ZAKON
O NACIONALIZACIJI PRIVATNIH PRIVREDNIH PREDUZEĆA

("Sl. list FNRJ", br. 98/46 i 35/48)

I Predmet i obim nacionalizacije

Član 1

Danom stupanja na snagu ovog zakona nacionalizuju se i prelaze u državnu svojinu sva privatna privredna preduzeća opštedržavnog i republikanskog značaja u sledećim granama privrede:

1) u rudarstvu i ekstraktivnoj industriji;

2) u metalurgiji;

3) u industriji nafte i njenih derivata (prirodnih i veštačkih);

4) u industriji prirodnih gasova;

5) u industriji prerade uglja;

6) u industriji železničko-saobraćajnog materijala;

7) u industriji mašina i alata;

8) u brodogradnji;

9) u automobilskoj industriji;

10) u industriji poljoprivrednih alata i mašina;

11) u metalo-prerađivačkoj industriji;

12) u elektro-industriji;

13) u proizvodnji elektro-energije i plinova (elektrane i plinare);

14) u vojnoj i pirotehničkoj industriji;

15) u veliko-hemijskoj industriji;

16) u elektro-hemijskoj industriji;

17) u industriji legura metala;

18) u industriji hemijske prerade drveta, u industriji žižica, komprimiranih gasova, vodenog stakla, čađi, boja, lakova, tutkala i želatina, sapuna i glicerina, smole, voska, masti za čišćenje, apreture maziva, kao i u svoj ostaloj hemijskoj industriji;

19) u grafičkoj i štamparskoj industriji;

20) u industriji drvenjače, celuloze, papira i njihove prerade;

21) u industriji cementa, gipsa, stakla, keramike, porcelana, fajansa, azbesta, vatrostalnog materijala;

22) u industriji nemetalnih minerala i kamena;

23) u industriji kože, krzna i gume (prirodne i veštačke);

24) u industriji tekstilija (prirodnih i veštačkih);

25) u pilanskoj i ostaloj industriji prerade drveta;

26) u industriji građevinskog materijala;

27) u industriji šećera, špiritusa, skroba, kvasca i dekstrina;

28) u industriji i rafineriji biljnih ulja;

29) u mlinskoj industriji, industriji testenina i prerade brašna;

30) u industriji prerade mesa, masti, ribe, voća, povrća i mleka;

31) u industriji mineralnih voda (prirodnih i veštačkih), soda-vode i leda;

32) u ostaloj prehrambenoj industriji;

33) u industriji duvana i alkaloida;

34) u pivarskoj industriji, industriji alkohola i bezalkoholnih pića;

35) u industriji lekova, sanitetskog materijala i pribora, hemijsko-farmaceutskih i kozmetičkih sredstava;

36) u građevinarstvu i u projektovanju;

37) u šumskoj industriji;

38) u bankarstvu i osiguranju;

39) u iskorišćavanju banja i lekovitih voda;

40) u trgovini na veliko;

41) u suvozemnom, vazdušnom, pomorskom, rečnom i jezerskom saobraćaju;

42) u transportu.

Član 2

Preduzećima opštedržavnog i republikanskog značaja u smislu ovog zakona smatraju se ona preduzeća koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona proglašena kao takva ukazima Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ, odnosno prezidijuma narodnih skupština narodnih republika.

Član 2a

Pored privatnih privrednih preduzeća iz člana 1 a u vezi člana 2, nacionalizuju se i prelaze u državnu svojinu sva ona preduzeća, koja po svom karakteru ili po svom kapacitetu imaju opštu važnost za saveznu ili republikansku privredu, za zaštitu narodnog zdravlja ili za kulturni razvoj narodnih masa. Takvim preduzećima smatraju se:

1) sva kreditna i osiguravajuća preduzeća;

2) svi rudnici i preduzeća za rudarska istraživanja;

3) sve električne centrale koje su samostalni pogoni;

4) sva preduzeća za eksploataciju železnica i železničkih postrojenja;

5) sva preduzeća radioindustrije;

6) morski brodovi, ribarski brodovi i jedrenjaci od 50 tona i preko 50 tona nosivosti, kao i brodovi za prevoz putnika sa kapacitetom preko 50 putnika;

7) rečni putnički brodovi i tegljači od 50 KS i preko 50 KS sa pripadajućim teretnjacima, teretnjaci sa nosivošću od 50 tona i preko 50 tona, kao i sva tehnička plovna sredstva (bageri, parni maljevi i sl.);

8) svi sanatorijumi, bolnice, javna kupatila, banje i lečilišta sa lečilišnim zgradama i instalacijama;

9) sve štamparije, litografije i cinkografije;

10) svi bioskopi;

11) ona preduzeća (industrijska, trgovačka, transportna, građevinska, hoteli i sl.) koja prezidijum narodne skupštine narodne republike ukazom donesenim u roku od tri dana po donošenju ovog zakona proglasi preduzećima od značaja za privredu narodne republike, a koja nisu zanatskog karaktera.

Član 2b

Danom stupanja na snagu ovog zakona nacionalizuju se i prelaze u državnu svojinu svi privatni komercijalni magacini od 100 tona i preko 100 tona kapaciteta, kao i privatni komercijalni i industrijski podrumi od 3 vagona i preko 3 vagona kapaciteta - zajedno sa postrojenjima nužnim za upotrebu magacina odnosno podruma.

Koji se magacini i podrumi smatraju nacionalizovanim u smislu ovog člana odrediće vlada narodne republike rešenjem, koje će doneti u roku od tri dana po donošenju ovog zakona.

Član 3

Kao jedno preduzeće u smislu ovog zakona smatraju se sva postrojenja, stovarišta, uredi, prodavnice, transportna postrojenja preduzeća kao i njihove filijale i ogranci, ako su poslovali pod zajedničkom firmom ili pod zajedničkom upravom do 6. aprila 1941. ili na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Član 4

Nacionalizacija preduzeća obuhvata svu pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i sva imovinska prava koja pripadaju preduzeću ili služe njegovoj svrsi, kao što su naročito patenti, licence, dozvole za rad, službenosti, rudarska prava, uzorci, žigovi, modeli i tome slično.

Zajedno sa preduzećem smatraju se nacionalizovanim i prelaze u državnu svojinu i prava industrijske svojine bivšeg sopstvenika preduzeća.

Član 5

Nacionalizovano preduzeće postaje aktom nacionalizacije državno privredno preduzeće u smislu Osnovnog zakona o državnim privrednim preduzećima i ima se rešenjem nadležne vlade saobraziti propisima istog zakona. Tako obrazovano državno privredno preduzeće preuzima na sebe sve obaveze nacionalizovanog privatnog preduzeća do visine njegove aktive.

Na državu odnosno državno preduzeće ne prelaze sledeće obaveze:

1) koje su nastale iz poslovanja van delokruga samog preduzeća;

2) koje su nastale iz poslovanja za vreme rata ili iz rada za neprijatelja;

3) koje su nastale iz poslova nedopuštene trgovine i špekulacije;

4) koje su bile sračunate na prezaduženje preduzeća;

5) koje proizlaze iz ugovora sa nameštenicima i članovima organa preduzeća.

Član 6

Država odnosno državno privredno preduzeće može u roku od 6 meseci od dana preuzimanja nacionalizovanog preduzeća raskinuti sve ugovore dotadašnjih uprava. Ako su radnje ili isporuke koje su izvršene po raskinutim ugovorima koristile preduzeću, država će dati naknadu saugovaraču.

Član 7

Kad su preduzeća koja spadaju pod udar ovog zakona zajednička svojina države i privatnih pravnih ili fizičkih lica, tada se nacionalizuje i prelazi u državnu svojinu celokupni deo privatnih pravnih odnosno fizičkih lica u tim preduzećima.

Član 7a

Danom stupanja na snagu ovog zakona nacionalizuju se i prelaze u državnu svojinu sve nepokretnosti, koje su u svojini stranih državljana, stranih ustanova ili stranih privatnih ili javno-pravnih lica.

Od toga se izuzimaju:

1) nepokretnosti seljaka zemljoradnika, koji sami obrađuju svoju zemlju;

2) stambene zgrade, koje služe sopstveniku uglavnom za njegovo stanovanje;

3) nepokretnosti predstavništava stranih država, koje im služe za službene potrebe.

Jugoslovenski državljanin, koji pređe u strano državljanstvo gubi pravo svojine na nepokretnosti u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji koje prelaze u državnu svojinu. Izuzetak može dozvoliti samo Ministar pravosuđa FNRJ.

Ministar pravosuđa FNRJ izdaće potrebna uputstva za prenos svojine nacionalizovanih nepokretnosti na državu.

II Naknada

Član 8

Sopstvenicima preduzeća nacionalizovanog po ovom zakonu država će dati naknadu za nacionalizovanu imovinu.

Član 9

Naknada se daje u vrednosti čiste aktive nacionalizovane imovine preduzeća na dan preuzimanja od strane države.

Ako je nacionalizovana imovina bila sekvestrirana ili ma po kom osnovu pod državnom upravom, njena se vrednost utvrđuje na dan kad je država uzela preduzeće pod svoju upravu. U ovom slučaju daće se sopstveniku naknada za iskorišćavanje imovine preduzeća od strane države za vreme dok je bila pod državnom upravom. Ova naknada daje se u obliku zakonskih kamata na vrednost nacionalizovane imovine do visine stvarne dobiti koju je država imala iz upravljanja tim preduzećem.

Član 10

Naknada se daje u državnim obveznicama koje glase na donosioca.

Za poslovanje obveznicama i za njihovu isplatu osnivaju se savezni i republikanski fondovi za nacionalizovanu imovinu kao samostalna pravna lica za čije obaveze jamči država.

Vlada FNRJ uredbom donosi bliže propise o upravljanju fondovima za nacionalizovanu imovinu, o sredstvima ovih fondova, o načinu i roku amortizacije obveznica, o kamatama i o upotrebi obveznica u prometu, o redu prvenstva za isplatu poverilaca kao i o postupku za procenu vrednosti nacionalizovane imovine.

Član 11

Vlada FNRJ može odrediti da se u pojedinim slučajevima isplata naknade izvrši u gotovom novcu, u celosti ili delimično, odjednom ili u obrocima.

Član 12

Ako je nacionalizovana imovina pripadala domaćem društvu čija je imovina bila podeljena na akcije ili na udele, naknade će se dati neposredno sopstvenicima akcija ili udela srazmerno njihovom učešću u društvenom kapitalu do visine aktive.

Član 13

Isplata naknade sopstvenicima nacionalizovanih preduzeća protiv kojih na dan stupanja na snagu ovog zakona nije dovršen postupak za dela koja povlače kaznu konfiskacije imovine, obustaviće se do dovršenja postupka.

Ako u slučaju iz prethodnog stava ne bude izrečena kazna konfiskacije, ili u slučaju ako se ranije izrečena kazna konfiskacije nadležnim putem ukine, sopstvenicima će se dati naknada po ovom zakonu.

Ako je sopstvenik nacionalizovanog preduzeća presuđen na oduzimanje ratne dobiti, a ova nije naplaćena, naplatiće se iz naknade.

Član 14

Neće se dati naknada za nacionalizovanu imovinu koja je služila socijalnim, humanim, kulturnim i sličnim svrhama.

III Postupak

Član 15

Danom stupanja na snagu ovog zakona nacionalizovana preduzeća i njihovu imovinu preuzeće privremeno od sadašnjih sopstvenika odnosno njihovih upravitelja ministarstva Vlade FNRJ odnosno ministarstva vlada narodnih republika neposredno, ili preko drugih organa koje oni odrede.

Član 16

Ministarstva odnosno od njih određeni organi izvršiće prilikom preuzimanja preduzeća inventarisanje i primopredaju preduzeća i celokupne njegove i druge imovine na koju se nacionalizacija odnosi. Po preuzimanju izdaće sopstveniku odnosno njegovom zastupniku potvrdu o izvršenoj primopredaji.

Ova ministarstva odnosno od njih određeni organi obezbediće neprekidno i uredno poslovanje preduzeća sve dok uprava ne bude predata nadležnim administrativno-operativnim rukovodiocima u smislu Osnovnog zakona o državnim privrednim preduzećima.

Član 17

Ako dosadašnji sopstvenik smatra da imovina koja je nacionalizovana ne spada pod udar ovog zakona, može u roku od 15 dana od dana preuzimanja njegove imovine od strane organa iz člana 15 ovog zakona da uloži žalbu za preduzeća opštedržavnog značaja Vladi FNRJ, a za preduzeća republikanskog značaja vladi narodne republike, čija su rešenja konačna.

Član 18

Na zahtev nadležnog administrativno-operativnog rukovodioca sreski sudovi i drugi nadležni organi izvršiće prenos prava svojine kao i drugih prava sa ranijeg sopstvenika na državu.

IV Kaznene odredbe

Član 19

Ko izvrši bilo kakvu radnju u nameri da osujeti ili oteža nacionalizaciju po ovom zakonu, a naročito ko uništi, ošteti, prikrije, otuđi, optereti ili ma na koji način smanji vrednost nacionalizovane imovine, ili ko pruži državnom organu ili službeniku netačne ili nepotpune podatke o toj imovini, kazniće se po Zakonu o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže odnosno po Zakonu o zaštiti opštenarodne imovine i imovine pod upravom države.

Član 20

Javni službenik koji ne izvrši svoju dužnost propisanu ovim zakonom ili propisima koji budu na osnovu njega doneseni, ili postupi protivno njegovim odredbama, i time nanese štetu državi, kazniće se po Zakonu o zaštiti opštedržavne imovine i imovine pod upravom države.

V Završne odredbe

Član 21

Osnivanje novih privatnih privrednih preduzeća iz grana privrede nabrojanih u članu 1 ovog zakona može dozvoliti samo Vlada FNRJ.

Vlada FNRJ odnosno vlada narodne republike može pod određenim uslovima nacionalizovanu imovinu ili njen deo dati na iskorišćavanje privatnim pravnim ili fizičkim licima. Ona može sa privatnim pravnim ili fizičkim licima osnivati i zajednička preduzeća, unoseći u njih nacionalizovanu imovinu.

Član 22

Ništavne su sve pravne radnje usled kojih bi nacionalizacija bila osujećena ili otežana, kao i one pravne radnje koje su bile na to sračunate. Smatra se da je bila sračunata na osujećenje ili otežanje nacionalizacije i svaka pravna radnja koja umanjuje imovinu, ako se ne dokaže protivno.

Član 23

Ovlašćuje se Vlada FNRJ da uredbom propiše bliže odredbe i da izdaje uputstva za izvršenje ovog zakona.

Član 24

Ovaj zakon stupa na snagu kad ga usvoji Narodna skupština FNRJ.