ZAKONO OKUPLJANJU GRAĐANA("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94 i "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS) |
Okupljanja građana su slobodna i ostvaruju se na način propisan ovim zakonom.
Okupljanjem građana, u smislu ovog zakona, smatra se sazivanje i održavanje zbora ili drugog skupa na za to primerenom prostoru (u daljem tekstu: javni skup).
Prostorom primerenim za javni skup smatra se prostor koji je pristupačan i pogodan za okupljanje lica čiji broj i identitet nisu unapred određeni i na kome okupljanje građana ne dovodi do ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine.
Prostorom primerenim za javni skup smatra se i prostor na kome se odvija javni saobraćaj prevoznim sredstvima kad je moguće dodatnim merama obezbediti privremenu izmenu režima saobraćaja, kao i zaštitu zdravlja i bezbednost ljudi i imovine, za šta se obezbeđuju sredstva u skladu s ovim zakonom.
Javni skup se ne može održavati u blizini Savezne skupštine i Narodne skupštine Republike Srbije neposredno pre i u vreme njihovog zasedanja.
Aktom opštine, odnosno grada određuju se prostori iz st. 2 i 3 ovog člana.
Na prostoru iz stava 3 ovog člana javni skup se može održavati od 8 do 14 i 18 do 23 sata i može trajati najduže tri sata.
Javni skup se može prijaviti i odvijati kao kretanje učesnika javnog skupa na određenom prostoru (u daljem tekstu: javni skup u pokretu).
Javni skup u pokretu na prostoru iz člana 2 stav 3 može se odvijati samo neprekinutim kretanjem, osim na mestu polaska i završetka.
Prijavu za održavanje javnog skupa može podneti svako fizičko, odnosno pravno lice (u daljem tekstu: sazivač).
Kao mesto održavanja javnog skupa sazivač može prijaviti prostor iz člana 2 stav 3 ovog zakona, ako prihvati da snosi troškove nastale privremenom izmenom režima saobraćaja i druge troškove nastale vanrednim obavljanjem komunalnih usluga.
Sazivač koji prijavi javni skup iz člana 2 stav 3 ovog zakona podnosi uz prijavu dokaz o tome da je uplatio sredstva na ime obezbeđenja troškova iz stava 2 ovog člana (u daljem tekstu: kaucija).
Aktom opštine, odnosno grada utvrđuje se visina kaucije i organ kome se uplaćuje.
Za održavanje reda na javnom skupu odgovoran je sazivač.
Poslove zaštite lične i imovinske sigurnosti učesnika javnog skupa i drugih građana, održavanje javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja i druge poslove koji se odnose na obezbeđivanje javnog skupa obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Komunalne usluge vezane za održavanje javnog skupa obezbeđuje nadležni organ opštine, odnosno grada.
Prijavu za održavanje javnog skupa sazivač podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova - organizacionoj jedinici na području održavanja javnog skupa (u daljem tekstu: nadležni organ), najkasnije 48 sati pre vremena za koje je javni skup zakazan.
Prijavu za održavanje javnog skupa iz člana 2 stav 3 ovog zakona, sazivač podnosi nadležnom organu najkasnije pet dana pre vremena za koje je javni skup zakazan.
Prijava se podnosi lično ili preporučenom pošiljkom i mora biti potpisana. Rok za prijavu podnetu preporučenom pošiljkom, teče od dana prispeća pošiljke.
Prijava sadrži program i cilj javnog skupa, podatke o određenom mestu, vremenu održavanja i trajanju javnog skupa i podatke o merama koje sazivač preduzima za održavanje reda i o redarskoj službi koju radi toga organizuje, sa procenom broja učesnika javnog skupa.
Prijava javnog skupa u pokretu sadrži i detaljno određenu trasu kretanja, mesto polaska i mesto završetka.
Kopiju prijave sazivač istovremeno dostavlja nadležnom organu opštine, odnosno grada iz člana 5 stav 3 ovog zakona.
Kad prijava ne sadrži podatke iz člana 6 stav 4 ovog zakona, nadležni organ upozoriće na to sazivača i odrediti mu rok da upotpuni prijavu.
U slučaju iz stava 1 ovog člana javni skup smatra se prijavljenim podnošenjem potpune prijave.
Svaka izmena sadržine podnete prijave smatraće se podnošenjem nove prijave.
(Prestao da važi odlukom SUS)
Nadležni organ privremeno će zabraniti održavanje javnog skupa koji je usmeren na nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje.
O privremenoj zabrani javnog skupa nadležni organ obavestiće sazivača najkasnije u roku od 12 sati pre vremena za koje je skup zakazan.
Nadležni organ će u roku iz stava 2 ovog člana uputiti mesno nadležnom okružnom sudu obrazložen zahtev za odlučivanje o zabrani javnog skupa iz razloga sadržanih u stavu 1 ovog člana (u daljem tekstu: zahtev).
Okružni sud će u roku od 24 sata od prijema zahteva održati pretres na koji će pozvati podnosioca zahteva i sazivača i doneti rešenje.
Pretres se može održati i ako uredno pozvane stranke ne dođu, na šta će se stranke izričito upozoriti.
Okružni sud može rešenjem odbiti zahtev i poništiti rešenje o privremenoj zabrani ili može izreći zabranu održavanja javnog skupa.
Protiv prvostepenog rešenja stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 24 sata od dostavljanja rešenja.
Žalba se ne dostavlja na odgovor.
O žalbi odlučuje Veće Vrhovnog suda Srbije u sastavu od tri sudije, u roku od 24 sata od prijema žalbe.
U postupku po zahtevu za zabranu javnog skupa shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o krivičnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Nadležni organ može da zabrani održavanje javnog skupa radi sprečavanja ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine.
O zabrani održavanja javnog skupa nadležni organ je dužan da obavesti sazivača najkasnije 12 sati pre vremena za koje je skup zakazan.
Žalba na zabranu iz stava 1 ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Ako u toku održavanja javnog skupa nastupe okolnosti iz člana 9 stav 1, odnosno člana 11 stav 1 ovog zakona, nadležni organ će upozoriti sazivača da prekine održavanje javnog skupa i pozove okupljene građane da se raziđu radi uspostavljanja reda.
Ako sazivač u slučaju iz stava 1 ovog člana, ne može ili odbije da prekine održavanje javnog skupa, nadležni organ će doneti rešenje o zabrani, usmeno ga saopštiti, prekinuti održavanje javnog skupa i preduzeti mere za uspostavljanje javnog reda i mira.
Pismeni otpravak rešenja iz stava 2 ovog člana nadležni organ će dostaviti sazivaču u roku od 12 sati.
U slučaju kad je javni skup prekinut zbog nastupanja okolnosti iz člana 9 stav 1 ovog zakona, nadležni organ će u roku od 12 sati od prekida uputiti mesno nadležnom okružnom sudu obrazložen zahtev za odlučivanje o zabrani prekinutog javnog skupa.
(Prestao da važi odlukom SUS)
Javni skup koji se održava bez prethodne prijave, nadležni organ će onemogućiti i preduzeti mere za uspostavljanje javnog reda i mira.
Novčanom kaznom do 1.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj:
1) sazivač javnog skupa koji nije preduzeo mere za održavanje reda na javnom skupu, odnosno nije organizovao redarsku službu (član 5 stav 1);
2) lice koje okuplja građane bez prethodne prijave (član 6);
3) (prestala da važi odlukom SUS)
4) sazivač javnog skupa koji održava skup protivno zabrani iz člana 9 stav 1 odnosno člana 11 stav 1 ovog zakona;
5) sazivač javnog skupa koji ne prekine javni skup u skladu sa članom 12 ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1 tač. 1, 2, 4 i 5 ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom do 10.000 dinara a odgovorno lice novčanom kaznom do 1.000 dinara.
Opština, odnosno grad doneće akt iz člana 2 stav 5 i člana 4 stav 4 u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnim okupljanjima građana ("Službeni glasnik SR Srbije", broj 14/90).
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Odlukom SUS IU broj 12/97 ("Sl. list SRJ", br. 21/2001), utvrđeno je da član 8, član 13 i član 15 stav 1 tačka 3) i stav 2 Zakona o okupljanju građana ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94) nisu saglasni sa Ustavom SRJ.