ZAKONO SLUŽBAMA BEZBEDNOSTI SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE("Sl. list SRJ", br. 37/2002) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom se uređuju poslovi, ovlašćenja, međusobna saradnja, demokratska civilna kontrola i nadzor službi bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Služba), kao i druga pitanja od značaja za njihov rad.
Službe su deo sistema bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: SRJ).
Službe, na osnovu politike i strategije nacionalne bezbednosti, obavljaju stručne poslove zaštite Ustavom utvrđenog poretka, bezbednosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, Ustavom i zakonom utvrđenih ljudskih prava i sloboda, kao i drugih državnih interesa SRJ.
U obavljanju poslova iz stava 1 ovog člana Službe prikupljaju, analiziraju, procenjuju, koriste, čuvaju i dostavljaju podatke koji su od značaja za bezbednost SRJ.
Službe redovno, po potrebi i na zahtev dostavljaju izveštaje o svom radu, informacije, bezbednosne i obaveštajne procene Saveznoj skupštini, predsedniku Republike, Saveznoj vladi i Vrhovnom savetu odbrane.
Službe obaveštavaju javnost o svom radu, na način koji je utvrđen ovim zakonom.
Službe svoju delatnost vrše na osnovu i u okviru Ustava i zakona.
Službe ne mogu vršiti ovlašćenja organa unutrašnjih poslova, osim ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom.
Službe obavljaju poslove u skladu sa načelima ustavnosti i zakonitosti, poštovanja ljudskih prava i sloboda, profesionalizma i srazmernosti u primeni ovlašćenja.
U svom radu, Službe su politički i ideološki neutralne i ne mogu preduzimati aktivnosti u korist ili na štetu bilo koje političke stranke ili interesne grupe.
Službe čine:
a) u okviru Savezne vlade
- Vojna služba bezbednosti
- Vojno-obaveštajna služba
b) u okviru saveznog ministarstva nadležnog za inostrane poslove
- Služba za istraživanje i dokumentaciju
- Služba bezbednosti.
U obavljanju stručnih poslova Službe su samostalne.
Službe međusobno sarađuju i razmenjuju podatke u skladu sa propisima koje donosi Savezna vlada.
Službe sarađuju i razmenjuju podatke sa nadležnim službama, organima i telima republika članica.
Službe sarađuju sa službama bezbednosti drugih država, odnosno međunarodnih organizacija na osnovu smernica Savezne vlade, politike i strategije nacionalne bezbednosti i državnih interesa SRJ.
Kontrolu i nadzor Službi obavljaju Savezna skupština, predsednik Republike, Savezna vlada, nadležni sudovi i javnost, u skladu sa Ustavom i zakonom.
II SLUŽBE
A. Vojna služba bezbednosti
Vojna služba bezbednosti:
- otkriva, prati, sprečava, suzbija i preseca obaveštajne i druge delatnosti stranih službi, organizacija i lica usmerenih protiv Vojske Jugoslavije i saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane;
- otkriva, prati, sprečava, suzbija i preseca unutrašnji i međunarodni terorizam i subverzivne aktivnosti usmerene protiv komandi, jedinica i ustanova Vojske Jugoslavije i saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane;
- otkriva, istražuje i dokumentuje sledeća krivična dela iz nadležnosti vojnih sudova: krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti SRJ, protiv čovečnosti i međunarodnog prava i najteža krivična dela sa elementima organizovanog kriminala.
U okviru svoje nadležnosti, Služba:
1. vrši bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu komandi, jedinica i ustanova Vojske Jugoslavije i saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane;
2. vrši kontraobaveštajnu zaštitu najviših vojnih i rukovodilaca saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane;
3. organizuje i vrši preventivni bezbednosni rad u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Jugoslavije;
4. prikupljene informacije obrađuje, proverava, sređuje, procenjuje i štiti od neovlašćenog otkrivanja, davanja, menjanja, korišćenja, gubitka ili uništavanja;
5. obezbeđuje i štiti svoje snage organe, pripadnike i objekte od protivpravnih radnji i pretnji;
6. štiti opremu i sredstva koja koristi u radu od neovlašćenog pristupa;
7. primenjuje i kontroliše primenu mera zaštite podataka koji predstavljaju državnu, službenu ili vojnu tajnu u Vojsci Jugoslavije i saveznom ministarstvu nadležnom za poslove odbrane;
8. vrši bezbednosne provere lica za prijem na rad i raspoređivanje na određene dužnosti u Vojsci Jugoslavije i saveznom ministarstvu nadležnom za poslove odbrane;
9. vrši bezbednosnu proveru lica koja treba da budu primljena na rad u Službu i lica koja sarađuju sa Službom;
10. organizuje specijalističke kurseve i centre za obuku svojih pripadnika, vrši naučna istraživanja, formira arhive i objavljuje sopstvena izdanja;
11. dostavlja informacije i izveštaje o svom radu.
Način obavljanja poslova iz stava 1 ovog člana uređuje se podzakonskim propisima.
B. Vojno-obaveštajna služba
Vojno-obaveštajna služba prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke i informacije o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima, planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih i stranih organizacija, grupa i pojedinaca, usmerenih protiv Vojske Jugoslavije, saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane SRJ.
Podaci i informacije iz stava 1 ovog člana su vojnog, vojno-političkog, vojno-ekonomskog ili naučno-tehnološkog karaktera.
U okviru svoje nadležnosti, Služba:
1. organizuje i vrši bezbednosnu zaštitu ustanova i objekata Vojske Jugoslavije i SRJ u inostranstvu, pripadnika Vojske Jugoslavije i saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane u inostranstvu, kao i lica koja su službeno upućena u inostranstvo, a zbog svoje delatnosti imaju pristup podacima koji predstavljaju državnu ili vojnu tajnu;
2. vrši bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu svojih organa i pripadnika;
3. obezbeđuje svoje snage, organe, pripadnike i objekte od protivpravnih radnji i pretnji;
4. prikupljene informacije obrađuje, proverava, sređuje, procenjuje i štiti od neovlašćenog otkrivanja, davanja, menjanja, korišćenja, gubitka ili uništavanja;
5. osniva svoje organizacione strukture neophodne za izvršavanje obaveštajnih poslova i za zaštitu svojih saradnika;
6. štiti opremu i sredstva koja koristi u radu od neovlašćenog pristupa;
7. pribavlja, razvija i eksploatiše, uz sopstvene licence i sertifikate, informacijske sisteme, sisteme veza i sisteme za prenos podataka, kao i sredstva za zaštitu informacija od odliva tehničkim kanalima;
8. organizuje specijalističke kurseve i centre za obuku svojih pripadnika, vrši naučna istraživanja, formira arhive i objavljuje sopstvena izdanja;
9. dostavlja informacije i izveštaje o svom radu.
Način obavljanja poslova iz stava 1 ovog člana uređuje se podzakonskim propisima.
V. Služba za istraživanje i dokumentaciju saveznog ministarstva nadležnog za inostrane poslove
Služba za istraživanje i dokumentaciju prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke političke, ekonomske i bezbednosne prirode koji se odnose na strane države, međunarodne organizacije, grupe i pojedince, od značaja za proces utvrđivanja i vođenja spoljne politike, a naročito one koji ukazuju na namere, aktivnosti, prikrivene planove i tajna delovanja koja su usmerena na ugrožavanje zaštite Ustavom utvrđenog poretka, bezbednosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ i drugih državnih interesa SRJ.
U okviru svoje nadležnosti, Služba:
1. prikupljene informacije iz svoje nadležnosti obrađuje, proverava, sređuje, procenjuje i štiti od neovlašćenog otkrivanja, davanja, menjanja, korišćenja, gubitka ili uništavanja;
2. prikuplja podatke o aktivnostima u vezi sa međunarodnim terorizmom;
3. dostavlja informacije i izveštaje o svom radu.
Način obavljanja poslova iz stava 1 ovog člana uređuje se podzakonskim propisima.
G. Služba bezbednosti saveznog ministarstva nadležnog za inostrane poslove
Služba bezbednosti preventivno vrši bezbednosnu, protivprislušnu i kontraobaveštajnu zaštitu zaposlenih, kao i objekata diplomatsko-konzularnih predstavništava i misija SRJ u inostranstvu i saveznog ministarstva nadležnog za inostrane poslove u zemlji.
U okviru svoje nadležnosti, Služba:
1. vrši bezbednosne provere lica za prijem na rad i raspoređivanje na određene poslove i funkcije u saveznom ministarstvu nadležnom za inostrane poslove;
2. obezbeđuje i štiti zaposlene, kao i objekte saveznog ministarstva nadležnog za inostrane poslove od protivpravnih radnji i pretnji;
3. prikuplja podatke i izrađuje analize o bezbednosti zaposlenih, kao i objekata diplomatsko-konzularnih predstavništava i misija SRJ u inostranstvu i saveznog ministarstva nadležnog za inostrane poslove u zemlji;
4. dostavlja informacije i izveštaje o svom radu.
Način obavljanja poslova iz stava 1 ovog člana uređuje se podzakonskim propisima.
Pripadnik Službe bezbednosti, radi vršenja ovlašćenja u zemlji, ima službenu legitimaciju.
Vrsta, oblik i sadržaj službene legitimacije utvrđuje se podzakonskom propisom.
D. Izveštavanje i obaveštavanje
Službe podnose godišnji izveštaj o svom radu Saveznoj vladi i Komisiji Savezne skupštine za kontrolu službi bezbednosti SRJ.
Službe su dužne da Saveznoj vladi i Komisiji Savezne skupštine za kontrolu službi bezbednosti SRJ, na njihov zahtev, podnesu izveštaje o pojedinim pitanjima i problemima iz svog rada.
Službe obaveštavaju javnost o svom radu preko organa kojima dostavljaju izveštaje, na način kojim se ne ugrožavaju prava građana, interesi i bezbednost SRJ.
Službe dostavljaju informacije, bezbednosne i obaveštajne procene, predsedniku Republike, predsednicima veća Savezne skupštine, članovima Vrhovnog saveta odbrane, predsedniku Savezne vlade i nadležnim saveznim ministrima.
Vojna služba bezbednosti i Vojno-obaveštajna služba dostavljaju informacije, bezbednosne i obaveštajne procene i načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije.
Informacije i procene iz st. 1 i 2 ovog člana predstavljaju državnu, službenu, odnosno vojnu tajnu.
Kada je neposredno ugrožena bezbednost jedinica i ustanova Vojske Jugoslavije i saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane, Vojna služba bezbednosti i Vojno-obaveštajna služba su dužne da sa podacima do kojih dođu u vršenju poslova i ovlašćenja propisanih ovim zakonom upoznaju nadležne organe komandovanja i rukovođenja.
III RUKOVOĐENJE SLUŽBOM
Rukovodilac Službe rukovodi radom Službe i za njen rad odgovara Saveznoj vladi, odnosno nadležnom saveznom ministru.
Rukovodioca Službe i njegovog zamenika iz člana 5 tačka a) postavlja i razrešava Savezna vlada, na predlog Vrhovnog saveta odbrane.
Rukovodioca Službe i njegovog zamenika iz člana 5 tačka b) postavlja i razrešava Savezna vlada.
U postupku postavljenja i razrešenja rukovodioca Službe i njegovog zamenika Savezna vlada pribavlja mišljenje Komisije Savezne skupštine za kontrolu službi bezbednosti SRJ.
Rukovodilac Službe i njegov zamenik ne mogu biti članovi političke stranke.
Rukovodilac Službe:
1. daje instrukcije i naloge za rad organa i pripadnika Službe;
2. odgovara za zakonito i stručno funkcionisanje Službe;
3. odgovara za namensko korišćenje budžetskih i drugih sredstava Službe;
4. predlaže Saveznoj vladi, odnosno nadležnom saveznom ministru plan razvoja Službe i godišnji plan rada;
5. predlaže kriterijume za prijem i prestanak rada u Službi;
6. vrši izbor i prijem pripadnika u Službu;
7. oslobađa pripadnike Službe od obaveze čuvanja tajne za pravne postupke državnih organa;
8. podnosi izveštaj o radu Službe;
9. obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom.
Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Službi i načinu funkcionisanja Službe predstavlja državnu tajnu.
IV OVLAŠĆENJA SLUŽBI
A. Prikupljanje podataka
Službe su ovlašćene da, u okviru svojih nadležnosti, prikupljaju podatke: traženjem potrebnih obaveštenja od građana, kao i korišćenjem drugih javnih izvora, uključujući uvid u registre i druge zbirke podataka, u skladu sa ovim zakonom.
Službe mogu prikupljati obaveštenja od građana samo uz prethodni pristanak lica za koje se pretpostavlja da ima saznanja o podacima od značaja za bezbednost SRJ.
Uz pisani pristanak lica sa kojima se obavlja razgovor, razgovor se može snimiti sredstvima za vizuelno i zvučno snimanje.
Ako se osnovano može pretpostaviti da lice koje je odbilo da dâ tražena obaveštenja ima saznanja o podacima od značaja za bezbednost SRJ, Služba će zatražiti od nadležnog organa unutrašnjih poslova, odnosno od vojne policije ako je u pitanju profesionalni pripadnik Vojske Jugoslavije ili vojnik na služenju vojnog roka, da od ovog lica prikupi obaveštenja, na način propisan Zakonikom o krivičnom postupku. U ovom razgovoru učestvuje i ovlašćeno lice Službe.
Organi državne uprave, sudovi i pravna lica koja vode registre i druge zbirke podataka dužni su da omoguće Službi, na osnovu pisanih zahteva rukovodioca Službe, uvid u registre i druge zbirke podataka.
Ako podaci iz registara i drugih zbirki podataka predstavljaju državnu, službenu ili vojnu tajnu, organi državne uprave, sudovi i pravna lica dužni su da omoguće Službi uvid u ove registre i druge zbirke podataka, na osnovu pisanog zahteva nadležnog ministra.
Savezni organi, organizacije i pravna lica koja vrše javna ovlašćenja, po službenoj dužnosti, obaveštavaju Službe o podacima i saznanjima do kojih dođu u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za bezbednost SRJ.
Službe su ovlašćene da, u okviru svoje nadležnosti, tajno prikupljaju podatke, sledećim sredstvima i metodama:
- saradnjom sa domaćim i stranim državljanima (sklapanje aranžmana sa punoletnim fizičkim licima koja dobrovoljno pristanu da deluju u korist Službe i prikriveno joj dostavljaju informacije);
- pribavljanjem tajnih dokumenata (pribavljanje tajnih planova, skica i drugih dokumenata koji sadrže informacije o aktivnostima pojedinaca i grupa);
- operativnim prodorom u grupe, organizacije i instalacije koje pripremaju ili vrše aktivnosti protiv bezbednosti SRJ.
Prilikom primene sredstava i metoda iz stava 1 ovog člana, Službe su ovlašćene da koriste dokumente i sredstva koja služe za prikrivanje identiteta pripadnika Službe i lica kojima je uspostavljena saradnja.
Procedura primene sredstava i metoda iz stava 1 ovog člana uređuje se podzakonskim propisom.
Pisani nalog za korišćenje sredstava i metoda iz stava 1 ovog člana daje rukovodilac Službe.
Vojna služba bezbednosti u obavljanju poslova otkrivanja, istraživanja i dokumentovanja krivičnih dela iz člana 8 alineja 3 ovog zakona ima ovlašćenja organa unutrašnjih poslova u predkrivičnom postupku, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, osim ovlašćenja na zadržavanje lica.
Ako zadatak nije moguće izvršiti primenom ovlašćenja iz člana 28 ovog zakona ili na drugi način koji ne bi zahtevao nesrazmerni rizik i ugrožavanje života ljudi, Vojna služba bezbednosti može koristiti posebna sredstva i metode za tajno prikupljanje podataka, kojima se privremeno ograničavaju Ustavom i zakonom utvrđena ljudska prava i slobode.
Pod posebnim sredstvima i metodima iz stava 1 ovog člana, koje Vojna služba bezbednosti može koristiti, podrazumevaju se:
1. nadzor, odnosno praćenje i prismotra lica, uz korišćenje tehničkih sredstava za dokumentovanje;
2. nadzor nad poštanskim pošiljkama i drugim sredstvima opštenja.
Posebna sredstva i metode iz člana 30 stav 2 ovog zakona Vojna služba bezbednosti može primenjivati po odobrenju nadležnog vojnog suda, pod uslovima i na način propisanim Zakonikom o krivičnom postupku.
Predlog za primenu posebnih sredstava i metoda iz člana 30 stav 2 ovog zakona podnosi rukovodilac Vojne službe bezbednosti ili lice koje on ovlasti.
Predlog iz stava 2 ovog člana mora da sadrži: naziv sredstava i metoda čija se primena traži, podatke o licu, odnosno licima ili grupi lica prema kojima se posebna sredstva i metode primenjuju, osnove sumnje i razloge zbog kojih se posebna sredstva i metode primenjuju i potrebu njihove primene, mesto i rok trajanja primene posebnih sredstava i metoda. Ako se predlaže primena više posebnih sredstava i metoda, moraju biti navedeni podaci za svako posebno sredstvo ili metod čija se primena predlaže.
Predlog za primenu posebnih sredstava i metoda predstavlja državnu, službenu, odnosno vojnu tajnu.
Nakon dobijanja odobrenja od strane nadležnog vojnog suda iz člana 31 ovog zakona, rukovodilac Vojne službe bezbednosti izdaje pisani nalog za primenu posebnog sredstva ili metode iz člana 30 stav 2 ovog zakona.
Nalog iz stava 1 ovog člana izdaje se na posebnom obrascu, a uz nalog se prilaže kopija odobrenja nadležnog vojnog suda za primenu posebnog sredstva ili metode iz člana 30 stav 2 ovog zakona.
B. Evidentiranje podataka
Službe uspostavljaju i vode registre i zbirke ličnih i drugih podataka kao i dokumente o tim podacima.
Registri i zbirke podataka, kao i dokumenti iz stava 1 ovog člana, predstavljaju državnu, službenu ili vojnu tajnu.
U registrima, zbirkama podataka i arhivi Službe ne mogu se nalaziti podaci i informacije o ličnosti koje se ne odnose na nadležnost Službe. Ukoliko Služba dođe u posed takvih podataka i informacija, dužna je da ih neodložno uništi, o čemu će posebna komisija sačiniti zapisnik.
Službe su dužne da građanina, na njegov pisani zahtev, obaveste o tome da li su prema njemu preduzimane mere prikupljanja podataka i da li se u Službama vodi evidencija o njegovim ličnim podacima, te da mu, na njegov zahtev, stave na uvid dokumente o prikupljenim podacima. Dokumenti koji se stavljaju na uvid ne mogu da sadrže podatke o pripadnicima Službi koji su preduzimali mere, kao ni lične podatke o trećim licima.
Službe su dužne da traženo obaveštenje ili davanje na uvid dokumenata iz stava 1 ovog člana daju, odnosno stave na uvid, u roku od 60 dana od dana prijema zahteva.
Službe nisu dužne da postupe prema odredbama stava 1 ovog člana:
1. ako bi obaveštenje dovelo u opasnost izvršenje zadatka Službi;
2. ako bi obaveštenje moglo dovesti do ugrožavanja bezbednosti drugog lica.
Rukovodilac Službe donosi obrazloženu odluku o razlozima iz stava 3 ovog člana, koja se čuva u arhivi.
Protiv odluke rukovodioca Službe iz stava 4 ovog člana podnosilac zahteva može podneti prigovor Komisiji Savezne skupštine za kontrolu službi bezbednosti SRJ.
Kad prestanu razlozi za primenu odredbe stava 3 tač. 1 i 2 ovog člana, Službe su dužne da postupe u skladu sa odredbom stava 1 ovog člana.
Podzakonskim propisom uređuju se vrste i način vođenja registara i zbirki ličnih podataka, kao i evidencije Službi; pristup, rukovanje i zaštita evidencija i podataka u njima; rokovi za preispitivanje potrebe daljeg korišćenja podataka, rokovi za čuvanje predmeta o zaključenim slučajevima, kao i način njihovog arhiviranja i uništavanja.
V. Ovlašćenje za nošenje i upotrebu oružja i drugih sredstava prinude
Po ovlašćenju rukovodioca Službe, pripadnik Vojne službe bezbednosti, Vojno-obaveštajne službe i Službe bezbednosti, ima pravo i dužnost da drži i nosi oružje i druga sredstva prinude, što je naznačeno u službenoj legitimaciji.
Pripadnik Službe iz stava 1 ovog člana može upotrebiti oružje u nužnoj odbrani i krajnjoj nuždi.
Pripadnik Vojne službe bezbednosti može upotrebiti oružje i pri lišavanju slobode lica zatečenog u izvršenju krivičnih dela iz člana 8 ovog zakona, koje pruža oružani otpor.
Uslovi i način upotrebe oružja i drugih sredstava prinude uređuju se podzakonskim aktom.
V PRIPADNICI SLUŽBE
Pripadnik Službe je dužan da poslove i zadatke koji su mu određeni izvršava u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisom i opštim aktom.
Pripadnik Službe ne može biti član političke stranke.
Pripadnik Službe dužan je da poslove i zadatke koji su mu određeni izvršava u skladu sa nalogom rukovodioca Službe, odnosno neposredno nadređenog pripadnika Službe i da ga izveštava o svom radu.
Pripadnik Službe je samostalan u radu i za svoj rad lično odgovara.
Pripadnici Vojne službe bezbednosti i Vojno-obaveštajne službe su profesionalni vojnici i civilna lica na službi u Vojsci Jugoslavije i u saveznom ministarstvu nadležnom za poslove odbrane.
Ovlašćeno službeno lice Vojne službe bezbednosti i Vojno-obaveštajne službe je pripadnik Službe koji ima ovlašćenja utvrđena ovim zakonom.
Lice iz stava 2 ovog člana ima službenu legitimaciju.
Vrste, oblik i sadržaj službene legitimacije utvrđuju se podzakonskim aktom.
Na položaj, prava, dužnosti i odgovornosti ovlašćenih službenih lica Vojne službe bezbednosti i Vojno-obaveštajne službe primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije.
Pripadnici Službe za istraživanje i dokumentaciju i Službe bezbednosti imaju položaj, prava, dužnosti i odgovornosti kao i zaposleni u saveznom ministarstvu nadležnom za inostrane poslove.
Pripadnici i saradnici Službi i članovi njihovih porodica imaju pravo na pravnu i materijalnu pomoć države SRJ ako su u obavljanju službenih poslova zadržani, uhapšeni ili osuđeni izvan teritorije SRJ.
Lice koje je prilikom tajne saradnje sa službama pretrpelo telesna oštećenja, odnosno izgubilo sposobnost za rad, imaju ista prava kao pripadnici Službi.
U slučaju smrti lica iz stava 1 ovog člana članovi njegove porodice imaju ista prava kao članovi porodice pripadnika Službi.
Pripadnik Službe koji smatra da je u radu Službe došlo do povrede ustavnosti i zakonitosti, ljudskih prava i sloboda, profesionalnosti, srazmernosti u primeni ovlašćenja i političke i ideološke neutralnosti, može se pismeno neposredno obratiti Generalnom inspektoru i Komisiji Savezne skupštine za kontrolu službi bezbednosti SRJ i o tome obavestiti Saveznu vladu odnosno nadležnog saveznog ministra, bez posledica po svoj status.
Pripadnik Službe može da se obrati Generalnom inspektoru i Komisiji Savezne skupštine za kontrolu službi bezbednosti SRJ i kada smatra da je zbog povreda iz stava 1 ovog člana došlo do ugrožavanja njegovih prava u obavljanju poslova i zadataka iz nadležnosti Službe.
VI FINANSIRANJE
Sredstva za rad Službi obezbeđuju se u Saveznom budžetu.
Za nabavku specijalne operativne tehnike i za opremanje prostorija koje za izvršenje svojih zadataka upotrebljavaju Službe ne primenjuju se propisi kojima je utvrđena obaveza javnog oglašavanja.
Kada obaveštajno-bezbednosni razlozi zemlje zahtevaju, Službe, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom, mogu osnovati posebne organizacije sa statusom pravnog lica i urediti njihov rad na način koji ih ne dovodi javno u vezu sa Službama.
Poslovanje posebnih organizacija iz stava 1 ovog člana podleže kontroli.
Službama se mogu dati na korišćenje poslovne i stambene prostorije, pod uslovima iz stava 1 ovog člana.
VII DEMOKRATSKA CIVILNA KONTROLA
Kontrolu nad Službama vrši Savezna skupština.
Za obavljanje poslova iz stava 1 ovog člana Savezna skupština obrazuje stalnu Komisiju za kontrolu službi bezbednosti SRJ (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija ima osam članova. Predlaganje članova Komisije vrši se u skladu sa načelom srazmerne zastupljenosti broja poslanika koji poslaničke grupe imaju u Saveznoj skupštini.
Komisija ima predsednika i zamenika predsednika, koji se biraju iz sastava Komisije.
Komisija odlučuje većinom glasova članova Komisije. U slučaju jednake podele glasova, glas predsednika je odlučujući.
Sednice Komisije održavaju se najmanje jednom u tri meseca. Sednicu Komisije saziva predsednik Komisije po sopstvenoj inicijativi.
Sazivanje sednice Komisije može da zatraži svaki njen član, a predsednik Komisije je dužan da sednicu sazove na zahtev najmanje pet članova Komisije ili predsednika Savezne skupštine. Predsednik Komisije može sazvati sednicu Komisije i na predlog rukovodioca Službe.
U radu Komisije, po pozivu, učestvuju i stručnjaci iz pojedinih oblasti.
Pozivu za sednicu Komisije dužni su da se odazovu rukovodilac Službe i generalni inspektor. Ako je sprečen da prisustvuje sednici Komisije, rukovodilac Službe dužan je da na sednicu uputi svog zamenika.
Sednice Komisije su zatvorene za javnost, Predsednik Komisije obaveštava javnost o radu Komisije, saglasno odlukama donetim na svakoj sednici Komisije.
Komisija:
1. kontroliše ustavnost i zakonitost rada Službi;
2. kontroliše usklađenost rada Službi sa politikom i strategijom nacionalne bezbednosti;
3. kontroliše poštovanje ljudskih prava i sloboda u radu Službi;
4. kontroliše poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu Službi;
5. prati i kontroliše primenu posebnih sredstava i metoda za tajno prikupljanje podataka kojima se privremeno ograničavaju Ustavom i zakonom utvrđena ljudska prava i slobode;
6. kontroliše zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad Službi;
7. razmatra i usvaja izveštaje o radu Službi;
8. razmatra izveštaj Generalnog inspektora;
9. razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti nadležnosti Službi;
10. pokreće inicijative i podnosi predloge zakona iz oblasti nadležnosti Službi;
11. razmatra prigovor na odluku rukovodioca Službe iz člana 34 stav 5 ovog zakona;
12. razmatra prigovor pripadnika Službe iz člana 43 ovog zakona;
13. razmatra predloge, peticije i predstavke koje su upućene Saveznoj skupštini u vezi sa radom Službe, predlaže Saveznoj skupštini mere za rešavanje pitanja sadržanih u predlozima, peticijama i predstavkama i o tome obaveštava podnosioce;
14. utvrđuje činjenice i uzima izjave od pripadnika Službi u slučajevima uočenih nezakonitosti ili nepravilnosti u radu Službi i njihovih pripadnika i o tome donosi zaključke;
15. izveštava Saveznu skupštinu o svojim zaključcima i predlozima;
16. donosi poslovnik o svom radu.
Rukovodilac Službe, najmanje jednom u toku redovnog zasedanja veća Savezne skupštine, podnosi Komisiji izveštaj o radu Službe (redovni izveštaj).
Rukovodilac Službe podnosi izveštaj Komisiji i po potrebi ili na zahtev Komisije.
Komisija može zahtevati da izveštaj o radu Službe podnese Savezna vlada, odnosno nadležni savezni ministar.
Rukovodilac Službe dužan je, na zahtev Komisije, da omogući članovima Komisije pristup u prostorije Službe, dozvoli im uvid u dokumentaciju, pruži podatke i informacije o radu Službe i odgovori na njihova pitanja u vezi sa radom Službe.
Služba ne može Komisiji dati podatke o:
1. identitetu saradnika Službe;
2. pripadnicima Službe sa prikrivenim identitetom;
3. drugim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti;
4. bezbednosnim i obaveštajnim izvorima;
5. akcijama koje su u toku.
Članovi Komisije i lica koja učestvuju u radu dužni su da štite i čuvaju poverljive informacije do kojih dođu u radu Komisije. Ta dužnost ih obavezuje i posle prestanka članstva, odnosno rada u Komisiji.
Članovi Komisije, posle izbora, potpisuju izjavu o obavezi čuvanja državne, službene i vojne tajne.
Komisija podnosi Saveznoj skupštini izveštaj o svom radu najmanje jedanput u toku redovnog zasedanja.
Savezna skupština razmatra izveštaj o radu Komisije najmanje jedanput godišnje.
Savezna skupština može preko Savezne vlade pozivati na svoje sednice i rukovodioce Službi radi davanja obaveštenja i objašnjenja.
U zavisnosti od sadržaja primljenih izveštaja, Savezna skupština može odlučiti da se sednica održi bez prisustva javnosti.
Savezna vlada, neposredno i preko Generalnog inspektora, vrši kontrolu i nadzor nad radom Službi, u skladu sa svojim aktima.
Unutrašnju kontrolu rada pripadnika Službe vrši Generalni inspektor.
Generalnog inspektora postavlja Savezna vlada.
U postupku postavljenja Generalnog inspektora Savezna vlada pribavlja mišljenje Komisije Savezne skupštine za kontrolu službi bezbednosti SRJ.
Generalni inspektor odgovoran je za rad Saveznoj vladi, a podnosi izveštaj o sprovedenoj kontroli najmanje jednom godišnje Komisiji Savezne skupštine za kontrolu službe bezbednosti SRJ.
Generalni inspektor ne može biti član političke stranke.
VIII ZAŠTITA PRAVA GRAĐANA
Građanin, koji smatra da mu je aktom ili radnjom pripadnika Službe povređena Ustavom utvrđena sloboda ili pravo, može podneti ustavnu žalbu Saveznom ustavnom sudu, u skladu sa Zakonom o Saveznom ustavnom sudu.
Građanin, koji smatra da mu je aktom ili radnjom pripadnika Službe povređena Ustavom utvrđena sloboda ili pravo, može se obratiti predstavkom Komisiji za kontrolu službi bezbednosti SRJ.
Za štetu koju građaninu ili pravnom licu, nezakonitim ili nepravilnim radom, pričini pripadnik Službe ili Služba, odgovorna je država SRJ.
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pregled dosijea o građanima koje su Službe vodile do stupanja na snagu ovog zakona, kao i postupanje sa dosijeima, urediće se posebnim saveznim zakonom.
Za pregled dosijea o građanima koje su Službe vodile do stupanja na snagu ovog zakona, obrazovaće se posebna savezna komisija.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o osnovama sistema državne bezbednosti ("Službeni list SFRJ", br. 15/84 i 42/90), odredba člana 52 stav 2 tačka 3 Zakona o vojnim sudovima ("Službeni list SRJ", br. 11/95, 74/99 i 3/2002) i odredba člana 30 stav 1 Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99 i 74/99), u delu kojim se uređuje da poslove i ovlašćenja organa unutrašnjih poslova vrše organi bezbednosti Vojske Jugoslavije.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".