ZAKONO ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI STRANACA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI("Sl. list SRJ", br. 59/98 i 37/2002) |
Strani državljani, lica bez državljanstva i lica kojima je priznat status izbeglice ili odobren azil u Saveznoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: stranci), koji su stalno nastanjeni ili privremeno borave u SR Jugoslaviji ili koji prelaze preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu prema odredbama ovog zakona, ako međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.
Stranci koji, saglasno jugoslovenskim propisima, podležu obaveznom zdravstvenom osiguranju, ostvaruju zdravstvenu zaštitu u skladu sa tim propisima.
Zdravstvena zaštita stranaca pruža se u obimu i na način pod kojima se zdravstvena zaštita pruža jugoslovenskim državljanima.
Zdravstvene ustanove ili drugi oblici organizovanja zdravstvene delatnosti (u daljem tekstu: zdravstvene ustanove) i zdravstveni radnici dužni su da strancu ukažu hitnu medicinsku pomoć.
Stranci sami snose troškove za pruženu hitnu medicinsku pomoć ili druge zdravstvene usluge, ako ovim zakonom ili međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.
Za korišćenje zdravstvenih usluga iz stava 1 ovog člana stranac plaća naknadu prema cenovniku zdravstvene ustanove.
Iz saveznog budžeta plaća se naknada zdravstvenim ustanovama prema cenovniku organizacije za obavezno zdravstveno osiguranje, za zdravstvene usluge pružene:
1) strancima kojima se zdravstvena zaštita obezbeđuje besplatno na osnovu međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju, ako tim sporazumima nije drugačije određeno;
2) strancima kojima se zdravstvena zaštita obezbeđuje na osnovu međudržavnih sporazuma o lečenju osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, ako tim sporazumima nije drugačije određeno;
3) strancima koji po pozivu državnih organa borave u SR Jugoslaviji - za vreme njihovog boravka, u skladu sa principima reciprociteta;
4) strancima kojima je priznat status izbeglice, ako im se prema posebnim saveznim propisima pruža novčana pomoć i zdravstvena zaštita;
5) strancima kojima je odobren azil u SR Jugoslaviji, ako su materijalno neobezbeđeni;
6) strancima obolelim od velikih boginja, kuge, kolere, virusne hemoragične groznice ili žute groznice;
7) strancima - članovima posade stranih pomorskih brodova ili plovila unutrašnje plovidbe, obolelim od veneričnih bolesti.
Iz saveznog budžeta plaća se naknada zdravstvenim ustanovama za ukazanu hitnu medicinsku pomoć strancu ako zdravstvena ustanova tu naknadu nije mogla da naplati od stranca.
Naknade za zdravstvene usluge pružene strancima, koje se po odredbama čl. 5 i 6 ovog zakona plaćaju iz saveznog budžeta, isplaćuju se na osnovu zahteva zdravstvene ustanove i dokaza da je zdravstvena usluga izvršena.
Zahtev za isplatu naknade iz stava 1 ovog člana, sa medicinskom dokumentacijom o pruženim zdravstvenim uslugama strancu, zdravstvena ustanova dostavlja saveznom ministarstvu nadležnom za poslove zdravstva (u daljem tekstu: nadležni savezni organ).
U postupku rešavanja po zahtevu iz stava 2 ovog člana, nadležni savezni organ može da vrši uvid u medicinsku i drugu dokumentaciju o lečenju stranaca u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je stranac lečen.
Način ostvarivanja naknade troškova zdravstvenoj ustanovi za zdravstvene usluge pružene strancima iz čl. 5 i 6 ovog zakona propisuje nadležni savezni organ.
Radi naknade troškova lečenja u slučajevima iz člana 6 ovog zakona nadležni savezni organ sprovodi postupak kod nadležnog organa države čiji je državljanin lečen u SR Jugoslaviji.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova:
1) ako strancu ne pruži hitnu medicinsku pomoć (član 3);
2) ako nadležnom saveznom organu ne omogući uvid u medicinsku i drugu dokumentaciju o lečenju stranaca (član 7 stav 3).
Za radnje iz stava 1 tačke 1) ovog člana kazniće se i zdravstveni radnik novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara.
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi novčanom kaznom od 6.300 do 63.000 dinara.
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zdravstvenoj zaštiti stranaca u SR Jugoslaviji ("Službeni list SFRJ", br. 2/74 i 5/78).
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 1999. godine.
Samostalni član Zakona o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti stranaca u Saveznoj Republici Jugoslaviji
("Sl. list SRJ", br. 37/2002)
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".