POSLOVNIKVEĆA REPUBLIKA SAVEZNE SKUPŠTINE("Sl. list SRJ", br. 1/95, 5/95 - ispr. i 48/2001) |
I KONSTITUISANJE VEĆA
Član 1
Prvu sednicu Veća republika Savezne skupštine (u daljem tekstu: Veće), posle izbora, saziva predsednik Veća iz prethodnog saziva.
Prvom sednicom Veća rukovodi, do izbora predsednika Veća, najstariji savezni poslanik u Veću (u daljem tekstu: predsedavajući), kome u radu pomaže sekretar Veća iz prethodnog saziva ili drugo lice iz Službe Savezne skupštine.
Na prvoj sednici Veća vrši se verifikacija mandata saveznih poslanika (u daljem tekstu: poslanik), izbor predsednika i potpredsednika Veća, izbor predsednika i članova komisija Savezne skupštine i odbora Veća i imenovanje sekretara Veća.
1. Verifikacija mandata poslanika
Član 2
Na početku prve sednice predsedavajući predlaže sastav verifikacionog odbora.
Verifikacioni odbor sačinjava šest poslanika, po tri iz svake republike članice.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član odbora.
Član 3
Verifikacioni odbor je izabran ako je za njega glasala većina poslanika u Veću.
Verifikacioni odbor počinje sa radom odmah po izboru njegovih članova.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova odbora.
Član 4
Mandat poslanika u Veću verifikuje se na osnovu izdatih uverenja o izboru poslanika u Veće i izveštaja Savezne izborne komisije o sprovedenim izborima za poslanike.
Verifikacija mandata poslanika vrši se utvrđivanjem da su podaci iz uverenja o izboru svakog poslanika saglasni sa podacima iz izveštaja Savezne izborne komisije i da je uverenje izdato od strane ovlašćenog organa.
Član 5
Verifikacioni odbor, odmah po završetku rada, podnosi Veću izveštaj u pisanom obliku, koji sadrži predlog za verifikaciju mandata poslanika, kao i predlog da se ne verifikuje mandat pojedinog poslanika ili da se odloži verifikacija njegovog mandata, sa obrazloženjem.
Član 6
Veće nastavlja sa radom po prijemu izveštaja verifikacionog odbora, koji pretresa u celini.
Ako verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno poslanik na sednici Veća, predloži da se ne verifikuje mandat pojedinom poslaniku ili da se verifikacija njegovog mandata odloži, o svakom takvom predlogu Veće glasa posebno.
Poslanik za čiji je mandat predloženo da ne bude verifikovan ili da se verifikacija njegovog mandata odloži, nema pravo da glasa o tom predlogu.
Po završenom pretresu, Veće prvo odlučuje o mandatima poslanika iz stava 2 ovog člana, a posle o izveštaju u celini.
Verifikacijom mandata poslanika u Veću, verifikacioni odbor prestaje sa radom.
Član 7
Ako se većinom glasova poslanika u Veću odluči da se odloži verifikacija mandata pojedinom poslaniku, verifikacija mandata tog poslanika odlaže se dok Savezna izborna komisija ne izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru poslanika i o tome obavesti Veće, u roku od 15 dana.
Poslanik, čija je verifikacija mandata odložena, ima pravo da prisustvuje sednici Veća i da učestvuje u njenom radu, bez prava odlučivanja, do dobijanja obaveštenja iz stava 1 ovog člana.
Član 8
Poslanik počinje da ostvaruje prava i dužnosti utvrđene Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, zakonom i Poslovnikom Veća republika Savezne skupštine (u daljem tekstu: Poslovnik), danom verifikacije mandata.
2. Izbor predsednika i potpredsednika Veća
Član 9
Predsednik i potpredsednik Veća biraju se iz reda poslanika u Veću, na četiri godine.
Predsednik i potpredsednik Veća ne mogu biti iz iste republike članice.
Član 10
Kandidata za predsednika Veća predlaže najmanje deset poslanika u Veću.
Poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata za predsednika Veća.
Predlog kandidata za predsednika Veća sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime izvestioca predlagača i obrazloženje.
Član 11
Predlog kandidata za predsednika Veća podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Veća.
Izvestilac predlagača može da da dodatno obrazloženje predloga u ime predlagača, na sednici Veća.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Posle pretresa, ako je predloženo više kandidata, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Veća, i to po azbučnom redu prezimena kandidata.
Član 12
Predsednik Veća bira se tajnim glasanjem, ako Veće na predlog jednog ili više poslanika ne odluči da se glasanje vrši javno.
Član 13
Ako je predloženo dva ili više kandidata za predsednika Veća, a Veće odluči da se glasa javno, glasa se prozivanjem poslanika s tim što svaki poslanik može glasati samo za jednog kandidata.
Član 14
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje. Na svakom glasačkom listiću utisnut je pečat Savezne skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Glasa se samo za jednog od kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se: nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je poslanik glasao, kao i listić na kome je zaokruženo više rednih brojeva ispred imena kandidata.
Član 15
Glasanjem za izbor predsednika Veća rukovodi predsedavajući, kome u radu pomažu dva najmlađa poslanika i sekretar Veća iz prethodnog saziva ili drugo lice iz Službe Savezne skupštine.
Član 16
Za predsednika Veća izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova poslanika u Veću.
Ako je predloženo više kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje i to između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako je više kandidata dobilo isti i istovremeno najveći broj glasova, ponoviće se glasanje između svih tih kandidata.
Ako se ni u drugom krugu predsednik Veća ne izabere, postupak izbora se ponavlja, s tim što se više ne mogu predlagati kandidati koji u dotadašnjem toku glasanja nisu dobili potreban broj glasova.
Član 17
Izbor potpredsednika Veća vrši se po postupku predviđenom za izbor predsednika Veća.
3. Koordinatori poslanika iz republika članica
Član 18
(Brisano)
4. Izbor predsednika i članova komisija Savezne skupštine
Član 19
Predsednik Veća, zajedno sa predsednicima poslaničkih grupa koje su obrazovane, predlaže Veću listu kandidata za članove komisije Savezne skupštine iz reda poslanika u Veću, i to po jednak broj poslanika iz svake republike članice, polazeći od načela srazmerne zastupljenosti broja poslanika koji poslaničke grupe imaju u Veću.
Predsednik Veća, na osnovu dogovora sa predsednikom Veća građana, a uz prethodnu konsultaciju sa predsednicima poslaničkih grupa koje su obrazovane u Veću, predlaže kandidata za predsednika komisije Savezne skupštine iz reda poslanika u Veću.
O listi kandidata za članove komisije Savezne skupštine i o predlogu za predsednika komisije Savezne skupštine Veće odlučuje u celini, javnim glasanjem, većinom glasova poslanika u Veću.
Ako predsednik i članovi komisije Savezne skupštine koje bira Veće, ne budu izabrani, postupak izbora se ponavlja.
5. Izbor predsednika i članova odbora Veća
Član 20
Predsednik Veća, zajedno sa predsednicima poslaničkih grupa koje su obrazovane, predlaže Veću listu kandidata za predsednika i članove odbora Veća. Predloženu listu kandidata za članove odbora Veća sačinjava jednak broj poslanika iz svake republike članice.
Lista kandidata iz stava 1 ovog člana predlaže se polazeći od načela srazmerne zastupljenosti broja poslanika koji poslaničke grupe imaju u Veću.
O listi kandidata iz stava 1 ovog člana, Veće odlučuje u celini, javnim glasanjem, većinom glasova poslanika u Veću.
Ako predsednik i članovi odbora Veća ne budu izabrani, postupak izbora se ponavlja.
6. Imenovanje sekretara Veća
Član 21
Veće imenuje sekretara na predlog predsednika Veća.
Sekretar Veća imenuje se na četiri godine. Prestankom mandata poslanicima u Veću prestaje funkcija i sekretaru Veća.
Sekretaru Veća može prestati funkcija i ostavkom ili razrešenjem.
II PRAVA I DUŽNOSTI POSLANIKA
Član 22
Poslanik ostvaruje prava i dužnosti u skladu sa odredbama ovog poslovnika, samostalno ili zajedno sa drugim poslanicima.
Član 23
Poslaniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Savezne skupštine.
Član 24
Poslanik je dužan da učestvuje u radu Veća, komisija Savezne skupštine, odnosno odbora Veća.
Član 25
Poslanik je dužan da lično ili preko poslaničke grupe obavesti predsednika Veća o svom odsustvu sa sednice Veća, koji o tome obaveštava Veće.
Poslanik je dužan da svoje odsustvo sa sednice komisija Savezne skupštine, odnosno odbora Veća prijavi u kancelariji poslanika svoje republike članice, ili kancelariji svoje poslaničke grupe.
Član 26
Poslanik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima koja su mu potrebna za vršenje funkcije poslanika.
Poslanik ima pravo da traži obaveštenja od predsednika Veća, predsednika komisije Savezne skupštine, odnosno odbora Veća koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije poslanika.
Poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Savezne skupštine i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Veća i o drugim pitanjima iz nadležnosti Savezne skupštine.
Član 27
Poslaniku se za rad u Veću omogućuje korišćenje biblioteke i dokumentacije.
Poslanik ima pravo da koristi prostorije koje su mu stavljene na raspolaganje za rad i za sastanke sa građanima, u skladu sa Odlukom o unutrašnjem redu u Saveznoj skupštini.
Član 28
Poslanik, u skladu sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, uživa imunitet od dana verifikacije mandata do dana prestanka mandata.
Kad se steknu uslovi da se protiv poslanika koji se pozvao na imunitet odredi pritvor, odnosno kad je protiv poslanika koji je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina određen pritvor ili su se stekli uslovi da se protiv poslanika pokrene krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, nadležni organ je dužan da od Veća odmah traži odobrenje za određivanje pritvora, odnosno za zadržavanje na snazi rešenja o lišenju slobode ili za pokretanje krivičnog ili drugog postupka.
Zahtev za odobrenje iz stava 2 ovog člana nadležni organ podnosi predsedniku Veća. Predsednik Veća zahtev iz stava 2 ovog člana upućuje Odboru za mandatno-imunitetska pitanja Veća.
Odbor za mandatno-imunitetska pitanja Veća je dužan da svoj izveštaj sa predlogom podnese Veću na prvoj narednoj sednici.
Ako Veće nije u redovnom zasedanju, o zahtevu iz stava 2 ovog člana odlučuje Odbor za mandatno-imunitetska pitanja Veća, koji o tome obaveštava Veće na prvoj narednoj sednici.
Veće može opozvati dato odobrenje do završetka prvostepenog postupka.
Član 29
Veće, na predlog Odbora za mandatno-imunitetska pitanja Veća, može odlučiti da se imunitet primeni poslaniku koji se na imunitet nije pozvao, kad oceni da je to potrebno.
Član 30
Ako Veće ne da odobrenje iz člana 28 stav 2 ovog poslovnika ili ako odluči da primeni imunitet poslaniku koji se na imunitet nije pozvao, pritvor određen prema poslaniku se ukida, a ukoliko je pokrenut krivični ili drugi postupak, taj postupak se obustavlja.
Član 31
Poslaniku se posle izvršene verifikacije mandata izdaje posebna legitimacija.
U legitimaciji se navode imunitetska prava i druga prava utvrđena zakonom koja poslanik može da ostvaruje na osnovu legitimacije.
Sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija propisuje Administrativna komisija Savezne skupštine.
Član 32
U Veću je u službenoj upotrebni srpski jezik ekavskog i ijekavskog izgovora i ćiriličko pismo.
IIa POSLANIČKE GRUPE
Član 32a
Poslanici u Veću imaju pravo da obrazuju poslaničku grupu.
Poslaničku grupu čine najmanje tri poslanika u Veću.
Poslanička grupa iz svog sastava bira predsednika poslaničke grupe.
Poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe.
Svi poslanici izabrani sa izborne liste istog podnosioca čine jednu poslaničku grupu.
Ako poslanici sa izborne liste istog podnosioca ne mogu samostalno da obrazuju poslaničku grupu, mogu udruživanjem obrazovati poslaničku grupu ili se pridružiti već obrazovanoj poslaničkoj grupi.
Izuzetno, poslanici izabrani sa koalicione izborne liste mogu obrazovati poslaničku grupu prema pripadnosti političkoj stranci, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana.
Poslanici izabrani sa dve ili više izbornih lista različitih podnosilaca mogu obrazovati jednu poslaničku grupu.
O obrazovanju i sastavu poslaničke grupe, predsednik poslaničke grupe obaveštava predsednika Veća u roku od sedam dana od dana izbora predsednika Veća.
Uz obaveštenje iz stava 9 ovog člana, predsednik poslaničke grupe podnosi predsedniku Veća i spisak članova poslaničke grupe koji je potpisao svaki njen član.
III PREDSEDNIK I POTPREDSEDNIK VEĆA
Član 33
Predsednik Veća predstavlja Veće.
Predsednik Veća rukovodi radom Veća, stara se o primeni Poslovnika, stara se o blagovremenom i usklađenom radu odbora Veća i komisija Savezne skupštine i vrši druge poslove utvrđene Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, saveznim zakonom i ovim poslovnikom.
Član 34
U pripremi sednice Veća, predsednik Veća se može dogovarati sa predsednicima poslaničkih grupa o pitanjima koja se odnose na rad na sednici Veća, a posebno o tome koliko će trajati pretres o pojedinim tačkama dnevnog reda, o dužini trajanja diskusije, kao i o drugim pitanjima koja se odnose na rad na sednici Veća.
Veće odlučuje o predlozima iz stava 1 ovog člana bez pretresa.
Ako se na sastanku predsednika Veća sa predsednicima poslaničkih grupa ne postigne saglasnost, odnosno ako Veće ne prihvati te predloge, rad Veća odvija se prema Poslovniku.
Predsednik Veća može u pripremi sednice Veća održati sastanak sa predsednicima odbora Veća i predsednicima komisija Savezne skupštine o pitanjima u vezi sa dnevnim redom sednice Veća.
Član 35
Predsednik Veća, u dogovoru sa predsednikom Veća građana, može sazvati zajednički sastanak kome će prisustvovati: potpredsednici veća, predsednici odbora veća, predsednici komisija Savezne skupštine i predsednici poslaničkih grupa u svakom od veća, radi razmatranja pitanja od zajedničkog interesa za rad veća Savezne skupštine.
Na sastanak iz stava 1 ovog člana mogu se pozivati i predstavnici Savezne vlade, Narodne banke Jugoslavije i saveznih organa i organizacija.
Predsednik Veća, u dogovoru sa predsednikom Veća građana, može predložiti poslanicima u Veću da zajedno sa poslanicima u Veću građana saslušaju uvodno izlaganje predstavnika predlagača povodom određene tačke dnevnog reda.
Član 36
Predsedniku Veća prestaje funkcija pre isteka mandata, ostavkom ili razrešenjem.
Danom podnošenja ostavke, predsedniku Veća prestaje funkcija.
O ostavci predsednika Veća odmah se obaveštavaju poslanici u Veću.
Predsednik Veća može se razrešiti funkcije pre isteka mandata, shodno odredbama ovog poslovnika o postupku predviđenom za izbor predsednika Veća.
Član 37
Veće ima jednog potpredsednika.
Potpredsednik Veća zamenjuje predsednika Veća u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti i u dogovoru sa predsednikom Veća obavlja poslove koje mu on poveri.
Član 38
Potpredsedniku Veća prestaje funkcija pre isteka mandata, ostavkom ili razrešenjem.
Danom podnošenja ostavke potpredsedniku Veća prestaje funkcija.
O ostavci potpredsednika Veća odmah se obaveštavaju poslanici u Veću.
Potpredsednik Veća može se razrešiti funkcije pre isteka mandata, shodno odredbama ovog poslovnika o postupku predviđenom za razrešenje predsednika Veća.
IV SEKRETAR VEĆA
Član 39
Sekretar Veća pruža stručnu pomoć predsedniku Veća u pripremi i radu sednice Veća i u sprovođenju zaključka Veća.
Sekretar Veća rukovodi radom službe Veća i organizuje obavljanje stručnih i drugih poslova za potrebe Veća.
Sekretar Veća za svoj rad odgovara Veću i predsedniku Veća.
V KOMISIJE SAVEZNE SKUPŠTINE I ODBORI VEĆA
Član 40
Veće, zajedno sa Većem građana, obrazuje komisije Savezne skupštine, kao zajednička radna tela, a samostalno obrazuje odbore Veća.
1. Komisije Savezne skupštine
Član 41
Veće, zajedno sa Većem građana, obrazuje komisije Savezne skupštine (u daljem tekstu: komisije) za razmatranje pitanja od zajedničkog interesa za rad veća Savezne skupštine.
Komisije se obrazuju kao stalne, privremene i anketne.
a) Sastav i rad komisija
Član 42
Komisija se sastoji od jednakog broja članova izabranih iz reda poslanika u svakom od veća Savezne skupštine.
Poslanik u Veću može biti član jedne ili više komisija.
Komisija na prvoj sednici bira iz reda svojih članova zamenika predsednika komisije.
Komisija ima sekretara.
Član 43
Sednicu komisije saziva predsednik komisije po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje četvrtine članova komisije, a dužan je sazvati sednicu ako to traži predsednik Veća. Ako predsednik komisije ne sazove sednicu komisije kad to traži predsednik Veća, sednicu saziva predsednik Veća.
Komisija radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova komisije, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova komisije.
Saziv sa predlogom dnevnog reda sednice komisije upućuje se članovima komisije i Saveznoj vladi, po pravilu, pet dana pre održavanja sednice komisije.
Član 44
Sednici komisije može prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, i poslanik koji nije član te komisije.
Kad se razmatraju amandmani, na sednicu komisije pozivaju se i podnosioci amandmana.
U radu komisije učestvuju predstavnici predlagača akta koji se razmatra na sednici komisije.
U radu komisije mogu učestvovati i predstavnici Savezne vlade i ako ona nije predlagač akta koji se razmatra.
U radu komisija mogu, po pozivu, učestvovati naučnici i stručnjaci iz pojedinih oblasti.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga komisija može, preko svog predsednika, tražiti od saveznih ministarstava i drugih saveznih organa i organizacija podatke i informacije od značaja za njen rad.
Član 45
Posle završetka pretresa, komisija podnosi Veću izveštaj koji sadrži amandmane, mišljenja i predloge komisije. Komisija određuje izvestioca koji na sednici Veća može da obrazloži izveštaj komisije.
Na zahtev pojedinog člana komisije, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se u izveštaju komisije i on ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja pretresa na sednici Veća.
Član 46
Komisija može održati sednicu zajedno sa drugom komisijom, odnosno odborom Veća ili odborom Veća građana, da bi se saslušalo izlaganje predstavnika Savezne vlade, odnosno Narodne banke Jugoslavije ili obavila rasprava o pojedinom pitanju.
O pitanjima iz stava 1 ovog člana, komisija odvojeno odlučuje.
Član 47
Na sednici komisije vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose naročito: imena prisutnih i odsutnih; amandmani, mišljenja i predlozi komisije; svako izdvojeno mišljenje, kao i imena izvestilaca koje je odredila komisija.
Na sednici komisije vode se stenografske beleške ili magnetofonski zapis, ako komisija to odluči.
Na sednici Zakonodavno-pravne komisije i Komisije za ustavna pitanja vode se stenografske beleške ili magnetofonski zapis, osim ako Zakonodavno-pravna komisija, odnosno Komisija za ustavna pitanja ne odluči drukčije.
Stenografske beleške, odnosno magnetofonski zapis iz stava 3 ovog člana koriste se za pripremu zapisnika i izveštaja sa sednice komisije i prilažu se uz usvojeni zapisnik čiji su sastavni deo.
b) Stalne komisije
Član 48
Stalne komisije se obrazuju ovim poslovnikom.
Predsednik i članovi stalnih komisija biraju se za mandatni period na koji su veća Savezne skupštine izabrana.
Član 49
Veće, zajedno sa Većem građana, obrazuje sledeće stalne komisije:
1) Komisiju za ustavna pitanja;
2) Zakonodavno-pravnu komisiju;
3) Komisiju za ostvarivanje sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina;
4) Administrativnu komisiju;
5) Komisiju za predstavke i predloge.
Član 50
Komisija za ustavna pitanja:
- razmatra predloge za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije;
- priprema, u skladu sa zaključkom Veća, predlog akta o promeni Ustava Savezne Republike Jugoslavije i, po potrebi, predlog ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava Savezne Republike Jugoslavije.
Komisija ima predsednika i 15 članova.
Član 51
Zakonodavno-pravna komisija:
- razmatra nacrte i predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Savezne skupštine u pogledu njihove usklađenosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i pravnim sistemom, kao i njihove pravne obrade;
- razmatra predloge za davanje autentičnih tumačenja zakona;
- utvrđuje prečišćene tekstove zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Savezne skupštine, ako je tim aktima za to ovlašćena, i
- razmatra predloge za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Savezne skupštine.
Komisija ima predsednika i devet članova.
Član 52
Komisija za ostvarivanje sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina:
- prati ostvarivanje i zaštitu sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina utvrđenih Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, koji se uređuju zakonima, drugim propisima i opštim aktima; prati izvršavanje obaveza koje je Savezna Republika Jugoslavija preuzela potpisivanjem i potvrđivanjem međunarodnih akata o ljudskim pravima i slobodama; daje mišljenje i predloge za potpunije i efikasnije ostvarivanje i zaštitu utvrđenih sloboda i prava građana;
- prati i razmatra međunarodnopravne instrumente koje Savezna Republika Jugoslavija nije potvrdila i kojima nije pristupila;
- prati ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava delova naroda Savezne Republike Jugoslavije koji kao nacionalne manjine žive u susednim zemljama;
- razmatra predloge i inicijative organizacija i zajednica, udruženja građana i pojedinaca u vezi sa proširivanjem, ostvarivanjem i zaštitom ljudskih prava;
- prati aktivnosti Savezne vlade i drugih saveznih organa i organizacija na međunarodnom planu u vezi sa uređivanjem i zaštitom sloboda i prava čoveka i građanina, i
- razmatra druga pitanja iz nadležnosti Savezne skupštine u ovoj oblasti.
Komisija ima predsednika i devet članova.
Član 53
Administrativna komisija:
- priprema i razmatra propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti poslanika;
- donosi opšte i pojedinačne akte o statusnim pitanjima poslanika i izabranih funkcionera Savezne skupštine, funkcionera koje bira i razrešava Savezna skupština i lica koja imenuju veća Savezne skupštine;
- predlaže Veću izbor funkcionera za koje je saveznim zakonima određeno da ih bira i razrešava Savezna skupština;
- utvrđuje predloge za obezbeđenje sredstava u saveznom budžetu za rad Savezne skupštine; stara se o pravilnosti korišćenja tih sredstava; vrši izmenu namene i visine sredstava predviđenih u saveznom budžetu za vršenje delatnosti Savezne skupštine i za njene posebne namene, kad je saveznim zakonom za to ovlašćena;
- predlaže odluku o organizaciji i radu službe Savezne skupštine i daje saglasnost na akt o sistematizaciji poslova i zadataka u Službi Savezne skupštine;
- donosi opšte akte o statusnim i materijalnim pitanjima postavljenih i drugih zaposlenih u Službi Savezne skupštine;
- vrši postavljenja u Službi Savezne skupštine i donosi pojedinačne akte o statusnim i materijalnim pitanjima postavljenih lica;
- donosi odluku o načinu uređivanja i izdavanja stenografskih beležaka;
- donosi odluku o uslovima za rad predstavnika sredstava javnog obaveštavanja;
- donosi odluku o unutrašnjem redu u zgradi Savezne skupštine i korišćenju prostora oko zgrade;
- donosi odluku o načinu korišćenja vozila Savezne skupštine;
- vrši poslove iz stambene oblasti, u skladu sa saveznim zakonom ili drugim propisom;
- donosi i druga opšta i pojedinačna akta o pitanjima iz svog delokruga, i
- vrši druge poslove utvrđene saveznim zakonom, drugim propisom ili opštim aktom i ovim poslovnikom.
Komisija ima predsednika i 15 članova.
Član 54
Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke, peticije i predloge koje građani i organizacije upućuju Saveznoj skupštini i predlaže Veću i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima, i o tome obaveštava podnosioce ukoliko su to zahtevali.
O svojim zapažanjima povodom predstavki, peticija i predloga Komisija obaveštava Veće.
Komisija ima predsednika i sedam članova.
v) Privremene komisije
Član 55
Veće, zajedno sa Većem građana, radi izvršavanja određenog zadatka može obrazovati privremenu komisiju.
Odlukom o obrazovanju privremene komisije utvrđuju se njen sastav i zadatak.
Privremena komisija prestaje sa radom po izvršenju zadataka za koji je obrazovana.
g) Anketne komisije
Član 56
Veće, zajedno sa Većem Građana, može obrazovati anketnu komisiju radi sagledavanja stanja i utvrđivanja činjenica u vršenju kontrole nad radom pojedinih saveznih organa ili organizacija, kao i u vezi sa sagledavanjem pojedinih pojava i događaja.
Odlukom o obrazovanju anketne komisije utvrđuju se sastav i zadatak komisije.
Anketna komisija ne može vršiti sudske radnje niti se može obraćati sudovima ako je kod njih pokrenut postupak u stvarima koje su predmet ankete.
Anketna komisija ima pravo da, istražujući pojedine pojave i radnje i radi utvrđivanja činjenica, traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su joj potrebne.
Savezni organi i organizacije su dužni da anketnoj komisiji daju tražene podatke, isprave i obaveštenja.
Posle obavljene ankete, anketna komisija podnosi većima izveštaj, sa predlogom mera.
Anketna komisija prestaje sa radom kada se na sednicama veća Savezne skupštine odluči o izveštaju komisije.
2. Odbori Veća
Član 57
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz delokruga Veća obrazuju se odbori Veća (u daljem tekstu: odbor).
Odbori se obrazuju kao stalni, privremeni i anketni.
a) Sastav i rad odbora
Član 58
Poslanik u Veću može biti član jednog ili više odbora.
Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih članova, zamenika predsednika odbora.
Odbor ima sekretara.
Član 59
Sednicu odbora saziva predsednik odbora po sopstvenoj inicijativi, ili na inicijativu najmanje trećine članova odbora, a dužan je da sazove sednicu ako to traži predsednik Veća. Ako predsednik odbora ne sazove sednicu odbora kad to traži predsednik Veća, sednicu saziva predsednik Veća.
Odbor radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova odbora.
Saziv, sa predlogom dnevnog reda sednice odbora, upućuje se članovima odbora i Saveznoj vladi, po pravilu, pet dana pre održavanja sednice odbora.
Član 60
Sednici odbora može prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, i poslanik koji nije član tog odbora.
Kad se razmatraju amandmani, na sednicu odbora pozivaju se i podnosioci amandmana.
U radu odbora učestvuju predstavnici predlagača akta koji se razmatra na sednici odbora.
U radu odbora mogu učestvovati i predstavnici Savezne vlade, i ako ona nije predlagač akta koji se razmatra.
U radu odbora mogu, po pozivu, učestvovati naučnici i stručnjaci iz pojedinih oblasti.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, odbor može, preko svog predsednika, tražiti od saveznih ministarstava i drugih saveznih organa i organizacija podatke i informacije od značaja za njegov rad.
Član 61
Posle završetka pretresa, odbor podnosi Veću izveštaj koji sadrži amandmane, mišljenja i predloge odbora. Odbor određuje izvestioca koji na sednici Veća može da obrazloži izveštaj odbora.
Na zahtev pojedinog člana odbora, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se u izveštaju odbora i on ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja pretresa na sednici Veća.
Član 62
Odbor može održati sednicu zajedno sa drugim odborom Veća, odborom Veća građana, odnosno komisijom da bi se saslušalo izlaganje predstavnika Savezne vlade, odnosno Narodne banke Jugoslavije ili obavila rasprava o pojedinom pitanju.
O pitanju iz stava 1 ovog člana, odbor odvojeno odlučuje.
Član 63
Na sednici odbora vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose naročito: imena prisutnih i odsutnih; amandmani, mišljenja i predlozi odbora; svako izdvojeno mišljenje, kao i ime izvestioca koga je odredio odbor.
Na sednici odbora vode se stenografske beleške ili magnetofonski zapis, ako odbor to odluči.
Stenografske beleške, odnosno magnetofonski zapis iz stava 3 ovog člana, koriste se za pripremu zapisnika i izveštaja sa sednice odbora, kao i za potrebe poslanika i ne mogu se koristiti u druge svrhe, osim po odobrenju odbora.
Stenografske beleške, odnosno magnetofonski zapis sa sednice odbora prilaže se uz zapisnik i njegov su sastavni deo.
b) Stalni odbori
Član 64
Stalni odbori obrazuju se ovim poslovnikom.
Predsednik i članovi stalnih odbora Veća biraju se za mandatni period na koji je Veće izabrano.
Član 65
Stalni odbori Veća su:
1) Odbor za spoljnopolitičke i ekonomske odnose s inostranstvom;
2) Odbor za odbranu i bezbednost;
3) Odbor za pravosuđe i saveznu upravu;
4) Odbor za kreditno-monetarni sistem;
5) Odbor za tržište i razvoj;
6) Odbor za savezni budžet;
7) Odbor za rad, zdravlje, socijalno osiguranje i zaštitu životne sredine;
8) Odbor za javno obaveštavanje;
9) Odbor za Poslovnik Veća;
10) Odbor za mandatno-imunitetska pitanja.
Član 66
Odbor za spoljnopolitičke i ekonomske odnose s inostranstvom razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti: političkih odnosa s drugim državama i međunarodnim organizacijama; potvrđivanja međunarodnih ugovora iz oblasti spoljnopolitičkih odnosa; uređivanja postupka zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora iz nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije; zaštite jugoslovenskih državljana i njihovih interesa i interesa domaćih pravnih lica u inostranstvu; odnosa sa ekonomskim i finansijskim međunarodnim organizacijama; ulaganja sredstava stranih lica u domaća preduzeća; zaštite ekonomskih interesa jugoslovenskih državljana i domaćih pravnih lica u inostranstvu; deviznog, spoljnotrgovinskog i carinskog sistema i sistema kreditnih odnosa s inostranstvom; kontrole prometa robe i usluga preko granice; platnog prometa s inostranstvom; potvrđivanja međunarodnih ugovora iz oblasti ekonomskih odnosa, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i šest članova.
Član 67
Odbor za odbranu i bezbednost razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti: odbrane i bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije; pitanja državljanstva i putnih isprava; položaja stranaca i stranih pravnih lica; režima obalnog mora od interesa za međunarodne odnose Savezne Republike Jugoslavija; prelaska granice i kontrole putničkog saobraćaja preko granice; plovnih puteva na vodama na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe; bezbednosti u svim vrstama saobraćaja; sistema veza; proizvodnje, prometa i prevoza oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i šest članova.
Član 68
Odbor za pravosuđe i saveznu upravu razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti: izbora saveznih poslanika u veća Savezne skupštine, izbora i prestanka mandata predsednika Republike; korišćenja i upotrebe državnih simbola; organizacije i rada saveznih pravosudnih organa; postupaka pred sudovima i drugim državnim organima; organizacije i rada Saveznog ustavnog suda; organizacije i rada vojnih sudova i vojnih tužilaštava; sistema sankcija za povredu saveznih zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela predviđena saveznim zakonom; praznika i odlikovanja Savezne Republike Jugoslavije; položaja, prava i obaveza zaposlenih u saveznim organima i organizacijama, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i šest članova.
Član 69
Odbor za kreditno-monetarni sistem razmatra: predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti kreditno-monetarnog i bankarskog sistema i emisije novca; obrazovanje novčanih rezervi i raspolaganje njima, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i šest članova.
Član 70
Odbor za tržište i razvoj razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata koji se odnose na: jedinstveno tržište; pravni položaj preduzeća i drugih privrednih subjekata; osnove poreskog sistema; obligacione odnose i osnove svojinsko-pravnih odnosa; razvoj Savezne Republike Jugoslavije; naučno-tehnološki razvoj; naučno-tehnološku infrastrukturu u oblasti informatike, patenata i standardizacije; tehničko-tehnološke sisteme; sistem robnih rezervi; osnove sistema osiguranja imovine i lica; režim atmosfere i voda od interesa za celu zemlju i međunarodnih voda; regionalni razvoj i smanjivanje razlika u stepenu razvijenosti pojedinih područja, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i šest članova.
Član 71
Odbor za savezni budžet razmatra: predlog saveznog budžeta i predlog završnog računa saveznog budžeta; predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti korišćenja i raspolaganja imovinom Savezne Republike Jugoslavije; izvršavanje saveznog budžeta i druga pitanja iz oblasti saveznog budžeta, a naročito stvaranje obaveza za savezni budžet i obezbeđivanje sredstava za njihovo izvršenje, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i šest članova.
Član 72
Odbor za rad, zdravlje, socijalno osiguranje i zaštitu životne sredine razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti: osnova socijalnog osiguranja i radnih odnosa; penzijsko-invalidskog osiguranja; materijalnog obezbeđenja za vreme privremene nezaposlenosti; osnova zaštite životne sredine; zaštite života i zdravlja ljudi od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju; proizvodnje i prometa lekova; zaštite životinja od zaraznih bolesti i zaštite bilja od bolesti i štetočina kad ugrožavaju celu zemlju; stavljanja u promet sredstava za zaštitu životinja i bilja i kontrolu prenošenja životinja i bilja preko državne granice; genetskog materijala iz oblasti poljoprivrede i šumarstva; zaštite od jonizujućih zračenja, zaštite od drugih izvora ugrožavanja životne sredine, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i šest članova.
Član 73
Odbor za javno obaveštavanje razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti javnog obaveštavanja; razmatra pitanja obaveštavanja poslanika i obaveštavanja javnosti o radu Savezne skupštine, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor ima predsednika i šest članova.
Član 74
Odbor za Poslovnik Veća: razmatra predloge za izmene i dopune Poslovnika, prati primenu Poslovnika i, po potrebi, predlaže izmene i dopune Poslovnika i razmatra pitanja u vezi sa primenom Poslovnika.
Odbor ima predsednika i šest članova.
Član 75
Odbor za mandatno-imunitetska pitanja predlaže Veću da verifikuje mandate poslanika kojima mandati nisu verifikovani na prvoj sednici Veća posle izbora, kao i mandate novih poslanika koji popunjavaju upražnjena poslanička mesta; razmatra pitanja u vezi s primenom imuniteta poslanika, predsednika Republike, Saveznog državnog tužioca i stara se o zaštiti njihovih imunitetskih prava; razmatra i druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetskim pravima poslanika u Veću.
Odbor ima predsednika i četiri člana.
v) Privremeni odobri
Član 76
Veće može za izvršavanje određenih zadataka obrazovati privremeni odbor.
Odlukom o obrazovanju privremenog odbora utvrđuju se sastav i zadatak odbora.
Privremeni odbor prestaje sa radom po izvršenju zadataka za koje je obrazovan.
g) Anketni odbori
Član 77
Veće može obrazovati anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuju se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje; niti se može obraćati sudovima ako je kod njih pokrenut postupak u stvarima koje su predmet ankete.
Anketni odbor ima pravo da, pri vršenju ankete, traži od državnih organa i od pojedinih organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da traži izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Posle obavljanja ankete, anketni odbor podnosi Veću izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom kada Veće na sednici odluči o izveštaju odbora.
VI RAD VEĆA
A) REDOVNO ZASEDANJE VEĆA
1. Trajanje zasedanja Veća
Član 78
Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u februaru, a drugo prvog radnog dana u septembru.
Redovno zasedanje traje četiri meseca.
2. Sazivanje i dnevni red sednice Veća
Član 79
Sednicu Veća saziva predsednik Veća po sopstvenoj inicijativi, na osnovu zaključka Veća, na inicijativu jedne trećine broja poslanika u Veću ili Savezne vlade.
Član 80
Predsednik Veća upućuje poslanicima saziv sa predlogom dnevnog reda, po pravilu, deset dana pre dana održavanja sednice Veća.
Izuzetno, saziv sa predlogom dnevnog reda može biti upućen poslanicima u roku kraćem od deset dana, ako se na dnevnom redu nalaze pitanja od važnosti za odbranu i bezbednost zemlje, čije razmatranje je hitno, ako to zahtevaju neodložne potrebe zemlje ili ističu Ustavom Savezne Republike Jugoslavije utvrđeni rokovi za donošenje zakona ili završetak drugih postupaka.
O sazivanju sednice Veća i predlogu dnevnog reda, obaveštavaju se predsednik Veća građana, Savezna vlada i skupštine republika članica.
Član 81
Predsednik Veća otvara sednicu Veća i utvrđuje da li postoji kvorum za rad Veća.
Kvorum za rad Veća postoji ako je sednici Veća prisutno više od polovine broja poslanika u Veću.
Ako poslanik izrazi sumnju u postojanje kvoruma, a kvorum se sa sigurnošću ne može utvrditi na drugi način, vrši se prozivanje poslanika.
Član 82
Na početku sednice Veća, predsednik Veća daje obaveštenja u vezi sa predloženim dnevnim redom.
Poslanik ima pravo da podnese predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda i da ga obrazloži.
Veće se izjašnjava o svakom predlogu za izmenu ili dopunu dnevnog reda, kao i o predlogu dnevnog reda sednice Veća u celini.
Kad se Veće izjasni o predlogu dnevnog reda u celini, predsednik Veća objavljuje utvrđeni dnevni red sednice veća.
Član 83
U radu sednice Veća mogu da učestvuju: predsednik i potpredsednik Savezne vlade, savezni ministri i drugi predstavnici Savezne vlade, kao i predstavnici drugih ovlašćenih predlagača i funkcioneri saveznih organa i organizacija koji nisu ovlašćeni predlagači kada se razmatra pitanje iz delokruga organa, odnosno organizacije kojom rukovode.
Član 84
Sednice Veća se održavaju u vremenu od 11 do 19 časova.
Veće može da odluči da se sednica Veća nastavi i posle 19 časova.
Predsednik Veća može odrediti pauzu, ako to zahtevaju okolnosti u radu Veća.
3. Tok sednice
Član 85
Pretres pojedinih tačaka dnevnog reda sednice Veća vrši se po utvrđenom redosledu.
Veće može, u toku sednice odlučiti bez pretresa da se izvrše izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Član 86
Na početku pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Veća, predlagač, odnosno predstavnik predlagača može dati dopunska obrazloženja.
Posle predlagača, odnosno predstavnika predlagača u pretresu može učestvovati izvestilac odbora, odnosno komisije koja je razmatrala pitanje o kome se vodi pretres.
Prijave za učešće u pretresu mogu se podnositi sve do završetka pretresa.
Poslaniku i drugom učesniku na sednici Veća daje se reč po redu prijavljivanja.
Predstavnicima predlagača i predstavnicima Savezne vlade predsednik Veća daje reč čim je zatraže.
Izvestilac odbora, odnosno komisije može govoriti i preko reda, ako to zahteva potreba pretresa, o čemu odlučuje predsednik Veća.
Član 87
Predsednik Veća, kad predsedava sednicom Veća, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje potpredsedniku Veća i od njega traži reč. Potpredsednik Veća odmah daje reč predsedniku Veća. Kad dobije reč, predsednik Veća izlazi za govornicu.
Po završenom učešću u pretresu, predsednik Veća nastavlja predsedavanje sednicom Veća.
Predsednik Veća, na isti način, ostvaruje i pravo na repliku.
Član 88
Niko ne može da govori na sednici Veća pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Veća.
Član 89
Poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslanika ili povredi utvrđenog dnevnog reda sednice Veća, predsednik Veća daje reč odmah po završetku izlaganja prethodnog govornika. Poslanik je dužan da ukaže na odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena i može govoriti najduže tri minuta. Predsednik Veća je dužan posle izlaganja poslanika da da objašnjenje o povredi Poslovnika, odnosno utvrđenog dnevnog reda sednice Veća. Ako poslanik ne bude zadovoljan objašnjenjem, o pitanju odlučuje Veće, bez pretresa.
Član 90
Poslanik ima pravo da zatraži reč (pravo na repliku) samo ako su njegove reči iznete u raspravi po toj tački dnevnog reda pogrešno shvaćene, odnosno pogrešno navedene. Predsednik Veća tom poslaniku odmah daje reč.
Poslanik se mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne može trajati duže od dva minuta.
Poslaniku koji se, prilikom korišćenja prava na repliku, ne pridržava odredaba st. 1 i 2 ovog člana, predsednik Veća oduzima reč bez prethodne opomene.
Pravo iz stava 1 ovog člana može se koristiti najviše dva puta po istom pitanju i sa istim učesnikom u raspravi.
Član 91
Poslanik i drugi učesnik u pretresu može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu sednice Veća. Ako se govornik udalji od pitanja koje je na dnevnom redu, predsednik Veća će ga pozvati da se drži dnevnog reda.
Ako se govornik i posle drugog poziva ne drži dnevnog reda sednice Veća, predsednik Veća mu oduzima reč.
Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Veća u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Predsednik Veća ne može, za vreme dok predsedava sednicom Veća, da komentariše izlaganje govornika.
Član 92
Izlaganje poslanika i drugog učesnika na sednici Veća nije ograničeno, osim ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno.
Poslanik ili drugi učesnik u pretresu iz stava 1 ovog člana može da dobije reč po istoj tački dnevnog reda samo dva puta.
Poslanik ili drugi učesnik u pretresu može da dobije reč po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore prvi put.
Veće može, na predlog predsednika Veća, odlučiti da se u pretresu o pojedinoj tački dnevnog reda može govoriti samo jedanput, a može odrediti i trajanje izlaganja.
Član 93
Kad utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Veća zaključuje pretres.
Član 94
Predsednik Veća prekida rad Veća kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Veća, dok se kvorum ne obezbedi, a može da prekine rad da bi se izvršile potrebne konsultacije i pribavila mišljenja.
Predsednik Veća prekida rad Veća i u drugim slučajevima ako to Veće zaključi.
Predsednik Veća određuje kada će se sednica Veća nastaviti.
Član 95
Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda, predsednik Veća zaključuje sednicu veća.
4. Odlučivanje
Član 96
Veće odlučuje većinom glasova poslanika u Veću
O usvajanju zakona iz Amandmana IV na Ustav Savezne Republike Jugoslavije Veće odlučuje dvotrećinskom većinom glasova svih poslanika u Veću.
Na zahtev skupštine republike članice, o pitanjima iz člana 77 tač. 2, 3 i 4 Ustava Savezne Republike Jugoslavije, Veće odlučuje dvotrećinskom većinom glasova svih poslanika u Veću.
Član 97
Poslanik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici Veća.
Glasanje je javno, osim ako Veće na predlog jednog ili više poslanika ne odluči da glasanje bude tajno.
Poslanik glasa tako što se izjašnjava "za" predlog, "protiv" predloga ili se uzdržava od glasanja.
Glasa se dizanjem ruke ili upotrebom tehničkih sredstava.
Član 98
Posle završenog glasanja predsednik Veća utvrđuje rezultat glasanja i objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Ako najmanje pet poslanika izrazi sumnju u utvrđeni rezultat glasanja, pristupa se ponovnom prebrojavanju glasova.
Prebrojavanje glasova o istom pitanju može se samo jednom ponoviti.
5. Zapisnik i stenografske beleške sa sednice Veća
Član 99
O radu na sednici Veća vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena poslanika koji nisu prisustvovali sednici Veća, osnovni podaci o radu na sednici Veća i zaključci doneti na sednici u vezi sa pojedinim tačkama dnevnog reda. U zapisnik se unose i rezultati glasanja o pojedinim pitanjima.
Član 100
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda sednice Veća usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
Svaki poslanik ima pravo da pre usvajanja zapisnika stavi primedbe na zapisnik.
Usvojen zapisnik potpisuje predsednik Veća.
Član 101
Na sednici Veća vode se stenografske beleške.
Stenografske beleške dostavljaju se u toku sednice na uvid poslanicima u prostorije poslanika iz svake republike članice.
Govornik može, u roku od tri dana od završetka sednice Veća, izvršiti izmene redakcijske prirode u stenografskim beleškama. Ovim izmenama ne može se menjati smisao i suština izlaganja.
Ako predsednik Veća ospori da su izmene koje govornik traži redakcijske prirode, o spornom pitanju odlučuje Veće, bez pretresa.
Ako govornik u roku iz stava 3 ovog člana ne izvrši izmene redakcijske prirode u svom izlaganju, smatraće se da nema primedbi na otkucani tekst stenografskih beležaka.
Stenografske beleške se prilažu uz usvojeni zapisnik i čine njegov sastavni deo.
Stenografske beleške se daju na uvid i korišćenje predstavnicima sredstava javnog obaveštavanja, po odobrenju sekretara Veća, osim u slučajevima kada sadrže raspravu o materijalima koji imaju određeni stepen poverljivosti.
Stenografske beleške sa sednice Veća se objavljuju.
6. Red na sednici Veća
Član 102
Poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo poslanika, Veća i Savezne skupštine.
Član 103
Poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju učtivim rečima i sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza ili iznošenje činjenica i ocena iz privatnog života poslanika i drugih lica.
Član 104
Niko ne može da uđe u salu u kojoj se održava sednica nepristojno odeven ili pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava.
Niko ne može unositi u salu predmete koji nisu potrebni za rad na sednici.
Član 105
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Veća to ne dozvoli.
Član 106
Za vreme govora poslanika ili drugog učesnika u pretresu, nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem, ustajanjem, kretanjem po sali i sl.
Član 107
O održavanju reda na sednici Veća stara se predsednik Veća.
7. Disciplinske mere
Član 108
Za povredu reda na sednici Veća mogu se izreći mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja sa sednice.
Mere opomene i oduzimanja reči izriče predsednik Veća.
Mere udaljenja sa sednice izriče Veće, na predlog predsednika veća.
Izrečene mere unose se u zapisnik.
Član 109
Poslaniku koji svojim ponašanjem, uzimanjem reči iako mu je predsednik Veća nije dao, odnosno ometanjem govornika dobacivanjem, ustajanjem, kretanjem po sali i sl. ili na drugi način narušava red na sednici Veća ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika predsednik Veća izriče opomenu.
Član 110
Poslaniku koji svojim govorom na sednici Veća narušava red i odredbe ovog poslovnika, a već mu je dva puta izrečena mera opomene, predsednik Veća je dužan da oduzme reč.
Poslaniku koji upotrebljava uvredljive reči kojima vređa dostojanstvo poslanika, Veća i Savezne skupštine ili iznosi činjenice i ocene iz privatnog života poslanika i drugih lica, predsednik Veća je dužan da odmah oduzme reč bez prethodne opomene.
Član 111
Poslaniku koji ne poštuje odluku predsednika Veća o oduzimanju reči, ili koji narušava red na sednici Veća i posle druge opomene, Veće izriče meru udaljenja sa sednice Veća.
Poslanik može biti udaljen samo sa sednice Veća na kojoj je povredio red.
Meru udaljenja sa sednice, Veće izriče bez pretresa.
Poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica. Ukoliko poslanik odbije da se udalji sa sednice Veća, predsednik Veća će naložiti službenim licima ovlašćenim za održavanje reda u zgradi Savezne skupštine da tog poslanika udalje sa sednice.
Član 112
Ako predsednik Veća izricanjem disciplinskih mera ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice.
Član 113
Odredbe o redu na sednici Veća i disciplinskim merama primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice.
Član 114
Predsednik Veća može narediti da se i drugo prisutno lice koje narušava red na sednici Veća udalji iz sale u kojoj se održava sednica, kao i iz zgrade Savezne skupštine.
Član 115
Odredbe o redu na sednici Veća i disciplinskim merama shodno se primenjuju i na sednicama komisija, odnosno odbora.
B) VANREDNO ZASEDANJE VEĆA
Član 116
Vanredno zasedanje Veća može se održati samo u vremenu kad ne traje redovno zasedanje Veća.
Vanredno zasedanje Veća održava se na zahtev najmanje trećine broja poslanika u Veću ili na zahtev Savezne vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom.
Član 117
Predsednik Veća upućuje zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Veća poslanicima u Veću.
Ako u zahtevu iz stava 1 ovog člana nije određeno vreme održavanja vanrednog zasedanja, predsednik Veća će, u dogovoru sa podnosiocem zahteva, utvrditi vreme održavanja vanrednog zasedanja Veća.
Utvrđeni dnevni red ne može se menjati ni dopunjavati.
Svaki podneti zahtev od ovlašćenog predlagača za razmatranje drugih pitanja na zakazanom vanrednom zasedanju, smatraće se zahtevom za održavanje sledećeg vanrednog zasedanja.
Vanredno zasedanje Veća traje dok se ne razmotre sve tačke utvrđenog dnevnog reda.
Član 118
Ukoliko se vanredno zasedanje zakazuje u roku kraćem od deset dana, amandmani na predlog zakona koji će se razmatrati na tom vanrednom zasedanju, mogu se podneti do završetka pretresa tog predloga zakona na sednici Veća.
Član 119
Na vanredno zasedanje primenjuju se odredbe ovog poslovnika o redovnom zasedanju ako odredbama ovog poglavlja nije drukčije predviđeno.
VII POSTUPAK ZA DONOŠENJE AKATA
1. Postupak za donošenje zakona
a) Pokretanje postupka
Član 120
Postupak za donošenje zakona pokreće se podnošenjem predloga zakona.
Predlog zakona podnosi se u obliku u kome se donosi zakon i mora da bude obrazložen.
Obrazloženje predloga zakona mora da sadrži:
- ustavni osnov za donošenje zakona;
- razloge za donošenje zakona i ciljeve koji se njim žele ostvariti, i
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i osnovnih pravnih rešenja.
U predlogu zakona koji podnosi jedan ili više poslanika pre svojeručnog potpisa mora biti odštampano ime i prezime poslanika.
Ako se predlogom zakona stvaraju obaveze za savezni budžet, u obrazloženju se navodi i procena iznosa sredstava potrebnih za njegovo sprovođenje, kao i to da li su za njegovo sprovođenje sredstva obezbeđena u saveznom budžetu.
Član 121
Kad se predlogom zakona određuje da pojedine njegove odredbe imaju povratno dejstvo, predlagač zakona je dužan da posebno obrazloži opšti interes koji zahteva da te odredbe imaju povratno dejstvo.
Član 122
Predlagač zakona, izuzetno, prilikom predlaganja zakona kojima se uređuju odnosni od posebnog značaja za građane, preduzeća i druge privredne subjekte može, umesto predloga zakona, ponuditi Veću nacrt zakona i tražiti da se Veće izjasni o predloženim rešenjima iz nacrta.
Predlagač zakona može, ukoliko oceni da su primedbe i predlozi nadležnog odbora, odnosno Zakonodavno-pravne komisije takvog karaktera da zahtevaju bitne promene u predlogu zakona koji je podneo, predložiti da ga Veće razmatra kao nacrt zakona.
Član 123
Predlagač zakona upućuje predlog zakona predsedniku Veća.
Predlog zakona upućuje se odmah poslanicima u Veću.
Ako predlog zakona uputi poslanik u Veću, predsednik Veća će taj predlog odmah uputiti predsedniku Veća građana.
Kad predsednik Veća primi od predsednika Veća građana predlog zakona koji je podneo poslanik u Veću građana, uputiće ga odmah poslanicima u Veću.
Ako zakon predlažu 30.000 birača, dužni su da odrede svog predstavnika prilikom razmatranja predloga zakona u Veću.
Član 124
Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa Poslovnikom Veća, predsednik Veća neće ga dostaviti poslanicima u Veću, ni predsedniku Veća građana, već će zatražiti od predlagača zakona da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika.
Ako predlagač zakona ne prihvati stav predsednika Veća da predlog zakona nije pripremljen u skladu sa Poslovnikom, može da zatraži da se o tom pitanju izjasni Veće.
O pitanju iz stava 2 ovog člana Veće se izjašnjava bez pretresa.
Član 125
Predsednik Veća ne može uvrstiti u predlog dnevnog reda predlog zakona pre isteka roka od 30 dana od dana upućivanja predloga zakona poslanicima u Veću.
Predsednik Veća dužan je da uvrsti u predlog dnevnog reda predlog zakona najkasnije u roku od tri meseca od dana upućivanja predloga zakona poslanicima u Veću.
Predlog zakona čiji predlagač nije Savezna vlada, predsednik Veća, radi davanja mišljenja, upućuje Saveznoj vladi i utvrđuje rok za dostavljanje mišljenja koji ne može biti duži od deset dana od dana upućivanja predloga zakona Saveznoj vladi.
Predsednik Veća, u slučaju kad predlagač zakona iz oblasti monetarnog, deviznog ili kreditnog sistema nije Narodna banka Jugoslavije, upućuje predlog zakona i Narodnoj banci Jugoslavije radi davanja mišljenja i utvrđuje rok za dostavljanje mišljenja koji ne može biti duži od deset dana od dana upućivanja predloga zakona Narodnoj banci Jugoslavije.
Ako Savezna vlada, odnosno Narodna banka Jugoslavije ne dostavi mišljenje u roku iz st. 3 i 4 ovog člana, predsednik Veća može uvrstiti te predloge zakona u dnevni red sednice Veća.
Član 126
Pre pretresa predloga zakona na sednici Veća, predlog zakona razmatraju odbor u čijem je delokrugu pitanje koje se zakonom uređuje (u daljem tekstu: nadležni odbor) i Zakonodavno-pravna komisija.
Ako se predlogom zakona stvaraju obaveze za savezni budžet, predlog zakona razmatra i Odbor za savezni budžet.
b) Amandmani
Član 127
Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona - amandman, podnosi se predsedniku Veća u pisanom obliku, počev od dana upućivanja predloga zakona poslanicima u Veću, a najkasnije pet dana pre sednice Veća na kojoj se razmatra taj predlog zakona.
Ako sednica Veća traje dva ili više dana, rok iz stava 1 ovog člana računa se od dana početka sednice Veća.
Amandmane mogu da podnose svi ovlašćeni predlagači zakona, nadležni odbori i komisije.
Predsednik Veća upućuje podneti amandman poslanicima u Veću, predsedniku Veća građana, predlagaču zakona i Saveznoj vladi, ako ona nije predlagač zakona, i Narodnoj banci Jugoslavije za pitanja iz oblasti monetarnog, deviznog i kreditnog sistema, ako ona nije predlagač zakona.
Član 128
Kad predsednik Veća primi amandman koji je podnet u Veću građana, odmah ga dostavlja poslanicima u Veću i predsedniku nadležnog odbora.
Član 129
Nadležni odbor dužan je da, pre sednice Veća, razmotri amandmane podnete u oba veća i da Veću predloži koje amandmane da Veće prihvati, a koje da ne prihvati.
Predsednik nadležnog odbora o stavovima odbora povodom amandmana podnetih u Veću građana i stavu predlagača zakona o tim amandmanima obaveštava predsednika nadležnog odbora Veća građana.
Ako se amandmanom stvaraju obaveze za savezni budžet, o amandmanu se izjašnjava i Odbor za savezni budžet.
Član 130
Ako se stav nadležnog odbora po podnetom amandmanu razlikuje od stava nadležnog odbora Veća građana, predsednik odbora će se dogovoriti sa predsednikom nadležnog odbora veća građana da održe zajedno sednicu odbora na kojoj će se razmotriti sporna pitanja.
U izveštaju nadležnog odbora u slučajevima iz stava 1 ovog člana navode se i stavovi odbora o amandmanima podnetim u Veću građana, kao i amandmani koji su u istovetnom tekstu utvrđeni na sednici koju su nadležni odbori zajedno održali.
Član 131
Zakonodavno-pravna komisija je dužna da, pre sednice Veća, razmotri predlog zakona i sve podnete amandmane i da obavesti Veće o svom stavu u pogledu njihove usklađenosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i pravnim sistemom.
Zakonodavno-pravna komisija može podnositi amandmane na predlog zakona samo radi usklađivanja predloženih rešenja sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i pravnim sistemom, kao i radi poboljšanja pravne obrade tih rešenja.
Član 132
Predlagač zakona može da podnese amandmane u pisanom obliku, sa obrazloženjem, i posle isteka roka iz člana 127 stav 1 ovog poslovnika, do završetka pretresa tog predloga zakona na sednici Veća.
O amandmanu predlagača zakona iz stava 1 ovog člana Veće se posebno izjašnjava.
v) Pretres predloga zakona na sednici Veća
Član 133
O predlogu zakona prvo se vodi načelni pretres.
Po završenom načelnom pretresu, Veće odlučuje da li se predlog zakona prihvata u načelu.
Ako Veće ne prihvati predlog zakona u načelu, predsednik Veća će o tome obavestiti predsednika Veća građana.
Član 134
Kad je predlog zakona prihvaćen u načelu, Veće prelazi na pretres zakona u pojedinostima.
Veće odlučuje o amandmanima na način koji je predviđen za donošenje zakona. Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu čija sadržina najviše odstupa od osnovnog rešenja.
Amandman koji podnese predlagač zakona, najkasnije pet dana pre dana održavanja sednice Veća na kojoj se razmatra taj predlog zakona, kao i amandman koji je predlagač prihvatio, postaju sastavni deo predloga zakona i o njima se Veće posebno ne izjašnjava.
Kada se završi pretres i glasanje u pojedinostima, pristupa se glasanju o predlogu zakona u celini.
Član 135
Ako Veće usvoji veći broj amandmana, Veće može zastati sa usvajanjem predloga zakona u celini i zatražiti od Zakonodavno-pravne komisije da izvrši pravnu redakciju teksta predloga zakona, odnosno da od nadležnog odbora zatraži da usaglasi usvojene amandmane međusobno i sa tekstom predloga zakona.
Pripremljeni tekst predloga zakona dostavlja se poslanicima u Veću pre glasanja o predlogu zakona u celini. Uz pripremljeni tekst predloga zakona ukazuje se i na eventualne nesaglasnosti proizašle iz usvojenih amandmana i predlaže način njihovog otklanjanja.
Član 136
Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Veća.
g) Hitan postupak
Član 137
Predlagač zakona može predložiti da se zakon donese po hitnom postupku samo kada je to neophodno radi sprečavanja i otklanjanja većih poremećaja u privredi, kada to zahtevaju interesi odbrane i bezbednosti zemlje ili druge vanredne i neodložne potrebe zemlje i dužan je da te razloge u pisanom obliku obrazloži.
Ako je predlog da se zakon donese po hitnom postupku podnet u toku sednice, Veće odmah odlučuje o tome da li prihvata da se zakon donese po hitnom postupku, pošto se o tome zatraži mišljenje Savezne vlade, ako ona nije predlagač zakona.
Ako je predlog da se zakon donese po hitnom postupku podnet u vremenu između sednica, Veće odlučuje o tome predlogu kao o prethodnom pitanju, pre utvrđivanja dnevnog reda na prvoj narednoj sednici, pošto se o tome zatraži mišljenje Savezne vlade, ako ona nije predlagač zakona.
Član 138
Kad Veće prihvati predlog da se zakon donese po hitnom postupku, može da odredi rok u kome će nadležni odbor i Zakonodavno-pravna komisija podneti izveštaje, kao i rok u kome bi Savezna vlada, ako ona nije predlagač zakona, odnosno Narodna banka Jugoslavije o pitanjima iz oblasti monetarnog, deviznog i kreditnog sistema, ako ona nije predlagač zakona, trebalo da daju mišljenje o predlogu zakona.
Ako nadležni odbor, odnosno Zakonodavno-pravna komisija ne podnese izveštaj u utvrđenom roku, pretres predloga zakona može se obaviti i bez tog izveštaja.
Veće može odlučiti da predlog zakona po hitnom postupku razmatra i bez prethodnog razmatranja predloga tog zakona u nadležnom odboru i Zakonodavno-pravnoj komisiji.
Kad nadležni odbor i Zakonodavno-pravna komisija razmotre predlog zakona koji se donosi po hitnom postupku, Veće može da odluči da pretres predloga zakona otpočne odmah i bez podeljenih izveštaja, tako što će ih izvestioci usmeno izložiti na sednici.
Kad se zakon donosi po hitnom postupku, amandman se može podneti do završetka pretresa predloga tog zakona na sednici Veća.
d) Postupak za usaglašavanje teksta zakona, drugog propisa ili opšteg akta koji nije usvojen u oba veća u istovetnom tekstu
Član 139
Kad veća, prilikom odlučivanja o predlogu zakona, drugog propisa ili opšteg akta nisu usvojila zakon, drugi propis ili opšti akt u istovetnom tekstu, sprovodi se postupak za usaglašavanje.
Član 140
Ako se posle usvajanja zakona, drugog propisa ili opšteg akta u većima utvrdi da on nije usvojen u istovetnom tekstu, predsednici veća obaveštavaju o tome veća, koja obrazuju komisiju za usaglašavanje koju sačinjavaju po pet poslanika iz svakog veća.
Prvu sednicu komisije za usaglašavanje sazivaju predsednici nadležnih odbora veća Savezne skupštine.
Članovi komisije za usaglašavanje iz svojih redova biraju predsedavajućeg komisije.
Član 141
Komisija za usaglašavanje je dužna da, u roku od mesec dana, predloži usaglašeni tekst zakona, drugog propisa ili opšteg akta o kome se veća izjašnjavaju, ili da obavesti veća da nije postigla saglasnost o tekstu zakona, drugog propisa ili opšteg akta koji nije usvojen u istovetnom tekstu.
U radu sednice komisije za usaglašavanje učestvuje i predstavnik predlagača akta.
Komisija za usaglašavanje radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova, a odlučuje većinom glasova članova komisije iz svakog veća.
Član 142
Veće odlučuje o izveštaju komisije za usaglašavanje bez pretresa.
Član 143
Ako Veće ni posle sprovedenog postupka za usaglašavanje ne usvoji drugi propis ili opšti akt, osim zakona, u istovetnom tekstu kao u Veću građana, smatra se da taj akt nije donet.
Član 144
Ako Veće ni posle sprovedenog postupka za usaglašavanje ne usvoji zakon u istovetnom tekstu kao u Veću građana, postupak usaglašavanja odredaba koje nisu usvojene u istovetnom tekstu nastavlja se za vreme privremene primene tog zakona.
Član 145
Kad veća usvoje izveštaj komisije, usaglašeni tekst zakona objavljuje se u celini, a u ukazu o proglašenju tog zakona se naznačava da se radi o konačno usvojenom tekstu tog zakona.
2. Postupak za potvrđivanje međunarodnih ugovora
Član 146
Potvrđivanje međunarodnog ugovora iz nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije vrši se donošenjem zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora (u daljem tekstu: zakon o potvrđivanju).
Član 147
Predlog zakona o potvrđivanju sadrži i tekst međunarodnog ugovora čije se potvrđivanje predlaže.
U obrazloženju predloga zakona o potvrđivanju iznose se razlozi zbog kojih se predlaže potvrđivanje međunarodnog ugovora iz nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije.
U obrazloženju predloga zakona o potvrđivanju treba navesti da li se međunarodnim ugovorom stvaraju obaveze za savezni budžet u izvršavanju tog ugovora, kao i dati procenu potrebnih finansijskih sredstava iz saveznog budžeta za izvršavanje tog međunarodnog ugovora.
Član 148
Postupak za donošenje zakona o potvrđivanju vrši se shodno odredbama ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
3. Postupka za davanje autentičnog tumačenja zakona
Član 149
Predlog za davanje autentičnog tumačenja zakona može da podnese ovlašćeni predlagač zakona.
Ako Zakonodavno-pravna komisija oceni da je predlog za davanje autentičnog tumačenja opravdan, ona sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga Veću.
Ako Zakonodavno-pravna komisija oceni da predlog za davanje autentičnog tumačenja nije opravdan, o tome izveštava Veće.
Veće odlučuje o predlozima Zakonodavno-pravne komisije iz st. 2 i 3 ovog člana.
Ako Veće ne prihvati stav Zakonodavno-pravne komisije da nije opravdan predlog za davanje autentičnog tumačenja, zadužiće Zakonodavno-pravnu komisiju da sačini predlog autentičnog tumačenja.
Član 150
Na razmatranje predloga za davanje autentičnog tumačenja zakona shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
4. Postupak za donošenje saveznog budžeta i završnog računa
Član 151
Savezni budžet za narednu godinu donosi se najkasnije do kraja drugog redovnog zasedanja Veća.
Predlog saveznog budžeta (u daljem tekstu: predlog budžeta), sa obrazloženjem, podnosi Savezna vlada.
Obrazloženje predloga budžeta sadrži: ustavni osnov za donošenje budžeta, obrazloženje strukture prihoda saveznog budžeta i obrazloženje predloga potrebnih sredstava po korisnicima budžeta (rashodi).
Član 152
Predlog budžeta pretresa se na sednici Veća u načelu, a zatim u pojedinostima, po delovima.
Prilikom pretresa u pojedinostima glasa se o amandmanima podnetim na te delove predloga budžeta.
Posle zaključenog pretresa, glasa se o predlogu budžeta u celini.
Član 153
Izmene i dopune saveznog budžeta u toku godine vrše se prema odredbama ovog poslovnika kojim je uređen postupak za donošenje saveznog budžeta.
Član 154
Na postupak za donošenje završnog računa shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika predviđene za donošenje saveznog budžeta.
Član 155
Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drukčije određeno, u pogledu postupka za donošenje saveznog budžeta i završnog računa shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
5. Postupak za donošenje odluke, deklaracije, rezolucije i poslovnika Veća
Član 156
Predlog odluke, deklaracije i rezolucije može podneti ovlašćeni predlagač zakona u pisanom obliku, sa obrazloženjem.
Predlog poslovnika Veća može podneti poslanik i Odbor za Poslovnik Veća, u pisanom obliku sa obrazloženjem.
O predlogu odluke, deklaracije, rezolucije i poslovnika Veća vodi se jedinstven pretres.
U postupku donošenja odluke, deklaracije, rezolucije i poslovnika Veća shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju zakona, osim odredaba koje se odnose na odlučivanje u načelu.
6. Postupak u vezi sa pokretanjem postupka za ocenjivanje
ustavnosti zakona, drugog propisa i opšteg akta
Član 157
Predlog ovlašćenog predlagača za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti pred Saveznim ustavnim sudom iz člana 127 Ustava Savezne Republike Jugoslavije, odnosno rešenje Saveznog ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona, drugog propisa i opšteg akta koje je Saveznoj skupštini uputio Savezni ustavni sud, predsednik Veća upućuje poslanicima u Veću i predlagaču zakona, drugog propisa i opšteg akta čija se ustavnost osporava.
Pitanje iz stava 1 ovog člana razmatra Zakonodavno-pravna komisija.
Član 158
Ako Zakonodavno-pravna komisija, prilikom razmatranja predloga, odnosno rešenja o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona, drugog propisa i opšteg akta oceni da ima osnova za izmenu i dopunu zakona, drugog propisa i opšteg akta na koji se odnosi predlog za ocenu ustavnosti ili rešenje Saveznog ustavnog suda, predložiće Veću da zaključi da se pristupi izmenama i dopunama zakona, drugog propisa i opšteg akta i način pripreme tog akta.
Ako Veće prihvati predlog Zakonodavno-pravne komisije iz stava 1 ovog člana, predsednik Veća će o tome obavestiti predsednika Veća građana.
Član 159
Ako Veće, na predlog Zakonodavno-pravne komisije, oceni da nema osnova za izmenu ili dopunu zakona, drugog propisa i opšteg akta čija se ustavnost osporava, predsednik Veća obavestiće o tome predsednika Veća građana.
Član 160
Predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća građana, obaveštava predsednika Saveznog ustavnog suda o stavu veća Savezne skupštine u vezi pokrenutog postupka, kao i o predstavniku koga su veća odredila da ih predstavlja u postupku pred Saveznim ustavnim sudom.
Član 161
U pogledu ocenjivanja zakonitosti propisa i drugih opštih akata Savezne skupštine, shodno se primenjuju odredbe čl. 157 do 160 ovog poslovnika.
VIII ZAJEDNIČKA SEDNICA VEĆA GRAĐANA I VEĆA REPUBLIKA SAVEZNE SKUPŠTINE
Član 162
Veće može održati zajedničku sednicu sa Većem građana Savezne skupštine (u daljem tekstu: zajednička sednica veća).
Zajedničku sednicu veća sazivaju predsednici veća.
Zajednička sednica veća saziva se radi proglašenja promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije, kao i Ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije; kad kandidat za predsednika Savezne vlade izlaže program i prelaže članove Savezne vlade; kad predsednik Republike, predsednik i članovi Savezne vlade polažu zakletvu i radi konstatovanja da je predsednik Republike razrešen funkcije.
Zajednička sednica veća može se sazvati da bi se predsednik Republike, odnosno predsednik Savezne vlade obratio Saveznoj skupštini ili kad se šef strane države ili vlade, predstavnik parlamenta strane države ili predstavnik strane međunarodne organizacije obraća Saveznoj skupštini.
Član 163
Saziv, sa predlogom dnevnog reda, za zajedničku sednicu veća dostavlja se poslanicima u većima Savezne skupštine, po pravilu, osam dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Poslanicima se uz saziv dostavlja, po pravilu, materijal o pitanjima koja se predlažu za dnevni red zajedničke sednice veća, kao i zapisnik sa prethodne sednice, ako im ranije nije dostavljen.
Predsednici veća obaveštavaju o održavanju zajedničke sednice veća Saveznu vladu, skupštine republika članica i predsednika Republike, kojima se dostavlja predlog dnevnog reda sednice, sa odgovarajućim materijalom.
Član 164
Zajedničkom sednicom veća naizmenično predsedavaju predsednici veća. U rukovođenju zajedničkom sednicom veća učestvuju potpredsednici veća.
Sekretar veća pomaže predsedavajućem u radu zajedničke sednice veća.
Član 165
Zajedničkoj sednici veća mogu, na poziv predsednika oba veća, prisustvovati predsednici i članovi stranih vlada, delegacije predstavničkih tela stranih država, predstavnici međunarodnih organizacija i šefovi diplomatskih misija i to samo u počasnoj loži na galeriji.
Član 166
O radu na zajedničkoj sednici veća vodi se zapisnik.
O sastavljanju zapisnika sa zajedničke sednice veća staraju se sekretari veća.
Član 167
Na poslovni red zajedničke sednice veća shodno se primenjuju odredbe o poslovnom redu za sednicu Veća.
IX RAZREŠENJE I OSTAVKA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Član 168
Kad najmanje polovina od ukupnog broja poslanika u Veću podnese predlog za razrešenje predsednika Republike (u daljem tekstu: predlog) zbog povrede Ustava Savezne Republike Jugoslavije, koji ispunjava uslove utvrđene Zakonom o izboru i prestanku mandata predsednika Republike, predsednik Veća odmah upućuje taj predlog poslanicima u Veću, kao i predsedniku Republike.
Predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća građana, donosi akt kojim se konstatuje da je pokrenut postupak za razrešenje predsednika Republike i upućuje ga Saveznom ustavnom sudu.
Član 169
Kad Savezni ustavni sud dostavi Saveznoj skupštini odluku kojom je utvrđeno da predsednik Republike nije povredio Ustav Savezne Republike Jugoslavije, predsednik Veća o tome odmah obaveštava poslanike u Veću.
Član 170
Predsednik Veća, u dogovoru sa predsednikom Veća građana, saziva sednicu Veća najranije 15, a najkasnije 30 dana od dana dostavljanja odluke Saveznog ustavnog suda kojom je utvrđeno da je predsednik Republike povredio Ustav Savezne Republike Jugoslavije.
Član 171
Na sednici Veća na kojoj se odlučuje o razrešenju predsednika Republike, predsednik Veća obaveštava Veće o sastavu Komisije za sprovođenje glasanja u većima.
Članovi Komisije, koji predstavljaju poslaničke grupe u Veću, sprovode glasanje u Veću.
O rezultatima glasanja u svakom od veća, Komisija je dužna da odmah podnese izveštaj predsednicima veća.
Član 172
Veće odlučuje o razrešenju predsednika Republike, shodno odredbama Zakona o izboru i prestanku mandata predsednika Republike i ovog poslovnika.
Član 173
Kad predsednik Republike podnese ostavku i dostavi je Saveznoj skupštini, predsednik Veća je odmah upućuje poslanicima u Veću.
Čl. 174 i 175
(Brisani)
X IZBOR I OSTAVKA PREDSEDNIKA I ČLANOVA SAVEZNE VLADE I RAZREŠENJE ČLANA SAVEZNE VLADE
1. Izbor predsednika i članova Savezne vlade
Član 176
Predlog kandidata za predsednika Savezne vlade predsednik Veća odmah upućuje poslanicima u Veću.
Član 177
Kandidat za predsednika Savezne vlade izlaže svoj program i predlaže sastav Savezne vlade na zajedničkoj sednici veća.
O kandidatu za predsednika Savezne vlade, njegovom programu i predlogu članova Savezne vlade, otvara se pretres na zajedničkoj sednici veća.
Član 178
Posle završenog pretresa, o predlogu za predsednika Savezne vlade i predlogu članova Savezne vlade Veće odlučuje na odvojenoj sednici, većinom glasova svih poslanika u Veću, tajnim glasanjem.
Član 179
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje. Na svakom glasačkom listiću utisnut je pečat Savezne skupštine.
Glasački listić sadrži oznaku da se glasa za izbor predsednika i članova Savezne vlade, ime i prezime kandidata za predsednika Savezne vlade, imena i prezimena predloženih članova Savezne vlade, reči: "za" i "protiv" i napomenu o načinu glasanja.
Poslanik glasa zaokruživanjem reči: "za" ili reči: "protiv".
Glasa se samo za kandidata čije je ime navedeno na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić, odnosno glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi kako je poslanik glasao ili listić na kome je dopisano drugo ime.
Član 180
Sprovođenjem izbora za predsednika i članove Savezne vlade rukovodi predsednik Veća, kome u radu pomažu dva poslanika koje predloži predsednik Veća i sekretar Veća.
Član 181
Predsednik Veća, odmah po obavljenom glasanju, o rezultatima glasanja obaveštava predsednika Veća građana.
Član 182
Predsednik i članovi Savezne vlade, pre stupanja na dužnost, polažu zakletvu na zajedničkoj sednici veća, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati savesno i odgovorno, po Ustavu Savezne Republike Jugoslavije i zakonima, i da ću raditi na očuvanju suvereniteta, nezavisnosti i integriteta Savezne Republike Jugoslavije, ostvarivanju ljudskih i građanskih sloboda i prava i očuvanju mira i blagostanja svih građana Savezne Republike Jugoslavije."
Ako kandidat za predsednika i predloženi članovi Savezne vlade ne dobiju većinu glasova svih poslanika u Veću, postupak za izbor Savezne vlade se ponavlja.
2. Ostavka predsednika i člana Savezne vlade
Član 183
Predsednik Savezne vlade podnosi ostavku u pisanom obliku, a na sednici Veća to može da učini i usmeno, i ima pravo da je obrazloži.
Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i na ostavku člana Savezne vlade.
Član 184
O ostavci predsednika ili člana Savezne vlade predsednik Veća obaveštava poslanike u Veću.
Veće na sednici konstatuje da je predsednik ili član Savezne vlade podneo ostavku.
O ostavci predsednika Savezne vlade predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća građana, obaveštava predsednika Republike.
Član 184a
Kada Savezna vlada podnese ostavku, shodno se primenjuju odredbe čl. 183 i 184 ovog poslovnika, koje se odnose na ostavku predsednika Savezne vlade.
3. Razrešenje člana Savezne vlade
Član 184b
Predsednik Savezne vlade dostavlja predsedniku Veća predlog za razrešenje člana Savezne vlade.
Predlog za razrešenje člana Savezne vlade predsednik Veća upućuje poslanicima u Veću.
O predlogu za razrešenje člana Savezne vlade otvara se pretres na sednici Veća.
Posle završenog pretresa, o predlogu za razrešenje člana Savezne vlade Veće odlučuje tajnim glasanjem.
Član 184v
Glasanje o predlogu za razrešenje člana Savezne vlade sprovodi se shodno odredbama čl. 179, 180 i 181 ovog poslovnika.
XI OBAVLJANJE KONTROLE NAD RADOM SAVEZNE VLADE
Član 185
Kontrola nad radom Savezne vlade obavlja se: postavljanjem poslaničkih pitanja, podnošenjem interpelacije u vezi sa radom Savezne vlade, postavljanjem pitanja poverenja Saveznoj vladi i glasanjem o nepoverenju Saveznoj vladi.
1. Poslaničko pitanje
Član 186
Poslanik u Veću ima pravo da postavi poslaničko pitanje Saveznoj vladi ili pojedinom saveznom ministru o pitanjima za koja su Savezna vlada ili pojedini savezni ministar nadležni.
Poslanička pitanja postavljaju se na kraju sednice Veća, usmeno, a odgovor na postavljeno pitanje može se dati na samoj sednici ili u pisanom obliku, u roku ne dužem od 30 dana.
Član 187
Ako smatra da postavljeno pitanje nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, predsednik Veća će na to upozoriti poslanika koji postavlja pitanje i pozvati ga da svoje pitanje uskladi sa tim odredbama.
Član 188
Postavljeno poslaničko pitanje treba da bude jasno formulisano i ne sme da ima obeležja rasprave o pojedinom pitanju.
Prilikom postavljanja poslaničkog pitanja, poslanik ima pravo da govori najduže tri minuta.
Član 189
Ako odgovor na poslaničko pitanje nije dat na sednici Veća, predsednik Veća dostavlja poslaničko pitanje Saveznoj vladi, odnosno nadležnom ministru.
Član 190
Posle datog odgovora na postavljeno pitanje, poslanik u Veću, koji je postavio pitanje, ima pravo da u trajanju od najviše dva minuta komentariše odgovor na svoje pitanje i odluči o postavljanju dopunskog pitanja u trajanju od najviše dva minuta. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, poslanik ima pravo da se o odgovoru izjasni.
Član 191
Poslanik u Veću ima pravo da postavi poslaničko pitanje i guverneru Narodne banke Jugoslavije o pitanjima za koja je nadležna Narodna banka Jugoslavije, shodno odredbama čl. 186 do 190 ovog poslovnika, koje se odnose na postavljanje poslaničkog pitanja Saveznoj vladi ili pojedinom saveznom ministru.
2. Interpelacija u vezi sa radom Savezne vlade
Član 192
Najmanje deset poslanika u Veću može da podnese interpelaciju za pretresanje određenog političkog pitanja u vezi sa radom Savezne vlade.
Interpelacija se podnosi u pisanom obliku.
Interpelacija mora da sadrži jasno formulisano i obrazloženo pitanje koje treba da se razmotri, kao i predlog kako će se pretres povodom interpelacije završiti.
Interpelaciju potpisuju poslanici koji su je podneli.
Član 193
Interpelacija se podnosi predsedniku Veća koji je odmah dostavlja poslanicima u Veću i predsedniku Savezne vlade.
Član 194
Savezna vlada razmatra interpelaciju i dostavlja predsedniku Veća svoj stav povodom interpelacije najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema interpelacije.
Predsednik Veća stav Savezne vlade povodom interpelacije odmah dostavlja poslanicima u Veću.
Član 195
Interpelacija se stavlja na dnevni red prve naredne sednice Veća koja se mora održati najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja stava Savezne vlade povodom interpelacije.
Ako Savezna vlada ne dostavi stav povodom interpelacije u roku predviđenom u članu 194 stav 1 ovog poslovnika, interpelacija se stavlja na dnevni red prve naredne sednice Veća koja se mora održati najkasnije 15 dana po isteku tog roka.
Veće može da odluči da se interpelacija razmatra na posebnoj sednici Veća.
Član 196
Predstavnik podnosioca interpelacije ima pravo da na sednici Veća obrazloži interpelaciju.
Predsednik Savezne vlade je dužan da iznese stav Savezne vlade i usmeno povodom interpelacije.
Na rad sednice Veća, na kojoj se razmatra interpelacija, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika koje se odnose na pretres predloga zakona.
Član 197
Pretres povodom interpelacije može se završiti zauzimanjem stava o pitanju pokrenutom interpelacijom ili glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda.
Ako je predloženo da se pretres povodom interpelacije završi glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda bez zauzimanja stava o pitanju pokrenutom interpelacijom, predsednik Savezne vlade ima pravo da se izjasni o tom predlogu. Ako se predsednik Savezne vlade saglasi sa tim predlogom, a postoje i drugi predlozi, prvo će se glasati o tom predlogu.
Ako se predlog iz stava 2 ovog člana ne prihvati, o ostalim predlozima Veće se izjašnjava po redosledu njihovog podnošenja.
Član 198
Pretres povodom interpelacije mora se završiti na sednici na kojoj je započet.
Podneta interpelacija se može povući do prelaska na glasanje povodom te interpelacije.
Interpelacija povodom istog pitanja ne može se ponovo podneti u toku istog zasedanja Veća.
3. Pitanje poverenja Saveznoj vladi
a) Razmatranje pitanja poverenja Saveznoj vladi
Član 199
Predsednik Savezne vlade može postaviti u Saveznoj skupštini pitanje poverenja Saveznoj vladi u pisanom obliku, a na sednici Veća i usmeno.
Kada je predsednik Savezne vlade postavio pitanje poverenja Saveznoj vladi na sednici Veća, predsednik Veća odmah o tome obaveštava predsednika Veća građana.
O poverenju Saveznoj vladi Veće može glasati najranije posle tri dana od dana postavljanja pitanja poverenja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana postavljanja pitanja poverenja.
Član 200
Na sednici Veća o postavljenom pitanju poverenja Saveznoj vladi vodi se pretres.
Posle sprovedenog pretresa Veće odlučuje o poverenju Saveznoj vladi tajnim glasanjem, shodno postupku za izbor predsednika i članova Savezne vlade.
Član 201
O ishodu glasanja o poverenju Saveznoj vladi predsednik Veća odmah obaveštava predsednika Veća građana.
Član 202
Kad u Saveznoj skupštini nije izglasano poverenje Saveznoj vladi, predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća građana, o tome obaveštava predsednika Republike.
b) Razmatranje predloga za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi
Član 203
Predlog da Veće glasa o nepoverenju Saveznoj vladi može podneti najmanje 20 poslanika u Veću, u pisanom obliku, sa obrazloženjem i potpisima svih poslanika koji su predlog podneli.
Predlog da Veće glasa o nepoverenju Saveznoj vladi dostavlja se predsedniku Veća, koji ga odmah upućuje poslanicima u Veću, predsedniku Savezne vlade, predsedniku Veća građana i predsedniku Republike.
Član 204
Sednica Veća, na kojoj će se raspravljati o predlogu za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi, može da bude održana najranije posle tri dana od dana podnošenja predloga, a najkasnije 15 dana od dana podnošenja predloga.
Na početku pretresa o predlogu za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi, predstavnik predlagača može da obrazloži taj predlog, a predsednik Savezne vlade ima pravo da da odgovor.
Član 205
Posle sprovedenog pretresa, Veće pristupa odlučivanju o podnetom predlogu tajnim glasanjem, shodno postupku za izbor predsednika i članova Savezne vlade.
Ako po obavljenom glasanju podneti predlog ne dobije potrebnu većinu u Veću, na sednici se konstatuje da Saveznoj vladi nije izglasano nepoverenje i o tome predsednik Veća obaveštava predsednika Veća građana.
Predlog za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi iz istih razloga ne može se podneti na prvoj narednoj sednici Veća.
Član 206
Kada je u Saveznoj skupštini izglasano nepoverenje Saveznoj vladi, predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća građana, o tome obaveštava predsednika Republike.
XII IZBOR, OSTAVKA I RAZREŠENJE SUDIJA SAVEZNOG USTAVNOG SUDA, SUDIJA SAVEZNOG SUDA, SAVEZNOG DRŽAVNOG TUŽIOCA, GUVERNERA NARODNE BANKE JUGOSLAVIJE I DRUGIH FUNKCIONERA ODREĐENIH SAVEZNIM ZAKONOM
1. Izbor
Član 207
Predloge kandidata za sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda, Saveznog državnog tužioca i guvernera Narodne banke Jugoslavije, koje je podneo predsednik Republike, predsednik Veća odmah upućuje poslanicima u Veću.
Član 208
Na sednici Veća na kojoj se razmatra predlog iz člana 207 ovog poslovnika, vodi se pretres.
Posle završenog pretresa Veće odlučuje pojedinačno o svakom od predloženih kandidata, većinom glasova poslanika u Veću, tajnim glasanjem, ako Veće, na predlog jednog ili više poslanika, ne odluči da se glasanje vrši javno.
Ako se funkcioneri iz člana 207 ovog poslovnika biraju tajnim glasanjem, na postupak glasanja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o izboru predsednika i članova Savezne vlade.
Ako se tajnim glasanjem istovremeno bira dvoje ili više sudija Saveznog ustavnog suda, ili sudija Saveznog suda, glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena svakog od kandidata pojedinačno na glasačkom listiću.
Ako neki od predloženih kandidata ne bude izabran, o tome se obaveštava predsednik Republike.
Sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda i Savezni državni tužilac, pre stupanja na dužnost polažu zakletvu pred predsednicima veća Savezne skupštine.
Član 209
Druge funkcionere određene saveznim zakonom Veće bira javnim glasanjem, ako Veće, na predlog jednog ili više poslanika, ne odluči da se glasanje vrši tajno.
2. Ostavka
Član 210
Sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda, Savezni državni tužilac, guverner Narodne banke Jugoslavije i drugi funkcioneri određeni saveznim zakonom (u daljem tekstu: savezni funkcioneri) podnose Saveznoj skupštini ostavku u pisanom obliku i imaju pravo da je obrazlože.
Danom podnošenja ostavke, saveznom funkcioneru prestaje mandat.
Veće na sednici konstatuje da je savezni funkcioner podneo ostavku.
O ostavkama sudija Saveznog ustavnog suda, sudija Saveznog suda, Saveznog državnog tužioca i guvernera Narodne banke Jugoslavije, predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća građana, obaveštava predsednika Republike.
3. Razrešenje
Član 211
Veće razmatra razloge za razrešenje sudije Saveznog ustavnog suda i sudije Saveznog suda i odlučuje o njihovom razrešenju većinom glasova poslanika u Veću.
Član 212
Ako Veće, u skladu sa saveznim zakonom, utvrdi da postoje razlozi za razrešenje Saveznog državnog tužioca, o njegovom razrešenju odlučuje većinom glasova poslanika u Veću.
Član 213
Razrešenje guvernera Narodne banke Jugoslavije i drugih funkcionera određenih saveznim zakonom, vrši se shodno odredbama odgovarajućih saveznih zakona.
XIII SARADNJA VEĆA SA PREDSTAVNIČKIM TELIMA DRUGIH DRŽAVA I UČEŠĆE NJEGOVIH PREDSTAVNIKA U RADU POJEDINIH MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA I MISIJA
1. Saradnja Veća sa predstavničkim telima drugih država
Član 214
Saradnja Veća sa predstavničkim telima drugih država ostvaruje se: upućivanjem delegacija, poslanika i studijskih grupa Veća, odbora i komisija predstavničkim telima drugih država i primanjem delegacija, studijskih grupa ili članova predstavničkih tela drugih država; upućivanjem i razmenom pojedinih akata ili poruka; razmenom dokumentacionih i informativnih materijala i publikacija sa predstavničkim telima drugih država ili drugim oblicima saradnje.
Član 215
Saradnja Veća sa predstavničkim telima drugih država ostvaruje se na osnovu programa saradnje koji donosi Veće, zajedno sa Većem građana.
Program saradnje donosi se za svaku godinu. Predlog programa saradnje priprema nadležni odbor, zajedno sa nadležnim odborom Veća građana, a podnosi ga na razmatranje i usvajanje Veću.
Član 216
U skladu sa programom saradnje, nadležni odbor, zajedno sa nadležnim odborom Veća građana, utvrđuje polazne osnove za vođenje razgovora sa predstavnicima predstavničkih tela drugih država, kao i sastav delegacije za vođenje razgovora.
Između dve sednice odbora sastav delegacija za vođenje razgovora utvrđuje predsednik nadležnog odbora zajedno sa predsednikom nadležnog odbora Veća građana.
Članovi delegacije određuju se iz reda saveznih poslanika.
Delegacija u roku od 15 dana od dana završetka posete podnosi izveštaj o poseti nadležnom odboru koji ga, zajedno sa nadležnim odborom Veća građana, razmatra i usvaja.
2. Učešće predstavnika Veća o radu pojedinih međunarodnih
organizacija i misija
Član 217
Poslanici u Veću, kao predstavnici Savezne skupštine mogu, u svojstvu članova delegacije, a u vezi s pojedinim spoljnopolitičkim misijama šireg značaja, učestvovati na redovnim i specijalnim zasedanjima Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih organizacija, na međunarodnim konferencijama i na drugim zasedanjima međunarodnih organizacija i institucija.
Potrebu učešća i sastav delegacije utvrđuje nadležni odbor, zajedno sa nadležnim odborom Veća građana.
Ako nadležni odbor, zajedno sa nadležnim odborom Veća građana, oceni da je potrebno da se o ovim pitanjima izjasni Veće, predložiće Veću razmatranje ovog pitanja i zauzimanje stava.
3. Jugoslovenska grupa Interparlamentarne unije
Član 218
Poslanici u Veću, zajedno sa poslanicima u Veću građana, na principu dobrovoljnog pristupanja, obrazuju Jugoslovensku grupu Interparlamentarne unije.
Jugoslovenska grupa Interparlamentarne unije učestvuje u radu Interparlamentarne unije, obaveštava o njenim odlukama veća Savezne Skupštine, podnosi većima Savezne skupštine odgovarajuće predloge i ostvaruje saradnju sa nacionalnim grupama predstavničkih tela drugih država.
Član 219
Jugoslovenska grupa Interparlamentarne unije donosi svoja pravila kojima uređuje organizaciju, zadatke i način svog rada.
U Saveznoj skupštini se obezbeđuju uslovi za rad Jugoslovenske grupe Interparlamentarne unije.
XIV JAVNOST RADA
Član 220
Rad Veća, komisija, odnosno odbora je javan.
Veće, komisija, odnosno odbor može, izuzetno, odlučiti da sa svoje sednici ili pri razmatranju određenog pitanja isključi javnost.
Televizija i druga sredstva javnog obaveštavanja mogu da direktno prenose sednicu Veća.
Veće obezbeđuje da televizija Republike Srbije i Republike Crne Gore vrše direktan prenos sednica Veća.
Član 221
Predstavnici štampe i drugih sredstava javnog obaveštavanja imaju slobodan pristup sednicama Veća, komisija, odnosno odbora radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu, u skladu sa posebnim aktom.
Na sednici Veća, komisije, odnosno odbora može se odlučiti da predstavnici sredstava javnog obaveštavanja mogu prisustvovati sednici i kad se na njoj pretresa neko pitanje bez prisustva javnosti. O takvom pitanju ovi predstavnici mogu davati za javnost samo obaveštenja za koja se to na sednici odluči. Na sednici se može odlučiti da se obaveštenja o takvom pitanju mogu davati tek po isteku određenog vremena.
Član 222
Predstavnici sredstava javnog obaveštavanja mogu da koriste stenografske beleške sa sednica Veća u skladu sa posebnim aktom.
Član 223
Redakcijama sredstava javnog obaveštavanja, čiji su novinari akreditovani u Saveznoj skupštini, stavljaju se na raspolaganje predlozi zakona, drugih propisa i opštih akata iz rada Veća.
Uslovi za rad predstavnicima sredstava javnog obaveštavanja obezbeđuju se u skladu sa posebnim aktom.
Član 224
Veće može da izdaje službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog obaveštavanja. Tekst službenog saopštenja odobrava predsednik Veća ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu u Veću može da održi predsednik Veća, predsednik komisije, odnosno odbora, predsednik poslaničke grupe i poslanik.
XV RAD VEĆA ZA VREME RATNOG STANJA, STANJA NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI VANREDNOG STANJA
Član 225
Za vreme ratnog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, ako je Veće u mogućnosti da se sastane, Veće radi shodno odredbama ovog poslovnika, ukoliko rad Veća u ovim uslovima nije drukčije uređen posebnom odlukom koju donose veća Savezne skupštine.
XVI PEČAT SAVEZNE SKUPŠTINE
Član 226
Savezna skupština ima pečat.
Pečat Savezne skupštine sadrži grb Savezne Republike Jugoslavije, oko koga je ćiriličkim pismom napisano: "SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA - SAVEZNA SKUPŠTINA".
XVII SLUŽBA SAVEZNE SKUPŠTINE
Član 227
Stručne i druge poslove za potrebe Savezne skupštine i Veća, odbora, odnosno komisija, poslanika i predsednika poslaničke grupe obavlja jedinstvena Služba Savezne skupštine.
Veće, zajedno sa Većem građana, donosi odluku kojom se uređuju organizacija i rad Službe Savezne skupštine.
Član 228
Služba Savezne skupštine ima generalnog sekretara, koga imenuje Veće, zajedno sa Većem građana, na četiri godine.
Generalni sekretar Službe Savezne skupštine organizuje i obezbeđuje jedinstveni rad Službe Savezne skupštine za potrebe veća, njihovih radnih tela, poslanika i poslaničkih grupa i za svoj rad odgovoran je većima i predsednicima veća.
Generalni sekretar Službe Savezne skupštine vrši funkciju opšteg rukovođenja radom Službe i ima ovlašćenja i dužnosti funkcionera koji rukovodi saveznim organom.
Član 229
Održavanje reda u zgradi Savezne skupštine obezbeđuje posebna služba.
Službena lica državnih organa ne mogu bez odobrenja predsednika Veća da imaju pristup u zgradu Savezne skupštine, niti da preduzimaju bilo kakve mere prema poslanicima i drugim građanima.
Nošenje oružja u zgradi Savezne skupštine dozvoljeno je samo licima ovlašćenim za održavanje reda u zgradi Savezne skupštine.
Određivanje službe koja će vršiti poslove održavanja reda u zgradi Savezne skupštine i njena organizacija i rad utvrđuju se posebnim aktom.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 230
Pitanja koja se odnose na rad Veća, a koja nisu uređena ovim poslovnikom, mogu se urediti odlukom ili zaključkom Veća, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Član 231
Predlozi zakona koji se usklađuju sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije mogu se uvrstiti u dnevni red sednice Veća ukoliko su poslanicima dostavljeni deset dana pre dana održavanja sednice Veća.
Amandmani na predlog zakona iz stava 1 ovog člana mogu se podnositi najkasnije jedan dan pre održavanja sednice Veća na kojoj se razmatra taj predlog zakona.
Predlagač zakona iz stava 1 ovog člana može podneti amandman u pisanom obliku, s obrazloženjem, do završetka pretresa zakona na sednici Veća.
Amandman koji podnese predlagač zakona iz stava 1 ovog člana i amandman koji je predlagač prihvatio postaju sastavni deo predloga zakona i o njime se Veće posebno ne izjašnjava.
Član 232
Predlog zakona koji je upućen poslanicima u Veću pre stupanja na snagu ovog poslovnika, uvrstiće se u predlog dnevnog reda sednice Veća najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog poslovnika.
Član 233
Do izbora radnih tela u skladu sa ovim poslovnikom, postojeća radna tela nastavljaju rad u nepromenjenom sastavu i sa postojećim delokrugom.
Član 234
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Privremeni poslovnik Veća republika Savezne skupštine ("Službeni list SRJ", br. 12/92, 22/92, 27/92, 29/92 i 53/92).
Član 235
Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije".
Samostalni članovi Izmena i dopuna
Poslovnika Veća republika Savezne skupštine
("Sl. list SRJ", br. 48/2001)
Član 39
Organizacija i rad Veća uskladiće se sa ovim izmenama i dopunama Poslovnika u roku od 30 dana od dana njihovog stupanja na snagu.
Član 40
Izmene i dopune Poslovnika stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".