ZAKONO ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD ZARAZNIH BOLESTI KOJE UGROŽAVAJU CELU ZEMLJU("Sl. list SRJ", br. 46/96, 12/98 i 37/2002) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom utvrđuju se zarazne bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (u daljem tekstu: zarazne bolesti), mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i vršenje nadzora nad izvršavanjem ovog zakona.
Zarazne bolesti koje ugrožavaju celu zemlju, u smislu ovog zakona jesu:
1) A 00 kolera (Cholera);
2) A 01 trbušni tifus i paratifus (Typhus abdominalis et paratyphus);
3) A 02 druge salmoneloze (Salmonelloses aliae);
4) A 03 šigeloze (Shigelloses);
5) A 04 druge bakterijske crevne infekcije (Infectiones intestinales bactericae aliae);
6) A 05 bakterijske alimentarne intoksikacije (Intoxicationes alimentarie bacteriales);
7) A 06 amebijaza (Amoebiasis);
8) A 07 druge protozoične crevne infestacije (Infestationes intestinales protozoicae aliae);
9) A 08 virusne crevne infekcije (Infectiones intestinales virales);
10) A 15-A 19 tuberkuloza (Tuberculosis);
11) A 20 kuga (Pestis);
12) A 21 tularemija (Tularaemia);
13) A 22 antraks (Anthrax);
14) A 23 bruceloza (Brucellosis);
15) A 27 leptospiroze (Leptospiroses);
16) A 30 lepra-guba (Lepra);
17) A 33-A 35 tetanus (Tetanus);
18) A 36 difterija (Diphtheria);
19) A 37 veliki kašalj (Pertussis);
20) A 38 šarlah (Scarlatina);
21) A 39 meningokokna bolest (Morbus meningococcicus);
22) A 46 crveni vetar (Erysipelas);
23) A 48.0 gasna gangrena (Gangraena gaseosa);
24) A 48.1 legioneloza (Legionellosis);
25) A 50-A 53 sifilis-lues (Syphilis-Lues);
26) A 54 gonoreja (Gonorrhoea);
27) A 55-A 56 hlamidioza (Chlamydiosis);
28) A 60 herpesvirusna anogenitalna infekcija (Infectio herpesviralis anogenitalis);
29) A 68 povratna groznica (Febris recurrens);
30) A 69.2 lajmska bolest (Morbus Lymei);
31) A 70 ornitoza, psitakoza (Ornithosis, psittacosis);
32) A 71 trahom (Trachoma);
33) A 75 pegavi tifus (Typhus exanthematicus);
34) A 75.1 Bril-Zinserova bolest (Morbus Brill-Zinsseri);
35) A 78 kju-groznica (Q-febris);
36) A 80 poliomijelitis - dečja paraliza (Poliomyelitis);
37) A 82 besnilo (Rabies-lyssa);
38) A 84 krpeljski virusni encefalitis (Encephalitis virosa ixode transmissa);
39) A 85-A 86 drugi virusni encefalitisi (Encephalitis virosa);
40) A 87 virusni meningitis (Meningitis virosa);
41) A 95 žuta groznica (Febris flava);
42) A 98.0 krimska hemoragička groznica (Febris haemorrhagica crimeana);
43) A 98.5 hemoragička groznica sa bubrežnim sindromom (Febris haemorrhagica cum syndromate renali);
44) A 96, A 98, A 99 druge virusne hemoragičke groznice (Febris haemorrhagicae virosae aliae);
45) B 01 ovčije boginje-varičele (Varicella);
46) B 02 herpes zoster (Herpes zoster);
47) B 05 male boginje-morbile (Morbilli);
48) B 06 crvenka-rubeole (Rubella) uključujući i kongentilnu rubelu P 35.0;
49) B 15 akutni virusni hepatitis A (Hepatitis virosa acuta A);
50) B 16 akutni virusni hepatitis B (Hepatitis virosa acuta B);
51) B 17 drugi virusni hepatitisi - C, D, E (Hepatitis virosa acuta C, D, E);
52) B 18 hronični virusni hepatitis (B, C, D, E ili etiološki neodređen) (Hepatitis virosa chronica B, C, D, E vel non determinata);
53) B 19 neodređeni virusni hepatitis (Hepatitis virosa non determinata);
54) B 20-B 24 HIV bolest (Morbus HIV);
55) B 26 zauške-zaušci (Parotitis epidemica-mumps);
56) B 27 infektivna mononukleoza (Mononucleosis infectiva);
57) B 34.0 adenoviroza (Adenovirosis);
58) B 35-B 49 mikoze (Mycoses);
59) B 50-B 54 malarija (Malaria);
60) B 55.0 visceralna lišmanijaza (Leishmaniasis visceralis);
61) B 58 toksoplazmoza (Toxoplasmosis);
62) B 67 ehinokokoza (Echinococcosis);
63) B 68, B 71.0, B 76-B 80 i B 81.4 crevne helmintijaze (Helminthiases intestinales);
64) B 75 trihineloza (Trichinellosis);
65) B 86 šuga (Scabies);
66) I 02.0, I 03.0 streptokokni faringitis i tonzilitis (Pharyngitis et tonsillitis streptococcica);
67) I 10-I 11 grip (Influenza);
68) A 81.0 nova varijanta Creutzfeldt-Jacobove bolesti (nCJB);
69) B 96.3 bolest čiji je uzročnik hemofilus influence tip B (Haemophilus influenzae B);
70) J 13 streptokokna pneumonija (Pneumonia streptococcica).
Ako se pojavi opasnost od zaraznih bolesti koje nisu navedene u stavu 1 ovog člana, a koje mogu ugroziti celu zemlju, nadležni savezni organ može odrediti da se za zaštitu stanovništva od takvih bolesti primenjuju sve ili pojedine mere predviđene ovim zakonom, odnosno mere koje priroda bolesti nalaže.
Zaštita od zaraznih bolesti sastoji se od programiranja, planiranja, organizovanja, sprovođenja i kontrole mera za sprečavanje, suzbijanje, eliminaciju i iskorenjivanja zaraznih bolesti, kao i obezbeđivanja materijalnih i drugih sredstava za zaštitu od zaraznih bolesti i ima prvenstvo u odnosu na druge mere zdravstvene zaštite.
Zaštita od zaraznih bolesti vrši se preduzimanjem mera propisanih ovim zakonom, prema odgovarajućim programima i propisanim stručno-metodološkim uputstvom.
Epidemija zarazne bolesti, u smislu ovog zakona, jeste porast obolevanja od zarazne bolesti, neuobičajen po broju obolelih, vremenu, mestu i zahvaćenom stanovništvu, kao i neuobičajeno povećanje broja obolelih sa komplikacijama ili smrtnim ishodom.
Epidemija zarazne bolesti je i pojava dva slučaja ili više međusobno povezanih slučajeva oboljenja od neke zarazne bolesti koja se nikada ili više godina nije pojavljivala na određenom području, kao i pojava većeg broja oboljenja čiji je uzročnik nepoznat, a koje prati povišena temperatura.
Zaraženim područjem smatra se područje na kome postoje jedan ili više izvora zaraze i na kome postoje uslovi za širenje zaraze.
Ugroženim područjem smatra se područje na koje se sa zaraženog područja može preneti zarazna bolest i na kome postoje uslovi za širenje zaraze.
Pojavu epidemije zarazne bolesti koja ugrožava celu zemlju, proglašava i zaraženo, odnosno ugroženo, područje određuje nadležni savezni organ.
II MERE ZA ZAŠTITU OD ZARAZNIH BOLESTI
Radi zaštite od zaraznih bolesti preduzimaju se mere za sprečavanje pojave, suzbijanje, eliminaciju i iskorenjivanje zaraznih bolesti.
Mere za sprečavanje pojave zaraznih bolesti su:
1) zdravstveno prosvećivanje i vaspitanje stanovništva;
2) obezbeđivanje higijenski ispravne vode, namirnica i hrane;
3) obezbeđivanje uslova za održavanje lične higijene;
4) uklanjanje ljudskih i životnih izlučevina i drugih otpadnih materija na koji način i pod kojim uslovima se obezbeđuje zaštita od zagađivanja vode, hrane, zemljišta, vazduha, predmeta i dr.;
5) obezbeđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova u objektima ishrane i snabdevanja vodom, školskim, predškolskim, zdravstvenim i drugim javnim ustanovama, sredstvima javnog saobraćaja i na javnim mestima;
6) sprovođenje preventivne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije;
7) sprovođenje obavezne imunizacije i hemioprofilakse;
8) obavezni zdravstveni pregledi određenih kategorija zaposlenih i drugih lica i kliconoša.
Mere za suzbijanje zaraznih bolesti, pored mera iz člana 6 ovog zakona, jesu:
1) aktivno epidemiološko ispitivanje;
2) dijagnostikovanje zaraznih bolesti;
3) laboratorijsko ispitivanje uzročnika zaraznih bolesti, odnosno epidemija tih bolesti;
4) obavezno prijavljivanje i obaveštavanje o pojavi zaraznih bolesti i epidemija;
5) izolacija, bolničko ili kućno lečenje i prevoz lica obolelih od zaraznih bolesti;
6) karantin i zdravstveni nadzor;
7) epidemiološki nadzor;
8) imunizacija i hemioprofilaksa po epidemiološkim indikacijama;
9) dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija po epidemiološkim indikacijama.
Mere iz tač. 2) do 6) člana 6 ovog zakona organizuju i sprovode nadležni organi i druga pravna lica, a mere iz tač. 1), 7) i 8) člana 6 i člana 7 ovog zakona organizuju i sprovode nadležne zdravstvene ustanove.
Mere za eliminaciju i iskorenjivanje određenih zaraznih bolesti sprovode se i na osnovu posebnih programa.
Obaveznom zdravstvenom pregledu na propisan način podležu:
1) davaoci krvi, semene tečnosti, oocita, tkiva i delova ljudskog tela koji se presađuju;
2) trudnice;
3) lica na lečenju hemodijalizom;
4) zaposleni u proizvodnji i prometu namirnica i snabdevanju stanovništva vodom za piće;
5) zaposleni u predškolskim, školskim i drugim ustanovama za decu i omladinu;
6) zaposleni na poslovima zdravstvenih pregleda, lečenja i nege bolesnika i na poslovima održavanja higijene;
7) zaposleni u proizvodnji, pripremi i izdavanju lekova i lica koja na drugi način u toku rada dolaze u neposredan dodir s lekovima;
8) zaposleni na poslovima higijenske nege stanovništva (berbernice, frizerski i kozmetički saloni, javna kupatila i dr.), i u proizvodnji i prometu kozmetičkih sredstava;
9) zaposleni na poslovima pružanja usluga tradicionalne medicine (akupunktura, homeopatija, hiropraksija i dr.);
10) lica koja u Saveznu Republiku Jugoslaviju dolaze iz zemalja u kojima ima kolere, kuge ili malarije, a po epidemiološkim indikacijama - i lica koja mogu uneti i druge zarazne bolesti.
Zdravstvene ustanove vrše aktivno epidemiološko ispitivanje radi otkrivanja izvora, puteva i načina prenošenja zaraznih bolesti i radi njihovog suzbijanja, i to:
1) pri pojavi epidemije zarazne bolesti;
2) pri sumnji na pojavu: kolere, trbušnog tifusa i paratifusa, kuge, tularemije, antraksa, bruceloze, lepre, difterije, legioneloze, sifilisa, povratne groznice, trahoma, pegavog tifusa, Bris-Zinserove bolesti, kju-groznice, poliomijelitisa, besnila, žute groznice, krimske hemoragičke groznice, druge virusne hemoragičke groznice, HIV-bolesti, malarije i visceralne lišmanijaze;
3) pri pojavi: kolere, trbušnog tifusa i paratifusa, druge salmoneloze, šigeloze, tuberkuloze, kuge, tularemije, antraksa, bruceloze, leptospiroze, lepre, tetanusa, difterije, meningokokne bolesti, legioneloze, sifilisa, gonoreje, anogenitalne herpesvirusne infekcije, povratne groznice, lajmske bolesti, trahoma, pegavog tifusa, Bril-Zinserove bolesti, kju-groznice, poliomijelitisa, besnila, krpeljskog virusnog encefalitisa, žute groznice, krimske hemoragičke groznice, hemoragičke groznice sa bubrežnim sindromom, druge hemoragičke virusne groznice, malih boginja, kongenitalne rubele, akutnog virusnog hepatitisa A, aktutnog virusnog hepatitisa B, drugog virusnog hepatitisa (C, D, E), hroničnog virusnog hepatitisa (B, C, D, E ili etiološki neodređen), neodređenog virusnog hepatitisa, HIV-bolesti, malarije, visceralne lišmanijaze, ehinokokoze i trihineloze.
Laboratorijsko ispitivanje uzročnika zaraznih bolesti vrši se u slučaju pojave ili opasnosti od pojave epidemije zarazne bolesti.
Laboratorijsko ispitivanje uzročnika i prenosilaca zaraznih bolesti i proveravanje laboratorijskog ispitivanja radi utvrđivanja dijagnoze vrše zdravstvene ustanove (referenc laboratorije), koje ispunjavaju za to propisane uslove.
Nadležni savezni organ rešenjem određuje zdravstvene ustanove koje ispunjavaju uslove za vršenje laboratorijskih ispitivanja iz st. 1 i 2 ovog člana.
Rešenje iz stava 3 ovog člana objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
Zdravstvene ustanove iz člana 12 ovog zakona vode podatke o laboratorijskim ispitivanjima i na propisan način daju obaveštenja o uzročnicima i epidemijama zaraznih bolesti.
Obaveznom prijavljivanju podležu:
1) oboljenje ili smrt od zarazne bolesti iz člana 2 ovog zakona;
2) smrt od zarazne bolesti koja nije navedena u članu 2 ovog zakona;
3) sumnja da postoji oboljenje od kolere, kuge, žute groznice, pegavog tifusa, virusnih hemoragičkih groznica, poliomijelitisa i difterije;
4) epidemija zarazne bolesti;
5) lučenje uzročnika trbušnog tifusa, paratifusa, drugih salmoneloza i šigeloza, kao i nošenje antigena virusnog hepatitisa B i antitela na virus hepatitisa C, HIV-a i nosilaštvo parazita - uzročnika malarije;
6) mogućnost infekcije virusom besnila;
7) vašljivost tela;
8) svaka infekcija unutar zdravstvenih ustanova (kućna infekcija).
Prijavljivanje oboljenja, smrti ili stanja iz člana 14 ovog zakona obavezno vrše na propisan način zdravstvene ustanove, zaposleni u zdravstvu i preduzetnici koji obavljaju poslove zdravstvene delatnosti.
Zdravstvene i veterinarske ustanove koje utvrde oboljenje od salmoneloza (osim trbušnog tifusa i paratifusa), kuge, tularemije, antraksa, bruceloze, leptospiroza, kju-groznice, besnila, toksoplazmoze i trihineloze, dužne su da se o tome odmah međusobno obaveste.
Lica obolela od kolere, trbušnog tifusa i paratifusa, kuge, antraksa, bruceloze, lepre, tetanusa, difterije, meningokokne bolesti, gasne gangrene, legioneloze, povratne groznice, pegavog tifusa, Bril-Zinserove bolesti, dečije paralize, besnila, krpeljskog virusnog encefalitisa, drugih virusnih encefalitisa, žute groznice, krimske hemoragičke groznice, hemoragičke groznice sa bubrežnim sindromom, drugih hemoragičkih virusnih groznica, malarije i visceralne lišmanijaze leče se, odnosno izoluju u zdravstvenim ustanovama za lečenje od zaraznih bolesti.
U zdravstvenim ustanovama za lečenje od zaraznih bolesti izoluju se i lica za koja se sumnja da boluju od kolere, kuge, virusnih hemoragičkih groznica, poliomijelitisa ili difterije.
Lica obolela od zaraznih bolesti koje nisu navedene u st. 1 i 2 ovog člana izoluju se i leče i u drugim zdravstvenim ustanovama ili u stanu, ako za to postoje uslovi, prema medicinskim indikacijama.
Lica koja su obolela ili za koja se sumnja da su obolela od kuge, antraksa, povratne groznice, pegavog tifusa, besnila, žute groznice, krimske hemoragičke groznice i drugih hemoragičkih virusnih groznica (osim hemoragičke groznice sa bubrežnim sindromom) prevoze se samo sanitetskim prevoznim sredstvom i pod uslovima koji onemogućuju širenje zarazne bolesti.
U karantin se stavljaju lica za koja se utvrdi ili posumnja da su bila u neposrednom dodiru sa obolelim licima ili sa licima za koja postoji sumnja da su obolela od kuge ili virusnih hemoragičkih groznica (osim hemoragičke groznice sa bubrežnim sindromom).
Pod zdravstveni nadzor stavljaju se lica za koja se utvrdi da postoji mogućnost zaražavanja zaraznim bolestima po epidemiološkim indikacijama.
Lica stavljena pod zdravstveni nadzor moraju se svakodnevno javljati određenoj zdravstvenoj ustanovi i podvrgavati potrebnim zdravstvenim pregledima.
Epidemiološki nadzor vrše nadležne zdravstvene ustanove:
1) u slučaju elementarnih nesreća i katastrofa u kojima postoji opasnost od epidemija zaraznih bolesti;
2) za vreme epidemija zaraznih bolesti u kojima i posle preduzimanja protivepidemijskih mera postoji opasnost od javljanja epidemija ili drugih zaraznih bolesti sa istim mehanizmom širenja;
3) u zdravstvenim ustanovama, školama i drugim ustanovama za decu i omladinu, ustanovama za smeštaj retardiranih lica, domovima za stara i iznemogla lica, kazneno-popravnim domovima, zbegovima i dr., u kojima postoji poseban rizik od pojave i širenja zaraznih bolesti.
Epidemiološki nadzor vrši se i u slučaju pojave novih i nedovoljno poznatih bolesti.
Epidemiološki nadzor vrši se dok postoje razlozi navedeni u st. 1 i 2 ovog člana.
Imunizacija se vrši vakcinama, odnosno specifičnim imunoglobulinima, na propisan način.
Obavezna je vakcinacija lica određenog uzrasta protiv tuberkuloze, virusnog hepatitisa B, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, crvenke i zaušaka.
Vakcinacija po epidemiološkim i kliničkim indikacijama vrši se protiv tetanusa, virusnog hepatitisa B, besnila, žute groznice, kolere, trbušnog tifusa, gripa, meningokoknog meningitisa, bolesti čiji je uzročnik hemofilus influence tip B, streptokokne pneumonije i pojedinih zaraznih bolesti.
Zaštita specifičnim imunoglobulinom obavezna je za:
1) lica kod kojih je indikovana postekspoziciona vakcinacija protiv besnila;
2) povređena lica, izložena zarazi od tetanusa;
3) zaposlene u zdravstvu ozleđene iglom ili drugim oštrim instrumentom koji su zagađeni krvlju HBsAg pozitivnih osoba, a nisu vakcinisani protiv virusnog hepatitisa B;
4) novorođenčad HBsAg pozitivnih majki.
Imunizaciju vrši doktor medicine po izvršenom pregledu svakog lica koje treba imunizovati. Imunizaciju mogu vršiti i zaposleni u zdravstvu sa višom ili srednjom medicinskom spremom, ali samo u prisustvu i pod nadzorom doktora medicine.
Zaštita lekovima (hemioprofilaksa) vrši se, na propisan način, za sva lica koja su izložena zarazi od tuberkuloze i malarije, a po epidemiološkim indikacijama i za lica izložena drugim zaraznim bolestima.
Obavezna je dezinfekcija, na propisan način, lučevina, izlučina, ličnih i drugih predmeta i prostorija u kojima je boravilo lice obolelo od kolere, kuge, virusnih hemoragičkih groznica (osim hemoragičke groznice sa bubrežnim sindromom), virusnih hepatitisa, besnila, difterije, trbušnog tifusa, paratifusa, drugih salmoneloza, dečje paralize, šigeloza, kao i tuberkuloze u zaraznom stadijumu.
Obavezna je profilaktička dezinfekcija, po epidemiološkim indikacijama, lučevina, izlučina, ličnih i drugih predmeta, opreme i prostorija zdravstvenih ustanova, škola i drugih ustanova za decu, omladinu i stara lica.
Pri pojavi pegavog tifusa, povratne groznice, kuge i vašljivosti tela, obavezna je dezinsekcija, na propisan način, lica, ličnih predmeta, stambenih i drugih prostorija i prevoznih sredstava.
Pri pojavi malarije vrši se dezinsekcija stambenih i drugih prostorija, naselja i okoline naselja.
Pri pojavi kuge ili po drugim epidemiološkim indikacijama, obavezna je deratizacija, na propisan način, u naseljima, okolini naselja, lukama i pristaništima, na aerodromima, brodovima i drugim sredstvima javnog saobraćaja, u skladištima i drugim radnim prostorijama.
Dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju u zdravstvenim ustanovama, školama i ustanovama za decu, omladinu i stara lica vrše ovlašćene zdravstvene ustanove.
Dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju po epidemiološkim indikacijama u drugim slučajevima određenim ovim zakonom vrše pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju propisane uslove u pogledu kadrova, opreme i sredstava.
Nadležni savezni organ rešenjem utvrđuje pravna lica i preduzetnike koji ispunjavaju uslove za vršenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije.
Rešenje iz stava 3 ovog člana objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
Iskopavanje i prenošenje umrlih lica vrši se, na propisan način, koji onemogućuje širenje zaraze.
Iskopavanje i prenošenje lica umrlih od zaraznih bolesti u zemlji, prenošenje umrlih lica iz inostranstva u zemlju i iz zemlje u inostranstvo vrše se po odobrenju nadležnog saveznog organa.
Lice obolelo od zarazne bolesti dužno je da se, naročito u pogledu zaštite njegove okoline od zaraznih bolesti, pridržava propisanih mera i uputstava zdravstvene ustanove, odnosno zaposlenog u zdravstvu koji mu pruža medicinsku pomoć.
Lice koje stalno ili povremeno izlučuje klice zarazne bolesti dužno je da se pridržava propisanih mera i uputstava koje odredi zdravstvena ustanova ili zaposlen u zdravstvu.
Lice koje putuje u zemlju ili dolazi iz zemlje u kojoj ima kolere, kuge, virusnih hemoragičkih groznica, žute groznice ili malarije, dužno je da osim mera i obaveza propisanih ovim zakonom, ispuni i propisane sanitarne i druge uslove koje odredi nadležni savezni organ.
Zdravstvene ustanove, druga pravna lica i preduzetnici koji se bave zdravstvenom delatnošću dužni su da prilikom vršenja svoje delatnosti sprovode propisane mere za zaštitu od širenja zaraznih bolesti (kućna infekcija).
Zdravstvene ustanove, druga pravna lica i preduzetnici koji u vršenju zdravstvene delatnosti otkriju zaraznu bolest, dužni su da preduzimaju propisane mere za sprečavanje i suzbijanje te bolesti i najnužnije protivepidemijske i higijenske mere koje priroda bolesti zahteva, kao i da pouče obolela lica i druga lica iz njihove okoline o načinu zaštite od te zarazne bolesti.
Radi sprečavanja unošenja u zemlju, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti, nadležni savezni organ može narediti posebne mere za zaštitu od zaraznih bolesti, i to:
1) zabranu putovanja u zemlju u kojoj vlada epidemija neke od tih bolesti;
2) zabranu kretanja stanovništva, odnosno ograničenje kretanja u zaraženim ili neposredno ugroženim područjima;
3) ograničenje ili zabranu prometa pojedinih vrsta robe i proizvoda;
4) obavezno učešće zdravstvenih ustanova, drugih pravnih lica, preduzetnika i građana u suzbijanju bolesti i korišćenju objekata, opreme i prevoznih sredstava radi suzbijanja zaraznih bolesti.
Za učešće u sprovođenju mera iz stava 1 tačka 4 ovog člana, zdravstvenim ustanovama, drugim pravnim licima i građanima pripada naknada.
III NADZOR
Radi zaštite zemlje od unošenja zaraznih bolesti savezni inspektori na granici vrše sanitarni nadzor nad putnicima i njihovim stvarima i nad saobraćajnim sredstvima u međunarodnom saobraćaju.
U vršenju nadzora iz stava 1 ovog člana, savezni inspektor je dužan da:
1) naredi zdravstveni pregled lica i materijala radi utvrđivanja zaraznih bolesti;
2) zabrani kretanje lica za koje se utvrdi ili posumnja da su se mogla zaraziti kolerom, kugom, virusnim hemoragičkim groznicama ili žutom groznicom;
3) naredi preduzimanje drugih propisanih mera u skladu sa ovim zakonom i obavezama po međunarodnim sanitarnim konvencijama i drugim međunarodnim ugovorima.
U sprovođenju nadzora nad sprečavanjem, suzbijanjem, eliminacijom i iskorenjivanjem zaraznih bolesti u zemlji, savezni inspektor je dužan da:
1) naredi zdravstveni pregled lica i materijala radi utvrđivanja zaraznih bolesti;
2) licima obolelim od određenih zaraznih bolesti i lučiocima uzročnika tih bolesti zabrani rad na određenim poslovima na kojima mogu ugroziti zdravlje drugih lica, do izlečenja, odnosno do prestanka lučenja uzročnika tih bolesti;
3) zabrani kretanje lica za koja se utvrdi ili posumnja da boluju od određenih zaraznih bolesti;
4) zabrani okupljanje lica u školama, bioskopima, javnim lokalima i na drugim javnim mestima dok traje opasnost od epidemije;
5) naredi dezinfekciju, dezinsekciju ili deratizaciju;
6) naredi izolaciju lica obolelih od određenih zaraznih bolesti i njihovo lečenje;
7) zabrani rad pravnim licima i preduzetnicima koji ne ispunjavaju propisane uslove za vršenje laboratorijskog ispitivanja, dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, do ispunjenja tih uslova;
8) naredi preduzimanje drugih propisanih mera na osnovu ovog zakona;
9) u slučaju povrede odredaba ovog zakona podnese nadležnom organu prijavu za pokretanje postupka protiv pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica, kao i odgovornog lica u pravnom licu.
Mere iz čl. 35 i 36 ovog zakona određuju se rešenjem.
Protiv rešenja iz stava 1 ovog člana može se izjaviti žalba saveznom organu nadležnom za poslove zdravstva. Žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje.
Rešenje iz stava 2 ovog člana je konačno.
Poslove iz čl. 35 i 36 ovog zakona vrše savezni inspektori koji, pored opštih uslova, moraju imati VII ili VI stepen stručne spreme iz oblasti medicine.
Savezni inspektori imaju legitimaciju i znak kojima se potvrđuje njihovo službeno svojstvo.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja podležu nadzoru iz čl. 35 i 36 ovog zakona dužna su da saveznom inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetani rad i da mu obezbede podatke i materijal potreban za vršenje inspekcijskog nadzora.
Troškove koji nastanu u vršenju nadzora iz stava 1 ovog člana snosi pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice.
Sredstva za sprovođenje propisanih mera za zaštitu stanovništva od kolere, kuge, virusnih hemoragičkih groznica (osim hemoragičke groznice sa bubrežnim sindromom), žute groznice i zaraznih bolesti čiji je uzročnik nepoznat, za prijavljivanje svih zaraznih bolesti i njihovih epidemija i za sprovođenje nadzora nad sprečavanjem, suzbijanjem, eliminacijom i iskorenjivanjem zaraznih bolesti obezbeđuju se u saveznom budžetu.
U slučaju elementarnih i drugih nesreća (poplava, zemljotresa, požara, saobraćajnih nesreća, nesreća u rudniku ili na drugom radilištu i dr.) koje mogu dovesti do obolevanja od zaraznih bolesti velikog broja lica, nadležni savezni organ preduzima mere radi sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti: angažovanje zaposlenih u zdravstvu i drugih građana. Privremeno korišćenje opreme, lekova i transportnih sredstava, poslovnih i drugih prostorija za pružanje zdravstvene zaštite i druge mere propisane ovim zakonom.
Zdravstvena ustanova u kojoj je izolovan ili primljen na lečenje stranac koji je oboleo od bolesti iz člana 17 ovog zakona dužna je da o tome obavesti nadležni savezni organ.
IV KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:
1) ako ne vrši aktivno epidemiološko ispitivanje radi otkrivanja izvora, puteva i načina prenošenja zaraznih bolesti i radi njihovog suzbijanja (član 11);
2) ako ne vrši laboratorijsko ispitivanje uzročnika i prenosilaca zaraznih bolesti ili ako za to ne ispunjava propisane uslove (član 12);
3) ako ne vodi podatke o laboratorijskim ispitivanjima i ne daje obaveštenja o uzročnicima i epidemijama zaraznih bolesti (član 13);
4) ako utvrdi, a ne prijavi na propisan način oboljenje ili smrt od zarazne bolesti iz člana 2 ovog zakona; smrt od ostalih zaraznih bolesti koje nisu obuhvaćene članom 2 ovog zakona; sumnju da postoji oboljenje od kolere, kuge, žute groznice, pegavog tifusa, virusnih hemoragičkih groznica, poliomijelitisa i difterije; epidemiju zarazne bolesti; lučenje uzročnika trbušnog tifusa, paratifusa, drugih salmoneloza i šigeloza, kao i svako nošenje antigena virusnog hepatitisa B i antitela na virus hepatitisa C, HIV-a i nosilaštvo parazita - uzročnika malarije; mogućnost infekcije virusom besnila i vašljivosti tela (čl. 14 i 15);
5) ako ne izvrši imunizaciju ili hemioprofilaksu, na propisan način (čl. 21 do 24);
6) ako ne sprovodi propisane mere za zaštitu od širenja zaraze (kućna infekcija) i ne preduzima propisane mere za sprečavanje i suzbijanje širenja zaraze i najnužnije protivepidemijske i higijenske mere koje priroda bolesti nalaže, ili ako ne pouči obolela lica i druga lica iz njihove okoline o načinu zaštite od te zaraze (čl. 32 i 33).
Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:
1) ako ne sprovodi zaštitu od zaraznih bolesti na osnovu propisanih mera, programa i stručno-metodološkog uputstva (član 3 stav 2);
2) ako ne izvrši zdravstveni pregled davaoca krvi, semene tečnosti, oocita, tkiva i delova ljudskog tela koji se presađuju; trudnica; lica na lečenju hemodijalizom i lica koja u Saveznu Republiku Jugoslaviju dolaze iz zemalja u kojima ima kolere, kuge ili malarije, a po epidemiološkim indikacijama - i lica koja mogu uneti i druge zarazne bolesti (član 10 stav 1 tač. 1, 2, 3 i 10);
3) ako bez obaveznog zdravstvenog pregleda na propisan način zaposli lica: u proizvodnji ili prometu namirnica i snabdevanju stanovništva vodom za piće; u predškolskim, školskim i drugim ustanovama za decu i omladinu; na poslovima pregleda, lečenja i nege bolesnika i na održavanju higijene; u proizvodnji, pripremi i izdavanju lekova ili na poslovima na kojima se na drugi način u toku rada dolazi u neposredan dodir s lekovima; na poslovima pružanja higijenske nege stanovništvu (berbernice, frizerski i kozmetički saloni, javna kupatila i dr.), u proizvodnji i prometu kozmetičkih sredstava, kao i na poslovima pružanja usluga tradicionalne medicine (akupunktura, homeopatija, hiropraksija i dr.) - (član 10 stav 1 tač. 4 do 9);
4) ako ne izvrši dezinfekciju, dezinsekciju ili deratizaciju na propisan način (član 25 stav 1 i čl. 26 do 28);
5) ako ne izvrši profilaktičku dezinfekciju lučevina, izlučina, ličnih i drugih predmeta, opreme i prostorija zdravstvenih ustanova, škola i drugih ustanova za decu, omladinu i stara lica (član 25 stav 2);
6) ako iskopavanje i prenošenje umrlih lica ne vrši na propisani način koji onemogućuje širenje zaraze, ili ako iskopavanje i prenošenje lica umrlih od zaraznih bolesti vrši bez odobrenja nadležnog saveznog organa (član 29);
7) ako ne postupi po posebnim naređenim merama nadležnog saveznog organa radi sprečavanja unošenja u zemlju, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti (član 34);
8) ako ne postupi po rešenju saveznog inspektora (član 37 stav 1);
9) ako ne omogući saveznom inspektoru vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetani rad i ne obezbedi mu podatke i materijal potreban za vršenje inspekcijskog nadzora (član 39 stav 1).
Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara.
Ako radnju iz člana 43 stav 1 tač. 4 i 6 i člana 44 stav 1 tač. 3, 4, 6, 7, 8 i 9 ovog zakona učini preduzetnik, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara.
Novčanom kaznom od 3.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:
1) ako vrši određene delatnosti bez prethodnog obaveznog zdravstvenog pregleda ili ako odbije da se podvrgne zdravstvenom pregledu u toku vršenja tih delatnosti ili ako prilikom ulaska u Saveznu Republiku Jugoslaviju odbije da se podvrgne zdravstvenom pregledu kad je na to obavezno (član 10 stav 1 tač. 4 do 10);
2) ako odbije da se izoluje u za to određenu zdravstvenu ustanovu odnosno u objekat kad oboli ili se sumnja da boluje od određene zarazne bolesti (član 17);
3) ako se za vreme trajanja zdravstvenog nadzora svakodnevno ne javlja određenoj zdravstvenoj ustanovi ili ako se ne podvrgne potrebnim zdravstvenim pregledima (član 19 stav 3);
4) ako odbije imunizaciju, odnosno hemioprofilaksu protiv određenih zaraznih bolesti (čl. 21, 22 i 24);
5) ako se ne pridržava propisanih mera i uputstava zdravstvene ustanove, odnosno zaposlenog u zdravstvu u pogledu zaštite okoline od zaraznih bolesti (član 30);
6) ako ne ispuni sanitarne i druge propisane uslove određene zakonom i drugim propisima nadležnog saveznog organa u vezi sa odlaskom u zemlje u kojima ima kolere, kuge, virusnih hemoragičkih groznica, žute groznice ili malarije, ili po povratku iz tih zemalja (član 31);
7) ako ne postupi po rešenju saveznog inspektora (član 37 stav 1);
8) ako ne omogući saveznom inspektoru vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetani rad i ne obezbedi mu podatke i materijal potreban za vršenje inspekcijskog nadzora (član 39 stav 1).
Za radnju iz stava 1 ovog člana novčanom kaznom, predviđenom u tom stavu, kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno staratelj maloletnika koji je učinio prekršaj, ako je učinjeni prekršaj posledica njihovog propuštanja dužnog staranja o maloletniku.
V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Nadzor iz člana 36 ovog zakona vršiće do 1. januara 1999. godine, organi koji su taj nadzor vršili po propisima koji su bili na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a sa ovlašćenjima utvrđenim ovim zakonom.
Pravna lica i preduzetnici koji vrše poslove zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju ("Službeni list SFRJ", br. 51/84 i 63/90 i "Službeni list SRJ", br. 45/92) i član 20 Zakona o izmenama saveznih zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Službeni list SRJ", br. 28/96).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".