PRAVILNIKO SUDU ČASTI PRI PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 45/2002) |
I OPŠTE ODREDBE
Sud časti pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Sud) je Sud koji utvrđuje odgovornost i izriče mere zbog povrede poslovnog morala i dobrih poslovnih običaja u skladu sa Zakonom o privrednim komorama i Statutom Privredne komore Srbije (u daljem tekstu: Komora) i Kodeksom poslovnog morala u privredi.
Sud je u vršenju funkcije nezavisan i samostalan u odlučivanju, sudi na osnovu zakona, Kodeksa, opštih akata, poslovnih običaja i poslovnog morala.
Komoru u postupku zastupa Tužilac Suda časti.
Učesnici u postupku i drugi članovi Komore dužni su da Sudu dostavljaju podatke i obaveštenja koji su potrebni za odlučivanje u postupku.
Članovi Komore su dužni da na zahtev tužioca Suda časti ili Suda stave na uvid zatraženu dokumentaciju za potrebe postupka pred Sudom.
Ukoliko tako ne postupe krše odredbe Statuta Komore.
Privredna komora Srbije obezbeđuje sredstva za obavljanje delatnosti Suda časti i vrši nadzor nad upravnim i materijalnim poslovanjem Suda.
Administrativne, stručne i druge poslove za potrebe Suda obavljaće Sekretar Suda, koji je radnik Komore u čijem su delokrugu, aktom o sistematizaciji predviđeni ti poslovi.
Sud ima svoj pečat, koji sadrži naziv suda, sa oznakom sedišta. Sedište Suda je u Beogradu.
Sud zaseda u svom sedištu, po pravilu u zgradi Komore, a sudsko veće može odlučiti da se pretres održi i van zgrade Komore, kada nađe da je to nužno ili da će se na taj način uštedeti na vremenu ili troškovima postupka.
Sud ostvaruje saradnju sa drugim sudovima, a naročito sa sudovima časti pri ostalim privrednim komorama u Republici Srbiji i zemlji u celini, u cilju razmene iskustava, utvrđivanja zajedničkih stavova i mišljenja o pitanjima i pojavama koji predstavljaju kršenje poslovnog morala, o izrečenim merama i drugim pitanjima iz delokruga rada Suda.
U postupku pred Sudom shodno se primenjuju odredbe Zakona o privrednim prestupima, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog pravilnika.
II NADLEŽNOST, SASTAV I ORGANIZACIJA SUDA
1. Nadležnost Suda
Sud utvrđuje odgovornost i izriče mere:
1) zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala u međusobnim poslovnim odnosima i u spoljnotrgovinskom poslovanju;
2) zbog narušavanja jedinstvenog tržišta, monopolskog ponašanja na tom tržištu, zbog nelojalne konkurencije, špekulacija i povreda kojima se nanosi šteta građanima i drugim učesnicima u pravnom prometu;
3) zbog postupaka članova Komore kojima se nanosi šteta društvenoj zajednici i drugim preduzećima, izigrava duh i smisao zakona i drugih propisa, ili ruši ugled Republike Srbije i zemlje i inostranstvu;
4) zbog povreda odredaba Statuta Komore, kodeksa poslovnog morala, drugih opštih akata Komore, odluka i zaključaka organa Komore sa obavezujućom snagom i zbog neizvršavanja obaveza članica Komore.
Sud vrši i drug poslove utvrđene Statutom Komore, ovim Pravilnikom i kodeksom poslovnog morala.
Pred Sudom za povredu poslovnog morala i dobrih poslovnih običaja odgovaraju članovi Komore, u skladu sa Zakonom o privrednim komorama i Statutom Komore.
Sud odlučuje kada u postupku učestvuju stranke (okrivljeni i oštećeni), čije je sedište, odnosno prebivalište na području dve ili više regionalnih privrednih komora.
Ako u toku utvrđivanja odgovornosti, Sud ustanovi da je okrivljeni odgovoran i za druga dela za koja nije nadležan, Sud će, po službenoj dužnosti, podneti predlog nadležnom organu.
Sud prati i proučava pojave od interesa za ostvarivanje funkcije Suda i razvijanje i učvršćivanje dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.
2. Sastav Suda
Sud ima predsednika, zamenika predsednika i određeni broj sudija. Sudije bira Skupština Komore iz redova stručnjaka članova komore, trgovinskih sudova, naučnih i stručnih radnika sa fakulteta i drugih institucija koje se bave problemima poslovnih odnosa u privredi.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i sudija traje četiri godine, s tim da ista lica mogu biti ponovo birana.
Predsednik, zamenik predsednika i sudije Suda ne mogu biti istovremeno i članovi Upravnog odbora Komore i Skupštine Komore.
Sud sudi u veću od tri člana.
Predsedavajućeg i članove veća određuje predsednik Suda vodeći računa da u veću bude, po pravilu, jedan član iz oblasti privrede na koji se odnosi predmet o kome se raspravlja.
3. Predsednik Suda i njegov zamenik
Predsednik Suda predstavlja Sud, organizuje rad Suda, utvrđuje sastav veća i vrši druge poslove utvrđene ovim pravilnikom.
Pojedine poslove iz svog delokruga Predsednik Suda može poveriti zameniku Predsednika i Sekretaru Suda.
Zamenik predsednika Suda vrši prava i dužnosti Predsednika Suda u njegovoj odsutnosti i pomaže mu u radu.
4. Tužilac Suda časti
Komora pokreće i vodi postupak pred Sudom, preko tužioca Suda časti (u daljem tekstu: Tužilac).
Tužilac prima prijave i obaveštenja o učinjenim povredama, podnosi optužne predloge, zastupa optužbu na raspravama, ulaže prigovore na donete odluke i obaveštava podnosioca prijave o ishodu.
Tužilac može pokrenuti postupak i na osnovu drugih saznanja, da je učinjena povreda dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, do kojih tužilac dolazi putem informacija iz dnevne štampe, radija i televizije, iz presuda redovnih sudova i drugih izvora podataka.
Tužilac je radnik Komore, raspoređen na radno mesto u čijem su delokrugu, aktom o sistematizaciji, predviđeni poslovi tužioca.
Generalni sekretar Komore, može ovlastiti drugog radnika Komore sa pravnom spremom, da, po potrebi, zastupa optužni predlog pred Sudom.
Tužilac je, u skladu sa politikom utvrđenom opštim aktima Komore, nezavisan i samostalan u pokretanju postupka pred Sudom.
Ako iz prijave proizilazi da radnja, osim povrede poslovnih običaja i poslovnog morala, sadrži obeležja krivičnog dela ili privrednog prestupa, Tužilac će o tome obavestiti nadležne organe gonjenja.
Tužilac prati i proučava sve pojave povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala i o tome izveštava Skupštinu Komore i druge organe i tela u Komori.
5. Sekretar Suda
Sekretar Suda prima optužne predloge i druge podneske, stara se o vođenju poslovnih knjiga Suda i evidenciji o izrečenim merama, daje potrebna obaveštenja strankama, stara se o obezbeđivanju uslova za održavanje pretresa, učestvuje u pripremanju analiza i izveštaja Suda, obezbeđuje obavljanje administrativnih poslova za potrebe Suda, vrši obračun troškova u vezi sa radom sudskih veća i obavlja i druge poslove kojima se obezbeđuju uslovi za rad Suda.
III POSTUPAK
1. Optužni predlog
Postupak pred Sudom pokreće se optužnim predlogom.
Optužni predlog može da podnese Komora, koju zastupa Tužilac Suda časti, članice Komore, nadležni državni organi i oštećeni građani.
Prijave za pokretanje postupka pred Sudom Tužiocu mogu podneti: članovi Komore, državni organi i organizacije, pravna i fizička lica.
U slučaju kada Tužilac Suda časti nije podnosilac optužnog predloga, on može do okončanja postupka da se umeša na strani tužioca ili okrivljenog u cilju zaštite opšteg društvenog interesa.
Optužni predlog se može podneti, u roku od godinu dana po saznanju o učinjenoj povredi i učiniocu, a najkasnije u roku od tri godine od dana kada je povreda učinjena.
Optužni predlog treba da sadrži: 1. naziv Suda, 2. naziv odnosno firmu i adresu okrivljenog, 3. opis povrede u pogledu načina, vremena i mesta izvršenja, 4. dokaze, 5. razloge na kojima se zasniva osnovana sumnja da je povreda učinjena i 6. potpis tužioca.
Ako predlagač povuče optužni predlog, svi ostali ovlašćeni predlagači mogu, u roku od 30 dana od povlačenja optužnog predloga, da preuzmu ulogu tužioca.
Ako optužni predlog nije potpun ili ima nedostataka usled kojih se postupak ne može pokrenuti, odnosno provesti, predsednik Suda poziva podnosioca optužnog predloga da otkloni nedostatke, ostavljajući mu za to primeren rok.
Ukoliko podnosilac optužnog predloga ne postupi po zahtevu predsednika Suda, smatraće se da je odustao od predloga.
Postupak po optužnom predlogu neće se pokrenuti, a ako je pokrenut obustaviće se:
1) ako je podnet neblagovremeno;
2) ako Sud nije nadležan da raspravlja o povredi;
3) ako je postupak zbog iste povrede prema istom učiniocu, već poveden ili pravosnažno okončan;
4) ako učinilac nije član Komore;
5) ako je učinilac u međuvremenu prestao da postoji Odluku iz stava 1 ovog člana donosi predsednik veća.
Protiv odluke predsednika veća može se izjaviti prigovor predsedniku Suda, u roku od 8 dana po prijemu odluke.
2. Odgovor na optužni predlog
Optužni predlog dostavlja se okrivljenom na odgovor. Odgovor se može dati u roku od 15 dana od prijema optužnog predloga.
Nakon isteka roka iz stava 1 ovog člana pretres se zakazuje i bez odgovora okrivljenog.
Optužni predlog, odgovor na optužni predlog, prigovor i druge izjave i saopštenja stranaka, podnose se pismeno.
Podnesci iz stava 1 ovog člana moraju biti razumljivi i sadržavati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati.
Predsednik Suda pre pretresa, a veće u toku pretresa, obustaviće postupak ako tužilac odustane od optužnog predloga, a drugi ovlašćeni predlagači ne preuzmu ulogu tužioca, u roku iz člana 27 ovog pravilnika.
Ako na glavni pretres ne dođe oštećeni kao tužilac, iako je uredno pozvan, ni njegov punomoćnik, veće će obustaviti postupak.
3. Pretres
Po isteku roka za podnošenje odgovora na optužni predlog, predsednik Suda određuje veće. Veće po pravilu radi u sastavu od tri člana, predsednika i dva člana veća.
Ako sudija koji je određen u veće, smatra da postoje razlozi za njegovo izuzeće, obavestiće o tome predsednika Suda, odmah po prijemu poziva za suđenje i tražiti da bude izuzet.
Stranke mogu tražiti izuzeće sudije:
1) ako je oštećen radnjom okrivljenog;
2) ako je zaposlen kod jedne od stranaka u postupku;
3) ako je predložen za svedoka ili veštaka;
4) ako postoje drugi razlozi zbog kojih se može osnovano sumnjati u nepristrasnost sudije.
Pismeni zahtev za izuzeće sudije podnosi se predsedniku Suda najkasnije na tri dana pre određenog pretresa. Posle tog roka izuzeće se može tražiti samo ako je razlog za izuzeće nastao posle tog roka, ili je podnosilac zahteva posle roka saznao za njega.
Odluku o izuzeću sudije donosi predsednik Suda i ta odluka je konačna.
Iz razloga navedenih u članu 35 može se tražiti izuzeće i predsednika Suda kao i njegovog zamenika. Odluku o izuzeću predsednika Suda ili njegovog zamenika donosi predsednik Komore.
Stranke u postupku su tužilac i okrivljeni.
U postupku pred Sudom okrivljenog zastupa zakonski zastupnik ili punomoćnik, koga on pismeno ovlasti.
Okrivljeni može imati i branioca - advokata, po opštim propisima za zastupanje.
U postupku pred Sudom, predstavnik okrivljenog pravnog lica ovlašćen je da preduzima sve radnje, koje može preduzimati okrivljeni u krivičnom postupku, odnosno u postupku za privredni prestup.
Pretres zakazuje predsednik Veća, a uz saglasnost predsednika veća, i sekretar Suda.
Pri određivanju dana i časa pretresa, vodiće se računa da učesnicima ostane dovoljno vremena da se pripreme.
Predsednik Veća otvara pretres, utvrđuje da li su svi pozvani prisutni i da li su odsutni uredno pozvani.
Ako predstavnik okrivljenog nije došao, a nema dokaza da je uredno pozvan, veće će odložiti pretres i zakazati novi.
Odsustvo uredno pozvanih, okrivljenog ili tužioca nije smetnja za održavanje pretresa.
Predsednik veće rukovodi pretresom, ispituje okrivljenog, saslušava svedoke i veštake i daje reč članovima veća, strankama i veštacima.
Dužnost je predsednika veća da se stara o održavanju reda na pretresu i dostojanstvu Suda. Narušioca reda, posle opomene, može udaljiti sa pretresa.
Pretres je usmeni i javan.
Javnost se može isključiti, za ceo pretres, ili njegov deo, ako to zahtevaju interesi čuvanja vojne, poslovne i službene tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala.
Na pretresu se vodi zapisnik, u koji se unosi ceo tok pretresa i svi izvedeni dokazi. Zapisnik potpisuju predsednik veća, stranke i zapisničar.
Pretres počinje čitanjem, ili usmenim izlaganjem, optužnog predloga od strane tužioca. Ukoliko tužilac izostane sa pretresa, predsednik veća će pročitati optužni predlog.
Kada okrivljeni iznese svoju odbranu, pristupa se izvođenju dokaza, koje su stranke predložile, kao i dokaza koje je Sud pribavio.
U slučaju da okrivljeni nije prisutan na pretresu, predsednik veća će izneti njegovu pismenu odbranu.
Predsednik veća stara se da se na pretresu iznesu svi dokazi i utvrde činjenice, koje su bitne za utvrđivanje postojanja povrede i donošenje odluke.
Veće utvrđuje činjenice na osnovu izjava stranaka, isprava, izveštaja veštaka i saslušanja svedoka.
Da li će se koja činjenica smatrati dokazom, veće odlučuje po svom slobodnom uverenju.
Pretres se može odložiti ako je potrebno da se pribave novi dokazi.
Ako posle odlaganja pretres bude nastavljen u izmenjenom sastavu veća, pretres mora početi iznova, ali se iskazi svedoka i veštaka mogu samo pročitati, odnosno pročitati zapisnik o izvršenom uviđaju.
U okviru izvođenja dokaza Sud može da sasluša svedoke, veštake i da izvrši uviđaj u skladu sa okolnostima slučaja.
Kao svedoci, pozivaju se lica, za koja je verovatno da će moći dati obaveštenje o povredi, koja je predmet raspravljanja i o drugim važnim okolnostima u vezi sa njom.
Svedoci se saslušavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka.
Svedok će biti prethodno opomenut da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa prećutati, a zatim će se upozoriti na posledice davanja lažnog iskaza. Svedok će se uvek pitati kako mu je poznato ono o čemu svedoči.
Svedoci se mogu suočiti, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica.
Sud će izvesti dokaze veštačenjem, kada je, radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice, potrebno stručno znanje, kojim Sud ne raspolaže.
Veštačenje vrše veštaci, koje određuje veće iz redova stalnih sudskih veštaka.
Veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi, bolnici, institutu, fakultetu i sl.
Veštak može biti izuzet iz istih razloga iz kojih može biti izuzet i sudija.
O zahtevu za izuzeće odlučuje u toku pretresa predsednik veća, a van pretresa predsednik Suda.
Sud određuje okvire veštačenja, rokove za pismeno podnošenje nalaza i mišljenja veštaka.
Uviđaj se preduzima kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje neke važne činjenice, neophodno neposredno opažanje.
Uviđaj se obavlja uz prisustvo predsednika veća i sudija članova veća, koje predsednik odredi. Uviđaj se može obaviti i uz sudelovanje veštaka.
Stranke se obavezno obaveštavaju o vremenu i mestu, na kome će se izvršiti uviđaj, uz napomenu da mogu prisustvovati.
4. Odlučivanje po optužnom predlogu
O osnovanosti optužnog predloga odlučuje veće koje je vodilo pretres, odmah po zaključenju pretresa.
Ako nađe da postoje razlozi iz člana 29 ovog pravilnika, veće donosi rešenje o odbacivanju optužnog predloga i obustavi postupka.
Ako veće utvrdi da je okrivljeni učinio povredu poslovnog morala i poslovnih običaja, odlukom utvrđuje njegovu odgovornost i izriče mu jednu od mera propisanih Statutom Komore i ovim pravilnikom.
Okrivljeni je odgovoran za povredu poslovnog morala, ako je do izvršenja povrede došlo radnjom, propuštanjem radnje, odnosno neizvršavanjem dužnog nadzora od strane odgovornih organa ili drugih lica, koja su bila ovlašćena da postupaju u ime okrivljenog.
Zbog povrede poslovnih običaja i poslovnog morala, mogu se izreći sledeće mere:
1) javna opomena sa objavljivanjem na Upravnom odboru Komore;
2) javna opomena sa objavljivanjem u jednom dnevnom listu;
3) javna opomena sa objavljivanjem u više dnevnih listova.
Izuzev mera iz stava 1 ovog člana Sud će izreći i druge mere, koje mu zakonskim propisima budu stavljene u nadležnost.
Pored mera iz člana 51 Sud može izreći i zaštitne mere i to:
1. zabranu učešća u radu organa i tela Komore;
2. zabranu učešća na sajmovima i izložbama;
3. zabranu poslovanja u spoljnoj trgovini u trajanju od tri do šest meseci;
4. zabranu samostalnog obavljanja delatnosti preduzetnika;
5. brisanje reda vožnje, odnosno polazaka prevozniku, tj. preduzeću ili preduzetniku koji obavlja delatnost javnog prevoza.
O izrečenoj zaštitnoj meri zabrane poslovanja u spoljnoj trgovini, Sud obaveštava nadležno Savezno ministarstvo.
O izrečenoj meri zabrane samostalnog obavljanja delatnosti preduzetniku, Sud obaveštava nadležni organ, koji vodi registar radnji preduzetnika.
O izrečenoj zaštitnoj meri brisanja reda vožnje Sud obaveštava nadležni organ za registraciju i overu redova vožnje Republike Srbije.
Ako veće nađe da okrivljeni nije učinio povredu, ili da nema dokaza da je povredu učinio, doneće odluku kojom ga oslobađa od optužbe.
Odluka se donosi na osnovu propisa, uzansi, pravnih pravila, kodeksa dobrih poslovnih običaja, opštih zaključaka i preporuka organa Komore, a po slobodnom uverenju članova veća, zasnovanom na brižljivoj i savesnoj oceni svih utvrđenih činjenica.
Prilikom izricanja mera, veće će uzeti u obzir okolnosti konkretnog slučaja, koje mogu uticati na izricanja strože ili blaže mere, a naročito težinu povrede i njene posledice.
Odluka se donosi većinom glasova, nakon sprovedenog većanja i glasanja.
Donetu odluku predsednik veća saopštava strankama.
Izuzetno, u složenijim slučajevima, veće može odlučiti da odluku dostavi strankama u pismenom otpravku, najkasnije u roku od 30 dana od zaključenog pretresa.
Ako u toku glasanja veće nađe da neke važne činjenice nisu utvrđene, odnosno da neki važni dokazi nisu izvedeni, može odlučiti da ponovo otvori pretres.
Pismeno izrađena prvostepena odluka sadrži uvod, izreku i obrazloženje.
Uvod sadrži: naziv Suda, sastav veća, označenje stranaka, predmet postupka, dan zaključenja pretresa, ko je bio prisutan od stranaka, kao i dan kada je odluka doneta.
Izreka sadrži: iskaz o odgovornosti za povredu opisanu u optužnom predlogu, vrstu izrečene mere, odnosno iskaz o oslobađanju od optužnog predloga, kao i iskaz o troškovima postupka.
Obrazloženje sadrži: navode iz optužnog predloga, odgovora na optužni predlog i druge bitne navode stranaka, označenje nespornih činjenica, ocenu izvedenih dokaza, kao i pozivanje na pravila koja je veće primenilo.
Za izradu odluke odgovoran je predsednik veća, koji i potpisuje odluku.
Otpravak odluke dostavlja se strankama i podnosiocu optužnog predloga, odnosno podnosiocu prijave za pokretanje postupka.
5. Prigovor protiv odluke
Protiv odluke Suda, može se izjaviti prigovor Upravnom odboru Komore, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Prigovor mogu izjaviti: okrivljeni, tužilac i podnosilac prijave.
Prigovor se podnosi preko Suda.
Prigovor zadržava izvršenje izrečene mere.
Neblagovremeni i nedozvoljeni prigovor odbacuje rešenjem predsednik veća.
Prigovor treba da sadrži: označenje pobijane odluke; izjavu da li se odluka pobija u celini ili delimično; razloge prigovora i potpis podnosioca prigovora.
Neuredan prigovor predsednik veća će odbaciti, ako nedostaci ne budu otklonjeni, u roku od osam dana, od dana prijema poziva da se prigovor uredi.
Primerak blagovremenog i dopuštenog prigovora, dostavlja se protivnoj stranci, koja može, u daljem roku od osam dana, podneti odgovor na prigovor.
U složenijim slučajevima, Upravni odbor Komore može obrazovati posebnu komisiju, sastavljenu od stručnjaka i članova Upravnog odbora, koja bi razmotrila prigovor i podnela predlog Upravnom odboru.
Odluka Upravnog odbora po prigovoru je konačna.
Rešavajući po prigovoru Upravni odbor Komore može da:
1) odbaci prigovor kao neblagovremeni i nedozvoljen;
2) odbije prigovor kao neosnovan i potvrdi odluku Suda u celosti;
3) preinači odluku Suda;
4) ukine odluku i uputi predmet Sudu na ponovni pretres i odlučivanje.
Ako je prigovor izjavljen u korist okrivljenog, odluka se ne može izmeniti na njegovu štetu.
Odluka Suda je konačna i izvršna kada protekne rok za prigovor, ili kad se odluka Upravnog odbora Komore, kojom se potvrđuje odluka Suda, dostavi strankama.
IV TROŠKOVI POSTUPKA
Troškovi postupka obuhvataju troškove Suda, stranaka, svedoka, veštaka i sudskog paušala.
Troškove Suda čine: naknada za rad članova veća i naknade putnih troškova i dnevnica.
Troškove svedoka čine: putni troškovi, dnevnica i naknada zarade. Troškove veštaka čine: nagrada za veštačenje, putni troškovi, dnevnica i naknada zarade.
Visinu troškova Suda i sudskog paušala, utvrđuje nadležni organ Komore, posebnom odlukom.
Veće određuje visinu troškova stranaka, svedoka i veštaka.
Troškove postupka snosi okrivljeni, ako je oglašen odgovornim za učinjenu povredu.
Ako je optužni predlog odbačen ili je postupak obustavljen, troškovi, osim sudskog paušala padaju na teret Komore, ako je postupak vođen po tužbi Komore. Ako je postupak vođen po tužbi članova Komore, nadležnog državnog organa ili građana, troškove snosi tužilac.
U slučajevima iz stava 2 ovog člana Sud može, prema okolnostima slučaja, a naročito ako je okrivljeni dao povoda, ili doprineo pokretanju postupka, odlučiti da troškove postupka, u celini ili delimično, snosi okrivljeni.
Nezavisno od ishoda postupka, svaka stranka snosi troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.
V IZVRŠENJE MERA
Mera javne opomene sa objavljivanjem na Upravnom odboru Komore, izvršava se objavljivanjem izreke presude, na sednici Upravnog odbora Komore.
Mera javne opomene sa objavljivanjem u štampi, izvršava se objavljivanjem u jednom ili više dnevnih listova, koje u izreci presude, odredi veće, o trošku okrivljenog.
Mera javne opomene sa objavljivanjem u štampi, objavljuje se, u celini ili delimično, o čemu odlučuje veće.
VI EVIDENTIRANJE I BRISANJE MERA
Evidenciju mera za povredu poslovnog morala i dobrih poslovnih običaja vodi Sud na osnovu pravosnažnih odluka o njihovom izricanju. U evidenciju se unosi: naziv, odnosno firma okrivljenog, vrsta povrede poslovnog morala, izrečena mera i datum pravosnažnosti odluke.
Izrečena mera briše se iz evidencije, po proteku roka od pet godina od pravosnažnosti, ako okrivljeni, u tom roku, ne učini novu povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, svi postupci koji nisu pravosnažno okončani, nastaviće se po odredbama ovog pravilnika.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje da važi Pravilnik o uređenju i postupku Suda časti Privredne komore Srbije od 2. aprila 1996. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".