POSLOVNIKO UREĐENJU I RADU VRHOVNOG SUDA SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 5/2002) |
OPŠTE ODREDBE
Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se organizacija i rad Vrhovnog suda Srbije u Beogradu (u daljem tekstu: Vrhovni sud) čime se obezbeđuje vršenje funkcije suda.
Na rad Vrhovnog suda, ukoliko ovim poslovnikom neka pitanja nisu posebno uređena, primenjuje se Sudski poslovnik koji donosi ministar nadležan za pravosuđe u saglasnosti sa predsednikom Vrhovnog suda.
O sprovođenju ovog poslovnika stara se predsednik Vrhovnog suda, kao i predsednici sudskih odeljenja u okviru nadležnosti odeljenja i sekretar suda.
UNUTRAŠNJE UREĐENJE I RAD SUDA
Predsednik Vrhovnog suda predstavlja sud, organizuje rad u sudu, rukovodi sudskom upravom, ostvaruje nadzor nad radom sudskih odeljenja, Sekretarijata i službi i odgovoran je za pravilan i efikasan rad suda.
Kada je predsednik suda sprečen ili odsutan, zamenjuje ga sudija određen godišnjim rasporedom poslova.
Predsednik suda na Opštoj sednici utvrđuje godišnji raspored poslova u Vrhovnom sudu po prethodno pribavljenom mišljenju sudskih odeljenja.
U Vrhovnom sudu obrazuje se: Krivično odeljenje, Građansko odeljenje, Upravno odeljenje, Odeljenje sudske prakse, Veliko personalno veće, Sekretarijat i Služba za opšte poslove.
U Vrhovnom sudu obrazuje se Kolegijum kao savetodavno telo predsednika suda.
Krivično odeljenje čine sudije i sudijski pomoćnici koji rade u većima obrazovanim za krivično-pravnu oblast.
Građansko odeljenje čine sudije i sudijski pomoćnici koji rade u većima obrazovanim za građansko-pravnu oblast.
Upravno odeljenje čine sudije i sudijski pomoćnici koji rade u većima obrazovanim za upravno-pravnu oblast.
Odeljenje sudske prakse čine: predsednik suda, zamenik predsednika suda, predsednici sudskih odeljenja, glavni i odgovorni urednik Biltena sudske prakse, sudije koje su godišnjim rasporedom poslova određene za rukovodioce evidencije sudske prakse u sudskim odeljenjima i njihovi zamenici i sudski savetnici koji rade na poslovima evidencije sudske prakse.
Sastav Velikog personalnog veća uređuje se Zakonom o sudijama i posebnim poslovnikom.
Kolegijum suda, pored predsednika suda čine: zamenik predsednika, predsednici Krivičnog, Građanskog i Upravnog odeljenja i sekretar suda.
Sekretarijat čine sekretar suda i sudski savetnici koji prema godišnjem rasporedu poslova obavljaju poslove iz delokruga rada Sekretarijata, administrativni sekretar predsednika suda, tehnički sekretar Sekretarijata, kao i zaposleni na poslovima personalne evidencije i radnih odnosa.
Službu opštih poslova čine zaposleni na administrativno-tehničkim i ostalim pratećim poslovima značajnim za sudsku vlast.
Ostvarivanje sudske funkcije u Vrhovnom sudu vrši se u okviru sudskih veća, sudskih odeljenja i Opšte sednice Vrhovnog suda.
Vrhovni sud obavlja sudsku funkciju u sedištu suda.
Predsednik suda može godišnjim rasporedom rada odrediti da pojedina veća obavljaju sudsku funkciju i van sedišta suda.
Kada se određene sudske funkcije obavljaju van sedišta suda, svi predmeti moraju se evidentirati u sudskim knjigama evidencije Vrhovnog suda i moraju biti pregledani u odeljenju sudske prakse.
Predsednik suda godišnjim rasporedom poslova određuje koji poslovi sudske funkcije se mogu obavljati van sedišta suda, u kojim mestima u Republici Srbiji i na koji način će se vršiti dostavljanje predmeta.
Predsednik suda obrazuje veće i vrši raspored sudija, sudijskih pomoćnika i drugih zaposlenih u tim mestima godišnjim rasporedom rada.
Sudsko veće
Sudsko veće odlučuje u konkretnim predmetima iz nadležnosti suda.
Godišnjim rasporedom poslova Vrhovnog suda utvrđuje se broj i sastav veća u svakom odeljenju i određuju predsednici veća.
Predsednika veća zamenjuje prvi član veća koji je ovlašćen da vrši sve poslove predsednika veća u njegovoj odsutnosti.
Sudsko veće svakog meseca razmatra rezultate rada članova veća i sudijskih pomoćnika.
Prijem predmeta se vrši prema astronomskom računanju vremena.
Predmeti se raspoređuju sudijama prema redosledu prijema predmeta u sudu nezavisno od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.
Ukoliko istovremeno dođe više predmeta raspoređuju se prema azbučnom redu prezimena ili nazivu tuženog, odnosno optuženog.
Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije, kao i u drugim opravdanim slučajevima, koje procenjuje predsednik suda.
Sudiji se predmet može oduzeti samo ako duže odsustvuje ili odugovlači postupak.
Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i ne menja tokom godine.
Izuzetno zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije ili upražnjenog sudijskog mesta sudiji tokom godine može biti promenjena vrsta posla.
Sudsko odeljenje
Sudsko odeljenje radi u sednici.
Godišnjim rasporedom poslova određuje se predsednik odeljenja i njegov zamenik.
Predsednik odeljenja se stara da se poslovi u odeljenju obavljaju jednoobrazno, uredno i ažurno.
Sednica sudskog odeljenja:
- utvrđuje pravna shvatanja o spornim pravnim pitanjima;
- predlaže Opštoj sednici pokretanje inicijative za regulisanje pojedinih pitanja i za izmenu i dopunu postojećih propisa;
- daje Opštoj sednici inicijativu za stavljanje predloga za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata; usklađuje rad veća u odeljenju, razmatra i druga pitanja o kojima se odlučuje na Opštoj sednici;
- daje mišljenje predsedniku suda za godišnji raspored poslova;
- razmatra izveštaj o radu odeljenja;
- utvrđuje način poboljšanja rada i stručnosti sudija i sudijskih pomoćnika;
- razmatra i druga pitanja iz delokruga rada odeljenja.
Sednicu odeljenja saziva predsednik odeljenja po sopstvenoj inicijativi, na zahtev predsednika suda ili na zahtev jednog od veća u odeljenju.
Sednica odeljenja saziva se i ako između pojedinih veća nastane nesaglasnost u primeni propisa ili ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća.
Na sednici odeljenja sporna pravna pitanja razmatraju se na osnovu referata, koreferata, izveštaja i predloga propisa i akata, koji se dostavljaju uz poziv za sednicu odeljenja.
Inicijativu za zauzimanje pravnog shvatanja po pravnim pitanjima od interesa za rad sudskih veća u odeljenju mogu dati predsednik odeljenja, sudsko veće ili sudija kao pojedinac. Podnosilac inicijative pismeno obrazlaže potrebu za zauzimanje pravnog shvatanja, ukoliko ranije nije postojalo ili potrebu za izmenu ranije usvojenog pravnog shvatanja.
Na isti način postupa se kada sudsko odeljenje predlaže Opštoj sednici pokretanje inicijative za zakonsko regulisanje pojedinih pitanja, za izmenu i dopunu postojećih propisa i stavljanje predloga za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.
Radom sednice sudskog odeljenja rukovodi predsednik odeljenja.
Sednica odeljenja može se održati ako je prisutna većina sudija koji rade u većima tog odeljenja.
Na sednici odeljenja glasaju samo sudije.
Kad predsednik suda prisustvuje sednici odeljenja ima pravo da glasa ako je prisustvovao i raspravi na sednici.
Odluka je doneta kada za nju glasa većina od ukupnog broja sudija iz odeljenja.
Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva veća u sastavu odeljenja.
Kada je potrebno da u rešavanju nekog pravnog pitanja sarađuju dva odeljenja zajedničku sednicu zakazuju predsednici oba odeljenja ili predsednik suda, s tim što svako odeljenje određuje izvestioca.
Zajedničkom sednicom rukovodi predsednik onog odeljenja u čiji delokrug spada materija o kojoj se raspravlja na sednici.
Na zajedničkoj sednici odeljenja pravna pitanja se razmatraju na osnovu prethodno pripremljenih referata i koreferata.
Sudija izvestilac može usmeno i sažeto izneti činjeničnu i pravnu prirodu pitanja izloženog u referatu.
Podnosilac koreferata može postupiti na isti način.
Prilikom glasanja na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zajednički stav izjasni većina članova svakog odeljenja.
Kada na zajedničkoj sednici odeljenja ne može da se usvoji pravno shvatanje, o pravnom pitanju koje je razmatrano odlučivaće Opšta sednica.
Odeljenje sudske prakse
Predsednik odeljenja sudske prakse je predsednik suda, a zamenik predsednika odeljenja sudija koji je godišnjim rasporedom određen da zamenjuje predsednika suda.
Godišnjim rasporedom poslova određuju se rukovodioci sudske prakse u Krivičnom, Građanskom i Upravnom odeljenju.
Odeljenje sudske prakse prati i proučava sudsku praksu, inicira preispitivanje usvojenog pravnog stava, predlaže Opštoj sednici da se o pojedinom pravnom pitanju zauzme načelni pravni stav, upoznaje sudije i sudijske pomoćnike sa pravnim shvatanjima sudskih odeljenja i načelnim pravnim stavovima Opšte sednice i utvrđuje koji su podaci i dokumentacija potrebni da se prate u cilju usavršavanja sudske prakse kao i način njihovog evidentiranja, obrade i unošenja u publikacije, radi obezbeđivanja jedinstvene sudske primene prava.
Vrhovni sud izdaje Bilten sudske prakse u kome se pored prakse Vrhovnog suda objavljuje i praksa područnih sudova.
U Vrhovnom sudu se vrši registrovanje i obrada podataka i pravnih stavova za potrebe pravosudnog informacionog sistema.
Opšta sednica
Opštu sednicu čine predsednik i sudije Vrhovnog suda.
Opštom sednicom rukovodi predsednik suda.
Za punovažno odlučivanje na Opštoj sednici potrebno je da prisustvuje najmanje dve trećine od ukupnog broja sudija u sudu.
Odluke se donose većinom od ukupnog broja sudija u sudu.
Opštu sednicu Vrhovnog suda saziva predsednik suda po sopstvenoj inicijativi, na predlog sudskog odeljenja ili na predlog najmanje četvrtine ukupnog broja sudija.
Opšta sednica saziva se i kad između veća iz različitih odeljenja ili između različitih odeljenja nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad se u jednom odeljenju odstupi od načelnog pravnog stava ili kad na sednici odeljenja ne može da se usvoji pravno shvatanje.
Opštoj sednici može prisustvovati sudija koji je u postupku za razrešenje izjavio prigovor protiv mere Velikog personalnog veća i usmeno pružiti objašnjenje i dokaze za svoje tvrdnje.
Opštoj sednici mogu prisustvovati i sudijski pomoćnici i učestvovati u raspravi.
Na Opštu sednicu mogu biti pozvana i druga lica iz reda stručnjaka za materiju koja se razmatra i učestvovati u raspravi.
Odluka o sazivanju Opšte sednice Vrhovnog suda sadrži pored vremena i mesta održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Uz odluku o sazivanju sednice dostavljaju se referati, koreferati, izveštaji i drugi predlozi propisa i akata koji se razmatraju na sednici, najmanje na sedam dana, u hitnim slučajevima na tri dana, a samo izuzetno u kraćem roku, pre održavanja sednice.
Pre početka sednice predsednik suda utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj sudija za punovažno odlučivanje.
Na sednici se pre prelaska na dnevni red razmatra zapisnik sa prethodne Opšte sednice. Zapisnik je usvojen ako se za to izjasni većina prisutnih sudija na sednici.
Na Opštoj sednici sporna pravna pitanja se razmatraju na osnovu referata i koreferata.
Sudija izvestilac, ako smatra potrebnim može usmeno i sažeto izneti činjeničnu i pravnu prirodu pitanja izloženog u referatu i na traženje ostalih učesnika dati objašnjenja i podatke.
Podnosilac koreferata može na isti način postupiti.
Svi prisutni na Opštoj sednici mogu učestvovati u raspravi, a prema potrebi rasprava se može ograničiti na određeno vreme.
Kada sednica oceni da razmatrana pitanja nisu razjašnjena, da se o njima može usvojiti načelno pravno shvatanje ili načelno pravno mišljenje, odložiće se za narednu sednicu i odrediće se šta treba još pripremiti i razjasniti i ko će to uraditi.
Opšta sednica Vrhovnog suda:
- usvaja načelne pravne stavove;
- daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast;
- razmatra primenu zakona i drugih propisa;
- razmatra rad sudova u Republici;
- bira među sudijama pozivne članove Visokog saveta pravosuđa i predlaže kandidate za jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština;
- propisuje merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja sudijske dužnosti;
- propisuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda;
- donosi Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije i Poslovnik Velikog personalnog veća;
- utvrđuje vrste i načine stručnog usavršavanja sudija;
- odlučuje o prigovoru predsednika Vrhovnog suda izjavljenom protiv odluke Velikog personalnog veća o njegovom udaljenju;
- odlučuje o prigovoru sudije izjavljenom protiv izrečene mere Velikog personalnog veća u postupku za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti;
- postavlja sudiju koji vrši dužnost predsednika Vrhovnog suda;
- odlučuje o izuzeću predsednika suda;
- postavlja sekretara Vrhovnog suda i sudske savetnike, i vrši druge poslove od opšteg interesa za rad Vrhovnog suda i vršenje sudske funkcije.
Na Opštoj sednici glasa se javno na taj način, što se sudije izjašnjavaju za i protiv predloga. Prvo se glasa o predlogu izvestioca, a ako ne dobije potrebnu većinu, glasa se o predlogu izvestioca koreferata, a zatim o drugim predlozima redom kako su stavljeni.
Poimenično se glasa kada to predloži predsednik suda ili četvrtina svih sudija.
Opšta sednica može da odlučuje i putem tajnog glasanja ukoliko se za takav predlog izjasni većina prisutnih sudija.
Mišljenja izneta na Opštoj sednici i donete odluke unose se u zapisnik.
Zapisnik sa Opšte sednice potpisuje predsednik suda i sudski savetnik koji prema godišnjem rasporedu obavlja poslove iz delokruga rada Sekretarijata, koji ga je sačinio, a izvornik se čuva u arhivi.
Načelni pravni stav na Opštoj sednici može da se usvoji ili izmeni ukoliko za njega glasa dve trećine ukupnog broja sudija.
Načelni pravni stav Opšte sednice obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici.
Kolegijum suda
Kolegijum suda razmatra organizaciona pitanja, izveštaje o radu sudskih odeljenja i suda u celini i sva druga pitanja od značaja za funkcionisanje suda i donosi zaključke po pitanjima koja će biti stavljena na dnevni red Opšte sednice i Velikog personalnog veća.
Sednicu Kolegijuma saziva predsednik suda, određuje dnevni red i rukovodi sednicom.
Svaki član Kolegijuma ima pravo da zahteva da se u dnevni red sastanka uvrsti rasprava o određenom pravnom pitanju i problemu.
Sednici Kolegijuma, na poziv predsednika suda mogu da prisustvuju savetnik predsednika, sudije, sudski savetnici i drugi odgovorni zaposleni, koji iz domena svog rada mogu dati potrebne informacije i podatke od značaja za dnevni red.
Sekretarijat suda
Sekretarijat pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja stručne i administrativne poslove za Opštu sednicu i Veliko personalno veće, postupa po predstavkama i pritužbama i obavlja sve druge poslove koje mu poveri predsednik suda koji su od značaja za pravilan i blagovremen rad suda.
Sekretarijatom rukovodi sekretar suda.
Sekretar Vrhovnog suda neposredno organizuje rad u Sekretarijatu u vršenju poslova sudske uprave, poslove za Opštu sednicu i Veliko personalno veće, rukovodi radom Službe za opšte poslove, priprema akte koje donosi predsednik suda, organizuje vršenje poslova u postupanju po predstavkama i pritužbama i vrši druge poslove koje mu poveri predsednik suda.
Sekretara Vrhovnog suda, na predlog predsednika suda, postavlja Opšta sednica Vrhovnog suda na četiri godine i po isteku tog vremena može biti ponovo postavljen na tu funkciju.
Sekretar Vrhovnog suda može biti razrešen i pre isteka roka na koji je postavljen pod uslovima utvrđenim zakonom.
U odeljenjima i Sekretarijatu Vrhovnog suda stručne poslove obavljaju sudijski pomoćnici.
Sudijski pomoćnici obrađuju nacrte sudskih odluka, analize i izveštaje i druge materijale za potrebe sudskih veća, sudskih odeljenja i Opšte sednice i vrše druge poslove koji ne predstavljaju neposredno vršenje sudske funkcije a koji su bliže opisani u Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom sudu.
Sudijski pomoćnici u zvanju sudskog savetnika obrađuju nacrte sudskih odluka u složenijim predmetima, pripremaju analize, izveštaje i druge materijale o pravnim pitanjima povodom kojih Vrhovni sud zauzima stavove i obavljaju druge poslove za sudsko odeljenje ili Opštu sednicu.
Sudske savetnike, na predlog predsednika suda, postavlja Opšta sednica.
Sudski savetnici postavljaju se na period od četiri godine i po isteku tog vremena mogu biti ponovo postavljeni.
Sudski savetnici mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su postavljeni pod uslovima utvrđenim zakonom.
Opšta sednica Vrhovnog suda na predlog predsednika suda utvrđuje broj postavljenih lica i ukoliko za to postoji potreba određuje koeficijente za obračun njihovih plata.
Služba opštih poslova
U Službi opštih poslova obavljaju se svi administrativno-tehnički poslovi koji prema Sudskom poslovniku ulaze u delokrug rada pisarnice suda, kao i drugi administrativno-tehnički i opšti poslovi kao što su poslovi prepisa u terminal-birou, bibliotečki poslovi, računovodstveni, informacioni, zatim poslovi sudskog obezbeđenja, ekonomata, poslovi prevoza, tehničkog održavanja zgrade i opreme i drugi poslovi koji su bliže opisani u Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta.
Predsednik suda, u skladu sa ovim poslovnikom, donosi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom sudu.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu i organizaciji Vrhovnog suda Srbije u Beogradu ("Službeni glasnik RS", br. 9/96, 26/96, 52/96, 3/98 i 55/2001).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".