ZAKONO PROIZVODNJI I PROMETU OTROVNIH MATERIJA("Sl. list SRJ", br. 15/95, 28/96 i 37/2002) |
I OSNOVNE ODREDBE
Proizvodnja i promet otrovnih materija i nadzor nad proizvodnjom i prometom otrovnih materija vrše se pod uslovima određenim ovim zakonom.
Otrovnim materijama, u smislu ovog zakona, smatraju se supstance prirodnog ili sintetičkog porekla i preparati proizvedeni od tih supstanci, koji mogu ugroziti život i zdravlje ljudi, odnosno životnu sredinu (u daljem tekstu: otrovi).
Proizvodnjom, u smislu ovog zakona, smatra se izrada otrova, smeša otrova i proizvoda od otrova hemijskim, fizičkim ili biološkim procesima i postupcima.
Prometom otrova, u smislu ovog zakona, smatra se uvoz, izvoz, skladištenje, prodaja, korišćenje, izdavanje i drugi način prometa otrova.
Zaštitom životne sredine od štetnog dejstva otrova, u smislu ovog zakona, smatra se zaštita vazduha, vode, zemljišta, kulturnih dobara, ljudske i stočne hrane i biljnog i životinjskog sveta.
Otrovi se mogu proizvoditi i stavljati u promet ako je toksikološkom ocenom ovlašćenog pravnog lica utvrđeno da njihovo korišćenje u namenjene svrhe i na određen način nije štetno za život i zdravlje ljudi, odnosno životnu sredinu.
Otrovi se ne mogu proizvoditi niti stavljati u promet dok se ne razvrstaju u grupe.
Zabranjeni su proizvodnja, promet i korišćenje otrova za koje se utvrdi da mogu ugroziti život i zdravlje ljudi, odnosno životnu sredinu, kao i otrova čiji su proizvodnja, promet i korišćenje zabranjeni u zemlji porekla.
Zabranu proizvodnje, prometa i korišćenja otrova iz stava 1 ovog člana određuje nadležni savezni organ.
Spisak otrova čiji su proizvodnja, promet i korišćenje zabranjeni objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
Nadležni savezni organ određuje:
1) posebno opasne otrove, koji se mogu proizvoditi, stavljati u promet i koristiti samo pod posebnim uslovima, u određenoj količini, obliku i pakovanju, posebnim oznakama, za posebne namene ili određenim ograničenjima;
2) otrove opasne za život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i proizvodnju ili istraživanja koja se zabranjuju, odnosno koja se mogu izvoditi pod posebnim uslovima i koji moraju biti prijavljeni nadležnom saveznom organu.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na lekove koji sadrže otrove i na otrove koji se upotrebljavaju u laboratorijske i naučnoistraživačke svrhe, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
II RAZVRSTAVANJE I ISPITIVANJE OTROVA
Prema stepenu toksičnosti i srednjoj smrtnoj dozi za laboratorijske životinje, zavisno od oralnog, dermalnog i inhalacionog dejstva, otrovi se razvrstavaju u grupu I, grupu II i grupu III.
U grupu I spadaju otrovi čija srednja smrtna doza (LD-50), unošenjem u želudac pacova, iznosi do 25 mg/kg, nanošenjem na kožu pacova ili kunića - 50 mg/kg, udisanjem kod pacova (LC-50) - do 0,5 mg/l vazduha u toku četiri časa.
U grupu II spadaju otrovi čija srednja smrtna doza (LD-50), unošenjem u želudac pacova, iznosi od 25 mg/kg do 200 mg/kg, nanošenjem otrova na kožu pacova ili kunića - od 50 mg/kg do 400 mg/kg, udisanjem kod pacova (LC-50) - od 0,5 mg/l vazduha do 2 mg/l vazduha u toku četiri časa.
U grupu III spadaju otrovi čija srednja smrtna doza (LD-50), unošenjem u želudac pacova, iznosi od 200 mg/kg do 2000 mg/kg, nanošenjem na kožu pacova ili kunića - od 400 mg/kg do 2000 mg/kg, udisanjem kod pacova (LC-50) - od 2 mg/l do 20 mg/l vazduha u toku četiri časa.
Otrovi se razvrstavaju u grupe i prema hroničnom dejstvu kancerogenosti, teratogenosti, mutagenosti, embriotoksičnosti, alergenosti, nadražljivosti za kožu i sluznicu, opasnosti za životnu sredinu nagrizajućem dejstvu, eksplozivnosti, zapaljivosti, lakoj zapaljivosti, samozapaljivosti i drugim kriterijumima za razvrstavanje otrova.
Pravno lice koje namerava da proizvodi otrove koji nisu na objavljenoj listi otrova koji su razvrstani u grupe podnosi zahtev za razvrstavanje otrova u grupe nadležnom saveznom organu.
Strani proizvođač otrova podnosi zahtev iz stava 1 ovog člana preko ovlašćenog zastupnika u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Uz zahtev za razvrstavanje otrova u grupe prilažu se:
1) toksikološka ocena ovlašćenog pravnog lica;
2) podaci o statusu otrova u zemlji proizvođača i drugim zemljama (odobrenje za primenu, ograničenja, zabrane, maksimalno dozvoljene koncentracije u radnoj sredini i sl.).
Rešenje o razvrstavanju otrova u grupe donosi nadležni savezni organ.
Rešenje iz stava 1 ovog člana donosi se na određeno vreme, a najduže za period od deset godina.
Rešenje iz stava 1 ovog člana objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
Lista otrova koji su razvrstani u grupe objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
Zahtev za razvrstavanje otrova u grupe može se obnoviti najdocnije šest meseci pre isteka vremena za koje je rešenje dato, sa propisanom dokumentacijom.
Toksikološka ocena i ocena efikasnosti otrova daju se na osnovu podataka o fizičko-hemijskim, toksikološkim, ekotolsikološkim i drugim svojstvima otrova, kao i drugih podataka značajnih za život i zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine.
Toksikološka ocena daje se i za proizvode od otrova.
Dokumentacija o rezultatima ispitivanja otrova u inostranstvu može se koristiti ako je uz tu dokumentaciju priložen dokaz da su ispitivanja vršena pod uslovima i po metodama propisanim ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona i ako sadrži certifikat nadležnog organa strane zemlje da je ispitivanje izvršeno po principima dobre laboratorijske prakse.
Toksikološku ocenu otrova mogu davati pravna lica koja imaju:
1) radnike VII ili VIII stepena stručne spreme u oblasti medicine, farmacije, biologije, biotehnologije, hemije, veterine, poljoprivrede ili šumarstva, s radnim iskustvom za vršenje odgovarajućih ispitivanja otrova;
2) odgovarajuće prostorije, uređaje i opremu za hemijska, biološka, toksikološko-farmakodinamska i druga ispitivanja otrova.
Rešenjem nadležnog saveznog organa utvrđuje se koja pravna lica ispunjavaju propisane uslove za davanje toksikološke ocene otrova.
Ovlašćenje za davanje toksikološke ocene otrova ne može se dati pravnim licima koja proizvode ili vrše promet otrova.
Rešenje iz stava 2 ovog člana objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
Ispitivanje otrova radi davanja toksikološke ocene vrši se na predlog pravnog lica koje namerava da proizvodi otrove ili na predlog ovlašćenog zastupnika stranog proizvođača otrova.
Pravno lice kome je dostavljen predlog za ispitivanje otrova radi davanja toksikološke ocene obrazuje stručnu komisiju, koja razmatra predlog, donosi plan ispitivanja otrova i određuje lice pod čijim će se nadzorom vršiti ispitivanje.
Troškove ispitivanja i davanja toksikološke ocene otrova snosi podnosilac predloga iz stava 1 ovog člana.
Ispitivanje otrova vrši se po jugoslovenskim ili međunarodno prihvaćenim metodama.
Ako se ispitivanje otrova vrši po međunarodno prihvaćenim metodama, pravno lice iz člana 13 stav 2 ovog zakona mora dati posebno obrazloženje i detaljnu informaciju o primenjenoj metodi.
Otrovi namenjeni za održavanje javne higijene, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju mogu se stavljati u promet i koristiti za te svrhe ako je, na osnovu hemijskog, fizičkog i biološkog ispitivanja, pored toksikološke ocene data i ocena njihove efikasnosti za navedene svrhe.
Otrove koji se mogu stavljati u promet i koristiti u svrhe navedene u stavu 1 ovog člana određuje nadležni savezni organ.
Rešenje iz stava 2 ovog člana objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
Ocenu efikasnosti otrova može davati pravno lice koje ima:
1) radnike VII stepena stručne spreme u oblasti medicine, farmacije, hemije, biologije, veterine ili poljoprivrede, s radnim iskustvom za vršenje odgovarajućih ispitivanja efikasnosti otrova;
2) odgovarajuće prostorije, uređaje i opremu za ispitivanje efikasnosti otrova.
Troškove ispitivanja i davanja ocene efikasnosti otrova snosi pravno lice koje podnosi zahtev za ispitivanje efikasnosti otrova.
Rešenjem nadležnog saveznog organa se utvrđuje koja pravna lica ispunjavaju propisane uslove za davanje ocene efikasnosti otrova.
Ovlašćenje za davanje ocene efikasnosti otrova ne može se dati pravnim licima koja proizvode ili vrše promet otrova.
Rešenje iz stava 3 ovog člana objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
III PROIZVODNJA I PROMET OTROVA
Proizvodnju i promet otrova mogu vršiti pravna lica koja ispunjavaju propisane uslove.
Promet otrova na malo može vršiti i preduzetnik u skladu s odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona.
Rešenjem nadležnog saveznog organa se utvrđuje koja pravna lica i preduzetnici ispunjavaju propisane uslove za proizvodnju i promet otrova.
Pravna lica i preduzetnici iz st. 1 i 2 ovog člana dužni su da prilikom upisa u registar kod nadležnog organa podnesu i rešenje iz stava 3 ovog člana.
Pravna lica i preduzetnici iz člana 17 ovog zakona moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
1) da imaju radnike VII stepena stručne spreme u oblasti hemije, tehnologije, farmacije, medicine, agronomije - smer zaštite bilja, veterine, biologije ili šumarstva pod čijim se nadzorom otrovi proizvode, čuvaju ili izdaju;
2) da imaju odgovarajuće prostorije za proizvodnju, smeštaj i izdavanje otrova;
3) da su lica koja rukuju otrovima obučena o merama zaštite pri radu s otrovima;
4) da ispunjavaju tehničke i sanitarno-higijenske uslove u proizvodnji i prometu otrova i zaštiti životne sredine.
Pravna lica i preduzetnici moraju držati otrove u posebnim prostorijama, silosima, rezervoarima, cevovodima ili drugim odgovarajućim sudovima i postrojenjima.
Prostorije i ormari u kojima se drže otrovi moraju biti zaključani i obeleženi natpisom "Otrov".
Zabranjeni su proizvodnja, promet i držanje otrova u prostorijama za čuvanje ili promet stočne hrane, životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe.
Odredbe čl. 17 do 20 ovog zakona ne odnose se na pravna lica i preduzetnike koji vrše promet sirćetne kiseline i hlorovodonične kiseline u koncentraciji nižoj od 20% bakarsulfata ili proizvoda koji sadrže natrijum-hipohlor sa manje od 8% aktivnog hlora.
Otrovi moraju da se skladište izvan zona za snabdevanje pijaćom vodom i vodotokova i u skladu s propisanim uslovima.
Skladištenje otrova koji deluju u obliku gasa (fumiganti) vrši se izvan zona iz stava 1 ovog člana i izvan naseljenih mesta.
Zaposleni koji dolaze u neposredan dodir s otrovima moraju, za vreme rada u proizvodnji, skladištenju, izdavanju i korišćenju otrova, nositi odgovarajuću radnu odeću, obuću i drugu zaštitnu opremu.
Zaštitna oprema iz stava 1 ovog člana ne sme se nositi van radnih prostorija, odnosno van mesta ili prostorija u kojima se radi s otrovima.
Pravna lica i preduzetnici moraju imati potrebnu količinu odgovarajućih sredstava za pružanje prve pomoći.
Lica iz stava 1 ovog člana dužna su da od centra za kontrolu trovanja iz člana 26 ovog zakona pribave uputstvo o merama i sredstvima za zaštitu od trovanja, načinu pružanja prve pomoći u slučaju trovanja i merama za otklanjanje posledica trovanja.
Uputstvo iz stava 2 ovog člana mora biti istaknuto na vidnom mestu u prostorijama u kojima se vrši proizvodnja, promet, ispitivanje ili korišćenje otrova.
Pravna lica i preduzetnici koji proizvode otrove i vrše promet otrova, odnosno ispituju ili koriste otrove dužni su da obaveste centar za kontrolu trovanja iz člana 26 ovog zakona o otrovima koje proizvode, prodaju, ispituju ili koriste.
Preventivne mere zaštite od trovanja, informisanje o dejstvu otrova, pružanje medicinske pomoći u slučaju trovanja i otklanjanje posledica trovanja vrši pravno lice koje ispunjava propisane uslove u pogledu kadrova, opreme i prostorija za obavljanje tih poslova (u daljem tekstu: centar za kontrolu trovanja).
Rešenjem nadležnog saveznog organa određuje se pravno lice koje ispunjava propisane uslove iz stava 1 ovog člana.
Rešenje iz stava 2 ovog člana objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
Pravna lica i preduzetnici iz člana 17 ovog zakona dužni su da vode evidenciju o otrovima, posebno o:
1) nabavljenim količinama otrova;
2) proizvedenim količinama otrova;
3) dobavljačima otrova;
4) korisnicima otrova;
5) izdatim odnosno utrošenim količinama otrova.
Svaka serija otrova koji se koristi kao sirovina za dalju preradu i svaka serija gotovog proizvoda mora biti ispitana radi potvrđivanja svojstva otrova pre njihovog stavljanja u promet.
Sirovine za proizvodnju otrova, poluproizvode i gotove proizvode od otrova u proizvodnji i prometu kontrolišu se u laboratoriji proizvođača, odnosno laboratoriji drugog pravnog lica koje je registrovano za vršenje kontrole otrova.
Rešenjem nadležnog saveznog organa se utvrđuje koja pravna lica ispunjavaju propisane uslove za vršenje kontrole otrova.
Laboratorijskim ispitivanjem potvrđuju se, odnosno utvrđuju podaci o identitetu otrova, sadržaju aktivne materije, nečistoćama i fizičko-hemijskim svojstvima i drugi podaci značajni za ocenu otrova, odnosno za potvrđivanje da otrov odgovara propisanom standardu.
Laboratorije su dužne da vode evidenciju o izvršenoj kontroli otrova.
Evidencija iz stava 1 ovog člana sadrži:
1) naziv otrova, odnosno proizvoda od otrova;
2) broj serije i datum proizvodnje;
3) datum i nalaz izvršene kontrole;
4) broj rešenja o razvrstavanju otrova u grupe.
Zabranjuje se rad u proizvodnji i prometu otrova licima mlađim od 18 godina.
Zabranjuje se prodaja otrova licima mlađim od 18 godina.
Cijanovodonična kiselina i njene soli i drugi otrovi koji deluju u obliku gasa mogu se, po odobrenju nadležnog saveznog organa, prodavati samo pravnim licima koja imaju stručna lica za rad s tim otrovima.
Otrovi iz grupe I mogu se, po odobrenju nadležnog saveznog organa, prodavati preduzetnicima samo ako je za obavljanje njihove delatnosti neophodno korišćenje pojedinih otrova iz te grupe.
Pravna lica i preduzetnici koji prodaju otrove iz grupe I i grupe II moraju voditi evidenciju o prometu i kupcima tih otrova.
Evidencija iz stava 1 ovog člana sadrži: naziv otrova, količinu otrova, naziv pravnog lica, odnosno preduzetnika kome je otrov prodat, datum prodaje i broj rešenja o razvrstavanju otrova u grupe.
Evidencija o kupcima otrova iz stava 1 ovog člana sadrži: naziv pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno ime i prezime, adresu i broj lične karte lica kome se izdaje otrov, naziv i količinu otrova, svrhu za koju se otrov nabavlja i potpis lica koje je primilo otrov, a za kupce otrova iz grupe I - broj odobrenja nadležnog saveznog organa.
Proizvođači i uvoznici otrova moraju za svaki otrov imati najmanje sledeće podatke i informacije:
1) naziv;
a) generički naziv (međunarodno nezaštićeni naziv);
b) naziv pod kojim se otrov stavlja u promet i druge nazive;
2) podatke o identitetu;
3) podatke o sastavu preparata;
4) podatke o fizičko-hemijskim osobinama;
5) toksikološke podatke;
6) podatke značajne za zaštitu životne sredine;
7) informacije o merama zaštite u proizvodnji, transportu, skladištenju i korišćenju;
8) informacije o oceni štetnosti otrova;
9) uputstvo o načinu uništavanja otrova.
Podaci o otrovima koji predstavljaju industrijsku ili trgovačku tajnu smatraju se poverljivim.
Podaci značajni za zaštitu života i zdravlja ljudi i životne sredine od štetnog dejstva otrova ne mogu se smatrati poverljivim, a posebno:
1) nezaštićeni međunarodni naziv otrova (generički naziv);
2) hemijski naziv otrova;
3) fizičko-hemijska svojstva otrova;
4) svrha za koju će se otrov koristiti;
5) način upotrebe otrova;
6) način uništavanja otrova;
7) nečistoće koje mogu biti otrovne ili koje predstavljaju drugu vrstu opasnosti;
8) mere zaštite koje se moraju primenjivati u proizvodnji, skladištenju, transportu i upotrebi otrova, kao i mere u slučaju incidenta;
9) kratak prikaz toksikoloških i ekotoksikoloških podataka i imena lica odgovornih za verodostojnost tih podataka.
Registar o otrovima vodi nadležni savezni organ.
Izvori podataka za registar o otrovima su dokumentacija uz prijavu, informacije prikupljene od pravnih lica koja se bave proizvodnjom, prometom, kontrolom i ispitivanjem otrova i informacije dobijene od banaka podataka drugih zemalja i međunarodnih organizacija.
Pravna lica i preduzetnici koji se bave proizvodnjom, prometom, ispitivanjem i kontrolom otrova i druga zainteresovana pravna lica i pojedinci mogu koristiti podatke iz registra o otrovima na osnovu saglasnosti nadležnog saveznog organa.
Podatke iz registra o otrovima mogu koristiti i zainteresovani organi i organizacije drugih zemalja, u skladu s međunarodnim ugovorima.
Pravna lica i preduzetnici koji proizvode otrove ili vrše promet otrova dužni su da u roku od osam dana od dana otpočinjanja, odnosno prestanka proizvodnje ili prometa otrova obaveste nadležni savezni organ o otrovima koje proizvode, odnosno o prestanku proizvodnje ili prometa otrova.
Obaveštenje iz stava 1 ovog člana sadrži:
1) naziv preparata;
2) generički naziv aktivne supstance;
3) hemijski naziv aktivne supstance;
4) empirijsku (bruto) formulu aktivne supstance;
5) procenat aktivne supstance u preparatu;
6) CAS broj ili drugi identifikacioni broj;
7) podatke o vrsti i sadržaju pomoćnih supstanci u preparatu.
Otrovi mogu biti u prometu samo u originalnom pakovanju i u količinama prilagođenim uobičajenim potrebama potrošača.
Otrovi u prometu moraju biti obeleženi na propisan način.
Otrovi u prometu moraju se pakovati na način koji korisnike ne dovodi u zabludu u pogledu sadržaja i koji onemogućava zamenu s drugim proizvodima. Ako to nije moguće, pogrešna primena otrova onemogućava se denaturisanjem njihovog sadržaja ili dodavanjem drugih upozoravajućih podataka na ambalaži.
Ambalaža u koju se pakuju otrovi mora da odgovara sledećim uslovima:
1) posude moraju biti konstruisane tako da sadržaj ne može nekontrolisano izlaziti;
2) materijal od kog je proizvedena ambalaža i delovi za zatvaranje ne smeju da reaguju na sadržaj, odnosno da stvaraju opasno jedinjenje sa sadržajem;
3) posude i delovi za zatvaranje moraju biti konstruisani tako da u svim delovima mogu izdržati sve očekivane udarce i pritiske;
4) posude i delovi koji se koriste moraju biti takvi da sadržaj posle ponovnog zatvaranja ne može nekontrolisano izlaziti.
Pakovanja u kojima se otrovi stavljaju u promet moraju imati deklaraciju, koja sadrži:
1) zaštićeni naziv;
2) generički naziv;
3) sadržaj sastojaka koji se smatraju otrovima;
4) datum proizvodnje;
5) rok upotrebe;
6) naziv i adresu proizvođača;
7) način i uslove skladištenja, odnosno čuvanja;
8) znak opasnosti, oznake upozorenja i oznake obaveštenja;
9) broj rešenja o razvrstavanju otrova u grupe.
Uz svako pakovanje otrova, pored deklaracije, mora biti priloženo uputstvo, koje sadrži: organoleptičke osobine otrova, način upotrebe, simptome trovanja, način i sredstva za pružanje prve pomoći u slučaju trovanja, spisak sredstava za zaštitu radnika koji rukuju otrovima (maske, zaštitna odeća i obuća i dr.), način uklanjanja, odnosno uništavanja neupotrebljenog otrova i ambalaže, mere za slučaj nezgode u zatvorenim prostorima i pri prevozu, mere za zaštitu životne sredine od štetnog dejstva otrova i značenje oznaka upozorenja i obaveštenja.
Odredbe čl. 45 i 46 ovog zakona odnose se i na otrove za laboratorijske i naučnoistraživačke svrhe.
Zabranjeno je reklamiranje otrova na način koji bi potrošače mogao dovesti u zabludu u pogledu sastava, namene ili dejstva otrova.
Zabranjeno je označavanje da otrovi nisu štetni za zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Pravna lica i preduzetnici koji proizvode, odnosno koriste otrove ili vrše promet, ispitivanje i kontrolu otrova moraju uništiti ili čuvati neiskorišćene otrove i ambalažu na propisan način ili ih vratiti pravnom licu i preduzetniku kod kojih su ih nabavili, bez traženja naknade za vraćene količine, a koji su dužni da prime neiskorišćene količine otrova i ambalažu, ako se otrovi nalaze u originalnoj ambalaži, bez dodatih drugih supstanci, uz proveru i evidenciju identiteta lica koje vraća otrove.
Ambalaža koja služi za pakovanje otrova ne sme se koristiti za pakovanje medicinskih preparata, životnih namirnica, stočne hrane ili drugih neotrovnih proizvoda.
Otrovi se mogu uvoziti samo preko graničnih prelaza na kojima je organizovano vršenje inspekcijskog nadzora.
Uvoznik je dužan da o prispeću pošiljke otrova blagovremeno obavesti saveznog sanitarnog inspektora.
Organi carinske službe mogu izvršiti carinjenje otrova samo uz saglasnost saveznog sanitarnog inspektora.
Na otrove koji se uvoze u slobodne i carinske zone ili u konsignaciona skladišta u Saveznoj Republici Jugoslaviji odnose se odredbe st. 1 do 3 ovog člana.
Pravno lice koje izvozi otrov koji je zabranjen ili čije je korišćenje znatno ograničeno u određenoj zemlji dužno je da, uz zahtev za izdavanje odobrenja za izvoz, priloži i saglasnost zemlje u koju se otrov izvozi.
Nadležni savezni organ, na zahtev izvoznika otrova, izdaje uverenje (certifikat) o primeni dobre proizvođačke prakse u proizvodnji i kontroli otrova.
IV NADZOR
Savezni inspektor u vršenju nadzora ima pravo i dužnost:
1) da zabrani proizvodnju i promet otrova koji nisu razvrstani u grupe otrova, odnosno čiji je promet u zemlji zabranjen;
2) da pravnom licu i preduzetniku koji ne ispunjavaju uslove zabrani proizvodnju, promet, korišćenje i ispitivanje otrova dok te uslove ne ispune;
3) da zabrani promet otrova čija ambalaža, oprema i obeležavanje nisu u skladu s odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona dok se ne otklone utvrđeni nedostaci;
4) da pravnom licu koje ne ispunjava propisane uslove zabrani davanje toksikološke ocene ili davanje ocene efikasnosti otrova dok te uslove ne ispuni;
5) da naredi povlačenje iz prometa i uništavanje otrova za koje se utvrdi da imaju štetne posledice za zdravlje ljudi ili životnu sredinu i da o tome obavesti nadležni savezni organ;
6) da naredi otklanjanje drugih nedostataka u vezi s proizvodnjom i prometom otrova zbog kojih mogu biti ugroženi život i zdravlje ljudi ili životna sredina.
Mere iz stava 2 ovog člana određuju se rešenjem saveznog inspektora.
Protiv rešenja iz stava 2 ovog člana može se izjaviti žalba nadležnom saveznom organu. Žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje.
Rešenje iz stava 3 ovog člana je konačno u upravnom postupku.
Pravna lica i preduzetnici koji proizvode otrove, vrše promet otrova, odnosno ispituju ili kontrolišu otrove dužni su da saveznom inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke i materijal potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora.
Troškove analize otrova snosi pravno lice i preduzetnik čiji rad podleže nadzoru.
Poslove iz člana 54 stav 1 ovog zakona vrše savezni inspektori koji, pored opštih uslova, moraju imati VII ili VI stepen stručne spreme u oblasti farmacije ili medicine.
U vršenju inspekcijskog nadzora savezni inspektori moraju imati legitimaciju kojom se potvrđuje njihovo službeno svojstvo.
Ako organ iz člana 54 ovog zakona utvrdi da je povredom propisa učinjen prekršaj, privredni prestup ili krivično delo, dužan je da bez odlaganja podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno prijavu za pokretanje postupka za privredni prestup, odnosno krivično delo.
V KAZNENE ODREDBE
Krivična dela
Ko neovlašćeno proizvodi otrove, vrši promet otrova ili koristi otrove kazniće se za krivično delo zatvorom od šest meseci do pet godina.
Otrovi, kao i sredstva za njihovo spravljanje, oduzeće se.
Privredni prestupi
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice:
1) ako proizvodi otrov ili vrši promet otrova za koji je toksikološkom ocenom ovlašćenog pravnog lica utvrđeno da je njegovo korišćenje u namenjene svrhe i na određen način štetno za život i zdravlje ljudi i životnu sredinu (član 3 stav 1);
2) ako proizvodi otrov ili vrši promet otrova pre nego što se razvrsta u grupu otrova (član 3 stav 2);
3) ako proizvodi, vrši promet ili koristi otrov čiji su proizvodnja, promet i korišćenje zabranjeni (član 4);
4) ako vrši promet otrova ili koristi otrov koji je namenjen za održavanje javne higijene, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, a čija efikasnost za te svrhe nije utvrđena na propisani način (član 15 stav 1);
5) ako u proizvodnji i prometu otrova ne vrši kontrolu sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda (član 29).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Prekršaji
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:
1) ako ne ispunjava uslove za proizvodnju i promet otrova, odnosno vrši ispitivanje i kontrolu otrova ili ako proizvodi otrov ili vrši promet otrova pre nego što je od nadležnog saveznog organa dobilo rešenje da su ispunjeni propisani uslovi (čl. 17 i 18 i član 29 stav 2);
2) ako prostorije, odnosno ormari u kojima se drže otrovi nisu zaključani ili obeleženi natpisom "Otrov" (član 19 stav 2);
3) ako ne drži otrove u posebnim prostorijama, silosima, rezervoarima, cevovodima ili drugim odgovarajućim sudovima i postrojenjima, ili ako proizvodi, vrši promet ili drži otrove u prostorijama namenjenim za čuvanje i promet stočne hrane, životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (član 19 stav 1 i član 20) ;
4) ako ne uskladišti otrove izvan zone za snabdevanje pijaćom vodom i vodotokova ili izvan naseljenih mesta u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom (član 22);
5) ako zaposlenima koji dolaze u neposredan dodir s otrovima ne obezbedi da za vreme rada u proizvodnji, smeštaju, čuvanju, izdavanju ili korišćenju otrova nose posebnu zaštitnu odeću, obuću ili drugu zaštitnu opremu (član 23 stav 1);
6) ako nema potrebnu količinu odgovarajućih sredstava za pružanje prve pomoći ili ako od centra za kontrolu trovanja ne pribavi uputstvo o merama i sredstvima za zaštitu od trovanja, načinu pružanja prve pomoći u slučaju trovanja i merama za otklanjanje posledica od trovanja ili ako uputstvo nije istaknuto na vidnom mestu u prostorijama u kojima se vrši proizvodnja, promet, ispitivanje, kontrola ili korišćenje otrova (član 24);
7) ako vrši promet otrova koji nisu u originalnom pakovanju proizvođača otrova ili nisu u količinama prilagođenim uobičajenim potrebama potrošača, ili ako ambalaža koju upotrebi za pakovanje otrova ne ispunjava propisane uslove (čl. 41 i 44);
8) ako reklamira otrov na način koji bi potrošače mogao dovesti u zabludu u pogledu sastava, namene ili dejstva otrova ili ako označi da otrov nije štetan za zdravlje ljudi, odnosno životnu sredinu (član 48);
9) ako ostatke otrova koje upotrebljava ili ambalažu koja je upotrebljena za pakovanje otrova ne ukloni, odnosno ne uništi na propisan način kojim se ne ugrožavaju životi i zdravlje ljudi i životna sredina ili ih ne vrati pravnom licu ili preduzetniku od koga je otrov pribavljen ili ako ne primi neiskorišćene otrove i ambalažu (član 49);
10) ako ambalažu za pakovanje otrova koristi za pakovanje medicinskih preparata, životnih namirnica, stočne hrane ili drugih neotrovnih proizvoda (član 50);
11) ako izvozi otrov koji je zabranjen ili čije je korišćenje znatno ograničeno u određenoj zemlji bez saglasnosti zemlje u koju se otrov izvozi (član 52).
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 6.300 do 63.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 100.000 do 630.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:
1) ako zaposli u proizvodnji i prometu otrova lice mlađe od 18 godina ili ako proda otrov licu mlađem od 18 godina (član 32);
2) ako cijanovodoničnu kiselinu i njene soli ili druge otrove koji deluju u obliku gasa (fumigante) proda pravnom licu koje nema stručno lice za rad s tim otrovima (član 33);
3) ako bez odobrenja nadležnog saveznog organa proda otrove iz grupe I preduzetniku za čiju je delatnost neophodno korišćenje tih otrova (član 34);
4) ako ne vodi propisanu evidenciju o proizvodnji i prometu otrova, odnosno o izvršenoj kontroli kvaliteta otrova ili o kupcima otrova (čl. 27 i 31 i član 35 stav 1);
5) ako prodaje otrov bez propisanih podataka i informacija ili bez deklaracije ili s nepotpunom ili netačnom deklaracijom, ili ako stavi u promet otrov bez uputstva ili s nepotpunim uputstvom (čl. 36 i 45 i član 46);
6) ako u propisanom roku ne obavesti nadležni savezni organ o otrovima koje proizvodi ili vrši njihov promet, odnosno ako ih ne obavesti o prestanku proizvodnje i prometa otrova ili ako saveznog inspektora ne obavesti o prispeću pošiljke otrova (član 40 i član 51 stav 2);
7) ako saveznom inspektoru ne omogući vršenje inspekcijskog nadzora i nesmetan rad (član 55 stav 1);
Za radnje iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Ako radnju iz člana 60 stav 1 tač. 3, 4 i 5, člana 61 stav 1 tač. 1 do 10 i člana 62 stav 1 tač. 1, 4, 5, 6 i 7 ovog zakona učini preduzetnik koji se bavi prometom otrova kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Novčanom kaznom od 2.100 dinara kazniće se za prekršaj lice koje za vreme rada u proizvodnji, skladištenju, izdavanju i korišćenju otrova ne nosi radnu odeću, obuću ili drugu zaštitnu opremu ili je nosi van radnih prostorija, odnosno van mesta ili objekata u kojima se radi sa otrovima (član 23).
Novčanu kaznu za prekršaj iz stava 1 ovog člana naplaćuje, na licu mesta, savezni inspektor od lica koje zatekne u prekršaju prilikom vršenja inspekcijskog pregleda.
Otrovi koji su predmet privrednih prestupa iz člana 60 tač. 1 i 3 i prekršaja iz člana 61 tač. 1 i 9 i člana 62 tačka 5 ovog zakona oduzeće se bez naknade i uništiti.
VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pravna lica i preduzetnici koji se bave proizvodnjom i prometom otrova, odnosno ispitivanjem i kontrolom otrova, dužni su da usklade svoje poslovanje s odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o prometu otrova ("Službeni list SFRJ", broj 13/91 i "Službeni list SRJ", broj 45/92 i 24/94).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".