ZAKONO ODBRANI("Sl. glasnik RS", br. 45/91, 58/91-ispr., 53/93, 67/93 i 48/94) |
Ovim zakonom, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i saveznim zakonom, uređuju se: prava i dužnosti Republike Srbije u oblasti odbrane; prava i dužnosti građana kao i obaveze preduzeća, ustanova, i drugih organizacija (u daljem tekstu: preduzeća i druge organizacije) u odbrani; teritorijalna odbrana; civilna zaštita; osmatranje i obaveštavanje; veza i kriptozaštita; obučavanje za odbranu; bezbednost u oblasti odbrane; planiranje odbrane i druga pitanja od značaja za odbranu u Republici.
Pripreme za odbranu u Republici organizuju se, planiraju i sprovode radi odbrane suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti Republike Srbije.
Republika Srbija, preko republičkih organa, obezbeđuje ostvarivanje prava i dužnosti Republike u oblasti odbrane utvrđenih Ustavom i zakonom.
Građani, preduzeća i druge organizacije ostvaruju prava i dužnosti, odnosno obaveze u oblasti odbrane u skladu sa Ustavom i zakonom.
Opštine, grad Beograd i autonomne pokrajine, poslove koje u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonom i statutom obavljaju u miru, obavljaju i u slučaju neposredne ratne opasnosti i rata.
II PRAVA I DUŽNOSTI REPUBLIKE SRBIJE U OBLASTI ODBRANE
Republika Srbija, preko republičkih organa, u oblasti odbrane: organizuje i obezbeđuje pripreme za odbranu; rukovodi narodnim otporom u ratu; planira pripreme za odbranu i donosi plan odbrane Republike; organizuje i rukovodi oružanim snagama; organizuje i priprema teritorijalnu odbranu, civilnu zaštitu, osmatranje i obaveštavanje i veze rukovođenja, organizuje i izvršava mobilizaciju državnih organa, preduzeća i drugih organizacija; obezbeđuje ostvarivanje prava i obaveza građana; organizuje i obezbeđuje pripreme državnih organa, preduzeća i drugih organizacija u ratu; organizuje obučavanje za odbranu; vrši i druga prava i dužnosti od značaja za odbranu Republike.
Organizacija oružanih snaga Republike Srbije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, uređuje se posebnim zakonom.
U slučaju ugroženosti interesa Republike Srbije, do donošenja zakona iz stava 1. ovog člana, teritorijalna odbrana angažuje se u skladu sa ovim zakonom.
Predsednik Republike u organizovanju priprema za odbranu:
1) rukovodi oružanim snagama u miru i ratu, uključujući i ovlašćenja u rešavanju organizacijskih i personalnih pitanja u teritorijalnoj odbrani;
2) donosi plan odbrane Republike Srbije i druge akte kojim utvrđuje mere za organizovanje i sprovođenje priprema za odbranu;
3) naređuje sprovođenje mera pripravnosti i drugih potrebnih mera;
4) utvrđuje osnove za organizaciju i brojni sastav milicije u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu;
5) može da naredi upotrebu milicije u ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi zaštite prava i dužnosti Republike i njenih građana utvrđenih Ustavom.
Vlada u oblasti odbrane:
1) predlaže predsedniku Republike donošenje plana odbrane Republike Srbije i drugih akata kojima se utvrđuju mere za organizovanje i sprovođenje priprema za odbranu;
2) sprovodi akte i mere u oblasti priprema za odbranu koje naredi predsednik Republike;
3) donosi akte o organizaciji i sistematizaciji poslova ministarstava i posebnih organizacija za vreme ratnog stanja;
4) osniva sudove časti za rezervne vojne starešine, određuje područje i sedište tih sudova, organe za pokretanje postupka; utvrđuje organizaciju, sastav i rad sudova časti i imenuje i razrešava predsednika, zamenika, sudije, tužioce i njihove zamenike u tim sudovima;
5) vrši druge poslove utvrđene zakonom.
Ministarstva, u okviru svog delokruga, u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, sprovode zakone, ratne propise i zadatke utvrđene planom odbrane Republike i odgovorna su za funkcionisanje oblasti u kojima su obrazovana.
Ministarstva, kao i drugi republički organi i organizacije u okviru svog delokruga, dostavljaju Ministarstvu odbrane, na njegov zahtev, podatke za potrebe odbrane sa kojima raspolažu.
Ministarstvo odbrane:
1) sprovodi mobilizaciju državnih organa, jedinica i štabova civilne zaštite koje obrazuje Republika, službe osmatranja i obaveštavanja i jedinica veze rukovođenja i stara se o izvršavanju mobilizacije u preduzećima, drugim organima i organizacijama, u skladu sa propisom Vlade o kriterijumima za raspoređivanje i mobilizaciju građana i materijalnih sredstava za potrebe odbrane;
2) vrši inspekciju odbrambenih priprema i druge poslove upravnog nadzora u sprovođenju odredaba ovog zakona;
3) vrši procenu vojnih, ekonomskih i drugih uslova u slučaju agresije i procenu ugroženosti i mogućnosti za zaštitu i spasavanje i potrebne elemente iz ovih procena dostavlja ministarstvima, opštinama i preduzećima i drugim organizacijama od posebnog značaja za odbranu Republike, a elemente iz procene ugroženosti i mogućnosti za zaštitu i spasavanje dostavlja preduzećima, organizacijama i službama koje se bave zaštitom i spasavanjem;
4) vrši određene poslove vojne obaveze i vojne mobilizacije;
5) donosi bliže propise o načinu vođenja evidencija u oblasti odbrane;
6) vrši druge poslove utvrđene zakonom.
Ministarstvo odbrane obavlja poslove iz svog delokruga i u organizacionim jedinicama obrazovanim van sedišta Ministarstva.
Ministarstvo unutrašnjih poslova:
1) organizuje i sprovodi pripreme za odbranu i za rad u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu;
2) utvrđuje organizaciju i brojni sastav milicije u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu;
3) organizuje mere bezbednosti i obavlja poslove zaštite objekata značajnih za odbranu Republike;
4) vrši poslove centara za obaveštavanje u skladu sa propisom koji sporazumno donose ovo Ministarstvo i Ministarstvo odbrane;
5) organizuje, priprema i planira upotrebu milicije u ratu, u slučaju neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja.
III PRAVA I DUŽNOSTI GRAĐANA U ODBRANI
Građani, u skladu sa saveznim zakonom, imaju prava i dužnosti da izvršavaju vojnu, radnu i materijalnu obavezu, učestvuju u civilnoj zaštiti i obučavaju se za odbranu.
Građani, pored prava i dužnosti iz stava 1. ovog člana, imaju pravo i dužnost da:
1) saglasno zakonu i planovima iz oblasti odbrane budu raspoređeni u civilnoj zaštiti, službi osmatranja i obaveštavanja, jedinicama veze rukovođenja, državnim organima, preduzećima i drugim organizacijama ili na drugim zadacima odbrane;
2) u slučajevima iz tačke 1. ovog stava prime i u skladu sa tehničkim i drugim uputstvima čuvaju i održavaju naoružanje, materijalno-tehnička sredstva, vojnu i drugu opremu namenjenu potrebama odbrane koja su im poverena, i da ih, na zahtev nadležnog organa, vrate u ispravnom stanju;
3) se odazovu pozivu nadležnog organa, preduzeća ili druge organizacije za vršenje obaveza u oblasti odbrane;
4) podatke značajne za odbranu koje saznaju ili primete, najhitnije dostave centrima za obaveštavanje ili najbližim državnim organima, odnosno vojnim organima;
5) ovlašćenom licu u državnom organu, preduzeću ili drugoj organizaciji daju potrebne podatke za vođenje evidencija u oblasti odbrane, kao i da, u roku od osam dana od dana nastale promene, prijave promene koje se odnose na prebivalište, promenu adrese stana, promenu ličnog imena, zasnivanje i prestanak radnog odnosa, sticanje stručne spreme i druge promene od interesa za ostvarivanje prava i dužnosti u oblasti odbrane;
6) u slučaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slučaju vanrednog stanja, na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova, za potrebe milicije, predaju streljačko i drugo vatreno oružje sa municijom koje poseduju.
Ako se pozvano lice ne odazove pozivu radi izvršavanja prava i dužnosti iz oblasti odbrane iz stava 1. tačka 3. ovog člana i ne opravda svoj izostanak, a njegovo prisustvo je neophodno, Ministarstvo unutrašnjih poslova, na zahtev Ministarstva odbrane, vrši njegovo prinudno privođenje. Troškove privođenja snosi lice za koje je izdat nalog za prinudno privođenje.
Pravo i dužnost obučavanja za odbranu imaju, pod uslovima propisanim zakonom, građani od navršenih 15 do navršenih 60 godina života (muškarci), odnosno 55 godina života (žene), ako su sposobni da pohađaju obuku, a, izuzetno, i učenici mlađi od 15 godina, ako se obučavanje organizuje i izvodi u okviru nastavnog programa u školi.
Obavezi obučavanja za odbranu, prema odredbama ovog zakona, ne podležu trudnice, žene koje imaju decu mlađu od sedam godina i lica nesposobna za obuku.
Ministarstvo odbrane naređuje obavljanje zadataka i poslova radne obaveze za potrebe oružanih snaga i povremeno izvršavanje radova značajnih za odbranu zemlje.
Majka koja ima dete mlađe od 10 godina, izuzetno, može biti, po osnovu radne obaveze, raspoređena na poslove i zadatke van mesta prebivališta, odnosno boravišta, ako joj je za to vreme obezbeđena nega i čuvanje deteta.
Odredba stava 2. ovog člana odnosi se i na oca, usvojioca, lice kod koga se dete nalazi na organizovanom porodičnom smeštaju i staratelja deteta, ako majka, odnosno roditelji nisu živi, ili su dete napustili, ili su iz drugih razloga sprečeni da se brinu o detetu.
Vlada donosi propis o organizovanju i izvršavanju radne obaveze.
Građani čija su materijalna sredstva popisana za potrebe oružanih snaga ili za druge potrebe odbrane, dužni su da, na zahtev Ministarstva odbrane, ta sredstva dopreme na određeno mesto u ispravnom stanju koje omogućava njihovo funkcionalno korišćenje za potrebe vežbi ili ratne popune oružanih snaga, jedinica i štabova civilne zaštite, službe osmatranja i obaveštavanja i jedinica veze rukovođenja.
U slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, građani čija su materijalna sredstva popisana za potrebe funkcionisanja državnih organa, preduzeća i drugih organizacija od posebnog značaja za odbranu Republike, dužni su, na zahtev Ministarstva odbrane, da ta sredstva dopreme na određeno mesto u ispravnom stanju koje omogućava njihovo funkcionalno korišćenje.
U slučaju elementarnih i drugih većih nepogoda i drugih opasnosti u miru i ratu, građani imaju obavezu, da, na zahtev Ministarstva odbrane, daju materijalna sredstva za potrebe jedinica i štabova civilne zaštite.
Građani koji ostanu bez popisanih materijalni sredstava, ili ako ta sredstva postanu tehnički neispravna ili neupotrebljiva, ili na njima nastanu bitne promene tehničke prirode, dužni su odmah, a najdocnije u roku od 15 dana, da o tome obaveste Ministarstvo odbrane.
Obaveze iz st. 1. do 4. ovog člana primenjuju se i na preduzeća i druge organizacije, opštine, grad Beograd, autonomne pokrajine i druge organe i organizacije.
Vlada donosi propis o načinu uzimanja i utvrđivanju naknade za materijalna sredstva koja se uzimaju za potrebe odbrane.
Lice koje za vreme izvršavanja obaveza iz oblasti odbrane za vreme mirnodopskog stanja, osim za vreme službe u oružanim snagama, bez svoje krivice, zadobije ranu ili povredu i zbog toga kod njega nastupi oštećenje organizma od najmanje 20 procenata, pored prava koje ima po drugim propisima, ima pravo i na jednokratnu novčanu pomoć.
Jednokratna novčana pomoć pripada i licu kod koga nastupi oštećenje organizma od najmanje 20 procenata usled oboljenja koje je nastalo kao neposredna posledica zadobijenih rana ili povreda za vreme izvršavanja obaveza iz oblasti odbrane, ili usled oboljenja koje je nastalo kao neposredna posledica vršenja obaveza iz oblasti odbrane, ako u roku od dva meseca od dana prestanka vršenja tih obaveza prijavi oboljenje Ministarstvu odbrane.
Vlada donosi propis o visini, uslovima i načinu ostvarivanja jednokratne novčane pomoći.
Sposobnost građana za učešće u civilnoj zaštiti, službi osmatranja i obaveštavanja, za pohađanje obuke za odbranu i za izvršavanje radne obaveze, na njihov zahtev, utvrđuje lekarska komisija, koju obrazuje Ministarstvo odbrane. Rešenje o sposobnosti donosi rukovodilac organizacione jedinice Ministarstva odbrane obrazovane van sedišta Ministarstva.
Po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja rešava Ministarstvo odbrane.
Vlada donosi propis o utvrđivanju sposobnosti građana iz stava 1. ovog člana.
Lica koja nisu zdravstveno osigurana po drugom osnovu imaju prava na zdravstvenu zaštitu za vreme učešća u civilnoj zaštiti, službi osmatranja i obaveštavanja, obuci za odbranu, u jedinicama veze rukovođenja i u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane utvrđenih zakonom, na način utvrđen propisom Vlade.
Povrede i oboljenja koja zadobiju građani bez svoje krivice, a koje nastanu prilikom učešća u civilnoj zaštiti i službi osmatranja i obaveštavanja, jedinicama veze rukovođenja, za vreme obuke za odbranu i u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane, utvrđenim zakonom, osim za vreme službe u teritorijalnoj odbrani, smatraju se povredom na radu.
U slučajevima iz stava 2. ovog člana, građani imaju sva prava iz zdravstvenog, invalidskog i penzijskog osiguranja koja su zakonom i drugim propisima utvrđena za lica koja su pretrpela povredu na radu.
Lice pozvano od Ministarstva odbrane radi učešća u civilnoj zaštiti, službi osmatranja i obaveštavanja, jedinicama veze rukovođenja, obuci za odbranu i izvršavanje drugih obaveza iz oblasti odbrane, ima pravo na naknadu ličnog dohotka i drugih ličnih primanja, kao i troškova za prevoz sredstvima javnog saobraćaja, smeštaj i ishranu.
Prava iz stava 1. ovog člana ima i lice pozvano od preduzeća i druge organizacije i organa radi učešća u civilnoj zaštiti i obuci za odbranu.
Naknada ličnog dohotka i drugih ličnih primanja ne pripadaju licu pozvanom na izvršavanje obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana koje traje do dvadeset i četiri časa, ili koja se izvodi u vreme dnevnog ili sedmičnog odmora, odnosno u dane kada se ne radi.
Ministarstvo odbrane, preduzeća i druge organizacije i organi koji organizuju i obezbeđuju izvršavanje obaveza iz stava 1. ovog člana, obezbeđuju licima besplatnu ishranu ako izvršavanje obaveze traje preko osam časova.
Kada su prevoz, smeštaj i ishrana obezbeđeni, licima iz stava 1. ovog člana ne pripada naknada za te troškove.
Vlada donosi propis o naknadama troškova za izvršavanje obaveza u oblasti odbrane u državnim organima.
Visinu i način isplaćivanja naknade troškova licu za prevoz sredstvima javnog saobraćaja, ishranu i smeštaj za vreme učešća u civilnoj zaštiti, obuci za odbranu i u izvršavanju drugih obaveza iz oblasti odbrane, utvrđuju, odnosno propisuju preduzeća i druge organizacije i organi koji organizuju i obezbeđuju ostvarivanje prava i dužnosti iz oblasti odbrane.
IV OBAVEZE PREDUZEĆA I DRUGIH ORGANIZACIJA U ODBRANI
Preduzeća i druge organizacije, uporedo sa vršenjem svoje redovne delatnosti u miru, vrše pripreme za svoj rad u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu i izvršavaju druge zadatke od interesa za odbranu u skladu sa zakonom i planom odbrane Republike.
Odredbe ovog zakona o preduzećima i drugim organizacijama shodno se primenjuju i na radnje.
Preduzeća koja obavljaju delatnost u okviru jedinstvenog tehnološkog sistema od posebnog interesa za Republiku, i preduzeća i druge organizacije od posebnog značaja za odbranu Republike (u daljem tekstu: preduzeća i druge organizacije od posebnog značaja za odbranu Republike), preduzeća i druge organizacije kojima se postavljaju posebni zadaci i obaveze za vršenje proizvodnje i usluga u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, kao i preduzeća, druge organizacije i službe koje se bave zaštitom i spasavanjem kao redovnom delatnošću i preduzeća i druge organizacije i službe koje se u okviru svoje redovne delatnosti bave zaštitom i spasavanjem (u daljem tekstu: preduzeća, organizacije i službe opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje), pored obaveza iz člana 19. ovog zakona, imaju i posebne obaveze utvrđene ovim zakonom.
Vlada određuje preduzeća i druge organizacije od posebnog značaja za odbranu Republike.
Preduzeća i druge organizacije od posebnog značaja za odbranu Republike dužna su da postupaju po zahtevima koje im Ministarstvo odbrane postavi u pogledu zadovoljenja potreba odbrane i da planiraju svoj rad u slučaju rata i neposredne ratne opasnosti u skladu sa planom odbrane Republike.
Preduzeća i druge organizacije kojima se postavljaju posebni zadaci i obaveze za vršenje proizvodnje i usluga u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, dužna su da te zadatke i obaveze izvršavaju prema zahtevima koje im postavi Ministarstvo odbrane.
Preduzeća i druge organizacije koje u miru obavljaju delatnost od interesa za ostvarivanje potreba građana u opštinama, odnosno gradu Beogradu, tu delatnost obavljaju i u ratu i u slučaju neposredne ratne opasnosti.
Preduzeća i druge organizacije, osim preduzeća i drugih organizacija iz st. 1. do 3. ovog člana, proizvodnju i usluge u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu vrše prema sopstvenim procenama i mogućnostima.
Preduzeća i druge organizacije dužne su da na zahtev Ministarstva odbrane proizvode predmete, odnosno vrše usluge od posebnog značaja za odbranu.
Republika obezbeđuje u budžetu sredstva za izvršenje zadataka iz stava 1. ovog člana.
Međusobna prava i dužnosti preduzeća i drugih organizacija iz stava 1. ovog člana i Ministarstva odbrane uređuju se ugovorom.
Ako ugovorne strane ne postignu sporazum, o spornom pitanju rešava posebna arbitraža sastavljena od tri člana.
Ugovorna strana koja je inicirala arbitražu, imenovaće svog arbitra i obavestiće o tome drugu stranu. Druga ugovorna strana će u roku od 30 dana po prijemu obaveštenja imenovati svog arbitra, a ako ona to ne učini, drugog arbitra imenovaće Privredna komora Srbije. Trećeg arbitra, koji je ujedno i predsednik arbitraže imenovaće Privredna komora Srbije.
Investitori su dužni da se pri planiranju, projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji investicionih objekata i pri izradi investicione tehničke dokumentacije, pridržavaju posebnih uslova izgradnje utvrđenih za određene objekte i područja koja odredi Vlada i mera zaštite od ratnih razaranja i drugih mera od interesa za odbranu, da usklađuju izgradnju svojih investicionih objekata sa planom odbrane Republike i da postupaju po zahtevima Ministarstva odbrane kojima se obezbeđuju mere zaštite i drugi interesi odbrane.
Preduzeća i druge organizacije koje pripremaju i izvršavaju prostorne i urbanističke planove i organi koji pripremaju i donose te planove, dužni su da pri izradi, donošenju i izvršenju tih planova postupaju u skladu sa merama i zahtevima u pogledu potreba odbrane i zaštite od ratnih razaranja, koje odredi Ministarstvo odbrane.
Pumpne stanice, skladišta i drugi objekti za smeštaj zapaljivih tečnosti i gasa i skladišta i objekti za smeštaj eksplozivnih materija, mogu da se grade samo na udaljenosti neophodnoj da se, u slučaju požara ili eksplozije takvih materija, ne dovede u pitanje bezbednost građana, namenska upotreba vojnih i drugih objekata, instalacija i uređaja koji su namenjeni potrebama odbrane.
Ako se dozvola za gradnju zahteva u blizini objekata, instalacija i uređaja koji su namenjeni potrebama odbrane i od posebnog su značaja za odbranu Republike, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole dužan je da pre izdavanja dozvole pribavi saglasnost Ministarstva odbrane.
Objekte, instalacije i uređaje iz stava 2. ovog člana određuje ministar odbrane.
Preduzeća i druge organizacije u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja, saobraćaja na plovnim putevima unutrašnjih voda i poštansko-telegrafsko-telefonskog saobraćaja i drugih nosilaca sistema veza, dužne su da u slučaju proglašenja vanrednog stanja i ugroženosti mira u svetu, prvenstveno vrše prevoz, odnosno usluge koje naredi Ministarstvo odbrane.
Preduzeća i druge organizacije i organi koji se bave naučnoistraživačkom, geodetskom, geofizičkom, geološkom, hidrometeorološkom i hidrološkom delatnošću, dužne su da Ministarstvu odbrane na njegov zahtev stavljaju na uvid i daju na korišćenje podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za odbranu, poštujući pri tome odredbe međunarodnih sporazuma.
Pri izboru, izgradnji i razvoju velikih tehničkih sistema, kao što su sistemi veza, elektronike, železničkog saobraćaja, gasovodi, naftovodi, energetski sistemi i drugi sistemi od značaja za odbranu i bezbednost, kao i pri nabavkama tehničkih sredstava značajnih za funkcionisanje tih sistema, preduzeća i druge organizacije i drugi investitori dužni su da obezbede usklađenost tih sistema sa potrebama odbrane i da upoznaju Ministarstvo odbrane sa programima koji se odnose na izgradnju i razvoj ovih sistema.
Ako Ministarstvo odbrane oceni da nije obezbeđena usklađenost velikog tehničkog sistema, odnosno tehničkog sredstva značajnog za njegovo funkcionisanje sa potrebama odbrane, može da postavi zahteve radi obezbeđenja te usklađenosti.
Investitori su dužni da postupe po zahtevima iz stava 2. ovog člana.
Preduzeća i druge organizacije finansiraju iz sopstvenih izvora zadatke i poslove u oblasti odbrane koji su im ovim i drugim zakonom utvrđeni kao njihova obaveza.
Preduzeća i druge organizacije od posebnog značaja za odbranu Republike i preduzeća i druge organizacije kojima se postavljaju posebni zadaci i obaveze za vršenje proizvodnje i usluga u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, finansiraju pripreme za proizvodnju i vršenje usluga u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu.
Kad Ministarstvo odbrane, radi izvršenja određenih priprema za odbranu, određuje zadatke preduzeću i drugoj organizaciji, Republika finansira izvršenje tih zadataka u delu koji prevazilazi obim sopstvenih priprema preduzeća i druge organizacije, odnosno obim njihove redovne delatnosti u miru.
Savez rezervnih vojnih starešina Srbije i druge organizacije i udruženja građana, koji programe svog rada zasnivaju na aktivnostima u oblasti odbrane u skladu sa Ustavom, i zakonom, od posebnog značaja su za Republiku.
Republika finansira zadatke u oblasti odbrane koje Ministarstvo odbrane postavlja organizacijama i udruženjima iz stava 1. ovog člana.
Teritorijalna odbrana u Republici Srbiji, kao deo jedinstvenih oružanih snaga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, štiti nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i ustavom utvrđeno društveno uređenje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Srbije.
Teritorijalna odbrana u Republici Srbiji, kao namenski deo oružanih snaga, organizuje se na nivou Republike, autonomne pokrajine i opštine.
Organizovanje, pripremanje, razvoj, opremanje i rukovođenje teritorijalnom odbranom u Republici Srbiji, u okviru jedinstvenog sistema odbrane, ostvaruje se u skladu sa Ustavom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Ustavom Republike Srbije, saveznim zakonom, ovim zakonom, organizacijom i planovima razvoja oružanih snaga i planom njihove upotrebe, sistemom rukovođenja i komandovanja oružanih snaga, jedinstvenim osnovama naoružanja, opremanja i obučavanja oružanih snaga i planovima razvoja teritorijalne odbrane Republike.
Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, komandanti teritorijalne odbrane autonomnih pokrajina, operativnih zona i opština, u skladu sa planovima razvoja i planom upotrebe oružanih snaga, u okviru prava i dužnosti utvrđenih zakonom, organizuju i pripremaju teritorijalnu odbranu, rukovode njome i obezbeđuju jedinstvo njene organizacije, pripreme i dejstva.
Upotrebu jedinica teritorijalne odbrane za poslove održavanja javnog reda i mira u slučaju neposredne ratne opasnosti i u drugim vanrednim prilikama, naređuje komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.
2. Rukovođenje i komandovanje teritorijalnom odbranom
Rukovođenje i komandovanje u teritorijalnoj odbrani ostvaruju komandanti teritorijalne odbrane i starešine štabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane u skladu sa saveznim i ovim zakonom i ovlašćenjima koja se na njih prenesu.
Komandanti teritorijalne odbrane i starešine štabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane odgovaraju pretpostavljenim starešinama za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i za rukovođenja i komandovanje, u skladu sa sistemom i načelima rukovođenja i komandovanja oružanim snagama.
Komandant teritorijalne odbrane autonomne pokrajine odgovoran je za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i za rukovođenje i komandovanje komandantu teritorijalne odbrane Republike Srbije.
Za svoj rad, borbenu gotovost i upotrebu i rukovođenje i komandovanje teritorijalnom odbranom, komandant teritorijalne odbrane koji rukovodi jedinstvenom komandom za jedinice Jugoslovenske narodne armije i jedinice teritorijalne odbrane u izvršavanju zajedničkog borbenog zadatka, odgovoran je i pretpostavljenom komandantu teritorijalne odbrane.
Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, u slučaju neposredne ratne opasnosti u ratu i u drugim vanrednim prilikama, izdaje naređenja komandantima teritorijalne odbrane za upotrebu teritorijalne odbrane, mobilizaciju snaga i materijalnih sredstava teritorijalne odbrane i nalaže preduzimanje drugih mera za uspešno vođenje opštenarodnog otpora na teritoriji Republike.
Mobilizaciju određenih jedinica, štabova i ustanova teritorijalne odbrane radi proveravanja mobilizacijske spremnosti i borbene gotovosti teritorijalne odbrane, odnosno radi obuke jedinica i štabova teritorijalne odbrane, kao i radi učešća u zaštiti od elementarnih ili drugih većih nepogoda u miru, naređuje komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.
3. Popuna teritorijalne odbrane
Aktivna vojna lica, izuzev generala, postavlja i razrešava dužnosti u teritorijalnoj odbrani komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.
Komandante teritorijalne odbrane operativne zone i opštine postavlja i razrešava dužnosti komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.
Načelnika štaba teritorijalne odbrane opštine postavlja i razrešava dužnosti komandant teritorijalne odbrane operativne zone, odnosno komandant odbrane grada Beograda.
Lica u rezervnom sastavu i druga lica u stalnom sastavu u štabovima, jedinicama i ustanovama teritorijalne odbrane u miru postavlja i razrešava dužnosti, prema formaciji, komandant teritorijalne odbrane Republike, autonomne pokrajine, operativne zone i opštine.
Popuna teritorijalne odbrane vrši se u skladu sa planovima razvoja teritorijalne odbrane, a prema brojnom rasporedu vojnih obveznika i materijalnih sredstava iz popisa.
Brojni raspored iz stava 1. ovog člana, u skladu sa brojnim rasporedom za potrebe Jugoslovenske narodne armije, utvrđuju:
1) za štabove, jedinice i ustanove teritorijalne odbrane opštine - opštinski štab teritorijalne odbrane;
2) za štabove, jedinice i ustanove teritorijalne odbrane grada Beograda - starešina nadležnog organa teritorijalne odbrane grada Beograda;
3) za štabove, jedinice i ustanove teritorijalne odbrane operativnih zona - štab teritorijalne odbrane operativne zone;
4) za štabove, jedinice i ustanove teritorijalne odbrane autonomne pokrajine - štab teritorijalne odbrane autonomne pokrajine;
5) za jedinice i ustanove teritorijalne odbrane Republike Srbije - Republički štab teritorijalne odbrane.
Raspored rezervnih vojnih starešina i vojnika u rezervi na određene oficirske dužnosti u teritorijalnoj odbrani vrši komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, odnosno starešina koga on ovlasti.
U ratu, u slučaju neposredne ratne opasnosti i za vreme vanrednog stanja, teritorijalna odbrana može se popunjavati i dobrovoljcima.
Ministarstvo odbrane vrši upis dobrovoljaca iz stava 1. ovog člana.
Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije:
1) propisuje i utvrđuje formaciju štabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane u miru i ratu;
2) donosi propise i druga akta o organizaciji, pripremanju, razvoju, upotrebi, rukovođenju i komandovanju teritorijalnom odbranom.
4. Mobilizacija teritorijalne odbrane
Za pripremanje i izvršavanje mobilizacije teritorijalne odbrane, odgovorni su komandanti teritorijalne odbrane, a starešine jedinica i ustanova teritorijalne odbrane za pripremanje i izvršavanje mobilizacije jedinica i ustanova kojima rukovode i komanduju.
5. Pripravnost teritorijalne odbrane
Mere pripravnosti u teritorijalnoj odbrani sprovode se u slučaju neposredne ratne opasnosti i u drugim vanrednim prilikama.
Komandanti teritorijalne odbrane opštine i operativne zone sprovode naređene mere pripravnosti u teritorijalnoj odbrani.
Privremeni boravak vojnog lica u jedinici, odnosno ustanovi teritorijalne odbrane, naređuje komandant teritorijalne odbrane Republike.
6. Kontrola i ocena borbene gotovosti teritorijalne odbrane
Štabovi teritorijalne odbrane vrše kontrolu i ocenu borbene gotovosti potčinjenih štabova, komandi, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane, u skladu sa saveznim zakonom.
Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije donosi propise o kontroli i oceni borbene gotovosti.
7. Učešće teritorijalne odbrane u zaštiti i spasavanju od elementarnih i drugih većih nepogoda
Učešće teritorijalne odbrane u zaštiti i spasavanju ljudi i materijalnih i drugih dobara od elementarnih i drugih većih nepogoda i drugih opasnosti, kada je neophodna hitna intervencija, a jedinice civilne zaštite nisu u mogućnosti da otklone opasnost koja preti ljudima i materijalnim i drugim dobrima ili posledice tih nepogoda, može narediti komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.
8. Materijalno obezbeđenje teritorijalne odbrane
Finansijska sredstva za rad, opremanje i razvoj štabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane, planiraju se i obezbeđuju u budžetu Republike, u skladu sa planom razvoja, upotrebe i opremanja teritorijalne odbrane.
U okviru prava i dužnosti propisanih zakonom, Republika, po posebnim planovima, obrazuje potrebne rezerve materijalnih sredstava za materijalno obezbeđenje teritorijalne odbrane.
Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije donosi propise o materijalno-finansijskom poslovanju i kontroli u teritorijalnoj odbrani.
9. Zdravstvena zaštita lica u rezervnom sastavu oružanih snaga za vreme službe u teritorijalnoj odbrani
Zdravstvena zaštita lica u rezervnom sastavu oružanih snaga za vreme službe u teritorijalnoj odbrani obuhvata:
1) sve oblike preventivne medicinske zaštite;
2) lekarske preglede, lečenje, rehabilitaciju i druge vrste medicinske pomoći u svim zdravstvenim organizacijama, jedinicama i u stanu;
3) lekarske preglede i druge vrste medicinske pomoći radi praćenja zdravstvenog stanja;
4) davanje lekova, pomoćnog materijala koji služi za upotrebu leka i drugog materijala potrebnog za lečenje;
5) prevenciju, negu i lečenje oboljenja zuba i usta;
6) zubno-tehničku pomoć i zubno-protetička sredstva;
7) ortopedska pomagala.
U korišćenju prava iz stava 1. ovog člana lice u rezervnom sastavu oružanih snaga za vreme službe u teritorijalnoj odbrani ima pravo na odgovarajući prevoz prema medicinskim indikacijama, kao i na naknadu putnih troškova za sebe i pratioca, ako mu je potreban za vreme putovanja i boravka u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.
Vlada bliže propisuje: način ostvarivanja zdravstvene zaštite lica u rezervnom sastavu oružanih snaga za vreme službe u teritorijalnoj odbrani; način ostvarivanja prava na putne troškove u vezi sa ostvarivanjem prava na zdravstvenu zaštitu lica u rezervnom sastavu za vreme službe u teritorijalnoj odbrani, ostvarivanja prava na naknadu pogrebnih troškova i troškova prevoza posmrtnih ostataka lica u rezervnom sastavu koja izgube život za vreme službe u teritorijalnoj odbrani; uslove osposobljavanja za rad bračnog druga lica u rezervnom sastavu koje je bez svoje krivice poginulo ili umrlo od zadobijene rane, povrede ili ozlede, odnosno bolesti za vreme službe u teritorijalnoj odbrani; ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć i visinu jednokratne novčane pomoći za lica u rezervnom sastavu za vreme službe u teritorijalnoj odbrani.
10. Proizvođenja i unapređenja u službi u teritorijalnoj odbrani
Unapređenja u čin rezervnog oficira i rezervnog mlađeg oficira, prema potrebi popune teritorijalne odbrane, vrši komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje služba u oružanim snagama.
Proizvođenje do čina rezervnog mlađeg vodnika vrši komandant teritorijalne odbrane opštine, a u čin rezervnog vodnika - komandant teritorijalne odbrane operativne zone.
Vojnik u rezervi raspoređen u teritorijalnoj odbrani na položaj rezervnog oficira, može biti proizveden u čin rezervnog mlađeg oficira.
Inicijativu za predlaganje rezervnih vojnih starešina za unapređenje u viši čin, odnosno klasu mogu davati komandanti, štabovi, jedinice i ustanove teritorijalne odbrane, organi i organizacije kod kojih ti obveznici imaju ratni raspored i Savez rezervnih vojnih starešina Srbije.
11. Služba u teritorijalnoj odbrani
Službom u teritorijalnoj odbrani smatra se vršenje vojnih i drugih dužnosti u teritorijalnoj odbrani. Službu u teritorijalnoj odbrani u miru vrše vojna lica i građanska lica na službi u teritorijalnoj odbrani.
Štabovi teritorijalne odbrane sastoje se od određenog broja vojnih lica i građanskih lica na službi u teritorijalnoj odbrani, koja se raspoređuju i postavljaju na odgovarajuće dužnosti utvrđene formacijom.
Građanska lica na službi u teritorijalnoj odbrani su lica koja se postavljaju na odgovarajuće starešinske i druge dužnosti utvrđene formacijom.
Zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, građanskim licima, kao i građanskim licima rukovodećim radnicima i funkcionerima koji rade na određenim zadacima i poslovima u teritorijalnoj odbrani koje utvrdi komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije obezbeđuju se uvećana sredstva za plate u visini od 20% u odnosu na sredstva za plate radnika ministarstava.
Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije propisuje zadatke i poslove iz stava 4. ovog člana i utvrđuje osnove i merila za raspoređivanje uvećanog dela plate.
O pitanjima o kojima u državnom organu rešava funkcioner koji rukovodi tim organom, u teritorijalnoj odbrani rešava komandant teritorijalne odbrane, odnosno starešina jedinice i ustanove.
Komandant teritorijalne odbrane i starešine štabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane, u ostvarivanju prava i dužnosti iz svog delokruga mogu donositi naredbe, uputstva, pravilnike, instrukcije, naređenja i druga akta rukovođenja i komandovanja.
Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije može narediti da organ bezbednosti štaba teritorijalne odbrane, pored svoje redovne delatnosti, vrši poslove bezbednosti i za druge štabove i komande teritorijalne odbrane, ako to zahtevaju naročite potrebe službe.
Svojstvo građanskog lica na službi u teritorijalnoj odbrani može steći lice koje, pored opštih uslova propisanih zakonom, ispunjava i sledeće posebne uslove:
1) da nije osuđivano za krivična dela protiv bezbednosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, protiv oružanih snaga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, protiv privrede i jedinstva jugoslovenskog tržišta, protiv imovine, protiv službene dužnosti ili za krivična dela izvršena iz koristoljublja i nečasnih pobuda;
2) da nije osuđivano od suda časti za rezervne vojne starešine, ili da nije izgubilo čin, odnosno klasu;
3) da je odslužilo vojni rok, odnosno regulisalo obavezu služenja vojnog roka na drugi način, izuzev lica koje zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika;
4) da nije boravilo u sastavu stranih oružanih snaga.
Štabovima, jedinicama, ustanovama i pojedincima za naročite uspehe postignute u teritorijalnoj odbrani, mogu se dodeljivati plakete, nagrade, pohvale i druga priznanja.
Sredstva za nagrade i druge stimulativne mere obezbeđuju se u okviru sredstava za redovnu delatnost štaba teritorijalne odbrane.
Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije donosi propise o priznanjima u teritorijalnoj odbrani.
Građanska lica na službi u štabovima, jedinicama i ustanovama teritorijalne odbrane mogu putovati u inostranstvo u skladu sa aktima koje donosi komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.
Za vreme vežbe, obuke i obavljanja druge vojne dužnosti građanskom licu - rezervnom oficiru, pripada naknada ličnog dohotka u visini naknade ličnog dohotka čina koji ima, ako mu je to povoljnije, kao i naknada troškova za putovanje i smeštaj po vojnim propisima.
Lica raspoređena u teritorijalnoj odbrani ne mogu stupati u oružane formacije izvan oružanih snaga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Na građanska lica raspoređena na dužnost komandanta teritorijalne odbrane i načelnika štaba, na građanska lica raspoređena na formacijom određene dužnosti rukovodećih radnika, kao i na druga građanska lica na službi u teritorijalnoj odbrani primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti radnika u državnim organima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
12. Disciplinska odgovornost i materijalna odgovornost građanskih lica na službi u teritorijalnoj odbrani
Na disciplinsku odgovornost građanskih lica na službi u teritorijalnoj odbrani, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, primenjuju se savezni propisi kojima se uređuje disciplinska odgovornost građanskih lica na službi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.
Na materijalnu odgovornost građanskih lica na službi u teritorijalnoj odbrani shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti radnika u državnim organima.
Za suđenje zbog disciplinskog prestupa nadležni su disciplinski sudovi, koji se obrazuju pri Republičkom štabu teritorijalne odbrane.
Disciplinski sudovi su:
1) Prvostepeni disciplinski sud;
2) Viši disciplinski sud.
Prvostepeni disciplinski sud sudi zbog disciplinskog prestupa koje izvrši građansko lice na službi u štabu, komandi, jedinici i ustanovi teritorijalne odbrane.
Viši disciplinski sud sudi u drugom stepenu protiv odluka prvostepenog disciplinskog suda.
Stručne poslove za disciplinske sudove vrši Republički štab teritorijalne odbrane.
Predsednika, sudije, disciplinskog tužioca, njegove zamenike i sekretara imenuje i razrešava dužnosti komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.
Za pokretanje disciplinskog postupka pred prvostepenim disciplinskim sudom, protiv učinioca disciplinskog prestupa, nadležan je pretpostavljeni starešina.
Zaštitne mere vojnim licima u teritorijalnoj odbrani, u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje služba u oružanim snagama, izriče komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, odnosno starešina koga on ovlasti.
Građansko lice na službi u teritorijalnoj odbrani udaljava se od dužnosti:
1) za vreme dok se nalazi u pritvoru;
2) za vreme izdržavanja kazne zatvora zbog krivičnog dela.
Građansko lice na službi u teritorijalnoj odbrani može biti udaljeno od dužnosti ako je protiv njega pokrenut krivični postupak ili postupak zbog disciplinskog prestupa, a krivično delo, odnosno prestup je takve prirode da bi bilo štetno po interese službe da takvo lice i dalje ostane na dužnosti.
Rešenje o udaljenju od dužnosti komandanta teritorijalne odbrane opštine i njemu ravnog starešine donosi komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, rešenje o udaljenju načelnika opštinskog štaba teritorijalne odbrane - komandant teritorijalne odbrane operativne zone, a načelnika opštinskog štaba teritorijalne odbrane sa teritorije grada Beograda - starešina nadležnog organa teritorijalne odbrane grada Beograda ili lice koje on ovlasti. Rešenje o udaljenju od dužnosti drugih građanskih lica na službi u teritorijalnoj odbrani donosi komandant teritorijalne odbrane opštine, odnosno komandant teritorijalne odbrane višeg položaja.
Udaljenje građanskog lica na službi u teritorijalnoj odbrani od dužnosti, traje do okončanja krivičnog ili disciplinskog postupka, odnosno do završetka izdržavanja kazne zatvora u trajanju od šest meseci. Ako se u toku postupka ustanovi da su prestali razlozi zbog kojih je donet akt o udaljenju od dužnosti, starešina iz člana 62. stav 3. ovog zakona novom odlukom će to utvrditi i odlučiti o statusu u službi tog lica.
Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, po molbi ili predlogu može smanjiti, ublažiti ili oprostiti disciplinsku meru ili disciplinsku kaznu.
13. Bezbednost u teritorijalnoj odbrani
U štabovima i jedinicama teritorijalne odbrane obrazuju se organi bezbednosti koji izvršavaju zadatke u skladu sa pravilima službe organa bezbednosti u oružanim snagama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Vojna policija u teritorijalnoj odbrani ima prava i dužnosti u obavljanju poslova bezbednosti za potrebe teritorijalne odbrane u skladu sa Pravilom službe vojne policije oružanih snaga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Zadatke i poslove od posebnog značaja za odbranu u teritorijalnoj odbrani, koje treba štititi primenom posebnih mera bezbednosti, bliže kriterijume za zapošljavanje i način zapošljavanja i posebne mere bezbednosti radi zaštite tajnosti tih zadataka i poslova, propisuje komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.
Na prostoru na kome se nalaze vojni objekti i objekti namenjeni drugim potrebama narodne odbrane, ne mogu se vršiti istraživanja bez odobrenja komandanta teritorijalne odbrane Republike Srbije.
Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije donosi odluku o određivanju objekata od posebnog značaja za teritorijalnu odbranu, kao i kriterijume za obezbeđenje tih objekata.
Civilna zaštita kao deo odbrane, organizuje se, priprema i sprovodi kao sistem zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od ratnih razaranja, elementarnih, tehničko-tehnoloških i drugih većih opasnosti u miru i ratu.
Elementi sistema zaštite i spasavanja su: lična i uzajamna zaštita građana; mere zaštite i spasavanja; preduzeća, organizacije i službe opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje; jedinice i štabovi civilne zaštite; služba osmatranja i obaveštavanja i drugi oblici organizovanja civilne zaštite.
Vlada donosi bliže propise o organizovanju i funkcionisanju civilne zaštite.
Državni organi u okviru svog delokruga organizuju, pripremaju i sprovode civilnu zaštitu u skladu sa zakonom.
Ministarstvo odbrane vrši stručne poslove koji se odnose na opremanje i obučavanje jedinica civilne zaštite koje obrazuje ovo ministarstvo kao i štabovi civilne zaštite.
Ministarstvo odbrane i druga ministarstva vrše, u skladu sa svojim delokrugom, stručne poslove za štabove civilne zaštite koji se odnose na upotrebu jedinica civilne zaštite u sprovođenju određenih mera zaštite i spasavanja i zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda.
Zaštitu i spasavanje sprovode:
1) građani,
2) preduzeća, organizacije i službe opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje,
3) jedinice i štabovi civilne zaštite, i
4) službe i druge organizacije i organi osmatranja i obaveštavanja.
U sprovođenju zaštite i spasavanja iz stava 1. ovog člana učestvuju i druga preduzeća, organi, organizacije, zajednice i građani.
Republika obezbeđuje sredstva za organizovanje, opremanje, osposobljavanje i obučavanje štabova i jedinica civilne zaštite koje obrazuje i sprovođenje mera zaštite i spasavanja u okviru svojih prava i dužnosti.
Preduzeća i druge organizacije obezbeđuju sredstva za organizovanje, opremanje, osposobljavanje i obučavanje jedinica civilne zaštite koje one obrazuju, organizovanje i pripremanje lične i uzajamne zaštite i mera zaštite i spasavanja svojih radnika, materijalnih i drugih dobara.
Građani obezbeđuju sredstva za ličnu zaštitu ukoliko im, u skladu sa zakonom, nisu obezbeđena po drugom osnovu.
Lična i uzajamna zaštita obuhvata mere i postupke za neposrednu ličnu i uzajamnu zaštitu i spasavanje građana u poslovnim i stambenim zgradama, u javnim i drugim objektima i na svim drugim mestima gde oni žive i rade.
Radi zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih, kulturnih i drugih dobara od ratnih razaranja, elementarnih i drugih većih nepogoda u miru i ratu, preduzimaju se sledeće mere zaštite i spasavanja:
1) sklanjanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara,
2) evakuacija,
3) zamračivanje i maskiranje,
4) zbrinjavanje ugroženih i nastradalih,
5) radiološko-hemijsko-biološka zaštita,
6) zaštita od rušenja i spasavanja iz ruševina,
7) zaštita i spasavanje od poplava i na vodi,
8) zaštita i spasavanje od požara i eksplozija,
9) prva medicinska pomoć,
10) zaštita i spasavanje životinja,
11) asanacija.
Zaštita od požara u miru vrši se u skladu sa posebnim zakonom.
Ministar odbrane može da donese bliže propise o sprovođenju mera zaštite i spasavanja.
Pri izgradnji objekata u gradovima i privrednim centrima, kao i u drugim naseljenim mestima, koja bi, prema proceni ugroženosti i povredivosti od ratnih dejstava koju donosi Ministarstvo odbrane, mogla biti cilj napada u ratu, investitor je dužan da, u skladu sa prostornim, odnosno urbanističkim planom, obezbedi izgradnju skloništa ili drugih zaštitnih objekata za zaštitu ljudi i materijalnih dobara.
Prostorni, odnosno urbanistički plan obuhvata mere zaštite i spasavanja, izgradnju novih i prilagođavanje postojećih skloništa i drugih zaštitnih objekata za zaštitu i sklanjanje ljudi i materijalnih i drugih dobara.
Obaveza investitora objekata iz stava 1. ovog člana izvršava se, u skladu sa prostornim, odnosno urbanističkim planom, izgradnjom skloništa, ili uplatom naknade Ministarstvu odbrane u visini od 2% od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta za izgradnju javnih skloništa - ukoliko investitor ne gradi sklonište.
Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, odnosno upotrebne dozvole za objekat za koji se gradi sklonište, ne može istu da izda ukoliko nisu ispunjeni propisani posebni uslovi za izgradnju, odnosno upotrebu skloništa.
Sredstva za izgradnju i održavanje javnih skloništa obezbeđuju se: iz budžeta Republike Srbije; iz naknade investitora koji su pri izgradnji novih zgrada, u skladu sa zakonom, dužni da obezbede izgradnju skloništa i drugih zaštitnih objekata, a koji u skladu sa prostornim, urbanističkim i drugim planovima ne grade skloništa; iz zakupnine za korišćenje javnih skloništa u miru.
Građevinskim delom objekta iz člana 74. stav 3. ovog zakona, smatra se građevinski objekat sa električnom, vodovodnom, kanalizacionom, telefonskom, gromobranskom i instalacijom za grejanje i delovi objekta u kojima su smeštene trafostanice, ložionice, podrumski prostor, garaže i drugo, ako su stalnog karaktera, kao i tribine, svlačionice i druge zgrade na sportskim terenima, kao i dograđeni i nadzidani novi prostor koji sa postojećim objektom čini građevinsku celinu. U vrednost građevinskog dela objekta ne uračunava se vrednost opreme i nameštaja, troškovi za uređenje zemljišta koje služi za redovnu upotrebu objekta, kao i vrednost privremenih objekata koji su služili za njegovu izgradnju.
Pored privremenih objekata iz stava 2. ovog člana, naknada se ne plaća ni na objekte kao što su kiosci za prodaju robe na malo, za obavljanje ugostiteljske i zanatske delatnosti, prodaju štampe, suvenira i duvana.
Organ iz člana 74. stav 4. ovog zakona ne može izdati građevinsku dozvolu za izgradnju objekta u kome se ne gradi sklonište ukoliko prethodno nije uplaćena naknada iz člana 74. stav 3. ovog zakona, odnosno ne može izdati upotrebnu dozvolu za objekat, ukoliko prethodno nije uplaćena razlika naknade za izgradnju skloništa u slučaju da dođe do povećanja ukupne vrednosti građevinskog dela objekta.
Za zaštitu ljudi i materijalnih dobara grade se: porodična skloništa - za zaštitu članova domaćinstva; kućna skloništa - za zaštitu stanara u zgradi; blokovska skloništa - za zaštitu stanara više zgrada i drugih građana; skloništa preduzeća i drugih organizacija - za zaštitu radnika i materijalnih dobara; i javna skloništa - za zaštitu građana.
Ministarstvo odbrane obezbeđuje izgradnju, opremanje i održavanje javnih skloništa.
Javna skloništa u gradovima i većim naseljima grade se na mestima na kojima se okuplja veći broj građana. Pod javnim skloništima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se i blokovska skloništa.
Za javna skloništa koriste se i pogodni postojeći komunalni i drugi objekti ispod površine tla, prilagođeni za tu svrhu.
Investitor je dužan da prilikom izgradnje novih komunalnih i drugih objekata iz stava 4. ovog člana u gradovima prilagodi te objekte za sklanjanje ljudi, materijalnih i drugih dobara.
Sredstva za izgradnju i održavanje javnih skloništa vode se na računu kod Ministarstva odbrane.
Ministarstvo odbrane odlučuje o korišćenju sredstava iz stava 6. ovog člana u skladu sa godišnjim programom izgradnje i održavanja javnih skloništa u Republici koji donosi Vlada.
Vlasnici kućnih skloništa i skloništa preduzeća i drugih organizacija obezbeđuju kao solidarnu obavezu održavanje tih skloništa.
Skloništa i drugi zaštitni objekti moraju se redovno tehnički kontrolisati i održavati u ispravnom stanju.
Inspekcijski nadzor nad održavanjem i korišćenjem skloništa vrši Ministarstvo odbrane.
Tehničku kontrolu i održavanje skloništa iz stava 1. ovog člana vrše preduzeća i druge organizacije stručno osposobljene i tehnički opremljene za vršenje tih poslova, koje odredi ministar odbrane.
Za tehničku kontrolu, održavanje skloništa i izgradnju javnih skloništa može se osnovati javno preduzeće, u skladu sa zakonom.
Javno preduzeće iz stava 1. ovog člana koristi javna i blokovska skloništa kao sredstva u državnoj svojini i njima upravlja.
Skloništa i drugi zaštitni objekti projektuju se i izvode tako da se mogu koristiti i za mirnodopske potrebe.
Način i uslove korišćenja javnih i blokovskih skloništa u miru utvrđuje ministar odbrane.
Prilikom korišćenja skloništa za mirnodopske potrebe ne mogu se vršiti adaptacije koje bi uticale ili bi mogle uticati na ispravnost skloništa, niti se skloništa mogu koristiti za svrhe koje bi pogoršale njihove higijenske i tehničke uslove.
U slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu skloništa koja se koriste u mirnodopske svrhe moraju se odmah, a najkasnije u roku koji odredi opštinski štab civilne zaštite, isprazniti i osposobiti za zaštitu.
Dezaktiviranje i uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava u miru mogu da vrše lica koja su zdravstveno sposobna i imaju odgovarajuću stručnu spremu koju propisuje ministar odbrane, kao i jedinice civilne zaštite osposobljene za dezaktiviranje i uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na naknadu u skladu sa propisom koji utvrđuje Vlada.
Ovlašćenje pojedinim licima za dezaktiviranje i uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava u miru izdaje Ministarstvo odbrane.
Dezaktiviranje i uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava u miru vrše i jedinice teritorijalne odbrane koje odredi komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.
4. Preduzeća, organizacije i službe opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje
Preduzeća, organizacije i službe opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje vrše zaštitu i spasavanje građana, materijalnih i drugih dobara u miru i ratu, u skladu sa svojom delatnošću kao i zadacima koje im narede štabovi civilne zaštite.
Organizacije Crvenog krsta učestvuju u organizovanju i osposobljavanju građana za ličnu i uzajamnu zaštitu, zbrinjavanju ugroženih i nastradalih, organizovanju i vršenju prve medicinske pomoći i izvršavanju drugih zadataka zaštite i spasavanja, koje narede štabovi civilne zaštite.
Vatrogasni savezi učestvuju u organizovanju i osposobljavanju građana za ličnu i uzajamnu zaštitu, gašenju požara i spasavanju ljudi i imovine ugroženih požarom i elementarnim nepogodama i izvršavanju drugih zadataka u skladu sa zakonom.
Ministarstvo odbrane obrazuje republičke, okružne i gradske jedinice civilne zaštite.
U opštinama u kojima preduzeća i druge organizacije i službe iz člana 81. stav 1. ovog zakona, ne mogu da obezbede ostvarivanje funkcija zaštite i spasavanja, Ministarstvo odbrane obrazuje opštinske jedinice civilne zaštite.
U skladu sa procenom ugroženosti i mogućnosti za zaštitu i spasavanje, Ministarstvo odbrane može obrazovati jedinice civilne zaštite u naseljenim mestima, odnosno delovima teritorije opštine.
Preduzeća i druge organizacije obrazuju jedinice civilne zaštite u skladu sa formacijom i procenom ugroženosti i mogućnosti za zaštitu i spasavanje.
6. Rukovođenje civilnom zaštitom
Vlada preko Republičkog štaba civilne zaštite vrši operativne poslove rukovođenja akcijama zaštite i spasavanja građana, materijalnih i drugih dobara od ratnih razaranja, elementarnih i drugih većih nepogoda i drugih opasnosti u miru i ratu i usmeravanja priprema za zaštitu i spasavanje.
Republički štab civilne zaštite ima svoje organizacione delove utvrđene formacijom, koji se obrazuju za teritoriju jedne ili više opština - opštinski štabovi civilne zaštite, za deo teritorije Republike - okružni štab civilne zaštite, za teritoriju grada Beograda - Gradski štab civilne zaštite grada Beograda, a može da ima i štabove civilne zaštite za veća naseljena mesta, ili za deo teritorije opštine.
Radi rukovođenja akcijama zaštite i spasavanja građana, materijalnih i drugih dobara od ratnih razaranja, elementarnih i drugih većih nepogoda u miru i ratu i usmeravanja priprema za zaštitu i spasavanje u preduzećima i drugim organizacijama kao i u naseljenim mestima, odnosno delovima teritorija opštine u kojima se ne obrazuje štab civilne zaštite, postavljaju se poverenici civilne zaštite. Poverenike civilne zaštite u preduzećima i drugim organizacijama postavlja direktor, odnosno drugi nadležni organ, a u naseljenim mestima, odnosno delovima teritorije opštine - opštinski štab civilne zaštite.
Komandant civilne zaštite Republike Srbije je potpredsednik Vlade, koga imenuje i razrešava dužnosti Vlada.
Štab civilne zaštite čine načelnik i članovi štaba.
Načelnika i članove Republičkog štaba civilne zaštite postavlja i razrešava dužnosti Vlada.
Načelnika i članove okružnog, odnosno gradskog štaba civilne zaštite postavlja i razrešava dužnosti Republički štab civilne zaštite.
Načelnika i članove opštinskog štaba civilne zaštite postavlja i razrešava dužnosti okružni, odnosno gradski štab civilne zaštite.
Načelnika i članove štaba civilne zaštite naseljenog mesta, odnosno dela teritorije opštine postavlja i razrešava dužnosti opštinski štab civilne zaštite.
Komandant civilne zaštite Republike Srbije koordinira aktivnosti ministarstava i posebnih organizacija, štabova i jedinica civilne zaštite, preduzeća, organizacija i službi opremljenih i osposobljenih za zaštitu i spasavanje i vrši druge poslove u oblasti zaštite i spasavanja koje mu odredi Vlada.
Štabovi civilne zaštite, naročito:
1) usklađuju organizovanje, pripremanje i funkcionisanje civilne zaštite;
2) učestvuju u izradi planova upotrebe i delovanja civilne zaštite;
3) rukovode akcijama zaštite i spasavanja građana, materijalnih i drugih dobara od ratnih razaranja, elementarnih i drugih većih nepogoda i drugih opasnosti;
4) naređuju preduzećima i drugim organizacijama, organima i zajednicama učešće u zaštiti i spasavanju.
Opštinski štab civilne zaštite, naročito:
1) naređuje mobilizaciju građana i njihovih sredstava, ljudstva i sredstava preduzeća i drugih organizacija i drugih organa, organizacija i zajednica, kao i aktiviranja jedinica civilne zaštite radi sprovođenja mera zaštite i spasavanja;
2) naređuje evakuaciju i zamračivanje u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu.
Okružni, odnosno gradski štab civilne zaštite, može da mobiliše i angažuje snage i sredstva civilne zaštite i da neposredno rukovodi zaštitom i spasavanjem građana, materijalnih i drugih dobara kada su istovremeno ugrožene dve ili više opština od ratnih razaranja, elementarnih i drugih većih nepogoda i drugih opasnosti u miru i ratu na njihovoj teritoriji, a Republički štab civilne zaštite u slučaju istovremene ugroženosti većeg broja opština sa teritorije za koju se obrazuju dva ili više okružnih štabova civilne zaštite, odnosno sa teritorije za koju se obrazuje gradski štab civilne zaštite i jedan ili više okružnih štabova civilne zaštite.
Republički štab civilne zaštite može izdavati naloge za upotrebu i delovanje civilne zaštite i sprovođenje mera zaštite i spasavanja svim štabovima civilne zaštite na teritoriji Republike, a okružni, odnosno gradski štab civilne zaštite - opštinskim štabovima civilne zaštite.
Propise o organizaciji i formaciji jedinica, štabova i poverenika civilne zaštite donosi ministar odbrane.
7. Popuna, materijalno obezbeđenje i evidencija
Jedinice, štabovi i poverenici civilne zaštite popunjavaju se licima koja imaju obavezu učešća u jedinicama i organima civilne zaštite na osnovu ratnog rasporeda, i to:
1) jedinice i štabovi civilne zaštite koji se obrazuju u Republici - obveznicima civilne zaštite sa teritorije na kojoj se ove jedinice i štabovi obrazuju;
2) jedinice i poverenici, odnosno štabovi civilne zaštite naseljenih mesta i delova teritorija opštine - obveznicima civilne zaštite sa područja tih mesta i delova teritorija opštine;
3) jedinice i poverenici civilne zaštite preduzeća i drugih organizacija - obveznicima civilne zaštite iz tih preduzeća i organizacija.
Vojni obveznici koji nisu raspoređeni u oružane snage, mogu biti raspoređeni u jedinice, štabove i za poverenike civilne zaštite.
Raspored obveznika civilne zaštite, kao i raspored vojnih obveznika u jedinice i štabove civilne zaštite koji se obrazuju u Republici - vrši Ministarstvo odbrane, a u jedinice civilne zaštite preduzeća i drugih organizacija - poverenici civilne zaštite.
Materijalno obezbeđenje civilne zaštite organizuju i sprovode Republika, preduzeća i druge organizacije i zajednice, koje obrazuju jedinice i štabovi, odnosno postavljaju poverenike civilne zaštite.
Za sprovođenje mera zaštite i spasavanja mogu se obrazovati robne rezerve.
Evidenciju o obveznicima civilne zaštite raspoređenim u jedinice, štabove i za poverenike civilne zaštite i o materijalno-tehničkim sredstvima i opremi civilne zaštite vode Ministarstvo odbrane, preduzeća i druge organizacije, koje obrazuju te jedinice i štabove i postavljaju poverenike.
Obvezniku civilne zaštite izdaje se lična karta obveznika civilne zaštite.
Ministar odbrane propisuje ličnu kartu obveznika civilne zaštite.
VII OSMATRANJE I OBAVEŠTAVANJE
Sistem osmatranja i obaveštavanja u Republici čine Republička služba osmatranja i obaveštavanja u Ministarstvu odbrane (u daljem tekstu: Služba osmatranja i obaveštavanja) i preduzeća i druge organizacije i organi koji se u okviru svoje delatnosti, bave osmatranjem i utvrđivanjem određenih pojava u oblastima hidrometeorologije, vatrogastva, seizmologije, zdravstva, radiološke zaštite, poljoprivrede, vodoprivrede, elektroprivrede, saobraćaja i drugim oblastima.
Sistem osmatranja i obaveštavanja u Republici obezbeđuje praćenje i otkrivanje svih vrsta opasnosti od ratnih dejstava, drugih opasnosti i od elementarnih i drugih većih nepogoda koje mogu ugroziti stanovništvo, oružane snage, preduzeća i druge organizacije, državne organe, materijalna i druga dobra, radi obaveštavanja i uzbunjivanja o tim opasnostima u miru i ratu i preduzimanja mera zaštite i spasavanja.
Preduzeća i druge organizacije i organi iz člana 90. stav 1. ovog zakona dužni su da centrima za obaveštavanje Službe osmatranja i obaveštavanja, odmah dostavljaju podatke utvrđene aktom kojim se uređuje organizacija i funkcionisanje sistema za osmatranje i obaveštavanje.
Elektroprivredna, vodoprivredna i druga preduzeća koja koriste hidrosisteme dužna su da obezbede blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima izazvanim hidrosistemima koje koriste, da svojim sredstvima izgrade, dograde i održavaju sisteme za obaveštavanje i uzbunjivanje, odnosno da se uključe u sistem za uzbunjivanje u Republici i učestvuju u dogradnji i održavanju tog sistema.
Služba osmatranja i obaveštavanja za izvršavanje svojih zadataka koristi sisteme veza za opšte i posebne potrebe, sredstva imalaca samo određenih sredstava veze i veze za potrebe rukovođenja organa Republike.
Imaoci sistema i sredstava veza iz stava 1. ovog člana dužni su da Službi osmatranja i obaveštavanja omoguće prioritetno korišćenje tih veza.
Novinske i radio-difuzne organizacije i druga sredstva javnog obaveštavanja dužni su da određena obaveštenja odmah objave radi izvršavanja zadataka Službe osmatranja i obaveštavanja, na zahtev Ministarstva odbrane u slučaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i za vreme elementarnih i drugih većih nepogoda i opasnosti.
Radio-difuzne organizacije dužne su da obezbede automatsko prekidanje emisija preko svojih predajnika putem komandnih signala radi prenošenja odgovarajućih obaveštenja od interesa za odbranu Republike iz centara za obaveštavanje Službe osmatranja i obaveštavanja.
Preduzeća u oblasti PTT saobraćaja su dužna da obezbede direktne kanale veza i automatsko prekidanje zauzetih telefonskih veza za potrebe centara za obaveštavanje Službe osmatranja i obaveštavanja.
Vlasnici poslovnih, stambenih i drugih zgrada i objekata, dužni su da za potrebe sistema osmatranja i obaveštavanja, dozvole instaliranje sirena i drugih odgovarajućih uređaja i sredstava sistema osmatranja i obaveštavanja na tim objektima.
Preduzeća za distribuciju električne energije dužna su da obezbede instaliranje sirena i drugih uređaja sistema osmatranja i obaveštavanja na odgovarajuću mrežu.
Rešenje o postavljanju sirena, uređaja i sredstava iz stava 1. ovog člana donosi rukovodilac organizacione jedinice Ministarstva odbrane obrazovane van sedišta Ministarstva.
Po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja rešava Ministarstvo odbrane.
Žalba protiv rešenja iz stava 3. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Protiv drugostepenog rešenja o postavljanju sirena, uređaja i sredstava iz stava 1. ovog člana ne može da se vodi upravni spor.
Bliže propise o organizaciji i funkcionisanju sistema osmatranja i obaveštavanja donosi Vlada.
Propise o formaciji Republičke službe osmatranja i obaveštavanja donosi ministar odbrane.
Za potrebe organa Republike, a radi obezbeđenja rukovođenja i komandovanja u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, Ministarstvo odbrane organizuje i priprema veze i mere kriptozaštite i bezbednosti prenosa tajnih podataka i informacija tehničkim sredstavima veze.
Jedinice veze rukovođenja za realizaciju veza rukovođenja u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu za potrebe rukovođenja organa Republike, obrazuju se u Ministarstvu odbrane.
Štabovi teritorijalne odbrane organizuju i pripremaju veze i mere kriptozaštite i bezbednosti prenosa tajnih podataka i informacija tehničkim sredstvima veze u teritorijalnoj odbrani.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na organizovanje i pripremanje teritorijalne odbrane, primenjuju se i na organizovanje i pripremanje jedinica veze rukovođenja.
Preduzeća i druge organizacije, državni organi i drugi imaoci javnih i funkcionalnih veza dužni su da organizuju i sprovode pripreme za funkcionisanje ovih veza i da obezbede i omoguće njihovo korišćenje za potrebe rukovođenja i komandovanja u Republici, u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu.
Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republički štab teritorijalne odbrane međusobno usklađuju korišćenje veza iz stava 1. ovog člana za rukovođenje i komandovanje u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, na osnovu prethodno iskazanih potreba korisnika sistema veza.
Propise o vezama rukovođenja, kriptozaštiti i organizaciji i formaciji jedinica veze rukovođenja donosi ministar odbrane.
IX OBUČAVANJE I OSPOSOBLJAVANJE ZA ODBRANU
Radi sticanja neophodnih vojnih i drugih stručnih znanja i veština, građani imaju pravo i dužnost da se obučavaju i osposobljavaju za odbranu (u daljem tekstu: obučavanje za odbranu).
Obučavanje za odbranu organizuje se i sprovodi u Ministarstvu odbrane, preduzećima i drugim organizacijama, u skladu sa jedinstvenim osnovama planova i programa.
U obučavanju za odbranu učestvuju i Savez rezervnih vojnih starešina i druge društvene organizacije u skladu sa svojom ulogom i zadacima.
Planovima i programima obučavanja za odbranu obuhvataju se i odgovarajući sadržaji o civilnoj zaštiti.
U okviru obuke izvode se i vežbe odbrane, mobilizacijske vežbe i probne mobilizacije.
Vežbe i probne mobilizacije iz stava 1. ovog člana, u čijem izvođenju učestvuju državni organi i preduzeća i druge organizacije od posebnog značaja za odbranu Republike, mogu narediti predsednik Republike, Vlada i Ministarstvo odbrane, a vežbe i probne mobilizacije civilne zaštite - i Republički štab civilne zaštite.
Obuka obveznika za odbranu organizuje se i sprovodi, po pravilu, van radnog vremena u vreme dnevnog ili sedmičnog odmora, odnosno kada obveznici ne rade.
Obuka se, na zahtev obveznika, može odložiti iz zdravstvenih, porodičnih i drugih opravdanih razloga.
Rešenje o odlaganju i prekidu obuke za odbranu donosi organ, preduzeće ili druga organizacija koja je pozvala obveznika obuke.
Žalba na rešenje iz stava 2. ovog člana ne odlaže izvršenje tog rešenja.
Obučavanje za odbranu građana obavlja se po nastavnim planovima i programima koje donosi ministar odbrane.
Ministar prosvete u sporazumu sa ministrom odbrane utvrdiće programske sadržaje i fond časova predmeta za obučavanje za odbranu učenika osnovnih, srednjih i viših škola.
Univerziteti, u sporazumu sa ministrom prosvete i ministrom odbrane, utvrdiće programske sadržaje i fond časova predmeta za obučavanje za odbranu studenata na fakultetima.
X BEZBEDNOST U OBLASTI ODBRANE
Preduzeća i druge organizacije, državni i drugi organi i organizacije određuju tajne podatke iz oblasti odbrane iz svog delokruga, odnosno delatnosti, mere i postupke za njihovu zaštitu, kao i posebne mere i postupke za zaštitu tajnih podataka odbrane u odnosima sa stranim fizičkim i pravnim licima, u skladu sa propisima nadležnih državnih organa.
Tajni podaci odbrane ne mogu biti predmet javnog informisanja.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i veza, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom odbrane i Republičkim štabom teritorijalne odbrane, stara se o sprovođenju mera protivelektronskog obezbeđenja prilikom korišćenja elektronskih i tehničkih sredstava radi zaštite tajnih podataka odbrane.
Vlada određuje, u skladu sa saveznim zakonom: zabranjene zone u kojima se može ograničiti sloboda kretanja, boravka ili nastanjivanja; objekte od posebnog značaja za odbranu Republike, koje je zabranjeno osmatrati, snimati i pristupati im; reone objekata od posebnog značaja za odbranu Republike na kojima ne mogu da se grade drugi objekti bez saglasnosti Ministarstva odbrane; reone u kojima premer i istraživanja zemljišta (geodetska, geofizička, geološka, hidrološka i dr.) mogu da vrše organi, organizacije i zajednice koje dobiju saglasnost Ministarstva odbrane.
Lica koja vrše poslove obezbeđenja objekata od posebnog značaja za odbranu Republike, za vreme dok obezbeđuju objekat, imaju pravo legitimisanja, zadržavanja i privođenja organima unutrašnjih poslova građana koji ugrožavaju objekat, kao i da upotrebe vatreno oružje ukoliko na drugi način ne mogu da zaštite objekat ili svoj život.
Lica iz stava 2. ovog člana mogu da upotrebljavaju vatreno oružje u skladu sa zakonom kojim se uređuju unutrašnji poslovi i propisima za njegovo izvršavanje.
Izgradnja objekata i premer i istraživanja zemljišta u reonima iz člana 106. stav 1. ovog zakona; naučna istraživanja; istraživanja prostora na kome se nalaze objekti od posebnog značaja za odbranu Republike; korišćenje i objavljivanje aerofotosnimaka; snimanje filmova i televizijskih produkcija, ne može se vršiti, u skladu sa saveznim zakonom, bez odobrenja, odnosno saglasnosti Ministarstva odbrane. Saglasnost, odnosno odobrenje po pravilu se daje po pribavljenom mišljenju ministarstva, odnosno posebne organizacije u čiji delokrug spadaju odgovarajući poslovi.
Odobrenje, odnosno saglasnost iz stava 1. ovog člana ministar odbrane će rešenjem ukinuti, odnosno oduzeti ako naknadno utvrdi da to zahtevaju interesi odbrane.
Po žalbi na rešenje iz stava 1. ovog člana odlučuje Vlada.
Žalba protiv rešenja iz stava 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.
Protiv drugostepenog rešenja iz stava 2. ovog člana ne može da se vodi upravni spor.
Utvrđivanje podataka iz dokumentacije katastra vodova i podzemnih objekata koji se mogu davati na uvid i način i postupak njihovog korišćenja od strane zainteresovanih organa, preduzeća i drugih organizacija, vrši se po propisima koje donosi direktor republičke posebne organizacije nadležne za geodetske poslove u sporazumu sa ministrom odbrane.
Planom odbrane Republike utvrđuju se zadaci, organizacija, snage, sredstva, mere i postupci za rad organa Republike i druge odbrambene aktivnosti u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu.
Planom odbrane Republike planiraju se: aktivnosti na sprovođenju mera pripravnosti; zadaci i mere za mobilizaciju; funkcionisanje civilne zaštite, osmatranja i obaveštavanja i veze rukovođenja; ratna organizacija organa Republike i njihovo funkcionisanje; zadaci i obaveze preduzeća i drugih organizacija za vršenje proizvodnje i usluga; druge mere i aktivnosti od interesa za odbranu Republike u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu.
Plan odbrane Republike priprema Ministarstvo odbrane, osim priloga za oblasti unutrašnjih poslova i geodetskih i hidrometeoroloških poslova, koje pripremaju organi u čijem su delokrugu ovi poslovi.
Izvode iz plana odbrane Republike za republičke organe i organizacije, opštine i preduzeća i druge organizacije od posebnog značaja za odbranu Republike pripremaju organi iz stava 3. ovog člana.
Preduzeća i druge organizacije od posebnog značaja za odbranu Republike i preduzeća i druge organizacije kojima se postavljaju posebni zadaci i obaveze za vršenje proizvodnje i usluga u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, planiraju mere kojima obezbeđuju vršenje te proizvodnje i usluga, snabdevanje sirovinama, repromaterijalom, energijom i drugim potrebama, u skladu sa planom odbrane Republike, odnosno sa postavljenim posebnim zadacima i obavezama, potreban broj radnika za vršenje proizvodnje i usluga, zaštitu radnika, materijalnih i drugih dobara i druge mere.
Preduzeća, organizacije i službe opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje i preduzeća i druge organizacije koje imaju posebne obaveze u oblasti osmatranja i obaveštavanja i druge obaveze utvrđene ovim zakonom i drugim aktima nadležnih organa Republike, pored planiranja mera iz stava 1. ovog člana za ostvarivanje svojih obaveza u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, donose i posebne planove kojima obezbeđuju izvršavanje svojih obaveza u slučaju elementarnih i drugih većih nepogoda u miru.
Mere iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuje direktor, odnosno drugi njemu odgovarajući poslovodni organ.
Opštine i grad Beograd u miru planiraju mere za ostvarivanje svojih funkcija u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu.
Ministar odbrane donosi bliže propise o planiranju u oblasti odbrane.
XII POSEBNA PRAVA I DUŽNOSTI RADNIKA MINISTARSTVA ODBRANE
Radnici koji rade u Ministarstvu odbrane i radnici koji isključivo rade na stručnim poslovima odbrane u preduzećima i drugim organizacijama od posebnog značaja za odbranu Republike i u preduzećima i drugim organizacijama kojima se postavljaju posebni zadaci i obaveze za vršenje proizvodnje i usluga u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa utvrđenih zakonom kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ministarstvima, treba da ispunjavaju i sledeće posebne uslove:
1) da nisu osuđivani za krivična dela protiv ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti zemlje, protiv oružanih snaga, protiv privrede i imovine, protiv službene dužnosti, ili za krivična dela izvršena iz koristoljublja i nečasnih pobuda;
2) da nisu osuđivani od suda časti za rezervne vojne starešine ili da nisu izgubili čin, odnosno klasu na osnovu zakona;
3) da nisu služili u stranim oružanim snagama.
Radniku koji prestane da ispunjava uslove iz člana 112. ovog zakona, a koji se ne može rasporediti na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, prestaje radni odnos. Akt o prestanku radnog odnosa donosi organ nadležan za prijem radnika.
Zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, radnicima, rukovodećim radnicima i funkcionerima Ministarstva odbrane na određenim radnim mestima koja utvrdi Vlada obezbeđuju se uvećana sredstva za plate od najmanje 20% u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju za plate radnika drugih ministarstava.
Raspoređivanje uvećanog dela plate radnicima iz stava 1. ovog člana, vrši se na osnovu akta koji donosi ministar odbrane.
Za naročite uspehe postignute u radu, radnicima Ministarstva odbrane mogu se dodeljivati nagrade, pohvale i druga priznanja.
Sredstva za nagrade obezbeđuju se u okviru sredstava za redovnu delatnost Ministarstva odbrane.
Novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće, ustanova i druga organizacija i drugo pravno lice:
1) ako ne izvršava materijalnu obavezu (član 14. stav 5);
2) ako se ne priprema za odbranu, ili ne postupa po zahtevima Ministarstva odbrane, ili ne izvršava, ili neuredno izvršava svoje obaveze u oblasti odbrane (čl. 19, 20, član 21. st. 2. i 3, član 22. st. 1. i 4, čl. 23. do 30);
3) ako ne sprovodi zaštitu i spasavanje (član 70. stav 1. tačka 2. i stav 2, član 71. stav 2. i član 81);
4) ako ne obezbedi izgradnju novih i prilagođavanje postojećih skloništa i drugih zaštitnih objekata (član 74. stav 1, član 77. stav 3);
5) ako ne održava, ili ne kontroliše sklonište ili koristi sklonište suprotno nameni (čl. 77. i 79);
6) ako ne obrazuje jedinice civilne zaštite (član 82. stav 4);
7) ako ne postavi poverenika civilne zaštite (član 83. stav 3);
8) ako ne izvrši, ili neuredno izvrši naređenje štaba civilne zaštite (član 86. stav 1. tačka 4. i st. 2. do 4);
9) ako ne popuni jedinicu civilne zaštite (član 87. stav 1. tačka 3);
10) ako ne organizuje, ili ne sprovede materijalno obezbeđenje civilne zaštite (član 88. stav 1);
11) ako ne vodi, ili neuredno vodi evidenciju o obveznicima civilne zaštite (član 89);
12) ako se ne uključi u sistem osmatranja i obaveštavanja u Republici (član 90. st. 1. i 2);
13) ako ne dostavi podatke iz člana 91. stav 1. Zakona centrima za obaveštavanje;
14) ako ne obezbedi blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima izazvanim hidrosistemima koje koriste, ili ako ne izgrade, dograde ili održavaju sistem za obaveštavanje u Republici ili ako taj sistem ne dograđuju i ne održavaju (član 91. stav 2);
15) ako ne omogući da Služba osmatranja i obaveštavanja prioritetno koristi njen sistem, ili sredstva veze (član 92);
16) ako u slučaju iz člana 93. stav 1. ne objavi određena obaveštenja radi izvršavanja zadataka službe osmatranja i obaveštavanja;
17) ako ne obezbedi automatsko prekidanje emisije preko svojih predajnika putem komandnih signala radi prenošenja obaveštenja iz centara za obaveštavanje (član 93. stav 2);
18) ako ne obezbedi direktne kanale veza i automatsko prekidanje zauzetih telefonskih veza za potrebe centara za obaveštavanje (član 93. stav 3);
19) ako ne dozvoli ili ne obezbedi instaliranje sirena i drugih uređaja i sredstava sistema osmatranja i obaveštavanja na svom objektu (član 94. st. 1. i 2);
20) ako ne organizuje ili ne sprovodi pripreme za funkcionisanje javnih i funkcionalnih veza ili ne omogući njihovo korišćenje u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu (član 97. stav 1);
21) ako ne organizuje ili ne obezbedi obučavanje lica za odbranu ili ne učestvuje u vežbi odbrane (član 99. stav 2. i član 100. stav 2);
22) ako ne preduzima mere zaštite tajnih podataka (član 104);
23) ako ne sprovodi mere bezbednosti u oblasti odbrane (član 106. stav 1, član 107. st. 1. i 6);
24) ako ne planira mere za obezbeđenje vršenja proizvodnje i usluga u slučaju neposredne ratne opasnosti i u ratu (član 109);
25) ako na stručne poslove odbrane primi radnika protivno članu 112. Zakona;
26) ako ne popiše i preda imovinu, opremu i sredstva iz člana 122. ovog zakona;
27) ako ne izvršava propise donete za izvršavanje ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 100 do 1.000 dinara i odgovorno lice u preduzeću, ustanovi i u drugom pravnom licu.
Novčanom kaznom od 100 do 1.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj građanin:
1) ako ne izvršava prava i dužnosti u oblasti odbrane (član 11);
2) ako se ne obučava za odbranu (čl. 12, 99, 100. do 103);
3) ako ne izvršava radnu obavezu (član 13);
4) ako ne izvršava materijalnu obavezu (član 14);
5) ako ne izvršava obaveze iz civilne zaštite (čl. 70, 72, 77, 79, član 80. st. 1. i 2, član 86. st. 2. do 4, član 87. st. 1. i 2);
6) ako ne dozvoli instaliranje sirena i drugih uređaja i sredstava iz člana 94. stav 1;
7) ako ne sprovodi mere bezbednosti u oblasti odbrane (član 104. stav 1);
8) ako postupi protiv odredbe člana 107. ovog zakona;
9) ako ne izvršava propise za izvršavanje ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. tačka 8. ovog člana učiniocu će se, uz kaznu, izreći i zaštitna mera oduzimanja sredstava za osmatranje, snimanje i istraživanje, kao i snimljeni i drugi materijal, predmeti i oprema.
Odredba stava 1. tačka 8. i stava 2. ovog člana odnosi se i na strano pravno i fizičko lice.
Svako lice koje postupi protivno odredbi člana 118. ovog zakona kazniće se za prekršaj, kaznom zatvora u trajanju do 60 dana.
Odgovorno lice u pravnom licu koje postupi protivno odredbi člana 118. ovog zakona, kazniće se za prekršaj, novčanom kaznom u iznosu od 100 do 1.000 dinara.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Oružane snage, u skladu sa zakonom, organizuju, popunjavaju, naoružavaju, opremaju i osposobljavaju samo nadležni državni organi.
U slučaju ugroženosti interesa Republike Srbije kao države i srpskog naroda, shodno se primenjuju odredbe saveznih zakona iz oblasti narodne odbrane, do donošenja odgovarajućih republičkih zakona.
Naknade, jednokratna novčana pomoć i drugi troškovi koji nastaju u izvršavanju prava i obaveza odbrane utvrđenih ovim zakonom, isplaćuju se na teret sredstava Republike, preduzeća i drugih organizacija i drugih organa, organizacija i zajednica - čija se prava i dužnosti izvršavaju, ili za čije se potrebe materijalna sredstva uzimaju.
Ministarstvo odbrane izvršiće organizacione, kadrovske i druge pripreme za preuzimanje poslova Sekretarijata za narodnu odbranu u skladu sa ovim zakonom do 31. decembra 1991. godine.
Ministarstvo odbrane preuzeće upravne i druge poslove opštenarodne odbrane od drugih ministarstava i drugih republičkih organa i organizacija do 31. decembra 1991. godine.
Preuzimanjem poslova u smislu stava 1. ovog člana na Ministarstvo odbrane prenose se predmeti, arhiva i drugi registraturski materijal, oprema, sredstva za rad i druga imovina koju koriste sekretarijati za narodnu odbranu.
Na Republiku Srbiju prenose se oprema i materijalna sredstva narodne odbrane (naoružanje i vojna oprema, namenska oprema i sredstva civilne zaštite i sl.) nabavljena iz sredstava preduzeća i drugih organizacija, sredstva fondova narodne odbrane i fondova skloništa i imovina nabavljena iz tih fondova, kao i centri za obuku za odbranu u Republici.
Preduzeća i druge organizacije, nadležni organi opština, grada Beograda i autonomnih pokrajina i drugi vlasnici imovine, opreme i sredstava iz stava 1. ovog člana dužni su da u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona izvrše njihov popis i dostave ga sa pripadajućom dokumentacijom Ministarstvu odbrane, s tim što se popis opreme i naoružanja teritorijalne odbrane dostavlja Republičkom štabu teritorijalne odbrane, kao i da opremu i sredstva predaju organima iz stava 4. ovog člana, po zahtevu tih organa.
Sredstva fondova iz stava 1. ovog člana, počev od dana donošenja ovog zakona, mogu da se koriste za izmirenje ranije stvorenih obaveza koje su preuzeli ti fondovi, a za druge potrebe uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra odbrane.
Raspodela sredstava, imovine i opreme iz stava 1. ovog člana izvršiće se između Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Republičkog štaba teritorijalne odbrane, na način koji utvrdi Vlada.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, preduzeća i druge organizacije iz člana 81. stav 1. ovog zakona, zadržavaju sredstva i opremu civilne zaštite u skladu sa novom formacijom, a preduzeća iz člana 91. ovog zakona zadržavaju vlastite sisteme za obaveštavanje i uzbunjivanje kojima su samostalno upravljali i održavali ih.
Naknadu za opremu i sredstva preduzeća i drugih organizacija iz stava 1. ovog člana, po njenom preuzimanju od strane organa iz stava 4. ovog člana, isplatiće Republika na način utvrđen posebnim propisom Vlade.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o opštenarodnoj odbrani ("Službeni glasnik SRS", br. 43/89 i 53/89 i "Službeni glasnik RS", broj 13/90), Zakon o opštenarodnoj odbrani ("Službeni list SAPV", br. 25/84, 26/84, 32/87, 22/89, 24/90 i 30/90), Zakon o opštenarodnoj odbrani ("Službeni list SAPK", broj 27/85, i "Službeni glasnik RS", broj 21/90), Zakon o osnivanju Pokrajinskog centra za obuku kadrova za opštenarodnu odbranu ("Službeni list SAP Kosovo", broj 24/85), Zakon o Pokrajinskom centru za obučavanje kadrova za opštenarodnu odbranu ("Službeni list SAPV", broj 17/84), Zakon o osnivanju Pokrajinskog fonda za opštenarodnu odbranu ("Službeni list SAPK", broj 26/86) i Zakon o pokrajinskim priznanjima u oblasti opštenarodne odbrane ("Službeni list SAPK", broj 45/78).
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana:
1) odredbe republičkog i pokrajinskih zakona o opštenarodnoj odbrani o pravima i dužnostima mesnih zajednica, opština, grada Beograda i autonomnih pokrajina u oblasti odbrane, primenjuju se do dana preuzimanja poslova sekretarijata za narodnu odbranu od strane Ministarstva odbrane;
2) odredbe republičkog i pokrajinskih zakona o opštenarodnoj odbrani o finansiranju razvoja opštenarodne odbrane primenjuju se do 31. decembra 1991. godine;
3) odredbe republičkog i pokrajinskih zakona o opštenarodnoj odbrani koje se odnose na vršenje poslova vojne obaveze, primenjuju se do dana preuzimanja tih poslova od strane Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu;
4) odredbe republičkog i pokrajinskih zakona o opštenarodnoj odbrani o doprinosima za skloništa, u procentu utvrđenom odgovarajućim propisima opština i grada Beograda koji su bili ovlašćeni da taj procenat utvrđuju, a koji je propis važio na dan stupanja na snagu ovog zakona, primenjuju se do 31. decembra 1991. godine;
5) odredbe republičkog i pokrajinskih zakona o opštenarodnoj odbrani kao i propisa za njihovo izvršavanje kojima su na dan stupanja na snagu ovog zakona bila utvrđena prava radnika, rukovodećih radnika i funkcionera u sekretarijatima za narodnu odbranu i građanskih lica na službi u teritorijalnoj odbrani na uvećana sredstva za lične dohotke i na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, primenjuju se do dana stupanja na snagu posebnih propisa kojima će ta pitanja biti uređena u Republici, a najdocnije do 31. decembra 1991. godine;
6) odredbe republičkog i pokrajinskih zakona o opštenarodnoj odbrani, o sudovima časti za rezervne vojne starešine primenjuju se do 31. decembra 1991. godine.
Ugovori sa zakupcima skloništa za mirnodopske potrebe zaključeni pre stupanja na snagu ovog zakona usaglasiće se sa propisom iz člana 79. stav 2. ovog zakona u roku od šest meseci od dana donošenja tog propisa.
Ugovori iz stava 1. ovog člana smatraju se raskinutim ukoliko zakupac u roku od 30 dana od dana prijema ponude ne zaključi izmene i dopune tog ugovora u skladu sa propisom iz stava 1. ovog člana.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".