određene u Carinskoj tarifi.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Carinski zakon ("Službeni list SFRJ", br. 10/76, 36/79, 52/79, 12/82, 61/82, 7/84, 25/85, 38/86, 28/88, 40/89, 70/89, 21/90 i 17/92), osim odredaba koje se odnose na slobodne zone i odredbe člana 281.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 18 do 28 i člana 30 Zakona o slobodnim carinskim zonama ("Službeni list SFRJ", br. 3/90), kao i odredbe člana 31 tog zakona, osim u delu koji se odnosi na slobodne zone.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Carinskog zakona
("Sl. list SRJ", br. 23/2001)
Član 6
Slobodne carinske prodavnice koje su otvorene na graničnim drumskim prelazima, prestaju sa radom u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.