ZAKONO ZAŠTITI POTROŠAČA("Sl. list SRJ", br. 37/2002) |
Prvi deo
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom utvrđuju se osnovna prava potrošača i uređuje način ostvarivanja tih prava.
Potrošač, u smislu ovog zakona, jeste svako fizičko lice koje kupuje proizvode ili koristi usluge za lične potrebe ili potrebe svoga domaćinstva.
Pojam potrošač odnosi se i na preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnika kad kupuje proizvode ili koristi usluge za sopstvene potrebe.
Osnovna prava potrošača su:
1) pravo na zadovoljenje osnovnih potreba - dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće, obuće i stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene;
2) pravo na sigurnost - zaštita od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje;
3) pravo na informisanost - raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštita od nepoštene reklame, ili oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu;
4) pravo na izbor - mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet;
5) pravo da se čuje glas potrošača - zastupljenost interesa potrošača u procesu donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača, kao i razvoja novih proizvoda i usluga;
6) pravo na obeštećenje - dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajuće usluge;
7) pravo na obrazovanje potrošača - sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o osnovnim pravima i odgovornostima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati;
8) pravo na zdravu životnu sredinu - život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.
Država je u obavezi da štiti osnovna prava potrošača. Naročitu zaštitu ukazuje grupama potrošača kao što su deca, stari ili bolesni.
II ZAŠTITA ŽIVOTA, ZDRAVLJA I SIGURNOSTI POTROŠAČA
Proizvodi i usluge namenjeni potrošačima moraju biti u skladu sa deklarisanim standardima, tehničkim ili drugim propisima za zaštitu života i zdravlja potrošača i životne sredine.
Proizvodi moraju odgovarati higijenskim, sanitarnim, zdravstvenim i drugim uslovima u skladu sa zakonom.
Pakovanje i prepakivanje proizvoda mora biti učinjeno na način kojim se obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda.
Ako to priroda proizvoda zahteva, potrošaču se mora obezbediti isporuka tog proizvoda u higijenski ispravnoj ambalaži.
Zabranjena je prodaja proizvoda namenjenih potrošačima koji, kad se koriste u predviđenom roku trajanja i u skladu sa njihovom svrhom i predviđenim uslovima, mogu ugroziti život i zdravlje potrošača, životnu sredinu ili mogu da nanesu štetu imovini potrošača.
Ako proizvod ili grupe proizvoda predstavljaju ili mogu da predstavljaju opasnost za život i zdravlje potrošača, životnu sredinu ili mogu da nanesu štetu imovini potrošača, nadležni savezni organ će ograničiti ili zabraniti njihovu prodaju.
Odredbe čl. 6, 7 i 8 ovog zakona shodno se primenjuju i na pružanje usluga.
III ZAŠTITA EKONOMSKIH INTERESA POTROŠAČA
Potrošaču se proizvodi i usluge obezbeđuju pod jednakim uslovima.
Zabranjena je diskriminacija potrošača, i to:
1) odbijanje da se potrošaču proda proizvod koji je izložen ili na drugi način pripremljen za prodaju ili odbijanje pružanja usluga koje se mogu obaviti;
2) uslovljavanje prodaje proizvoda ili pružanja usluga za prodaju drugih proizvoda ili pružanja drugih usluga.
Potrošaču se pri kupovini proizvoda ili korišćenju usluga mora obezbediti da dobije:
1) proizvode u tačnoj meri ili količini i da mu se omogući da proveri tu tačnost;
2) količinu proizvoda koju traži kad je ta količina na raspolaganju, ako saveznim zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno;
3) proizvode ili usluge propisanog, odobrenog ili deklarisanog kvaliteta, a ako kvalitet nije propisan, odobren ili deklarisan - uobičajenog kvaliteta;
4) proizvode ili usluge po ugovorenim cenama obrazovanim u skladu sa propisima o cenama i da mu se cene pravilno obračunaju;
5) proizvode sa pratećom dokumentacijom u skladu sa zakonom, tehničkim ili drugim propisom;
6) proizvode ili usluge u ugovorenom roku, a ako taj rok nije ugovoren - u razumnom roku.
Rezervisani proizvodi moraju biti posebno obeleženi i mora biti naznačen rok do kada su rezervisani, kao i proizvodi koji su plaćeni, a nalaze se u prodajnom objektu, do trenutka kad ih potrošač preuzme ili dok mu ne budu isporučeni.
Za kupljene proizvode ili pružene usluge potrošač dobija račun (fakturu).
Račun (faktura) iz stava 1 ovog člana sadrži podatke o datumu prodaje proizvoda, odnosno pružene usluge, o vrsti i količini proizvoda, odnosno usluge, kao i o ceni proizvoda, odnosno usluge.
Kod proizvoda koji se naknadno isporučuju, račun (faktura) iz stava 1 ovog člana mora da sadrži i mesto dopreme i datum isporuke.
Kod upotrebljavanih ili popravljenih proizvoda, proizvoda sa nedostatkom, odnosno proizvoda čija su upotrebna svojstva i karakteristike na drugi način ograničene u računu (fakturi), mora se jasno naznačiti da se radi o takvim proizvodima.
U slučajevima prodaje proizvoda sa garancijom, potrošač mora da dobije uredno popunjen garantni list.
Ako to priroda proizvoda zahteva, potrošaču se mora obezbediti pogodan materijal za pakovanje.
Pri manjim pakovanjima proizvoda obavezno je da materijal za pakovanje ne utiče na neto masu proizvoda.
Na zahtev potrošača proizvod se mora posebno upakovati, s tim što se takvo pakovanje može naplatiti najviše do iznosa prodajne cene materijala upotrebljenog za pakovanje.
1. Cena proizvoda i usluga
Potrošač mora biti obavešten o važećim cenama proizvoda ili usluga.
Cene iz stava 1 ovog člana moraju biti istaknute i uočljive.
Obaveštenja o cenama ne smeju dovoditi u zabludu potrošača, odnosno stvarati utisak:
1) da je cena niža nego što jeste;
2) da primena cene zavisi od činjenica ili okolnosti od kojih objektivno, ne zavisi;
3) da su u cenu uključene druge posebne radnje ili usluge za koje se plaća posebna cena;
4) da je cena bila ili da će biti povećana ili snižena za određeno vreme ili za određeni iznos;
5) da je odnos cene i upotrebljivosti ponuđenog proizvoda ili usluge i cene upotrebljivosti upoređujućeg proizvoda ili usluge takav, kakav objektivno nije.
2. Formularni (tipski) ugovori
Formularni (tipski) ugovori treba da budu na srpskom jeziku, jasni, konkretni i jednostavni, razumljivi za potrošača.
Klauzule u formularnom (tipskom) ugovoru koje narušavaju ravnotežu prava i obaveza na teret potrošača, tumačiće se na štetu onog koji ih je sastavio.
3. Tehnički složeni proizvodi
Kod tehnički složenih proizvoda potrošaču se mora obezbediti:
1) deklaracija, garantni list, sertifikat, tehničko uputstvo i uputstvo za upotrebu, u skladu sa tehničkim, odnosno drugim propisom;
2) rezervni delovi, priključni aparati i sl. i posle prestanka proizvodnje proizvoda, u skladu sa tehničkim, odnosno drugim propisom;
3) kontinuirani tehnički servis, odnosno održavanje i popravke, u skladu sa tehničkim, odnosno drugim propisom.
Ako tehničkim, odnosno drugim propisom nije utvrđeno, rezervni delovi, priključni aparati i sl. i kontinuirani tehnički servis, odnosno održavanje i popravke moraju se obezbediti u roku koji ne može biti kraći od tri godine za aparate za domaćinstvo, odnosno pet godina za druge tehnički složene proizvode.
4. Distanciona prodaja i prodaja po kućama
Potrošač ima pravo da u roku od sedam radnih dana opozove ugovor o distancionoj prodaji i prodaji po kućama bez sankcija i bez davanja obrazloženja.
Rok iz stava 1 ovog člana počinje od dana kada je potrošač robu primio, odnosno za usluge - dana kad je ugovor zaključen.
Troškove neposrednog vraćanja robe snosi potrošač.
5. Prigovor (reklamacija)
Potrošač ima pravo da uloži prigovor (reklamaciju) u prodajnom objektu u kome je proizvod kupljen, odnosno usluga pružena ili drugom mestu koje je u tom smislu određeno.
Potrošač može ostvariti pravo iz stava 1 ovog člana uz račun (fakturu) o kupljenom proizvodu, odnosno o pruženoj usluzi.
U mestima u kojima se prima reklamacija, tokom radnog vremena, mora biti prisutno lice ovlašćeno za rešavanje reklamacije.
Ovlašćeno lice donosi odluku o reklamaciji odmah, a u složenijim slučajevima u roku od 15 dana.
Rešavanje reklamacije ne može da traje duže od 45 dana od dana prijema zahteva za reklamaciju.
Ako se reklamacijom utvrdi da proizvod sadrži nedostatke, potrošač ima pravo da zahteva nov proizvod ili proizvod odgovarajuće marke (modela, tipa) ili da mu se vrati iznos plaćen za taj proizvod u visini cene tog proizvoda na dan vraćanja ili da mu se, uz njegovu saglasnost, otkloni nedostatak.
Potrošač može ostvariti pravo iz stava 1 ovog člana pod uslovom da ovaj zahtev za reklamaciju podnese čim je otkrio nedostatak, a najdocnije u roku od 90 dana od dana kupovine proizvoda.
Potrošač nema pravo iz stava 1 ovog člana ako je nedostatak na proizvodu nastao njegovom krivicom ili je otklanjanje nedostatka vršilo neovlašćeno lice.
IV INFORMISANJE I OBRAZOVANJE POTROŠAČA
Zabranjeno je obmanjivati potrošače, davati netačne, nepotpune, neosnovane, nejasne ili dvosmislene informacije ili prećutkivati podatke o stvarnim svojstvima i karakteristikama proizvoda i usluga, ili uslova kupovine i prodaje.
Izrazi "garancija" ili "garantovano" ili drugi izrazi slične sadržine mogu se koristiti samo u slučajevima kad su sadržina i uslovi garancije izričito utvrđeni saveznim zakonom ili tehničkim propisom.
1. Pravo potrošača na jasne informacije
Potrošač ima pravo da bude informisan, na razumljiv način, o svojstvima i karakteristikama proizvoda koje kupuje, ili uslugama koje koristi, o načinu korišćenja i održavanja proizvoda i opasnostima do kojih može doći prilikom njegove nepravilne upotrebe, kao i o riziku koji se odnosi na usluge koje koristi.
Informacije iz stava 1 ovog člana, za proizvode za koje je to zakonom, odnosno tehničkim propisom određeno, treba da budu sadržane u priloženom tehničkom uputstvu, uputstvu za upotrebu, odnosno deklaraciji.
Ako to priroda proizvoda, odnosno usluga dozvoljava, potrošač može da zahteva da mu se proizvod, odnosno usluga pokaže ili demonstrira.
Proizvodi koji su upotrebljavani, popravljeni ili sa nedostatkom, odnosno proizvodi čija su upotrebna svojstva na drugi način ograničena, moraju biti izdvojeni, na uočljiv način istaknuta oznaka koja upozorava na prodaju takvih proizvoda i svaki takav proizvod obeležen.
Proizvodi koji su izloženi u prodajnom objektu, a nisu za prodaju, moraju biti posebno obeleženi oznakom "nisu za prodaju" ili "uzorak", kako potrošač ne bi stekao utisak da se ti proizvodi mogu kupiti.
Potrošač mora biti obavešten o obimu, uslovima i načinu reklamacije proizvoda sa nedostatkom ili neodgovarajućih usluga, uključujući i mesto gde se reklamacija podnosi, kao i o obavljanju popravki u garantnom roku.
Pisane informacije iz čl. 25, 27, 28, 29 i 31 ovog zakona, moraju biti na srpskom jeziku, a merne jedinice, oznake kvaliteta i dr. moraju biti izražene u skladu sa saveznim zakonom.
2. Deklaracija
Proizvodi namenjeni potrošačima moraju imati deklaraciju u skladu sa tehničkim, odnosno drugim propisom.
Ako tehničkim, odnosno drugim propisom nije utvrđeno, deklaracija iz stava 1 ovog člana treba da sadrži podatke o proizvođaču, a po potrebi i o uvozniku i dobavljaču, o količini, kvalitetu, datumu proizvodnje i roku trajanja ili datumu upotrebljivosti, kao i načinu upotrebe, održavanja i čuvanja proizvoda.
Na proizvodima se ne smeju uklanjati ili menjati oznake ili drugi podaci navedeni u deklaraciji iz člana 31 stav 2 ovog zakona.
3. Reklama
Reklama, u smislu ovog zakona, jeste svaki javni oglas koji se daje putem komunikacionih medija u okviru trgovinske, industrijske, zanatske ili profesionalne aktivnosti radi promovisanja prodaje proizvoda ili pružanja usluga, u skladu sa dobrim poslovnim običajima.
Pod komunikacionim medijima iz stava 1 ovog člana podrazumevaju se: televizija, radio, nosioci audiovizuelnih dela, štampa, plakati, leci, elektronska i druga komunikaciona sredstva.
Zabranjena je reklama koja, u bilo kom obliku, uključujući i njeno predstavljanje, dovodi u zabludu ili može da dovede u zabludu potrošače kojima je namenjena ili do kojih stiže i kao takva utiče na njihov izbor.
Zabranjena je reklama kojom se vrši diskriminacija na osnovu rase, pola ili nacionalnosti, vređaju dostojanstvo, religijska ili politička ubeđenja potrošača, propagira nasilje, podstiče ponašanje koje je štetno za zdravlje ili sigurnost potrošača ili životnu sredinu.
Zabranjena je reklama namenjena deci do 18 godina i reklama u kojima nastupaju deca mlađa od 18 godina, ako podstiču ponašanje koje ugrožava njihovo zdravlje, psihički ili moralni razvoj.
Reklamiranje alkoholnih pića, duvana i duvanskih prerađevina zabranjeno je, u skladu sa saveznim zakonom.
4. Obrazovanje potrošača
Obrazovanje potrošača vrši se u obrazovnim institucijama (predškolskim ustanovama, školama, fakultetima), organizovanjem posebnih kurseva, seminara i savetovanja, kao i putem sredstava masovnog informisanja (radio, dnevna štampa, televizija).
Drugi deo
I OBLICI UDRUŽIVANJA POTROŠAČA
Radi zaštite svojih interesa, potrošači mogu osnivati udruženja, organizacije potrošača i druge oblike udruživanja.
Udruženja i organizacije potrošača:
1) brinu se o zaštiti pojedinačnih i zajedničkih interesa potrošača;
2) daju potrošačima informacije, savete i drugu vrstu pomoći za ostvarivanje potrošačkih prava;
3) brinu se o informisanju i obrazovanju potrošača;
4) obaveštavaju potrošače o cenama, kvalitetu, kontroli i sigurnosti proizvoda koji se već nalaze ili će se nalaziti na tržištu, kao i o ponuđenim uslugama;
5) sprovode nezavisne kontrole kvaliteta i sigurnosti ponuđenih proizvoda, odnosno usluga;
6) nadležnim državnim organima dostavljaju dokumentaciju za utvrđivanje odgovornosti za proizvode ili usluge koji ne odgovaraju utvrđenim zahtevima u pogledu sigurnosti i kvaliteta;
7) daju obaveštenje potrošačima za vansudsko rešavanje sporova;
8) podnose tužbu sudovima u slučaju povrede prava potrošača;
9) učestvuju u radu nadležnog organa kad se razmatraju pitanja koja se odnose na potrošače;
10) sarađuju sa odgovarajućim organizacijama u inostranstvu, kao i međunarodnim organizacijama potrošača.
Udruženja i organizacije potrošača ne mogu primati, direktno ili indirektno, bespovratna sredstva od proizvođača i prodavca ili njihovih asocijacija, kao i od potrošačkih zadruga.
Sredstva javnog informisanja prenose vesti, saopštenja i programe koji se odnose na sve oblike zaštite potrošača predviđene ovim zakonom.
II ORGAN ZA ZAŠTITU POTROŠAČA
Zaštitu potrošača utvrđenu ovim zakonom obavlja savezni organ nadležan za poslove unutrašnje trgovine, i to:
1) proučava i daje predloge koji se odnose na politiku zaštite potrošača;
2) proučava i daje predloge za pravno uređivanje pitanja koja se odnose na potrošače, kao i primenjivanje zakona i drugih propisa koji se tiču potrošača;
3) proučava i daje predloge za obrazovanje potrošača;
4) proučava tržišne uslove i daje predloge za njihovo bolje funkcionisanje;
5) prati tehnološki, privredni i pravni razvoj u sektoru potrošnje;
6) ocenjuje da li formularni (tipski) ugovori sadrže klauzule kojima se narušava pozicija potrošača;
7) ocenjuje da li u reklami ima elemenata zloupotrebe;
8) sarađuje sa udruženjima i organizacijama potrošača u zemlji i odgovarajućim organizacijama u inostranstvu, kao i međunarodnim organizacijama potrošača;
9) održava kontakte sa potrošačima;
10) sarađuje sa odgovarajućim telima u republikama i opštinama.
Treći deo
I INSPEKCIJSKI NADZOR I UPRAVNE MERE
Neposredan inspekcijski nadzor i izricanje mera, u skladu sa ovim zakonom, vrši savezni organ nadležan za poslove tržišne inspekcije.
Ako preduzeće ili drugo pravno lice ili preduzetnik odbije zahtev potrošača da mu se proizvod sa nedostatkom zameni novim proizvodom ili proizvodom odgovarajuće marke (modela, tipa) ili da mu se vrati iznos plaćen za taj proizvod u visini cene tog proizvoda na dan vraćanja ili da mu se uz njegovu saglasnost otkloni nedostatak, savezni organ nadležan za poslove tržišne inspekcije doneće rešenje kojim će tom preduzeću ili drugom pravnom licu ili preduzetniku narediti da ispuni zahtev potrošača.
Protiv rešenja iz člana 45 ovog zakona može se izjaviti žalba saveznom organu nadležnom za poslove trgovine u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Žalba iz stava 1 ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Odredbe čl. 45 i 46 ovog zakona shodno se primenjuju i na vršenje usluga.
Savezni organ nadležan za poslove tržišne inspekcije doneće rešenje kojim će zabraniti prodaju proizvoda ili pružanje usluga preduzeću ili drugom pravnom licu ili preduzetniku:
1) ako vrši prodaju proizvoda ili pruža usluge koje nisu u skladu sa deklarisanim standardima, tehničkim ili drugim propisima za zaštitu života i zdravlja potrošača ili zaštitu životne sredine (čl. 5 i 9);
2) ako vrši prodaju proizvoda ili pruža usluge, a da pri tom nisu obezbeđeni higijenski, sanitarni, zdravstveni ili drugi uslovi u skladu sa zakonom ili drugim propisom ili ako vrši pakovanje ili prepakivanje proizvoda na način kojim se ne obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta (čl. 6 i 9);
3) ako vrši prodaju proizvoda ili pružanje usluga koje mogu ugroziti život i zdravlje potrošača, životnu sredinu ili mogu da nanesu štetu imovini potrošača (čl. 7 i 9);
4) ako potrošaču ne obezbedi prodaju proizvoda u higijensko ispravnoj ambalaži na način kako to priroda proizvoda zahteva (čl. 6 stav 3 i čl. 15);
5) ako potrošača tačno ne obavesti o važećim cenama, ako cene nisu istaknute na uočljiv način ili ako su obaveštenja data tako da kod potrošača stvaraju pogrešnu sliku o činjenicama predviđenim ovim zakonom (čl. 16 i 17);
6) ako potrošaču prilikom kupovine tehnički složenih proizvoda ne obezbedi odgovarajuću dokumentaciju, rezervne delove, kontinuirani tehnički servis, odnosno održavanje i popravke kako je to predviđeno ovim zakonom (član 20);
7) ako ne ispoštuje rok od sedam radnih dana za opoziv ugovora od strane potrošača (član 21);
8) ako proizvode koji su upotrebljavani, popravljeni ili su sa nedostatkom, odnosno čija su svojstva na drugi način ograničena ne izdvoji i na uočljiv način istakne oznaku koja upozorava na prodaju takvih proizvoda (član 27);
9) ako proizvodi namenjeni potrošačima nemaju deklaraciju koja sadrži činjenice predviđene ovim zakonom (član 31).
Upravna mera iz stava 1 ovog člana primenjivaće se do otklanjanja nedostataka pri prodaji proizvoda ili pružanja usluga.
Savezni organ nadležan za poslove tržišne inspekcije doneće rešenje kojim će zabraniti reklamiranje proizvoda ili pružanja usluga preduzeću ili drugom pravnom licu ili preduzetniku:
1) ako reklamiranje proizvoda ilu pružanje usluga, uključujući i njihovo predstavljanje, na bilo koji način, dovodi ili može da dovede u zabludu potrošače kojima je namenjeno i da tako utiče na njihov izbor (član 34);
2) ako reklamiranje proizvoda ili pružanje usluga predstavlja diskriminaciju na osnovu rase, pola ili nacionalnosti, vređa dostojanstvo, religijska ili politička ubeđenja potrošača, propagira nasilje ili podstiče ponašanja koja štetno utiču na zdravlje ili sigurnost potrošača ili na životnu sredinu (član 35);
3) ako reklamiranje namenjeno deci do 18 godina ili reklame u kojima nastupaju deca mlađa od 18 godina podstiču ponašanja koja ugrožavaju njihovo zdravlje, psihički i moralni razvoj (član 36).
Upravna mera iz stava 1 ovog člana primenjivaće se do otklanjanja nedostataka pri reklamiranju proizvoda ili pružanja usluga.
II IMOVINSKOPRAVNA ZAŠTITA
Imovinskopravna zaštita zbog povrede prava potrošača ostvaruje se tužbom u parničnom postupku.
Tužbu iz stava 1 ovog člana može podneti potrošač, udruženje ili organizacija potrošača, kao i drugi zainteresovani organi ili organizacije.
Postupak po tužbi iz stava 2 ovog člana hitan je.
III VANSUDSKO REŠAVANJE SPOROVA
Za povrede prava potrošača, odnosno učinjene štete male vrednosti, mogu se obrazovati tela za rešavanje sporova potrošača, u skladu sa zakonom.
IV KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice koji potrošaču prodaje proizvode ili pruža usluge:
1) ako vrši prodaju proizvoda ili pruža usluge, koje nisu u skladu sa deklarisanim standardima, tehničkim ili drugim propisima za zaštitu života i zdravlja potrošača ili zaštitu životne sredine (čl. 5 i 9);
2) ako vrši prodaju proizvoda ili pruža usluge, a da pri tom nisu obezbeđeni higijenski, sanitarni, zdravstveni ili drugi uslovi u skladu sa zakonom ili drugim propisom ili ako vrši pakovanje ili prepakivanje proizvoda na način kojim se ne obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta (čl. 6 i 9);
3) ako vrši prodaju proizvoda ili pružanje usluga koje mogu ugroziti život i zdravlje potrošača, životnu sredinu ili mogu da nanesu štetu imovini potrošača (čl. 7 i 9).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
2. Prekršaji
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice koji potrošaču prodaju proizvode ili pružaju usluge:
1) ako potrošaču ne obezbedi prodaju proizvoda u higijenski ispravnoj ambalaži na način kako to priroda proizvoda zahteva (član 6 stav 3 i član 15);
2) ako vrši diskriminaciju potrošača na neki od načina predviđenim ovim zakonom (član 11);
3) ako prilikom kupovine proizvoda ili pružanja usluga prema potrošaču ne postupi u skladu sa obavezama predviđenim ovim zakonom (član 12);
4) ako u prodajnom objektu drži rezervisane ili plaćene proizvode, a da ti proizvodi nisu na poseban način obeleženi i nije označen rok do kada su rezervisani, odnosno rok do kada je potrošač dužan da ih preuzme (član 13);
5) ako potrošaču kome su prodati određeni proizvodi, odnosno pružene određene usluge ne izda račun (fakturu) i uredno popunjen garantni list u skladu sa načinom predviđenim ovim zakonom (član 14);
6) ako potrošača tačno ne obavesti o važećim cenama, ako cene nisu istaknute na uočljiv način ili ako su obaveštenja data tako da kod potrošača stvaraju pogrešnu sliku o činjenicama predviđenim ovim zakonom (čl. 16 i 17);
7) ako potrošaču prilikom kupovine tehnički složenih proizvoda ne obezbedi odgovarajuću dokumentaciju, rezervne delove i sve druge stvari, kako je to predviđeno ovim zakonom (član 20);
8) ako ne ispoštuje rok od sedam radnih dana za opoziv ugovora od strane potrošača (član 21);
9) ako ne omogući potrošaču da uloži prigovor (reklamaciju) u prodajnom objektu u kome je proizvod kupljen, odnosno u kome je usluga pružena ili na drugom mestu koje je u tom cilju određeno ili ako prigovor (reklamaciju) ne uzme u postupak i po njemu ne donese odluku na način i u rokovima, kako je to predviđeno ovim zakonom (član 22);
10) ako obmanjuje potrošače ili im daje netačne, nepotpune, neosnovane, nejasne ili dvosmislene informacije o činjenicama predviđenim ovim zakonom ili ako izraze "garancija" ili "garantovano" ili druge izraze slične sadržine koristi protivno uslovima predviđenim zakonom ili tehničkim propisom (član 24);
11) ako proizvode koji su upotrebljavani, popravljeni ili su sa nedostatkom, odnosno čija su svojstva na drugi način ograničena ne izdvoji i na uočljiv način istakne oznaku koja upozorava na prodaju takvih proizvoda (član 27);
12) ako proizvode koji su izloženi u prodajnom objektu, a nisu za prodaju posebno ne obeleži oznakom "nisu za prodaju" ili "uzorak", kao potrošač ne bi stekao utisak da se ti proizvodi mogu kupiti (član 28);
13) ako potrošača ne obavesti o obimu, uslovima i načinu reklamacije proizvoda sa nedostatkom ili neodgovarajućih usluga, uključujući i mesto gde se realizacija podnosi i o obavljanju popravku u garantovanom roku (član 29);
14) ako proizvodi namenjeni potrošačima nemaju deklaraciju koja sadrži činjenice predviđene ovim zakonom (član 31);
15) ako na proizvodima namenjenim potrošačima menja oznake ili druge podatke koje prema ovom zakonu mora da sadrži deklaracija (član 32);
16) ako vrši reklamiranje proizvoda ili vršenja usluga, uključujući i njihovo predstavljanje na bilo koji način koji dovodi ili može da dovede u zabludu potrošače kojima je namenjena i da tako utiče na njihov izbor (član 34);
17) ako reklamiranje proizvoda ili pružanja usluga sadrži bilo što, što bi vršilo diskriminaciju na osnovu rase, pola ili nacionalnosti, vređalo dostojanstvo, religijska ili politička ubeđenja potrošača, propagiranje nasilja ili podsticanje ponašanja koja štetno utiču na zdravlje ili sugurnost potrošača ili na životnu sredinu (član 35);
18) ako vrši reklamiranja namenjena deci do 18 godina ili daje reklame u kojima nastupaju deca mlađa od 18 godina, ako takve reklame podstiču ponašanja koja ugrožavaju njihovo zdravlje, psihički ili moralni razvoj (član 36);
19) ako vrši reklamiranje alkoholnih pića, duvana ili duvanskih prerađevina protivno zabranama predviđenim saveznim zakonom (član 37).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i preduzetnik novčanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara.
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara.
Za radnje iz člana 52 ovog zakona koje su predviđene kao privredni prestupi kazniće se za prekršaj preduzetnik novčanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara.
Novčanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u nadležnom organu Savezne Republike Jugoslavije, ako proizvod ili grupe proizvoda koji predstavljaju ili mogu da predstavljaju opasnost za život i zdravlje potrošača, životnu sredinu ili mogu da nanesu štetu imovini potrošača ne zabrani ili ne ograniči njihovu prodaju (čl. 8 i 9).
Novčanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u udruženju ili organizaciji potrošača ako udruženje ili organizacija potrošača prima direktno ili indirektno bespovratna novčana sredstva od proizvođača ili prodavaca ili od njihovih asocijacija ili od potrošačke zadruge (član 41).
V ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 32 do 40, član 42 i člana 51 stav 1 tač. 3 do 18 i stav 3 Zakona o trgovini ("Službeni list SRJ", br. 32/93, 50/93, 41/94 i 29/96).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".