UREDBA
O CARINSKOM NADZORU I POSTUPKU CARINJENJA ROBE SMEŠTENE POD CARINSKI NADZOR

("Sl. list SRJ", br. 48/92, 26/94, 33/96, 28/97 i 42/2002)

Član 1

Ovom uredbom propisuju se postupak i uslovi za otvaranje železničko-carinskih magacina, carinskih skladišta, carinskih smestišta, specijalizovanih skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje, centralnih skladišta, konsignacionih skladišta i slobodnih carinskih prodavnica, način sprovođenja mera carinskog nadzora nad robom smeštenom u tim magacinima, skladištima i smestištima, na međunarodnim sajmovima i izložbama, u slobodnim carinskim prodavnicama i drugim prostorijama i prostorima, način vođenja evidencije o toj robi, poseban postupak carinjenja robe smeštene u konsignacionim skladištima i poseban postupak sa robom smeštenom u konsignacionim skladištima.

I ŽELEZNIČKO-CARINSKI MAGACIN

Član 2

Železničko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi za smeštaj carinske robe koja se prevozi u železničkom saobraćaju.

Prostorije za železničko-carinski magacin određuje železnička stanica, u saglasnosti s carinarnicom. Za otvaranje železničko-carinskog magacina potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.

Član 3

Ako se držalac železničko-carinskog magacina ne pridržava obaveza propisanih Carinskim zakonom i ovom uredbom, carinarnica može rešenjem privremeno zatvoriti železničko-carinski magacin i odrediti rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. Ako držalac železničko-carinskog magacina ne otkloni utvrđene nedostatke u određenom roku, carinarnica donosi rešenje o zatvaranju železničko-carinskog magacina.

Član 4

U železničko-carinski magacin roba se smešta na osnovu prijave za uvoz i provoz robe, odnosno izvozne carinske deklaracije.

Za robu smeštenu u železničko-carinskom magacinu železnica vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige.

Držalac železničko-carinskog magacina dužan je da smesti robu u magacin odvojeno prema dokumentima na osnovu kojih se unosi i da je vidno obeleži odgovarajućim natpisom (broj prijave za uvoz i provoz robe i dr.).

Član 5

Roba smeštena u železničko-carinskom magacinu može se podići po izvršenom carinjenju, ako se po rešenju carinarnice upućuje drugoj carinarnici, ako carinarnica, na zahtev stranke, odobri smeštaj te robe na neko drugo mesto van železničko-carinskog magacina ili ako se roba vraća u inostranstvo.

U slučajevima iz stava 1 ovog člana, železnička stanica upisuje u odgovarajuću rubriku magacinske knjige, odnosno kartoteke broj i datum isprave na osnovu koje je roba podignuta iz železničko-carinskog magacina.

II CARINSKO SKLADIŠTE

Član 6

Carinsko skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni prostor, namenjen za smeštaj carinske robe, koji koristi i kojim upravlja preduzeće i drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja uskladištenje robe (u daljem tekstu: držalac carinskog skladišta).

U carinsko skladište može se smeštati uvozna neocarinjena roba, domaća roba, domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se provozi.

Za otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice. Ako se držalac carinskog skladišta ne pridržava obaveza propisanih Carinskim zakonom i ovom uredbom, carinarnica može rešenjem privremeno zatvoriti carinsko skladište i odrediti rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. Ako držalac carinskog skladišta ne otkloni utvrđene nedostatke u određenom roku, carinarnica donosi rešenje o zatvaranju carinskog skladišta.

Član 7

Uz zahtev za otvaranje carinskog skladišta carinarnici se podnosi:

1) izvod iz registra nadležnog privrednog suda o registraciji spoljnotrgovinskog prometa;

2) akt nadležnog opštinskog organa za upotrebu prostorija i prostora za skladište;

3) skicu i tehnički opis prostorija i prostora namenjenih za carinsko skladište;

4) izjavu da su obezbeđene prostorije i inventar potrebni za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinjenje robe u carinskom skladištu.

Član 8

Pre davanja odobrenja za otvaranje carinskog skladišta, carinarnica obrazuje komisiju, koja pregledom prostorija i prostora namenjenih za carinsko skladište utvrđuje da li su te prostorije, odnosno prostori podesni za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.

Komisija iz stava 1 ovog člana sastoji se od predsednika i dva člana, koje carinarnica imenuje iz reda svojih radnika.

Komisija o svom nalazu sastavlja zapisnik, u tri primerka, od kojih dva zadržava carinarnica, a treći se dostavlja podnosiocu zahteva.

Uslovi pod kojima se carinarnici stavljaju na raspolaganje prostorije i inventar potrebni za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinjene robe u carinskom skladištu uređuju se posebnim ugovorom između držaoca carinskog skladišta i carinarnice.

Član 9

Carinsko skladište mora biti obeleženo tablom sa natpisom: "Carinsko skladište" i nazivom držaoca skladišta.

Carinarnica može odrediti da svaki ulaz u carinsko skladište mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom.

Član 10

Na otvoreni prostor carinskog skladišta može se smeštati roba koja zbog svojih svojstava nije podobna za smeštaj u zatvorene prostorije.

Držalac carinskog skladišta dužan je da robu iz stava 1 ovog člana smesti u carinsko skladište odvojeno i da je vidno obeleži odgovarajućim natpisom (broj prijave za uvoz i provoz robe i dr.).

Član 11

Roba se smešta u carinsko skladište:

1) u slučaju istovara iz broda - na osnovu manifesta, odnosno izvoda iz manifesta i prijave za uvoz i provoz robe, a u slučaju prenosa i smeštaja u carinsko skladište van luke, odnosno pristaništa i carinske, odnosno slobodne zone - na osnovu prijave za uvoz i provoz robe;

2) u slučaju istovara iz vazduhoplova - na osnovu manifesta, odnosno izvoda iz manifesta, a u slučaju prenosa i smeštaja u carinsko skladište - na osnovu prijave za uvoz i provoz robe;

3) u slučaju smeštanja robe upućene u skladište - na osnovu prijave za uvoz i provoz robe i prevozne isprave;

4) u slučaju smeštaja u skladište ostale robe prispele iz inostranstva - na osnovu prijave za uvoz i provoz robe i prevoznih isprava;

5) u slučaju smeštaja robe koja se premešta iz železničko-carinskog magacina, carinskog smestišta ili drugog carinskog skladišta - na osnovu rešenja carinarnice i prijave za uvoz i provoz robe;

6) u slučaju smeštaja domaće robe ocarinjene za izvoz - na osnovu izvozne carinske deklaracije.

Član 12

U carinskom skladištu dozvoljeno je, uz prethodno odobrenje carinarnice, denaturisanje, alkoholisanje, prepakivanje, sortiranje, čišćenje i druge radnje u vezi sa robom.

Držalac carinskog skladišta dužan je da o izvršenim radnjama iz stava 1 ovog člana sastavi zapisnik, u dva primerka, u koji unosi podatke o izvršenoj radnji. Zapisnik overava carinarnica i jedan primerak zadržava, a drugi prilaže uz evidenciju o robi koja se nalazi u carinskom skladištu.

Član 13

Uvozna neocarinjena roba koja je smeštena u carinsko skladište može se:

1) uvozno ocariniti;

2) uputiti drugoj carinarnici radi carinjenja;

3) preneti u drugo carinsko skladište, carinsko smestište, konsignaciono skladište ili u carinsku, odnosno slobodnu zonu;

4) uputiti na sajmove ili izložbe radi izlaganja;

5) vratiti u inostranstvo.

Domaća roba ocarinjena za izvoz koja je smeštena u carinsko skladište može se:

1) uputiti u inostranstvo;

2) preneti u drugo carinsko skladište, carinsko smestište, konsignaciono skladište ili u carinsku, odnosno slobodnu zonu;

3) zadržati u zemlji.

Roba koja se provozi, a koja je smeštena u carinsko skladište, može se:

1) uputiti u inostranstvo;

2) preneti u drugo carinsko skladište ili u carinsku, odnosno slobodnu zonu;

3) uvozno ocariniti.

Član 14

Za robu smeštenu u carinskom skladištu vodi se magacinska knjiga ili kartoteka sa podacima iz magacinske knjige.

III CARINSKO SMESTIŠTE

Član 15

Carinsko smestište je zatvorena prostorija ili ograđeni, pokriveni ili nepokriveni prostor koji preduzeću i drugom pravnom licu služi za privremeni smeštaj njegove uvozne neocarinjene robe (u daljem tekstu: držalac carinskog smestišta).

Član 16

Za otvaranje carinskog smestišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.

Pre davanja odobrenja za otvranje carinskog smestišta, carinarnica obrazuje komisiju koja, pregledom prostorija i prostora koji su namenjeni za smeštaj robe, utvrđuje da li su podesni za smeštaj robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.

Komisiju iz stava 2 ovog člana sačinjavaju predsednik i dva člana, koje carinarnica imenuje iz reda svojih radnika.

Komisija o nalazu sastavlja zapisnik, u tri primerka, od kojih dva zadržava carinarnica, a jedan predaje podnosiocu zahteva (u daljem tekstu: držalac smestišta).

Član 17

Uvozna roba smešta se u carinsko smestište na osnovu prijave za uvoz i provoz robe.

Član 18

Na uvoznoj robi smeštenoj u carinskom smestištu mogu se, po prethodnom odobrenju carinarnice i u prisustvu carinskog radnika, preduzimati samo mere i radnje koje su nužne za njeno čuvanje.

Član 19

Za robu smeštenu u carinskom smestištu, držalac carinskog smestišta vodi magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. Carinarnica vodi posebnu magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige.

Carinarnica vodi posebnu magacinsku knjigu ili kartoteku i pregleda robu u carinskom smestištu najmanje jedanput u šest meseci.

IV DRUGE PROSTORIJE I PROSTORI

Član 20

Za smeštaj carinske robe u druge prostorije i prostore uz prijavu za uvoz i provoz robe podnosi se i pismeni zahtev, u kome se navodi u koje prostorije, odnosno prostore će roba biti smeštena.

Rešenjem o smeštaju robe određuju se rok ležanja robe i mere carinskog nadzora.

Na smeštaj robe i carinski nadzor u drugim prostorijama i prostorima shodno se primenjuju odredbe ove uredbe o carinskim smestištima.

V KONSIGNACIONO SKLADIŠTE

Član 21

Konsignaciono skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni, pokriveni ili nepokriveni prostor koje otvara preduzeće i drugo pravno lice registrovano za spoljnotrgovinski promet radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi s kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji te robe na domaćem tržištu.

Za otvaranje konsignacionog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice. Carinarnica izdaje odobrenje posebno za svaku stranu firmu, na osnovu ugovora o konsignacionoj prodaji zaključenog između preduzeća i drugog pravnog lica iz stava 1 ovog člana i strane firme.

Član 22

Uz zahtev za otvaranje konsignacionog skladišta, preduzeće i drugo pravno lice koje je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji (u daljem tekstu: držalac konsignacionog skladišta) podnosi:

1) izvod iz registra nadležnog privrednog suda o registraciji spoljnotrgovinskog prometa;

2) overeni prevod zaključenog ugovora o konsignacionoj prodaji;

3) akt nadležnog ministarstva o evidentiranju zaključenog ugovora o konsignacionoj prodaji;

4) akt nadležnog opštinskog organa za upotrebu prostorija i prostora za skladište;

5) skicu i tehnički opis prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladište.

Uz overene prevode ugovora iz stava 1 tačka 2 ovog člana, držalac konsignacionog skladišta podnosi na uvid i njihove originale.

Član 23

Pre davanja odobrenja za otvaranje konsignacionog skladišta, komisija koju imenuje carinarnica pregledom prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladište utvrđuje da li su te prostorije i prostori podesni za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.

Komisija iz stava 1 ovog člana sastoji se od predsednika i dva člana, koje carinarnica imenuje iz reda svojih radnika.

Komisija je dužna da izvrši pregled prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladište, u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za otvaranje konsignacionog skladišta.

Član 24

U odobrenju za otvaranje konsignacionog skladišta mora da bude naznačena vrsta robe za koju je odobren smeštaj u konsignacionom skladištu i ukupna vrednost te robe.

Ako se roba smešta u konsignaciono skladište u ambalaži inostranog vlasništva (čelične boce, specijalni kontejneri i dr.) koja se ne prodaje zajedno sa robom, u odobrenju za otvaranje konsignacionog skladišta moraju se naznačiti i vrsta i vrednost te ambalaže.

Postupak za otvaranje konsignacionog skladišta je hitan.

Proširenje, smanjenje i preseljenje konsignacionog skladišta i promena vrste robe u konsignacionom skladištu mogu se vršiti samo na osnovu prethodnog odobrenja nadležne carinarnice.

Član 25

Ako držalac konsignacionog skladišta traži proširenje, smanjenje ili preseljenje konsignacionog skladišta u druge prostorije i prostore, uz zahtev podnosi skicu i tehnički opis prostorija i prostora namenjenih za konsignaciono skladište.

Na postupak za proširenje, smanjenje i preseljenje konsignacionog skladišta primeniće se odredbe ove uredbe o postupku za otvaranje konsignacionog skladišta.

Član 26

Ako držalac konsignacionog skladišta traži promenu vrste robe u konsignacionom skladištu, uz zahtev podnosi prepis i prevod novog uvogora o držanju konsignacionog skladišta, odnosno aneks ugovora o promeni vrste robe.

Uz prepis ugovora iz stava 1 ovog člana, držalac konsignacionog skladišta podnosi na uvid i njegov original.

Član 27

Držalac konsignacionog skladišta može u istoj zgradi, odnosno prostoriji, držati robu koja je svojina više stranih firmi s kojima je zaključio ugovore o konsignacionoj prodaji, ako je obezbeđen odvojen smeštaj robe i ako se evidencija o robi vodi posebno za svaku pojedinu stranu firmu.

Član 28

Za promenu naziva strane firme u odobrenju za otvaranje konsignacionog skladišta, držalac konsignacionog skladišta dužan je da u roku od 45 dana od dana promene naziva podnese carinarnici zahtev, uz koji prilaže prepis i prevod dopisa strane firme kojim se držalac konsignacionog skladišta obaveštava da je firma promenila naziv i ispravu kojom dokazuje tu promenu.

Uz prepis dopisa iz stava 1 ovog člana, podnosilac zahteva podnosi carinarnici na uvid i njegov original.

Član 29

Za promenu naziva držaoca konsignacionog skladišta, držalac skladišta je dužan da, u roku od 45 dana od dana promene naziva, podnese carinarnici zahtev za izmenu u odobrenju za otvaranje konsignacionog skladišta.

Član 30

Roba koja je prispela iz inostranstva radi smeštaja u konsignaciono skladište može se prethodno smestiti u carinsko skladište, carinsko smestište, železničko-carinski magacin i slobodnu ili carinsku zonu.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, carinarnica može odobriti da se uvezena roba smesti u konsignaciono skladište i pre izvršenog pregleda, pod uslovom da se roba smesti u posebne prostorije u kojima je obezbeđen odgovarajući carinski nadzor dok se ne izvrši njen pregled.

Član 31

Za smeštaj robe u konsignaciono skladište, držalac konsignacionog skladišta podnosi carinarnici deklaraciju za smeštaj robe u konsignaciono skladište. Deklaracija za smeštaj robe u konsignaciono skladište podnosi se i kad se roba prenosi u drugo konsignaciono skladište istog držaoca.

Za robu koja je na osnovu odobrenja carinarnice smeštena u konsignacionom skladištu pre izvršenog pregleda, držalac konsignacionog skladišta podnosi carinarnici deklaraciju za smeštaj robe u konsignaciono skladište najdocnije u roku od deset dana od dana izdavanja odobrenja carinarnice za smeštaj robe.

Član 32

Uz deklaraciju za smeštaj robe u konsignaciono skladište držalac konsignacionog skladišta podnosi:

1) prevoznu ispravu;

2) fakturu inostrane firme;

3) specifikaciju - ako roba nije specifikovana u fakturi.

Ako je posebnim propisima određeno podnošenje i drugih isprava (uverenje o poreklu robe, kvalitetu robe i sl.), uz deklaraciju za smeštaj robe u konsignaciono skladište podnose se i te isprave.

Član 33

Po prijemu deklaracije za smeštaj robe u konsignaciono skladište, osim robe koja se prenosi iz jednog konsignacionog skladišta u drugo konsignaciono skladište, carinarnica pregleda robu i utvrđuje njeno stanje u pogledu količine, vrste i vrednosti. Roba se pregleda u prostorijama i prostorima iz člana 30 ove uredbe, a na zahtev držaoca konsignacionog skladišta, carinarnica može odobriti da se pregled vrši u konsignacionom skladištu.

Ako su prilikom pregleda robe uzeti uzorci ili se iz opravdanih razloga uz deklaraciju za smeštaj robe u konsignaciono skladište ne mogu podneti isprave propisane članom 32 stav 2 ove uredbe, roba koja je smeštena u konsignaciono skladište ne može se stavljati u promet dok se te isprave ne podnesu carinarnici.

Član 34

Držalac konsignacionog skladišta dužan je da smesti robu u konsignaciono skladište odvojeno po vrstama.

Član 35

Za robu smeštenu u konsignacionom skladištu i za robu prodatu iz konsignacionog skladišta, carinski obveznik je držalac konsignacionog skladišta.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, za robu za koju carinarnica donosi rešenje o oslobođenju od plaćanja carine po odredbama čl. 22 do 26 Carinskog zakona, carinski obveznik je korisnik povlastice.

Za robu koja je uništena dok je bila u konsignacionom skladištu, držalac konsignacionog skladišta nije obavezan da plati carinu i druge uvozne dažbine. Činjenicu da je roba uništena carinarnica utvrđuje rešenjem.

Član 36

Držalac konsignacionog skladišta može izdavati iz konsignacionog skladišta, bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina i bez prethodnog odobrenja carinarnice, rezervne delove za zamenu neispravnih ili oštećenih delova mašina, aparata, instrumenata i druge tehničke robe nabavljene preko konsignacionog skladišta ili robe koju je neposredno uvezla firma čiju robu držalac konsignacionog skladišta prodaje, pod uslovom da je u pitanju zamena neispravnih ili oštećenih delova u garantnom roku.

Držalac konsignacionog skladišta može izdavati iz konsignacionog skladišta, bez plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina i uz prethodno odobrenje carinarnice, aparate, uređaje i instrumente radi zamene neispravnih ili oštećenih aparata, uređaja i instrumenata kupljenih preko konsignacionog skladišta, pod uslovom da je u pitanju zamena u garantnom roku.

Zamenjeni aparati, uređaji, instrumenti i delovi moraju se vratiti u inostranstvo ili predati carinarnici bez naknade, ili uništiti pod carinskim nadzorom, osim aparata, uređaja, instrumenata i delova koji su štetni ili opasni za životnu sredinu, koji se moraju vratiti u inostranstvo.

Član 37

Roba koja je smeštena u konsignacionom skladištu može se, uz prethodnu prijavu carinarnici, preneti u carinsko skladište, uputiti u drugo konsignaciono skladište, carinsku zonu, servis, centralno skladište, slobodnu carinsku zonu, servis, centralno skladište, slobodnu carinsku prodavnicu, prodajno mesto ili specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje, izložiti na sajmu, izložbi, izložbenom prostoru ili u izlogu, prodati radi snabdevanja domaćih i stranih brodova i vazduhoplova u međunarodnom saobraćaju ili za korišćenje van carinskog područja Jugoslavije i predati carinarnici na slobodno raspolaganje ili uništenje pod carinskim nadzorom, osim robe koja je štetna ili opasna za životnu sredinu, koja se mora vratiti u inostranstvo u roku koji odredi carinarnica.

Ako se roba iznosi iz konsignacionog skladišta radi smeštaja u carinsko skladište koje se nalazi u istom mestu u kome se nalazi i konsignaciono skladište, može se cariniti u konsignacionom skladištu, ali se mora izneti iz konsignacionog skladišta u roku od 10 dana od dana izvršenog carinjenja. Ako se roba privremeno iznosi iz konsignacionog skladišta radi prikazivanja, odnosno demonstriranja, carinarnica utvrđuje rok vraćanja te robe koji zavisi od svrhe zbog koje se roba privremeno iznosi, ali ne može biti duži od 90 dana.

Član 38

Ako se roba konačno iznosi iz konsignacionog skladišta podnosi se izlazni list konsignacione robe (obrazac XII) propisan Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku.

Izlazni list konsignacione robe za robu iz člana 35 stav 3 ove uredbe popunjava se na osnovu rešenja carinarnice kojim je utvrđeno da je roba uništena.

Član 39

Ako se roba prenosi u drugo konsignaciono skladište istog držaoca, držalac konsignacionog skladišta uz deklaraciju za smeštaj robe podnosi carinarnici izlazni list, fakturu i specifikaciju, ako roba nije specifikovana u fakturi.

Ako su, u smislu člana 32 ove uredbe, prilikom smeštaja robe u konsignaciono skladište iz kog se roba upućuje podnesene isprave propisane posebnim propisima (uverenje o poreklu robe, kvalitetu robe i sl.), na izlazni list konsignacione robe, na osnovu koga se roba upućuje iz tog konsignacionog skladišta u drugo konsignaciono skladište, mora se staviti klauzula o podnesenim ispravama (vrsta isprave, rok važenja, ograničenja i dr.). U tom slučaju, uz deklaraciju za smeštaj robe u konsignaciono skladište, koja se podnosi u smislu stava 1 ovog člana, držalac konsignacionog skladišta ne podnosi ponovo te isprave.

Član 40

Ako se roba privremeno iznosi iz konsignacionog skladišta radi izlaganja na sajmovima i izložbama i u izlozima ili izložbenim prostorima, odnosno radi demonstriranja, podnosi se dostavnica držaoca konsignacionog skladišta. Dostavnica se sačinjava u tri primerka, od kojih jedan primerak zadržava držalac skladišta, a dva primerka prate robu. Držalac prostorije u koju se smešta roba privremeno izneta iz konsignacionog skladišta overava oba primerka dostavnice kao potvrdu o prijemu robe, jedan primerak zadržava, a drugi vraća držaocu konsignacionog skladišta. Držalac skladišta overeni primerak dostavnice odlaže uz deklaraciju po kojoj je predmetna roba smeštena u konsignaciono skladište.

Dostavnica iz stava 1 ovog člana sadrži naziv skladišta, naziv inostrane firme - vlasnika robe, naziv prostorija u kojima je smeštena roba privremeno izneta iz konsignacionog skladišta i naziv držaoca tih prostorija, broj dostavnice i datum izdavanja, tarifnu oznaku robe prema Carinskoj tarifi, naziv robe, jedinicu mere i količinu.

Dostavnica iz stava 1 ovog člana podnosi se i za ambalažu inostranog vlasnika koja se ne prodaje zajedno sa robom koja se privremeno iznosi iz konsignacionog skladišta.

Član 41

Ako je držalac konsignacionog skladišta organizovao servisnu službu, rezervni delovi koji se izdaju iz konsignacionog skladišta u smislu člana 36 ove uredbe mogu se izneti iz tog skladišta i smestiti u servis radi zamene u garantnom roku. Carinski nadzor nad tim delovima sprovodi se na osnovu dostavnice držaoca konsignacionog skladišta iz člana 40 ove uredbe.

Ako se zamenjeni delovi vraćaju u inostranstvo, upućuju se izlaznoj carinarnici carinskom propratnicom (Obrazac XXII) propisanom Pravilnikom o podnošenju isprava u carinskom postupku.

Ako se zamenjeni delovi predaju carinarnici ili uništavaju pod carinskim nadzorom, sastavlja se zapisnik koji potpisuju prisutni radnici carinarnice i držalac konsignacionog skladišta.

Član 42

Roba prodata iz konsignacionog skladišta carini se na osnovu carinske deklaracije koju podnosi držalac konsignacionog skladišta.

Carinska deklaracija podnosi se carinarnici u roku od 15 dana od dana preuzimanja robe sa konsignacionog skladišta.

Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, za robu za koju carinarnica donosi rešenje o oslobođenju od plaćanja carine po odredbama čl. 25 i 26 Carinskog zakona, carinsku deklaraciju podnosi držalac konsignacionog skladišta pre nego što robu preuzme kupac, a za delove koji su izdati iz konsignacionog skladišta saglasno članu 36 ove uredbe, deklaraciju podnosi držalac konsignacionog skladišta u roku od 90 dana od dana izdavanja delova iz konsignacionog skladišta.

Član 43

Konačno carinjenje robe prodate iz konsignacionog skladišta vrši se na obrascu uvozne carinske deklaracije za konačno carinjenje konsignacione robe, saglasno odredbama Pravilnika o podnošenju isprava o carinskom postupku.

Uz deklaraciju iz stava 1 ovog člana podnosi se faktura, izdatnica, isprava kojom se dokazuje da je roba plaćena držaocu konsignacionog skladišta i druge isprave koje se podnose pri uvozu robe. Izdatnica mora da sadrži naročito: naziv firme, ime i adresu kupca, vrstu, kakvoću, količinu i vrednost robe i datum kad je kupac preuzeo robu iz konsignacionog skladišta. Carinarnica može odrediti da se izdatnica podnosi samo na uvid.

Za robu koja je oslobođena od plaćanja carine, uz deklaraciju se podnosi i rešenje carinarnice o oslobođenju od plaćanja carine.

Za delove koji su izdati iz konsignacionog skladišta u smislu člana 36 ove uredbe, držalac konsignacionog skladišta je dužan da uz deklaraciju podnese ispravu kojom se dokazuje da je zamena izvršena u garantnom roku, specifikaciju u kojoj su navedeni količina, vrsta i vrednost izdatih delova, ime lica kome su izdati delovi i dokaz da su zamenjeni delovi vraćeni u inostranstvo ili predati carinarnici bez naknade ili uništeni pod carinskim nadzorom, osim delova koji su štetni ili opasni po životnu sredinu, koji se moraju vratiti u inostranstvo.

Izuzetno od odredbe stava 4 ovog člana, ako je posebnim propisima određen garantni rok u kome se roba može staviti u promet, držalac konsignacionog skladišta nije dužan da podnese dokaze o trajanju garantnog roka.

Deklaraciju za konačno carinjenje konsignacione robe carinarnica registruje u roku od 10 dana od dana njenog podnošenja.

Izuzetno od odredbe stava 6 ovog člana, u slučajevima iz člana 42 stav 3 ove uredbe carinarnica registruje deklaraciju i obavlja propisane radnje u vezi sa konačnim carinjenjem, najdocnije narednog dana od dana podnošenja deklaracije.

Član 44

Držalac konsignacionog skladišta odgovoran je za pridržavanje uslova pod kojima mu je odobreno držanje konsignacionog skladišta u pogledu vrste i količine robe, blagovremeno prijavljivanje robe koja se smešta u konsignaciono skladište, blagovremeno carinjenje robe i uplaćivanje carine i drugih uvoznih dažbina za robu prodatu iz konsignacionog skladišta.

Član 45

Evidencija o robi smeštenoj u konsignacionom skladištu, koju vodi držalac skladišta, mora da sadrži podatke o držaocu konsignacionog skladišta i stranoj firmi, broj rešenja carinarnice, naziv robe, tarifni broj i tarifnu oznaku, cenu, ispravu o knjiženju, broj deklaracije, količinu robe i vrednost robe.

Evidencija iz stava 1 ovog člana vodi se za svako konsignaciono skladište odvojeno za ukupnu količinu i vrednost robe, za svaku tarifnu oznaku i za svaki pojedinačni proizvod po njegovom kataloškom broju i ceni.

Roba mora da se evidentira najdocnije u roku od pet radnih dana od dana smeštaja robe u konsignaciono skladište.

Vrednost robe u konsignacionom skladištu evidentira se po fakturnoj ceni izraženoj u stranoj valuti u kojoj je ugovoreno plaćanje sa stranom firmom.

Držalac konsignacionog skladišta dužan je da evidenciju iz stava 1 ovog člana vodi u mestu u kome se nalazi konsignaciono skladište, osim ako se evidencija vodi elektronskom obradom podataka.

Član 46

Podaci o robi uneseni u evidenciju ne smeju se brisati, precrtavati ili naknadno dopisivati, osim ako carinarnica rešenjem odobri njihovu izmenu. U tom slučaju, broj i datum rešenja i izmenjeni podaci o robi unose se u sledeću slobodnu rubriku.

Precrtavanjem, u smislu stava 1 ovog člana, ne smatraju se precrtavanja i ispravljanja uobičajena u knjigovodstvu.

Član 47

Radi sprovođenja mera carinskog nadzora nad robom smeštenom u konsignacionom skladištu, carinarnica vodi sledeću evidenciju:

1) kontrolnik uvoznih carinskih deklaracija za smeštaj robe u konsignaciono skladište;

2) kontrolnik uvoznih carinskih deklaracija za konačno carinjenje konsignacione robe;

3) kontrolnik izlaznih listova konsignacione robe;

4) registar držalaca konsignacionih skladišta i registar konsignacionih skladišta, sa asortimanom robe i tarifnim brojevima Carinske tarife za pojedine vrste robe;

5) kontrolnik listova promene podataka.

Savezna uprava carina vodi evidenciju o stanju robe na konsignacionim skladištima.

Carinarnica je dužna da dokumentaciju o robi smeštenoj u konsignacionom skladištu sredi odvojeno po stranim firmama čiju robu pojedini držaoci konsignacionih skladišta prodaju.

Član 48

Carinarnica vrši redovan pregled konsignacionog skladišta najmanje dvaput godišnje. Prilikom pregleda skladišta, carinarnica sravnjuje evidenciju sa dokumentacijom i podatke upoređuje sa stanjem robe u skladištu.

Za vreme pregleda, držalac konsignacionog skladišta može dokazivati da stanje robe u konsignacionom skladištu odgovara evidenciji i dokumentaciji. O utvrđenom stanju carinarnica sastavlja zapisnik, koji potpisuju carinski radnici i predstavnik držaoca konsignacionog skladišta koji je prisustvovao pregledu. Jedan primerak zapisnika carinarnica dostavlja držaocu konsignacionog skladišta.

Ako su prilikom pregleda utvrđeni propusti u radu držaoca konsignacionog skladišta, carinarnica u zapisniku određuje rokove za njihovo otklanjanje.

Član 49

Ako prilikom pregleda konsignacionog skladišta utvrdi manjak robe u skladištu, carinarnica će pokrenuti postupak za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina.

Ako prilikom pregleda konsignacionog skladišta utvrdi višak robe u skladištu, carinarnica će sastaviti zapisnik i naložiti držaocu konsignacionog skladišta da u roku od 10 dana podnese deklaraciju za smeštaj robe u konsignaciono skladište za odnosnu robu.

Na način propisan odredbama st. 1 i 2 ovog člana carinarnica će postupiti i ako držalac konsignacionog skladišta sam prijavi manjak, odnosno višak robe.

Za manjak robe utvrđen na način iz stava 1 ovog člana podnosi se, posle sprovedenog postupka, uvozna carinska deklaracija za konačno carinjenje konsignacione robe.

Član 50

Ako se držalac konsignacionog skladišta ne pridržava obaveza propisanih Carinskim zakonom i ovom uredbom, carinarnica može rešenjem privremeno zatvoriti konsignaciono skladište i odrediti rok da se utvrđeni nedostaci otklone. Ako držalac konsignacionog skladišta ne otkloni utvrđene nedostatke u određenom roku, carinarnica donosi rešenje o zatvaranju konsignacionog skladišta.

Ako je držalac konsignacionog skladišta raskinuo sa stranom firmom ugovor o držanju konsignacionog skladišta ili ako se iz drugih razloga ne može baviti držanjem konsignacionog skladišta, dužan je da podnese zahtev carinarnici za zatvaranje konsignacionog skladišta. Zahtev se mora podneti u roku od 30 dana od dana kad je nastupio razlog za prestanak rada konsignacionog skladišta.

Na osnovu zahteva, carinarnica donosi rešenje o zatvaranju konsignacionog skladišta.

Ako su se stekli uslovi iz stava 2 ovog člana, a držalac konsignacionog skladišta ne podnese zahtev za njegovo zatvaranje, carinarnica će pokrenuti postupak za zatvaranje konsignacionog skladišta po službenoj dužnosti.

Član 51

Roba koja se nalazi u konsignacionom skladištu u času zatvaranja može se vratiti u inostranstvo, ocariniti za uvoz, smestiti pod carinski nadzor ili predati carinarnici na raspolaganje.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, roba koja je, saglasno zakonu kojim se reguliše prevoz opasnih materija, štetna ili opasna za životnu sredinu mora se vratiti u inostranstvo u roku koji odredi carinarnica.

VI SPECIJALIZOVANO SKLADIŠTE STRANE ROBE I ROBE DOMAĆE PROIZVODNJE

Član 52

Uz zahtev za otvaranje specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje, carinarnici se podnosi:

1) izvod iz registra nadležnog privrednog suda o upisu preduzeća i drugog pravnog lica za vršenje spoljnotrgovinskog prometa;

2) ugovor o prodaji robe zaključen sa preduzećem ili drugim pravnim licem koje ima ugovor sa stranom firmom o konsignacionoj prodaji ili prodaji robe privremeno uvezene radi komisione prodaje;

3) akt nadležnog organa za upotrebu prostorija i prostora za skladište;

4) skicu i tehnički opis prostorija i prostora namenjenih za specijalizovano skladište strane robe ili robe domaće proizvodnje.

Član 53

Pre davanja odobrenja za otvaranje specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje, carinarnica imenuje komisiju koja pregledom prostorija i prostora utvrđuje da li su te prostorije i prostori podesni za smeštaj strane robe i robe domaće proizvodnje i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.

Komisija iz stava 1 ovog člana sastoji se od predsednika i dva člana, koje carinarnica imenuje iz reda svojih radnika.

Komisija je dužna da izvrši pregled prostorija i prostora iz stava 1 ovog člana u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za otvaranje specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje.

Član 54

U specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se smeštati domaća roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica, namenjena za snabdevanje stranih prevoznih sredstava iz člana 175 Carinskog zakona.

Član 55

Uvozna carinska roba smešta se u specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje na osnovu izlaznog lista (Obrazac XII), fakture i specifikacije ako nije specifikovana u fakturi.

Držalac skladišta dužan je da robu smeštenu u specijalizovanom skladištu strane robe i robe domaće proizvodnje drži odvojeno i da je vidno obeleži odgovarajućim natpisom (broj izlaznog lista, broj fakture i dr.).

Član 56

Držalac skladišta dužan je da vodi evidenciju koja mora da sadrži podatke o držaocu specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje i licima s kojima je držalac tog skladišta zaključio ugovor o prodaji robe, broj odobrenja carinarnice za otvaranje specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje, naziv robe, tarifnu oznaku i cenu, podatke o ispravi o knjiženju, broj izlaznog lista, odnosno fakture na osnovu koje je roba smeštena u skladište i podatke o količini i vrednosti robe.

Evidencija se može prilagoditi i voditi elektronskom obradom podataka, pod uslovom da se o tome obavesti nadležna carinarnica.

Član 57

Ako se uvozna neocarinjena roba upućuje radi snabdevanja brodova, jahti, jedrilica i drugih plovnih objekata koji saobraćaju sa inostranstvom, evidencija specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje razdužuje se na osnovu izlaznog lista (Obrazac XII).

Član 58

Ako se držalac specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje ne pridržava obaveza propisanih Carinskim zakonom i ovom uredbom, carinarnica može privremeno zatvoriti specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje i odrediti rok da se utvrđeni nedostaci otklone. Ako držalac specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje ne otkloni utvrđene nedostatke u određenom roku, carinarnica donosi rešenje o zatvaranju specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje.

VII CENTRALNO SKLADIŠTE

Član 59

Centralno skladište je zatvorena prostorija koja služi preduzeću i drugom pravnom licu registrovanom za držanje slobodne carinske prodavnice za smeštaj robe namenjene za prodaju u slobodnoj carinskoj prodavnici (u daljem tekstu: držalac centralnog skladišta).

Za otvaranje centralnog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.

Član 60

Uz zahtev za otvaranje centralnog skladišta, carinarnici se podnosi:

1) izvod iz registra nadležnog privrednog suda o upisu preduzeća ili drugog pravnog lica za vršenje spoljnotrgovinskog prometa;

2) ugovor o konsignacionoj ili komisionoj prodaji, odnosno ugovor o prodaji robe zaključen sa preduzećem ili drugim pravnim licem koje ima ugovor sa stranom firmom o konsignacionoj prodaji ili prodaji robe privremeno uvezene radi komisione prodaje;

3) akt nadležnog organa za upotrebu prostorija i prostora za skladište;

4) skicu i tehnički opis prostorija i prostora namenjenih za specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje.

Član 61

Pre davanja odobrenja za otvaranje centralnog skladišta, carinarnica imenuje komisiju koja pregledom prostorija i prostora utvrđuje da li su te prostorije i prostori podesni za smeštaj robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.

Komisija iz stava 1 ovog člana sastoji se od predsednika i dva člana, koje carinarnica imenuje iz reda svojih radnika.

Komisija je dužna da izvrši pregled prostorija i prostora iz stava 1 ovog člana u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za otvaranje centralnog skladišta.

Član 62

U centralno skladište može se smeštati uvozna carinska roba u svojini stranih lica namenjena prodaji na domaćem tržištu i roba domaće proizvodnje.

Član 63

Uvozna carinska roba upućuje se iz konsignacionog skladišta strane robe i smešta u centralno skladište na osnovu izlaznog lista (Obrazac XII).

Roba domaće proizvodnje upućuje se i smešta u centralno skladište na osnovu specifikacije ili fakture proizvođača robe.

Držalac centralnog skladišta i carinarnica koja vrši nadzor nad tim skladištem potvrđuju smeštaj robe u centralno skladište overavanjem isprava iz st. 1 i 2 ovog člana.

Član 64

Roba smeštena u centralnom skladištu evidentira se odvojeno na Obrascu: "List kartoteke", koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo, i to domaća roba u listovima bele boje, a strana roba u listovima zelene boje.

U obrazac iz stava 1 ove uredbe unose se podaci o držaocu konsignacionog skladišta strane robe ili vlasniku robe domaće proizvodnje s kojim je držalac zaključio ugovor o prodaji robe, broj odobrenja carinarnice za otvaranje centralnog skladišta, naziv robe, tarifna oznaka, cena robe, broj izlaznog lista ili fakture, odnosno specifikacije na osnovu koje je roba smeštena u skladište, količina i vrednost robe, broj specifikacije kojom se roba upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu i naziv prodavnice u koju se roba upućuje.

Obrazac iz stava 1 ovog člana mora biti numerisan i mora ga overiti carinarnica koja vrši nadzor nad centralnim skladištem. Evidencija se može prilagoditi i voditi elektronskom obradom podataka pod uslovom da se o tome obavesti nadležna carinarnica.

Član 65

Roba iz centralnog skladišta se upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu dostavnicom držaoca centralnog skladišta koja sadrži količinu, vrstu, vrednost, tarifnu oznaku robe i naziv slobodne carinske prodavnice u koju se roba šalje.

Dostavnica koju je sačinio držalac skladišta u četiri primerka prati robu koja se upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu. Carinarnica nadležna prema sedištu slobodne carinske prodavnice overava sve primerke dostavnice, od kojih jedan primerak zadržava, dva primerka predaje slobodnoj carinskoj prodavnici a četvrti primerak vraća držaocu skladišta radi razduženja evidencije o robi koju skladište vodi.

Član 66

Na postupak vraćanja neprodate robe iz slobodne carinske prodavnice u centralno skladište shodno se primenjuje postupak propisan članom 65 ove uredbe.

Član 67

Ako se držalac centralnog skladišta ne pridržava obaveza propisanih ovom uredbom, carinarnica može privremeno zatvoriti centralno skladište i odrediti rok do kada će se utvrđeni nedostaci otkloniti. Ako držalac centralnog skladišta ne otkloni utvrđene nedostatke u određenom roku, carinarnica donosi rešenje o zatvaranju skladišta.

VIII SLOBODNA CARINSKA PRODAVNICA

Član 68

Uz zahtev za otvaranje slobodne carinske prodavnice, carinarnici nadležnoj prema mestu u kome se otvara slobodna carinska prodavnica podnosi se:

1) izvod iz registra nadležnog privrednog suda o upisu preduzeća i drugog pravnog lica za vršenje spoljnotrgovinskog prometa;

2) ugovor o prodaji robe zaključen sa preduzećem ili drugim pravnim licem koje ima ugovor sa stranom firmom o konsignacionoj prodaji ili prodaji robe privremeno uvezene radi komisione prodaje;

3) ugovor o korišćenju prostorija, odnosno prostora namenjenog za izgradnju slobodne carinske prodavnice;

4) akt nadležnog organa za upotrebu prostorija za prodaju robe;

5) skica i tehnički opis prostorija i objekata;

6) specifikacija strane i domaće robe koja će se prodavati u slobodnoj carinskoj prodavnici.

Član 69

Po prijemu zahteva za otvaranje slobodne carinske prodavnice, carinarnica obrazuje komisiju od tri člana, koja utvrđuje da li su prostorije ili objekat podesni za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.

Prostorija slobodne carinske prodavnice mora biti obezbeđena tako da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe.

Slobodna carinska prodavnica na vazduhoplovnom pristaništu otvorenom za međunarodni saobraćaj može se sastojati od prodajnog mesta, priručnog skladišta pored prodajnog mesta i posebnog skladišnog prostora. Slobodne carinske prodavnice u lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj i na drumskim graničnim prelazima mogu se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih prostorija za smeštaj te robe.

Komisija pregleda prostorije i o nalazu sastavlja zapisnik u tri primerka. Jedan primerak zapisnika nadležna carinarnica predaje podnosiocu zahteva za otvaranje slobodne carinske prodavnice, a dva primerka zadržava.

Komisija je dužna da pregleda prostorije, odnosno objekte namenjene za slobodnu carinsku prodavnicu u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva.

Član 70

Na osnovu podnesenog zahteva za otvaranje slobodne carinske prodavnice, priloženih isprava i zapisnika komisije, nadležna carinarnica donosi rešenje.

U rešenju se, pored ostalih podataka, navode i uslovi pod kojima se odobrava otvaranje slobodne carinske prodavnice.

Ako je radi sprovođenja mera carinskog nadzora to neophodno, carinarnica može odrediti suključarstvo ili drugu odgovarajuću meru carinskog nadzora nad robom u slobodnoj carinskoj prodavnici.

Član 71

Strana roba se iz konsignacionog skladišta ili specijalizovanog skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje upućuje u slobodnu carinsku prodavnicu izlaznim listom (Obrazac XII).

Privremeno uvezena roba radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici upućuje se iz carinskog skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu dostavnicom držaoca skladišta. Dostavnica se sačinjava u četiri primerka, od kojih jedan primerak zadržava držalac skladišta, a tri primerka prate robu. Držalac slobodne carinske prodavnice overava dostavnice, dva primerka vraća držaocu skladišta, a jedan primerak zadržava za sebe.

Dostavnica sadrži naziv skladišta, strane firme vlasnika robe, držaoca slobodne carinske prodavnice i slobodne carinske prodavnice u koju se roba upućuje, broj dostavnice i datum izdavanja, tarifni broj i tarifnu oznaku Carinske tarife, naziv robe, jedinicu mere i količinu, nabavnu cenu robe po kojoj se ona smešta u skladište i cenu robe po jedinici proizvoda po kojoj se roba smešta u slobodnu carinsku prodavnicu.

Prilikom smeštaja strane robe u slobodnu carinsku prodavnicu carinarnica overava ispravu na osnovu koje se roba smešta u tu prodavnicu.

Domaća roba smešta se u slobodnu carisnku prodavnicu na osnovu specifikacije ili fakture koju overava nadležna carinarnica.

Član 72

Držalac slobodne carinske prodavnice dužan je da robu koja je smeštena u slobodnoj carinskoj prodavnici evidentira na Obrascu iz člana 64 ove uredbe, odvojeno za domaću, a dovojeno za stranu robu. Listovi kartoteke za domaću robu su bele boje, a za stranu robu - zelene boje.

U listovima kartoteke u kojima se evidentira strana roba koja se upućuje iz skladišta u slobodnu carinsku prodavnicu upisuje se vrednost robe po kojoj držalac iz skladišta upućuje robu u slobodnu carinsku prodavnicu.

U listove kartoteke moraju se svakog dana unositi promene u pogledu vrste, količine i vrednosti smeštene i prodate robe, na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi u knjizi paragon-blokova preko registar-kase, odnosno na osnovu podataka o toj prodaji dobijenih elektronskom obradom.

Evidencija iz st. 1 do 3 ovog člana može se prilagoditi i voditi sistemom elektronske obrade podataka ako to odobri nadležna carinarnica.

Član 73

Listove kartoteke mora overiti i numerisati nadležna carinarnica.

Carinarnica vodi registar overenih listova kartoteke.

Član 74

Na zahtev držaoca slobodne carinske prodavnice, nadležna carinarnica overava mesečni izveštaj o prodaji robe, koji služi za obračun sa konsignacionim skladištem, s tim što jedan primerak izveštaja zadržava.

Carinarnica nadležna prema sedištu konsignacionog skladišta, na zahtev konsignacionog skladišta, overava fakturu za prodatu robu, koja služi za obračun sa vlasnikom robe, na osnovu izveštaja o prodatoj robi. Izveštaj o prodatoj robi sadrži podatke o nabavnoj ceni inostrane robe.

Član 75

U slobodnim carinskim prodavnicama roba se može prodavati:

1) na vazduhoplovnom pristaništu, putnicima koji odlaze u inostranstvo - posle obavljene carinske kontrole, a putnicima koji dolaze u Jugoslaviju i putnicima u provozu preko carinskog područja Jugoslavije - pre obavljene carinske kontrole, i to najranije dva sata pre vremena predviđenog za poletanje, odnosno najdocnije dva sata po sletanju vazduhoplova.

Putnici koji dolaze iz inostranstva, a koji završavaju putovanje na drugom vazduhoplovnom pritaništu u Jugoslaviji, smatraju se putnicima u provozu, u smislu ove tačke, sve do sletanja na određenom vazduhoplovnom pristaništu, ako na vazduhoplovnom pristaništu na koje su sleteli neposredno iz inostranstva nisu prošli carinsku kontrolu;

2) u lukama i pristaništima, putnicima koji odlaze u inostranstvo - posle obavljene carinske kontrole, a putnicima koji dolaze u Jugoslaviju - pre obavljene carinske kontrole, i to najranije dva sata pre vremena predviđenog za isplovljavanje, odnosno dva sata posle uplovljavanja broda.

U slobodnoj carinskoj prodavnici roba se može prodavati licima iz stava 1 tač. 1 i 2 ovog člana na osnovu bording-karte, odnosno karte za putovanje.

Član 76

Roba se u slobodnoj carinskoj prodavnici može prodavati neprekidno ili u vremenu koje odredi nadležna carinarnica.

U vreme kada se ne prodaje roba slobodna carinska prodavnica mora biti zatvorena.

Član 77

Strana neprodata roba vraća se iz slobodne carinske prodavnice u konsignaciono skladište ili specijaizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje na osnovu dostavnice držaoca prodavnice. Dostavnica sadrži naziv slobodne carinske prodavnice, naziv skladišta u koje se roba upućuje, tarifnu oznaku Carinske tarife i naziv, količinu i vrednost robe po jedinici proizvoda.

Dostavnica iz stava 1 ovog člana podnosi se najmanje u tri primerka, od kojih jedan primerak zadržava slobodna carinska prodavnica, a dva primerka prate robu.

Neprodata strana roba, privremeno uvezena radi komisione prodaje u slobodnoj carinskoj prodavnici, može se vratiti u inostranstvo ili definitivno cariniti, saglasno članu 173 Carinskog zakona.

Domaća neprodata roba vraća se u unutrašnji promet dostavnicom iz st. 1 i 2 ovog člana.

IX KAZNENE ODREDBE

Član 78

Novčanom kaznom od 63.000 do 630.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:

1) ako robu koja se smešta u konsignaciono skladište ne prijavi carinarnici na način i u roku propisanom ovom uredbom (član 31);

2) ako iz konsignacionog skladišta izda robu bez odobrenja carinarnice (član 36 stav 2);

3) ako u propisanom roku ne podnese carinsku deklaraciju za konačno carinjenje konsignacione robe (član 42);

4) ako se ne pridržava uslova pod kojima mu je odobreno držanje konsignacione robe u pogledu vrste, količine i vrednosti (član 44).

Za radnju iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću i drugom pravnom licu novčanom kaznom od 3.000 do 21.000 dinara.

Član 79

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaju da važe Pravilnik o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor ("Službeni list SFRJ", br. 69/88 i 3/92) i Pravilnik o slobodnim carinskim prodavnicama i o snabdevanju prevoznih sredstava u međunarodnom saobraćaju ("Službeni list SFRJ", br. 48/86, 74/89, 85/90 i 55/91).

Član 80

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

 

 

 

 

 

 

 

 

 

MPC __________________________

DRŽALAC KONS. SKLADIŠTA _____ _____ _

INO FIRMA ____________________________

NABAVNA CENA ________________ _ ____ __

 

LIST KARTOTEKE

VRSTA ROBE ______________________

RED.
BROJ

DATUM

PRIJEM ROBE

PRODAJA ROBE

STANJE

IZDATNICA

KOLIČINA

VREDNOST

IZDATNICA

KOLIČINA

VREDNOST

IZDATNICA

KOLIČINA

VREDNOST

kg

komad

l

m

kg

komad

l

m

kg

komad

l

m