UREDBAO CARINSKOM POSTUPKU U ŽELEZNIČKOM I DRUMSKOM SAOBRAĆAJU, SAOBRAĆAJU VODENIM PUTEVIMA, VAZDUŠNOM I POŠTANSKOM SAOBRAĆAJU I PUTNIČKOM PROMETU("Sl. list SRJ", br. 48/92, 50/92 - ispr., 15/93 - ispr., 26/94, 33/96 i 42/2002) |
I OSNOVNA ODREDBA
Ovom uredbom propisuju se: carinski postupak u železničkom i drumskom saobraćaju, saobraćaju vodenim putevima, vazdušnom i poštanskom saobraćaju i putničkom prometu; mere carinskog nadzora nad robom, putnicima i prevoznim sredstvima; isprave i način njihovog podnošenja u carinskom postupku u tim vrstama saobraćaja; način upućivanja, prijavljivanja i predaje robe prijemnoj carinarnici; naknadno upućivanje robe drugoj carinarnici i mere carinskog nadzora nad tom robom.
II CARINSKI POSTUPAK I CARINSKI NADZOR U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU
Na pruzi između carinske linije i granične železničke stanice ne smeju se zaustavljati vozovi, osim ako je to neophodno zbog mera bezbednosti saobraćaja ili u slučaju više sile.
Ako se voz zaustavi na pruzi između carinske linije i granične železničke stanice, granična železnička stanica je dužna da o tome odmah obavesti graničnu carinarnicu.
Ako postoji stalna potreba zaustavljanja vozova na pruzi od carinske linije do granične železničke stanice radi prevoza putnika u lokalnom saobraćaju, tim vozovima dodaju se posebna kola, koja moraju biti vidno označena natpisom: "Za lokalni saobraćaj" i ne smeju biti hodnikom vezana sa ostalim kolima.
Po dolasku voza u graničnu železničku stanicu, granična železnička stanica preduzima potrebne mere da se putnici u lokalnom saobraćaju ne mešaju sa putnicima koji dolaze iz inostranstva.
Vozovi koji prevoze putnike (u daljem tekstu: putnički voz) u međunarodnom železničkom saobraćaju, peroni i koloseci na kojima stoje ti vozovi, kao i koloseci na kojima stoje vozovi koji prevoze robu u međunarodnom saobraćaju moraju noću biti osvetljeni.
Carinski postupak i carinski nadzor nad putnicima i prtljagom
Kad voz koji prevozi putnike stigne iz inostranstva u graničnu železničku stanicu, carinarnica odmah vrši carinski pregled lokomotive, motornih kola, službenih kola i voznog osoblja.
Odvajanje lokomotive i službenih kola od voza, odnosno udaljavanje voznog osoblja, dozvoljeno je tek po izvršenom carinskom pregledu.
Carinski pregled robe i ličnog prtljaga koji putnici sobom nose vrši se u kolima u kojima se putnici nalaze i to, po pravilu, za vreme redovnog zadržavanja voza po redu vožnje u graničnoj železničkoj stanici, a izuzetno, u opravdanim slučajevima, u prostorijama granične carinarnice.
Za vreme carinskog pregleda voza, robe, putnika i ličnog prtljaga, pristup na peron uz koji voz stoji i ulazak u voz dozvoljeni su samo ovlašćenim službenim licima, a drugim licima - samo uz prethodnu saglasnost carinarnice.
Ako se carinski postupak sa putnicima ne može završiti za vreme redovnog zaržavanja voza u graničnoj železničkoj stanici, carinski postupak se može sprovesti za vreme kretanja voza.
Ako se carinski postupak sa putnicima sprovodi za vreme kretanja voza, a voz staje na usputnim stanicama, železnica je dužna da odvoji kola sa putnicima iz inostranstva od kola sa putnicima u domaćem saobraćaju.
Carinskim radnicima koji vrše carinski pregled za vreme kretanja voza železnica obezbeđuje besplatan prevoz u odlasku i povratku, kao i poseban odeljak u vagonu za sprovođenje mera carinskog nadzora i smeštaj carinske robe.
Lični prtljag koji je u inostranstvu predat železnici na prevoz do granične železničke stanice, stanica je dužna da prijavi graničnoj carinarnici najdocnije u roku od pet časova po prelasku carinske linije.
Lični prtljag koji je u inostranstvu predat železnici na prevoz do neke železničke stanice u unutrašnjosti zemlje granična železnička stanica je dužna da prijavi graničnoj carinarnici.
Lični prtljag iz st. 1 i 2 ovog člana, kao i prtljag koji se prevozi granična železnička stanica prijavljuje carinarnici Prijavom za uvoz i provoz robe.
Granična carinarnica je dužna da o završenom carinskom pregledu putničkog voza odmah obavesti graničnu železničku stanicu. Obaveštenje se daje na taj način što carinski radnik upisuje u železničku knjigu za prijavljivanje i odjavljivanje vozova tačno vreme završetka pregleda i to potvrđuje svojim potpisom.
Granična carinarnica je dužna da sve radnje predviđene odredbama Carinskog zakona i ove uredbe kod putničkih vozova izvrši za vreme redovnog zadržavanja voza, ako ne postoje posebni razlozi za duže zadržavanje voza, o čemu obaveštava graničnu železničku stanicu.
Carinski postupak i carinski nadzor pri uvozu i provozu robe.
Za vreme carinskog pregleda teretnog voza i voznog osoblja pristup na peron uz koji voz stoji i ulazak u voz dozvoljen je samo ovlašćenim službenim licima.
Carinarnica utvrđuje brojno stanje kola u sastavu teretnog voza, vrši pregled lokomotive, službenih kola i voznog osoblja, a po potrebi, i ostalih kola teretnog voza i utvrđuje stanje inostranih železničkih ili carinskih plombi na kolima.
Brojno stanje kola u sastavu teretnog voza granična carinarnica sravnjuje sa Spiskom prelaza strane železnice ili sa prevoznim ispravama koje prate robu (tovarni list, ekspresni list, prtljažnica, železnička propratnica i dr.), a koje joj predaje granična železnička stanica.
Ako se carinskim pregledom utvrdi da na zatvorenim kolima sa robom nema stranih železničkih ili carinskih plombi, ili da su one povređene, granična carinarnica, zajedno sa graničnom železničkom stanicom, komisijski utvrđuje stanje i o tome sastavlja zapisnik bez utvrđivanja stvarnog stanja robe u kolima. Na ta kola granična carinarnica i granična železnička stanica stavljaju svoje plombe. Podatke o stavljenim plombama komisija unosi u zapisnik. Zapisnik se prilaže uz prvi primerak prijave za uvoz i provoz robe. U Spisak prelaza strane železnice unosi se napomena o stanju stranih plombi.
Ako granična železnička stanica odluči da proveri stvarno stanje robe, to može da čini samo pod carinskim nadzorom.
Na zahtev granične carinarnice granična železnička stanica je dužna da otvori kola i sve druge prostorije u vozu.
Ako prilikom carinskog pregleda sa kola treba skinuti pojedine pričvršćene delove, granična železnička stanica je dužna da na zahtev granične carinarnice to učini.
Granična carinarnica je dužna da o završenom carinskom pregledu teretnog voza odmah obavesti graničnu železničku stanicu, na način propisan u članu 9 stav 1 ove uredbe.
Granična carinarnica je dužna da sve radnje kod teretnih vozova izvrši najduže za dva časa, a kod maršrutnih teretnih vozova sa istom vrstom robe - najduže za 30 minuta ako ne postoje posebni razlozi za duže zadržavanje voza, o čemu ta carinarnica obaveštava graničnu železničku stanicu.
Granična železnička stanica je dužna da graničnoj carinarnici podnese Prijavu za uvoz i provoz robe u dva primerka najdocnije u roku od pet časova od časa dolaska voza.
Granična železnička stanica popunjava Prijavu za uvoz i provoz robe na osnovu Spiska prelaza strane železnice i železničkih prevoznih isprava koje prate robu. Podaci uneseni u Prijavu za uvoz i provoz robe moraju odgovarati podacima iz tih isprava.
U Prijavu za uvoz i provoz robe prvo se upisuje roba koja se provozi, zatim roba koja se upućuje na carinjenje drugim carinarnicama i roba koja se carini kod granične carinarnice.
Ako su u sastavu voza prispela kola sa denčanim pošiljkama, te pošiljke upisuju se pojedinačno u poseban spisak i tovarnicu, koja mora da sadrži podatke o količini, vrsti pakovanja (sanduk, vreća, bure, kutija i sl.), oznakama, bruto-masi koleta i nazivu robe, kao i podatke o broju kola u koje je roba utovarena. Tovarnica se prilaže Prijavi za uvoz i provoz robe. Ako bi pojedinačno upisivanje svih koleta u Prijavu za uvoz i provoz robe, s obzirom na njihov broj, trajalo duže vreme, sve te pošiljke ubeležiće se u prijavu za uvoz i provoz robe kao kolska pošiljka sa naznačenjem broja kola, a u rubriku: "Naziv robe" upisuje se zabeleška: "Zbirna kola - vidi priloženu tovarnicu".
Prilikom pregleda denčanih pošiljki granična carinarnica utvrđuje stanje pakovanja koleta i sravnjuje podatke iz železničkih prevoznih isprava s podacima na koletima. Te pošiljke granična carinarnica ne plombira.
Prijavu za uvoz i provoz robe granična železnička stanica predaje graničnoj carinarnici zajedno sa železničkim prevoznim ispravama i Popisnom knjigom, u koju se upisuju dan i čas predaje prijave carinarnici.
Primljenu Prijavu za uvoz i provoz robe carinarnica sravnjuje sa železničkim prevoznim ispravama ili s podacima iz Spiska prelaza strane železnice.
Kad utvrdi da je Prijava za uvoz i provoz robe pravilno popunjena, carinski radnik je overava svojim potpisom i pečatom carinarnice, a železničke prevozne isprave, sa jednim primerkom Prijave na kome je potvrđen njen prijem vraća graničnoj železničkoj stanici - za teretne vozove najdocnije u roku od dva časa od prijema, a za maršrutne vozove sa istom vrstom robe najdocnije 30 minuta od prijema.
Radi proveravanja tačnosti podataka u Prijavi za uvoz i provoz robe, granična carinarnica, u prisustvu železničkog radnika, vrši pregled voza, a ako postoji osnovana sumnja u ispravnost tih podataka, može da izvrši i pregled robe.
Ako je u Prijavi za uvoz i provoz robe koju je graničnoj carinarnici podnela granična železnička stanica naznačeno da će se roba cariniti kod te carinarnice, roba se može smestiti u skladu sa članom 103 Carinskog zakona.
Ako se pregled robe može izvršiti bez istovara, carinarnica može, na zahtev granične železničke stanice ili po službenoj dužnosti, odrediti da se pregled robe izvrši u kolima u kojima je roba prispela na kolosek koji odredi železnička stanica u sporazumu sa carinarnicom.
Ako carinarnica utvrdi da se pregled robe ne može izvršiti u kolima, železnička stanica je dužna da u roku od 48 časova istovari robu i da je smesti na mesto koje odredi carinarnica.
Granična carinarnica će, na zahtev granične železničke stanice, za robu iz stava 2 ovog člana koja je prijavljena za carinjenje, a koja se ne ocarini u roku od 24 časa, odobriti istovar i smeštaj pod carinski nadzor.
Ako carinarnica odluči da se pregled robe izvrši u kolima, staviće o tome zabelešku u Prijavu za uvoz i provoz robe. Ta roba ostaje i dalje kod železnice. Kola moraju biti postavljena na koloseku koji je odredila železnička stanica, u sporazumu sa carinarnicom.
Pre nego što granična železnička stanica pristupi istovaru i predaji robe graničnoj carinarnici, carinski radnik i železnički radnik proveravaju ispravnost plombi na kolima i ubeležavaju nađeno stanje tih plombi, kao i dan i čas početka istovara u Prijavi za uvoz i provoz robe.
Pri predaji robe graničnoj carinarnici, carinski radnik sravnjuje podatke iz Prijave za uvoz i provoz robe sa stvarnim stanjem koleta u pogledu broja i oznaka, a po potrebi, proverava i njihovu masu i vrstu robe.
Ako se roba predaje u rasutom stanju, granična carinarnica prima tu robu na osnovu Prijave za uvoz i provoz robe, bez merenja njene mase.
Železnička stanica može da zahteva od granične carinarnice da se pri predaji robe iz st. 1 i 2 ovog člana izvrši i merenje njene mase.
Ako se podaci iz Prijave za uvoz i provoz robe slažu sa stanjem koleta, carinski radnik i železnički radnik stavljaju u prijavu zabelešku da je roba primljena bez primedaba i tu zabelešku potpisuju, naznačujući tačno vreme kad je predaja završena. Granična carinarnica zadržava prvi primerak prijave, a drugi primerak sa železničkim prevoznim ispravama predaje železničkoj stanici.
Ako se prilikom predaje robe utvrdi da se podaci iz Prijave za uvoz i provoz robe ne slažu sa stvarnim stanjem u pogledu oznaka na koletima, da su obeležja na koletima povređena, da su koleta oštećena ili da se roba iz koleta na bilo koji način rasipa, da postoji manjak ili višak koleta, carinski radnik, u prisustvu železničkog radnika, satavlja zapisnik u tri primerka, koji obojica potpisuju. Železnički radnik može staviti svoje primedbe u pogledu tačnosti utvrđenog stanja. Jedan rimerak zapisnika prilaže se uz prijavu koja ostaje kod carinarnice, drugi primerak uz prijavu koja ostaje kod železnice, a treći se predaje uvozniku.
Robu koja se iz koleta na bilo koji način rasipa carinarnica nije dužna da primi sve dok železnička stanica to ne spreči.
Ako se prilikom predaje robe utvrdi višak koleta, odnosno robe, granična železnička stanica taj višak upisuje u Prijavu za uvoz i provoz robe i predaje ga carinarnici.
Na zahtev granične železničke stanice granična carinarnica može odobriti da se višak koleta, odnosno robe vrati u inostranstvo ili, ako se utvrdi da pripada nekoj pošiljci, da se uputi prijemnoj carinarnici.
Upućivanje, prijavljivanje i predaja robe prijemnoj carinarnici
Za robu koja se prijemnoj carinarnici upućuje vozom, granična železnička stanica, uz Prijavu za uvoz i provoz robe, podnosi graničnoj carinarnici i železničke prevozne isprave na kojima je utisnut štambilj, čiji su oblik i sadržina propisani Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku.
U odgovarajuće rubrike štambilja granična železnička stanica upisuje naziv otpremne železničke stanice i prijemne carinarnice, odnosno njene organizacione jedinice, odnosno izlazne carinarnice i železničke stanice kojoj se roba upućuje, a granična carinarnica upisuje podatke o carinskim plombama, rok za predaju robe i broj i datum Prijave za uvoz i provoz robe. Podatke upisane u štambilj potpisuju železnički i carinski radnik, a carinarnica ih overava svojim pečatom.
Železničke prevozne isprave iz stava 1 ovog člana granična carinarnica vraća graničnoj železničkoj stanici najdocnije dva časa po prijemu. Železnička stanica na jednom primerku prijave za uvoz i provoz robe potvrđuje da je robu primila radi predaje prijemnoj carinarnici.
Ako je železnica na osnovu naknadnog uputstva pošiljaoca robe predala robu carinarnici koja je određena u naknadnom uputstvu, ta carinarnica potvrđuje prijem, odnosno izlaz robe carinarnici koja je robu uputila.
Ako se zbog tehničke neispravnosti kola ili iz drugih opravdanih razloga carinska roba mora pretovarati u druga kola pretovaru prisustvuju dva železnička radnika.
O izvršenom pretovaru železnička stanica sastavlja zapisnik, koji sadrži: razlog pretovara, stanje plombi i robe i imena železničkih radnika u čijem prisustvu je izvršen. Zapisnik potpisuju oba železnička radnika, a overava ga šef železničke stanice u kojoj je pretovar izvršen. Ako pretovar nije izvršen na železničkoj stanici, zapisnik overava šef železničke stanice u kojoj se voz posle pretovara zaustavio. Jedan primerak zapisnika prilaže se odgovarajućoj železničkoj prevoznoj ispravi radi predaje carinarnici kojoj je roba upućena.
Železnički radnici koji su prisustvovali pretovaru staviće ispod otiska štambilja na prevoznoj ispravi zabelešku:
"Pretovar u stanici ___________ (žig stanice), zbog __________________________ uredno izvršen u kola br. ___________ i stavljene železničke plombe br. ________________________".
Podatke upisane u zabelešci železnički radnici će overiti svojim potpisima i žigom stanice sa datumom.
Ako carinska roba, upućena prijemnoj carinarnici na carinjenje, prispe u železničku stanicu, ta stanica podnosi prijemnoj carinarnici Prijavu za uvoz i provoz robe i prilaže odgovarajuće železničke prevozne isprave. Carinarnica sprovodi postupak na način propisan odredbama čl. 15 do 25 ove uredbe.
Ako se od otpremne do prijemne železničke stanice carinska roba delimično izgubi, uništi ili ošteti, prijemna železnička stanica je dužna da uz Prijavu za uvoz i provoz robe priloži dva primerka zapisnika o uviđaju železničke stanice koja je utvrdila delimičan nestanak, oštećenje ili uništenje robe. Železnička stanica koja sastavlja zapisnik o uviđaju stavlja na prevoznu ispravu zabelešku: "Prilog: zapisnik o uviđaju - roba je delimično izgubljena, oštećena ili uništena".
Ako prijemna carinarnica primi robu po Prijavi za uvoz i provoz robe, uz koju je priložen zapisnik iz stava 1 ovog člana, neće sastavljati zapisnik iz člana 24 ove uredbe ako se podaci iz zapisnika slažu sa stvarnim stanjem robe koja se predaje, odnosno prima.
Primerak overenog zapisnika o delimičnom nestanku, uništenju ili oštećenju carinske robe prijemna carinarnica dostavlja, zajedno sa potvrdom o prijemu robe, graničnoj carinarnici koja je robu uputila, a drugi primerak prilaže uz Prijavu za uvoz i provoz robe.
Ako je na putu od otpremne do uputne železničke stanice carinska roba potpuno uništena usled više sile, železnička stanica koja je to utvrdila dostavlja jedan primerak zapisnika o uviđaju graničnoj carinarnici, uz navođenje podataka iz otiska štambilja, kao i druge isprave za uništenu robu.
Kad granična carinarnica primi zapisnik iz stava 1 ovog člana razdužiće robu u Kontrolniku prijava za uvoz i provoz robe.
Železnica je dužna da robu upućenu prijemnoj carinarnici prijavi u određenom roku, a na zahtev carinarnice - da je preda u ispravnom stanju.
Ako prijemna carinarnica utvrdi da podaci navedeni u carinskim ispravama odgovaraju stanju robe, o tome potvrdom odmah obaveštava otpremnu carinarnicu, a kopiju te potvrde predaje železnici. Granična carinarnica, u prisustvu vozara, sastavlja zapisnik o utvrđenim neispravnostima i o tome obaveštava otpremnu carinarnicu.
Ako se roba koja je predata carinarnici po naknadnom uputstvu pošiljaoca vraća u inostranstvo, železnička stanica je dužna da na odgovarajućoj železničkoj ispravi naznači da je u pitanju strana roba i da navede zemlju iz koje je roba prispela u Jugoslaviju ako je prevozna isprava promenjena.
Železnica je dužna da robu koja se vraća u inostranstvo u smislu člana 145 Carinskog zakona preveze do izlazne carinarnice i da toj carinarnici preda Prijavu za uvoz i provoz robe koju je overila granična carinarnica.
Sa robom iz stava 1 ovog člana izlazna carinarnica sprovodi postupak propisan odredbama čl. 36 do 41 ove uredbe.
Na postupak pri provozu robe shodno se primenjuju odredbe ove uredbe o postupku pri uvozu robe.
Carinski postupak i carinski nadzor pri izvozu robe
Po završenom carinjenju robe koja se izvozi, carinarnica stavlja na odgovarajuće železničke prevozne isprave štambilj: "Ocarinjeno po izvoznoj carinskoj deklaraciji br. _____________ od 19 ___". Sve rubrike štambilja moraju biti popunjene, a ispod njega se potpisuje carinski radnik koji je izvršio carinjenje. Na prevozna sredstva sa robom i na železničke prevozne isprave železnička stanica stavlja nalepnice zelene boje: "Carinska roba. Predati carinarnici (naziv izlazne železničke stanice) ________________".
Carinarnica koja je izvršila izvozno carinjenje predaje železničkoj stanici jedan primerak Izvozne carinske deklaracije sa železničkim prevoznim ispravama, a železnička stanica potvrđuje prijem isprava na primerku izvozne carinske deklaracije koja ostaje kod carinarnice.
Izlazna železnička stanica predaje izlaznoj carinarnici Prijavu za izvoz i provoz robe zajedno sa železničkim prevoznim ispravama i primercima izvoznih carinskih deklaracija. U prijavu iz stava 1 ovog člana prvo se upisuje roba koja se provozi, a zatim roba koja se izvozi. Potrebni podaci unose se u prijavu iz železničkih prevoznih isprava na kojima se nalazi otisak štambilja i izvoznih carinskih deklaracija.
Carinarnica potvrđuje prijem prijave, naznačujući datum i čas prijema.
Carinarnica sravnjuje Prijavu za izvoz i provoz robe sa železničkim prevoznim ispravama, prilozima i podacima iz Spiska prelaza strane železnice, proverava ispravnost plombi i pošiljaka, a zatim overava prijavu.
Ako se prilikom sravnjenja stvarnog stanja robe i železničkih kola sa ispravama koje prate robu utvrdi da su povređena obeležja na robi ili na kolima, da postoji oštećenje, manjak ili višak, da je roba uništena ili nestala, carinski radnik, u prisustvu železničkog radnika, sastavlja zapisnik u tri primerka, koji obojica potpisuju. Jedan primerak zapisnika prilaže se uz prijavu za izvoz i provoz robe koja ostaje kod carinarnice, drugi se dostavlja carinarnici koja je robu uputila, a treći se predaje železničkoj stanici.
Pronađeni višak robe izlazna carinarnica zadržava i o tome stavlja zabelešku u zapisnik kojim je utvrđeno postojanje viška. Izlazna carinarnica zadržava primerak prijave i primerke izvoznih deklaracija, a jedan primerak prijave, zajedno sa železničkim prevoznim ispravama, vraća železničkoj stanici u roku od dva časa po njenom prijemu, naznačujući na oba primerka prijave datum i čas kad je primerak prijave, zajedno sa železničkim ispravama, vraćen železničkoj stanici.
Na osnovu podataka iz Prijave za izvoz i provoz robe, izlazna carinarnica potvrđuje izlaz robe iz Jugoslavije carinarnicama koje su uputile robu, i to: za robu koja se provozi - posebnom potvrdom, a za robu koja se izvozi - vraćanjem primerka Izvozne carinske deklaracije na kome je potvrđen izlazak robe iz Jugoslavije.
Na postupak pri izvozu robe shodno se primenjuju odredbe ove uredbe o postupku pri uvozu robe.
Carinski postupak i carinski nadzor nad tovarnim priborom
i rezervnim delovima
Tovarni pribor (sredstva koja služe za pričvršćivanje i zaštitu stvari za vreme prevoza) koji pripada jugoslovenskim železnicama, a koji se upotrebljava pri izvozu robe, prijavljuje se izlaznoj carinarnici Prijavom za izvoz i provoz robe. Izlazna železnička stanica podnosi carinarnici za taj pribor i posebnu železničku propratnicu, zajedno sa železničkim prevoznim ispravama.
Izlazna carinarnica sravnjuje podatke iz železničke propratnice sa stvarnim stanjem tovarnog pribora. U gornjem levom uglu propratnice carinski radnik stavlja svoj potpis, datum izlaska pribora iz Jugoslavije i pečat carinarnice, a propratnicu sa ostalim železničkim prevoznim ispravama vraća železničkoj stanici.
Kad se tovarni pribor vrati u Jugoslaviju, bez obzira na to da li je prilikom uvoza robe upotrebljen ili nije, železnička stanica ga prijavljuje ulaznoj carinarnici Prijavom za uvoz i provoz robe, zajedno sa ostalim pošiljkama prispelim istim vozom. Uz prijavu se prilaže i železnička propratnica po kojoj je tovarni pribor izvezen. Ulazna carinarnica sravnjuje podatke iz železničke propratnice sa stvarnim stanjem tovarnog pribora, pa ako utvrdi da se ti podaci slažu, stavlja u gornji desni ugao propratnice pečat carinarnice, datum ulaska pribora u Jugoslaviju i potpis carinskog radnika, a na prijavu stavlja zabelešku: "Slobodno - tovarni pribor jugoslovenskih železnica".
Tovarni pribor stranih železnica, upotrebljen prilikom uvoza robe, granična železnička stanica prijavljuje graničnoj carinarnici Prijavom za uvoz i provoz robe, zajedno sa ostalim pošiljkama prispelim istim vozom. Uz carinsku prijavu železnička stanica prilaže i železničku propratnicu za strani tovarni pribor, na koju carinarnica, po sravnjenju podataka iz propratnice sa stvarnim stanjem pribora, potvrđuje ulazak pribora u Jugoslaviju na taj način što u gornji levi ugao propratnice stavlja pečat carinarnice , datum ulaska pribora u Jugoslaviju i potpis carinskog radnika. Na prijavu stavlja zabelešku: "Slobodno - tovarni pribor stranih železnica".
Prilikom izlaska tovarnog pribora stranih železnica iz Jugoslavije, izlazna carinarnica sravnjuje podatke iz železničke propratnice sa stvarnim stanjem pribora i potvrđuje izlazak pribora na taj način što u gornji desni ugao propratnice stavlja pečat carinarnice, datum izlaska pribora i potpis carinskog radnika. Na prijavu se stavlja zabeleška: "Slobodno - tovarni pribor stranih železnica". Ulaznoj carinarnici se ne dostavlja potvrda o izlasku tovarnog pribora iz Jugoslavije.
Sa tovarnim priborom stranih železnica koji se provozi, sa robom ili bez robe, postupa se na isti način kao i sa ostalim pošiljkama koje se provoze. Granična železnička stanica prijavljuje taj pribor graničnoj carinarnici prijavom za uvoz i provoz robe, a carinarnica ga upućuje izlaznoj carinarnici na način propisan članom 26 ove uredbe.
Izlazna železnička stanica prijavljuje taj pribor izlaznoj carinarnici Prijavom za izvoz i provoz robe na koju stavlja zabelešku: "Slobodno - tovarni pribor stranih železnica".
Sa tovarnim priborom korisnika prevoza, koji je upotrebljen prilikom uvoza, odnosno izvoza robe, postupa se po odredbama koje važe za privremeni uvoz, odnosno izvoz robe koja se vraća u nepromenjenom stanju. U carinsku deklaraciju po kojoj se carini roba za koju je upotrebljen tovarni pribor se upisuje odvojeno, kao roba koja se privremeno uvozi, odnosno izvozi. Sa tovarnim priborom upotrebljenim pri provozu robe postupa se na isti način kao i sa drugom robom koja se provozi.
Na postupak sa rezervnim delovima shodno se primenjuju odredbe ove uredbe o postupku sa tovarnim priborom.
III CARINSKI POSTUPAK I CARINSKI NADZOR U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Na graničnim prelazima otvorenim za drumski saobraćaj, granični branik kod koga se moraju zaustaviti prevozna, odnosno prenosna sredstva iz člana 59 Carinskog zakona obojen je bojom državne zastave. Na stub branika koji se nalazi s desne strane puta istaknuta je tabla obojena bojama državne zastave, s nazivom carinarnice. Tabla mora noću da bude osvetljena.
Na graničnim prelazima za pogranični saobraćaj nalaze se granični stubovi obojeni bojama državne zastave, sa natpisom: "Prelaz otvoren samo za pogranični saobraćaj".
Ako se roba upućuje prijemnoj carinarnici drumskim prevoznim, odnosno prenosnim sredstvom, vozar je dužan da ulaznoj carinarnici podnese carinsku deklaraciju za obračun i naplatu obezbeđenja na ime carine i drugih uvoznih dažbina i da na ime tog obezbeđenja plati iznos u visini obračunate carine i drugih uvoznih dažbina koje se naplaćuju pri uvozu robe.
Ako umesto vozara carinsku deklaraciju iz stava 1 ovog člana podnosi drugo lice koje se obavezuje da plati carinu i druge uvozne dažbine, to lice dužno je da potpis vozara overi svojim pečatom i potpisom.
Ako se roba upućuje prijemnoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima domaćih preduzeća, na koja se mogu staviti carinska obeležja, tako da se roba ne može iz njih vaditi ili u njih stavljati bez povrede tih obeležja, ne podnosi se carinska deklaracija i ne plaća se obezbeđenje iz stava 1 ovog člana. Na takva vozila carinarnica stavlja carinska obeležja i robu upućuje prijemnoj carinarnici.
Izvoznu carinsku deklaraciju kojom se ocarinjena roba upućuje domaćim prevoznim sredstvima izlaznoj carinarnici potpisuje ovlašćeno lice koje obavlja prevoz i overava je pečatom preduzeća.
Ako pri izvozu robe prevoz vrši strani prevoznik, strani vozar pored svog imena navodi i naziv firme za koju vrši prevoz.
Ako se zbog tehničke neispravnosti vozila ili iz drugih opravdanih razloga, roba upućena prijemnoj carinarnici u toku puta mora pretovariti, vozar je dužan da o tome obavesti carinarnicu, odnosno nadležni organ unutrašnjih poslova ako u mestu pretovara nema carinarnice.
Ako se roba pretovaruje u mestu u kome se nalazi carinarnica, pretovaru prisustvuje carinski radnik i o tome sastavlja zapisnik, koji potpisuje i vozar.
Ako u mestu pretovara robe nema carinarnice, pretovaru prisustvuje radnik unutrašnjih poslova i o tome sastavlja zapisnik, koji potpisuje i vozar.
Vozar ili lice koje on ovlasti dužno je da robu upućenu prijemnoj carinarnici prijavi, a na zahtev carinarnice da je preda u ispravnom stanju u određenom roku.
Ako prijemna carinarnica utvrdi da podaci navedeni u carinskim ispravama odgovaraju stanju robe i prevoznih sredstava, posebnom potvrdom odmah o tome obaveštava otpremnu carinarnicu, a kopiju potvrde predaje vozaru, odnosno ovlašćenom licu. Treći primerak potvrde carinarnica prilaže uz Prijavu za uvoz i provoz robe koja ostaje kod carinarnice. Potvrda nosi broj i datum iz Kontrolnika prijava o uvozu i provozu robe. Ako prijemna carinarnica utvrdi da podaci navedeni u carinskim ispravama ne odgovaraju stanju robe i prevoznih sredstava, prijemna carinarnica, u prisustvu vozara, odnosno ovlašćenog lica sastavlja zapisnik o utvrđenim neispravnostima i o tome obaveštava otpremnu carinarnicu.
Roba koja se uvozi drumskim prevoznim, odnosno prenosnim sredstvom prijavljuje se graničnoj carinarnici shodno odredbama čl. 15 do 25 ove uredbe.
Drumska prevozna, odnosno prenosna sredstva sa redovnom stranom registracijom, kojima na privremeni boravak u Jugoslaviju dolaze jugoslovenski i strani državljani, za vreme zadržavanja u Jugoslaviji nalaze se pod carinskim nadzorom.
Carinarnica može u opravdanim slučajevima odobriti da se vozilo iz člana 53 ove uredbe ostavi na čuvanje kod carinarnice ili stavi pod carinski nadzor kod pravnih ili fizičkih lica i posle odlaska lica koje je tim vozilom ušlo u Jugoslaviju, odnosno posle isteka roka utvrđenog propisom kojim se reguliše privremeni uvoz, odnosno izvoz robe.
Ako je vozilo iz stava 1 ovog člana ostavljeno na čuvanje pravnom ili fizičkom licu bez znanja carinarnice, to lice je dužno da o tome obavesti carinarnicu u roku od deset dana od dana kad mu je vozilo predato na čuvanje.
S vozilom koje nije prijavljeno u smislu stava 2 ovog člana postupiće se na način predviđen u čl. 56 i 57 ove uredbe.
Ako vozilo iz člana 53 ove uredbe bude oštećeno tako da se ne može opraviti, sopstvenik vozila, odnosno vozar dužan je da ga iznese iz Jugoslavije, ili ga može, bez prava na naknadu, predati najbližoj carinarnici, odnosno najbližem organu unutrašnjih poslova.
Ako motorno vozilo iz člana 53 ove uredbe bude na teritoriji Jugoslavije ostavljeno na mestu ili pod okolnostima koje navode na zaključak da je napušteno (sa vozila su skinute registarske tablice, teže je havarisano ili zapušteno, niko se ne stara o njemu i sl.), carinarnica na čijem je području vozilo nađeno dužna je da odmah, a najdocnije u roku od sedam dana od dana pronalaženja vozila, odnosno od dana saznanja za napušteno vozilo obavesti o tome nadležni organ unutrašnjih poslova radi utvrđivanja sopstvenika napuštenog vozila i njegovog mesta boravka u Jugoslaviji. Uz obaveštenje o pronalaženju napuštenog vozila carinarnica će organu unutrašnjih poslova dati i podatke o tom vozilu kojima raspolaže.
Ako je motorno vozilo iz člana 53 ove uredbe parkirano na mestu na kome je parkiranje dozvoljeno i tu ostavljeno najmanje 30 dana, a za to vreme se njime niko ne služi niti se bilo ko o njemu stara, to vozilo smatraće se napuštenim i sa njim će se postupati na način predviđen u stavu 1 ovog člana.
Napušteno vozilo iz st. 1 i 2 ovog člana staviće se pod carinski nadzor dok se ne pronađe njegov sopstvenik, odnosno dok se ne izloži prodaji.
Ako organ unutrašnjih poslova, u roku od tri meseca od dana kad ga je carinarnica obavestila o pronalaženju napuštenog vozila, ne pronađe sopstvenika tog vozila, odnosno ne utvrdi njegovo mesto boravka u Jugoslaviji, nadležna carinarnica, odnosno organizacija ovlašćena zakonom za prodaju motornih vozila će ga po isteku tog roka izložiti prodaji.
Ako je sopstvenik vozila iz člana 56 ove uredbe poznat ili ako se njegov identitet i adresa mogu utvrditi (na osnovu registarskih tablica, eventualno nađenih isprava o vozilu ili na drugi način), nadležna carinarnica će, u roku od sedam dana od dana utvrđivanja identiteta sopstvenika obavestiti o tome diplomatsko ili konzularno predstavništvo države čiju registraciju napušteno vozilo nosi odnosno čiji je državljanin sopstvenik vozila, uz napomenu u kakvom je stanju vozilo nađeno, naznačiti visinu troškova koje sopstvenik treba da plati prilikom preuzimanja vozila (troškovi dopreme, čuvanja i dr.) i zatražiti da predstavništvo pronađe i pozove sopstvenika napuštenog vozila da vozilo izveze iz Jugoslavije u roku od tri meseca od dana obaveštenja dobijenog od diplomatskog, odnosno konzularnog predstavništva, uz upozorenje da će vozilo biti izloženo prodaji ako sopstvenik ne preuzme i ne izveze vozilo u roku od četiri meseca od dana dostavljanja obaveštenja tom predstavništvu.
IV POSTUPAK U SAOBRAĆAJU VODENIM PUTEVIMA
Pristajanje brodova
Carinski gat, odnosno deo luke, pristaništa ili obale, određen za pristajanje broda koji saobraća sa inostranstvom, odvaja se ogradom (pregradom) i obeležava tablom obojenom bojama državne zastave, s nazivom carinarnice. Prostorije za obavljanje poslova carinske službe nalaze se na izlazu iz gata, odnosno iz određenog dela luka, pristaništa ili obale ispred pregrade.
U lukama, odnosno pristaništima koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj strani i domaći brodovi, osim brodova koji uživaju povlašćenu plovidbu, ne mogu bez prethodnog odobrenja carinarnice istovarati, utovarati ili pretovarati robu koja podleže carinskom nadzoru, odnosno ukrcavati i iskrcavati putnike i putnički prtljag ili snabdevati brod, odnosno brodsku posadu robom.
Carinski postupak i carinski nadzor nad brodovima
Manifest je isprava za koju zapovednik broda, odnosno lice koje je ovlastio zapovednik broda upisuje celokupan teret koji se nalazi na brodu.
Kao manifest, u smislu stava 1 ovog člana, može se prihvatiti i druga isprava, odnosno skup isprava koje sadrže podatke propisane za manifest.
Manifest mora sadržati naročito:
1) pri dolasku broda ime i državnu pripadnost broda, ime i prezime zapovednika broda, iz koje luke, odnosno pristaništa brod dolazi, oznake i brojeve na koletima, broj i vrstu koleta, količinu i naziv robe, brojeve brodskih teretnica za teret koji treba istovariti u odnosnoj luci, odnosno pristaništu, luke, odnosno pristaništa u kojima će se ostali teret istovariti i matičnu luku, odnosno pristanište utovara za robu koja se prevozi na osnovu brodske teretnice;
2) pri odlasku broda ime i državnu pripadnost broda, ime i prezime zapovednika broda, odredišnu luku, odnosno pristanište, oznake i brojeve na koletima, broj i vrstu koleta, količinu i naziv robe i brojeve brodskih teretnica za teret koji je utovaren u luci, odnosno u pristaništu u kome je utovar izvršen.
U manifest ili u druge isprave priložene uz manifest moraju se posebno upisati i specifikovati:
1) stvari koje pripadaju posadi broda;
2) prtljag putnika predat brodu na prevoz;
3) namirnice i potrošni pogonski materijal za snabdevanje broda, posade i putnika.
Za brodove koji saobraćaju sa inostranstvom i koji utovaraju robu u domaćim lukama i pristaništima, manifest mora da bude sastavljen po izvršenom utovaru robe u brod, a najdocnije dva časa pre isplovljenja.
Brodovi koji dolaze iz inostranstva, s robom ili bez robe, moraju imati manifest u času prelaska carinske linije.
Ako brodovi koji saobraćaju sa inostranstvom i koji utovaruju robu iz člana 94 stav 3 Carinskog zakona ponovo uplove u jugoslovenske teritorijalne vode u roku od šest meseci od dana isplovljenja, moraju imati zvaničnu ispravu o iskrcavanju te robe.
Za brodove u koje se utovaruje roba u domaćim lukama i pristaništima sastavlja se odlazeći manifest na srpskom jeziku ili na jednom od svetskih jezika.
Brodovima koji dolaze iz inostranstva priznaje se dolazeći manifest, koji mora da bude preveden na srpski jezik ako nije sastavljen na nekom od svetskih jezika.
Ako u manifestu nedostaje neki podatak iz člana 61 ove uredbe ili je neki podatak netačan, carinarnica će vratiti manifest, naznačujući na njemu koji podatak nedostaje, odnosno koji podatak treba ispraviti, kao i rok u kome se manifest mora dopuniti odnosno ispraviti.
Ako zapovednik broda, za brod koji, prema odredbama Carinskog zakona mora imati manifest, ne preda u određenom roku carinarnici manifest i druge propisane isprave, carinarnica može narediti da se roba istovari i čuva pod carinskim nadzorom, na teret i rizik zapovednika broda.
Carinski postupak sa brodom koji dolazi iz inostranstva sprovodi se odmah posle sanitarne, fitosanitare i veterinarske kontrole broda.
Carinski pregled brodova
Predstavnici broda i sopstvenik tereta i druga lica mogu, uz prethodnu saglasnost carinarnice, u pratnji carinskog radnika ili uz preduzimanje drugih mera carinskog nadzora, da dođu na brod i pre njegovog pristajanja uz carinski gat ili deo obale određen za pristajanje, ali tek pošto brod dobije dozvolu za saobraćaj sa obalom od nadležne lučke, odnosno pristanišne kapetanije i organa unutrašnjih poslova nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice.
Dok se brod zadržava u luci, odnosno pristaništu, predstavnici broda i sopstvenika tereta mogu slobodno dolaziti na brod.
Zapovednik broda je dužan da carinskim radnicima obezbedi dolazak na brod i povratak sa broda i da im omogući vršenje carinskog pregleda.
Zapovednik broda je dužan da obezbedi osvetljenje na brodu i u svim prostorijama broda u kojima se vrši carinski pregled.
Po dolasku broda iz inostranstva u jugoslovensku luku, odnosno pristanište, a pošto lučki, odnosno pristanišni organi iz člana 67 ove uredbe odobre brodu slobodan saobraćaj sa obalom, carinarnica vrši pregled broda.
Pregled broda može, po potrebi, da se vrši i dok se brod nalazi na sidrištu.
Ako postoji osnovana sumnja da se na brodu nalazi krijumčarena roba, carinarnica može da izvrši pregled broda i pre dobijanja odobrenja za slobodan saobraćaj sa obalom. U tom slučaju carinarnica je dužna da o tome prethodno obavesti lučku, odnosno pristanišnu kapetaniju.
Ako se u luci, odnosno pristaništu nalazi više brodova koji čekaju da se izvrši carinski pregled ili druge radnje u carinskom postupku, carinarnica vrši pregled, odnosno druge radnje po redu dobijanja odobrenja za slobodan saobraćaj sa obalom, odnosno po redu podnošenja isprava kojima je uslovljen postupak carinskog organa.
Carinski postupak s lako pokvarljivom robom vrši se odmah po podnošenju propisanih isprava carinarnici.
Carinski postupak sa stvarima koje putnici sobom nose vrši se odmah čim brod dobije odobrenje za slobodan saobraćaj sa obalom.
Carinski pregled broda sastoji se od pregleda manifesta i sravnjenja stanja tereta, stvari koje pripadaju posadi, putničkog prtljaga predatog na prevoz brodu, namirnica i pogonskog i potrošnog materijala sa podacima navedenim u manifestu, kao i pregleda svih brodskih prostorija.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, carinarnica može odobriti sravnjivanje stanja tereta s podacima iz manifesta i posle iskrcaja tereta.
Carinski pregled broda vrši se u prisustvu ovlašćenog predstavnika broda.
Ako se carinskim pregledom utvrdi da na brodu ima namirnica i druge robe u većoj količini nego što je potrebno za potrošnju za vreme boravka broda u luci, odnosno pristaništu, carinarnica može višak robe da stavi pod carinski nadzor (plombiranje i dr.).
Brodovi iz člana 66 stav 2 tač. 1 i 2 i tač. 5 do 8 Carinskog zakona ne smeju dolaziti u dodir s brodovima koji saobraćaju sa inostranstvom, niti dodirivati stranu obalu, osim brodova koji plove Đerdapom.
Brodovi iz člana 66 stav 2 tač. 5, 6 i 7 Carinskog zakona moraju, ako prime robu na prevoz, da budu snabdeveni odgovarajućom ispravom.
Pregled broda koji se vrši za vreme plovidbe u carinskom pograničnom pojasu sastoji se od sravnjivanja manifesta i drugih brodskih isprava sa teretom broda.
Brod za vreme plovidbe u carinskom pograničnom pojasu carinarnica može da uputi, radi pregleda, odnosno pretresa, u najbližu luku, odnosno pristanište.
Ako postoji osnovana sumnja da se na brodu nalazi skrivena roba, carinarnica može izvršiti pretres broda.
Pre pretresa stranog broda u luci, odnosno pristaništu, u smislu stava 2 ovog člana, carinarnica o pretresu obaveštava konzularnog predstavnika države kojoj brod pripada, ako se taj predstavnik nalazi u luci, odnosno pristaništu u kome se brod nalazi.
Ako se u luci, odnosno pristaništu ne nalazi konzularni predstavnik države kojoj brod pripada, pretres se vrši u prisustvu predstavnika lučke, odnosno pristanišne kapetanije i zapovednika broda, odnosno njegovog zamenika.
Ako se na brodu nađe skrivena roba, carinski radnici sprovode brod najbližoj carinarnici.
Na zahtev zapovednika broda, carinarnica izdaje potvrdu o rezultatu pregleda, odnosno pretresa broda.
Izuzetno od odredbe člana 73 ove uredbe, ako se prilikom pregleda stranog broda u luci, odnosno pristaništu pojavi osnovana sumnja da se na brodu nalazi skrivena roba ili da je na tom brodu našao utočište učinilac carinskog prekršaja, carinarnica će izvršiti pretres broda i bez prethodnog obaveštenja i prisustva konzularnog predstavnika države kojoj brod pripada, s tim što će naknadno obavestiti konzularnog predstavnika o pretresu broda.
Kad u domaću luku, odnosno u pristanište uplovi brod koji dolazi iz inostranstva i koji ima robu za istovar, zapovednik broda je dužan da za robu koja se prijavljuje za istovar podnese manifest, a ako se vrši delimičan istovar robe - izvod iz manifesta, odnosno Prijavu za uvoz i provoz robe.
Ako se roba istovaruje neposredno iz broda u carinsko skladište, carinarnica je dužna da omogući istovar odmah po vezivanju broda uz operativnu obalu.
Istovar robe u carinsko skladište mora da bude organizovan tako da carinski radnik može brzo sravniti stanje istovarene robe sa podacima u manifestu, odnosno u izvodu iz manifesta, odnosno sa podacima u Prijavi za uvoz i provoz robe.
Po završenom istovaru i prijemu robe u carinsko skladište, držalac je dužan da carinarnici potvrdi prijem robe.
Ako se roba ne istovaruje neposredno u carinsko skladište nego na obalu ili u drugo prevozno sredstvo, pa se naknadno prevozi u carinsko skladište, carinarnica obezbeđuje carinski nadzor nad prevozom robe do skladišta.
Ako se roba istovaruje neposredno iz broda u drugo prevozno sredstvo radi otpremanja drugoj carinarnici na carinjenje ili se otprema korisnicima kao roba ocarinjena prilikom pretovara, carinarnica obezbeđuje carinski nadzor dok robu ne preuzme vozar.
Istovar robe iz broda u carinsko smestište ili konsignaciono skladište vrši se na osnovu Prijave za uvoz i provoz robe, koja se podnosi u dva primerka.
Istovar robe iz broda neposredno u drugo prevozno sredstvo radi otpremanja drugoj carinarnici vrši se na osnovu Prijave za uvoz i provoz robe, koju u dva primerka podnosi vozar koji će robu da primi na dalji prevoz.
Kad je istovar robe iz broda završen, carinarnica sravnjuje stanje istovarene robe sa podacima u manifestu, odnosno sa podacima u izvodu iz manifesta.
Za robu istovarenu u carinsko skladište, podaci iz manifesta, odnosno izvoda iz manifesta sravnjuju se sa stanjem robe u pogledu oznake, broja i vrste pakovanja.
Za robu istovarenu neposredno u drugo prevozno sredstvo ili u carinsko smestište ili konsignaciono skladište, podaci iz manifesta, odnosno izvoda iz manifesta sravnjuju se s podacima iz Prijave za uvoz i provoz robe.
Ispravnost istovara carinarnica potvrđuje na manifestu, odnosno izvoda iz manifesta i vraća ga zapovedniku broda.
Ako se prilikom sravnjivanja stanja istovarene robe sa podacima iz manifesta, odnosno izvoda iz manifesta utvrde nepravilnosti ili neslaganja u pogledu vrste robe, mase robe i broja koleta, ili u pogledu oznaka na koletima, carinarnica o tome sastavlja zabelešku na manifestu, odnosno izvodu iz manifesta.
Ako se istovar robe vrši na osnovu izvoda iz manifesta, a prilikom sravnjivanja se utvrde viškovi robe koji su greškom istovareni, ti viškovi se odmah vraćaju na brod sa koga su istovareni.
Ako je brod otplovio, agencija koja zastupa brod prijavljuje nađene viškove Prijavom za uvoz i provoz robe.
Domaći i strani brodovi koji viju vojnu zastavu dužni su da za carinsku robu koju istovaruju podnesu Prijavu za uvoz i provoz robe.
Prilikom utovara robe u brod koji saobraća sa inostranstvom shodno se primenjuju odredbe čl. 75 do 83 ove uredbe.
Carinska roba se pretovaruje iz jednog broda u drugi brod po pismenom odobrenju carinarnice i pod carinskim nadzorom.
Ako je usled više sile roba pretovarena iz jednog broda u drugi brod bez pismenog odobrenja carinarnice, zapovednik broda iz koga je pretovarena dužan je da to prijavi najbližoj carinarnici i da joj odnese potvrdu nadležne lučke, odnosno pristanišne kapetanije o tome da je pretovar izvršen usled više sile.
U manifest broda iz koga je roba pretovarena upisuju se podaci o tome koja je roba i u koji brod pretovarena, a u manifest broda na koji je pretovarena - podaci o pretovarenoj robi, sa naznačenjem broda sa koga je pretovarena.
U carinskom pograničnom pojasu na moru, graničnim rekama i graničnim jezerima zabranjeno je izbacivanje robe sa plovnih objekata.
Posebne odredbe o carinskom postupku i carinskom nadzoru
u saobraćaju na Dunavu
Primopredaja robe koja se carini kod ulazne carinarnice vrši se shodno odredbama čl. 15 do 25 ove uredbe.
Za robu koja se uvozi i upućuje brodom drugoj carinarnici, ulazna carinarnica stavlja carinsku propratnicu u dva primerka, na osnovu podataka iz Prijave za uvoz i provoz robe. Jedan primerak propratnice ulazna carinarnica zadržava, a drugi upućuje zapovedniku broda radi predaje prijemnoj carinarnici. Zapovednik broda potvrđuje prijem propratnice na primerku koji ostaje kod ulazne carinarnice.
Na prostorije broda u kojima je smeštena carinska roba, odnosno na robu koja se nalazi na otvorenom prostoru broda carinarnica stavlja carinska obeležja.
Na brodske prevozne isprave vozar stavlja nalepnicu: "Carinska roba. Predati carinarnici..." (naziv carinarnice).
Na pismeni zahtev zapovednika broda, carinarnica može da odobri istovar robe u pristaništu koje zapovednik broda naznači u zahtevu iako je prema brodskoj teretnici, tovarnom listu i drugim prevoznim ispravama roba namenjena nekom drugom pristaništu.
Pre početka primopredaje robe, prijemna carinarnica, u prisustvu zapovednika broda, pregleda carinska obeležja i o nađenom stanju stavlja zabelešku na propratnicu koju joj je predao zapovednik broda.
Postupak u pogledu primopredaje robe istovetan je sa postupkom koji sprovodi ulazna carinarnica.
Roba koja je ocarinjena za izvoz kod carinarnice na Dunavu upućuje se brodom izlaznoj carinarnici sa trećim primerkom izvozne deklaracije, koji carinarnica daje vozaru radi predaje izlaznoj carinarnici. Prijem robe i treći primerak izvozne deklaracije vozar potvrđuje na originalu izvozne deklaracije.
Carinarnica koja je izvršila carinjenje stavlja na robu iz stava 1 ovog člana carinska obeležja, naznačujući u izvoznoj deklaraciji kakva je obeležja stavila.
Vozar je dužan da na brodske isprave stavi nalepnicu: "Carinska roba. Predati carinarnici..." (naziv carinarnice).
Izlazna carinarnica proverava da li su carinska obeležja ispravna i da li se stanje robe smeštene na otvorenom brodskom prostoru slaže sa podacima u izvoznoj deklaraciji.
Ako utvrdi da su stanje robe i carinska obeležja ispravni, carinarnica odobrava izlaz robe, a treći primerak izvozne deklaracije, na kojoj je potvrđen izlaz robe, vraća otpremnoj carinarnici.
Na delu Dunava od granice do granične carinarnice brodovi ne smeju pristajati, utovarivati, istovarivati ili pretovarivati robu i dolaziti u dodir s drugim brodovima, osim u slučaju više sile.
Granična carinarnica na Dunavu može narediti da se na delu Dunava iz stava 1 ovog člana brod zaustavi po ulasku na teritoriju Jugoslavije radi prijema carinskih radnika koji će ga sprovesti do carinarnice ili od carinarnice do mesta izlaska sa teritorije Jugoslavije.
Zapovednik broda kojim se roba prevozi Dunavom dužan je da izlaznoj carinarnici, pored Prijave za uvoz i provoz robe, podnese i pismenu izjavu o tome da li prevozi robu čiji je uvoz u Jugoslaviju zabranjen.
Za robu koja se provozi Dunavom, ulazna carinarnica, na osnovu podataka iz Prijave za uvoz i provoz robe, sastavlja propratnicu u dva primerka. Jedan primerak uručuje zapovedniku broda radi predaje izlaznoj carinarnici, a zapovednik broda potvrđuje prijem na primerku propratnice koji ostaje kod carinarnice.
Ulazna carinarnica može odrediti sledeće mere carinskog nadzora nad carinskom robom koja se provozi Dunavom:
1) stavljanje carinskih obeležja na brodske prostorije u kojima je smeštena carinska roba;
2) opisivanje u carinskoj propratnici carinske robe koja se nalazi na otvorenim brodskim prostorima;
3) sprovođenje broda ako carinski nadzor ne može da se obezbedi na drugi način.
Ako su na brodske prostorije i robu već stavljena strana carinska obeležja, carinarnica neće stavljati svoja obeležja ako je međunarodnim ugovorom predviđeno da se takva inostrana obeležja priznaju.
Carinarnica će u propratnici naznačiti kakva su carinska obeležja stavljena na brodske prostorije i robu.
Ako je u pitanju strani brod na kome se nalazi samo roba koja se provozi, a brod nije pratio carinski radnik, izlazna carinarnica proverava da li su sva stavljena carinska obeležja ispravna i, po potrebi, pregleda brod i posadu.
Ako su carinska obeležja povređena ili uklonjena, izlazna carinarnica to zapisnički utvrđuje i saslušava zapovednika broda ili njegovog zamenika radi pokretanja prekršajnog postupka. Carinarnica će dozvoliti zapovedniku broda da brod nastavi plovidbu ako utvrdi da se stanje robe slaže s podacima u propratnici.
Ako se stanje robe ne slaže s podacima u propratnici, izlazna carinarnica to zapisnički utvrđuje, saslušava zapovednika broda ili njegovog zamenika i pokreće prekršajni postupak, a brod zadržava od dalje plovidbe do polaganja obezbeđenja za novčanu kaznu.
Strani brodovi koji plove Dunavom od Velikog Gradišta do Prahova i obratno ne podležu carinskom nadzoru ako pri plovidbi ne dodiruju obalu Jugoslavije.
Strani brodovi koji u provozu pristaju u domaće pristanište radi snabdevanja gorivom, životnim namirnicama ili zbog drugih potreba, a ne radi utovara i istovara robe, oslobođeni su carinskog pregleda i stavljaju se samo pod carinski nadzor.
Povlašćena plovidba
Pismeni zahtev za davanje odobrenja za povlašćenu plovidbu podnosi se carinarnici nadležnoj prema matičnoj luci, odnosno pristaništu broda.
U zahtevu iz stava 1 ovog člana navode se podaci o brodu za koji se traži povlašćena plovidba. Uz zahtev se prilažu spisak opreme i inventara broda i plovidbeni red broda, u onolikom broju primeraka koliko ima carinarnica kroz čija će područja brod prolaziti.
Po prijemu zahteva za davanje odobrenja za povlašćenu plovidbu, carinarnica vrši pregled broda i ako utvrdi da stanje broda odgovara podnesenim podacima o brodu i spisku opreme i inventara, izdaje traženo odobrenje, obaveštava o tome sve carinarnice kroz čija će područja brod prolaziti i dostavlja im po jedan primerak overenog plovidbenog reda.
Svaka izmena plovidbenog reda broda, opreme i inventara broda podleže odobrenju carinarnice koja je odobrila povlašćenu plovidbu. O izdatom odobrenju obaveštavaju se sve carinarnice kroz čija područja brod prolazi.
Za pristajanje broda koji ima odobrenje za povlašćenu plovidbu uz stranu obalu, uz brod koji saobraća sa inostranstvom ili uz brod koji nema odobrenje za povlašćenu plovidbu potrebno je odobrenje carinarnice.
Ako brod koji ima odobrenje za povlašćenu plovidbu usled više sile dodirne stranu obalu, strani brod ili brod koji nema odobrenje za povlašćenu plovidbu, zapovednik broda je dužan da to prijavi carinarnici i da o postojanju više sile podnese potvrdu lučke, odnosno pristanišne kapetanije.
Ako je u slučaju iz stava 2 ovog člana brod primio ili predao robu, iskrcao ili prekrcao putnike ili druga lica, zapovednik broda je dužan da uz prijavu podnese i izveštaj o primljenoj, odnosno predatoj robi i o broju iskrcanih, ukrcanih ili prekrcanih lica.
Brodovi koji imaju odobrenje za povlašćenu plovidbu moraju da budu obeleženi posebnom zastavom i svetlosnim znakom.
Zastava je u obliku kvadrata čija strana iznosi 75 cm, zelene je boje, sa belom crtom širokom 20 cm koja se pruža dijagonalno od gornjeg desnog do donjeg levog ugla zastave. Zastava mora da bude istaknuta na vidnom mestu iznad brodskog trupa.
Svetlosni znak je tamnoplave boje i postavlja se noću, na 1 do 1,5 m iznad belog svetlosnog znaka na pramcu.
Za robu koja se radi carinjenja upućuje drugoj carinarnici brodom koji ima odobrenje za povlašćenu plovidbu, otpremna carinarnica sastavlja propratnicu, u dva primerka, na osnovu podataka iz Prijave za uvoz i provoz robe. Jedan primerak propratnice zadržava carinarnica, a drugi primerak, zajedno sa brodskim prevoznim ispravama i robom, predaje vozaru, koji na primerku koji zadržava carinarnica potpisom potvrđuje prijem.
Na prostorije broda u kojima je smeštena roba iz stava 1 ovog člana carinarnica stavlja carinska obeležja, naznačujući u propratnici kakva su obeležja stavljena. Ako se na prostor u kome je smeštena carinska roba ne mogu staviti carinska obeležja, carinarnica će carinska obeležja staviti na koleta, odnosno u propratnici će detaljno opisati robu.
Na brodske prevozne isprave i robu vozar stavlja nalepnicu: "Carinska roba. Predati carinarnici..." (naziv carinarnice).
Zapovednik broda dužan je da prestanak povlašćene plovidbe odmah prijavi najbližoj carinarnici radi stavljanja broda pod carinski nadzor.
Carinarnica kojoj je zapovednik broda prijavio prestanak povlašćene plovidbe vrši pregled broda, brodske opreme i inventara i ako odobrenje za povlašćenu plovidbu nije ona izdala, obavestiće o nađenom stanju carinarnicu koja je izdala odobrenje za povlašćenu plovidbu.
Po prestanku povlašćene plovidbe, zapovednik broda je dužan da skine obeležja povlašćene plovidbe i da vrati odobrenje za povlašćenu plovidbu carinarnici koja je odobrenje izdala.
Carinarnica može izdati odobrenje za povlašćenu plovidbu, za pojedinačno putovanje, brodu koji ne uživa povlašćenu plovidbu, ili može izdati odobrenje za određeno putovanje u inostranstvo brodu koji uživa povlašćenu plovidbu.
V CARINSKI POSTUPAK I CARINSKI NADZOR U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Carinski nadzor nad vazduhoplovom
Deo vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj nalazi se pod carinskim nadzorom.
Deo vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj sastoji se od carinske platforme, čekaonice namenjene putnicima u međunarodnom vazdušnom saobraćaju (u daljem tekstu: tranzitna sala) i prostorija za pregled putnika i njihovog prtljaga.
Carinskom platformom smatra se deo vazduhoplovne platforme na kome se nalazi vazduhoplov koji saobraća sa inostranstvom.
Preduzeće koje obavlja aerodromske usluge blagovremeno obaveštava carinarnicu na kom će se delu vazduhoplovne platforme postaviti vazduhoplov koji saobraća sa inostranstvom.
Carinarnica obezbeđuje na carinskoj platformi carinski nadzor, i to nad vazduhoplovima koji dolaze iz inostranstva - neposredno po sletanju, a nad vazduhoplovima koji odlaze u inostranstvo - pola časa pre poletanja.
Tranzitna sala mora biti obezbeđena tako da je onemogućen ulazak i izlazak lica, odnosno unošenje i iznošenje robe bez carinskog nadzora.
Pored putnika i članova posade vazduhoplova koji putuju u inostranstvo, odnosno koji su u provozu preko carinskog područja Jugoslavije, u tranzitnu salu mogu ulaziti samo lica koja obavljaju službenu dužnost (osoblje vazduhoplovnog pristaništa i radnici koji rade u tranzitnoj sali, carinski radnici i radnici organa unutrašnjih poslova).
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, ako se na vazduhoplovnom pristaništu dočekuju, odnosno ispraćaju jugoslovenski ili strani džravnici, članovi delegacija i druga lica u zvaničnoj poseti inostranstvu, odnosno Jugoslaviji, u tranzitnu salu mogu, u skladu sa protokolom, ulaziti i druga lica (pratnja, obezbeđenje, snimatelji, foto-reporteri, prevodioci i dr.).
Na delu vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj mogu se nalaziti samo putnici koji odlaze u inostranstvo, odnosno dolaze iz inostranstva i lica koja imaju odobrenje nadležnog organa unutrašnjih poslova.
Prilikom dolaska na deo vazduhoplovnog pristaništa koji je određen za međunarodni vazdušni saobraćaj, odnosno prilikom odlaska sa tog dela, sva lica podležu merama carinskog nadzora kao lica koja prelaze carinsku liniju.
Posle postavljanja vazduhoplova koji je došao iz inostranstva na carinsku platformu, carinarnica vrši pregled vazduhoplova.
Za vreme carinskog pregleda vazduhoplovu se mogu približiti samo lica koja imaju odobrenje carinarnice.
Na zahtev carinarnice, vođa vazduhoplova koji dolazi iz inostranstva, odnosno lice koje je za to ovlašćeno, dužno je da uz manifest, odnosno izvod iz manifesta pokaže i sve ostale isprave o robi koju prevozi.
Vođa vazduhoplova koji odlazi u inostranstvo, odnosno lice koje je za to ovlašćeno, dužno je da carinarnici podnese manifest najdocnije pola časa pre poletanja vazduhoplova, a na zahtev carinarnice dužno je da pokaže i sve ostale isprave o robi koju prevozi .
Roba koja je manifestom određena za istovar kod carinarnice na prvom usputnom vazduhoplovnom pristaništu upućuje se prijemnoj carinarnici duplikatom manifesta, odnosno izvodom iz manifesta overenim pečatom carinarnice.
Podaci o robi koja se prevozi upisuju se u manifest na osnovu podataka iz prevoznih isprava. Za ispravnost manifesta odgovoran je vođa vazduhoplova, odnosno lice koje je podnelo manifest carinarnici.
Manifest mora da sadrži podatke o vazduhoplovu, vazduhoplovnom pristaništu, državi u kojoj je vazduhoplov registrovan, mestu utovara i mestu istovara robe, broj prevozne isprave, kao i podatke o robi koju vazduhoplov prevozi.
Podaci o ličnom prtljagu koji putnici sobom nose ne upisuju se u manifest.
Ako manifestu nedostaje neki od podataka iz člana 109 ove uredbe ili je neki podatak netačan, carinarnica će vratiti manifest, naznačavajući na njemu koji podatak nedostaje ili koji podatak treba ispraviti, kao i rok u kome se manifest mora dopuniti, odnosno ispraviti.
Ako vođa vazduhoplova, za vazduhoplov koji mora imati manifest, ne preda u određenom roku carinarnici manifest i druge propisane isprave, carinarnica može narediti da se roba istovari i čuva pod carinskim nadzorom na teret i rizik vođe vazduhoplova.
Za vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva priznaje se strani manifest ako je preveden na srpski jezik ili ako je sastavljen na engleskom, ruskom, francuskom ili španskom jeziku.
Ulazna carinarnica stavlja vazduhoplov pod carinski nadzor odmah po sletanju i vrši carinski pregled posade i vazduhoplova.
Vazduhoplov koji odlazi u inostranstvo mora da se postavi na carinsku platformu najmanje pola časa pre poletanja i od tog vremena pa sve do preletanja carinske linije nalazi se pod carinskim nadzorom.
Pregled putnika i posade i njihovog prtljaga vrši se u posebnoj prostoriji koja je za to određena.
Izuzetno od odredbe stava 3 ovog člana, carinarnica može odobriti da se pregled putnika i posade izvrši na drugom mestu.
Pregled vazduhoplova sastoji se od sravnjenja manifesta sa stanjem robe po količini i oznakama koleta.
Ako postoji osnovana sumnja da se u vazduhoplovu nalazi skrivena roba, carinarnica može da izvrši pretres vazduhoplova. Pretres vazduhoplova vrši se u prisustvu vođe vazduhoplova, odnosno lica koje on odredi.
Po izvršenom pretresu vazduhoplova, carinarnica sačinjava zapisnik, u kome, pored rezultata i o izvršenom pretresu, navodi i ime i prezime lica u čijem je prisustvu izvršen pretres. Zapisnik potpisuju lica koja su prisustvovala pretresu.
Vozar ili preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje on ovlasti predaje robu carinarnici na osnovu manifesta, odnosno izvoda iz manifesta i Prijave za uvoz i provoz robe o svom trošku na mestu koje odredi carinarnica.
Na postupak prijavljivanja i predaje robe carinarnici shodno se primenjuju odredbe čl. 15 do 25 ove uredbe.
Ako predaju robe carinarnici, smeštaj robe pod carinski nadzor, otpremu ili dopremu robe na vazduhoplovno pristanište u ime vozara vrši drugo preduzeće, odnosno drugo pravno lice, to lice odgovorno je za pravilnost preduzetih radnji, odnosno za neizvršenje radnji koje je trebalo izvršiti.
Roba se istovaruje iz vazduhoplova pod carinskim nadzorom na osnovu manifesta, odnosno izvoda iz manifesta.
Ispravnost istovara carinarnica potvrđuje na primerku manifesta, odnosno izvoda iz manifesta, koji ostaje vođi vazduhoplova.
Roba se istovaruje iz vazduhoplova u prisustvu vozara, preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koje vozar ovlasti da preuzme i preveze robu posle istovara do mesta koje odredi carinarnica za smeštaj robe i carinskog radnika koji utvrđuje stanje pakovanja koleta i sravnjuje podatke o broju i oznakama koleta iz manifesta sa podacima na koletima.
Ako se roba doprema na paletama, odnosno kontejnerima ili ako je istovaren veliki broj koleta, utvrđivanje stanja pakovanja i sravnjivanja podataka o broju i oznakama koleta iz manifesta sa podacima na koletima mogu se vršiti neposredno pre smeštaja robe na mesto koje je odredila carinarnica.
Ako carinski radnik utvrdi da stanje robe odgovara podacima iz manifesta, on to potvrđuje na dva primerka manifesta, odnosno izvoda iz manifesta, od kojih jedan primerak ostaje kod vođe vazduhoplova, odnosno lica koje on ovlasti, a drugi se prilaže uz prijavu za uvoz i provoz robe.
Ako se prilikom istovara robe iz vazduhoplova utvrdi da se podaci iz manifesta ne slažu sa stanjem robe u pogledu količine i oznaka na koletima, da su koleta oštećena ili da se roba iz njih na bilo koji način rasipa, carinski radnik o tome sastavlja zabelešku na manifestu, a preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje je vozar ovlastio da preuzme i preveze robu posle istovara iz vazduhoplova do mesta koje je odredila carinarnica za smeštaj robe sastavlja zapisnik, koji potpisuju vozar i carinski radnik.
Ako se prilikom istovara robe iz vazduhoplova utvrdi da je prtljag prispeo odvojeno od putnika, s njim se postupa saglasno odredbama ove uredbe o carinskom postupku s prtljagom koji nije prispeo s putnicima.
Istovarena roba se smešta u carinsko skladište na vazduhoplovnom pristaništu na osnovu manifesta, odnosno izvoda iz manifesta.
Ako vozar robu predaje carinarnici, podnosi Prijavu za uvoz i provoz robe, a ako ovlasti drugo preduzeće, odnosno drugo pravno lice, da robu preda carinarnici, prijavu za uvoz i provoz robe podnosi to lice.
Prijava za uvoz i provoz robe mora se podneti carinarnici najdocnije u roku od pet časova od istovara robe iz vazduhoplova, a na vazduhoplovnom pristaništu na kome nije organizovana stalna služba prijava se mora podneti najdocnije do 12 časova narednog dana od dana istovara robe iz vazduhoplova.
Izuzetno od odredbe člana 117 ove uredbe, ako se iz vazduhoplova istovara roba u provozu kroz Jugoslaviju koja će se utovariti u drugi vazduhoplov radi daljeg prevoza, vozar, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice koje je od njega preuzelo robu nije dužno da podnese Prijavu za uvoz i provoz robe pod uslovom da se pretovar izvrši u roku od 12 časova. U tom slučaju, na dolazećem i odlazećem manifestu se naznačava veza.
Za robu iz stava 1 ovog člana za koju nije podnesena Prijava za uvoz i prevoz robe odgovara vozar, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice koje ju je preuzelo od vozara.
Ako se roba u provozu preko carinskog područja Jugoslavije upućuje na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji radi daljeg otpremanja u inostranstvo, carinski nadzor nad robom sprovodi se na osnovu Posebnog robnog manifesta za carinsku robu, propisanog Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku, na kome je vidno naznačeno da je u pitanju roba u provozu.
Na vazduhoplovnom pristaništu iz stava 1 ovog člana ne podnosi se Prijava za uvoz i provoz robe nego se podaci o robi iz Posebnog robnog manifesta za carinsku robu evidentiraju u Kontrolniku izvozne i provozne robe.
Kontrolnik izvozne i provozne robe razdužuje se odlažećim manifestom na osnovu koga se roba u provozu upućuje u inostranstvo.
Ako se roba vazduhoplovom upućuje drugoj carinarnici radi carinjenja, vozar podnosi otpremnoj carinarnici Poseban robni manifest za carinsku robu, u osam primeraka.
Carinarnica overava sve primerke manifesta iz stava 1 ovog člana, od kojih jedan primerak zadržava, a ostalih sedam primeraka predaje vozaru, od kojih vozar zadržava dva primerka, a jedan primerak predaje držaocu skladišta.
Manifest iz stava 1 ovog člana carinarnica zavodi u Kontrolnik posebnog robnog manifesta i određuje rok predaje robe.
Vozar predaje prijemnoj carinarnici robu i četiri primerka manifesta iz stava 1 ovog člana. Prijemna carinarnica overava sva četiri primerka, od kojih dva primerka vraća vozaru, a jedan primerak dostavlja otpremnoj carinarnici kao potvrdu o prijemu robe.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, ako vozar ovlasti drugo preduzeće, odnosno drugo pravno lice da vrši prijem i otpremu robe, Posebni robni manifest za carinsku robu podnosi se u deset primeraka. Vozar i to preduzeće, odnosno pravno lice po prijemu i otpremi robe, potvrđuju na manifestu, potpisom odgovornog radnika, da su robu preuzeli.
Izvozno ocarinjena roba utovaruje se u vazduhoplov u prisustvu carinskog radnika, koji stanje robe sravnjuje s podacima iz manifesta i isprava na osnovu kojih je izvršeno izvozno carinjenje, a po potrebi, i pregledom robe u koletima.
Ako utvrdi da stanje robe odgovara podacima iz manifesta i isprava na osnovu kojih je izvršeno izvozno carinjenje, carinski radnik to potvrđuje na primerku manifesta.
Ako utvrdi da stanje robe ne odgovara podacima iz manifesta i isprava na osnovu kojih je izvršeno izvozno carinjenje, carinski radnik postupiće u smislu člana 152 Carinskog zakona. Pored sastavljanja zapisnika o utvrđenim nepravilnostima robe, carinski radnik stavlja i zabelešku na manifestu i izvoznim carinskim ispravama. Ako se stanje robe slaže s podacima iz manifesta i izvoznih carinskih isprava, ali se celokupna roba ne može utovariti u vazduhoplov, carinski radnik o tome stavlja zabelešku na manifestu i izvoznoj carinskoj deklaraciji. Preduzeće, odnosno pravno lice koje je preuzelo robu evidentira podatke o neutovarenoj robi u poseban kontrolnik. Kontrolnik se razdužuje brojem i datumom isprava na osnovu koje je roba naknadno utovarena u vazduhoplov.
U slučaju iz stava 4 ovog člana, carinarnica ne potvrđuje na određenom primerku izvozne carinske deklaracije da je roba izvezena dok se preostala količina robe ne utovari u vazduhoplov i ne otpremi u inostranstvo.
Carinski postupak i carinski nadzor nad posadom, putnicima i prtljagom
Pregled vazduhoplova, posade i putnika koji dolaze iz inostranstva i njihovog prtljaga vrši carinarnica na prvom vazduhoplovnom pristaništu na koje je vazduhoplov sleteo iz inostranstva.
Ako vazduhoplov leti na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji, a ne prima putnike u lokalnom saobraćaju (čista linija), pregled vazduhoplova, posade i putnika koji dolaze iz inostranstva i njihovog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome posada i putnici napuštaju vazduhoplov.
Odredba stava 2 ovog člana primenjuje se i kad se putnici, prtljag i roba sa više čistih linija prevoze jednim vazduhoplovom u međunarodnom saobraćaju (kombinovana linija).
Ako vazduhoplov leti na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji, i prima putnike u lokalnom saobraćaju (mešovita linija), carinski pregled vazduhoplova, posade, putnika i ručnog prtljaga izvršiće carinarnica prvog vazduhoplovnog pristaništa, dok će carinski pregled ostalog prtljaga i robe izvršiti carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome putnici konačno napuštaju vazduhoplov.
Ako vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva leti na međunarodnoj liniji samo do prvog sletnog vazduhoplovnog pristaništa, a dalje nastavlja let na domaćoj liniji, carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihovog prtljaga vrši se na prvom vazduhoplovnom pristaništu na koje je vazduhoplov sleteo iz inostranstva, nezavisno od toga da li prima putnike u lokalnom saobraćaju ili ih ne prima.
Ako iz opravdanih razloga carinarnica ne izvrši pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihovog prtljaga, obavestiće o tome carinarnicu na prvom vazduhoplovnom pristaništu na koje vazduhoplov sleće.
Carinski pregled posade i putnika i njihovog prtljaga, koji se prevoze vazduhoplovom koji saobraća na tranzitnim linijama, po pravilu se ne vrši ako putnici i posada ne napuštaju vazduhoplov ili ako se zadržavaju samo u tranzitnoj sali.
Tranzitnom linijom, u smislu ove uredbe, smatra se let vazduhoplova u međunarodnom saobraćaju preko carinskog područja Jugoslavije kad vazduhoplov po utvrđenom redu letenje sleće na vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji, kao i kad sleće zbog kvara, uzimanja goriva, meteoroloških uslova i sl.
Carinarnica koja je izvršila carinski pregled u smislu člana 122 stav 4 ove uredbe obavestiće o tome carinarnicu na prvom vazduhoplovnom pristaništu na koje vazduhoplov sleće.
Putnici u lokalnom saobraćaju iz člana 122 stav 4 ove uredbe i putnici u međunarodnom saobraćaju koji nisu predali prtljag na prevoz, odvajaju se na vazduhoplovnom pristaništu od ostalih putnika u međunarodnom saobraćaju odmah po izlasku iz vazduhoplova.
Ako je na zahtev vozara, uz saglasnost nadležne carinarnice i organa unutrašnjih poslova, čista linija izmenjena u mešovitu liniju, nadležna carinarnica će o tome obavestiti carinarnicu na vazduhoplovnom pristaništu na koje vazduhoplov sleće.
Carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihovog prtljaga, koji dolaze iz inostranstva na čarter-liniji, vrši se shodno odredbama čl. 123 i 124 ove uredbe, ako vazduhoplov ne prima putnika u lokalnom saobraćaju.
Ako vazduhoplov koji dolazi iz inostranstva na čarter-liniji sleće na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji i prima putnike u lokalnom saobraćaju, carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihovog prtljaga, vrši se u smislu člana 122 stav 4 ove uredbe.
Posle izvršenog carinskog pregleda u smislu stava 2 ovog člana, vazduhoplov nastavlja let kao vazduhoplov na domaćoj liniji.
Ako putnik prilikom dolaska iz inostranstva do mesta odredišta putuje vazduhoplovom koji leti na međunarodnoj i domaćoj liniji, a poseduje međunarodnu putničku kartu sa potvrđenom rezervacijom za let do mesta odredišta (transferni putnik), carinski pregled prtljaga vrši se na vazduhoplovnom pristaništu na kome transferni putnik završava putovanje.
Pregled transfernog putnika i njegovog ručnog prtljaga vrši carinarnica na prvom vazduhoplovnom pristaništu na koje je vazduhoplov sleteo iz inostranstva (transferno vazduhoplovno pristanište).
Prtljag transfernog putnika u dolasku iz inostranstva mora biti snabdeven međunarodnim međulinijskim prtljažnim priveskom (interline - privezak), sa oznakom mesta krajnjeg odredišta prema putničkoj karti i nalepnicom ili priveskom sa imenom i prezimenom putnika.
Ovlašćeni predstavnik vozara na transfernom vazduhoplovnom pristaništu dužan je da blagovremeno obavesti carinarnicu o prijavljenom i stvarnom broju transfernih putnika u dolasku i njihovog prtljaga i da po poletanju vazduhoplova do mesta odredišta pošalje poruku vazduhoplovnom pristaništu na kome transferni putnici završavaju let o broju tih putnika i njihovom prtljagu.
Ovlašćeni predstavnik vozara na odredišnom vazduhoplovnom pristaništu dužan je da pismeno obavesti carinarnicu o prijavljenom broju transfernih putnika za naredni dan, broju leta kojim putnici dolaze, planiranom vremenu sletanja vazduhoplova i datumu dolaska putnika.
Preduzeće koje obavlja aerodromske usluge na vazduhoplovnom pristaništu na kome putnici završavaju let dužno je da postavi prtljag transfernim putnicima u delu predviđenom za međunarodne dolaske, radi sprovođenja carinske kontrole.
Ako putnik prilikom odlaska u inostranstvo do mesta odredišta putuje vazduhoplovom koji leti na domaćoj i međunarodnoj liniji, a poseduje međunarodnu putničku kartu sa potvrđenom rezervacijom za međunarodni let do mesta odredišta (transferni putnik) i prtljag snabdeven interline priveskom i nalepnicom ili priveskom sa imenom i prezimenom, carinski pregled prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome putnik započinje let na domaćoj liniji.
Carinski pregled putnika i njegovog ručnog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome putnik započinje let na međunarodnoj liniji (transfernom vazduhoplovnom pristaništu).
Ovlašćeni predstavnik vozara dužan je da dan ranije pismeno obavesti carinarnicu na vazduhoplovnom pristaništu sa koga međunarodni transferni putnik započinje let o datumu odlaska putnika, broju leta, planiranom vremenu polaska vazduhoplova i broju prijavljenih putnika i da po poletanju vazduhoplova pošalje poruku transfernom vazduhoplovnom pristaništu na kome putnici započinju let na međunarodnoj liniji.
Razdvajanje interline prtljaga od prtljaga domaćih putnika na transfernom aerodromu vrši preduzeće koje obavlja aerodromske usluge i doprema ga u međunarodnu sortirnicu u kojoj se vrši rendgenska kontrola tog prtljaga.
Ako se prilikom rendgenske kontrole oceni da je potrebno izvršiti poseban pregled, to se čini u prisustvu putnika, radnika organa unutrašnjih poslova i carinskih radnika.
Transferni putnici imaju prednost prilikom vršenja carinskog pregleda.
Carinski postupak sa vazduhoplovom koji odlazi u inostranstvo
Vazduhoplov koji odlazi u inostranstvo mora imati manifest, koji vođa vazduhoplova predaje carinarnici.
Ako carinarnica prilikom sravnjivanja stanja robe sa podacima iz manifesta, odnosno izvoda iz manifesta vazduhoplova koji odlazi u inostranstvo nađe da je stanje ispravno, overava manifest, odnosno izvod iz manifesta, jedan primerak manifesta, odnosno izvoda iz manifesta zadržava, a ostale primerke vraća vođi vazduhoplova.
Za ocarinjenu robu koja se utovaruje u domaći ili strani vazduhoplov koji odlazi u inostranstvo, vođa vazduhoplova podnosi carinarnici izvoznu carinsku deklaraciju po kojoj je izvršeno carinjenje te robe.
Pregled vazduhoplova, posade i putnika koji odlaze u inostranstvo i njihovog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu sa koga vazduhoplov neposredno poleće u inostranstvo.
Ako vazduhoplov sleće na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji, a ne prima putnike i robu u lokalnom saobraćaju, pregled vazduhoplova, posade i putnika koji odlaze u inostranstvo i njihovog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome se putnici i roba ukrcavaju u vazduhoplov.
U slučaju iz stava 2 ovog člana, carinarnica je dužna da obezbedi da vazduhoplov, posada i putnici koji su prošli carinsku kontrolu ne dođu u dodir sa putnicima u lokalnom saobraćaju.
Ako vazduhoplov sleće na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji i prima putnike u lokalnom saobraćaju, pregled putničkog prtljaga vrši carinarnica na prvom vazduhoplovnom pristaništu, a pregled vazduhoplova, posade i putnika i njihvog ručnog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu sa koga vazduhoplov neposredno poleće u inostranstvo.
Carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu sa koga vazduhoplov neposredno poleće u inostranstvo prvo vrši pregled svih putnika i njihovog ručnog prtljaga, a zatim pregled vazduhoplova i članova posade. Posle pregleda, carinarnica proverava ispravnost carinskih obeležja stavljenih na prostorije u kojima je smešten prtljag putnika.
Ako se pregledom utvrdi da se stanje robe i prtljaga slaže sa podacima iz prevoznih i carinskih isprava i da su stavljena carinska obeležja nepovređena, carinarnica daje odobrenje da vazduhoplov može da poleti.
Carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika koji odlaze u inostranstvo na čistim, kombinovanim i tranzitnim linijama, i njihovog prtljaga vrši carinarnica na vazduhoplovnom pristaništu na kome se putnici i roba ukrcavaju u vazduhoplov.
Carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika koji odlaze u inostranstvo na mešovitim linijama i njihovog prtljaga, vrši se u smislu člana 135 stav 4 ove uredbe.
Carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika koji odlaze u inostranstvo na čarter-linijama vrši se u smislu člana 135 stav 2 ove uredbe ako vazduhoplov ne prima putnike u lokalnom saobraćaju.
Ako vazduhoplov koji odlazi u inostranstvo na čarter-liniji sleće na drugo vazduhoplovno pristanište u Jugoslaviji i prima putnike u lokalnom saobraćaju, carinski pregled vazduhoplova, posade i putnika, i njihovog prtljaga, vrši se u smislu člana 135 stav 4 ove uredbe.
Ako vazduhoplov zbog više sile bude prinuđen da sleti van vazduhoplovnog pristaništa otvorenog za međunarodni vazdušni saobraćaj, vođa vazduhoplova je dužan da o tome obavesti najbliži opštinski organ unutrašnjih poslova, koji vazduhoplov, posadu i putnike stavlja pod nadzor i o tome obaveštava najbližu carinarnicu.
Iz vazduhoplova koji saobraća sa inostranstvom zabranjeno je u toku leta izbacivati robu bez prethodnog odobrenja najbliže carinarnice.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, vođa vazduhoplova može u toku leta narediti da se iz vazduhoplova izbaci teret ako je to neophodno radi spasavanja vazduhoplova. U tom slučaju, vođa vazduhoplova dužan je da odmah po sletanju vazduhoplova na prvo vazduhoplovno pristanište o tome obavesti carinarnicu i da tačno naznači mesto na kome je teret izbačen.
Ako na vazduhoplovnom pristaništu postoje tehničke i druge mogućnosti, carinarnica može odrediti da se carinski pregled posade vrši na posebnom mestu.
Carinski pregled vazduhoplova koji odlazi u inostranstvo vrši se posle kontrole koju obavljaju radnici drugih organa (organa unutrašnjih poslova i dr.).
Posle carinskog pregleda, do poletanja, vazduhoplovu se može pristupiti samo po odobrenju carinarnice.
Odredbe ove uredbe o merama carinskog nadzora nad putnicima i njihovim prtljagom i robom shodno se primenjuju na domaće i strane vojne vazduhoplove ako prevoze robu i putnike saglasno članu 7 stav 2 tačka 2 Carinskog zakona i ako poleću, odnosno sleću na vazduhoplovna pristaništa koja nisu otvorena za međunarodni saobraćaj.
Carinski postupak sa prtljagom koji nije prispeo s putnicima
Prtljag koji u međunarodnom vazdušnom saobraćaju nije prispeo s putnicima (izgubljen prtljag i sl.) vozar je dužan da prijavi carinarnici odmah po sletanju vazduhoplova kojim je prtljag prispeo.
Prtljag iz stava 1 ovog člana nalazi se pod carinskim nadzorom do uručenja putniku, do vraćanja u inostranstvo, odnosno do sprovođenja carinskog postupka propisanog Carinskim zakonom i propisima donesenim na osnovu Carinskog zakona.
Sa ručnim prtljagom nađenim u vazduhoplovu postupa se kao i sa prtljagom koji nije prispeo s putnicima.
Prtljag koji nije prispeo s putnicima smešta se u posebnu prostoriju službe traganja (lokalne, odnosno centralne).
Posebne prostorije iz stava 1 ovog člana otvaraju se shodno propisima o otvaranju carinskog smestišta.
Prtljag koji nije prispeo s putnicima može ležati u prostorijama iz člana 146 ove uredbe najduže godinu dana od dana prispeća.
Po isteku roka iz stava 1 ovog člana prtljag se mora vratiti u inostranstvo ili ustupiti carinarnici na slobodno raspolaganje.
Podaci o prtljagu koji nije prispeo s putnicima upisuju se u Kontrolnik putničkog prtljaga prispelog odvojeno od vlasnika.
Ako prilikom smeštaja prtljaga u posebne prostorije ili za vreme ležanja u tim prostorijama treba pregledati prtljag koji nije prispeo s putnicima, pregled vrši komisija od tri člana, od kojih je jedan član predstavnik carinarnice, a dva člana su predstavnici vozara.
Komisija iz stava 1 ovog člana upisuje svoj nalaz u zapisnik, koji sačinjava u četiri primerka. Jedan primerak zapisnika zadržava carinarnica, a ostale primerke predaje vozaru.
Ako se prtljag upućuje drugoj carinarnici radi carinjenja i uručenja vlasniku, vozar podnosi carinarnici Poseban manifest putničkog prtljaga prispelog odvojeno od vlasnika, najmanje u šest primeraka.
Carinarnica overava sve primerke manifesta iz člana 150 ove uredbe, od kojih jedan primerak zadržava, a ostale primerke predaje vozaru, od kojih vozar zadržava jedan primerak. Ako u otpremi prtljaga učestvuje i drugo preduzeće, odnosno pravno lice, to lice potvrđuje na manifestu da je prtljag sa manifestom primilo od vozara radi dalje otpreme i jedan primerak tog manifesta zadržava.
Pri upućivanju prtljaga drugoj carinarnici, na prtljag se mora staviti carinska plomba, a na manifestu iz člana 150 ovog pravilnika označiti broj te plombe.
Vozar predaje prijemnoj carinarnici prtljag i preostale primerke manifesta iz člana 150 ove uredbe. Prijemna carinarnica overava sve primerke manifesta, od kojih jedan primerak zadržava, jedan hitno dostavlja otpremnoj carinarnici kao potvrdu prijema prtljaga, a ostale primerke vraća vozaru.
Ako se prilikom upućivanja prtljaga drugoj carinarnici Poseban manifest putničkog prtljaga prispelog odvojeno od vlasnika izgubi na putu do prijemne carinarnice, vozar predaje prijemnoj carinarnici prtljag s posebnom prtljažnom nalepnicom na Obrascu broj 1. Po sravnjivanju podataka s te nalepnice i pregleda prtljaga, prijemna carinarnica overava nove primerke Posebnog manifesta putničkog prtljaga prispelog odvojeno od vlasnika, koje sačinjava vozar na osnovu podataka s nalepnice i uvida u prtljag.
S novim primercima Posebnog manifesta putničkog prtljaga prispelog odvojeno od vlasnika postupa se na način iz člana 151 stav 3 ove uredbe.
Ako je prtljag na putu od otpremne do prijemne carinarnice usled više sile potpuno uništen, vozar sastavlja zapisnik o uviđaju, u dva primerka, od kojih jedan primerak dostavlja otpremnoj, a drugi prijemnoj carinarnici. Otpremna carinarnica, po prijemu zapisnika, razdužuje evidenciju o upućenom prtljagu.
Ako je vlasnik prtljaga putnik koji ne može da prisustvuje pregledu i carinjenju prtljaga, vozar podnosi carinarnici pismenu izjavu putnika (Izveštaj o neredovnostima sa ličnim prtljagom - PIR).
Ako vozar zahteva da se prtljag vrati u inostranstvo, carinarnica sprovodi mere carinskog nadzora kao pri redovnom otpremanju prtljaga putnika koji odlaze u inostranstvo.
Ako se prtljag koji nije prispeo s putnicima carini, carinarnica postupa po propisima o postupku sa robom koju putnici sobom nose.
Carinski postupak sa prtljagom koji nije prispeo s putnikom je hitan.
Carinski nadzor nad delovima vazduhoplova
Vođa domaćeg vazduhoplova koji na stranom vazduhoplovnom pristaništu uzme na poslugu deo za zamenu ili rezervni deo za vazduhoplov dužan je da odmah po povratku u Jugoslaviju, na Obrascu broj 2, o tome podnese pismeni izveštaj carinarnici na svom matičnom vazduhoplovnom pristaništu.
Kad proveri podatke, carinarnica overava izveštaj i jedan primerak zadržava za sebe, a drugi predaje preduzeću čiji je vazduhoplov.
Prilikom vraćanja dela za zamenu ili rezervnog dela uzetog na poslugu, carinarnici se podnosi overen primerak izveštaja, na kome ona overava vraćanje dela za zamenu ili rezervnog dela vazduhoplova i o tome unosi napomenu na primerak Obrasca broj 4 koji se kod nje nalazi.
Ako preduzeće koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju na domaćem vazduhoplovnom pristaništu da na poslugu deo za zamenu ili rezervni deo vazduhoplova stranoj vazduhoplovnoj kompaniji, postupa se shodno odredbi stava 1 ovog člana.
Rok za vraćanje dela za zamenu ili rezervnog dela vazduhoplova uzetog na poslugu ne može da bude duži od 90 dana. U opravdanim slučajevima carinarnica može taj rok da produži.
Postupak iz st. 4 i 5 ovog člana dozvoljava se na vazduhoplovnim pristaništima koja su otvorena za međunarodni saobraćaj.
Na domaćem vazduhoplovnom pristaništu domaće preduzeće može sa stranom vazduhoplovnom kompanijom razmenjivati motore i delove za zamenu oštećenog motora ili dela.
Slanje motora, odnosno delova vazduhoplova u inostranstvo radi zamene neispravnih motora, odnosno delova na domaćim vazduhoplovima koji se nalaze u inostranstvu vrši se po propisima o privremenom izvozu robe.
Ako se motor domaćeg vazduhoplova ostavi u inostranstvu radi opravke, vođa vazduhoplova to prijavljuje carinarnici na matičnom vazduhoplovnom pristaništu.
Pri vraćanju neispravnih motora, odnosno neispravnih delova vazduhoplova iz inostranstva postupa se na sledeći način:
1) ako je motor, odnosno deo poslat iz Jugoslavije u inostranstvo radi zamene, dokumentacija o izvoznom carinjenju podnosi se uz uvoznu carinsku deklaraciju;
2) ako je motor, odnosno deo kupljen u inostranstvu i tamo ugrađen u domaći vazduhoplov, carinska dokumentacija o vraćanju neispravnog motora, odnosno dela prilaže se dokumentaciji o uvoznom carinjenju nabavljenog motora, odnosno dela.
Na domaćem vazduhoplovnom pristaništu mogu se, u odgovarajućim prostorijama, smeštati pod carinski nadzor strani delovi za opravku i održavanje vazduhoplova (u daljem tekstu: stokovi).
Na zahtev preduzeća koje drži stokove, carinarnica rešenjem utvrđuje da prostorije koje su namenjene za stokove odgovaraju uslovima za sprovođenje mera carinskog nadzora.
Evidenciju o delovima vazduhoplova koji se nalaze u stokovima na domaćem vazduhoplovnom pristaništu vodi preduzeće koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju.
Evidencija iz stava 3 ovog člana mora da sadrži naročito podatke o vrsti i količini delova vazduhoplova i datum smeštaja i izdavanja tih delova.
Delovi vazduhoplova koji su smešteni u stokove mogu se koristiti za opravku domaćih i stranih vazduhoplova na domaćem vazduhoplovnom pristaništu (pulske pozajmice) i za upućivanje u inostranstvo radi opravke domaćih i stranih vazduhoplova na stranom vazduhoplovnom pristaništu.
Vođa domaćeg vazduhoplova može na stranom vazduhoplovnom pristaništu uzeti na poslugu deo za zamenu ili rezervni deo vazduhoplova. Pod istim uslovima, vođa stranog vazduhoplova može na domaćem vazduhoplovnom pristaništu uzeti na poslugu deo za zamenu ili rezervni deo vazduhoplova.
Preduzeće koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju može na domaćem vazduhoplovnom pristaništu uzeti na poslugu od strane vazduhoplovne kompanije deo za zamenu ili rezervni deo vazduhoplova.
Ako se delovi vazduhoplova uzimaju na poslugu u smislu člana 161 ove uredbe, vođa vazduhoplova ili ovlašćeno lice podnosi carinarnici izveštaj na Obrascu broj 2.
Izveštaj iz stava 1 ovog člana podnosi se najmanje u tri primerka, koje carinarnica overava. Jedan primerak tog izveštaja carinarnica zadržava, a ostale primerke vraća podnosiocu.
Carinarnica odlaže kopije izveštaja iz stava 1 ovog člana hronološkim redom i na osnovu njih i evidencije koju vodi preduzeće koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju sprovodi carinski nadzor i kontroliše stanje delova za opravku i održavanje vazduhoplova u stokovima, davanje na poslugu i vraćanje delova vazduhoplova.
Izuzetno od odredaba člana 162 ove uredbe, prilikom uzimanja na poslugu delova vazduhoplova širokog trupa koristi se poseban obrazac izveštaja, u skladu sa obavezama zemalja članica (KSSU).
Pošiljke pozajmljenih delova vazduhoplova širokog trupa preuzimaju se od vozara u prisustvu carinskog radnika i predstavnika preduzeća koje obavlja prevoz u vazdušnom saobraćaju, po pravilu kod vazduhoplova, a na osnovu primerka teleksa koji je sastavni deo izveštaja iz stava 1 ovog člana.
Po sravnjenju stanja delova sa podacima u izveštaju i teleksu, carinski radnik na manifestu overava preuzimanje delova i zadržava jedan primerak teleksa, a druga dva primerka predaje predstavniku domaćeg preduzeća koje obavlja javni prevoz u vazdušnom saobraćaju. Na osnovu podataka iz teleksa preduzeće vodi evidenciju o delovima vazduhoplova i datum smeštaja i izdavanja delova. Pri vraćanju pozajmljenih delova, odnosno upućivanju delova koji se pozajmljuju, podaci o delovima iz primerka teleksa koji prate delove upisuju se u manifest.
Ako se domaći vazduhoplov upućuje u inostranstvo radi redovnog pregleda i kontrole i ako se privremeno izvoze delovi vazduhoplova za zamenu u inostranstvu, sprovodi se carinski postupak propisan za privremeni izvoz robe.
VI CARINSKI POSTUPAK I CARINSKI NADZOR NAD POŠTANSKIM POŠILJKAMA U MEĐUNARODNOM POŠTANSKOM SAOBRAĆAJU.
Poštanskim pošiljkama, u smislu ove uredbe, smatraju se:
1) pismonosne pošiljke koje se izvoze, uvoze, ili provoze u zatvorenim pismonosnim vrećama i omotima;
2) paketi koji se izvoze, uvoze ili provoze kao pojedinačne pošiljke ili više paketa u zatvorenim vrećama, odnosno posudama ili upakovani na drugi način;
3) pisma sa označenom vrednošću, koja se izvoze, uvoze ili provoze u vrećama ili posudama.
Poštanske pošiljke ostaju kod pošte za vreme carinskog postupka.
Primopredaja poštanskih pošiljki između strane i domaće pošte (u daljem tekstu: izmenična pošta) vrši se pod carinskim nadzorom.
Poštanske pošiljke koje se izvoze, uvoze ili provoze, a koje sadrže efektivni novac, hartije od vrednosti i zlato u prerađenom ili kovanom obliku podležu deviznoj kontroli u smislu posebnih propisa.
Carinski postupak i carinski nadzor nad poštanskim pošiljkama
koje se izvoze u inostranstvo
Poštanske pošiljke koje se šalju u inostranstvo, a koje sadrže carinsku robu, mogu se predati svakoj pošti.
Pošiljke iz stava 1 ovog člana koje nisu predate pošti carinjenja, prijemna pošta otprema pošti carinjenja radi sprovođenja carinskog postupka.
Pošta carinjenja podnosi poštanske pošiljke carinarnici na pregled zajedno sa deklaracijom i ostalim propisanim ispravama. Deklaraciju popunjava pošiljalac.
Za poštanske pošiljke koje u inostranstvu šalju građani, carinarnici se sa pošiljkom predaje primerak carinske deklaracije, na Obrascu C-2/CP-3, za potrebe carinskog postupka.
Za poštanske pošiljke koje u inostranstvo šalju državni organi, preduzeća, odnosno druga pravna lica, zajednice ili druge organizacije, pošiljalac ili lice koje on ovlasti predaje i popunjenu izvoznu carinsku deklaraciju, na obrascu VIII propisanom pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku, kao i druge propisane isprave.
Pošiljke za koje se ne podnosi izvozna deklaracija predaju se pošti na osnovu izjave pošiljaoca.
Na omotu poštanske pošiljke koja podleže carinskom pregledu, prijemna pošta stavlja nalepnicu "Podleže carinskom pregledu" (Obrazac broj 3) i otprema je pošti carinjenja.
Pošta carinjenja podnosi primljene poštanske pošiljke na carinski pregled odmah, a najdocnije narednog dana od dana prijema, vodeći računa o prvenstvu podnošenja na carinjenje.
Carinskom pregledu ne podležu poštanske pošiljke koje se izvoze, i to pošiljke:
1) za koje se prema masi i dimenzijama pretpostavlja da ne sadrže carinsku robu;
2) koje sadrže javne isprave;
3) koje sadrže trgovačku korespondenciju, poslovne knjige ili robnu, pravnu i finansijsku dokumentaciju;
4) koje sadrže knjige, novine i časopise;
5) koje sadrže štampani materijal iz oblasti kulture, prosvete i nauke ili dokumentaciju koju državni organi, preduzeća ili druge organizacije šalju u skladu s međunarodnim ili međudržavnim sporazumima;
6) koje sadrže čekove, menice, obveznice i akcije;
7) koje sadrže dokumentaciju koja se šalje u vezi s međunarodnim licitacijama i konkursima;
8) koje sadrže televizijske, filmske ili na drugi način snimljene vesti ili slike i programske priloge za indirektnu emisiju preko sredstava javnog informisanja;
9) koje sadrže filmove koji se šalju u inostranstvo radi razvijanja.
Poštansku pošiljku koja podleže carinskom pregledu radnik pošte stavlja na uvid carinskom radniku koji vrši carinski pregled.
Po izvršenom carinskom pregledu radnik pošte dužan je da zatvori pošiljku, da skine sa omota nalepnicu "Podleže carinskom pregledu" da umesto te nalepnice stavi na omot pošiljke nalepnicu "Ocarinjeno" (Obrazac broj 4). Carinski radnik koji je izvršio carinski pregled paketa, stavlja svoj potpis na sprovodnicu, a carinski radnik koji je izvršio carinski pregled pismonosne pošiljke, stavlja svoj potpis na pošiljku i to overava pečatom.
Ako se prilikom carinskog pregleda utvrdi da poštanska pošiljka sadrži robu čiji je izvoz zabranjen, pošta carinjenja, po nalogu carinarnice, vraća pošiljku prijemnoj pošti radi uručenja pošiljaocu, odnosno predaje je nadležnom organu ako je to posebnim propisima predviđeno.
Po izvršenom carinskom pregledu pošiljaka koje se šalju u inostranstvo, pošta carinjenja upućuje te pošiljke izmeničnoj pošti.
Za paketski zaključak pošta carinjenja sačinjava poštansko-carinsku propratnicu (Obrazac broj 5), u četiri primerka. Carinarnica overava sačinjene primerke poštansko-carinske propratnice i prvi primerak zadržava, a tri primerka vraća pošti carinjenja. Pošta carinjenja dva primerka poštansko-carinske propratnice prilaže uz zaključak i šalje ih nadležnoj izmeničnoj pošti.
Po prispeću paketskog zaključka u izmeničnu poštu, carinarnica overava dva primerka poštansko-carinske propratnice, jedan primerak vraća izmeničnoj pošti, a drugi dostavlja otpremnoj carinarnici, kao potvrdu prijema paketskog zaključka.
Izmenična pošta otprema poštanske pošiljke stranim izmeničnim poštama u propisanim zaključcima.
Za svaki paketski zaključak koji se upućuje inostranstvu, izmenična pošta sačinjava poštansko-carinsku propratnicu, u četiri primerka. Carinarnica overava sva četiri primerka poštansko-carinske propratnice i prvi primerak zadržava, a ostala tri primerka vraća izmeničnoj pošti. Izmenična pošta zadržava jedan primerak poštansko-carinske propratnice, a druga dva primerka prilaže uz zaključak.
Izvozna carinarnica overava dva primerka poštansko-carinske propratnice, jedan primerak zadržava, a drugi predaje izmeničnoj pošti, koja predaje zaključak stranoj pošti.
Zadržani primerak poštansko-carinske propratnice izlazna carinarnica vraća carinarnici određenoj prema sedištu izmenične pošte od koje zaključak potiče.
Ako se paketski zakjučci za inostranstvo otpremaju posredstvom prevoznika u vazdušnom i pomorskom saobraćaju, poštansko-carinske propratnice koje je izmenična pošta overila carinska ispostava kod izmenične pošte predaje prevozniku. Prevoznik predaje dva primerka poštansko-carinske propratnice carinskoj ispostavi na vazduhoplovnom, odnosno pomorskom pristaništu, koja ih overava i jedan primerak zadržava, a drugi vraća uputnoj carinskoj ispostavi.
Ako se poštanske pošiljke otpremaju u inostranstvo u zatvorenom poštanskom vagonu, carinski radnik overava poštansko-carinsku propratnicu koju sačinjava izmenična pošta u četiri primerka. Carinarnica jedan primerak zadržava, tri primerka vraća izmeničnoj pošti, a na zatvoreni poštanski vagon stavlja carinsku plombu. Dva primerka poštansko-carinske propratnice izmenična pošta otprema uz zatvoreni poštanski vagon.
Izlazna carinarnica overava dva primerka poštansko-carinske propratnice i jedan primerak vraća pošti, a drugi uputnoj carinarnici kao potvrdu o prispeću zatvorenog poštanskog vagona.
Ako izmenična pošta primi poštansku pošiljku koja podleže carinskom pregledu na kojoj nema oznaka da je izvršen carinski pregled (nema carinskih obeležja, nema nalepnice "Ocarinjeno" i dr.), izmenična pošta stavlja na omot pošiljke nalepnicu "Podleže carinskom pregledu" i vraća je nadležnoj pošti carinjenja.
Poštansku pošiljku koja je izvezena iz Jugoslavije, a koja se vrati iz inostranstva, pošta carinjenja podnosi carinarnici na carinski pregled zajedno sa deklaracijom i ispravama o izvozu.
Ako utvrdi da je sadržina pošiljke nepromenjena, carinarnica pušta robu ispod carinskog nadzora bez naplate carine i drugih uvoznih dažbina.
Poštanska pošiljka za koju nema odgovarajućih dokaza da je bila izvezena iz Jugoslavije, a za koju ni pošiljalac ne podnese dokaze o tome u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o prispeću pošiljke, mora se ocariniti ili predati carinarnici na slobodno raspolaganje.
Carinski postupak i carinski nadzor nad poštanskim pošiljkama koje se uvoze u Jugoslaviju
Poštanske pakete koji su preuzeti od strane pošte domaća izmenična pošta prijavljuje graničnoj carinarnici na osnovu kopije ili prepisa spiska razmene strane pošte, a vreće sa pismonosnim pošiljkama prijavljuje graničnoj carinarnici usmeno.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, poštanske pošiljke koje se prevoze iz inostranstva u zatvorenim (plombiranim) poštanskim vagonima ne prijavljuju se graničnoj carinarnici nego se kopija ili prepis Spiska razmene strane pošte podnosi carinarnici određenoj prema sedištu izmenične pošte kojoj su pošiljke upućene.
Carinski radnik sravnjuje broj poštanskih paketa, odnosno vreća s poštanskim paketima sa podacima iz kopije ili prepisa Spiska razmene strane pošte, overava kopije, odnosno prepis Spiska stavljanjem pečata i jedan primerak te kopije, odnosno tog prepisa zadržava.
Pošta koja je preuzela poštanske zaključke od strane pošte upućuje ih izmeničnoj pošti. Za paketske zaključke preuzete od strane pošte, pošta koja ih je preuzela sačinjava poštansko-carinsku propratnicu, u četiri primerka. Granična carinarnica overava četiri primerka poštansko-carinske propratnice i prvi primerak zadržava, a tri primerka predaje pošti koja je primila zaključke od strane pošte.
Pošta koja je preuzela paketske zaključke od strane pošte zadržava jedan primerak poštansko-carinske propratnice, a dva primerka, sa zaključkom, otprema izmeničnoj pošti na koju zaključak glasi.
Po prispeću paketskih zaključaka u izmeničnu poštu, carinarnica određena prema sedištu izmenične pošte u koju su upućeni paketski zaključci overava dva primerka poštansko-carinske propratnice, jedan primerak dostavlja graničnoj carinarnici, a drugi vraća izmeničnoj pošti.
Izmenična pošta pod carinskim nadzorom odvaja pismonosne pošiljke koje sadrže ili za koje se pretpostavlja da sadrže carinsku robu od pismonosnih pošiljaka koje ne sadrže carinsku robu, kao i pošiljke koje sadrže:
1) knjige, novine i časopise;
2) trgovačku korespondenciju, poslovne knjige ili robnu, pravnu i finansijsku dokumentaciju;
3) razvijene filmove ili filmove koji se primaju radi razvijanja.
Ako se pri otvaranju pismonosnih pošiljaka utvrdi da je pošiljka koja sadrži carinsku robu vidno oštećena, izmenična pošta će pošiljku, bez otvaranja, upakovati u novi omot i sastaviti zapisnik na obrascu P-63 za obične i preporučene pismonosne pošiljke, odnosno na obrascu VD-4 za vrednosna pisma, koji potpisuju radnik pošte i carinski radnik. Jedan primerak zapisnika carinarnica zadržava.
Pismonosne pošiljke koje ne sadrže carinsku robu izmenična pošta upućuje, preko nadležnih centara kod kojih se pregledaju (u daljem tekstu: centri za zaštitu), odredišnom poštanskom centru radi uručenja primaocu.
Pismonosne pošiljke koje sadrže ili za koje se pretpostavlja da sadrže carinsku robu izmenična pošta raspoređuje prema određenim poštama carinjenja. Raspoređene pismonosne pošiljke otpremaju se, u zaključcima, određenim poštama carinjenja preko nadležnih centara za zaštitu.
Izmenična pošta razdvaja poštanske pakete prispele iz inostranstva prema određenim poštama carinjenja.
Izmenična pošta otprema poštanske pakete prispele iz inostranstva određenim poštama carinjenja preko nadležnih centara za zaštitu.
Za svaki paketski zaključak izmenična pošta sačinjava poštansko-carinsku propratnicu, u četiri primerka.
Carinarnica overava sva četiri primerka poštansko-carinske propratnice i prvi primerak zadržava, a tri primerka vraća izmeničnoj pošti, koja dva primerka priključuje paketskom zaključku.
Ako izmenična pošta otprema poštanske pakete drugoj izmeničnoj pošti u zemlji, postupa se na način iz stava 2 ovog člana.
Ako se u nadležnom centru za zaštitu utvrdi da poštanska pošiljka sadrži opasni predmet, ta pošiljka se isključuje iz daljeg prenosa u prisustvu radnika pošte, carinskog radnika i radnika organa unutrašnjih poslova nadležnog prema sedištu centra za zaštitu.
O isključivanju poštanske pošiljke od daljeg prenosa i njenoj predaji nadležnom organu unutrašnjih poslova radi uništenja radnik pošte sačinjava zapisnik, u tri primerka, koji overavaju carinski radnik i radnik organa unutrašnjih poslova. Jedan primerak zapisnika zadržava radnik pošte, drugi predaje carinskom radniku, a treći radniku organa unutrašnjih poslova.
Na poštansko-carinsku propratnicu kojom se odnosna pošiljka upućuje pošti carinjenja carinski radnik stavlja zabelešku "Prilog: zapisnik o isključenju pošiljke od daljeg prenosa" i to overava svojim potpisom i pečatom.
Ako primi vidno oštećen ili neispravan paket, izmenična pošta sastavlja zapisnik na Obrascu CP-14, koji potpisuju radnik pošte i carinski radnik. Jedan primerak zapisnika zadržava carinarnica.
Preuzimanje poštanskih zaključaka u pošti carinjenja vrši se pod carinskim nadzorom.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, preuzimanje i otvaranje paketskih zaključaka može da vrši i komisija sastavljena od dva radnika pošte, ako to pismeno odobri carinarnica.
Za prispeli paketski zaključak carinarnica overava Poštansko-carinsku propratnicu i dostavlja je carinarnici određenoj prema sedištu izmenične pošte od koje zaključak potiče, kao potvrdu prijema zaključka. Ako je zaključak primljen bez poštansko-carinske propratnice, pošta carinjenja popunjava nalazno-poštansko-carinsku propratnicu, u četiri primerka. Carinarnica overava sva četiri primerka nalazno-poštansko-carinske propratnice i prvi primerak zadržava, a tri primerka predaje pošti carinjenja. Pošta carinjenja dva primerka te propratnice otprema izmeničnoj pošti od koje je zaključak prispeo.
Ako se prilikom preuzimanja paketskih zaključaka u pošti carinjenja utvrdi da se podaci iz poštansko-carinske propratnice ne slažu sa stvarnim stanjem, pošta carinjenja sastavlja zapisnik, u četiri primerka, koji potpisuju radnik pošte i carinski radnik. Jedan primerak zapisnika dostavlja se carinarnici nadležnoj prema sedištu izmenične pošte od koje zaključak potiče, drugi primerak se predaje pošti carinjenja, treći se dostavlja izmeničnoj pošti od koje zaključak potiče, a četvrti zadržava carinarnica.
Odmah po prispeću u poštu carinjenja, carinski radnik odvaja pismonosne pošiljke koje podležu carinskom pregledu od pošiljaka koje ne podležu tom pregledu, a koje nisu odvojene u izmeničnoj pošti. Na pošiljke koje ne podležu carinskom pregledu radnik pošte stavlja nalepnicu "Ne podleže carinskom pregledu" (Obrazac broj 6) i otprema ih prema odredišnim poštama radi uručenja.
Saglasno članu 4, stav 4, članu 17 stav 2 tač. 5 do 7 i članu 83 Carinskog zakona, carinskom pregledu ne podležu pismonosne pošiljke koje se uvoze i:
1) za koje se prema masi ili dimenzijama pretpostavlja da ne sadrže carinsku robu;
2) koje sadrže javne isprave;
3) koje sadrže trgovačku korespondenciju, poslovne knjige ili robnu, pravnu i finansijsku dokumentaciju;
4) koje sadrže čekove, menice, obveznice i akcije;
5) koje sadrže knjige, novine i časopise, osim modnih žurnala i modnih revija;
6) koje sadrže štampani materijal iz oblasti kulture, prosvete i nauke ili dokumentaciju koju državni organi, preduzeća ili druge organizacije primaju u skladu sa međunarodnim ili međudržavnim sporazumima;
7) koje sadrže dokumentaciju koja se prima u vezi s međunarodnim licitacijama i konkursima;
8) koje sadrže televizijske, filmske ili na drugi način snimljene vesti ili slike i programske priloge za direktnu emisiju preko sredstava javnog informisanja;
9) koje sadrže filmove koji se primaju sa razvijanja ili radi razvijanja.
Poštanske pošiljke podnose se na carinski pregled odmah po prijemu u poštu carinjenja. Zajedno sa poštanskom pošiljkom pošta carinjenja predaje carinarnici poštansko-carinsku prijavu (Obrazac broj 7) i deklaraciju.
Vrlo hitne, hitne i avionske pošiljke i pošiljke ubrzane pošte i europaketi, kao i pošiljke koje sadrže žive životinje, brzo kvarljivu robu i lekove, imaju prvenstvo pri carinjenju. Pismonosne pošiljke i pisma sa označenom vrednošću imaju prvenstvo u odnosu na pakete.
Carinski postupak s poštanskim pošiljkama mora biti završen najdocnije u roku od pet dana, a sa pošiljkama i pismima iz stava 2 ovog člana u roku od 24 časa od dana, odnosno časa kada pošta carinjenja podnese poštansko-carinsku prijavu i deklaraciju.
U poštansko-carinsku prijavu ne upisuju se pismonosne pošiljke koje ne podležu carinskom pregledu, kao ni podaci o pošiljkama koje je, prema teritorijalnoj nadležnosti, trebalo uputiti drugoj pošti carinjenja. Pošiljke koje je prema teritorijalnoj nadležnosti trebalo uputiti drugoj pošti carinjenja vraćaju zaključkom izmeničnoj pošti od koje su prispele radi upućivanja nadležnoj pošti carinjenja.
Podaci o poštanskim pošiljkama upisuju se u poštansko-carinsku prijavu po redosledu prispeća u poštu carinjenja.
Podaci o masi poštanske pošiljke upisuju se u poštansko-carinsku prijavu na osnovu merenja u pošti carinjenja.
Poštansko-carinske prijave popunjavaju se, po pravilu, posebno za pismonosne pošiljke, a posebno za pakete. Ako se na jednoj poštansko-carinskoj prijavi upisuju podaci za obe vrste poštanskih pošiljaka, u zaglavlje prijave mora se upisati napomena "Paketi i pismonosne pošiljke".
Poštansko-carinske prijave za hitne i avionske pošiljke mogu se voditi posebno, uz saglasnost carinarnice.
Ako se u poštansko-carinsku prijavu upiše pošiljka koja spada u teritorijalnu nadležnost druge pošte carinjenja, ta pošiljka se otprema određenoj pošti carinjenja preko izmenične pošte od koje je prispela, uz carinsku propratnicu koju sačinjava carinarnica. Poštansko-carinska prijava razdužuje se brojem carinske propratnice.
Uz poštansko-carinsku prijavu prilažu se isprave koje prate poštansku pošiljku (sprovodnica i dr.).
Poštanske pošiljke koje podležu carinskom pregledu pošta carinjenja podnosi na pregled zajedno sa poštansko-carinskom prijavom i uvoznom carinskom deklaracijom.
Pregled poštanske pošiljke vrši carinarnica, u prisustvu poštanskog radnika, odmah po prijemu poštansko-carinske prijave i deklaracije.
Carinskom pregledu može da prisustvuje i primalac pošiljke, odnosno lice koje on ovlasti.
Za poštanske pošiljke koje primaju fizička lica pošta carinjenja podnosi uvoznu poštansko-carinsku deklaraciju za građane (Obrazac broj 8).
Za poštanske pošiljke u kojima fizička lica primaju predmete za domaćinstvo, opremu i delove opreme ili reprodukcioni materijal za obavljanje privredne delatnosti za koju su registrovani kod nadležnog organa, kao i za robu na koju se ne može primeniti jedinstvena carinska stopa, pošta carinjenja podnosi uvoznu carinsku deklaraciju na Obrascu broj II, propisanom Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku. Deklaracija se podnosi u tri primerka, a ako je za sprovođenje carinskog postupka to neophodno, carinarnica može zahtevati da se deklaracija podnese i u većem broju primeraka.
Uvoznu carinsku deklaraciju na Obrascu broj I, propisanom Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku za poštanske pošiljke koje primaju državni organi, preduzeća, zajednice ili druge organizacije, podnoci carinski obveznik ili lice ovlašćeno za podnošenje deklaracije.
Otvaranje i zatvaranje poštanskih pošiljaka u toku carinskog pregleda vrši pošta carinjenja. Radnik pošte carinjenja otvara poštansku pošiljku u prisustvu carinskog radnika i stavlja je na uvid carinskom radniku koji pošiljku pregleda.
Ako carinski radnik to zahteva, poštanska pošiljka se pre otvranja mora ponovo izmeriti i utvrđena masa uporediti s podacima iz poštansko-carinske prijave.
Ako su radi utvrđivanja vrste i kakvoće robe uzeti uzorci, primerak zapisnika o uzimanju uzoraka carinarnica predaje pošti carinjenja.
Po izvršenom ispitivanju, carinarnica vraća pošti carinjenja uzete uzorke robe, ako nisu oštećena ili uništena. Pošta carinjenja pismeno potvrđuje prijem vraćenog uzorka.
Ako se prilikom pregleda utvrdi da je sadržina pošiljke pokvarena, oštećena, uništena ili na drugi način postala neupotrebljiva, sastavlja se zapisnik, koji potpisuju radnik pošte i carinski radnik.
Zapisnik iz stava 1 ovog člana sastavlja se u tri primerka, i to za pismonosne pošiljke na Obrascu P-63, za vrednosna pisma na Obrascu VD-4, a za pakete na Obrascu CP-14. Jedan primerak zapisnika carinarnica zadržava i odlaže uz Poštansko-carinsku prijavu, na koju se unosi odgovarajuća zabeleška o utvrđenom stanju sadržine pošiljke.
Ako je poštanska pošiljka zadržana kod pošte carinjenja iz razloga navedenih u odredbama čl. 199 i 200 ove uredbe ili ako je za uvoz potrebno ispuniti uslove propisane posebnim propisima, pošta carinjenja na omot pošiljke stavlja zabelešku o razlozima zadržavanja.
Ako primalac pošiljke iz stava 1 ovog člana naknadno ispuni uslove za uvoz, pošta carinjenja podnosi te pošiljke na carinski pregled i s njima se u svemu postupa kao sa drugim pošiljkama.
Ako carinarnica prilikom carinskog pregleda utvrdi da pošiljka sadrži robu čiji je uvoz zabranjen, postupiće po članu 101 Carinskog zakona, tako što će pošti rešenjem naložiti da pošiljku vrati u inostranstvo u roku koji ne može biti duži od osam dana, uz upozorenje da će se roba oduzeti ako se u određenom roku ne vrati u inostranstvo.
Pošiljke iz stava 1 ovog člana, osim pošiljki koje sadrže robu čiji je promet zabranjen (droga i dr.), pošta carinjenja vraća u inostranstvo preko izmenične pošte, na osnovu carinske propratnice. Po vraćanju pošiljke u inostranstvo, carinarnica razdužuje Poštansko-carinsku prijavu s brojem carinske propratnice.
Ako je u carinskoj deklaraciji C-2/CP-3 naznačeno da se u pošiljci nalaze lični prtljag, predmeti za domaćinstvo i reprodukcioni materijal i oprema za obavljanje privredne delatnosti za koju je fizičko lice registrovano kod nadležnog organa ili roba koja je oslobođena od plaćanja carine, odnosno ako se pregledom pošiljke zaključi da bi primalac pošiljke mogao da dokaže da ispunjava uslove za uvoz, odnosno za oslobođenje od plaćanja carine, carinarnica ga pismeno poziva da u roku od osam dana od dana prijema poziva podnese dokaze da ispunjava uslove za uvoz robe prispele u pošiljci. U pozivu za dokazivanje prava na uvoz naznačava se da će pošiljka biti vraćena u inostranstvo ako se primalac u određenom roku ne odazove pozivu ili ne izvesti da je sprečen da dođe. Poziv se sastavlja u tri primerka, od kojih jedan primerak carinarnica zadržava, drugi šalje primaocu pošiljke, a treći predaje pošti carinjenja radi priključenja pošiljci. Na primerak poziva koji se predaje pošti carinjenja stavlja se oznaka "Kopija za poštu", a na Poštansko-carinsku prijavu - zabeleška "Stranka pozvana da priloži dokaze o pravu na uvoz".
Pošiljke iz stava 1 ovog člana pošta carinjenja dužna je da čuva do uručenja primaocu, odnosno do donošenja rešenja o vraćanju pošiljke u inostranstvo, ali ne duže od 60 dana.
Postupak po odredbi stava 1 ovog člana je hitan.
Ako primalac pošiljke u određenom roku ne podnese potrebne dokaze ili ako carinarnica u postupku utvrdi da on ne ispunjava uslove za uvoz odnosne pošiljke, carinarnica donosi rešenje kojim pošti carinjenja nalaže da pošiljku vrati u inostranstvo. U obrazloženju rešenja navodi se da je primalac učestvovao u postupku u svojstvu stranke. Rešenje o vraćanju pošiljke u inostranstvo dostavlja se pošti carinjenja i primaocu.
U slučaju iz stava 4 ovog člana, carinarnica po proteku roka za žalbe obaveštava poštu carinjenja o tome da li je izjavljena žalba na rešenje o vraćanju robe u inostranstvo, odnosno kad pošiljka može da se vrati u inostranstvo.
Ako se prilikom carinskog pregleda utvrdi da poštanska pošiljka sadrži skrivenu robu, odnosno da je roba upakovana tako da je očigledna namera pošiljaoca da se izbegne plaćanje carine i drugih uvoznih dažbina, carinarnica sastavlja zapisnik, u dva primerka, koji potpisuju radnik pošte i carinski radnik.
Skrivenu robu i jedan primerak zapisnika carinarnica zadržava, a drugi primerak predaje pošti carinjenja.
Sa preostalim delom poštanske pošiljke postupa se po odredbama ove uredbe.
Za poštanske pošiljke koje iz inostranstva primaju građani pošta carinjenja popunjava zaglavlje deklaracije, a po dogovoru sa carinarnicom unosi i bruto-masu pošiljke. Carinarnica upisuje podatke o količini i vrednosti robe, naimenovanju robe i ukupnom iznosu obračunate carine i drugih uvoznih dažbina koje terete pošiljku.
Uvozna poštansko-carinska deklaracija za građane popunjava se na sledeći način:
1) u šifarsko polje rubrike: "Poštansko-carinska prijava broj", dužine osam mesta, upisuje se broj poštansko-carinske prijave kojom je pošiljka prijavljena carinarnici;
2) u šifarsko polje rubrike: "Datum", dužine šest mesta, upisuju se dan, mesec i godina kad je poštansko-carinska prijava podnesena;
3) u šifarsko polje rubrike: "Datum carinjenja" upisuju se dan, mesec i godina carinjenja (na primer, datum 7. februar 1992. godine upisuje se: "07 02 92"). Ovu rubriku popunjava carinski radnik;
4) u rubriku: "Br. pošiljke" upisuje se odgovarajući broj poštanske pošiljke koja se carini;
5) u rubriku: "Adresa primaoca" upisuju se ime i prezime i tačna adresa primaoca pošiljke, a u šifarsko polje dužine jednog mesta upisuje se odgovarajuća šifra republike članice na čijoj teritoriji primalac paketa ima prebivalište, i to za:
- Srbiju 1
- Crnu Goru 2;
6) u rubriku: "Pečat pošte" stavlja se pečat pošte carinjenja;
7) u rubriku 1: "Bruto-masa" upisuje se bruto-masa pošiljke;
8) u rubriku 2: "Neto-masa" upisuje se neto-masa pošiljke, odnosno pojedinačna neto-masa robe koja se carini;
9) u rubriku 3: "Carinska osnovica" upisuje se vrednost robe koja predstavlja carinsku osnovicu;
10) u rubriku 4: "Naimenovanje robe" upisuje se uobičajeni naziv robe;
11) u rubriku 5: "Iznos carine i drugih uvoznih dažbina" upisuje se obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina;
12) u šifarsko polje rubrike: "Neto-masa", dužine dva cela i dva decimalna mesta, upisuje se ukupna neto-masa robe, izražena u kilogramima. U prva dva mesta upisuje se ceo broj, a u ostala dva mesta, odvojena isprekidanom linijom, upisuje se decimalni broj. Ako je ukupna neto-masa robe manja od 00,01 kg, u ovo polje upisuje se broj: "00,01";
13) u šifarsko polje: "Carinska osnovica", dužine pet mesta, upisuje se ukupna carinska osnovica, koja predstavlja zbir pojedinačnih carinskih osnovica iz rubrike 3;
14) u rubriku: "Obrasci" upisuje se vrednost obrasca uvozne Poštansko-carinske deklaracije za građane i vrednost opšte uplatnice;
15) u rubriku: "Ukupno dažbina" upisuje se ukupan iznos carine i drugih uvoznih dažbina.
Carinjenje robe za koju se podnosi uvozna carinska deklaracija na obrascima I i II, kao i robe na koju se ne može primeniti jedinstvena carinska stopa iz člana 47 stav 2 Carinskog zakona, vrši se po odredbama čl. 119 do 134 tog zakona.
Uvozna poštansko-carinska deklaracija za građane štampa se u blokovima od 20 primeraka, s tim što su tri uzastopna primerka u bloku označena istim rednim brojem. Prvi i drugi primerak su na poleđini karbonizovani, a na vrhu perforirani. Prvi i drugi primerak ostaju u bloku za potrebe carinarnice, treći se sa popunjenom uplatnicom predaje pošti i priključuje uz pošiljku radi uručenja primaocu.
Po izvršenom carinskom pregledu, radnik pošte zatvara pošiljku i na omot stavlja nalepnicu "Ocarinjeno", odnosno nalepnicu "Oslobođeno od plaćanja carine" (Obrazac br. 9).
Posle carinskog pregleda i zatvaranja, poštanska pošiljka se ponovo meri i utvrđena masa označava na omotu pošiljke.
Poštansko-carinsku prijavu carinarnica razdužuje brojevima odnosnih uvoznih carinskih deklaracija, a ako za pošiljku nije propisano podnošenje deklaracije, Poštansko-carinska prijava se razdužuje zabeleškom: "Oslobođeno od plaćanja carine", uz naznačenje odgovarajuće zakonske odredbe na osnovu koje je pošiljka oslobođena od plaćanja carine.
Ako se pošiljka carini po uvoznoj carinskoj deklaraciji na obrascima I i II, carinarnica predaje pošti carinjenja primerak uvozne carinske deklaracije sa popunjenom uplatnicom, radi uručenja pošiljke primaocu.
Radnik pošte carinjenja potpisom na odgovarajućoj Poštansko-carinskoj prijavi potvrđuje prijem deklaracije i uplatnice.
Radnik pošte carinjenja deklaraciju sa pošiljkom uručuje primaocu po prethodnoj naplati carine i drugih uvoznih dažbina.
Pre naplate carine i drugih uvoznih dažbina pošta je dužna da primaocu stavi na uvid deklaraciju i da ga obavesti da pre preuzimanja pošiljke može podneti prigovor na nalaz carinarnice u pogledu vrste, kakvoće, količine i vrednosti robe.
Ako primalac pošiljke izjavi da podnosi prigovor, pošta će neotvorenu pošiljku vratiti pošti carinjenja, zajedno sa deklaracijom, sprovodnicom i prigovorom primaoca radi sprovođenja postupka carinjenja.
Ako primalac pošiljke podnese prigovor na nalaz carinarnice iz stava 1 ovog člana, pošta carinjenja zadržava pošiljku dok carinarnica ne donese rešenje, a najduže 30 dana od dana kad je primalac primio izveštaj o prispeću pošiljke.
Podnošenje pismenog prigovora ne utiče na obavezu pošte da pošiljku vrati u inostranstvo u rokovima utvrđenim međunarodnim ugovorima.
Pošta je dužna da carinu i druge uvozne dažbine uplati carinarnici u roku od 24 časa po izvršenoj naplati.
Ako je primalac pošiljke podneo prigovor, vraćenu pošiljku pošta carinjenja ne upisuje u Poštansko-carinsku prijavu nego je, zajedno sa prigovorom, carinskom deklaracijom i drugim ispravama podnosi na ponovni carinski pregled.
Carinarnica sprovodi postupak po prigovoru po odredbama člana 130 Carinskog zakona.
Ako primalac odbije da primi poštansku pošiljku iz inostranstva, a ne podnese nikakav prigovor u pogledu carinjenja, pošiljka se, kao neuručena, vraća carinarnici radi razduženja obračunate carine i vraćanja pošiljke u inostranstvo.
Ako se poštanska pošiljka ne može uručiti primaocu, odredišna pošta je vraća pošti carinjenja.
Pošiljke iz st. 1 i 2 ovog člana pošta carinjenja podnosi carinarnici na ponovni carinski pregled. Ako utvrdi da sadržina tih pošiljaka nije promenjena, carinarnica odmah, a najdocnije u roku od 48 časova, popunjava carinsku propratnicu radi vraćanja pošiljke u inostranstvo preko izmenične pošte.
Primerak carinske deklaracije sa priloženim ispravama, carinarnica zadržava, a na Poštansko-carinskoj prijavi potvrđuje prijem deklaracije i unosi odgovarajuću napomenu.
Ako strani pošiljalac neće da primi vraćenu poštansku pošiljku, pošiljka se predaje carinarnici na slobodno raspolaganje.
Uz pošiljku, pošta carinjenja predaje i pismenu izjavu o razlozima za predaju.
Ako carinarnica u roku od 45 dana od dana izvršenog carinjenja ne primi izveštaj o uplati carine i drugih uvoznih dažbina, a poštanska pošiljka nije vraćena u inostranstvo, odnosno predata carinarnici, carinarnica podnosi zahtev pošti carinjenja, kojim potražuje carinu i druge uvozne dažbine. Carinarnica u zahtevu navodi naročito sledeće podatke: broj pošiljke, broj Poštansko-carinske prijave, redni broj iz prijave, naziv prijemne pošte, ime i prezime primaoca, naziv odredišne pošte i iznos carine i drugih uvoznih dažbina.
Ako u roku iz stava 1 ovog člana pošta ne uplati carinu i druge uvozne dažbine, carinarnica će, najdocnije u roku od 15 dana od dana kad je pošta carinjenja primila zahtev iz stava 1 ovog člana, doneti rešenje kojim će obavezati preduzeće za poštansko-telefonsko-telegrafski saobraćaj da plati obračunati iznos carine i drugih uvoznih dažbina.
Ako državni organi (organi unutrašnjih poslova i dr.) podnesu zahtev za predaju neocarinjene poštanske pošiljke radi sprovođenja odgovarajućeg postupka, pošta carinjenja sastavlja zapisnik o predaji pošiljke, u tri primerka, koji potpisuju carinski radnik, radnik pošte carinjenja i radnik odnosnog državnog organa. Jedan primerak carinarnica zadržava, drugi predaje pošti carinjenja, a treći se predaje nadležnom organu zajedno sa pošiljkom. Primerak zapisnika odlaže se uz Poštansko-carinsku prijavu, na koju carinski radnik, u skladu sa Uputstvom o postupku sa poštanskim pošiljkama koje podležu carinskom nadzoru i deviznoj kontroli, stavlja zabelešku: "Prilog: zapisnik o predaji pošiljke tačka 56 Uputstva" i to overava svojim potpisom i pečatom.
Carinski postupak i carinski nadzor nad poštanskim pošiljkama koje se provoze preko carinskog područja Jugoslavije
Prilikom preuzimanja od inostrane izmenične pošte i upućivanja izlaznoj izmeničnoj pošti poštanskih pošiljaka koje se provoze preko carinskog područja Jugoslavije postupa se shodno odredbama člana 181 ove uredbe. Poštanske pošiljke koje se provoze preko carinskog područja Jugoslavije ne podležu carinskom pregledu.
VII CARINSKI POSTUPAK U PUTNIČKOM PROMETU
Domaći i strani putnik koji dolazi iz inostranstva ili odlazi u inostranstvo dužan je da carinskom radniku usmeno prijavi sve stvari koje sobom nosi, a može ih prijaviti i pismeno.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, na zahtev carinskog radnika, putnik će stvari koje sobom nosi, osim ličnog prtljaga, upisati u Obrazac broj 10 - Prijava za robu koju putnik sobom nosi.
Ako se roba koju je putnik upisao u Prijavu za robu koju putnik sobom nosi carini, prijava se prilaže uz carinsku ispravu, na osnovu koje se vrši carinjenje. Ako putnik nije prijavio sve stvari koje sobom nosi, prijava se prilaže uz zapisnik o carinskom prekršaju.
Domaćim putnikom, u smislu ove uredbe, smatra se jugoslovenski državljanin ili strani državljanin sa prebivalištem u Jugoslaviji, koji putuju na osnovu putne isprave, kao i član posade i voznog osoblja domaćeg prevoznog sredstva koje saobraća sa inostranstvom.
Stranim putnikom, u smislu ove uredbe, smatra se strani državljanin sa prebivalištem u inostranstvu koji na osnovu putne isprave dolazi u Jugoslaviju na privremeni boravak radi turizma, odmora i sporta, iz zdravstvenih i porodičnih razloga i radi studija ili drugih poslova, strani državljanin koji prolazi preko carinskog područja Jugoslavije, kao i član posade i voznog osoblja stranog prevoznog sredstva koje saobraća sa inostranstvom.
Ako domaći putnik pri odlasku u inostranstvo iznosi i stvari koje će mu služiti za vreme putovanja, a ne prijavljuju se kao lični prtljag, dužan je da te stvari upiše u Obrazac broj 11 - Spisak stvari koje putnik privremeno iznosi, koji overava carinarnica.
U spisak stvari koje putnik privremeno iznosi upisuje se: ime i prezime putnika, broj putne isprave i podaci o stvarima na osnovu kojih se može utvrditi njihova istovetnost pri povratku putnika (trgovački uobičajeni naziv robe, sa naznačenjem marke, tipa, fabričkog broja i sl.).
Robu koju putnik unosi iz inostranstva carini granična carinarnica po skraćenom ili redovnom carinskom postupku.
Po skraćenom postupku carini se roba koju putnik unosi iz inostranstva, a namenjena je za korišćenje u sopstvenom domaćinstvu, čija ukupna vrednost ne prelazi iznos propisan Odlukom o utvrđivanju vrednosti robe na koju se primenjuje jedinstvena carinska stopa.
Ako se roba carini po skraćenom postupku, carinski radnik popunjava (Obrazac broj 12) - Obračun uvoznih dažbina za robu koju putnici sobom nose (u daljem tekstu: Obračun).
U Obračun se upisuju: ime i prezime putnika, vrednost robe, iznos carine, drugih uvoznih dažbina i poreza, mesto i datum izdavanja Obračuna, a ako je vrednost tehničke robe veća od 500.000 dinara, upisuje se i uobičajeni naziv robe.
Na zahtev putnika ili ako je posebnim propisima predviđeno da se određeni predmeti prijavljuju drugim organima i organizacijama (radio-stanice i dr.) u Obračun se unose i podaci za identifikaciju tih predmeta.
Po redovnom carinskom postupku carini se roba čija se količina, vrsta, kakvoća i vrednost ne mogu utvrditi u skraćenom postupku, kao i roba čija je ukupna vrednost veća od iznosa propisanog Odlukom o utvrđivanju vrednosti robe na koju se primenjuje jedinstvena carinska stopa.
Obrazac Obračuna štampa se u blokovima od 150 primeraka, s tim što su u svakom bloku tri uzastopna primerka označena istim rednim brojem.
Prvi primerak odštampan je crvenom bojom i predaje se računovodstvu carinarnice. Treći primerak odštampan je crnom bojom i predaje se putniku. Prvi i drugi primerak su na poleđini karbonizovani, a drugi i treći su pri vrhu perforirani.
Putnik će se izjasniti da li se slaže s nalazom carinskog radnika u pogledu količine, vrste i kakvoće robe i carinske osnovice, kao i u pogledu iznosa carine, drugih uvoznih dažbina i poreza.
Ako se putnik složi s nalazom carinskog radnika, platiće ukupan iznos dažbina po Obračunu, a carinski radnik će, po izvršenom plaćanju, predati putniku overeni primerak Obračuna i staviti mu robu na raspolaganje.
Ako se putnik ne složi s nalazom carinskog radnika ili ne plati ukupan iznos dažbina, dužan je da carinarnici prijavi robu za redovno carinjenje Prijavom za uvoz i provoz robe.
Ako jugoslovenski građanin na privremenom radu u inostranstvu i jugoslovenski građani koji borave u inostranstvu radi školovanja, specijalizacije i sl., prilikom privremenog dolaska u Jugoslaviju privremeno unose predmete u skladu s propisima kojima se reguliše privremeni izvoz i uvoz robe, carinarnica, na osnovu zabeleške u putnoj ispravi ili na osnovu prijave boravka u inostranstvu, odnosno ugovora o radu i sl., utvrđuje da se odnosno lice nalazi na privremenom radu, odnosno školovanju, specijalizaciji i sl. u inostranstvu.
Predmete iz člana 229 ove uredbe putnik je dužan da upiše u Obrazac broj 13 - Spisak stvari koje putnik privremeno unosi (u daljem tekstu: Spisak).
U Spisak se upisuju: ime i prezime putnika, broj putne isprave i ko ju je izdao, prebivalište i podaci o predmetima koje putnik privremeno unosi, kao i napomena: "Ako putnik pri odlasku iz Jugoslavije ne prijavi carinarnici da iznosi predmete koje je privremeno uneo po Spisku, a nisu ocarinjeni, smatraće se da te predmete nije izneo, čime je izvršio prekršaj".
Putnik popunjava Spisak u dva primerka, od kojih je prvi na poleđini karbonizovan. Putnik će upisati sve predmete u Spisak pojedinačno, po vrsti i količini, uz naznačenje svih karakterističnih oznaka na osnovu kojih se može utvrditi njihova istovetnost prilikom vraćanja u inostranstvo (marka, tip, fabrički broj i dr.).
Carinski radnik sravnjuje podatke iz Spiska sa stanjem robe i pravilno popunjeni Spisak overava službenim pečatom carinarnice i svojim potpisom. Prvi primerak Spiska carinarnica zadržava, a drugi predaje putniku.
U putnoj ispravi, na strani za zabeleške, carinski radnik stavlja zabelešku: "Privremeno uneo robu" (skraćeno PUR), upisuje datum uvoza i to overava svojim potpisom.
Primerci spiskova koji ostaju carinarnici odlažu se po datumima i čuvaju dve godine.
Putnik iz člana 229 ove uredbe dužan je da privremeno unesen predmet vrati u inostranstvo ili prijavi za konačno carinjenje, ako posebnim propisima nije drukčije određeno.
Ako putnik odlazi iz Jugoslavije i iznosi predmete koje je privremeno uneo po Spisku, dužan je da Spisak preda izlaznoj carinarnici. Pošto utvrdi istovetnost robe, carinarnica poništava zabelešku PUR u putnoj ispravi i to overava službenim pečatom i svojim potpisom.
Ako putnik robu iz Spiska prijavi za carinjenje, carinarnica koja je izvršila carinjenje poništava zabelešku PUR u njegovoj putnoj ispravi na način predviđen u stavu 2 ovog člana i zadržani Spisak prilaže Prijavi za uvoz i provoz robe.
Ako putnik prijavi za carinjenje samo jedan deo robe iz Spiska, carinarnica koja je izvršila carinjenje stavlja na Spisak zabelešku o broju i datumu deklaracije, s naznakom koja je roba ocarinjena, a Spisak vraća putniku, s tim što u putnoj ispravi ne poništava zabelešku PUR.
Ako strani putnik koji dolazi na privremeni boravak u Jugoslaviju privremeno unosi predmete za lične potrebe dok je na putovanju, pismeno ih prijavljuje, u skladu sa propisima kojima je regulisano spoljnotrgovinsko poslovanje, upisivanjem u Spisak.
Ako su predmeti iz stava 1 ovog člana namenjeni da budu zadržani u Jugoslaviji kao poklon ili za druge potrebe, osim prodaje, carinarnica će izvršiti njihovo carinjenje, shodno odredbama čl. 224 do 228 ove uredbe.
Ako strani putnik koji prolazi kroz Jugoslaviju nosi sobom predmete svog domaćinstva, Spisak popunjava carinski radnik.
Strani putnici koji iz inostranstva sa sobom unose sprave, instrumente, alat i slične predmete koji će im za vreme privremenog boravka u Jugoslaviji služiti za vršenje poslova određenih u ugovorima zaključenim sa državnim organom, preduzećem, drugim pravnim licem, organizacijom i zajednicom, ili poslova koje će izvršiti po pozivu državnog organa, preduzeća ili druge organizacije, ako ne poseduju karnet ATA (Admission temporaire), dužni su da podnesu spisak tih predmeta, u dva primerka, koji mora da sadrži naročito: ime i prezime stranog putnika, njegovo prebivalište, broj putne isprave i vrstu, količinu i vrednost predmeta koje unosi. Kad utvrdi da su u Spisak uneseni svi predmeti koje putnik unosi, carinarnica overava oba primerka Spiska, stavlja odgovarajuću zabelešku u putnu ispravu stranog putnika i uručuje mu jedan primerak Spiska, a drugi zadržava i čuva najmanje godinu dana.
Prilikom odlaska stranog putnika iz Jugoslavije, carinarnica proverava da li putnik iznosi predmete upisane u Spisak i postupa na način utvrđen članom 231 stav 2 ove uredbe.
Na način iz st. 1 i 2 ovog člana carinarnica će postupiti ako strani putnik unosi u Jugoslaviju trgovačke uzorke za koje ne poseduje karnet ATA.
Ako domaći ili strani državljanin sa prebivalištem u inostranstvu dođe u Jugoslaviju putničkim motornim vozilom iznajmljenim u inostranstvu po sistemu "rent-a-car" i vozilo preda preduzeću - rental agentu, to preduzeće je dužno da preuzeto vozilo prijavi nadležnoj carinarnici.
Putničko motorno vozilo sa privremenom registracijom (na primer: ZOOL, IT itd.), kojim domaći putnik ulazi u Jugoslaviju, ne smatra se putničkim motornim vozilom sa stranom registracijom u smislu odredaba ove uredbe. S tim vozilom postupa se po propisima o uvozu robe.
Domaći i strani državljani koji privremeno unose rezervne delove za putnička motorna vozila za koja nemaju triptik za rezervne delove radi opravke privremeno uvezenog motornog vozila sa stranom registracijom, popuniće Spisak i dokazaće svrhu uvoza.
Lica iz stava 1 ovog člana prijaviće zamenjene delove carinarnici, koja odlučuje kako će postupiti sa zamenjenim delovima (vratiti u inostranstvo, predati carinarnici, uništiti pod carinskim nadzorom i dr.).
Ako lice iz člana 236 ove uredbe zamenjene delove iznosi u inostranstvo, postupa se shodno odredbama člana 231 stav 2 ove uredbe.
S putničkim motornim vozilom koje je dato na prevoz posebnim železničkim kolima (praćeni automobili) prijemna, odnosno otpremna carinarnica postupa kao ulazna, odnosno izlazna (granična) carinarnica.
Putničko motorno vozilo sa prikolicom ili bez nje, odnosno motocikl sa prikolicom ili bez nje, sa redovnom stranom registracijom, kojim na privremeni boravak u Jugoslaviji dolaze domaći i strani državljani sa prebivalištem u Jugoslaviji, koji privremeno borave u inostranstvu (rad, školovanje, specijalizacija i sl.), prijavljuje se usmeno carinarnici.
Kad lica iz stava 1 ovog člana privremeno dolaze u Jugoslaviju drumskim teretnim motornim vozilom sa redovnom stranom registracijom, carinski radnik u putnu ispravu putnika stavlja zabelešku: "Privremeno uvezao robu - motorno vozilo (skraćeno: PUR-M)", upisuje datum prelaska vozila i to overava pečatom carinarnice.
VIII NAKNADNO UPUĆIVANJE ROBE DRUGOJ CARINARNICI
Roba koja je prijavljena, odnosno predata carinarnici može se, na pismeni zahtev uvoznika, odnosno vozara, uputiti na carinjenje drugoj carinarnici ako je zahtev podnesen pre prijema (registracije) carinske deklaracije.
Po zahtevu iz stava 1 ovog člana carinarnica je dužna da donese rešenje u roku od pet časova, kojim odobrava upućivanje robe drugoj carinarnici, određuje mere carinskog nadzora, kao i rok u kome se roba mora predati prijemnoj carinarnici.
IX KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 105.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako u nameri da izbegne mere carinskog nadzora u odlazeći manifest upiše robu koja nije ukrcana na brod, odnosno u vazduhoplov koji saobraća sa inostranstvom (član 61 stav 1 tačka 2 i član 109 stav 2);
2) ako u carinskom pograničnom pojasu na moru, graničnim rekama ili graničnim jezerima bez odobrenja carinarnice primi, odnosno preda robu iz jednog broda u drugi brod (član 85 stav 1);
3) ako u carinskom pograničnom pojasu na moru, graničnim rekama ili graničnim jezerima sa plovnih objekata baci robu u more, reku ili jezero u nameri da izbegne mere carinskog nadzora (član 85 stav 4);
4) ako u toku leta bez prethodnog odobrenja carinarnice izbaci robu iz vazduhoplova u nameri da izbegne mere carinskog nadzora (član 141).
Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 63.000 dinara.
Novčanom kaznom od 42.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako u propisanom roku ne obavesti carinarnicu da je primilo na čuvanje motorno vozilo (član 54 stav 2);
2) ako bez prethodnog odobrenja carinarnice istovaruje, utovaruje, odnosno pretovaruje robu koja podleže carinskom nadzoru, odnosno ukrcava i iskrcava putnike i putnički prtljag ili snabdeva brod, odnosno brodsku posadu robom (član 59);
3) ako bez odobrenja carinarnice pristane brodom koji uživa povlašćenu plovidbu, odnosno brodom iz člana 66 stav 2 tač. 1 i 2 i tač. 5 do 8 Carinskog zakona uz brod koji saobraća sa inostranstvom (član 71 stav 1 i član 99 stav 1);
4) ako bez prijave carinarnici istovaruje, odnosno utovaruje robu sa broda, odnosno na brod koji saobraća sa inostranstvom (čl. 75, 78, 79, 83 i 84);
5) ako onemogući predaju carinarnici ostalog prtljaga putnika upućenog iz inostranstva (član 122 st. 1, 2, 4, 5 i 6, člana 126 stav 1 i člana 129);
6) ako prekorači rok za vraćanje dela za zamenu ili rezervnog dela vazduhoplova, uzetog na poslu (član 158 stav 5).
Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.
Domaće ili strano fizičko lice koje izvrši neku od radnji propisanih u članu 241 stav 1 i 242 stav 1 ove uredbe kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.
X ZAVRŠNE ODREDBE
Obrasci br. 1 do 13 odštampani su uz ovu uredbu i njen su sastavni deo. Obrasci C-2/CP-3, P-63, VD 4 i CP 14 propisani su posebnim poštanskim propisima.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaju da važe Pravilnik o carinskom nadzoru i postupku u međunarodnom vazdušnom saobraćaju ("Službeni list SFRJ", br. 13/83, 40/86 i 36/89), Uputstvo o carinskom postupku sa poštanskim pošiljkama u međunarodnom poštanskom saobraćaju ("Službeni list SFRJ", br. 37/84 i 10/85) i Pravilnik o carinskom postupku u putničkom prometu ("Službeni list SFRJ", br. 41/79, 29/83, 68/84, 40/86, 13/87, 86/87, 76/88, 45/89, 81/89, 5/90 i 9/92 i "Službeni list SRJ", br. 23/92).
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
