POSLOVNIKVLADE REPUBLIKE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 6/2002, 12/2002 i 41/2002) |
I UVODNE ODREDBE
Ovim poslovnikom bliže se uređuju organizacija i način rada i odlučivanja Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) i njenih radnih tela, kao i druga pitanja od značaja za rad Vlade.
Pitanja koja se odnose na način rada Vlade, a koja nisu uređena ovim poslovnikom, mogu se urediti odlukom ili zaključkom Vlade.
Vladu predstavlja predsednik Vlade ili potpredsednik Vlade koga on odredi.
Vlada radi i odlučuje na sednici.
Pojedine poslove Vlade vrše radna tela, predsednik, potpredsednici i generalni sekretar Vlade.
II RADNA TELA VLADE
1. Stalna radna tela Vlade
Radi efikasnijeg rada Vlade u vođenju politike Republike Srbije, izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata, pripremi i davanju predloga o pitanjima iz nadležnosti Vlade, usklađivanju rada ministarstava i posebnih organizacija u pripremi akata i drugih materijala za sednicu Vlade i obavljanju drugih poslova određenih Ustavom Republike Srbije i zakonom, Vlada obrazuje odbore i komisije, kao stalna radna tela.
Na način rada stalnih radnih tela Vlade shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o načinu rada Vlade.
Vlada, kao stalna radna tela, ima sledeće odbore:
1) Odbor za pravni sistem i državne organe;
2) Odbor za privredu i finansije;
3) Odbor za javne službe.
Vlada, kao stalna radna tela, ima sledeće komisije:
1) Administrativnu komisiju;
2) Komisiju za kadrovska pitanja;
3) Komisiju za stambena pitanja;
4) Komisiju za utvrđivanje šteta od elementarnih nepogoda;
5) Komisiju za raspored službenih zgrada i poslovnih prostorija.
Odbor za pravni sistem i državne organe razmatra nacrte zakona, drugih propisa i opštih akata, predloge akata koje donosi Vlada i druga pitanja koja se odnose na:
1) zaštitu bezbednosti Republike Srbije i njenog ustavnog uređenja; zaštitu života, lične i imovinske sigurnosti građana; sprečavanje i otkrivanje krivičnih i drugih kažnjivih dela i pronalaženje i hvatanje njihovih učinilaca;
2) organizaciju i način rada Vlade;
3) organizaciju, rad i nadležnost ministarstava, organa uprave u sastavu ministarstava, posebnih organizacija, pravosudnih organa, organa za prekršaje i javnih pravobranilaštava; sistem državne uprave;
4) krivično zakonodavstvo; prekršaje; izvršenje sankcija; međunarodnu pravnu pomoć;
5) javni red i mir; zborove i druga okupljanja građana; političko i drugo organizovanje, izuzev sindikalnog organizovanja;
6) državljanstvo; jedinstveni matični broj građana; lične karte; matične knjige; pečate; prebivalište i boravište građana;
7) proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova; nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije; bezbednost saobraćaja na putevima; obučavanje kadrova u oblasti unutrašnjih poslova;
8) teritorijalnu organizaciju Republike i sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije;
9) izbore za republičke organe; neposredno izjašnjavanje građana; državne simbole;
10) službenu upotrebu jezika i pisama;
11) brak i nasleđivanje;
12) radne odnose u državnim organima;
13) razvoj informacionog sistema državnih organa i lokalne samouprave i poslove statistike;
14) unapređivanje odnosa Republike sa Srbima izvan Republike Srbije;
15) ostvarivanje odnosa i saradnje države sa Srpskom pravoslavnom crkvom i drugim verskim zajednicama i njihov položaj;
16) postupak zaštite ustavnosti i zakonitosti; usaglašenost predloga zakona, drugih propisa i opštih akata sa pravnim sistemom;
17) druge poslove u oblasti pravnog sistema i državnih organa.
U okviru Odbora za pravni sistem i državne organe obrazuje se Stručni tim za reformu državne uprave.
Odbor za privredu i finansije razmatra nacrte zakona, drugih propisa i opštih akata, predloge akata koje donosi Vlada i druga pitanja koja se odnose na:
1) strategiju i politiku razvoja Republike; sistem podsticaja za ulaganje u nedovoljno razvijena područja i ravnomerni regionalni razvoj;
2) privatizaciju; poslovno i finansijsko prestrukturiranje preduzeća; strukturno prilagođavanje privrede; razvoj industrije; mere za podsticanje investicionih ulaganja; razvoj malih i srednjih preduzeća; javna preduzeća; razvoj privatnog preduzetništva;
3) elektroprivredu; naftnu privredu; geološka i seizmološka istraživanja; rudarstvo i eksploataciju mineralnih sirovina;
4) urbanizam, planiranje i uređenje prostora; izradu i sprovođenje Prostornog plana Republike, prostornih planova koje donosi Republika i prostornih planova od značaja za Republiku; građevinarstvo; stambene poslove; komunalne poslove; izgradnju objekta; građevinsko zemljište; premer i katastar;
5) razvoj poljoprivrede, zaštitu, korišćenje i unapređenje poljoprivrednog zemljišta, šuma i voda, biljnog i životinjskog sveta; vodoprivredu; prehrambenu industriju; razvoj sela;
6) hidrometeorologiju i protivgradnu zaštitu;
7) saobraćaj; saobraćajnu infrastrukturu; telegrafski, telefonski i radio saobraćaj; poštanski saobraćaj;
8) funkcionisanje tržišta; snabdevenost tržišta i kretanje cena; sprovođenje mera neposredne kontrole cena i preduzimanje mera za očuvanje stabilnosti tržišta;
9) sistem robnih rezervi;
10) razvoj turizma; razvoj u oblasti usluga;
11) radne odnose, izuzev u državnim organima; zarade i ostala primanja iz radnog odnosa; zapošljavanje; sindikalno organizovanje; zaštitu na radu;
12) unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom; usklađivanje aktivnosti domaćih privrednih subjekta u inostranstvu; pripremu stranih ulaganja; koncesije;
13) zaštitu i unapređivanje životne sredine;
14) razvoj i funkcionisanje finansijskog sistema;
15) sistem i politiku javnih prihoda i javnih rashoda;
16) budžet Republike i završni račun budžeta Republike;
17) raspoređivanje i korišćenje sredstava tekuće i stalne budžetske rezerve;
18) javni dug;
19) sistem javne potrošnje;
20) imovinu Republike: svojinskopravne odnose; eksproprijaciju; promet nepokretnosti;
21) druge poslove u oblasti privrede i finansija.
(Brisan)
Odbor za javne službe razmatra nacrte zakona, drugih propisa i opštih akata, predloge akata koje donosi Vlada i druga pitanja koja se odnose na:
1) razvoj i unapređenje naučnoistraživačke delatnosti; utvrđivanje politike naučnotehnološkog razvoja Republike i mere za njegovo podsticanje; razvoj sistema naučnotehnoloških informacija;
2) predškolsko, osnovno, srednje, više i univerzitetsko obrazovanje; učenički i studentski standard;
3) razvoj i unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva; utvrđivanje i zaštitu kulturnih dobara;
4) zdravstvenu zaštitu; zdravstveno osiguranje;
5) penzijsko i invalidsko osiguranje; boračko-invalidsku zaštitu; socijalnu zaštitu;
6) planiranje porodice; porodično-pravnu zaštitu; društvenu brigu o deci;
7) javno informisanje;
8) fizičku kulturu i sport; omladinu;
9) druge poslove u oblasti javnih službi.
Administrativna komisija: rešava u upravnom postupku, u skladu sa zakonom; donosi rešenja kojima se rešavaju sukobi nadležnosti između ministarstava, kao i drugih organa; donosi rešenja o ostvarivanju prava članova Vlade po osnovu rada; donosi rešenja o naknadama i drugim primanjima postavljenih lica u ministarstvima, posebnim organizacijama, Generalnom sekretarijatu Vlade i drugim službama Vlade; obavlja poslove u vezi s priznatim izuzetnim penzijama.
Komisija za kadrovska pitanja predlaže Vladi kadrovska rešenja iz nadležnosti Vlade.
Komisija za stambena pitanja razmatra zahteve i odlučuje o rešavanju stambenih pitanja lica koja bira ili postavlja Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština), predsednik Republike i Vlada, kao i lica zaposlenih u republičkim organima i organizacijama, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Komisija za utvrđivanje šteta od elementarnih nepogoda, u skladu sa metodologijom o proceni šteta, utvrđuje visinu šteta od elementarnih nepogoda i o tome podnosi izveštaje i predloge Vladi i vrši druge poslove koje joj poveri Vlada ili kad je to propisima određeno.
Komisija za raspored službenih zgrada i poslovnih prostorija razmatra zahteve i odlučuje o rasporedu službenih zgrada i poslovnih prostorija na korišćenje državnim organima i organizacijama.
Stalna radna tela obrazuju se aktom Vlade.
Stalno radno telo čine predsednik, zamenik predsednika i određeni broj članova koji ne može biti manji od tri.
Predsednika stalnog radnog tela imenuje Vlada, po pravilu iz reda potpredsednika Vlade.
Zamenika predsednika stalnog radnog tela imenuje Vlada iz reda članova Vlade.
Članove stalnog radnog tela Vlada može imenovati iz reda članova Vlade i lica koja postavlja Vlada.
Većinu članova stalnog radnog tela čine članovi Vlade.
Članovi Administrativne komisije i Komisije za stambena pitanja mogu biti samo članovi Vlade.
Predsedniku stalnog radnog tela u pripremanju sednice stalnog radnog tela pomaže sekretar stalnog radnog tela, koji se stara o blagovremenom i kvalitetnom izvršavanju poslova stalnog radnog tela, obavlja koordinaciju sa ministarstvima, posebnim organizacijama i drugim organima i organizacijama i koordinira rad zaposlenih koji obavljaju stručne poslove za potrebe stalnog radnog tela.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe stalnih radnih tela obavlja Generalni sekretarijat Vlade.
2. Povremena radna tela Vlade
Za razmatranje pitanja vezanih za vođenje politike Vlade u određenim oblastima, odnosno za obavljanje određenih zadataka, Vlada može obrazovati povremena radna tela (savete, komisije, radne grupe, ekspertske grupe i dr.).
Predsednik i članovi povremenih radnih tela mogu biti članovi Vlade, lica koje postavlja Vlada i druga lica - stručnjaci za određene oblasti.
Zadaci i sastav povremenih radnih tela utvrđuju se aktom o njihovom obrazovanju.
Na način rada povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o načinu rada stalnih radnih tela, ako aktom o njihovom obrazovanju nije drugačije određeno.
Povremeno radno telo podnosi izveštaj o svom radu kada to Vlada ili odgovarajuće stalno radno telo zatraži, a najmanje jednom u tri meseca.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe povremenih radnih tela obavlja ministarstvo ili posebna organizacija u čiji delokrug pretežno spadaju poslovi za čije je obavljanje povremeno radno telo obrazovano.
3. Sednica radnog tela Vlade
Predsednik radnog tela saziva sednicu radnog tela, predlaže dnevni red i predsedava sednicom.
U slučaju odsutnosti predsednika radnog tela, sednicom predsedava zamenik predsednika, a u njegovoj odsutnosti član radnog tela koji je i član Vlade.
Radno telo radi u sednici kojoj prisustvuje većina njegovih članova.
Radno telo odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Poziv za sednicu radnog tela sa predlogom dnevnog reda i materijalima za razmatranje dostavlja se članovima radnog tela najmanje tri dana pre održavanja sednice, ukoliko zbog hitnosti nije nužno da se o pojedinim pitanjima radno telo izjasni u kraćem roku.
4. Posebne odredbe o radu odbora
Za razmatranje, pripremu i davanje predloga o određenim pitanjima i obavljanje drugih zadataka iz svoje nadležnosti, odbori mogu obrazovati stručne timove.
Članovi stručnog tima mogu biti članovi Vlade, lica koja postavlja Vlada, kao i druga lica - stručnjaci za određene oblasti koje su povezane sa zadacima stručnog tima.
Odbori mogu na zajedničkoj sednici da razmatraju materijale od interesa za dva ili za sve odbore.
Ako odbori na odvojenim sednicama razmatraju iste materijale, međusobno se obaveštavaju o stavovima koje su zauzeli.
U slučaju različitih stavova, predsednici odbora ili njihovi zamenici usklađuju stavove.
Sednici odbora obavezno prisustvuju i, po potrebi, učestvuju u radu predstavnik ministarstva nadležnog za poslove finansija i predstavnik Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Odbor odlaže razmatranje materijala ako sednici ne prisustvuje predstavnik obrađivača.
Odbor može da zaključi da se materijal vrati na doradu obrađivaču.
O stavovima i zaključcima odbora o pojedinim pitanjima koja se ne predlažu Vladi za razmatranje, priprema se beleška koja se dostavlja organima radi upoznavanja.
O razmatranom materijalu odbor podnosi Vladi izveštaj koji sadrži predlog zaključka po sadržini i u obliku u kome ga Vlada usvaja.
Izveštaj sadrži konstatacije i ocene, naznaku da li se obrađivač materijala saglasio sa utvrđenim stavovima odbora i izdvojena mišljenja članova odbora.
Ako obrađivač nije saglasan sa stavovima odbora, sporna pitanja se unose u izveštaj.
Odbor određuje izvestioca na sednici Vlade.
III SEDNICA VLADE
1. Priprema materijala
Materijale za razmatranje na sednici Vlade obrađivači pripremaju na način utvrđen ovim poslovnikom.
Akt za razmatranje i odlučivanje na sednici Vlade može podneti organ u čijem je delokrugu materija na koju se akt odnosi.
Stalno radno telo Vlade, predsednik, potpredsednik i član Vlade mogu podneti Vladi inicijativu za donošenje zakona, drugog propisa i opšteg akta.
Stalno radno telo Vlade, predsednik, potpredsednik i član Vlade mogu predlog pojedinačnog akta koji donosi Vlada podneti Vladi neposredno, po pribavljenom mišljenju organa u čijem je delokrugu materija na koju se akt odnosi.
Ako se predlaže akt kojim se bitno menja ili nadograđuje pravni režim u određenoj oblasti, obrađivač prethodno dostavlja Vladi polazne osnove za takvo uređivanje, sa dokumentacijom. Polazne osnove prethodno razmatra odgovarajuće radno telo Vlade, a po potrebi, razmatraju se i na tematskoj sednici Vlade.
Akt koji Vlada predlaže Narodnoj skupštini, obrađivač priprema u formi nacrta.
Akt koji donosi Vlada, obrađivač dostavlja u formi predloga.
Ako Vlada oceni da je o nacrtu zakona, drugog propisa, opšteg akta ili o drugom materijalu koji je prihvatila potrebno obaviti javnu raspravu, utvrđuje program rasprave, određuje organ koji ga sprovodi i rok u kome će biti obavljena javna rasprava, a koji ne može biti kraći od 20 ni duži od 60 dana.
Predlog programa javne rasprave obrađivač dostavlja Vladi uz nacrt zakona, drugog propisa ili opšteg akta, odnosno predloga akta koji donosi Vlada.
Ako obrađivač ne dostavi predlog programa javne rasprave, Vlada će odrediti rok za njegovu pripremu, koji ne može biti duži od sedam dana.
U pripremi nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta i predloga akta koji donosi Vlada, obrađivač obavezno pribavlja mišljenje:
1) Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo - o usklađenosti akta sa drugim propisima i pravnim sistemom;
2) ministarstva nadležnog za poslove finansija - kad je za sprovođenje akta potrebno obezbediti finansijska sredstva i ako se predlažu promene u finansijskom sistemu;
3) Republičkog javnog pravobranilaštva - kad je u pitanju zaštita imovinskih prava i interesa Republike, odnosno kad se aktom stvaraju ugovorne obaveze Republike;
4) ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa - kad se propisuju krivična dela, privredni prestupi i prekršaji, ili utvrđuje nadležnost sudova.
U pripremi nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta i predloga akta koji donosi Vlada, obrađivač pribavlja mišljenja i od drugih ministarstava i posebnih organizacija kad je materija koja se uređuje od interesa i za ta ministarstva i posebne organizacije.
Pribavljena mišljenja obrađivač dostavlja Vladi u prilogu nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta, odnosno predloga akta koji donosi Vlada.
Obrađivač je dužan da o nacrtu zakona, drugog propisa i opšteg akta, odnosno predloga akta koji donosi Vlada, a koji je dostavio Vladi na razmatranje, pribavi novo mišljenje nadležnih organa, ukoliko je u tekstu izvršio izmene ili dopune predloženih rešenja.
Kad Generalni sekretarijat Vlade dostavlja na mišljenje predloge pojedinih akata ili druge materijale većem broju ministarstava, drugih organa i posebnih organizacija, mišljenje o tim predlozima dostavlja Vladi prvoimenovani organ. Ovaj organ dužan je da, pre dostavljanja mišljenja, ostvari saradnju sa organima i organizacijama kojima su ti predlozi dostavljeni i usaglašen tekst mišljenja dostavi Vladi.
Ukoliko organi nisu usaglasili mišljenje o dostavljenom predlogu, prvoimenovani organ dostavlja Vladi i izdvojeno mišljenje organa koji se nije usaglasio.
Ministarstva, odnosno posebne organizacije, kojima je, od strane obrađivača ili Vlade, dostavljen na mišljenje nacrt zakona, drugog propisa i opšteg akta, predlog akta koji donosi Vlada ili drugi materijal, dužni su da o svojim stavovima pismeno upoznaju obrađivača, odnosno Vladu, u roku od sedam dana od dana njihovog prijema.
Za nacrte sistemskih zakona rok za dostavljanje mišljenja ne može biti kraći od 15 ni duži od 30 dana.
Ministarstva, odnosno posebne organizacije, dužni su da traženo mišljenje dostave Vladi ili obrađivaču i u kraćem roku kad su u pitanju akti čije se razmatranje i donošenje predlaže po hitnom postupku.
Obrađivač tekst nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta, predloga akta koji donosi Vlada i drugog materijala, pre dostavljanja Vladi, usklađuje se stavovima ministarstava i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, odnosno posebnih organizacija.
Ako je Republički sekretarijat za zakonodavstvo u svom mišljenju ukazao na potrebu pravnotehničke redakcije nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta, odnosno predloga akta koji donosi Vlada, obrađivač je dužan da, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo, redakciju izvrši pre dostavljanja Vladi.
Obrađivač je dužan da navede od kojih je organa tražio i dobio mišljenje, koje je predloge iz mišljenja ugradio u tekst, kao i da navede razloge zbog kojih nije prihvatio pojedine predloge. Neusaglašeni stavovi usklađuju se u nadležnom odboru.
Nacrt zakona, drugog propisa i opšteg akta, odnosno predlog opšteg akta koji donosi Vlada, podnosi se Vladi u obliku u kome se donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje mora da sadrži:
1) ustavni, odnosno pravni osnov;
2) razloge za donošenje akta;
3) objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja;
4) procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta;
5) opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako nacrt zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo;
6) razloge za donošenje zakona po hitnom postupku, ako je predložen hitan postupak, sa navođenjem štetnih posledica po život i zdravlje ljudi, bezbednost Republike i rad organa i organizacija koje bi nastale zbog nedonošenja zakona po hitnom postupku;
7) razloge zbog kojih se predlaže da zakon, drugi propis i opšti akt stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja;
8) pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže zakon o izmenama, odnosno dopunama (pregled odredaba koje se menjaju priprema se tako što se deo teksta koji se menja označava isprekidanom linijom - crticama - preko slova, a novi tekst kojim se zamenjuje ili dopunjuje postojeći piše velikim slovima).
Kao prilog nacrtu zakona obrađivač dostavlja i pregled izvršnih propisa sa rokovima za njihovo donošenje.
Pojedinačni akt obrađivač je dužan da dostavi zajedno sa obrazloženjem, koje sadrži relevantne činjenice na osnovu kojih se predlaže njegovo donošenje.
Kao prilog aktu iz člana 34 ovog poslovnika, Vladi se dostavljaju mišljenja nadležnih organa i stavovi obrađivača povodom tih mišljenja, izveštaj o javnoj raspravi, ako je vođena javna rasprava, a mogu se dostaviti i analize, izveštaji i informacije koji se odnose na stanje u pojedinim oblastima ili na pojedine pojave i probleme.
Amandmane Vlade na predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, ministarstvo priprema po redosledu članova i u obliku u kojem ih Narodna skupština usvaja.
Ministarstvo je dužno da o amandmanima pribavi mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Amandmane koje utvrdi, Vlada dostavlja Narodnoj skupštini s predlogom da ih razmotri kao sastavni deo predloga akta na koji se odnose.
O amandmanima drugih predlagača na predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, čiji je Vlada predlagač, Vlada daje mišljenje Narodnoj skupštini tako što ih prihvata, ili ne prihvata. Ovo mišljenje ministarstvo priprema u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo.
Nadležno ministarstvo, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo, priprema, u obliku u kojem ih Vlada usvaja: predlog mišljenja Narodnoj skupštini ili Saveznoj vladi o predlogu zakona, drugog propisa ili opšteg akta i o amandmanima na ove akte; predlog odgovora ustavnom sudu o inicijativi za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti akata Narodne skupštine i Vlade.
Kad nadležno ministarstvo ili posebna organizacija preko svog predstavnika neposredno učestvuje u pripremi saveznog propisa, mora o tome obavestiti Vladu koja, na predlog ministarstva ili posebne organizacije, utvrđuje osnovne smernice za učešće u pripremi propisa.
Kad Vlada daje mišljenje u toku pripreme ili na pripremljene savezne propise, nadležno ministarstvo ili posebna organizacija ovo mišljenje priprema u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo, a ako se radi o propisu kojim se uređuju pitanja koja spadaju i u delokrug drugih organa ili organizacija, i u saradnji sa njima.
Predlog koji Vlada, na osnovu Ustava, upućuje predsedniku Republike, kao i stavove koje Vlada utvrđuje na zahtev predsednika Republike, pripremaju nadležna ministarstva u obliku u kojem ih Vlada utvrđuje.
Ministarstva i posebne organizacije dostavljaju Vladi na razmatranje analize, izveštaje i informacije, sa predlogom zaključka.
Predlog zaključka obrađivač priprema u formi u kojoj ga Vlada donosi i pre dostavljanja Vladi pribavlja mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Ako se predlaže obezbeđivanje finansijskih sredstava ili promene u finansijskom sistemu, u prilogu materijala obrađivač obavezno dostavlja mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Ako se saveznom organu, odnosno organizaciji, predlaže preduzimanje mera iz njihove nadležnosti, obrađivač u prilogu materijala dostavlja Vladi predlog teksta pisma koje se upućuje tom organu, odnosno organizaciji.
Predlog inicijative za donošenje saveznog propisa, koji se dostavlja Vladi, obavezno sadrži tekst propisa s obrazloženjem.
Obrađivač je dužan da pre dostavljanja Vladi predloga inicijative iz stava 5 ovog člana pribavi mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo o tom predlogu.
2. Dostavljanje materijala
Akt kojim obrađivač dostavlja Vladi predlog za razmatranje potpisuje ministar, odnosno funkcioner koji rukovodi posebnom organizacijom, ili njihov zamenik.
Materijal koji je dostavljen Vladi aktom koji nije potpisalo lice iz stava 1 ovog člana generalni sekretar Vlade vraća obrađivaču.
Obrađivač, prilikom dostavljanja materijala Vladi, izričito navodi da li materijal dostavlja radi razmatranja i odlučivanja na sednici Vlade ili radi informisanja članova Vlade.
Materijale koji nisu sačinjeni u formi i na način kako je to propisano ovim poslovnikom generalni sekretar Vlade vraća obrađivačima.
Podobnost materijala za razmatranje na sednici Vlade prethodno ocenjuje Generalni sekretarijat Vlade.
Materijale dostavljene Vladi za čije razmatranje ona nije nadležna, generalni sekretar Vlade upućuje nadležnim organima, o čemu obaveštava podnosioca.
Zavodi koji nisu posebne organizacije, fondovi i druge organizacije, izveštaje i druge materijale upućuju Vladi preko ministarstva u čiji delokrug spadaju, a ono te materijale dostavlja Vladi sa svojim mišljenjem.
Materijali koji se dostavljaju radi razmatranja i odlučivanja na sednici Vlade internog su karaktera do usvajanja na sednici Vlade i mogu se saopštavati javnosti samo uz saglasnost predsednika Vlade.
Na materijalu poverljive prirode obrađivač označava vrstu tajnosti i stepen poverljivosti posebnom vidnom oznakom.
O materijalima koji predstavljaju državnu, vojnu ili službenu tajnu, sa oznakom "strogo poverljivo" ili "poverljivo", vodi se posebna evidencija i ti materijali koriste se i sa njima se postupa u skladu sa posebnim propisima i uputstvom generalnog sekretara Vlade.
Materijal podoban za razmatranje na sednici Vlade obrađivač dostavlja Generalnom sekretarijatu Vlade najkasnije pet dana pre održavanja sednice, osim ako Vlada drugačije ne zaključi.
Obrađivač može da predloži Vladi da razmotri materijal i u kraćem roku, po odobrenju predsednika Vlade.
Predlog za uređivanje određenog pitanja koji Vladi dostavi organ koji nije nadležan, dostavlja se nadležnom ministarstvu, odnosno posebnoj organizaciji, s tim da se u roku od deset dana izjasni o datom predlogu i o tome obavesti Vladu.
3. Sazivanje sednice
Predsednik Vlade saziva sednicu Vlade pismenim putem, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog većine članova Vlade.
Predsednik Vlade predlaže dnevni red i predsedava sednicom.
Sednicom može predsedavati i potpredsednik koga odredi predsednik Vlade.
Ukoliko predsednik Vlade ne odredi potpredsednika koji će predsedavati, sednicom predsedava potpredsednik prema odgovarajućem rasporedu, koji utvrđuje predsednik Vlade.
Generalni sekretar Vlade pomaže predsedniku Vlade u pripremanju i vođenju sednice Vlade.
Sednica Vlade saziva se najkasnije tri dana pre održavanja.
Sednica se može izuzetno sazvati i u kraćem roku, o čemu odlučuje predsednik Vlade.
Uz saziv sednice, članovima Vlade dostavlja se predlog dnevnog reda, zapisnik sa prethodne sednice, materijali za odlučivanje i izveštaji radnih tela.
U dnevni red sednice mogu se uvrstiti materijali koje su prethodno razmotrila radna tela Vlade, a pripremljeni su u skladu sa ovim poslovnikom.
U dnevni red sednice mogu se izuzetno uvrstiti pitanja koja nisu sadržana u predlogu dnevnog reda, ukoliko bi mogle da nastanu štetne posledice ako se ta pitanja ne razmotre.
Nacrt dnevnog reda priprema generalni sekretar Vlade, a predlog utvrđuje predsednik Vlade ili ovlašćeni potpredsednik iz člana 46 ovog poslovnika.
Pitanja uneta u predlog dnevnog reda razvrstavaju se u dva odeljka, čiji nazivi glase: "materijali sa oznakom poverljivosti" i "materijali bez oznake poverljivosti".
Sednici Vlade prisustvuju i učestvuju u radu članovi Vlade, generalni sekretar Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
U odsustvu ministra, generalnog sekretara Vlade i sekretara Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, sednici Vlade prisustvuju i učestvuju u radu njihovi zamenici, odnosno pomoćnik ministra koga ovlasti ministar, bez prava odlučivanja.
Sednici Vlade prisustvuju zamenik generalnog sekretara Vlade, šef kabineta predsednika Vlade i sekretari stalnih radnih tela Vlade u čijem je delokrugu materijal koji se razmatra.
Sednici Vlade mogu prisustvovati i učestvovati u radu i druga lica, po odobrenju predsednika Vlade ili generalnog sekretara Vlade.
Licima pozvanim za pojedine tačke dnevnog reda dostavljaju se samo materijali za tačke za koje su pozvana.
O sprečenosti da prisustvuje sednici Vlade, član Vlade obaveštava predsednika Vlade ili generalnog sekretara Vlade.
4. Održavanje, tok sednice i odlučivanje
Vlada radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova Vlade.
Predsednik Vlade otvara sednicu i predlaže dnevni red.
Vlada utvrđuje dnevni red, uključujući prihvaćene predloge za izmene ili dopune predloženog dnevnog reda.
Po utvrđivanju dnevnog reda Vlada usvaja zapisnik sa prethodne sednice, sa prihvaćenim primedbama koje su stavljene na zapisnik.
Vlada pojedine tačke razmatra i o njima odlučuje prema redosledu utvrđenom dnevnim redom.
Pretres se otvara o svakoj tački dnevnog reda.
Vlada odlučuje o predlogu zaključka datom u izveštaju radnog tela Vlade.
O pitanjima koja na sednici pokrene neko od učesnika sednice u čijoj nadležnosti nije to pitanje, obavezno se izjašnjava nadležni ministar ili lice koje ga na sednici zamenjuje.
Kad je za date predloge neophodno obezbediti finansijska sredstva ministar nadležan za poslove finansija može predložiti da se o njima odloži pretres kako bi se razmotrile mogućnosti za obezbeđenje sredstava.
Sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo dužan je da upozori Vladu na nesaglasnost predloženog akta sa ustavom ili zakonom i na pravne posledice koje iz toga mogu proisteći, kao i da predloži dalji postupak.
Po završenom pretresu, Vlada odlučuje o utvrđivanju teksta predloga zakona, drugog propisa i opšteg akta, odnosno o usvajanju drugog odgovarajućeg akta ili drugog materijala.
Vlada odlučuje većinom glasova članova Vlade prisutnih na sednici.
Vlada odlučuje većinom glasova svih članova Vlade o podnošenju kolektivne ostavke, o razmatranju akta za promenu Ustava Republike Srbije i o predlogu budžeta i završnog računa budžeta Republike Srbije.
Glasanje je javno.
Član Vlade može da izuzme mišljenje, uz odgovarajuće obrazloženje. Izuzimanje mišljenja konstatuje se u zapisniku.
Zaključak Vlade dostavlja se nadležnom ministarstvu ili drugom organu ili organizaciji odmah posle sednice Vlade radi realizacije, a kad se zaključak odnosi na zakon, drugi propis i opšti akt, dostavlja se i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
O sednici Vlade vodi se zapisnik.
Zapisnik sadrži: ime predsedavajućeg na sednici, imena prisutnih i odsutnih članova Vlade, imena lica koja učestvuju po pozivu, dnevni red, pitanja koja su razmatrana i donete zaključke.
O vođenju i čuvanju zapisnika stara se generalni sekretar Vlade.
Član Vlade ima pravo da do usvajanja zapisnika autorizuje svoje izlaganje ne unoseći bitne izmene u tekst.
Zapisnik potpisuju predsednik Vlade, odnosno potpredsednik Vlade koji ga zamenjuje, i generalni sekretar Vlade.
Na sednici Vlade vode se stenografske beleške, a tok sednice snima se na magnetofonu.
Stenografske beleške, odnosno magnetofonski snimci sa sednice Vlade, ako predsednik Vlade za pojedine slučajeve drugačije ne odredi, smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti.
Stenografske beleške, odnosno magnetofonske snimke mogu koristiti članovi Vlade.
Korišćenje stenografskih beležaka, odnosno magnetofonskih snimaka od strane drugih lica, odobrava generalni sekretar Vlade.
Vlada ili predsednik Vlade mogu odlučiti da se na sednici ne vode stenografske beleške ili ne vrši magnetofonsko snimanje.
IV OSTAVKA POSTAVLJENOG LICA
Postavljeno lice podnosi ostavku u pismenom obliku predsedniku Vlade.
O ostavci postavljenog lica predsednik Vlade odmah obaveštava članove Vlade.
Podnetu ostavku Vlada konstatuje na prvoj narednoj sednici a postavljeno lice se razrešava.
V POSTUPANJE SA AKTIMA I DRUGIM MATERIJALIMA VLADE
Vlada donosi uredbe, odluke, rešenja i zaključke.
Akte, mišljenja i stavove Vlade potpisuje predsednik Vlade, odnosno potpredsednik Vlade.
Doneti akti Vlade, materijali sa sednice Vlade, kao i zapisnici, stenografske beleške i magnetofonski snimci (u daljem tekstu: sednički materijal) čuvaju se u dokumentaciji Generalnog sekretarijata Vlade.
Sednički materijal koristi se uz saglasnost generalnog sekretara Vlade.
O čuvanju, rukovanju i načinu korišćenja sedničkog materijala generalni sekretar Vlade donosi uputstvo.
VI PRIPREMA PREČIŠĆENOG TEKSTA I OBJAVLJIVANJE AKATA VLADE
Posle sednice Vlade na kojoj je utvrđen predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, obrađivač i Republički sekretarijat za zakonodavstvo pripremaju prečišćen tekst predloga akta u saradnji sa Generalnim sekretarijatom Vlade, a tekst obrazloženja obrađivač.
Prečišćen tekst akta koji donosi Vlada priprema obrađivač, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo i Generalnim sekretarijatom Vlade.
Za pripremu prečišćenog teksta obrađivač i Republički sekretarijat za zakonodavstvo koriste izveštaje radnih tela, a generalni sekretar Vlade stavlja im na raspolaganje odgovarajući deo stenografskih beleški.
Prečišćen tekst u tri primerka, od kojih je jedan parafiran u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, obrađivač dostavlja Generalnom sekretarijatu Vlade s pismenom naznakom da su tekst i obrazloženje pripremljeni u skladu sa zaključkom Vlade.
Prečišćeni tekstovi se lektorišu.
Primerak prečišćenog teksta čuva se u dokumentaciji Vlade.
Republički sekretarijat za zakonodavstvo stara se o objavljivanju akata Vlade.
VII ODGOVOR NA POSLANIČKO PITANJE
Poslaničko pitanje upućeno Vladi iz delokruga određenog ministarstva, Vlada dostavlja tom ministarstvu radi pripreme predloga odgovora.
Predlog odgovora na poslaničko pitanje upućeno Vladi iz delokruga dva ili više ministarstava, pripremaju zajedno ta ministarstva, s tim što objedinjen odgovor Vladi dostavlja prvoimenovani organ.
Na poslaničko pitanje upućeno ministarstvu, odgovor priprema i neposredno dostavlja Narodnoj skupštini to ministarstvo.
Predlog odgovora na poslaničko pitanje upućeno Vladi koje se po sadržini odnosi na rad Vlade, priprema Generalni sekretarijat Vlade.
VIII INTERPELACIJA
Interpelaciju podnetu na ministra Vlada prosleđuje ministarstvu kojim on rukovodi, radi pripreme predloga stava Vlade.
Predlog stava Vlade povodom interpelacije podnete na Vladu priprema Generalni sekretarijat Vlade, u saradnji sa nadležnim ministarstvima i Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo.
IX PREDSTAVNIK I POVERENIK VLADE
Pri utvrđivanju predloga i mišljenja za Narodnu skupštinu, Vlada određuje predstavnika iz reda članove Vlade, kao i poverenika.
Vlada i nadležni ministar dužni su da obezbede prisustvo poverenika koji daje stručna i druga objašnjenja na sednici radnog tela Narodne skupštine. Poverenik se može izjašnjavati i o pojedinim pitanjima za koja ga Vlada, odnosno ministar ovlasti.
Odredba stava 2 ovog člana primenjuje se i na Republički sekretarijat za zakonodavstvo.
IXa OBAVEZNO PRISUSTVO SEDNICI NARODNE SKUPŠTINE
Kad je Vlada predlagač zakona, drugih propisa i opštih akata koje donosi Narodna skupština, sednici Narodne skupštine obavezno prisustvuju, pored predstavnika Vlade iz člana 69 stav 1 ovog poslovnika, i najmanje jedan potpredsednik Vlade i najmanje dva ministra.
X IZVEŠTAJ O RADU VLADE
Izveštaj o radu Vlade priprema Generalni sekretarijat Vlade, na osnovu podataka kojima raspolaže i na osnovu izveštaja o stanju u pojedinim oblastima koje pripremaju nadležna ministarstva i posebne organizacije.
Pripremu izveštaja Vlada može da poveri i drugom obrađivaču.
XI POSTUPAK ZA UKIDANJE ILI PONIŠTENJE AKTA MINISTRA I FUNKCIONERA KOJI RUKOVODI POSEBNOM ORGANIZACIJOM
Predlog za ukidanje, odnosno poništenje akta ministra i funkcionera koji rukovodi posebnom organizacijom podnosi predsednik Vlade, odnosno član Vlade koji smatra da taj akt treba ukinuti, odnosno poništiti, po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu zainteresovanog lica.
Pre odlučivanja na sednici Vlade o predlogu iz stava 1 ovog člana pribavlja se mišljenje nadležnog ministarstva, odnosno posebne organizacije, i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Ako funkcioner koji je doneo osporeni akt nije član Vlade, ima pravo da učestvuje u radu na sednici Vlade za vreme rasprave o ukidanju, odnosno poništenju tog akta.
XII JAVNOST RADA VLADE
Vlada obaveštava javnost o svom radu, donetim aktima i zauzetim stavovima, kao i o značajnim pitanjima koja razmatra ili će razmatrati - davanjem saopštenja za javnost, održavanjem konferencija za štampu, davanjem intervjua, izdavanjem publikacija, objavljivanjem na internetu ili na drugi pogodan način.
Prilikom razmatranja važnijih pitanja, Vlada na sednici određuje način na koji će o tome biti obaveštena javnost.
XIII LEGITIMACIJA ČLANA VLADE
Član Vlade ima legitimaciju.
Legitimacija sadrži podatke o identitetu i imunitetskim pravima člana Vlade.
Legitimaciju potpisuje predsednik Vlade.
O izdavanju legitimacije stara se generalni sekretar Vlade.
Član Vlade dužan je da izdatu legitimaciju vrati Generalnom sekretarijatu Vlade u roku od tri dana od dana prestanka funkcije.
XIV STARANJE O PRIMENI POSLOVNIKA
O primeni Poslovnika Vlade staraju se predsednik Vlade i generalni sekretar Vlade.
Ministar, odnosno funkcioner koji rukovodi posebnom organizacijom, u vršenju poslova i zadataka ministarstva, odnosno posebne organizacije, odgovoran je za primenu odredaba ovog poslovnika.
Ako se zbog nesprovođenja odredaba ovog poslovnika otežava rad Vlade i njenih radnih tela, generalni sekretar Vlade preduzima potrebne mere, a po potrebi o tome obaveštava predsednika Vlade.
XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Generalnom sekretarijatu Vlade uskladiće se sa ovim poslovnikom u roku od deset dana od dana stupanja na snagu ovog poslovnika.
Komisija za raspored službenih zgrada i poslovnih prostorija počeće se radom u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog poslovnika.
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Vlade Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 22/2001).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".