ODLUKAO BLIŽIM USLOVIMA PRIMENE ČL. 26 I 27 ZAKONA O BANKAMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA("Sl. list SRJ", br. 39/2002) |
1. Ovom odlukom uređuju se bliži uslovi primene čl. 26 i 27 Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, i to način izračunavanja i dozvoljeni iznos:
1) novčanog dela akcionarskog kapitala banke i druge finansijske organizacije (u daljem tekstu: banka);
2) pokazatelja adekvatnosti kapitala banke;
3) pokazatelja učešća banke u kapitalu pravnog lica;
4) pokazatelja trajnih ulaganja banke;
5) pokazatelja najvećeg mogućeg kredita banke;
6) pokazatelja najvećeg mogućeg kredita banke u odnosu na lica povezana s bankom;
7) pokazatelja ukupnog iznosa velikih kredita i najvećih mogućih kredita banke;
8) pokazatelja likvidnosti banke;
9) pokazatelja deviznog rizika banke.
Novčani deo akcionarskog kapitala
2. Banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Štedionica je dužna da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Štedno-kreditna organizacija je dužna da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 1.200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Štedno-kreditna zadruga je dužna da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Izuzetno od stava 4 ove tačke, štedno-kreditna zadruga koja je osnovana kao zemljoradnička dužna je da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
3. Elementi novčanog dela akcionarskog kapitala banke su sledeći:
1) deo akcionarskog kapitala banke uplaćen u novčanom obliku po osnovu običnih i prioritetnih akcija banke - u visini nominalne vrednosti tih akcija;
2) emisiona premija banke;
3) rezerve banke;
4) deo neraspoređene dobiti iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu banke, za koju je skupština banke odlučila da će biti raspoređena u okviru osnovnog kapitala;
5) stečene sopstvene akcije banke, kao odbitna stavka;
6) nepokriveni gubitak banke iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu, kao odbitna stavka;
7) privremeni gubitak banke u toku godine, kao odbitna stavka.
Pod novčanim delom akcionarskog kapitala banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir elemenata iz stava 1 odredbe od 1 do 4 ove tačke, umanjen za odbitne stavke iz odredaba od 5 do 7 tog stava.
Pokazatelj adekvatnosti kapitala
4. Banka je dužna da odnos između kapitala banke iz tačke 5 ove odluke i neto rizične aktive banke iz tačke 10 te odluke (u daljem tekstu: pokazatelj adekvatnosti kapitala) održava tako da ne bude manji od 8%.
5. Pod kapitalom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se ukupan kapital iz stava 2 ove tačke, umanjen za odbitne stavke od tog kapitala iz tačke 8 te odluke.
Ukupni kapital banke čini zbir osnovnog kapitala iz tačke 6 stav 2 ove odluke i dopunskog kapitala iz tačke 7 te odluke.
6. Elementi osnovnog kapitala banke su sledeći:
1) deo akcionarskog kapitala banke uplaćen u novčanom obliku po osnovu običnih prioritetnih akcija banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija - u visini nominalne vrednosti tih akcija;
2) deo akcionarskog kapitala banke uplaćen u nenovčanom obliku po osnovu običnih i prioritetnih akcija banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija - u visini nominalne vrednosti tih akcija;
3) emisiona premija banke;
4) rezerve banke;
5) deo neraspoređene dobiti banke iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu banke, za koju je skupština banke odlučila da će biti raspoređena u okviru osnovnog kapitala;
6) stečene sopstvene akcije banke, kao odbitna stavka;
7) nepokriveni gubitak banke iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu, kao odbitna stavka;
8) nematerijalna ulaganja banke (patenti, licence, koncesije, osnivačka ulaganja, ulaganja u istraživanje tržišta, trgovačko ime, trgovački znak, goodwill), kao odbitna stavka;
9) potraživanja od akcionara banke sa učešćem u kapitalu većim od 10%, koja nisu odobrena po tržišnim uslovima, kao odbitna stavka;
10) potraživanja od članova upravnog i nadzornog odbora banke, direktora banke i lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima u banci, koja nisu odobrena po tržišnim uslovima, kao odbitna stavka;
11) privremeni gubitak banke u toku godine, kao odbitna stavka.
Pod osnovnim kapitalom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir elemenata iz stava 1 odredbe od 1 do 5 ove tačke, umanjen za odbitne stavke iz odredaba od 6 do 11 tog stava.
7. Dopunski kapital banke, u smislu ove odluke, čine:
1) deo akcionarskog kapitala banke uplaćen u novčanom obliku po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke - u visini nominalne vrednosti tih akcija;
2) deo akcionarskog kapitala banke uplaćen u nenovčanom obliku po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke - u visini nominalne vrednosti tih akcija;
3) deo revalorizacione rezerve banke koji se odnosi na kapital banke;
4) subordinirane obaveze banke iz tačke 9 ove odluke.
Ako je visina dopunskog kapitala banke veća od visine njenog osnovnog kapitala, u obračun kapitala banke uključuje se deo dopunskog kapitala do visine osnovnog kapitala.
8. Odbitne stavke od ukupnog kapitala banke iz tačke 5 stav 2 ove odluke čine:
1) učešće u kapitalu druge banke veće od 10% kapitala te druge banke;
2) subordinirano potraživanje od druge banke u kojoj banka poseduje više od 10% kapitala.
Pod kapitalom druge banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se kapital obračunat u skladu s tom odlukom.
9. Subordiniranom obavezom, u smislu ove odluke, smatra se obaveza:
- kojoj je rok dospeća najmanje pet godina;
- za koju je ugovoreno da se, u slučaju stečaja ili likvidacije banke, može izmiriti tek nakon izmirenja svih obaveza banke koje nisu subordinirane;
- po kojoj poverilac banke nije istovremeno i dužnik banke po subordiniranom potraživanju banke;
- po kojoj banka nije izdala nikakav instrument obezbeđenja plaćanja.
Subordinirana obaveza može se uključiti u dopunski kapital banke nakon što Narodna banka Jugoslavije, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdi da su ispunjeni uslovi iz stava 1 ove tačke.
Subordinirana obaveza se u delu koji je uplaćen banci može uključiti u dopunski kapital banke samo do visine 50% osnovnog kapitala te banke.
Iznos subordnirane obaveze koji se uključuje u dopunski kapital banke umanjuje se za po 20% izvornog iznosa godišnje u poslednje četiri godine pre dospeća te obaveze, a nakon dospeća više se ne može uključivati u kapital banke.
10. Pod neto rizičnom aktivom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir rizične bilansne aktive i rizičnih vanbilansnih stavki banke, umanjen za iznos potencijalnih gubitaka po aktivi i vanbilansnim stavkama određenog stepena naplativosti.
11. Pod rizičnom bilansnom aktivom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir knjigovodstvenih vrednosti bilansnih potraživanja banke pomnoženih sledećim ponderima rizika:
1) ponderom 0%:
- gotovina, zlato i ostali plemeniti metali,
- sredstva na računima kod banaka u inostranstvu, osim u delu koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza,
- hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Jugoslavije,
- potraživanja od Narodne banke Jugoslavije, SR Jugoslavije i republika članica,
- hartije od vrednosti koje su izdale vlade i centralne banke zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD),
- pokriveni akreditivi,
- potraživanja obezbeđena garancijom Narodne banke Jugoslavije, SR Jugoslavije i republika članica,
- potraživanja obezbeđena gotovinskim depozitom kod banke poverioca, u visini depozita,
- potraživanja obezbeđena zalogom na zlatu, ostalim plemenitim metalima, kratkoročnim hartijama od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Jugoslavije ili hartijama od vrednosti koje su izdale vlade i centralne banke zemalja članica OECD-a, u vrednosti zaloge:
2) ponderom 20%:
- hartije od vrednosti koje su izdale međunarodne razvojne banke,
- potraživanja obezbeđena bezuslovnom neopozivom garancijom banke iz zemlje članice OECD-a;
3) ponderom 50%: potraživanja obezbeđena hipotekom na nekretnini čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nekretnini, pod uslovom da je procena vrednosti nekretnine izvršena u poslednjih godinu dana, da zalogodavčevo pravo raspolaganja nekretninom i bančino založno pravo nisu ograničeni pravima trećih lica i da od prvobitnog datuma dospeća potraživanja nije prošlo više od 540 dana;
4) ponderom 100%: ostala bilansna aktiva.
12. Pod rizičnim vanbilansnim stavkama banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir knjigovodstvenih vrednosti vanbilansnih stavki banke pomnoženih sledećim faktorima kreditne konverzije:
1) faktorom 0%:
- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita sa rokom dospeća do jedne godine ili kredita koje banka može bezuslovno i bez najave da otkaže,
- obveznice emitovane u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana ("Službeni list SRJ", br. 36/2002);
2) faktorom 20%: dokumentarni akreditivi, obezbeđeni zalogom na robi koja se plaća akreditivom;
3) faktorom 50%:
- činidbene garancije,
- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća preko jedne godine ili kredita koje banka ne može bezuslovno i bez najave da otkaže:
4) faktorom 100%:
- plative garancije,
- avali i akcepti menica,
- nepokriveni akreditivi,
- potraživanja po osnovu sporazuma o rekupovini,
- ostale preuzete neopozive obaveze.
Izuzetno od stava 1 ove tačke, osnovicu na koju se primenjuju faktori kreditne konverzije iz tog stava predstavlja 50% knjigovodstvene vrednosti vanbilansne stavke obezbeđene hipotekom na nekretnini čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine vanbilansne stavke i potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nekretnini, pod uslovom da je procena vrednosti nekretnine izvršena u poslednjih godinu dana i da zalogodavčevo pravo raspolaganja nekretninom i bančino založno pravo nisu ograničeni pravima trećih lica.
Pokazatelj učešća u kapitalu pravnog lica
13. Učešće banke u kapitalu pravnog lica pojedinačno ne može biti veće od 15% kapitala banke.
14. Pod učešćem banke u kapitalu pravnog lica, u smislu ove odluke, podrazumevaju se ulaganja kojima banka stiče udeo ili akcije preduzeća, organizacije za osiguranje, berze, berzanskog posrednika ili drugog pravnog lica, osim akcija banaka.
Akcije i udeli stečeni naplatom potraživanja (zamenom ispunjenja) uključuju se u obračun učešća banke u kapitalu pravnog lica nakon godinu dana od dana sticanja.
15. Banka može iz obračuna pokazatelja učešća u kapitalu pravnog lica isključiti akcije i udele pribavljene isključivo radi dalje prodaje ili radi ostvarivanja kratkoročne dobiti na osnovu razlike između njihove nabavne i prodajne vrednosti - ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- da su akcije ili udeli pribavljeni u toku godinu dana pre dana obračuna;
- da je učešće banke u osnovnom kapitalu tog pravnog lica manje od 10%.
Pokazatelj trajnih ulaganja
16. Pod trajnim ulaganjima banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir učešća banke u kapitalu pravnih lica i ulaganja u osnovna sredstva banke.
Banka je dužna da ukupan obim trajnih ulaganja iz stava 1 ove tačke usklađuje tako da ne bude veći od 60% kapitala banke.
17. Sredstva stečena naplatom potraživanja (zamenom ispunjenja) uključuju se u obračun ulaganja u osnovna sredstva banke posle godinu dana od dana sticanja, pod uslovom da nisu stavljena u funkciju poslovanja banke.
Pokazatelj najvećeg mogućeg kredita
18. Najveći mogući kredit banke jednom zajmoprimcu ne može biti veći od 25% kapitala banke.
Pod velikim kreditom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se kredit dat jednom zajmoprimcu koji je veći od 10% kapitala banke.
19. Velikim, odnosno najvećim mogućim kreditom banke iz tačke 18 ove odluke smatra se zbir knjigovodstvenih vrednosti svih kredita, drugih potraživanja i garancija koji su dati jednom zajmoprimcu, koji se obračunava kao zbir svih bilansnih potraživanja i vanbilansnih stavki banke, osim:
- sredstava po viđenju i sredstava oročenih na jedan dan na računima kod banaka u inostranstvu, umanjenih za deo koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza;
- potraživanja od Narodne banke Jugoslavije, SR Jugoslavije i republika članica;
- hartija od vrednosti koje su izdale vlade i centralne banke zemalja članica OECD-a.
20. Jednim zajmoprimcem se, u smislu ove odluke, smatraju sva lica povezana imovinskim i upravljačkim vezama, i to:
1) dva ili više fizičkih ili pravnih lica koja predstavljaju jedinstveni rizik za banku zbog toga što direktno ili indirektno ostvaruju uzajamnu kontrolu;
2) dva ili više fizičkih ili pravnih lica koja su međusobno povezana tako da finansijske teškoće jednog lica utiču na mogućnost plaćanja drugih lica.
Pokazatelj najvećeg mogućeg kredita u odnosu na lica povezana s bankom
21. Najveći mogući kredit banke jednom zajmoprimcu, ako je zajmoprimac akcionar banke, pravno ili fizičko lice koje je sa akcionarom banke ili bankom povezano imovinskim i upravljačkim odnosima, lice koje je član organa banke ili lice koje je član uže porodice tog lica, odnosno lice s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima u banci ili član uže porodice tog lica (u daljem tekstu: lice povezano s bankom), ne može biti veći od 5% kapitala banke.
22. Licem povezanim s bankom smatra se:
1) pravno lice koje je akcionar banke s najmanje 10% akcija s pravom upravljanja, direktor i član upravnog ili nadzornog odbora tog akcionara;
2) fizičko lice koje je akcionar banke s najmanje 10% akcija s pravom upravljanja;
3) pravno lice u kome je akcionar banke koji je pravno lice osnivač ili vlasnik, ili je predstavljen u upravnom ili nadzornom odboru, odnosno pravno lice u kome je akcionar banke koji je fizičko lice osnivač, vlasnik, direktor ili član upravnog, odnosno nadzornog odbora;
4) član upravnog, odnosno nadzornog odbora ili drugog organa banke i direktor banke;
5) lice s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima u banci;
6) član upravnog, odnosno nadzornog odbora ili drugog organa, direktor i lice s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima u pravnom licu u kome banka direktno ili indirektno vrši najmanje 10% upravljačkih prava;
7) bračni drug, dete i roditelj lica iz odredaba pod 2, 4 i 5 ove tačke.
23. Odredbe tač. 19 i 20 ove odluke primenjuju se i na obračun najvećeg mogućeg kredita iz tačke 21 te odluke.
Pokazatelj ukupnog iznosa velikih kredita i najvećih mogućih kredita
24. Ukupan iznos velikih kredita i najvećih mogućih kredita banke ne može biti veći od 400% kapitala banke.
Pokazatelj likvidnosti
25. Banka je dužna da odnos između zbira likvidnih potraživanja prvog reda i likvidnih potraživanja drugog reda iz tačke 26 ove odluke, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju i bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća iz tačke 27 te odluke, s druge strane (u daljem tekstu: pokazatelj likvidnosti), održava tako da:
- iznosi najmanje 1.0 - kad je obračunat kao prosek svih radnih dana u mesecu,
- iznosi najmanje 0.8 - kad je obračunat za radni dan,
- ne bude manji od 0.9 duže od tri uzastopna radna dana.
Banka je dužna da o neusklađenosti pokazatelja likvidnosti sa stavom 1, alineje druga i treća ove tačke u toku dva uzastopna radna dana obavesti Narodnu banku Jugoslavije, i to narednog radnog dana.
26. Likvidna potraživanja banke prvog reda, u smislu ove odluke, čine gotovina i potraživanja banke kod kojih je ugovoreno da dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna po osnovu:
1) gotovinskih ekvivalenata, osim u delu koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza,
2) depozita kod Narodne banke Jugoslavije,
3) čekova i drugih novčanih potraživanja u postupku realizacije,
4) neopozivih kreditnih linija odobrenih banci,
5) akcija i obveznica kotiranih na berzi,
6) depozita po viđenju kod banaka u zemljama članicama OECD-a.
Ostala potraživanja banke koja dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti predstavljaju, u smislu ove odluke, likvidna potraživanja banke drugog reda.
27. Obaveze banke po viđenju i bez ugovorenog roka dospeća, u smislu ove odluke, čini deo njenih sledećih obaveza:
1) 40% depozita po viđenju banaka,
2) 20% depozita po viđenju ostalih deponenata,
3) 10% štednih uloga,
4) 5% garancija i drugih oblika jemstva,
5) 20% neiskorišćenih odobrenih neopozivih kreditnih linija.
Ostale obaveze banke koje dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti predstavljaju, u smislu ove odluke, obaveze banke sa ugovorenim rokom dospeća.
28. Likvidna potraživanja banke obračunavaju se po tržišnoj vrednosti, a ako tu vrednost nije moguće utvrditi - po knjigovodstvenoj vrednosti.
Dinarska protivvrednost likvidnih potraživanja i obaveza banke iz tač. 26 i 27 ove odluke koji glase na stranu valutu utvrđuje se po zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna.
Ako potraživanje ili obaveza banke iz tač. 26 i 27 ove odluke dospevaju u anuitetima, u obračun pokazatelja likvidnosti uključuju se anuiteti tog potraživanja ili obaveze koji dospevaju u roku od mesec dana od dana vršenja obračuna.
Za potrebe izračunavanja pokazatelja likvidnosti, depoziti banke po viđenju i depoziti sa dnevnom avizom smatraju se depozitima oročenim na jedan dan.
29. U obračun pokazatelja likvidnosti ne uključuju se potraživanja banke koja se prema stepenu naplativosti klasifikuju u kategorije V, G i D, u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija aktive i vanbilansnih stavki i visina posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija.
Pokazatelj deviznog rizika
30. Banka je dužna da odnose između aktive i pasive održava tako da ukupna rizična devizna pozicija banke iz tačke 31 ove odluke na kraju svakog radnog dana ne bude veća od 30% kapitala banke (u daljem tekstu: pokazatelj deviznog rizika).
Banka je dužna da o neusklađenosti pokazatelja deviznog rizika sa stavom 1 ove tačke u toku dva uzastopna radna dana obavesti Narodnu banku Jugoslavije, i to narednog radnog dana.
31. Pod ukupnom rizičnom deviznom pozicijom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir dugih i kratkih otvorenih neto deviznih pozicija banke po svim valutama i plemenitim metalima.
32. Pod otvorenom neto deviznom pozicijom, u smislu ove odluke, podrazumeva se razlika između potraživanja i obaveza banke u jednoj stranoj valuti ili plemenitom metalu, a može biti:
- otvorena duga pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti veća od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti;
- otvorena kratka pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti manja od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti.
33. Otvorena neto devizna pozicija banke iskazuje se odvojeno za sledeća potraživanja i obaveze: u SAD dolarima, u evrima, zbirno u ostalim stranim valutama i zbirno u zlatu i ostalim plemenitim metalima.
U obračun otvorene neto devizne pozicije banke iz stava 1 ove tačke uključuju se i potraživanja u dinarima, čija visina zavisi od promena kursa dinara u odnosu na određenu stranu valutu (u daljem tekstu: potraživanja u dinarima indeksirana deviznom klauzulom).
Pri obračunu ukupne rizične devizne pozicije banke ne mogu se međusobno prebijati otvorene kratke i duge pozicije po različitim valutama.
34. Pod deviznim potraživanjima, u smislu ove odluke, podrazumevaju se potraživanja banke u stranoj valuti, u dinarima indeksirana deviznom klauzulom, u zlatu i u ostalim plemenitim metalima - umanjena za izvršene ispravke vrednosti tih potraživanja, i to:
1) gotovina, gotovinski ekvivalenti, zlato i ostali plemeniti metali;
2) potraživanja po kreditima;
3) potraživanja po hartijama od vrednosti;
4) potraživanja po sporazumima o rekupovini;
5) ostala devizna aktiva.
35. Pod deviznim obavezama, u smislu ove odluke, podrazumevaju se obaveze banke u stranoj valuti, u dinarima indeksirane deviznom klauzulom, u zlatu i ostalim plemenitim metalima, i to:
1) obaveze po depozitima;
2) obaveze po kreditima;
3) obaveze po hartijama od vrednosti;
4) obaveze po sporazumima o rekupovini;
5) ostala devizna pasiva.
36. Dinarska protivvrednost potraživanja i obaveza u stranoj valuti utvrđuje se prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna devizne pozicije banke.
Dinarska vrednost potraživanja u zlatu i drugim plemenitim metalima utvrđuje se po poslednjoj utvrđenoj ceni fine unce zlata, odnosno drugog plemenitog metala na Londonskoj berzi.
37. Iz obračuna devizne pozicije banke mogu se izuzeti depoziti po osnovu uplate akcionarskog kapitala banke.
38. Odredbe tač. od 30 do 37 ove odluke ne primenjuju se na druge finansijske organizacije.
39. Banka je dužna da Narodnu banku Jugoslavije obaveštava o sprovođenju ove odluke, i to u rokovima i na način koji su propisani posebnim uputstvom Narodne banke Jugoslavije.
Prelazne i završne odredbe
40. Banka, odnosno druga finansijska organizacija osnovana do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama ("Službeni list SRJ", br. 36/2002) (u daljem tekstu: Zakon) dužna je da do 30. septembra 2002. godine obezbedi da vrednosti njenih pokazatelja poslovanja od dozvoljenih vrednosti odstupaju za najviše 50%, a do 31. decembra 2002. godine da ih potpuno uskladi sa odredbama ove odluke.
Banka osnovana do dana stupanja na snagu Zakona dužna je da do 30. septembra 2002. godine obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala iznosi najmanje 5.500.000 evra, do 31. decembra 2002. godine najmanje 6.000.000 evra, do 30. juna 2003. godine najmanje 8.000.000 evra, a do 31. decembra 2003. godine najmanje 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Štedionica osnovana do dana stupanja na snagu Zakona dužna je da do 30. septembra 2002. godine obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala iznosi najmanje 1.100.000 evra, do 31. decembra 2002. godine najmanje 1.200.000 evra, do 30. juna 2003. godine najmanje 1.600.000 evra, a do 31. decembra 2003. godine najmanje 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Štedno-kreditna organizacija osnovana do dana stupanja na snagu Zakona dužna je da do 30. septembra 2002. godine, obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala iznosi najmanje 660.000 evra, do 31. decembra 2002. godine najmanje 720.000 evra, do 30. juna 2003. godine najmanje 960.000 evra, a do 31. decembra 2003. godine najmanje 1.200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Štedno-kreditna zadruga osnovana do dana stupanja na snagu Zakona dužna je da do 30. septembra 2002. godine obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala iznosi najmanje 110.000 evra, do 31. decembra 2002. godine najmanje 120.000 evra, do 30. juna 2003. godine najmanje 160.000 evra, a do 31. decembra 2003. godine najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
Štedno-kreditna zadruga osnovana do dana stupanja na snagu Zakona kao zemljoradnička dužna je da do 31. decembra 2002. godine obezbedi da novčani deo njenog akcionarskog kapitala iznosi najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po dnevnom srednjem kursu.
41. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o bližim uslovima primene čl. 26 i 27 Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama ("Službeni list SRJ", br. 61/99, 13/2000 i 65/2001).
42. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".