PRAVILNIKO STALNOM IZBRANOM SUDU (ARBITRAŽI) PRI PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 45/2002) |
I OPŠTE ODREDBE
Pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Komora) postoji Stalni izbrani sud (Arbitraža) za sporazumno rešavanje sporova putem posredovanja, kao i za odlučivanje (presuđivanje) u privrednim sporovima između domaćih privrednih subjekata, ako stranke pismeno ugovore nadležnost tog suda.
Stalni izbrani sud (u daljem tekstu: Sud) je nezavisan i samostalan u svom radu.
Sedište Suda je u Beogradu.
Sud ima svoj pečat koji glasi: Stalni izbrani sud (Arbitraža) pri Privrednoj komori Srbije.
Sud vrši svoju funkciju, preko Predsedništva Suda, sekretara Suda, arbitražnih veća i arbitara pojedinaca.
Predsedništvo Suda sastoji se od predsednika, zamenika predsednika i sekretara Suda.
Predsednika i zamenika predsednika Suda i sudije - arbitre bira i razrešava Skupština Komore, iz redova stručnjaka članova Komore, sudija trgovinskih sudova, naučnih i stručnih radnika sa fakulteta i drugih institucija koje se bave problemima poslovnih odnosa u privredi.
Predsedništvo Suda vrši nadzor nad radom Suda, naročito u pogledu primene ovog pravilnika, utvrđuje postojanje arbitražne klauzule, učestvuje u donošenju odluka o nadležnosti Suda i vrši i druge funkcije koje su određene ovim pravilnikom.
Sekretar Suda je radnik Komore. Obavlja poslove za koje je ovlašćen ovim pravilnikom i Opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji Komore.
Komora vrši opšti nadzor nad administrativnim poslovanjem Suda i obezbeđuje sredstva za obavljanje njegove delatnosti.
II POSREDOVANJE ZA SPORAZUMNO REŠAVANJE SPOROVA
U svim slučajevima u kojima Sud može biti nadležan za rešavanje sporova, svaka stranka, bez obzira da li je ugovorena nadležnost Suda, može se obratiti Sudu u cilju posredovanja po odredbama ovog pravilnika za sporazumno rešenje spora.
Postupak posredovanja je nezavisan od arbitražnog postupka. Ako postupak za posredovanje ne uspe, ništa od onog što je u toku tog postupka učinjeno i izjavljeno ne obavezuje stranke.
Pristanak na postupak posredovanja ne znači istovremeno i pristanak na nadležnost Suda u slučaju neuspeha postupka za posredovanje.
Predlog za pokretanje postupka za posredovanje podnosi se pismeno Sudu.
Predlog može podneti jedna stranka ili obe zajedno. U predlogu će se izložiti činjenično stanje stvari i gledišta predlagača, i priložiće se svi potrebni dokumenti koji se odnose na spor.
Svaka stranka može u svako doba odustati od postupka za posredovanje.
U postupku za posredovanje stranke mogu učestvovati lično ili preko ovlašćenog punomoćnika.
Ako je predlog za pokretanje postupka za posredovanje podnela jedna stranka, sekretar će obavestiti o tome protivnu stranku i pozvaće da se u određenom roku izjasni da li prihvata predlog. Ako stranka prihvati predlog dužna je da u tom roku pismeno izloži činjenično stanje i svoje gledište, i podnese sve potrebne isprave. Ako druga stranka u određenom roku ne odgovori ili ne prihvati predlog sekretar Suda će obavestiti predlagača da se postupak za posredovanje ne može sprovesti.
Ako je druga stranka prihvatila predlog za posredovanje, kao i ako su predlog stavile obe stranke obrazovaće se komisija za posredovanje.
Komisiju za posredovanje sačinjavaju po jedan predstavnik svake stranke i predsednik koga sa liste arbitara imenuje predsednik Suda, ako ga same stranke nisu sporazumno imenovale.
Ako stranke ne imenuju svoje predstavnike u predlogu, odnosno u odgovoru o prihvatanju predloga za posredovanje, sekretar Suda će ih pozvati da to naknadno učine.
Stranke se mogu saglasiti da postupak za posredovanje izvrši sam predsednik Suda ili koji drugi član Predsedništva ili posrednik koga imenuje predsednik Suda sa lista arbitara.
Komisija za posredovanje ispitaće stavljene predloge i proučiće podnete isprave, a prikupiće i sva potrebna obaveštenja. Na osnovu proučenog materijala ona će podneti strankama svoj predlog za rešavanje spora.
Stranke ne moraju da prihvate predlog komisije.
Poravnanje je zaključeno kad ga stranke potpišu. Ako su stranke odsutne, dostaviće im se poravnanje radi potpisa, sa upozorenjem da će smatrati da posredovanje nije uspelo ako ga u roku od 7 dana od dana prijema ne vrate potpisano Sudu.
Postignuto poravnanje u postupku posredovanja ima snagu poravnanja postignutog van Suda.
Članovi komisije za posredovanje kao ni posrednik ne mogu biti izabrani za arbitre, ako bi se spor, po kome nije postignuto poravnanje, raspravljao pred Sudom.
Potpisivanjem poravnanja smatra se da su stranke saglasne da eventualne sporove, koji bi nastali oko tumačenja ili oko prava i ovlašćenja iz poravnanja, rasprave u svemu po odredbama ovog pravilnika.
Ako stranke saglasno predlože, može se poravnanje postignuto u postupku za posredovanje doneti u vidu arbitražne presude.
Pre početka postupka za posredovanje sekretar Suda će odrediti predujam za troškove posredovanja, koji će u jednakim delovima položiti obe stranke.
III NADLEŽNOST I POSTUPAK SUDA U ODLUČIVANJU (PRESUĐIVANJU) SPOROVA
1. Nadležnost
Zaključivanjem ugovora o nadležnosti Suda radi odlučivanja u nastalim ili u budućim sporovima iz jednog ili iz više određenih poslovnih odnosa, stranke se podvrgavaju odredbama ovog pravilnika.
Ugovor je punovažan ako je zaključen u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o parničnom postupku.
Spor raspravlja arbitražno veće ili arbitar pojedinac.
Kod sporova male vrednosti predsednik Suda može da odredi arbitra pojedinca, ako se stranke tome ne protive.
Stranke mogu osporiti nadležnost Suda stavljanjem prigovora u odgovoru na tužbu. Ako na tužbu nije odgovoreno, prigovor se mora staviti pre upuštanja u raspravljanje o samoj stvari.
Ako tužena strana ospori postojanje arbitražne klauzule ili ne odgovori na tužbu, stvar će se izneti pred Predsedništvo Suda da utvrdi da li arbitražna klauzula postoji.
Kad Predsedništvo utvrdi postojanje arbitražne klauzule, postupak će se nastaviti iako druga strana odbije da učestvuje u njemu.
Ako Predsedništvo utvrdi da arbitražna klauzula ne postoji, obavestiće stranke da Sud nije nadležan za rešavanje konkretnog spora.
Ako je prigovor o nadležnosti istaknut na raspravi pre upuštanja u raspravljanje o samoj stvari, arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac će odlučivanje o nadležnosti izneti pred Predsedništvo Suda.
Ako Predsedništvo Suda Sud oglasi nadležnim arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac će preći na odlučivanje o glavnoj stvari.
Ako je dati odgovor na tužbu bez stavljanja prigovora o nadležnosti, ili se stranke bez datog odgovora na tužbu upuste u raspravljanje o samoj stvari, smatraće se da su time saglasno prihvatile nadležnost Suda i da su se odrekle korišćenja prava prigovora, kako u daljem toku arbitražnog postupka tako i u toku eventualnog postupka pred redovnim sudom.
Isto tako će se smatrati da su stranke saglasno prihvatile nadležnost Suda i da su se odrekle prava korišćenja prigovora ako se raspravlja neka sporna činjenica čije raspravljanje prelazi granice ovlašćenja Suda po arbitražnom sporazumu, a prigovor se ne stavi u odgovoru na tužbu ako se tužba poziva na tu činjenicu, ili se prigovor ne stavi čim se počne sa raspravljanjem te činjenice.
Sud neće prihvatiti svoju nadležnost ako arbitražni sporazum sadrži odredbe koje nisu u skladu sa funkcijama Suda i sa načelima na kojima je zasnovan ovaj pravilnik. Odluku o tome pre zakazane rasprave donosi Predsedništvo Suda.
Stranke su saglasne da su zasnivajući nadležnost Suda, samim tim ovlastile arbitre da rasprave sve sporove koji bi proistekli iz ugovora na koji se odnosi arbitražni sporazum, kako u pogledu tumačenja i ispunjenja, tako i u pogledu raskida ili ništavosti tog ugovora, kao i da odluče o nadležnosti i postojanju i valjanosti arbitražnog ugovora.
Nije razlog da se zastane sa arbitražnim postupkom, eventualno poveden sudski spor radi utvrđivanja pravilnosti odluke o blagovremenosti i osnovanosti stavljenog prigovora, kao ni poveden spor radi dokazivanja nepunovažnosti arbitražnog ugovora.
Ako među strankama nije ugovorena nadležnost Suda, a suprotna stranka po pozivu sekretara Suda ne odgovara na tužbu, niti se u roku od 30 dana ne izjasni da prihvata nadležnost, obavestiće se druga strana da arbitraža ne može da se izvrši.
Ako Sud ma iz kojih razloga ne prihvati nadležnost, stranka koja je tražila pokretanje arbitražnog postupka dužna je da suprotnoj stranci, na njen zahtev podnet pre donete odluke o nadležnosti, naknadi troškove koji se budu odmerili prilikom odlučivanja o nadležnosti.
2. Pokretanje arbitražnog postupka
Postupak pred Sudom se pokreće tužbom koja po pravilu, treba da sadrži naročito:
1) tačnu oznaku stranaka,
2) dokaz o zaključenom arbitražnom sporazumu,
3) određen tužbeni zahtev,
4) činjenice na kojima se zasniva taj zahtev,
5) dokaz i isprave u originalu, fotokopiji ili u prepisu čiju tačnost može i sama stranka da overi,
6) izbor arbitra.
Tuženi je dužan da podnese svoj ugovor u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavljena tužba za odgovor.
U odgovoru tuženi će se izjasniti o tužbenom zahtevu i izneti svoju odbranu sa odgovarajućim ispravama u originalu, fotokopiji ili u prepisu čiju tačnost može i sam overiti. Istovremeno on će izabrati i arbitra.
Ako tuženi ne odgovori na tužbu ili odbije da uzme učešće u arbitražnom postupku, sa arbitražnim postupkom će se nastaviti po odredbama ovog pravilnika.
Prilikom dostavljanja tužbe na odgovor, sekretar će predložiti tuženoj strani da se izjasni da li želi posredovanje za sporazumno rešavanje spora sa protivnikom, pa ako želi da u odgovoru stavi svoj predlog. U tom slučaju će se provesti postupak za posredovanje. Ako tužilac ne prihvati predlog ili ako se tuženi ne izjasni da li prihvata postupak za posredovanje nastaviće se sa arbitražnim postupkom.
Tužba, odgovor na tužbu, kao i svi podnesci sa svim prilozima podnose se u četiri primerka za Sud i u jednom primerku za svaku protivnu stranku. Ukoliko se ne dostavi dovoljan broj primeraka, sekretar Suda će pozvati stranku da u određenom roku dostavi i ostale primerke. Ako stranka u tom roku ne postupi po tom pozivu, vratiće joj se podnesak kao neuredan i smatraće se da nije ni podnet.
Tuženi može sve do zaključivanja rasprave podneti protivtužbu ako zahtev protivtužbe proističe iz istog pravnog osnova.
U slučaju podnošenja protivtužbe, o sporu će odlučivati isto veće koje raspravlja po tužbi, ukoliko stranke drugačije ne odluče. U slučaju njihove nesaglasnosti, odluku o veću doneće predsednik arbitraže. Ukoliko stranke izaberu druge arbitre za odlučivanje po protivtužbi, proširenim većem od 4 člana predsedavaće određeni predsednik prvog veća.
3. Izbor arbitara
Arbitri se biraju sa liste arbitara koju utvrđuje Skupština Komore. Svaka stranka, pored izbora arbitra sa liste arbitara, može izabrati i jednog arbitra van liste arbitara, u kom slučaju će njegov pristanak priložiti uz tužbu ili uz odgovor na tužbu. U tom slučaju će se pozvati i druga strana da isto tako van liste arbitara izabere arbitra i da priloži njegov pristanak.
Prilikom izbora arbitara stranke su dužne da odmah izaberu i njihove zamenike sa kojima će se u slučaju sprečenosti izabranog arbitra nastaviti arbitražni postupak.
Predsednik arbitražnog veća i arbitar pojedinac se uvek biraju sa liste arbitara Suda pri Komori.
Stranke saglasno biraju arbitra pojedinca najkasnije do isteka roka za odgovor na tužbu, a izabrani arbitri biraju predsednika veća u roku od 15 dana od dana prijema izveštaja o svom izboru.
Ako tužilac prilikom podnošenja tužbe ne izabere arbitre, ili to ne učini u naknadnom roku po pozivu sekretara Suda, a tuženi ih ne izabere u roku određenom za davanje odgovora na tužbu, predsednik Suda će sa liste arbitara izvršiti imenovanje arbitara i njihovih zamenika.
Isto tako, predsednik Suda će imenovati:
1) predsednika arbitražnog veća, ako se arbitri ne slože oko njegovog izbora;
2) arbitra pojedinca, ako ga stranke saglasno ne izaberu;
3) arbitra, ako stranke ne izaberu arbitra prilikom podnošenja tužbe, odnosno prilikom davanja odgovora na tužbu, a to ne učine ni u roku od 15 dana po ponovljenom pozivu sekretara Suda.
O imenovanju iz stava 2 ovog člana uvek će se obavestiti stranke.
Ako arbitar ili njegov zamenik za vreme trajanja mandata budu sprečeni u vršenju svojih funkcija, stranka koja ih je izabrala izabraće drugog arbitra i njegovog zamenika, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema poziva sekretara Suda.
Ako je arbitra koji je sprečen da vrši svoje funkcije imenovao predsednik Suda, on će na njegovo mesto imenovati drugog arbitra.
4. Izuzeće arbitara i veštaka
Arbitar i veštak će se izuzeti ako postoje uslovi za izuzeće koje predviđa Zakon o parničnom postupku, ili ako obe stranke to saglasno zatraže.
Odluku o izuzeću donosi Predsedništvo Suda.
5. Arbitražni postupak
Arbitražni postupak se provodi po odredbama ovog pravilnika. Ako ovaj pravilnik ne sadrži potrebne odredbe, a stranke se nisu drukčije sporazumele, postupak će se odvijati po Zakonu o parničnom postupku.
Po predlogu stranaka, arbitri odlučuju koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja činjenica važnih za donošenje arbitražne odluke. Oni mogu imenovati jednog ili više veštaka radi davanja stručnog mišljenja.
Dostavljanje poziva i drugih pisama vrši se preko pošte preporučenim pismom ili uz povratnu potvrdu o prijemu, ukoliko dostavljanje ili pozivanje nije izvršeno na drugi pouzdan način.
Dostavljanje će se izvršiti stranki ako prvi pokušaj dostavljanja njenom punomoćniku ostane bez uspeha.
Rasprava je javna, osim ako stranke drukčije ne odluče. Raspravljanje je po pravilu usmeno.
Arbitražno veće - arbitar pojedinac su ovlašćeni da cene da li treba održati usmenu raspravu. Ako ni jedna stranka po pozivu u određenom roku ne zatraži održavanje rasprave, odluka će se doneti na osnovu podnetih spisa.
Raspravom rukovodi predsednik arbitražnog veća ili arbitar pojedinac.
Raspravu zakazuje sekretar Suda u sporazumu sa arbitrima.
Sekretar Suda je ovlašćen da odloži raspravu, ako za to postoje opravdani razlozi.
Arbitri zasedaju u sedištu arbitraže, a po saglasnom predlogu stranaka ili po odluci arbitara uz saglasnost stranaka, mogu zasedati i u nekom drugom mestu.
U slučaju izostanka uredno pozvane stranke, arbitražni postupak se nastavlja po odredbama ovog pravilnika sa prisutnom strankom.
Ako na dva uzastopno zakazana ročišta izostanu obe uredno pozvane stranke, smatraće se da je tužilac povukao tužbu.
Na raspravi se vodi zapisnik. Zapisnik potpisuje predsednik arbitražnog veća/arbitar pojedinac, stranke, odnosno njihovi punomoćnici i zapisničar. Ako jedna od stranaka odbije da potpiše zapisnik predsednik arbitražnog veća ili arbitar pojedinac će konstatovati to u zapisniku.
Sekretar Suda imenuje zapisničara.
Ako je rok za podnošenje podneska ili stavljanje predloga o daljem toku postupaka određen na usmenoj raspravi, a jedna ili obe stranke propuste taj rok, ili u okviru tog roka zatraženo produženje ne bude dostavljeno, arbitri će u nejavnoj sednici doneti arbitražnu odluku na osnovu stanja u spisima.
Ako rok iz stava 1 ovog člana nije određen na usmenoj raspravi, a tužilac na poziv sekretara Suda, u ostavljenom roku ne stavi nikakve predloge, smatraće se da je povukao tužbu.
Odredba stava 2 ovog člana shodno će se primeniti i na tuženog, s tim što će se u slučaju propuštanja roka uzeti da se odrekao prigovora i predloga, pa će se arbitražna odluka doneti na osnovu stanja u spisima.
Podnesci podneti po isteku roka mogu se uzeti u obzir, ukoliko u međuvremenu nije doneta arbitražna odluka.
Ako Pravilnik nije predvideo rokove za obavljanje pojedinih radnji, rokove će odrediti arbitri ili sekretar Suda u saglasnosti sa predsednikom arbitražnog veća/arbitrom pojedincem.
Rokovi će se produžiti uvek po saglasnom predlogu stranaka, a u ostalim slučajevima mogu se produžiti i po odluci sekretara Suda ili arbitražnog veća/arbitra pojedinca.
Sekretar Suda ili arbitražno veće/arbitar pojedinac mogu naložiti da stranke dostave jedna drugoj podneske, s tim da Sudu dostave potreban broj primeraka kao i dokaze da je podnesak dostavljen suprotnoj strani.
Arbitri mogu odlučiti da saslušanje svedoka ili veštaka izvrši predsednik arbitražnog veća/arbitar pojedinac ili jedan od arbitara.
Arbitri mogu odlučiti i da svedok ili veštak predaju svoju pismenu izjavu.
Na raspravama mogu učestvovati ovlašćeni punomoćnici stranaka, a stranke i njihovi punomoćnici mogu imati svoje pomagače.
Punomoćnik stranke može biti samo diplomirani pravnik.
Punomoćnici stranaka su ovlašćeni da za svoje vlastodavce izaberu i arbitre i njihove zamenike.
Ako je arbitražno veće sastavljeno bez ijednog diplomiranog pravnika, ili ako arbitar pojedinac nije diplomirani pravnik, uvek će se odrediti jedan diplomirani pravnik koji će u radu učestvovati sa savetodavnim pravom glasa.
Pod uslovima koje predviđa Zakon o parničnom postupku, dozvoljeno je mešanje u spor, na pismeni zahtev lica koje ima za to pravnog interesa.
Mešanje se neće dozvoliti ako se tome protive obe stranke. Ako nema saglasnosti stranaka, odluku o mešanju donosi arbitražno veće/arbitar pojedinac.
Ako jedna od stranaka treba da obavesti neko treće lice o arbitražnom postupku, ona to može učiniti sve do zaključenja rasprave podneskom preko Suda. Zbog ovog se neće dozvoliti produženje rokova niti odlaganje rasprave.
Ponavljanje arbitražnog postupka pred Sudom nije dozvoljeno.
6. Arbitražna presuda
Arbitražna presuda se donosi posle zaključenja rasprave ili posle nejavne sednice.
Arbitražna presuda se donosi većinom glasova, ako nema većine odlučuje glas predsednika arbitražnog veća.
Arbitražna presuda treba da sadrži datum i mesto donošenja, imena arbitara, naziv stranaka, predmet spora, činjenično stanje i rok u kome se odluka ima izvršiti. Dužinu ovog roka određuje arbitražno veće/arbitar pojedinac prema okolnostima slučaja.
Izvornik i sve prepise arbitražne presude potpisuju svi arbitri. Arbitražna presuda važi i kad koji arbitar uskrati da je potpiše, ako je presudu potpisala većina arbitara i na presudi utvrdila ovo uskraćivanje potpisa (član 481 stav 2 Zakona o parničnom postupku).
Arbitri cene činjenice po slobodnom uverenju i donose arbitražnu presudu na osnovu zakonskih propisa, trgovinskih običaja i uzansi. Po saglasnom predlogu arbitri mogu da odluče i primenom principa pravičnosti, držeći se osnovnih načela domaćeg zakonodavstva, trgovinskih običaja i uzansi.
Arbitražna presuda će raspraviti koja stranka snosi i kolike troškove spora.
Arbitražna presuda je konačna i protiv nje nije dozvoljena žalba.
Arbitražna presuda po članu 483 Zakona o parničnom postupku ima prema strankama snagu pravosnažne i izvršne presude.
Prihvatanjem nadležnosti Suda stranke se obavezuju da će njenu presudu dobrovoljno izvršiti. U suprotnom izvršenje se može tražiti preko za to nadležnog suda.
Po donošenju arbitražne presude predsednik arbitražnog veća/arbitar pojedinac može ispravljati eventualne tehničke i računske greške.
Arbitražnu presudu izrađuje predsednik arbitražnog veća/arbitar pojedinac.
Potvrdu o izvršenosti arbitražne presude stavlja sekretar Suda. Izvornik i svi spisi se čuvaju kod Suda.
IV ARBITRAŽNI TROŠKOVI
Arbitražni troškovi se određuju po Tarifi koju propisuje nadležni organ Komore.
Prilikom podnošenja tužbe ili protivtužbe stranka polaže Komori na ime troškova iznos koji odredi sekretar Suda u granicama Tarife. Tarifom se predviđaju i slučajevi u kojima se može vratiti deo uplaćenih troškova.
Za izdatke koji budu nastali povodom predloga neke od stranaka u vezi sa vršenjem pojedinih procesnih radnji, kao što su izvođenje dokaza saslušanjem svedoka, veštaka, ili održavanjem rasprava van mesta sedišta Suda i dr. potreban iznos polaže unapred stranka povodom čijeg predloga će nastati ovi izdaci. Ako bi ovi izdaci nastali povodom procesnih radnji čije je izvođenje naredilo arbitražno veće/arbitar pojedinac, oni će odrediti koja stranka i koliki iznos treba da položi.
Ukoliko arbitražno veće/arbitar pojedinac ne bi odredili ove iznose, njih određuje sekretar Suda u sporazumu s predsednikom arbitražnog veća/arbitrom pojedincem.
Pre nego što se uplate arbitražni troškovi. Sud nije obavezan da preduzima ma kakvu radnju po podnetoj tužbi ili protivtužbi, a ukoliko se ne uplate troškovi za izvođenje drugih procesnih radnji, one se neće izvoditi.
V NAGRADA ARBITARA
Nadležni organ Komore utvrđuje visinu nagrada arbitara i drugih lica u postupku.
Nagrade iz prednjeg stava se pokrivaju iz uplaćenih arbitražnih troškova.
VI ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana po objavljivanju u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o Stalnom izbranom sudu (Arbitraži) pri Privrednoj komori Srbije ("Sl. glasnik RS", broj 29/96).