ZAKONO JAVNOM TUŽILAŠTVU("Sl. glasnik RS", br. 63/2001 i 42/2002) |
Glava prva
NAČELA
Javno tužilaštvo
Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela, ulaganjem pravnih sredstava štiti ustavnost i zakonitost i preduzima druge radnje na koje je zakonom ovlašćeno.
Javno tužilaštvo podleže samo ustavu i zakonu.
Vršenje nadležnosti javnog tužilaštva
Nadležnost javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac, okružni javni tužilac i opštinski javni tužilac.
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Zabrana uticaja na javno tužilaštvo
Korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se utiče na javno tužilaštvo - zabranjeno je.
Zabranjen je i svaki drugi uticaj na javno tužilaštvo.
Dužnost dostavljanja spisa javnom tužilaštvu
Sudovi, drugi državni organi i pravna lica dužni su da javnom tužilaštvu, na njegov zahtev, dostave spise i obaveštenja potrebna za preduzimanje radnji za koje je nadležno.
Kad javno tužilaštvo vezuje zakonski rok za ulaganje vanrednog pravnog sredstva, sudovi i drugi državni organi dužni su da mu spise neodložno dostave.
Dužnost pružanja podataka i objašnjenja javnom tužilaštvu
Svi su dužni da javnom tužilaštvu, na njegov zahtev, neposredno pruže objašnjenja i podatke koji su mu potrebni za podnošenje predloga na koji je zakonom ovlašćeno.
Javno tužilaštvo dužno je da prima podneske i izjave u stvarima iz svoje nadležnosti, a može da traži i dopune i objašnjenja u vezi s primljenim podnescima i izjavama.
Obaveštavanje javnosti
Javno tužilaštvo obaveštava javnost o stanju kriminala i drugim pojavama koje zapazi u radu.
Ako to ne šteti interesima postupka a ima društveni značaj, javno tužilaštvo može obaveštavati javnost o stvari u kojoj postupa.
Glava druga
UREĐENJE JAVNOG TUŽILAŠTVA
I JAVNA TUŽILAŠTVA
Pojam
Javno tužilaštvo čine javni tužilac, zamenici javnog tužioca i osoblje.
Svi su u javnom tužilaštvu podređeni javnom tužiocu.
Vrste javnih tužilaštava
U Republici Srbiji postoje Republičko javno tužilaštvo, okružna javna tužilaštva i opštinska javna tužilaštva.
Republičko javno tužilaštvo osniva se za teritoriju Republike Srbije sa sedištem u Beogradu.
Okružno javno tužilaštvo osniva se za područje okružnog suda, a opštinsko javno tužilaštvo za područje jednog ili više opštinskih sudova.
Međusobni odnos javnih tužilaštava
Niži javni tužilac podređen je višem a niže javno tužilaštvo višem.
Svaki javni tužilac podređen je Republičkom javnom tužiocu i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu.
Uređivanje sedišta i područja okružnih i opštinskih javnih tužilaštava
Osnivanje, sedišta i područja okružnih i opštinskih javnih tužilaštava uređuju se posebnim zakonom.
II NADREĐENOST
1. Spoljašnja nadređenost
Obavezna uputstva
Viši javni tužilac može nižem izdati obavezno uputstvo za postupanje.
Obavezno uputstvo izdaje se u pisanoj formi.
Niži javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo suprotno zakonu može izjaviti prigovor Republičkom javnom tužiocu, preko javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo.
Protiv obaveznog uputstva Republičkog javnog tužioca prigovor nije dopušten.
Devolucija i supstitucija
Viši javni tužilac može preduzeti sve radnje na koje je ovlašćen niži.
Viši javni tužilac može nižeg ovlastiti da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg javnog tužioca.
Uputstva Republičkog javnog tužioca
Republički javni tužilac izdaje obavezna uputstva za postupanje svih javnih tužilaca.
Svrha im je postizanje zakonitosti i jednoobraznosti u postupanju.
2. Unutrašnja nadređenost
Pojam
Javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva neposredno ili preko zamenika.
Zamenik javnog tužioca može da bez posebnog ovlašćenja preduzme svaku radnju na koju je javni tužilac ovlašćen.
Zamenik javnog tužioca dužan je da izvrši sve radnje koje mu javni tužilac poveri.
Obavezna uputstva
Javni tužilac može svome zameniku izdati obavezna uputstva za postupanje.
Obavezna uputstva javni tužilac izdaje u pisanoj formi.
Zamenik javnog tužioca koji smatra da je uputstvo suprotno zakonu dužan je da pre njegove primene zatraži mišljenje neposredno višeg javnog tužioca.
Mišljenje se traži preko javnog tužioca koji je uputstvo izdao.
III NADLEŽNOST
1. Opšta nadležnost
Postupanje pred sudom i drugim organom
Pri gonjenju za krivična dela, privredne prestupe i prekršaje, javni tužilac postupa pred sudom i drugim državnim organom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen.
Javni tužilac postupa u parničnom, upravnom, izvršnom, vanparničnom i drugom postupku, vršeći pri tome radnje na koje je posebnim zakonima ovlašćen.
Javni tužilac postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadležnosti, u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.
Zahtev za odlaganje i prekid izvršenja
Kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku, javni tužilac može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke.
Zahtev se podnosi organu koji dopušta izvršenje odluke, a ako je izvršenje počelo - organu koji ga sprovodi.
Posledice usvajanja zahteva
Ako zahtev javnog tužioca bude usvojen, odlaganje ili prekid izvršenja traje do donošenja odluke o vanrednom pravnom sredstvu javnog tužioca.
Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaje da važi ako javni tužilac u roku od trideset dana od njenog prijema ne izjavi vanredno pravno sredstvo.
2. Nadležnost pojedinih javnih tužilaca
Nadležnost Republičkog javnog tužioca
Republički javni tužilac nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici Srbiji i da preduzima sve radnje na koje je javno tužilaštvo ovlašćeno.
Nadležan je i da se stara o izvršenju obaveznih uputstava Saveznog državnog tužioca, da među javnim tužiocima izabere pozivne članove Visokog saveta pravosuđa, propiše okvirima merila za određivanje broja zamenika javnih tužilaca i osoblja u javnom tužilaštvu, merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja dužnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, propiše koji su postupci oprečni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca i štetni po ugled javnog tužilaštva, odlučuje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih opštih akata, utvrđuje vrste i načine stručnog usavršavanja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenje uputstava, prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova i vrši druge poslove određene zakonom.
Nadležnost okružnog i opštinskog javnog tužioca
Okružni javni tužilac nadležan je da postupa pred okružnim sudom i da nadzire i usmerava područna opštinska javna tužilaštva.
Opštinski javni tužilac postupa pred opštinskim sudom.
Opštinski javni tužilac u sedištu trgovinskog suda postupa i pred tim sudom, a opštinski javni tužilac u sedištu odeljenja trgovinskog suda postupa i pred odeljenjem tog suda.
Prenošenje nadležnosti
Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost, Republički javni tužilac može preneti njegovu nadležnost na drugo javno tužilaštvo istog ili višeg ranga.
Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog javnog tužilaštva.
Odlučivanje o zahtevu za izuzeće
O zahtevu za izuzeće zamenika javnog tužioca rešava javni tužilac, a o zahtevu za izuzeće javnog tužioca neposredno viši javni tužilac.
Visoki savet pravosuđa rešava o zahtevu za izuzeće Republičkog javnog tužioca ako se postupak vodi za krivično ili drugo kažnjivo delo određeno propisima Republike Srbije.
IV UPRAVA U JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
Rukovođenje javnim tužilaštvom
Javni tužilac je nosilac uprave u javnom tužilaštvu i kao takav odgovoran je za pravilan, tačan i blagovremen rad javnog tužilaštva.
On određuje organizaciju i rad javnog tužilaštva, odlučuje o radnim odnosima zamenika javnog tužioca i osoblja, otklanja nepravilnost i odugovlačenje u radu, stara se o održavanju samostalnosti i ugleda javnog tužilaštva i vrši druge poslove na koje je ovlašćen zakonom ili drugim propisom.
Zamenjivanje javnog tužioca u upravi
Kad je javni tužilac odsutan ili sprečen da rukovodi, javnim tužilaštvom rukovodi zamenik koga on odredi.
Ako nije određeno ili nema uslova da se odredi ko rukovodi umesto javnog tužioca, neposredno viši javni tužilac određuje rukovodioca iz reda zamenika javnih tužilaca.
Vršilac dužnosti javnog tužioca
Ako javnom tužiocu prestane dužnost, Republički javni tužilac postavlja vršioca dužnosti javnog tužioca dok novi javni tužilac ne stupi na dužnost, a najviše na godinu dana.
Vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca postavlja Visoki savet pravosuđa.
Raspoređivanje zamenika Republičkog javnog tužioca
Republički javni tužilac može svog zamenika rasporediti izvan sedišta javnog tužilaštva, bez obrazovanja posebnih organizacionih jedinica.
Raspoređivanje traje kao upućivanje u javno tužilaštvo.
Lični list
Ministarstvo nadležno za pravosuđe vodi lični list za svakog javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i zaposlenog u javnom tužilaštvu.
Podatke koje lični list sadrži ministarstvu prosleđuje javni tužilac i odgovoran je za njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.
Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se koriste samo u svrhu primene ovog zakona.
Obaveze javnih tužilaca pri dostavljanju podataka potrebnih za vođenje ličnih listova propisuje ministar nadležan za pravosuđe.
Sadržina ličnog lista
Lični list zaposlenog u javnom tužilaštvu sadrži ime i prezime i podatke o rođenju, prebivalištu, završenoj školi, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u službi, znanju stranih jezika i druge podatke koje propiše ministar nadležan za pravosuđe.
Lični list javnog tužioca i zamenika javnog tužioca sadrži ime, prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ispunjavanju norme, upućivanju na rad u drugo javno tužilaštvo, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama, vođenim krivičnim postupcima, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim ili naučnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju i stambenim prilikama.
Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave ministarstvu nadležnom za pravosuđe.
Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima
Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima detaljnije se uređuje uprava u javnim tužilaštvima, pre svega: okvirna merila za određivanje broja zamenika javnih tužilaca i osoblja u javnom tužilaštvu, odnos javnog tužilaštva prema drugim državnim organima, građanima i javnosti, način vođenja evidencija, rukovanje predmetima, postupanje sa arhivskim materijalom i druga pitanja značajna za rad javnih tužilaštava.
Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima donosi Republički javni tužilac i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Nadzor nad primenom Pravilnika
Primenu Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima nadzire ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Nadzornik može biti samo onaj ko ispunjava uslove za izbor u javno tužilaštvo čiji rad nadzire.
Posledice nadzora
Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja javnom tužiocu, neposredno višem javnom tužiocu, Republičkom javnom tužiocu i ministru nadležnom za pravosuđe.
Javni tužilac dužan je da neposredno višeg javnog tužioca, Republičkog javnog tužioca i ministra obavesti o tome šta je preduzeto da se uočeni nedostaci otklone.
Rok za obaveštavanje određuje se Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima.
Glava treća
POLOŽAJ JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA
I OSNOVNA PRAVA I OBAVEZE
Samostalnost
Niko izvan javnog tužilaštva nema pravo da određuje poslove javnim tužiocima i zamenicima, niti da upravlja njihovim predmetima.
Oni samo nadležnom javnom tužiocu moraju da obrazlažu svoje činjenične i pravne stavove.
Održavanje poverenja u samostalnost
Javni tužilac i zamenik dužni su da održe poverenje u svoju samostalnost.
Službe, poslovi i postupci nespojivi sa njihovom dužnošću određuju se ovim zakonom.
Materijalna nezavisnost
Javni tužilac i zamenik imaju prvo na platu pogodnu da održi njihovu samostalnost i sigurnost njihovih porodica.
Njihova plata uređuje se zakonom, prema merilima određenim ovim zakonom.
Imunitet
Javni tužilac i zamenik nikome nisu odgovorni za mišljenje dato u vršenju dužnosti.
U postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju dužnosti ne mogu biti pritvoreni bez odobrenja Narodne skupštine.
Odgovornost za štetu
Za štetu koju javni tužilac i zamenik prouzrokuju nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.
Kad je šteta prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom, Republika Srbija može od javnog tužioca i zamenika tražiti naknadu isplaćenog iznosa.
Pravo na udruživanje
Javni tužioci i zamenici imaju pravo da se udružuju radi zaštite svojih interesa.
Mogu da preduzimaju mere radi zaštite i održanja svoje samostalnosti.
Pravo na stručno usavršavanje
Javni tužilac i zamenik imaju pravo na stručno usavršavanje o trošku Republike Srbije.
Vrste i načine stručnog usavršavanja propisuje Republički javni tužilac.
II TRAJANJE DUŽNOSTI
1. Uopšte
Dužnost javnog tužioca i zamenika javnog tužioca traje neprekidno od prvog izbora do navršenja radnog veka.
Pre navršenja radnog veka dužnost im može prestati samo pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Uticaj promena u uređenju javnih tužilaštava
Zamenik javnog tužioca nastavlja dužnost ako bude smanjen broj zamenika u javnom tužilaštvu.
Ako javno tužilaštvo bude ukinuto, javni tužilac odnostno zamenik nastavlja dužnost.
O tome u kom javnom tužilaštvu javni tužilac odnosno zamenik nastavlja dužnost odlučuje Visoki savet pravosuđa.
2. Udaljenje sa dužnosti
Razlozi za udaljenje
Javni tužilac i zamenik udaljuju se sa dužnosti kad im je određen pritvor.
Mogu biti udaljeni sa dužnosti kad je pokrenut postupak za njihovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni.
Odlučivanje o udaljenju
O obaveznom udaljenju zamenika odlučuje javni tužilac, a o obaveznom udaljenju javnog tužioca neposredno viši javni tužilac.
Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje Republički javni tužilac.
O udaljenju Republičkog javnog tužioca odlučuje ministar nadležan za pravosuđe.
Pravo na prigovor
Na odluku o udaljenju dopušten je prigovor Visokom savetu pravosuđa, u roku od tri dana.
Trajanje udaljenja
Udaljenje sa dužnosti traje do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka.
Visoki savet pravosuđa može odluku o udaljenju ukinuti pre okončanja postupka za razrešenje.
III PREMEŠTAJ I UPUĆIVANJE
1. Premeštaj
Zamenik javnog tužioca može biti premešten u drugo javno tužilaštvo istog ranga, samo uz svoju pismenu saglasnost.
Rešenje o premeštaju donosi Visoki savet pravosuđa.
Zamenik javnog tužioca trajno nastavlja dužnost u drugom javnom tužilaštvu.
2. Upućivanje u drugo javno tužilaštvo
Javni tužilac i zamenik mogu uz svoju saglasnost biti upućeni u drugo javno tužilaštvo istog ili nižeg ranga, najduže na devet meseci u dve kalendarske godine.
Upućuju se u javno tužilaštvo čije potrebe to iziskuju.
Rešenje o upućivanju donosi Republički javni tužilac.
IV NESPOJIVOST DUŽNOSTI S DRUGIM SLUŽBAMA, POSLOVIMA I POSTUPCIMA
1. Odnos drugih službi, poslova i postupaka sa dužnošću javnog tužioca i zamenika javnog tužioca
Javni tužilac i zamenik ne mogu biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise, biti članovi političke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu.
Izuzetno, javni tužilac i zamenik mogu uz naknadu obavljati naučnu i stručnu delatnost.
Sa njihovom dužnošću nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužilaštva ili štete njegovom ugledu.
Koji su postupci oprečni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužilaštva i štetni po njegov ugled propisuje Republički javni tužilac.
2. Postupak odlučivanja o nespojivosti
Dužnost obaveštavanja
Zamenik javnog tužioca dužan je da pismeno obavesti javnog tužioca o svakoj službi ili poslu za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom dužnošću.
Javni tužilac o takvoj svojoj službi ili poslu obaveštava neposredno višeg javnog tužioca, a Republički javni tužilac obaveštava ministra nadležnog sa pravosuđe.
Pokretanje postupka
Javni tužilac dužan je da pred Republičkim javnim tužiocem pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti čim sazna da javni tužilac ili zamenik javnog tužioca vrše službe ili poslove ili čine postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njihovom dužnošću.
Ministar nadležan za pravosuđe pokreće i vodi postupak odlučivanja o tome da li su druge službe, poslovi ili postupci nespojivi sa dužnošću Republičkog javnog tužioca.
Izricanje mere upozorenja i prigovor
Istovremeno sa utvrđivanjem nespojivosti može biti izrečena mera upozorenja, koja se upisuje u lični list.
Na odluku dopušten je prigovor Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana.
Javni tužilac i zamenik mogu svoje tvrdnje usmeno da izlože, sami ili preko zastupnika.
V MATERIJALNI POLOŽAJ
Uvodna odredba
Osnovna plata javnog tužioca i zamenika izračunava se isto kao osnovna plata sudije.
Osnovna plata javnog tužioca i zamenika javnog tužioca
Osnovna plata javnog tužioca istovetna je osnovnoj plati predsednika suda pred kojim postupa.
Visoki savet pravosuđa može, zavisno od obima i složenosti poslova, odlučiti da neki javni tužioci imaju osnovnu platu jednaku osnovnoj plati sudije neposredno višeg suda.
Osnovna plata zamenika javnog tužioca niža je za 7% od osnovne plate javnog tužioca.
Osnovna plata javnog tužioca upućenog u drugo javno tužilaštvo
Javni tužilac i zamenik koji su upućeni u drugo javno tužilaštvo imaju pravo na osnovnu platu koja odgovara osnovnoj plati u javnom tužilaštvu u koje su upućeni, ako je za njih povoljnija.
Naknade i njihova ostala primanja propisuje Visoki savet pravosuđa.
Uvećanje osnovne plate
Javnom tužiocu i zameniku koji isključivo ili pretežno postupa u krivičnim stvarima u okružnom sudu osnovna plata uvećava se do 20%, u visini koju odredi Visoki savet pravosuđa.
Visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u javnom tužilaštvu u kome se ne mogu popuniti upražnjena mesta uvećava do 75%.
Visoki savet pravosuđa može, zavisno od obima poslova, javnom tužiocu određenog tužilaštva da poveća osnovnu platu do 8%.
Dodatak na platu
Uvođenjem dodatka na sudijsku platu istovremeno se uvodi i dodatak na platu javnih tužilaca i zamenika.
Glava četvrta
IZBOR
I OSNOVNA PRAVILA
Javnog tužioca i zamenika javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa.
Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo određuje Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa.
II USLOVI ZA IZBOR
Za javnog tužioca odnosno zamenika javnog tužioca može biti izabran jugoslovenski državljanin koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je dužnosti javnog tužioca.
Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je i radno iskustvo u pravnoj struci:
- dve godine za opštinskog javnog tužioca i jedna godina za zamenika opštinskog javnog tužioca;
- šest godina za okružnog javnog tužioca i četiri godine za zamenika okružnog javnog tužioca;
- dvanaest godina za Republičkog javnog tužioca i za zamenika Republičkog javnog tužioca.
III POSTUPAK ZA IZBOR
Oglašavanje izbora
Izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca oglašava Visoki savet pravosuđa.
Oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja.
Podnošenje prijava
Prijave se podnose Visokom savetu pravosuđa, u roku od petnaest dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.
Visokom savetu pravosuđa dostavlja se lični list za svakog kandidata koji potiče iz javnog tužilaštva.
Pribavljanje podataka i mišljenja
Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti i dostojnosti kandidata.
Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci.
Predlaganje izbora
Visoki savet pravosuđa pri predlaganju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca uzima u obzir samo stručnost i dostojnost.
Svaki predlog za izbor mora biti obrazložen.
Izbor javnih tužilaca i zamenika
Javnog tužioca i zamenika javnog tužioca bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa.
Ako predloženi kandidat ne bude izabran, nadležni odbor Narodne skupštine predlaže Narodnoj skupštini drugog kandidata.
Ako ni taj kandidat ne bude izabran, Visoki savet pravosuđa ponovo će oglasiti izbor.
IV ZAKLETVA I STUPANJE NA DUŽNOST
Polaganje zakletve
Javni tužilac i zamenik pre stupanja na dužnost polažu zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.
Republički javni tužilac zakletvu polaže pred Narodnom skupštinom.
Javni tužilac koji je izabran iz reda javnih tužilaca ne polaže ponovo zakletvu.
Tekst zakletve
Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću ustavnost i zakonitost štititi predano, savesno i nepristrasno".
Stupanje na dužnost
Javni tužilac i zamenik stupaju na dužnost na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje su izabrani.
Stupanjem na dužnost prestaje im druga dužnost u javnom tužilaštvu.
Kad se smatra da nije bilo izbora
Smatra se da javni tužilac odnosno zamenik nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od dva meseca od izbora.
Odluku o tome donosi Republički javni tužilac i o njoj obaveštava Narodnu skupštinu i Visoki savet pravosuđa.
Na odluku je dopušten prigovor Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana.
Glava peta
PRESTANAK DUŽNOSTI
I RAZLOZI ZA PRESTANAK DUŽNOSTI
1. Svi razlozi
Dužnost javnog tužioca i zamenika prestaje na njegov zahtev, kad navrši radni vek ili kad bude razrešen.
2. Posebno o navršenju radnog veka
Javnom tužiocu i zameniku prestaje radni vek kad navrše šezdeset pet godina života ili četrdeset godina staža osiguranja.
Radni vek ne može im biti produžen.
Javni tužilac najkasnije do 1. oktobra pismeno obaveštava Republičkog javnog tužioca o tome koji njegovi zamenici i neposredno niži javni tužioci naredne godine navršavaju radni vek i kada.
3. Posebno o razlozima za razrešenje
Svi razlozi
Javni tužilac i zamenik razrešavaju se kad su osuđeni za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostojnim dužnosti, kad nesavesno ili nestručno vrše dužnost ili kad trajno izgube radnu sposobnost za vršenje dužnosti.
Posebno o nesavesnom i nestručnom vršenju dužnosti
Javni tužilac i zamenik nesavesno vrše dužnost ako odugovlače rešavanje predmeta, zanemaruju propisane rokove ili na drugi način postupaju protivno merilima koja odredi Republički javni tužilac.
Smatra se nesavesnim vršenjem dužnosti i ako nastave službe, poslove ili postupke iste ili slične onima za koje je utvrđeno da su nespojivi s njihovom dužnošću, ili bez opravdanih razloga ne stupe na dužnost.
Nestručnim se smatra nedovoljno uspešno vršenje dužnosti, shodno merilima koja propiše Republički javni tužilac.
II UTVRĐIVANJE RAZLOGA ZA PRESTANAK DUŽNOSTI
1. Utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje
Nadležnost pokretanja postupka
Navršenje radnog veka i razloge za razrešenje utvrđuje Republički javni tužilac.
Postupak pokreću javni tužilac, neposredno viši javni tužilac, Republički javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.
Ministar pokreće i vodi postupak u kome utvrđuje da li je Republički javni tužilac navršio radni vek i postoje li razlozi za njegovo razrešenje, po pravilima kad postupak vodi Republički javni tužilac.
Postupak i pravo na prigovor
Republički javni tužilac utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.
Odluka Republičkog javnog tužioca mora biti obrazložena.
Na odluku je dopušten prigovor Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana.
Položaj u postupku
Javni tužilac i zamenik imaju pravo da odmah budu obavešteni o razlozima pokretanja postupka, da se upoznaju s predmetom i pratećom dokumentacijom, tokom postupka i izveštajem izvestioca i da sami ili preko zastupnika pruže objašnjenja i dokaze za svoje tvrdnje.
Svoje tvrdnje mogu usmeno da izlože.
Isti položaj ima Republički javni tužilac kad postupak vodi ministar nadležan za pravosuđe.
Obaveštavanje o odluci
Ako se utvrdi navršenje radnog veka ili razloga za razrešenje a ne bude prigovora, Republički javni tužilac obaveštava Narodnu skupštinu ili Visoki savet pravosuđa da je javni tužilac ili zamenik navršio radni vek ili da postoje razlozi za razrešenje.
O tome Visoki savet pravosuđa obaveštava Narodnu skupštinu ako prigovor javnog tužioca ne bude usvojen.
Izricanje mera
Republički javni tužilac može u postupku za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti izreći meru upozorenja ili meru uklanjanja iz javnog tužilaštva, od jednog meseca do jedne godine.
Isto može učiniti i Visoki savet pravosuđa kad rešava o prigovoru na odluku kojom je utvrđeno da postoje razlozi za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti.
Republičkom javnom tužiocu mere u prvom stepenu izriče ministar nadležan za pravosuđe.
Dejstvo mera
Mera upozorenja i mera uklanjanja iz javnog tužilaštva upisuju se u lični list.
Dok mera uklanjanja traje, javni tužilac i zamenik imaju položaj kao da su udaljeni sa dužnosti.
Javnom tužiocu i zameniku ne može dva puta biti izrečena mera upozorenja.
2. Prestanak dužnosti na zahtev javnog tužioca ili zamenika
Javni tužilac i zamenik koji žele da im dužnost prestane podnose pismeni zahtev Visokom savetu pravosuđa, koji valjan zahtev javnog tužioca odmah prosleđuje Narodnoj skupštini.
Zahtev može biti povučen dok dužnost javnog tužioca ili zamenika ne prestane odlukom Narodne skupštine ili Visokog saveta pravosuđa ili istekom roka predviđenog ovim zakonom.
Ako posle pokrenutog postupka za razrešenje bude podnet zahtev za prestanak dužnosti, on se ne razmatra do okončanja postupka za razrešenje.
III ODLUČIVANJE O PRESTANKU DUŽNOSTI I POSLEDICE
1. Donošenje odluke
O prestanku dužnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca odlučuje Narodna skupština.
Na odluku o razrešenju dopuštena je žalba Ustavnom sudu, u roku od petnaest dana od objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".
2. Vreme prestanka dužnosti
Ako o zahtevu za prestanak dužnosti ne bude odlučeno u roku od mesec dana, smatra se da je dužnost javnom tužiocu i zameniku prestala istekom roka od mesec dana od podnošenja zahteva, što se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U ostalim slučajevima dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj odluci.
3. Posledice prestanka dužnosti
Posledice razrešenja
Razrešenjem prestaju prava po osnovu rada javnom tužiocu i zameniku.
(brisan)
Glava šesta
OSOBLJE U JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
1. Sastav i broj osoblja
Osoblje u javnim tužilaštvima čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo.
Broj osoblja u javnom tužilaštvu određuje javni tužilac, aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ne može stupiti na snagu bez odobrenja ministra nadležnog za pravosuđe.
2. Tužilački pomoćnik
Poslovi tužilačkog pomoćnika
Tužilački pomoćnik pomaže javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, izrađuje nacrte podnesaka, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave građana i samostalno ili pod nadzorom i uputstvima vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisima.
Javni tužilac nadzire blagovremenost i kvalitet rada tužilačkog pomoćnika.
Zvanja tužilačkog pomoćnika
Tužilački pomoćnici stiču sledeća zvanja: tužilački saradnik, viši tužilački saradnik i savetnik u javnom tužilaštvu.
Zvanje tužilačkog saradnika može steći onaj ko ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg tužilačkog saradnika onaj ko posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.
Zvanje savetnika u javnom tužilaštvu može steći onaj ko ispunjava uslove za okružnog javnog tužioca, a zvanje postoji u Republičkom javnom tužilaštvu.
Ocenjivanje rada tužilačkih pomoćnika
Rad tužilačkog pomoćnika ocenjuje javni tužilac, po pribavljenom mišljenju zamenika javnog tužioca s kojim tužilački pomoćnik radi.
Na vreme ocenjivanja, ocene i posledice ocenjivanja tužilačkog pomoćnika, shodno se primenjuju pravila o ocenjivanju sudijskog pomoćnika.
3. Sekretar
Republičko javno tužilaštvo ima sekretara, koga postavlja javni tužilac iz reda savetnika u javnom tužilaštvu.
Javno tužilaštvo s više od dvadeset zamenika može imati sekretara.
Sekretar pomaže javnom tužiocu u upravi i postavlja se iz reda tužilačkih pomoćnika.
4. Tužilački pripravnik
Prijem tužilačkog pripravnika
Za tužilačkog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.
Tužilački pripravnik prima se u opštinsko i okružno javno tužilaštvo.
Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.
Obuka i radni odnos tužilačkog pripravnika
Osnove programa obuke tužilačkih pripravnika određuje Republički javni tužilac, a program obuke, saglasno osnovama - javni tužilac.
Tužilački pripravnik može neko vreme biti upućen na obuku u drugo javno tužilaštvo ili drugi državni organ.
Na trajanje, mogućnost produženja radnog odnosa i na polaganje pravosudnog ispita tužilačkog pripravnika primenjuju se pravila o sudijskom pripravniku.
Volonter
Diplomirani pravnik može, radi sticanja uslova za polaganje pravosudnog ispita, biti primljen na obuku u javno tužilaštvo bez zasnivanja radnog odnosa (volonter).
5. Ostala pravila o osoblju u javnom tužilaštvu
Osoblje u javnom tužilaštvu dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled javnog tužilaštva.
Na zasnivanje radnog odnosa i prava, obaveza i odgovornosti osoblja u javnom tužilaštvu primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima, ako ovim zakonom nije što drugo određeno.
Glava sedma
SREDSTVA ZA RAD JAVNIH TUŽILAŠTAVA
Sredstva za rad javnih tužilaštava obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Sredstva moraju da obimom i vremenom priliva u svako doba održe samostalnost i uredan rad javnih tužilaštava.
Glava osma
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
I PRELAZNE ODREDBE
Nastavljanje dužnosti
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca nastavljaju svoju dužnost u javnim tužilaštvima u koja su izabrani ili raspoređeni po Zakonu o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 43/91 i 71/92).
Imenovanje zamenika javnih tužilaca
Zamenici javnih tužilaca izabrani po Zakonu o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 43/91 i 71/92), koji ne budu imenovani do 28. februara 2003. godine, imaju prava po osnovu rada koja pripadaju postavljenom licu po prestanku funkcije.
Važenje podzakonskih propisa
Dok na snagu ne stupe podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa koje važe na dan stupanja ovog zakona na snagu, ako nisu suprotne odredbama ovog zakona.
II ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanje zakona na snagu
Zakon o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 43/91 i 71/92) prestaje da važi stupanjem ovog zakona na snagu.
Ovaj zakon na snagu stupa 1. januara 2002. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o javnom tužilaštvu
("Sl. glasnik RS", br. 42/2002)
Član 26
Zamenici javnih tužilaca koji budu imenovani do 28. februara 2003. godine, od 1. marta 2003. godine nastavljaju svoju dužnost kao stalnu u javnim tužilaštvima u koja su imenovani.
Član 27
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", izuzev odredaba čl. 5, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 21 i 22, koje stupaju na snagu 1. marta 2003. godine.