ZAKONO POMILOVANJU("Sl. list SRJ", br. 90/94) |
Pomilovanje za krivična dela propisana saveznim zakonima (u daljem tekstu: pomilovanje) daje predsednik Savezne Republike Jugoslavije saglasno odredbama ovog zakona.
Ako je za više krivičnih dela, propisanih saveznim zakonom i zakonima republike članice, sud izrekao jednu kaznu, pomilovanje daje predsednik Savezne Republike Jugoslavije ako je krivično delo koje je propisano u saveznom zakonu upravljeno protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije ili protiv čovečnosti i međunarodnog prava ili protiv Vojske Jugoslavije.
Kad je, u slučaju iz stava 1 ovog člana, po zakonu republike članice izrečena smrtna kazna, pomilovanje daje nadležni organ u republici članici na osnovu čijeg krivičnog zakona je ta kazna izrečena.
Pomilovanjem se:
1) daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom ili se određuje brisanje osude;
2) ukida ili određuje kraće trajanje mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom učiniocu koji je vozač po zanimanju ili proterivanje stranca iz zemlje;
3) ukidaju određene pravne posledice osude propisane saveznim zakonom ili određuje njihovo kraće trajanje.
U slučaju zamene izrečene kazne uslovnom osudom primenjuju se odredbe Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije o uslovnoj osudi, s tim što vreme proveravanja traje tri godine i što se uz uslovnu osudu ne određuje zaštitni nadzor niti se uslovno osuđenom nalaže ispunjenje posebnih obaveza.
Brisanje osude pomilovanjem nije ograničeno visinom izrečene kazne niti vrstom krivičnog dela za koje je izrečena osuda.
Brisanje osude pomilovanjem ima isto dejstvo kao i brisanje osude po krivičnom zakonu.
Postupak za pomilovanje pokreće se na molbu osuđenog lica ili po službenoj dužnosti.
Molbu za pomilovanje mogu podneti zakonski zastupnik osuđenog lica, bračni drug osuđenog lica, srodnik osuđenog lica u pravoj liniji, brat, sestra, usvojilac, usvojenik, hranilac ili staralac.
Postupak za pomilovanje kojim se daje oslobođenje od krivičnog gonjenja pokreće se samo po službenoj dužnosti.
Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu.
Ako je molba podneta drugom organu ili ustanovi za izdržavanje kazne, taj organ, odnosno ustanova dostaviće, bez odlaganja, molbu sudu iz stava 1 ovog člana.
Lice koje se nalazi na izdržavanju kazne upućuje molbu sudu preko upravne ustanove u kojoj izdržava kaznu. Ustanova u kojoj osuđeni izdržava kaznu će prilikom dostavljanja molbe za pomilovanje sudu priložiti izveštaj o ponašanju osuđenog lica i drugim podacima koji su od značaja za rešavanje molbe.
Ako se osuđeno lice nalazi na izdržavanju kazne, a molbu za pomilovanje je podnelo neko od lica iz člana 6 stav 2 ovog zakona, sud će od ustanove u kojoj osuđeni izdržava kaznu zatražiti izveštaj o njegovom ponašanju i drugim podacima koji su značajni za rešavanje molbe.
Molba za pomilovanje ne može se podneti pre pravnosnažnosti presude.
Molba za pomilovanje može se ponoviti po isteku jedne godine od dana donesene odluke po ranijoj molbi.
Ako je pomilovanje dato povodom postupka pokrenutog po službenoj dužnosti, rok za podnošenje molbe iz stava 2 ovog člana teče od dana donošenja odluke o davanju pomilovanja.
Molbu za pomilovanje koju je podnelo neovlašćeno lice ili koja je podnesena pre isteka roka predviđenog u članu 8 ovog zakona sud će odbaciti rešenjem.
U pogledu žalbe protiv rešenja o odbacivanju molbe za pomilovanje shodno će se primenjivati odredba o žalbi protiv rešenja donesenog u krivičnom postupku.
Molbu za pomilovanje sud će, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, dostaviti saveznom organu nadležnom za poslove pravde, zajedno sa svojim mišljenjem o opravdanosti molbe.
Ako se podnosilac molbe poziva na izvesne činjenice ili okolnosti koje mogu biti od uticaja na odlučivanje, sud će pre dostavljanja molbe izvršiti njihovu proveru i izveštaj o tome sa molbom dostaviti saveznom organu nadležnom za poslove pravde.
Savezni organ nadležan za poslove pravde može, povodom molbe za pomilovanje, tražiti od organa Savezne Republike Jugoslavije, organa republike članice i organa teritorijalne organizacije i lokalne samouprave, podatke potrebne za rešavanje molbe.
Savezni organ nadležan za poslove pravde, kada razmotri i oceni navode u molbi za pomilovanje, dostaviće molbu, zajedno sa svojim predlogom, predsedniku Savezne Republike Jugoslavije.
Postupak za pomilovanje po službenoj dužnosti pokreće savezni organ nadležan za poslove pravde.
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o pomilovanju ("Službeni list SFRJ", br. 4/77).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".