ZAKONO RADIODIFUZIJI("Sl. glasnik RS", br. 42/2002) |
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Ovim zakonom se: uređuju uslovi i način obavljanja radiodifuzne delatnosti, u skladu sa međunarodnim konvencijama i standardima; osniva Republička radiodifuzna agencija, kao i ustanove javnog radiodifuznog servisa; utvrđuju uslovi i postupak za izdavanje dozvola za emitovanje radio i televizijskog programa; uređuju i druga pitanja od značaja za oblast radiodifuzije.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na uslove i postupak izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, kao i na uslove i postupak za sticanje prava emitera na postavljanje, upotrebu i održavanje emisionih fiksnih i mobilnih uređaja.
Načela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije
Regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije zasniva se na načelima:
1) slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila, kao garancije ukupnog razvoja demokratije i društvene harmonije;
2) racionalnog i efikasnog korišćenja radiofrekvencijskog spektra kao ograničenog prirodnog bogatstva;
3) zabrane svakog oblika cenzure i/ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, čime se garantuje njihova nezavisnost, nezavisnost njihovih redakcija i novinara;
4) pune afirmacije građanskih prava i sloboda, a posebno slobode izražavanja i pluralizma mišljenja;
5) primene međunarodno priznatih normi i principa koji se odnose na oblast radiodifuzije, a naročito poštovanja ljudskih prava u ovoj oblasti;
6) objektivnosti, zabrane diskriminacije i javnosti postupka izdavanja dozvola za emitovanje;
7) podsticanja razvoja radiodifuzije i stvaralaštva u oblasti radija i televizije u Republici Srbiji.
Definicije
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, ako nije drukčije određeno, imaju sledeće značenje:
1) Radiodifuzija: opšti pojam za radio i televiziju kao elektronske medije masovne komunikacije, koja se ostvaruje posredstvom analognog ili digitalnog prenosa teksta, govora, zvuka, nepokretnih i pokretnih slika u vidu programskih sadržaja namenjenih najširoj javnosti putem radio talasa ili kablovskih distributivnih sistema do odgovarajućih prijemnih uređaja;
2) Radiofrekvencija: osnovni fizički parametar elektromagnetnih talasa ili radio talasa koji se slobodno prostiru kroz prostor i čije se vrednosti konvencionalno nalaze u opsegu od 3 KHz do 3000 GHz;
3) Zona pokrivanja: oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je zadovoljen uslov da je intenzitet elektromagnetnog signala veći od minimalno neophodnog za kvalitetan prijem bez prisustva drugih ometajućih signala;
4) Zona servisa (opsluživanja): oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je ispunjen uslov kvalitetnog prijema signala u realnim uslovima. Servisna zona u realnim uslovima je uvek manja od zone pokrivanja;
5) Željena zona servisa: geografska oblast ili administrativno područje kojem je namenjen radiodifuzni servis. Željena zona servisa (opsluživanja) u zavisnosti od potreba jeste pojedinačna servisna zona ili zbir servisnih zona svakog predajnika. Željena zona servisa (opsluživanja) u slučaju mreže predajnika, predstavlja zbir pojedinačnih servisnih zona svakog predajnika;
6) Radio/TV mreža: dva ili više predajnika ili repetitora ili njihova kombinacija koji emituju isti program u isto vreme;
7) Umrežavanje: uspostavljanje privremene radio, odnosno televizijske mreže putem zemaljskih, kablovskih ili satelitskih veza između dva ili više emitera sa ciljem neposrednog prenosa radio, odnosno televizijskog programa;
8) Radiodifuzna organizacija (u daljem tekstu: "emiter"): fizičko ili pravno lice koje je registrovano za delatnosti proizvodnje i emitovanja radio ili televizijskog programa kome je, u skladu sa ovim zakonom, izdata dozvola za emitovanje programa;
9) Javni radiodifuzni servis: proizvodnja, kupovina, obrada i emitovanje informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih radio i televizijskih programa koji su od opšteg interesa za građane, a naročito u cilju ostvarivanja njihovih ljudskih i građanskih prava, razmene ideja i mišljenja, negovanja političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije, kao i očuvanja nacionalnog identiteta;
10) Nezavisna produkcija: radio i televizijski programi namenjeni isključivo radiodifuziji koje proizvode fizička ili pravna lica registrovana za tu delatnost, a koja nisu emiter programa koji proizvode;
11) Oglasna poruka (reklama): promotivna poruka koja ima za cilj da predstavi i skrene pažnju na određeni proizvod, uslugu ili firmu, odnosno da navede potrošače da koriste, odnosno kupe dotični proizvod ili uslugu;
12) Oglašavanje (reklamiranje): emitovanje oglasnih poruka (reklama) uz novčanu naknadu ili drugi oblik naknade;
13) Sponzorstvo: bilo koje učešće fizičkog ili pravnog lica, koje se ne bavi delatnošću proizvodnje radio i/ili televizijskog programa, niti proizvodnjom audiovizuelnih dela, u finansiranju radio i/ili televizijskih programa, s ciljem da promoviše svoje ime, zaštitni znak, ugled, aktivnosti ili proizvode;
14) Telekupovina: radio ili televizijska prezentacija upotrebne ili kakve druge vrednosti ili osobine proizvoda ili usluga sa ciljem prodaje na neposredan način;
15) Kablovski distributivni sistem (u daljem tekstu: "KDS"): pretežno kablovska telekomunikaciona mreža namenjena distribuciji radio i televizijskog programa, kao i pružanju drugih telekomunikacionih usluga.
Saradnja sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija
Republička radiodifuzna agencija i regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija osnovano posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija, imaju obavezu da, u skladu i na način predviđen odredbama ovog zakona i posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija, međusobno sarađuju i koordiniraju svoj rad u cilju racionalnog i efikasnog korišćenja radiofrekvencijskog spektra i dosledne primene ovog i posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija.
II REPUBLIČKA RADIODIFUZNA AGENCIJA
1. Pravni status
Osnivanje
Radi obezbeđivanja uslova za efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene radiodifuzne politike u Republici Srbiji na način primeren demokratskom društvu, osniva se Republička radiodifuzna agencija (u daljem tekstu: Agencija) kao samostalna, odnosno nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnošću proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa i/ili sa njom povezanim delatnostima.
Pravni subjektivitet i zastupanje
Agencija ima svojstvo pravnog lica.
Organ Agencije je Savet Agencije koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadležnosti Agencije.
Agenciju predstavlja i zastupa predsednik Saveta Agencije, a u slučaju njegove sprečenosti, Agenciju zastupa zamenik predsednika Saveta Agencije.
Predsednik Saveta Agencije, odnosno zamenik predsednika Saveta Agencije kada vrši njegovu funkciju može, u celini ili delimično, preneti funkciju zastupanja Agencije drugom članu Saveta Agencije, samo na osnovu odluke Saveta Agencije.
2. Nadležnost Agencije
Agencija je nadležna da:
1) donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji, uz saglasnost Vlade Republike Srbije;
2) vrši kontrolu i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona;
3) izdaje dozvole za emitovanje programa i propisuje obrazac za te dozvole;
4) propisuje tehničke, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa, u skladu sa odredbama ovog zakona;
5) propisuje pravila koja su obavezujuća za emitere, a kojima se obezbeđuje sprovođenje radiodifuzne politike u Republici Srbiji;
6) vrši nadzor nad radom emitera u Republici Srbiji;
7) odlučuje o predstavkama fizičkih i pravnih lica i o prigovorima emitera u vezi sa radom drugih emitera;
8) daje mišljenje nadležnim državnim organima u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama koje se odnose na oblast radiodifuzije;
9) preduzima odgovarajuće mere prema emiterima, u skladu sa ovim zakonom;
10) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.
Pored nadležnosti iz stava 1 ovog člana, Agencija obavlja i poslove koji se odnose na preduzimanje mera u oblasti radiodifuzije u cilju:
1) zaštite maloletnika;
2) primene propisa o autorskim i srodnim pravima;
3) sprečavanja emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi ili polu.
Poslove iz stava 1 tač. 1), 2), 3) i 6) ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove.
Donošenje strategije razvoja radiodifuzije
Agencija, u saradnji sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji kojom, na osnovu sagledavanja različitih potreba građana i društvenih grupa za informisanjem, obrazovanjem, kulturnim, sportskim i drugim sadržajima, utvrđuje broj i vrstu emitera, željene zone servisa (opsluživanja) i druge parametre za koje se raspisuje javni konkurs.
Kontrola nad sprovođenjem ovog zakona
Kontrola nad sprovođenjem ovog zakona obuhvata kontrolu rada emitera u pogledu dosledne primene i afirmisanja načela na kojima se zasniva regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije, kao i u izvršavanju drugih obaveza koje po odredbama ovog zakona imaju emiteri.
Izdavanje dozvola za emitovanje
Za emitovanje programa putem zemaljskog, kablovskog ili satelitskog prenosa, digitalnog ili analognog, Agencija izdaje dozvolu po p ostupku i prema kriterijumima utvrđenim ovim zakonom.
Emitovanje programa putem globalne informatičke mreže (Internet webcasting) ne podleže obavezi pribavljanja dozvole, ali se odredbe ovog zakona primenjuju na sadržaj programa.
Propisivanje obavezujućih pravila za emitere
Agencija donosi preporuke, uputstva, obavezujuća uputstva i opšta obavezujuća uputstva za emitere, radi efikasnog sprovođenja radiodifuzne politike u Republici Srbiji.
Agencija donosi preporuke u slučaju da postoji neujednačena dozvoljena praksa emitera u primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na sadržaj programa.
Agencija donosi uputstvo u slučaju kada postoji sumnja u pogledu dozvoljenosti načina na koji emiter ili grupa emitera koristi dozvolu u vezi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sadržaj programa.
Agencija donosi obavezujuće uputstvo ako u vezi sa pojedinim pitanjem koje se odnosi na sadržaj programa ustanovi neujednačeno ponašanje emitera pri čemu se određeni vidovi tog ponašanja mogu smatrati nedozvoljenim.
Agencija donosi opšte obavezujuće uputstvo radi bližeg uređivanja određenih pitanja koja se odnose na sadržaj programa, nezavisno od postojeće prakse emitera. Opšte obavezujuće uputstvo može da se odnosi na pojedino pitanje koje se tiče sadržaja programa, na veći broj srodnih pitanja, a može da se odnosi i na sva pitanja koja se tiču sadržaja programa (kodeks ponašanja emitera).
Nepostupanje po obavezujućem uputstvu je osnov za izricanje mera opomene i upozorenja emiteru, a nepostupanje po opštem obavezujućem uputstvu je osnov za izricanje svih vrsta mera koje Agencija može preduzimati.
Preporuke, uputstva, obavezujuća uputstva i opšta obavezujuća uputstva objavljuju se na način predviđen statutom Agencije.
Agencija donosi i objavljuje i druge propise u skladu sa ovim zakonom, na način predviđen statutom.
Nadzor nad radom emitera
Agencija vrši nadzor nad radom emitera samostalno ili angažovanjem ovlašćene organizacije.
U vršenju nadležnosti iz stava 1 ovog člana, Agencija je dužna da se posebno stara o tome da emiteri u svemu poštuju uslove pod kojima im je dozvola izdata, što se posebno odnosi na vrstu i kvalitet programa.
Emiteri su dužni da Agenciji omoguće uvid u podatke i ostalu dokumentaciju koja se odnosi na predmet nadzora.
Razmatranje predstavki
Fizička i pravna lica imaju pravo da Agenciji podnose predstavke u vezi sa sadržajem programa emitera, ako smatraju da se tim programima vređaju ili ugrožavaju njihovi lični interesi ili opšti interes.
Agencija je dužna da po prijemu i razmatranju predstavke, predstavku bez odlaganja dostavi emiteru na izjašnjavanje i da mu odredi rok za to, osim ako je predstavka očigledno neosnovana, u kom slučaju je odbacuje i o tome obaveštava podnosioca predstavke.
Ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku, ili obavesti Agenciju da je predstavka neosnovana, a Agencija i pored toga smatra da je predstavka osnovana, dužna je da preduzme odgovarajuće mere prema emiteru, kao i da podnosioca predstavke uputi na koji način može da zaštiti svoj interes.
Odgovarajućim merama iz stava 3 ovog člana smatraju se, naročito:
1) mere koje Agencija izriče u skladu sa ovim zakonom;
2) podnošenje prekršajne ili krivične prijave, ili iniciranje odgovarajućeg postupka pred nadležnim državnim organom.
Razmatranje prigovora
Emiter može podneti Agenciji prigovor na postupanje drugog emitera usled čega trpi ili može da pretrpi štetu.
Agencija je dužna da prigovor iz stava 1 ovog člana, bez odlaganja, dostavi na izjašnjenje emiteru na koga se prigovor odnosi, a koji je dužan da se o prigovoru izjasni u roku od 15 dana od dana prijema.
Ako i pored izjašnjenja emitera Agencija smatra da je prigovor osnovan, dužna je da protiv emitera na koga se prigovor odnosi preduzme mere iz člana 14 stav 4 ovog zakona.
Saradnja sa državnim i drugim organima i organizacijama
Agencija daje mišljenje nadležnim državnim organima, na njihov zahtev, u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama i drugim sporazumima koji se odnose na oblast radiodifuzije.
Radi razmene iskustava, unapređivanja svog rada i usklađivanja sa međunarodnim iskustvima i standardima, Agencija sarađuje sa odgovarajućim organizacijama drugih država, odnosno sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama.
Nadležni državni organi, prilikom pripreme propisa koji se odnose na oblast radiodifuzije, pribavljaju mišljenje Agencije.
Izricanje mera
Agencija može emiteru izreći opomenu i upozorenje, a može mu, u skladu sa odredbama ovog zakona, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa.
Izuzetno, emiterima - ustanovama javnog radiodifuznog servisa koje ne podležu obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa od strane Agencije, može se izreći samo opomena i upozorenje.
Agencija može da pred nadležnim sudom ili drugim državnim organom pokrene postupak protiv emitera ili odgovornog lica emitera, ako njegovo činjenje ili nečinjenje ima obeležja dela kažnjivog prema zakonu.
Opomena iz člana 17 st. 1 i 2 ovog zakona izriče se emiteru koji prvi put prekrši neku od obaveza utvrđenih ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona.
Opomena se ne objavljuje u javnim glasilima.
Upozorenje se izriče emiteru koji:
1) i pored izrečene opomene nastavi da postupa suprotno obavezama utvrđenim ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona;
2) prvi put prekrši neku od obaveza utvrđenih ovim zakonom ali na način da to kršenje ozbiljno ugrožava ostvarivanje načela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije;
3) prekrši neki od uslova koji su sadržani u izdatoj dozvoli za emitovanje programa.
Prilikom izricanja upozorenja Agencija je dužna da izričito navede obavezu koju je emiter povredio, kao i da utvrdi mere koje emiter treba da preduzme kako bi se povreda otklonila.
Upozorenje se objavljuje u javnim glasilima, a obavezno u programu onog emitera na kojeg se upozorenje odnosi.
Emiteru se mogu izreći i mere utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija kada se emiter ne pridržava propisanih obaveza.
Agencija je dužna da prilikom izricanja mera obezbedi objektivnost i nepristrasnost, kao i da obezbedi emiteru da se pre izricanja mere izjasni o učinjenim povredama obaveza koje mu se stavljaju na teret.
Agencija propisuje bliža pravila o uslovima i načinu izricanja mera.
Zaštita maloletnika
Agencija se stara o zaštiti maloletnika i poštovanju dostojanstva ličnosti u programima koji se prikazuju posredstvom radija i televizije, o čemu donosi opšte obavezujuće uputstvo.
Agencija se naročito stara da programi koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizije, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehničkim postupkom obezbeđeno da maloletnici, po pravilu, nisu u prilici da ih vide ili slušaju.
Prikazivanje programa koji teško ugrožavaju fizički, mentalni ili moralni razvoj maloletnika, zabranjeno je.
Zaštita autorskih i srodnih prava
Agencija se stara da svi emiteri primenjuju propise o autorskim i srodnim pravima.
Postupanje suprotno propisima iz stava 1 ovog člana od strane emitera osnov je za izricanje propisanih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju oštećenom nosiocu autorskog ili srodnog prava.
Suzbijanje govora mržnje
Agencija se stara da programi emitera ne sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog različite političke opredeljenosti ili zbog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog seksualne opredeljenosti.
Postupanje emitera suprotno zabrani iz stava 1 ovog člana je osnov za izricanje predviđenih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju oštećenom.
3. Savet Agencije
Sastav Saveta
Savet Agencije (u daljem tekstu: Savet) ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije (medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi).
Izbor Saveta
Članove Saveta bira Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Skupština), na predlog ovlašćenih predlagača.
Član Saveta je izabran ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ovlašćenje i dužnost da predlažu članove Saveta imaju:
1) Narodna skupština Republike Srbije;
2) Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine;
3) Vlada Republike Srbije;
4) Izvršno veće Autonomne pokrajine Vojvodine;
5) rektori univerziteta u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora;
6) udruženja radiodifuznih javnih glasila u Republici Srbiji, udruženja novinara u Republici Srbiji, profesionalna udruženja filmskih i dramskih umetnika u Republici Srbiji i profesionalna udruženja kompozitora u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora;
7) domaće nevladine organizacije i udruženja građana koja se prevashodno bave zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etničkih manjina i zaštitom prava dece, putem zajedničkog dogovora;
8) crkve i verske zajednice.
Devetog člana Saveta predlažu prethodno izabrani članovi Saveta, s tim što predloženi kandidat mora ispunjavati kriterijume za članstvo u Savetu utvrđene ovim zakonom i mora biti lice koje živi i radi na području Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.
Predlog za člana Saveta iz stava 4 ovog člana utvrđen je ako je za njega glasalo najmanje pet članova Saveta.
Postupak predlaganja članova Saveta
Svaki ovlašćeni predlagač iz člana 23 stav 3 ovog zakona predlaže kandidata za jednog člana Saveta, s tim što se na listi kandidata obavezno predlažu dva lica. Lica koje ovlašćeni predlagač predlaže ne moraju biti iz reda ovlašćenog predlagača.
Izuzetno, na listi kandidata za izbor člana Saveta koga predlažu prethodno izabrani članovi Saveta, u skladu sa članom 23 st. 4 i 5 ovog zakona, predlaže se samo jedno lice.
Za člana Saveta predlaže se lice koje uživa ugled istaknutog medijskog stručnjaka, stručnjaka za oglašavanje ili istaknutog stručnjaka u oblastima od značaja za rad Agencije.
Skupština bira jednog kandidata sa svake važeće liste.
Ovlašćeni predlagači utvrđuju svoje predloge samostalno, a ako se jedan ovlašćeni predlagač sastoji od više pravnih subjekata, predlog se utvrđuje sporazumno, međusobnim usaglašavanjem.
U slučajevima iz člana 23 stav 3 tačka 7) ovog zakona, podatke o nevladinim organizacijama i udruženjima građana Skupština pribavlja od organa nadležnih za vođenje registara tih organizacija, odnosno udruženja.
Predlog koji se podnosi mora biti potpisan i overen od strane ovlašćenog predlagača i sadržati ime i adresu zastupnika.
Ako predlagači iz člana 23 stav 3 tačka 7) ovog zakona predlože više od jedne liste kandidata, smatraće se važećom ona lista koju potpiše veći broj udruženja, organizacija odnosno asocijacija (ovlašćenih predlagača) koji su u prethodnom periodu imali veći broj sprovedenih akcija, inicijativa i objavljenih publikacija iz oblasti kojom se pretežno bave.
Potpisnici liste kandidata mogu biti samo registrovane organizacije, udruženja i asocijacije.
Ako je predlog liste kandidata podnet suprotno odredbama ovog zakona, Skupština će vratiti podneti predlog ovlašćenom predlagaču da ga u roku od 15 dana uskladi sa ovim zakonom.
Skupština će ovlašćenim predlagačima vratiti podnete predloge i kada nije u mogućnosti da utvrdi koja lista kandidata je važeća, u smislu stava 8 ovog člana, u kom slučaju su ovlašćeni predlagači obavezni da Skupštini u roku od 15 dana dostave usaglašeni predlog.
Skupština će, najmanje 30 dana pre odlučivanja o izboru članova Saveta, na pogodan način, javno objaviti sve važeće liste kandidata koje su ovlašćeni predlagači podneli sa osnovnim biografskim podacima predloženih kandidata.
Skupština može, pre odlučivanja o izboru članova Saveta, organizovati javni razgovor sa svim predloženim kandidatima radi sticanja uvida u njihove sposobnosti za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije.
Ukoliko sa neke od lista kandidata za člana Saveta nijedan kandidat ne dobije dovoljan broj glasova iz člana 23 stav 2 izbor će se obaviti na osnovu nove liste kandidata koju će ovlašćeni predlagač dostaviti najkasnije u roku od 15 dana od dana odlučivanja o prethodno podnetoj listi.
Nespojivost sa članstvom u Savetu
Članovi Saveta ne mogu biti:
1) savezni poslanici, narodni poslanici i poslanici skupština autonomnih pokrajina;
2) izabrana, imenovana i postavljena lica u Saveznoj vladi, Vladi Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) i izvršnim organima autonomnih pokrajina (ministri, njihovi zamenici, pomoćnici, kao i rukovodioci posebnih organizacionih celina pod neposrednom kontrolom Vlade i izvršnih organa i drugi funkcioneri);
3) funkcioneri političkih stranaka (predsednici stranaka, članovi predsedništava, njihovi zamenici, članovi izvršnih i glavnih odbora, kao i drugi stranački funkcioneri);
4) lica koja, kao vlasnici udela, akcionari, članovi organa upravljanja, članovi nadzornih organa, zaposleni, lica pod ugovorom i sl. imaju interesa u pravnim licima koja se bave delatnošću proizvodnje i/ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njom povezanim delatnostima (reklamiranje, telekomunikacije i sl.), tako da bi članstvo takvog lica u Savetu moglo da dovede do sukoba interesa;
5) lica koja su pravosnažno osuđena za krivično delo protiv službene dužnosti, korupcije, prevare, krađe ili drugo krivično delo koje ih čini nedostojnim za obavljanje funkcije, bez obzira na izrečenu sankciju, ili su pravosnažno osuđena za neko drugo krivično delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci;
6) lice koje je bračni drug, roditelj, dete ili pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva lica navedenih u stavu 1 tač. 1) do 4) ovog člana.
Kandidat je dužan da ovlašćenom predlagaču dostavi pismenu izjavu da ne postoje smetnje za izbor utvrđene u stavu 1 ovog člana.
Mandat članova Saveta
Članovi Saveta ne predstavljaju u Savetu organe ili organizacije koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom.
Članu Saveta funkcija može prestati samo iz razloga i u postupku predviđenom ovim zakonom.
Niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda donetih u postupku sudske kontrole rada Saveta.
Trajanje mandata
Član Saveta bira se na period od šest godina.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, prilikom prvog izbora, tri člana Saveta se biraju na dve godine, tri člana na četiri godine, a tri člana na šest godina.
Članovima prvog sastava Saveta čiji mandat traje dve, odnosno četiri godine, mandat se utvrđuje tako što pre odlučivanja Skupštine o podnetim predlozima, predsednik Skupštine žrebom određuje ovlašćene predlagače čiji se kandidati predlažu za izbor na dve, odnosno četiri godine.
Isto lice ne može biti dva puta uzastopno birano za člana Saveta.
Prestanak mandata člana Saveta
Mandat člana Saveta može prestati u sledećim slučajevima:
1) istekom vremena na koje je član Saveta izabran;
2) razrešenjem iz razloga predviđenih ovim zakonom;
3) podnošenjem ostavke Skupštini u pisanoj formi, u kom slučaju mandat člana Saveta prestaje danom dostavljanja ostavke, pri čemu unapred data (kovertirana) ostavka ne proizvodi pravno dejstvo;
4) smrću člana Saveta.
Prestanak mandata razrešenjem
Skupština može, na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika, razrešiti člana Saveta u sledećim slučajevima:
1) ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti člana Saveta u periodu dužem od šest meseci;
2) ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke ili je propustio da navede podatke o okolnostima iz člana 25 ovog zakona;
3) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata člana Saveta nastupila neka od okolnosti iz člana 25 ovog zakona;
4) ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja dužnost člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju dužnost.
Odluka o razrešenju može biti doneta samo na osnovu obrazloženog predloga posle sprovedenog postupka u kome su utvrđene sve relevantne okolnosti i u kome je članu Saveta protiv koga je pokrenut postupak omogućeno da se izjasni o svim okolnostima.
Razlog za razrešenje člana Saveta ne može biti političko ili drugo uverenje, odnosno članstvo u političkoj organizaciji.
Odluka o razrešenju člana Saveta smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Suspenzija člana Saveta
Kada je podnet predlog za razrešenje člana Saveta, Savet može dvotrećinskom većinom od ukupnog broja svojih članova doneti odluku da suspenduje člana Saveta protiv koga je podnet predlog za razrešenje do donošenja odluke Skupštine, ali ne duže od šest meseci.
Posledice prestanka mandata
Predsednik Skupštine upućuje javni poziv za podnošenje predloga liste kandidata za člana Saveta najkasnije šest meseci pre isteka mandata člana Saveta. Poziv se upućuje onim ovlašćenim predlagačima koji su predložili kandidate čiji mandat ističe.
Ovlašćeni predlagači dužni su da najkasnije u roku od tri meseca od dana upućivanja javnog poziva dostave Skupštini predlog liste kandidata za upražnjena mesta.
Skupština donosi odluku o izboru novih članova Saveta pre isteka mandata postojećih članova.
U slučaju prestanka mandata pre isteka vremena na koje je član Saveta izabran (smrću, razrešenjem ili ostavkom), ovlašćeni predlagač koji je predložio člana čiji je mandat prestao na ovaj način, dužan je da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri meseca, Skupštini dostavi listu kandidata za upražnjeno mesto u Savetu. Skupština je dužna da u roku od 30 dana od dana prijema liste kandidata, izabere novog člana Saveta. Izbor se vrši na mandatni period od šest godina.
Do izbora novog člana Savet punovažno odlučuje u nepotpunom sastavu. Savet ne može punovažno da donosi odluke ako broj članova Saveta, zbog prestanka mandata pojedinih članova, bude manji od pet.
Način rada Saveta
Rad Saveta je javan.
Savet odlučuje većinom glasova prisutnih članova, pod uslovom da je ispunjen kvorum za odlučivanje koji čini najmanje pet članova, izuzev u slučajevima kada je ovim zakonom ili Statutom određeno drukčije. Opšti akti i odluke kojima se odlučuje o pravima emitera, Savet donosi većinom glasova ukupnog broja članova Saveta, izuzev ako ovim zakonom ili Statutom nije predviđena dvotrećinska većina glasova od ukupnog broja članova Saveta. U slučaju jednakog broja glasova, odlučujući je glas predsednika Saveta, a u njegovom odsustvu glas zamenika predsednika.
Odluka Saveta koja se odnosi na teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine smatra se donetom ako je u okviru potrebnog broja glasova za njeno donošenje i glas najmanje jednog člana Saveta koji je izabran na predlog ovlašćenih predlagača iz Autonomne pokrajine Vojvodine.
Predsednika i zamenika predsednika Savet bira iz svojih redova dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova.
Za svoj rad predsednik i članovi Saveta imaju pravo na novčanu naknadu u visini plate predsednika, odnosno sudije Vrhovnog suda Srbije.
Predsednik Saveta predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke Saveta i stara se o njihovom izvršavanju, ima ovlašćenja direktora u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih u stručnoj službi Agencije i obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Statut i drugi opšti akti Agencije
Statut Agencije, poslovnik o radu Saveta, akt kojim se uređuje organizacija stručnih službi Agencije, broj i status zaposlenih u stručnim službama i druge opšte akte Agencije, donosi Savet.
Akti iz stava 1 ovog člana donose se dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova Saveta.
Skupština daje saglasnost na Statut Agencije.
4. Finansiranje Agencije
Finansijski plan
Finansiranje Agencije vrši se u skladu sa finansijskim planom koji za svaku godinu donosi Savet.
Finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, uključujući i rezerve za nepredviđene izdatke, kao i elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u Agenciji.
Saglasnost na finansijski plan iz stava 1 ovog člana daje Skupština.
Finansijski plan se donosi najkasnije do 15. decembra tekuće godine za narednu godinu.
Finansijski plan se objavljuje na način utvrđen statutom Agencije.
Svi obračuni prihoda i rashoda Agencije podležu godišnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlašćenog revizora. Obračuni se objavljuju najkasnije tri meseca po završetku finansijske godine.
Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije i raspoređuje se, na jednake delove, za unapređenje i razvoj kulture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite.
Izvori finansiranja
Prihod Agencije čine sredstva ostvarena od naknade koju emiteri, u skladu sa ovim zakonom, plaćaju za dobijeno pravo na emitovanje programa (dozvola za emitovanje programa).
U slučaju da Agencija ne ostvari planirani prihod po osnovu naknade iz stava 1 ovog člana, nedostajuća sredstva obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Obezbeđivanje nedostajućih sredstava, u skladu sa stavom 2 ovog člana, ne utiče na nezavisnost i samostalnost Agencije.
5. Javnost rada Agencije i sudska kontrola
Javnost rada
Agencija objavljuje godišnji izveštaj o svom radu na način utvrđen statutom Agencije.
Sudska kontrola
Protiv odluke Agencije nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
III DOZVOLA ZA EMITOVANJE PROGRAMA
1. Pojam dozvole i imaoci dozvole
Principi izdavanja dozvole
Fizičko ili pravno lice ne može da emituje radio ili televizijski program ukoliko mu prethodno Agencija nije izdala dozvolu, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Dozvolu za emitovanje radio i televizijskog programa pod jednakim uslovima može da dobije svako pravno i fizičko lice koje ispuni uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Postupak izdavanja dozvole za emitovanje programa je javan.
O izdatim dozvolama vodi se registar, u skladu sa ovim zakonom.
Dozvola za emitovanje programa
Dozvola za emitovanje programa je ovlašćenje čijim dobijanjem njen imalac stiče pravo da posredstvom zemaljskih radiodifuznih stanica, kablovskih distributivnih sistema, satelitskih radiokomunikacija ili na drugi pogodan način, emituje određeni radio i/ili televizijski program namenjen neodređenom broju korisnika.
Dozvolu za emitovanje programa izdaje Agencija, po sprovedenom postupku predviđenom ovim zakonom.
Dozvolom za emitovanje programa utvrđuju se programski i tehnički standardi za proizvodnju i emitovanje radio i televizijskog programa.
Sastavni deo dozvole za emitovanje programa je dozvola za radiodifuznu stanicu (dozvola za radio stanicu) koju na zahtev Agencije izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija, a na osnovu Plana raspodele radio frekvencija koji donosi ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija.
Dozvola za radio stanicu dostavlja se Agenciji radi sprovođenja postupka za izdavanje dozvole za emitovanje programa.
Regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija dužno je da izda dozvolu za radio stanicu ako su ispunjeni uslovi iz posebnog zakona i ako je zahtev Agencije u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Pravo na postavljanje, upotrebu i održavanje emisionih fiksnih i mobilnih uređaja, imalac dozvole za emitovanje programa ostvaruje u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija, propisima donetim na osnovu njega, opštim aktima regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija i tehničkim uslovima, odnosno standardima na čiju primenu ovi propisi upućuju.
Kablovsko i satelitsko emitovanje
Agencija izdaje dozvolu za kablovsko ili satelitsko emitovanje programa bez javnog konkursa, na zahtev imaoca kablovskog distributivnog sistema (u daljem tekstu: KDS), odnosno imaoca zemaljske satelitske stanice, ako je imalac KDS-a ispunio uslove koji se odnose na postavljanje, upotrebu i održavanje telekomunikacionih uređaja koji su utvrđeni u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija.
Obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa ne podleže imalac sistema koji emituje radio i televizijske programe namenjene kablovskoj distribuciji, i to:
1) programe za koje je Agencija izdala dozvolu za zemaljsko emitovanje za područje na kome se nalazi KDS, pri čemu je imalac KDS dužan da posredstvom svog sistema besplatno distribuira programe javnih servisa;
2) programe koji se mogu primati putem slobodne (nekodirane) satelitske distribucije na teritoriji Republike Srbije.
Imalac sistema za emitovanje radio i televizijskog programa namenjenog satelitskoj distribuciji ima obavezu pribavljanja dozvole u svim slučajevima kada za program koji će se emitovati posredstvom satelita nije pribavio dozvolu za zemaljsko ili kablovsko emitovanje.
Pravila predviđena za izdavanje dozvole za kablovsko emitovanje shodno se primenjuju na izdavanje dozvole za emitovanje putem MMDS (Mikrotalasni Multikanalni Distributivni Sistem) tehnologije, što ne oslobađa imaoca MMDS sistema obaveze da za svaku radio stanicu koju koristi pribavi odgovarajuću dozvolu u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija.
Imalac dozvole za emitovanje programa
Imalac dozvole za emitovanje programa može biti samo domaće pravno ili fizičko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i koje ima sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Domaće pravno lice u kome su osnivači strana pravna lica registrovana u zemljama u kojima prema unutrašnjim propisima tih zemalja nije dozvoljeno ili nije moguće utvrditi poreklo osnivačkog kapitala, ne može učestvovati na javnom konkursu za dozvolu za emitovanje programa.
Strano fizičko ili pravno lice može učestvovati u osnivačkom kapitalu imaoca dozvole za emitovanje programa najviše do 49% ukupnog kapitala, osim ako međunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Savezna Republika Jugoslavija nije drukčije predviđeno.
Strano fizičko ili pravno lice ne može da učestvuje u osnivačkom kapitalu ustanova javnog radiodifuznog servisa.
Subjekti koji ne mogu biti imaoci dozvole
Imalac dozvole za emitovanje programa ne može da bude:
1) preduzeće, ustanova ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina, izuzev ustanova javnog radiodifuznog servisa;
2) politička stranka, organizacija ili koalicija, kao i pravno lice čiji je osnivač politička stranka, organizacija ili koalicija.
Emiter
Pravno ili fizičko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa stiče status emitera, u smislu ovog zakona, dobijanjem dozvole za emitovanje programa, odnosno dozvole za radio stanicu za emitere koji prema odredbama ovog zakona nisu obavezni da pribave dozvolu za emitovanje programa.
Emiter može da obavlja delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa kao:
1) ustanova javnog radiodifuznog servisa;
2) komercijalna radio i/ili televizijska stanica;
3) radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora;
4) radio i/ili televizijska stanica lokalne ili regionalne zajednice.
Ustanove javnog radiodifuznog servisa
Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije ili autonomnih pokrajina kao emiteri stiču pravo na proizvodnju i emitovanje programa neposredno na osnovu ovog zakona.
Emiterima iz stava 1 ovog člana izdaje se samo dozvola za radio stanicu, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.
Odredbe ovog zakona, osim odredaba koje se odnose na pribavljanje dozvole za emitovanje programa, kao i odgovarajuće odredbe posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija, primenjuju se i na emitere iz stava 1 ovog člana.
Vrste emitera prema sadržaju radio i televizijskog programa
Prema sadržaju radio i televizijskog programa koji proizvode i emituju, emiteri mogu biti:
1) emiteri celokupnih programa, koji obuhvataju informativne, obrazovne, kulturne, naučne, sportske i zabavne sadržaje, kao pretežni deo svojih aktivnosti;
2) emiteri specijalizovanih programa, čiji je sadržaj u osnovi tematski iste vrste (sportski, kulturni, muzički, obrazovni ili dr.);
3) emiteri čiji se program u celini bavi reklamiranjem i prodajom roba i usluga.
Neprenosivost i neotuđivost dozvole
Dozvola za emitovanje programa, kao i dozvola za radio stanicu ne može se ustupati, iznajmljivati ili na drugi način preneti ili otuđiti.
Dozvole iz stava 1 ovog člana ne mogu se preneti ni u slučaju kad emiter proda opremu za emitovanje programa.
U slučaju iz stava 2 ovog člana, novi vlasnik opreme ne može početi sa emitovanjem programa pre nego što pribavi dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Željena zona servisa (opsluživanja)
Željena zona servisa može da obuhvati područje Republike Srbije, autonomne pokrajine, regiona ili lokalno područje.
Javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90% stanovništva u željenoj zoni servisa.
Komercijalni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 60% stanovništva u željenoj zoni servisa.
Zajedničko korišćenje radio frekvencije
Ako su ispunjeni uslovi iz Plana raspodele radio frekvencija, može se odobriti da najviše tri emitera emituju radio, odnosno televizijski program na istoj radio frekvenciji i u istoj željenoj zoni servisa.
Zajedničko korišćenje radio frekvencije može da se odobri samo na osnovu prethodno pribavljenog pozitivnog mišljenja regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija.
Za dobijanje dozvole za emitovanje programa iz stava 1 ovog člana emiteri podnose i ugovor kojim se reguliše vreme emitovanja programa svakog od emitera koji namerava zajednički da koristi radio frekvenciju u istoj željenoj zoni servisa.
Agencija svakom emiteru iz stava 3 ovog člana izdaje posebnu dozvolu za emitovanje programa u kojoj se posebno navodi zajedničko korišćenje radio frekvencije, emiter/i koji koriste istu radio frekvenciju i uslovi zajedničkog korišćenja.
2. Postupak izdavanja dozvole
Javni konkurs
Dozvola za emitovanje programa izdaje se na osnovu javnog konkursa.
Javni konkurs se obavezno raspisuje kada na osnovu Plana raspodele radio frekvencija postoje mogućnosti za izdavanje novih dozvola za emitovanje programa.
Na javnom konkursu objavljuju se željene zone servisa radi čijeg se pokrivanja raspisuje konkurs, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Oglas za javni konkurs
Oglas kojim se raspisuje javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa sadrži:
1) područje željene zone servisa sa pripadajućim radio frekvencijama/lokacijama;
2) tehničke, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa koje podnosilac prijave treba da ispunjava;
3) uslove utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu njega, koje podnosilac prijave treba da ispunjava za dobijanje dozvole za radiodifuznu stanicu;
4) visinu godišnje naknade za dobijeno pravo na emitovanje programa i visinu naknade koja se plaća za korišćenje radio frekvencija na osnovu izdate dozvole za radiodifuznu stanicu;
5) rok za podnošenje prijave na javni konkurs zajedno sa propisanom dokumentacijom;
6) rok za donošenje odluke po raspisanom javnom konkursu.
Radi obezbeđivanja uslova da javni konkurs bude dostupan svim zainteresovanim licima pod ravnopravnim uslovima, oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u najmanje jednom široko dostupnom dnevnom listu. Ako se javni konkurs raspisuje za izdavanje dozvola za emitovanje programa radio i/ili televizijskih stanica lokalnih ili regionalnih zajednica, oglas se mora objaviti i u najmanje jednom lokalnom, odnosno regionalnom listu na području za koje se raspisuje javni konkurs.
Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može da bude kraći od 60 dana od dana objavljivanja oglasa.
Depozit
Agencija može svojom odlukom utvrditi obavezu podnosilaca prijava na javni konkurs da prilikom podnošenja prijave uplate depozit.
Odlukom iz stava 1 ovog člana utvrđuje se i visina depozita, koja ne može biti veća od punog iznosa tromesečne naknade za emitovanje programa.
Prijava na javni konkurs
Prijava na javni konkurs podnosi se na obrascu čiju sadržinu propisuje i objavljuje Agencija.
Podnosilac prijave je obavezan da uz prijavu dostavi sledeću dokumentaciju:
1) dokaz o registraciji podnosioca prijave za obavljanje delatnosti proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa;
2) dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 50 stav 1 tač. 2) i 3) ovog zakona;
3) dokumentaciju koja se odnosi na predloženu programsku koncepciju;
4) organizaciono-tehničku koncepciju i strukturu kadrova;
5) projekciju planiranih godišnjih prihoda i rashoda (sa njihovom specifikacijom) i podatke o finansijskom potencijalu podnosioca prijave, a ako podnosilac prijave i u vreme podnošenja prijave emituje radio i/ili televizijski program, i finansijski izveštaj zajedno sa bilansima stanja i bilansima uspeha za poslednju poslovnu godinu pre godine u kojoj se podnosi prijava na javni konkurs;
6) izjavu da ne postoje smetnje u smislu odredaba ovog zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji;
7) dokaze o izvršenoj uplati depozita i administrativnih taksi za podnošenje prijave.
Podnosilac prijave može da dostavi i drugu dokumentaciju za koju smatra da je od značaja za dobijanje dozvole za emitovanje programa.
Postupanje Agencije po podnetim prijavama
Agencija je dužna da:
1) prijavu koja sadrži nepotpune ili netačne podatke, odnosno nepotpunu dokumentaciju odbaci, ako podnosilac prijave i u naknadno određenom roku od sedam dana ne dopuni prijavu, odnosno ne dostavi tačne podatke ili potpunu dokumentaciju;
2) u roku od sedam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, javno objavi, na način na koji je objavljen oglas, listu svih podnosilaca prijava, čije su prijave potpune i podnete u predviđenom roku;
3) razmotri sve potpune i blagovremeno podnete prijave;
4) utvrdi i objavi nediskriminatorske, objektivne i merljive kriterijume odlučivanja, koji odgovaraju aktivnostima za čije se obavljanje izdaje dozvola;
5) odluku donese u skladu sa utvrđenim kriterijumima i propisanim uslovima i standardima za proizvodnju i emitovanje programa, a u slučaju da se za korišćenje iste radio frekvencije prijavilo više lica koja ispunjavaju uslove, da prednost da onome koji, na osnovu podnete dokumentacije, pruža veću garanciju da će doprinositi većem kvalitetu i većoj raznovrsnosti programa, odnosno programskih sadržaja, na određenom području na kome program treba da bude emitovan. Ako podnosilac prijave i u vreme raspisivanja javnog konkursa emituje radio i/ili televizijski program, Savet će, prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa, uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave ostvarivanju načela uređenja odnosa u oblasti radiodifuzije, utvrđenih članom 3 ovog zakona, u prethodnom periodu emitovanja;
6) obezbedi koordinaciju rada sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija i blagovremeno dostavljanje zahteva za izdavanje dozvole za radiodifuznu stanicu, kako bi se odluka o celovitoj dozvoli za emitovanje programa donela najkasnije u roku od devedeset dana od dana objavljivanja liste prijavljenih na javni konkurs;
7) javno objavi, na način na koji je objavljen oglas, listu lica kojima je izdata dozvola za emitovanje programa;
8) podnosiocima prijave čije su prijave odbijene dostavi obrazloženo rešenje o odbijanju prijave, u roku od osam dana od dana donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu;
9) jedan primerak izdate dozvole dostavi regulatornom telu nadležnom za oblast telekomunikacija.
Prigovor na odluku Agencije
Podnosilac prijave na javnom konkursu koji je nezadovoljan odlukom Saveta ima pravo da, u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja o odbijanju prijave, podnese prigovor Savetu.
Savet je dužan da odluku o prigovoru donese u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja.
Protiv odluke donete po prigovoru može se pokrenuti upravni spor.
Registar izdatih dozvola za emitovanje programa
Agencija vodi registar o izdatim dozvolama za emitovanje programa koji je javan.
Agencija formira i održava bazu podataka o registru koji vodi.
Početak emitovanja programa
Emiter je dužan da počne sa emitovanjem programa najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema dozvole za emitovanje programa, s tim što ne može da počne sa emitovanjem programa pre nego što ispuni uslove za početak rada radiodifuzne stanice propisane posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija.
U slučaju nepostupanja u skladu sa stavom 1 ovog člana emiteru se oduzima dozvola za emitovanje programa.
Vraćanje depozita
Licu kome nije izdata dozvola za emitovanje programa uplaćeni depozit se vraća u roku od sedam dana od dana donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu, a licu kome je izdata dozvola uplaćeni depozit se uračunava u iznos naknade za emitovanje programa.
Depozit se ne vraća imaocu dozvole za emitovanje programa koji:
1) pre isteka roka za početak emitovanja programa u pisanoj formi obavesti Savet da odustaje od korišćenja izdate dozvole za emitovanje programa, odnosno korišćenja radio frekvencije koja mu je po ovom osnovu dodeljena;
2) ne započne emitovanje programa u propisanom roku.
Izdavanje dozvole na zahtev emitera
Izuzetno od odredbi ovog zakona, emiteri čija željena zona servisa zbog konfiguracije terena nije pokrivena u celini, mogu bez javnog konkursa podneti zahtev Agenciji radi izdavanja dozvole za emitovanje programa radi dopunskog pokrivanja.
Agencija donosi odluku o podnetom zahtevu u koordinaciji sa regulatornim telom nadležnim za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Važenje i produženje važenja dozvole za emitovanje programa
Dozvola za emitovanje radio i/ili televizijskog programa se izdaje na period od osam godina.
Na zahtev podnosioca prijave dozvola za emitovanje programa može se izdati i na kraći period.
Važnost dozvole za emitovanje programa može se produžiti na zahtev imaoca dozvole, koji je dužan da zahtev podnese Agenciji najkasnije šest meseci pre isteka važeće dozvole.
Dozvola za emitovanje programa sa kraćim rokom važenja
Agencija može izdati dozvolu za emitovanje programa sa kraćim rokom važenja povodom održavanja određenih manifestacija.
Dozvola iz stava 1 ovog člana izdaje se na zahtev pravnog ili fizičkog lica koje namerava da emituje program koji je isklju čivo vezan za održavanje određene manifestacije.
Dozvola iz stava 1 ovog člana ima privremeni karakter i važi samo dok traje manifestacija povodom čijeg održavanja je izdata.
Dozvolu sa ograničenim rokom važenja za radiodifuznu stanicu, koja je sastavni deo dozvole iz stava 1 ovog člana, izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija.
Prestanak važenja dozvole za emitovanje programa pre isteka vremena na koje je izdata
Dozvola za emitovanje programa prestaje da važi i pre isteka vremena na koje je izdata u sledećim slučajevima:
1) ako emiter u pisanoj formi obavesti Agenciju da više ne namerava da emituje program;
2) ako se utvrdi da je emiter prilikom podnošenja prijave na javni konkurs u prijavi ili u dokumentaciji podnetoj uz prijavu naveo netačne podatke ili je propustio da navede podatke koji su od značaja za odlučivanje po prijavi;
3) ako regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija, poništi izdatu dozvolu za radiodifuznu stanicu zbog nastupanja nekog od razloga predviđenih tim zakonom;
4) ako emiter nije započeo emitovanje programa u propisanom roku;
5) ako emiter nije izvršio tehnički pregled radiodifuzne stanice u propisanom roku;
6) ako je emiter, bez opravdanog razloga, prekinuo emitovanje programa u trajanju dužem od 30 dana neprekidno ili 60 dana sa prekidima u toku kalendarske godine;
7) ako emiter prekrši odredbe o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji predviđene ovim zakonom;
8) ako Agencija, nakon sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, emiteru izrekne meru oduzimanja dozvole za emitovanje programa zbog povrede obaveza emitera ili zbog nepoštovanja uslova predviđenih dozvolom za emitovanje programa;
9) ako emiter, i pored izrečene opomene u pisanoj formi, ne izmiri obavezu plaćanja naknade za dozvolu za emitovanje programa;
10) ako se kao jedan od osnivača emitera kome je izdata dozvola za emitovanje programa, posle izdavanja dozvole pojavi strano pravno lice registrovano u zemlji u kojoj prema unutrašnjim propisima te zemlje nije dozvoljeno ili nije moguće utvrditi poreklo osnivačkog kapitala.
Postupak oduzimanja dozvole
U slučaju nastupanja nekog od razloga iz člana 61 ovog zakona, dozvola za emitovanje programa prestaje da važi donošenjem odluke Agencije o oduzimanju dozvole.
Agencija bliže uređuje postupak donošenja odluke iz stava 1 ovog člana, pri čemu postupak mora biti zasnovan na principima objektivnosti i nepristrasnosti, a u toku sprovođenja postupka emiteru mora biti omogućeno da se izjasni o činjenicama koje su povod za sprovođenje postupka. Predstavnik emitera ima pravo da prisustvuje sednici Saveta na kojoj se raspravlja o oduzimanju dozvole i da i tom prilikom usmeno iznese odbranu emitera.
Odluka Saveta o oduzimanju dozvole za emitovanje programa donosi se dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova Saveta.
Odluka iz stava 3 ovog člana mora biti obrazložena.
Emiter kome je oduzeta dozvola za emitovanje programa ima pravo da, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke Saveta, Savetu podnese prigovor.
Prigovor odlaže izvršenje odluke.
Protiv odluke Saveta donete po prigovoru može se pokrenuti upravni spor.
Emiter je dužan da bez odlaganja izvrši konačnu odluku Saveta o oduzimanju dozvole, a ukoliko to ne učini sprovešće se postupak prinudnog izvršenja, u skladu sa pravilima opšteg upravnog postupka, izuzev ako sud u postupku po podnetoj tužbi u upravnom sporu privremeno ne obustavi izvršenje odluke.
Oduzimanje dozvole za emitovanje programa kao mera za povredu obaveza emitera
Emiteru koji, i pored izrečenog upozorenja u smislu člana 18 ovog zakona, nastavi da ne izvršava odredbe ovog zakona ili propisa donetih na osnovu njega ili ne poštuje uslove predviđene dozvolom za emitovanje programa, ili koji ne postupi po merama za otklanjanje učinjenih povreda koje je Savet utvrdio u izrečenom upozorenju, Savet izriče privremeno oduzimanje dozvole za emitovanje programa, u trajanju do 30 dana.
Emiteru koji ne izvršava svoje obaveze, a kome je prethodno najmanje tri puta bila izrečena mera privremenog oduzimanja dozvole za emitovanje, izriče se trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa.
Prestanak važenja dozvole za emitovanje programa protekom roka na koji je izdata
Protekom roka na koji je dozvola za emitovanje programa izdata, dozvola prestaje da važi, osim ako Agencija nije donela odluku o njenom produženju u skladu s članom 59 ovog zakona.
Izmena uslova utvrđenih u dozvoli za radiodifuznu stanicu
Uslove utvrđene u dozvoli za radiodifuznu stanicu regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija može izmeniti u toku rada te radiodifuzne stanice, samo u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona.
3. Naknada za emitovanje programa
Obaveza plaćanja naknade
Emiter za dobijeno pravo na emitovanje programa plaća odgovarajuću naknadu (u daljem tekstu: naknada za emitovanje programa).
Pored naknade iz stava 1 ovog člana emiter plaća i naknadu za korišćenje radiofrekvencije (naknada za dozvolu za radiodifuznu stanicu). Visina i način plaćanja naknade za dozvolu za radiodifuznu stanicu utvrđuju se u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona. Naknada za radiodifuznu stanicu plaća se u korist računa regulatornog tela nadležnog za oblast telekomunikacija.
Naknada za emitovanje programa uplaćuje se na račun Agencije.
Visina naknade za emitovanje programa utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma:
1) broja stanovnika na području na kome se emituje program, na osnovu zvaničnih podataka organa nadležnog za poslove statistike, i
2) programske koncepcije emitera, odnosno porekla i vrste programa koji se emituje, i to:
a) udela naučno-obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečjih ili sopstvenih informativnih programa, u ukupnom programu koji se emituje;
b) udela programa sopstvene produkcije ili programa nezavisnih produkcija sa sadržajima iz podtačke a) ove tačke, preko kvote utvrđene ovim zakonom;
v) udela programa drugih domaćih emitera ili prevedenih stranih programa.
Visinu naknade za emitovanje programa utvrđuje Agencija, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, pri čemu visina naknade za emitovanje radio programa iznosi 20% visine naknade utvrđene za emitovanje televizijskog programa.
Visina naknade za emitovanje programa utvrđuje se na godišnjem nivou, a emiter plaća mesečno Agenciji 1/12 utvrđene godišnje naknade, osim prilikom izdavanja dozvole.
Agencija donosi bliža merila za utvrđivanje visine naknade za emitovanje programa na osnovu kriterijuma iz stava 4 ovog člana.
Agencija može u toku važenja izdate dozvole za emitovanje programa da izmeni visinu naknade u zavisnosti od izmena u programu koji se emituje. Odluka Agencije o izmeni visine naknade mora biti obrazložena.
Za prvih šest meseci korišćenja prava na emitovanje programa emiter plaća ukupnu šestomesečnu naknadu iz stava 5 ovog člana u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli prava. U narednom periodu korišćenja prava emiter je dužan da svoju mesečnu obavezu plaćanja naknade plaća do petog u mesecu za tekući mesec.
Izuzetak od obaveze plaćanja naknade za emitovanje programa
Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica koje su u celini u državnoj svojini i radio i televizijske stanice civilnog sektora, plaćaju samo naknadu za dozvolu za radiodifuznu stanicu (naknadu za korišćenje radio frekvencije), a oslobođene su plaćanja naknade za emitovanje programa.
Radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica sa učešćem privatnog kapitala, plaćaju naknadu za emitovanje programa srazmerno procentu tog učešća.
Radio i televizijske stanice crkava i verskih zajednica ne plaćaju naknadu za emitovanje programa do okončanja postupka povraćaja imovine tim crkvama i verskim zajednicama oduzete posle Drugog svetskog rata u postupku nacionalizacije, konfiskacije, eksproprijacije i dr.
IV OPŠTI PROGRAMSKI STANDARDI
Opšte obaveze emitera u odnosu na programske sadržaje
Svi emiteri u oblasti svoje programske koncepcije dužni su da prilikom emitovanja programa poštuju sledeće standarde u odnosu na sadržaj programa:
1) primenjujući svetske i nacionalne standarde, obezbede proizvodnju i emitovanje kvalitetnog programa, kako sa tehničkog stanovišta, tako i sa stanovišta sadržaja programa;
2) obezbede slobodno, potpuno i blagovremeno informisanje građana;
3) prenesu važna saopštenja hitne prirode koja se odnose na ugroženost života, zdravlja, bezbednosti ili imovine;
4) doprinose podizanju opšteg kulturnog i saznajnog nivoa građana;
5) ne emituju programe čiji sadržaji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine, kao i da takve programe jasno označe, a ukoliko ih emituju da to čine samo između 24,00 i 06,00 časova;
6) ne emituju programe koji sadrže pornografiju ili čiji sadržaji ističu i podržavaju nasilje, narkomaniju ili druge vidove kriminalnog ponašanja, kao i programe koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca ili slušalaca;
7) strane programe namenjene deci predškolskog uzrasta emituju sinhronizovane na srpski jezik ili jezike nacionalnih i etničkih zajednica.
Svi emiteri su obavezni da emitovane programske sadržaje čuvaju u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast javnog informisanja, odnosno u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita kulturnih dobara.
Obaveza identifikacije
Naziv, oznaka, odnosno skraćeni identifikacioni znak emitera mora biti kontinuirano označen za sve vreme emitovanja televizijskog programa, a za vreme emitovanja radio programa mora biti označen na odgovarajući način.
Zabranjeno je korišćenje naziva, oznake ili skraćenog identifikacionog znaka koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera.
Na obavezu identifikacije emitera primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se uređuje oblast javnog informisanja.
Naziv, oznaka, odnosno skraćeni identifikacioni znak emitera mora biti označen i u slučaju preuzimanja programa drugih emitera, a pri emitovanju programa nezavisne produkcije naziv se navodi u najavi i/ili odjavi programa.
Umrežavanje
Dozvoljeno je umrežavanje dva ili više emitera radi istovremenog emitovanja programa bez upotrebe dodatnih radio frekvencija ili radio-relejnih veza, u trajanju do tri sata dnevno u kontinuitetu ili zbirno. Izuzetno, Agencija može doneti odluku kojom dozvoljava umrežavanje u dužem trajanju, ukoliko utvrdi da bi takva odluka bila u interesu javnosti. Odluka Agencije mora biti obrazložena.
Umrežavanje uz uspostavljanje radio-relejnih veza ili repetitora za vezu može imati samo privremeni karakter, a odobrava ga regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, ako ovo umrežavanje ne ometa emitovanje programa drugih emitera.
Zabranjeno je umrežavanje radi emitovanja istog programa, ako se programom povređuju odredbe o medijskoj koncentraciji predviđene ovim zakonom ili antimonopolske odredbe predviđene posebnim propisima.
Pristup najvažnijim događajima
Agencija će odrediti listu događaja koji su od interesa za sve građane u Republici Srbiji, na koje isključivo pravo prenosa može ostvariti samo emiter čija zona opsluživanja, u smislu člana 47 ovog zakona, obuhvata celokupno područje Republike Srbije.
Emiter koji ima isključivo pravo prenosa događaja koji su obuhvaćeni listom iz stava 1 ovog člana, dužan je da svim drugim zainteresovanim emiterima dozvoli i omogući da snime i emituju kratke izveštaje sa tog događaja u trajanju do devedeset sekundi koji će sadržati i autentičnu sliku i ton sa takvog događaja.
Emitovanje na sopstvenom jeziku
Emiter je obavezan da proizvodi i emituje program na srpskom jeziku, ili da obezbedi da programi koji su proizvedeni na stranim jezicima budu emitovani prevedeni na srpski jezik.
Obaveza iz stava 1 ovog člana ne odnosi se na emitere koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama, kao i na delove programa ustanova javnog radiodifuznog servisa, kojima se zadovoljavaju potrebe nacionalnih manjina u informisanju na sopstvenom jeziku.
Obaveza iz stava 1 ovog člana ne odnosi se ni na emitovanje stranih muzičkih programa, osim televizijskog emitovanja muzičko-scenskih dela.
Savet može, izuzetno, da odobri emiteru da delove programa emituje i na drugim jezicima.
Sopstvena produkcija
Emiter je obavezan da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa, emituje najmanje 50% programa proizvedenog na srpskom jeziku, od čega najmanje 50% programa sopstvene produkcije.
Emiteri koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama obavezni su da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa na jeziku nacionalne manjine, emituju najmanje 50% programa sopstvene produkcije.
U ukupno godišnje vreme emitovanog programa ne računaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame, tv-kupovina, kao ni program vesti, izuzev ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.
Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se programi ili emisije u kojima je izvorni audio ili video materijal i/ili autorski deo sadržan u emisiji ili programu veći od 50% u televizijskom, odnosno 20% u radio programu, odnosno emisiji.
Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se i koprodukcije.
Kvote nezavisnih produkcija
Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, kao i emiteri lokalnih i regionalnih zajednica koji su pretežno u državnoj svojini dužni su da nezavisnim radio i televizijskim produkcijama stave na raspolaganje najmanje 10% ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa.
Programi stariji od pet godina mogu činiti najviše polovinu kvote iz stava 1 ovog člana.
U ukupno godišnje vreme emitovanja programa ne računaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame i tv-kupovina, kao ni program vesti, osim ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.
Odgovornost emitera
Na odgovornost emitera za sadržinu programa koji emituje primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se uređuje oblast javnog informisanja.
V JAVNI RADIODIFUZNI SERVIS
Nosioci javnog radiodifuznog servisa
Nosioci javnog radiodifuznog servisa u Republici Srbiji su republička i pokrajinske radiodifuzne ustanove.
Radiodifuzne ustanove iz stava 1 ovog člana obavljaju delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i imaju posebne obaveze u ostvarivanju opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrđene ovim zakonom.
Radiodifuzne ustanove iz stava 1 ovog člana imaju svojstvo pravnog lica.
Ostvarivanje opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa
Programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa od opšteg su interesa.
Programi iz stava 1 ovog člana obuhvataju programe informativnog, kulturnog, umetničkog, obrazovnog, verskog, naučnog, dečjeg, zabavnog, sportskog i drugih sadržaja, kojima se obezbeđuje zadovoljavanje potreba građana i drugih subjekata i ostarivanje njihovih prava u oblasti radiodifuzije.
Programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost (međusobna usklađenost ili usaglašenost) sadržaja kojima se podržavaju demokratske vrednosti savremenog društva, a naročito poštovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etničkog i političkog pluralizma ideja i mišljenja.
Obaveze nosilaca javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opšteg interesa
U cilju ostvarivanja opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrđenog ovim zakonom, pored opštih obaveza emitera u odnosu na programske sadržaje iz člana 68 ovog zakona, nosioci javnog radiodifuznog servisa dužni su da:
1) obezbede da programi koji se proizvode i emituju, a posebno programi informativnog sadržaja, budu zaštićeni od bilo kakvog uticaja vlasti, političkih organizacija ili centara ekonomske moći;
2) proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima društva, bez diskriminacije, vodeći pri tom računa naročito o specifičnim društvenim grupama kao što su deca i omladina, manjinske i etničke grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroženi, gluvonemi (sa obavezom paralelnog emitovanja ispisanog teksta opisa zvučnog segmenta radnje i dijaloga), i dr.;
3) uvažavaju jezičke i govorne standarde, kako većinskog stanovništva, tako, u odgovarajućoj srazmeri, i nacionalnih manjina, odnosno etničkih grupa, na području na kome se program emituje;
4) obezbede zadovoljavanje potreba građana za programskim sadržajima koji izražavaju kulturni identitet, kako naroda, tako i nacionalnih manjina, odnosno etničkih grupa, kroz mogućnost da određene programe ili programske celine, na područjima na kojima žive i rade, prate i na svom maternjem jeziku i pismu;
5) obezbede odgovarajuće vreme za emitovanje sadržaja vezanih za delovanje udruženja građana i nevladinih organizacija, kao i verskih zajednica na području na kome se program emituje;
6) u vreme predizborne kampanje, obezbede besplatno i ravnomerno emitovanje promocije političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaćene izborne liste za savezne, republičke, pokrajinske ili lokalne izbore, pri čemu ne mogu emitovati plaćenu predizbornu promociju i, u skladu sa svojim opštim aktima, mogu odbiti emitovanje programa i reklamnih spotova ako oni ne služe predizbornoj kampanji;
7) godišnjim planovima, predvide emitovanje programa nezavisnih produkcija, čiji se izbor vrši na osnovu sprovedenog javnog konkursa i uz zaključenje ugovora u pisanoj formi sa nezavisnim producentom pod uobičajenim tržišnim uslovima;
8) po preporuci Agencije, omoguće korišćenje teleteksta, u sopstvenoj ili nezavisnoj produkciji trećih lica;
9) obezbede korišćenje i razvoj savremenih tehničko-tehnoloških standarda u proizvodnji i emitovanju programa i pripreme i, u predviđenom vremenu, realizuju planove prelaska na nove digitalne tehnologije;
10) uvažavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, humanitarni i prosvetni značaj i ulogu crkava i verskih zajednica u društvu;
11) međusobno sarađuju i razmenjuju programske sadržaje koji su od interesa za građane Republike Srbije.
Posebne obaveze pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa
Nosioci javnog radiodifuznog servisa su dužni da pri proizvodnji i emitovanju informativnih programa poštuju princip nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju različitih političkih interesa i različitih subjekata, da se zalažu za slobodu i pluralizam izražavanja javnog mišljenja, kao i da spreče bilo kakav oblik rasne, verske, nacionalne, etničke ili druge netrpeljivosti ili mržnje, ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti.
Finansiranje javnog radiodifuznog servisa
Za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrđenog ovim zakonom, plaća se radio-televizijska pretplata.
Za obavljanje drugih poslova iz okvira svoje delatnosti ustanove javnog radiodifuznog servisa stiču sredstva od:
1) proizvodnje i emitovanja ekonomsko-propagandnog programa;
2) proizvodnje i prodaje audiovizuelnih programa (emisija, filmova, serija, nosača zvuka i dr.);
3) proizvodnje drugih programskih usluga (teletekst i dr.);
4) organizovanja koncerata i drugih priredbi;
5) obavljanja drugih delatnosti utvrđenih statutom;
6) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Radio-televizijska pretplata
Vlasnici radio i TV prijemnika imaju obavezu plaćanja radio-televizijske pretplate javnim radiodifuznim servisima, u skladu sa ovim zakonom.
Vlasnici radio i TV prijemnika plaćaju jedinstvenu radio-televizijsku pretplatu u istom iznosu na celoj teritoriji Republike Srbije.
Radio-televizijska pretplata (u daljem tekstu: pretplata) se plaća na radio i televizijske prijemnike (u daljem tekstu: prijemnik) po domaćinstvu i na prijemnike koji su povezani sa kolektivnim antenama ili priključeni na kablovski sistem.
Domaćinstvo, vlasnik dva ili više prijemnika, izuzev prijemnika u motornom vozilu, plaća pretplatu samo za jedan radio ili televizijski prijemnik na istoj adresi.
Hoteli i moteli plaćaju pretplatu na svakih deset soba opremljenih televizijskim ili radio prijemnikom, a svako drugo pravno lice, vlasnik televizijskog prijemnika, plaća pretplatu na svakih 20 zaposlenih koji su u stanju da primaju program.
Obaveza plaćanja pretplate nastaje od prvog dana narednog meseca od dana nabavke prijemnika.
Sva fizička i pravna lica koja su vlasnici prijemnika dužni su da prijave nabavku prijemnika republičkoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa, a sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine i pokrajinskoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa.
Obaveza prijavljivanja prijemnika ili prijavljivanja promene adrese ili sedišta vlasnika prijemnika, nastaje u roku od 15 dana od dana pribavljanja, odnosno nastanka promene.
U slučaju otuđenja prijemnika, raniji vlasnik prijemnika je obavezan da plaća pretplatu za sve vreme dok taj prijemnik ne odjavi, uz izjavu da ne poseduje drugi prijemnik.
Republička ustanova javnog radiodifuznog servisa vodi evidenciju pretplatnika, sa svim ličnim i drugim potrebnim podacima. Za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine ove poslove obavlja i pokrajinska ustanova javnog radiodifuznog servisa.
Ustanova javnog radiodifuznog servisa ne može da vrši kontrolu posedovanja prijemnika na način kojim bi se ugrozila ustavna prava građana.
Oslobađanje od obaveze plaćanja pretplate
Od obaveze plaćanja pretplate oslobađaju se domaćinstva-vlasnici prijemnika čiji je najmanje jedan član domaćinstva:
1) invalid sa 100% telesnog oštećenja;
2) invalid sa manje od 100% telesnog oštećenja, ako mu je, u skladu sa odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć;
3) lice koje je trajno izgubilo sluh ili slepo lice.
Pravo na oslobađanje od obaveze plaćanja pretplate iz stava 1 ovog člana ostvaruje se na osnovu potvrde ustanove nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno druge ustanove i organa, ako je to predviđeno posebnim zakonom.
Od obaveze plaćanja pretplate oslobađaju se pravna lica:
1) ustanove koje se u smislu člana 79 Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 36/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96 i 29/2001) smatraju ustanovama za smeštaj korisnika, škole, zdravstvene ustanove i invalidske organizacije i preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida;
2) diplomatsko-konzularna predstavništva, pod uslovom reciprociteta.
Visina i način plaćanja pretplate
Visina mesečne pretplate za prijemnike koji se koriste u domaćinstvu i za prijemnike koje poseduju pravna lica, iznosi 210 dinara.
Visina godišnje pretplate za prijemnik u motornom vozilu iznosi 440 dinara.
Pretplata iz stava 1 ovog člana plaća se mesečno, najkasnije do 15-og u mesecu, za prethodni mesec.
Pretplata iz stava 2 ovog člana plaća se godišnje, posebnom uplatnicom, prilikom registracije motornog vozila.
Ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine pripada 70% prihoda ostvarenog naplatom pretplate na području autonomne pokrajine. Ova sredstva Radiodifuzna ustanova Srbije dužna je da prenese ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine u roku od tri dana od dana izvršene naplate.
Deo sredstava u iznosu od 1,5% od ukupno ostvarene mesečne pretplate Radiodifuzna ustanova Srbije uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije za razvoj domaće kinematografije.
Naplata mesečne pretplate vrši se preko javnog preduzeća koje ponudi najpovoljnije uslove za prikupljanje mesečne pretplate sa određenog područja, na način utvrđen ugovorom koji Radiodifuzna ustanova Srbije zaključuje sa tim javnim preduzećem.
Visina pretplate iz st. 1 i 2 ovog člana, za 2003. godinu i svaku narednu godinu, usklađuje se sa indeksom rasta cena na malo u Republici Srbiji u prethodnoj kalendarskoj godini, prema zvanično objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, uvećanim za 5%.
Obaveze u odnosu na željenu zonu servisa (opsluživanja)
Radiodifuzna ustanova Srbije emituje program na celoj teritoriji Republike Srbije i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim područjima koji su namenjeni radiodifuznoj službi. Radiodifuzna ustanova Srbije emituje program van područja Republike na HF frekvencijskim područjima.
Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje program na području autonomne pokrajine i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim područjima koji su namenjeni radiodifuznoj službi.
Radiodifuzna ustanova Srbije emituje radio program na tri mreže u MF opsegu i na tri mreže u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreže u VHF/UHF opsegu.
Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje radio program na dve mreže u MF opsegu i tri mreže u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreže u VHF/UHF opsegu.
Ustanove iz st. 1 i 2 ovog člana dužne su da pre početka emitovanja programa pribave dozvolu za radiodifuznu stanicu koju, na zahtev Agencije, izdaje regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Radiodifuzna ustanova Srbije
Radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa za teritoriju Republike Srbije, osniva se Radiodifuzna ustanova Srbije, sa sedištem u Beogradu.
Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Srbije čine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP "Radio-televizija Srbije", utvrđena deobnim bilansom kojim se vrši razgraničenje sredstava, prava i obaveza JP "Radio-televizija Srbije" između Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2 ovog člana (zgrade, antenski sistemi, radiorelejni sistemi i dr.), Radiodifuzna ustanova Srbije koristi u skladu sa ugovorom koji zaključuju ovlašćena lica Radiodifuzne ustanove Srbije i Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Organi Radiodifuzne ustanove Srbije
Organi Radiodifuzne ustanove Srbije su: Upravni odbor i generalni direktor.
Savetodavni organ Radiodifuzne ustanove Srbije je Programski odbor.
Upravni odbor
Organ upravljanja Radiodifuzne ustanove Srbije je Upravni odbor koji ima devet članova.
Članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Agencija.
Članovi Upravnog odbora imenuju se iz reda novinara i afirmisanih stručnjaka za medije, menadžment, pravo i finansije, kao i drugih uglednih ličnosti.
Članovi Upravnog odbora ne mogu biti savezni poslanici, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, članovi Saveta Agencije, članovi Vlade, odnosno organa izvršne vlasti autonomne pokrajine, niti imenovana ili postavljena lica u Vladi, organu izvršne vlasti autonomne pokrajine ili republičkim, odnosno pokrajinskim organima, kao i funkcioneri političkih stranaka (predsednici stranaka, njihovi zamenici, članovi predsedništva, članovi glavnih i izvršnih odbora, kao i drugi funkcioneri stranaka).
Mandat članova Upravnog odbora je pet godina i jedno lice može biti imenovano za člana Upravnog odbora najviše dva puta uzastopno.
U svom radu članovi Upravnog odbora su samostalni i staraju se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.
Način rada Upravnog odbora
Upravni odbor donosi poslovnik o svom radu.
Upravni odbor bira predsednika iz reda svojih članova.
Upravni odbor odluke donosi većinom glasova od ukupnog broja članova Upravnog odbora, osim ako statutom nije predviđeno da se pojedine odluke donose dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova Upravnog odbora. Ukoliko su prilikom odlučivanja glasovi podeljeni, odlučuje glas predsednika.
Članovi Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad o čijoj visini odlučuje Agencija.
Poslovi Upravnog odbora
Upravni odbor:
1) donosi Statut Radiodifuzne ustanove Srbije (u daljem tekstu: Statut), uz saglasnost Agencije, usvaja planove rada i izveštaje o radu i poslovanju Radiodifuzne ustanove Srbije i periodične i godišnje obračune, o čemu obaveštava javnost, Agenciju i Skupštinu;
2) imenuje i razrešava generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije, dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova Upravnog odbora, pri čemu odluku o imenovanju donosi nakon sprovedenog javnog konkursa;
3) imenuje i razrešava direktore radija i televizije i glavne i odgovorne urednike programa, dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova Upravnog odbora, pri čemu odluku o imenovanju donosi na predlog generalnog direktora, nakon sprovedenog javnog konkursa;
4) daje saglasnost na opšti akt generalnog direktora o sistematizaciji poslova i zadataka u Radiodifuznoj ustanovi Srbije;
5) donosi investicione planove;
6) razmatra preporuke Programskog odbora;
7) uređuje način prijavljivanja i odjavljivanja prijemnika;
8) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Generalni direktor
Generalni direktor:
1) zastupa i predstavlja Radiodifuznu ustanovu Srbije;
2) organizuje i upravlja procesom rada i vodi poslovanje ustanove;
3) obezbeđuje zakonitost rada i poslovanja;
4) izvršava odluke Upravnog odbora;
5) razmatra preporuke Programskog odbora;
6) odgovara za ostvarivanje programske koncepcije i stara se o izvršavanju usvojenih planova rada i o primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis;
7) predlaže Upravnom odboru imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa;
8) donosi opšte akte o sistematizaciji poslova i zadataka i o organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije;
9) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Mandat generalnog direktora je četiri godine i jedno lice može biti imenovano za generalnog direktora najviše dva puta uzastopno.
Za generalnog direktora ne može biti imenovano lice koje ne može biti član Upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.
Revizija
Svi obračuni prihoda i rashoda i finansijski izveštaji Radiodifuzne ustanove Srbije podležu godišnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlašćenog revizora.
Programski odbor
Programski odbor zastupa interese gledalaca i slušalaca u celini.
Programski odbor razmatra ostvarivanje programske koncepcije Radiodifuzne ustanove Srbije i, u vezi sa tim, upućuje preporuke i sugestije generalnom direktoru i Upravnom odboru.
Programski odbor ima 18 članova koje bira Narodna skupština i to šest iz reda narodnih poslanika, a 12, na predlog Agencije, iz reda profesionalnih udruženja, naučnih ustanova, religijskih zajednica, udruženja građana, nevladinih organizacija i sl.
Članovi Programskog odbora ne mogu biti izabrana, imenovana ili postavljena lica u Vladi ili republičkim organima, niti mogu biti članovi Saveta Agencije.
Mandat članova Programskog odbora traje tri godine i ne mogu biti ponovo imenovani.
Način rada Programskog odbora bliže se uređuje statutom Radiodifuzne ustanove Srbije.
Uslove za rad Programskog odbora obezbeđuje Radiodifuzna ustanova Srbije.
Statut Radiodifuzne ustanove Srbije
Statutom Radiodifuzne ustanove Srbije bliže se uređuju, naročito: unutrašnja organizacija, način rada, način ostvarivanja opšteg interesa u oblasti radiodifuzije, prava i obaveze novinara u obavljanju poslova javnog informisanja, poslovi planiranja razvoja, investicioni i informacioni poslovi, kao i druga pitanja od značaja za rad i funkcionisanje Radiodifuzne ustanove Srbije.
Saglasnost na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije daje Agencija.
Radiodifuzna ustanova Vojvodine
Radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa na području Autonomne pokrajine Vojvodine, osniva se Radiodifuzna ustanova Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu.
Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Vojvodine čine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP "Radio-televiz ija Srbije", utvrđena deobnim bilansom kojim se vrši razgra ničenje sredstava, prava i obaveza JP "Radio-televizija Srbije" između Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2 ovog člana (zgrade, antenski sistemi, radio relejni sistemi i dr.), Radiodifuzna ustanova Vojvodine koristi u skladu sa ugovorom koji zaključuju ovlašćena lica Radiodifuzne ustanove Vojvodine i Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na organe Radiodifuzne ustanove Srbije, njihovu nadležnost, Programski odbor, reviziju finansijskih izveštaja, kao i odredbe koje se odnose na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije, primenjuju se i na Radiodifuznu ustanovu Vojvodine.
Za članove upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, Agencija imenuje lica koja žive i rade na području Autonomne pokrajine Vojvodine.
Programski odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenuje Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora su one stanice koje zadovoljavaju specifične interese pojedinih društvenih grupa i organizacija građana.
Osnivač radio i/ili televizijske stanice iz stava 1 ovog člana može biti neprofitna organizacija civilnog društva (nevladina organizacija ili udruženje građana).
Sadržaj programa koji emituju radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mora biti u vezi sa oblašću delovanja nevladine organizacije ili udruženja građana, koje je osnivač stanice.
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se osnivati samo za lokalno područje.
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora ne mogu poslovati na profitnoj osnovi.
Na radio i/ili televizijsku stanicu civilnog sektora primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis u pogledu posebnih obaveza pri proizvodnji programa.
Radio i/ili televizijskoj stanici civilnog sektora dozvola za emitovanje programa izdaje se nakon učešća na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa, ali bez obaveze plaćanja naknade za emitovanje programa.
Sredstva za rad radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se obezbeđivati iz donacija, priloga građana, sponzorstva i iz drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje osnivanje i delovanje udruženja građana i nevladinih organizacija. Na ostvarivanje prihoda putem sponzorstva i reklame, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.
Način upravljanja radio i/ili televizijskom stanicom civilnog sektora, uređuje se statutom ove stanice na koji saglasnost daje Agencija.
Ako u toku rada radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora promeni svoj status, ili ako emituje program ili koristi sponzorstvo i reklamu suprotno odredbama ovog člana, oduzeće joj se dozvola pre isteka vremena na koji je izdata i platiće retroaktivno naknadu za emitovanje programa za period rada od nastupanja razloga za pokretanje postupka za oduzimanje dozvole.
Radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica
Radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice osniva skupština opštine.
Radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajednice osnivaju dve ili više skupština opština.
Status radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice ima i stanica koju osniva skupština grada.
Skupština opštine može osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice, a dve ili više skupština opština ili skupština grada, mogu osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajednice i ove radio i/ili televizijske stanice mogu emitovati samo jedan radio i/ili jedan televizijski program.
Ako je skupština opštine suosnivač radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice, ne može biti i osnivač radio i/ili televizijske stanice lokalne zajednice.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2 i 3 ovog člana mogu biti u mešovitoj svojini. Ove stanice imaju status javnih preduzeća sve dok sredstva u državnoj svojini imaju većinski udeo u njihovom ukupnom kapitalu.
Radio i/ili televizijskoj stanici iz st. 1, 2 i 3 ovog člana dozvola se izdaje nakon učešća na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2 i 3 ovog člana dužne su da se pridržavaju odredbi ovog zakona koje se odnose na posebne obaveze javnog radiodifuznog servisa pri proizvodnji i emitovanju programa, sve dok imaju status javnog preduzeća.
Dok imaju status javnog preduzeća, direktori, glavni i odgovorni urednici i članovi upravnih odbora radio i/ili televizijskih stanica lokalnih i/ili regionalnih zajednica ne mogu biti savezni poslanici, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici, izabrana, imenovana ili postavljena lica u saveznim, republičkim, pokrajinskim ili lokalnim organima izvršne vlasti, kao ni funkcioneri političkih organizacija.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2 i 3 ovog člana imaju obavezu da se privatizuju u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Na području jedne ili više opština, kao i na području grada, radio i/ili televizijski program mogu emitovati i radio i/ili televizijske stanice koje su u privatnoj svojini i čiji osnivač nije skupština jedne ili više opština, odnosno skupština grada ili udeo državnog kapitala u ovim radio i/ili televizijskim stanicama nije većinski. Takve stanice nemaju poseban status radio i/ili televizijske stanice lokalne ili regionalne zajednice i na njih se primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za komercijalne radio i televizijske stanice.
VI SPREČAVANJE NEDOZVOLJENE MEDIJSKE KONCENTRACIJE
Postojanje medijske koncentracije
Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji kada emiter:
1) učestvuje u osnivačkom kapitalu drugog emitera;
2) učestvuje u osnivačkom kapitalu preduzeća koje izdaje dnevne novine, ili obrnuto;
3) učestvuje u osnivačkom kapitalu preduzeća koje obavlja delatnost novinske agencije, ili obrnuto;
4) istovremeno poseduje više dozvola za emitovanje programa;
5) istovremeno emituje i radio i televizijski program;
6) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na području na kome se emituje i radio i/ili televizijski program ili
7) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i bavi se delatnošću novinskih agencija.
Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada se kao osnivači emitera pojavljuju fizička ili pravna lica koja su istovremeno:
1) osnivači drugog emitera;
2) osnivači preduzeća koje izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na području na kome se emituje i radio i/ili televizijski program;
3) osnivači preduzeća ili radnje koja se bavi delatnošću novinske agencije;
4) bračni drug ili srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva.
Nedozvoljena medijska koncentracija
Nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovlađujući uticaj na javno mnjenje postoji, u smislu ovog zakona, kada emiter dovede do narušavanja principa pluralizma mišljenja u sredstvima javnog informisanja, i to na sledeći način:
1) učešćem u osnivačkom kapitalu drugog emitera;
2) učešćem u osnivačkom kapitalu novinsko-izdavačkog preduzeća;
3) učešćem u osnivačkom kapitalu preduzeća koje obavlja delatnost novinske agencije;
4) istovremenim emitovanjem i radio i televizijskog programa na istom području kao jedini emiter;
5) na drugi način predviđen odredbama ovog zakona.
Nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada osnivač novinsko-izdavačkog preduzeća ili osnivač preduzeća koje obavlja delatnost novinske agencije učešćem u osnivačkom kapitalu emitera dovede do narušavanja principa pluralizma mišljenja u sredstvima javnog informisanja.
Smatraće se da nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovlađujući uticaj na javno mnjenje, uvek postoji kada emiter koji:
1) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja učestvuje u osnivačkom kapitalu drugog emitera koji ima istu takvu dozvolu, sa više od 5%;
2) na istom području emituje više od jednog televizijskog i jednog radio programa;
3) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja učestvuje u osnivačkom kapitalu preduzeća koje izdaje dnevne novine koje se štampaju u tiražu većem od 30000 primeraka, sa više od 5%, i obrnuto;
4) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja učestvuje u osnivačkom kapitalu preduzeća koje obavlja delatnost novinske agencije, sa više od 5%, i obrnuto;
5) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja istovremeno izdaje dnevne novine koje se štampaju u tiražu većem od 30000 primeraka;
6) kao radio ili televizijska stanica lokalnog ili regionalnog nivoa pokrivanja učestvuje u osnivačkom kapitalu drugog emitera regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja na istom području sa više od 30%;
7) kao radio ili televizijska stanica regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja istovremeno na istom ili susednom području izdaje dnevne novine lokalnog karaktera.
Nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovlađujući uticaj na javno mnjenje, postoji i kada se u slučajevima iz člana 99 ovog zakona u osnivačkom kapitalu drugog emitera, preduzeća koje izdaje dnevne novine ili koje obavlja delatnost novinske agencije, do utvrđene visine osnivačkog kapitala, učestvuje fizičko lice koje je osnivač emitera, odnosno preduzeća koje izdaje dnevne novine ili obavlja delatnost novinske agencije, ili lica koja su njegovi srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva ili lice koje je njegov bračni drug.
Izdavanje dozvole za emitovanje programa i nedozvoljena medijska koncentracija
Agencija neće izdati dozvolu za emitovanje programa prijavljenom na javnom konkursu ukoliko utvrdi da bi se izdavanjem dozvole ostvarila nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona.
Podnosilac prijave na javnom konkursu je dužan da uz prijavu dostavi overenu izjavu da se eventualnim izdavanjem dozvole za emitovanje programa neće ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu odredaba ovog zakona.
Ako Agencija utvrdi da je nakon izdavanja dozvole za emitovanje programa ostvarena nedozvoljena medijska koncentracija, naložiće emiteru da u roku od šest meseci svoj status uskladi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na nedozvoljenu medijsku koncentraciju.
Ukoliko emiter u ostavljenom roku, bez opravdanog razloga, ne postupi u skladu sa nalogom iz stava 1 ovog člana, Agencija će sprovesti postupak za oduzimanje dozvole za emitovanje programa.
Prijava promene vlasničke strukture emitera
Svaku promenu vlasničke strukture emiter mora prethodno u pisanoj formi da prijavi Agenciji.
Ako Agencija utvrdi da će se planiranim promenama vlasničke strukture ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, preporučiće emiteru da upodobi promene na način kojim bi se izbegla nedozvoljena medijska koncentracija.
Ako emiter ne postupi u skladu sa preporukom Agencije i izvrši promenu vlasničke strukture tako da nastupi neki od slučajeva nedozvoljene medijske koncentracije, na njega će se primeniti odredbe ovog zakona o prestanku važenja dozvole za emitovanje programa pre isteka roka na koji je izdata.
VII REKLAMIRANJE I SPONZORSTVO
1. Reklamiranje i tv-kupovina
Dozvoljenost reklama i tv-kupovine
Zabranjeno je reklamiranje: proizvoda duvanske industrije; alkoholnih pića; stručno medicinskih postupaka i njihovih rezultata i metoda zdravstvene zaštite, uključujući i metode i postupke tradicionalne i alternativne medicine; postupaka i metoda u cilju lečenja od strane lica koja se u smislu zakona kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite ne smatraju zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima; lekova ili tretmana lekovima koji se mogu dobiti samo uz lekarski recept, kao i roba i usluga čiji je promet ili pružanje zabranjeno zakonom.
Reklame i tv-kupovina koji su namenjeni deci ili u kojima deca učestvuju kao izvođači, moraju da izbegavaju sve što može naškoditi njihovim interesima i moraju da imaju u vidu njihovu naročitu osetljivost.
Zabranjeno je da se tv-kupovinom vrši pritisak na maloletnike da ugovaraju kupovinu roba i usluga.
Zabranjuje se objavljivanje neistinitih, prevarnih, pritajenih i ocrnjujućih (uvredljivih) reklama i tv-prodaja, reklama i tv-prodaja kojima se zloupotrebljava lakovernost slušalaca ili gledalaca, reklama i tv-prodaja koje bi tehničkom montažom slike ili zvuka u vrlo kratkom trajanju ili na drugi način mogli prenositi poruke ili uticati na mišljenje slušaoca ili gledaoca delujući na njegovu podsvest tako da on tog uticaja nije svestan ili nije potpuno svestan, kao i reklamiranje slobodnih profesija.
Reklame moraju da budu jasno prepoznatljive i optičkim i akustičkim sredstvima odvojene od drugih progr amskih proizvoda.
Reklame se, po pravilu, emituju u blokovima.
U reklamama i tv-kupovini ne mogu se ni likom ni govorom pojavljivati novinari, voditelji i urednici informativnih, dokumentarnih, kulturno-obrazovnih i dečjih programa.
Način emitovanja reklama
Reklame se emituju između programa, a izuzetno tokom programa, na način koji ne sme da narušava vrednost programa i prava nosioca autorskih prava.
Emisije vesti, informativno-dokumentarni i dečji program ne mogu se prekidati reklamama, ukoliko nisu duži od 30 minuta.
Nije dozvoljeno da se religiozni program prekida reklamama.
U programima koji se sastoje od zasebnih celina i tokom sportskih i kulturno-umetničkih programa i događaja koji obuhvataju pauze, reklame se mogu emitovati samo između celina ili tokom prirodnih prekida događaja.
Emitovanje audiovizuelnih ostvarenja, kao što su snimci pozorišnih predstava, muzičko-scenska dela, koncerti umetničke muzike ili filmovi i televizijski filmovi (što ne obuhvata zabavni program i sl.) može se, pod uslovom da su duži od 45 minuta, prekinuti jednom. Još jedan prekid je dozvoljen samo ukoliko su takva ostvarenja najmanje 20 minuta duža od dva ili više punih perioda od 45 minuta.
Kada se programi prekidaju emitovanjem reklama, između svake dve reklamne pauze mora da prođe najmanje 20 minuta.
Reklamiranje političkih organizacija
Zabranjeno je reklamiranje političkih organizacija van predizborne kampanje.
U toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima omogućava se načelo jednake zastupljenosti bez diskriminacije.
Posredništvo u reklamiranju
Ustanovama javnog radiodifuznog servisa i radio i televizijskim stanicama civilnog sektora zabranjuje se da budu posrednici, zastupnici, ili da preuzmu ulogu oglašivača u ime i za račun trećih lica.
Vreme trajanja reklama
Vreme trajanja reklama u odnosu na celokupni program ustanova javnog radiodifuznog servisa, radio i televizijskih stanica civilnog sektora i radio i televizijskih stanica lokalnih i regionalnih zajednica ne može biti duže od 10% ukupno dnevno emitovanog programa i ne duže od šest minuta po satu programa, uz detaljno regulisanje rasporeda i načina objavljivanja reklama tokom programa, u skladu sa ovim zakonom.
Za komercijalne radiodifuzne stanice vremensko ograničenje reklamnih poruka iznosi 20% dnevnog emitovanja programa i 20% tokom jednog sata emitovanja programa.
Tokom dana može se emitovati najviše šest programa direktne tv-prodaje koji ne mogu da prelaze limit od tri sata dnevno.
U toku predizborne kampanje komercijalne radiodifuzne stanice mogu objavljivati plaćene političke oglase i reklame, ali bez diskriminacije političkih stranaka, koalicija i kandidata i pod jednakim finansijskim uslovima.
Pravila regulisanja rasporeda i načina objavljivanja reklama tokom programa primenjuju se i na komercijalne radiodifuzne stanice.
2. Sponzorstvo
Pojam
Sponzorstvo označava učešeće fizičkog ili pravnog lica koje se ne bavi radiodifuznim aktivnostima, u direktnom ili indirektnom finansiranju programa, u cilju promocije imena marke ili imidža.
Državni organi i organizacije, političke stranke, koalicije i druge političke organizacije ne mogu biti sponzori radiodifuznih programa.
Programe ne mogu sponzorisati fizička i pravna lica koja se kao osnovnom delatnošću bave proizvodnjom ili prodajom proizvoda ili pružanjem usluga, čije je reklamiranje zabranjeno ovim zakonom.
Označavanje sponzorisanog programa
Kada je program sponzorisan u celini ili delimično on se kao takav mora jasno označiti putem identifikacije sponzora koja se daje na početku, u toku ili na kraju emisije. Kod sportskih programa i kulturno-umetničkih programa, identifikacija sponzora može biti i na početku i na kraju prirodnih pauza.
Zabrana uticaja sponzora na sadržaj i vreme programa
Sponzor ne može ni pod kojim uslovima da utiče na sadržaj i vreme emitovanja programa koji je sponzorisao, niti da zbog toga dovodi u pitanje uređivačku politiku emitera.
Zabranjeno je sponzorisanje vesti ili programa koji se bave aktuelnim političkim događajima.
VIII KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje:
1) emituje program bez dozvole Agencije (član 38);
2) emituje program suprotno programskim i/ili tehničkim standardima utvrđenim u dozvoli (član 39 stav 3);
3) ustupi, iznajmi ili na drugi način prenese ili otuđi, privremeno ili trajno, dobijenu dozvolu za emitovanje programa (član 46);
4) sa drugim pravnim ili fizičkim licem zajednički koristi radio frekvenciju bez odobrenja Agencije ili suprotno datom odobrenju (član 48);
5) bez pribavljene dozvole emituje program za koji se zahteva dozvola za emitovanje programa sa kraćim rokom važenja (član 60);
6) emituje program suprotno izdatoj dozvoli za emitovanje programa sa kraćim rokom važenja (član 60);
7) emituje program nakon isteka roka važenja dozvole za emitovanje programa (član 64);
8) ne prenese važno saopštenje hitne prirode (član 68 stav 1 tačka 3);
9) emituje programske sadržaje suprotno članu 68 stav 1 tač. 5) i 6) ovog zakona;
10) ne identifikuje svoj program u skladu sa članom 69 stav 1 ovog zakona;
11) koristi naziv, oznaku ili skraćeni identifikacioni znak koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera (član 69 stav 2);
12) ne označi emitera ili nezavisnu produkciju čiji je program preuzeo ili emitovao (član 69 stav 4);
13) izvrši umrežavanje suprotno članu 70 ovog zakona;
14) ne omogući drugim zainteresovanim emiterima da snime i emituju kratke izveštaje sa događaja za koje je otkupio pravo prenosa (član 71 stav 2);
15) ne prijavi promenu vlasničke strukture (član 103):
16) reklamira proizvode, robe ili usluge čije je reklamiranje zabranjeno (član 104 stav 1);
17) objavljuje reklame i/ili tv-kupovinu čije je objavljivanje zabranjeno (član 104 stav 4);
18) emituje reklame na način suprotan članu 105 ovog zakona;
19) objavljuje političke reklame van predizborne kampanje (član 106 stav 1);
20) kao ustanova javnog radiodifuznog servisa ili radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora, vrši ulogu posrednika, zastupnika ili oglašivača u ime i za račun trećih lica (član 107);
21) emituje reklame ili programe tv-kupovine u trajanju dužem od ograničenja predviđenih čl. 108 i 109 ovog zakona;
22) izvrši diskriminaciju političkih stranaka, koalicija ili kandidata prilikom objavljivanja plaćenih političkih oglasa i reklama (član 109 stav 3);
23) sponzoriše program suprotno članu 110 st. 2 i 3 ovog zakona;
24) ne označi jasno program koji je u celini ili delimično sponzorisan (član 111);
25) kao sponzor utiče na sadržaj ili vreme emitovanja programa koji je sponzorisao (član 112 stav 1);
26) sponzoriše vesti ili programe koji se bave aktuelnim događajima (član 112 stav 2).
Novčanom kaznom od 2.500 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1 ovog člana i odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice.
Novčanom kaznom u visini jednogodišnje pretplate kazniće se za prekršaj fizičko i pravno lice koje ne prijavi nabavku radio i/ili TV prijemnika, u skladu sa članom 81 ovog zakona.
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovlašćeni predlagači iz člana 23 stav 3 ovog zakona, dužni su da u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave Skupštini predloge lista kandidata za izbor članova Saveta Agencije.
Skupština će doneti odluku o izboru članova Saveta Agencije predloženih od strane ovlašćenih predlagača iz člana 23 stav 3 ovog zakona u roku od 45 dana od dana isteka roka za podnošenje predloga za izbor.
Savet Agencije će se konstituisati u roku od 15 dana od dana izbora članova Saveta, u skladu sa članom 115 ovog zakona.
Savet Agencije je dužan da na konstitutivnoj sednici utvrdi predlog za izbor devetog člana Saveta, u skladu sa članom 23 st. 4 i 5 ovog zakona i da ga dostavi Skupštini.
Skupština će doneti odluku o izboru devetog člana Saveta u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 2 ovog člana.
Savet Agencije je dužan da u roku od sedam dana od dana izbora devetog člana Saveta izabere predsednika i zamenika predsednika Saveta, da donese Statut, Poslovnik o radu i opšte akte o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji.
Savet Agencije i predsednik Saveta dužni su da u roku od 45 dana od dana donošenja opštih akata iz stava 4 ovog člana izvrše prijem u radni odnos i raspoređivanje potrebnog broja zaposlenih u Agenciji.
Agencija počinje sa radom danom konstituisanja Saveta Agencije.
Vlada će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbediti prostorne, tehničke, finansijske i druge materijalne uslove za početak rada Agencije.
Ostali opšti akti Agencije koji su potrebni za njeno funkcionisanje i rad, doneće se najkasnije u roku od šest meseci od dana početka rada Agencije.
Opšti akti potrebni za sprovođenje javnog konkursa i za izdavanje dozvola za emitovanje programa, doneće se u roku od tri meseca od dana početka rada Agencije.
Agencija će otpočeti sa raspisivanjem javnih konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa u roku od 15 dana od dana donošenja akata neophodnih za sprovođenje javnog konkursa i izdavanje dozvola za emitovanje programa u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnog zakona kojim se uređuje oblast telekomunikacija.
Agencija će raspisivati javne konkurse za izdavanje dozvola za emitovanje programa sledećim redosledom:
1) za područje cele Republike;
2) za područje autonomne pokrajine i regiona;
3) za lokalna područja.
Radio i/ili televizijske stanice koje u vreme stupanja na snagu ovog zakona emituju program, nastavljaju sa emitovanjem programa do okončanja odgovarajućeg javnog konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa, koji će se raspisati u skladu sa odredbama ovog zakona.
Deobni bilans iz člana 85 stav 2, odnosno iz člana 94 stav 2 ovog zakona, donosi Vlada najkasnije do 31. decembra 2002. godine, na predlog komisije koju čine po tri predstavnika Vlade, Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine i JP "Radio-televizija Srbije".
Komisiju iz stava 1 ovog člana obrazuje Vlada.
Radio frekvencije koje koristi JP "Radio-televizija Srbije", nastavljaju da, u skladu sa odredbama ovog zakona, koriste Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine, do izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.
Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine počinju sa radom 31. januara 2003. godine.
Agencija će najkasnije 30 dana pre početka rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenovati Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine će se konstituisati u roku od sedam dana od dana imenovanja.
Na konstitutivnoj sednici Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine doneće odluku o raspisivanju javnog konkursa za imenovanje generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenovaće generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na javni konkurs.
U slučaju da ne donese odluku o imenovanju po raspisanom javnom konkursu iz stava 4 ovog člana, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, do imenovanja generalnog direktora, imenuju vršioca dužnosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i vršioca dužnosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 30 dana od dana svog konstituisanja doneće statute ovih ustanova.
Danom početka rada, Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine preuzimaju sredstva, prava i obaveze i zaposlene JP "Radio-televizije Srbije", u skladu sa deobnim bilansom iz člana 85 stav 2, odnosno iz člana 94 stav 2 ovog zakona.
Generalni direktor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno generalni direktor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, obavezan je da u roku od 60 dana od dana početka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, donese opšte akte o sistematizaciji poslova i unutrašnjoj organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Zaposleni iz stava 1 ovog člana koji ne budu raspoređeni u skladu sa opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, ostva ruju prava koja zaposlenom pripadaju po osnovu prestanka radnog odnosa, utvrđena posebnim zakonom.
Od dana donošenja deobnog bilansa, u skladu sa članom 120 stav 1 ovog zakona, JP "Radio-televizija Srbije" ne može otuđiti ili opteretiti imovinu, niti zapošljavati nove radnike.
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine će, najkasnije 15 dana pre početka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, raspisati javni konkurs za imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa.
Do okončanja javnog konkursa iz stava 1 ovog člana i donošenja odluke o imenovanju, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine će, na predlog generalnog direktora, u roku od 30 dana od dana početka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, imenovati vršioce dužnosti direktora radija i televizije i vršioce dužnosti glavnih i odgovornih urednika programa.
Danom upisa u sudski registar Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine prestaje sa radom JP "Radio-televizija Srbije".
Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine će, u roku od šest meseci od dana početka rada, doneti druga opšta akta određena ovim zakonom.
Radiodifuzne organizacije čiji su osnivači organi lokalne samouprave (opština, grad) nastavljaju da rade kao radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica, s tim što su dužne da, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, svoj rad i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona, kao i da proces privatizacije okončaju u roku iz člana 96 ovog zakona.
Nadležno ministarstvo će, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti akt kojim će bliže urediti način privatizacije radio i/ili televizijskih stanica iz člana 96 st. 1, 2 i 3 ovog zakona.
JP "Radio-televizija Srbije" je dužna da do 1. decembra 2002. godine ustanovi evidenciju pretplatnika na području Republike Srbije koji su kao vlasnici radio i televizijskih prijemnika obavezni da, u skladu sa ovim zakonom, plaćaju radio-televizijsku pretplatu.
JP "Radio-televizija Srbije" je dužna da, u roku od 15 dana od dana ustanovljavanja evidencije, svakom pretplatniku u pisanoj formi dostavi obaveštenje o budućoj obavezi plaćanja radio-televizijske pretplate.
Obaveza plaćanja radio-televizijske pretplate nastaje narednog meseca od meseca u kome je dostavljeno obaveštenje iz stava 2 ovog člana.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na obavezu emitovanja propisanog procenta programa na sopstvenom jeziku, odnosno programa sopstvene produkcije, primenjuju se po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbe poglavlja VII ovog zakona koje se odnose na reklamiranje i sponzorstvo, primenjuju se od 1. januara 2003. godine.
Odredbe ovog zakona kojima se uređuju pitanja nedozvoljene medijske koncentracije neće se primenjivati na stanje zatečeno u vreme stupanja na snagu ovog zakona, do donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu za izdavanje dozvola za emitovanje programa za odgovarajuću servisnu zonu.
Podnosilac prijave na javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa dužan je da se pridržava odredbi o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, da bi njegova prijava bila podobna za razmatranje.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o radio televiziji ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 48/91, 49/91, 53/93, 55/93, 67/93, 48/94 i 11/2001).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".