ZAKONO KONTROLI, UTVRĐIVANJU I NAPLATI JAVNIH PRIHODA("Sl. glasnik RS", br. 76/91, 20/93, 37/93, 39/93 - ispr., 53/93, 67/93, 45/94, 52/96, 42/98, 33/99, "Sl. list SRJ", br. 69/2000 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 34/2001 - dr. zakon) |
Deo prvi
OPŠTE ODREDBE
Poslovi kontrole, utvrđivanja i naplate javnih prihoda (u daljem tekstu: poslovi javnih prihoda) su zakonom utvrđeni poslovi čijim obavljanjem nadležan republički organ obezbeđuje sprovođenje zakona i na zakonu zasnovanih odluka u odnosu na izvršavanje obaveza po osnovu poreza, taksa i drugih zakonom predviđenih dažbina.
Poslove javnih prihoda vrši Republička uprava javnih prihoda (u daljem tekstu: Republička uprava).
Pojedini poslovi javnih prihoda mogu se, u skladu sa zakonom, poveriti i drugim organima i organizacijama.
U obavljanju poslova javnih prihoda mogu se primenjivati mere prinude, pod uslovima predviđenim u zakonu.
Građani i njihove organizacije, preduzeća, ustanove i druge organizacije, državni i drugi organi, dužni su da na zahtev Republičke uprave dostave podatke, odnosno stave na raspolaganje dokumenta od značaja za ostvarivanje javnih prihoda.
Državni organi i organizacije dužni su da po službenoj dužnosti odmah, a najdocnije u roku od osam dana od dana pribavljanja, odnosno saznanja dostave Republičkoj upravi javnih prihoda isprave i podatke iz kojih bi mogli da proizađu elementi, odnosno obeležja krivičnih dela ili prekršaja iz oblasti javnih prihoda.
Deo drugi
REPUBLIČKA UPRAVA JAVNIH PRIHODA
Organizacija
Za izvršavanje poslova utvrđenih zakonom Republička uprava se organizuje kao posebna republička organizacija.
Sedište Republičke uprave je u Beogradu.
Za obavljanje poslova javnih prihoda, u Republičkoj upravi obrazuju se organizacione jedinice.
Poslove javnih prihoda Republička uprava vrši u sedištu organa i u organizacionim jedinicama van sedišta organa (u daljem tekstu: područne jedinice).
Način obrazovanja organizacionih jedinica i njihov delokrug uređuju se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Republičkoj upravi u skladu sa zakonom.
Direktor Republičke uprave obezbeđuje koordinaciju rada i jedinstvenu primenu propisa u svim organizacionim jedinicama donošenjem odgovarajućih akata (pravilnici, naredbe, uputstva, obavezne instrukcije) i neposrednim izdavanjem uputstava za rad.
Direktora i zamenika direktora Republičke uprave postavlja Vlada Republike Srbije.
Republička uprava u sedištu organizuje i obezbeđuje vršenje svih poslova koji se odnose na primenu zakona i drugih propisa u oblasti javnih prihoda i odgovorna je za njihovo izvršenje Vladi i Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U izvršavanju poslova iz stava 1 ovog člana Republička uprava u sedištu organa, naročito:
1. organizuje, odgovara i stara se za funkcionisanje područnih jedinica u vršenju poslova kontrole, utvrđivanja i naplate javnih prihoda;
2. izveštava Narodnu skupštinu, Vladu i Ministarstvo finansija o stanju u oblasti javnih prihoda, pojavama, problemima i drugim pitanjima koja se odnose na funkcionisanje sistema i politike u ovoj oblasti;
3. obezbeđuje izvršavanje stavova i zaključaka Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije iz oblasti javnih prihoda;
4. obezbeđuje nadzor nad izvršavanjem pojedinih poslova poverenih organima i organizacijama iz člana 2 ovog zakona;
5. donosi podzakonske akte, kada je za to zakonom ovlašćena;
6. organizuje funkcionisanje jedinstvenog informacionog sistema za oblast javnih prihoda u okviru koga se obezbeđuju i podaci neophodni za funkcionisanje organa, praćenje izvršavanja obaveza pravnih i fizičkih lica, ostvarivanje prava i obaveza građana i drugi podaci od značaja za sagledavanje stanja u ovoj oblasti i njegovo unapređenje;
7. stara se o primeni međunarodnih konvencija o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili drugim pogodnostima u utvrđivanju i plaćanju javnih prihoda;
8. vrši neposrednu kontrolu primene propisa i izvršavanja zakona i drugih propisa iz oblasti javnih prihoda i stara se o njihovoj jedinstvenoj primeni;
9. rešava po žalbama na odluke područnih jedinica donetih u prvom stepenu;
10. predlaže Vladi programe stručnog osposobljavanja i usavršavanja u oblasti javnih prihoda, stara se o njihovoj realizaciji i o ukupnom unapređenju rada na poslovima javnih prihoda.
Radi stvaranja uslova za pripremu predloga za vođenje odgovarajuće ekonomske politike i njeno efikasno sprovođenje, u Republičkoj upravi se obrazuje organizaciona jedinica za praćenje dejstva instrumenata fiskalnog sistema i fiskalne politike, osposobljavanje kadrova i unapređenje rada - Centar za fiskalnu analizu.
Finansijska policija
Za obavljanje poslova kontrole u Republičkoj upravi obrazuje se finansijska policija.
Finansijska policija se obrazuje kao posebna organizaciona jedinica i deluje samostalno i sa posebnim ovlašćenjima u skladu sa zakonom.
Finansijska policija u ostvarivanju poslova kontrole vrši otkrivanje krivičnih dela, prekršaja i drugih nezakonitih radnji u oblasti javnih prihoda, sprovodi propisane postupke i izriče mere za koje je ovlašćena zakonom.
Finansijska policija vrši kontrolu:
1. ostvarivanja i iskazivanja u knjigovodstvu, odnosno poreskoj prijavi prometa robe i usluga, prihoda, rashoda, dobiti, načina plaćanja robe i usluga, ličnih primanja i drugih elemenata od uticaja na utvrđivanje javnih prihoda;
2. prijavljivanja imovine, imovinskih prava i nepokretnosti podložnih oporezivanju;
3. tačnosti iskazanih podataka o pravu na poreske olakšice i oslobođenja;
4. zakonitosti i pravilnosti utvrđivanja i blagovremenosti plaćanja javnih prihoda po odbitku;
5. utvrđivanja osnovice, obračunavanja i plaćanja akciza, poreza na promet i drugih javnih prihoda;
6. uplata dnevnog pazara i ostalih gotovinskih i bezgotovinskih uplata i isplata;
7. plaćanja taksa i drugih javnih prihoda i primene taksene tarife;
8. krajnje upotrebe sredstava formiranih po osnovu poreskih olakšica i oslobođenja;
9. sprovođenja mera naloženih od strane suda i drugih nadležnih organa;
10. sprovođenja mera prinudne naplate javnih prihoda;
11. obračuna kamate za neblagovremeno plaćanje javnih prihoda;
12. stanja iskazanih obaveza po osnovu javnih prihoda u knjigovodstvu poreskih obveznika;
13. stanja poreskih računa (zaduženja, naplate) i usmeravanja sredstava;
14. poreskog bilansa i odgovarajućih podataka u bilansu uspeha i bilansu stanja;
15. ostalog poslovanja od značaja za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda.
Poslove kontrole vrši inspektor finansijske policije (u daljem tekstu: inspektor).
Inspektor prilikom vršenja kontrole mora imati službenu legitimaciju i biti odeven u propisanu uniformu sa službenom oznakom.
Samo u izuzetnim slučajevima, koje odredi direktor Republičke uprave, inspektor može vršiti kontrolu i bez propisane uniforme.
Inspektor u sedištu Republičke uprave vrši, pored poslova iz člana 12 ovog zakona, i:
1. nadzor nad primenom zakona i drugih propisa od strane područnih jedinica;
2. priprema rešenja po žalbama na odluke inspektora u područnim jedinicama;
3. učestvuje u ostvarivanju stručne obuke inspektora u područnim jedinicama;
4. stručno analizira pojave i probleme u oblasti javnih prihoda i o tome obaveštava glavnog inspektora.
Obrazac službene legitimacije, izgled, sadržaj i korišćenje uniforme i oznake propisuje direktor Republičke uprave.
Poslove finansijske policije organizuje i njima neposredno rukovodi glavni inspektor.
Glavnog inspektora postavlja Vlada na predlog direktora Republičke uprave.
Za inspektora može biti postavljeno lice koje ima završen pravni ili ekonomski fakultet i najmanje tri godine radnog iskustva.
Lice sa radnim iskustvom manjim od tri godine, koje ima visoku ili višu stručnu spremu, može biti postavljeno za inspektora, ako uspešno završi specijalizovanu stručnu obuku za oblast javnih prihoda organizovanu po posebnom programu koji utvrđuje Republička uprava i položi stručni ispit.
Izuzetno od stava 1 ovog člana za inspektora na manje složenim poslovima u područnim jedinicama može biti postavljeno i lice koje ima najmanje višu školsku spremu pravnog ili ekonomskog smera i tri godine radnog iskustva.
Direktor Republičke uprave može određene radnike koji imaju najmanje višu stručnu spremu i tri godine radnog iskustva, ovlastiti za vršenje pojedinih oblika inspekcijske kontrole i preduzimanje određenih mera za koje je, po odredbama ovog zakona, ovlašćen inspektor.
Ovlašćeni radnik iz stava 4 ovog člana prilikom vršenja kontrole mora imati službenu legitimaciju i biti odeven u propisanu uniformu sa službenim oznakama.
U postupku nadzora inspektor ima pravo da:
1. vrši pregled poslovnih knjiga, dokumentacije o poslovanju i drugih evidencija od značaja za utvrđivanje javnih prihoda;
2. vrši pregled utroška i stanja zaliha inventara, materijala, sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda i osnovnih sredstava;
3. kontroliše isplate sa žiro-računa, tekućih računa i gotovinske isplate u odnosu na nastanak dužničko-poverilačkih odnosa, način plaćanja, plaćene poreze, takse i druge dažbine;
4. vrši pregled poslovnih i drugih prostorija u kojima se obavlja delatnost ili čuva roba i drugi proizvodi;
5. saslušava obveznike i svedoke, odnosno uzima pismene izjave o činjenicama od značaja za utvrđivanje javnih prihoda;
6. vrši kontrolu stanja i vrednosti nepokretnosti, imovine i imovinskih prava podložnih oporezivanju;
7. kontroliše prijavljivanje obavljenog prometa nepokretnosti i prava;
8. privremeno oduzima robu, proizvode, opremu, sredstva, pojedine poslovne knjige, dokumenta i druga dokazna sredstva od značaja za utvrđivanje javnih prihoda;
9. privremeno zabranjuje vršenje određenih radnji, ili raspolaganje sredstvima;
10. privremeno zabranjuje obavljanje delatnosti kada je to zakonom predviđeno, odnosno kada se inspektoru ne dozvoljava, onemogućava ili ometa vršenje kontrole poslovanja;
11. zahteva pomoć radnika najbližeg organa unutrašnjih poslova, ako bez njegove pomoći ne može da izvrši nadzor;
12. utvrđuje identitet poreskog obveznika i zaposlenih koji obavljaju delatnost;
13. vrši i druge poslove neophodne za otkrivanje krivičnih dela, prekršaja i drugih nezakonitih radnji u oblasti javnih prihoda.
U postupku kontrole inspektor će oduzeti sirovine, repromaterijal, poluproizvode, gotove proizvode i robu (u daljem tekstu: roba) u slučajevima:
1. kada nema dokaza o načinu pribavljanja robe, odnosno kada je roba proizvedena ili na drugi način pribavljena bez dokaza da su plaćeni propisani javni prihodi;
2. kada se roba stavlja u promet od strane lica koje za to nije registrovano odnosno ovlašćeno;
3. kada se vrši proizvodnja robe radi stavljanja u promet odnosno kada se vrši promet robe koja nije propisno evidentirana u poslovnim knjigama i drugim propisanim evidencijama.
4. kada se vrši transport robe bez propisane dokumentacije (otpremnice, tovarnog lista, računa i dr.);
5. kada se prodaja robe vrši van poslovnog sedišta ili drugog mesta određenog od strane nadležnog organa.
U slučajevima iz stava 1 ovog člana inspektor će oduzeti, odnosno zapleniti i prevozno ili drugo sredstvo kojim se roba transportuje, odnosno stavlja u promet, ako je vrednost robe veća od jedne trećine vrednosti tog sredstva.
Prevozno ili drugo sredstvo iz stava 2 ovog člana može se oduzeti i kad vrednost robe nije veća od jedne trećine vrednosti sredstva, ako je to sredstvo posle fabričke izrade dodatno opremljeno posebnim prostorom za skrivanje ili tajno transportovanje robe, odnosno kad je vlasnik sredstva višestruki povratnik u vršenju poreskih prekršaja.
Inspektor će oduzeti i sva neevidentirana sredstva rada i sva novčana sredstva koja su ostvarena vršenjem prometa robe i usluga na nedozvoljen način.
Zaplenjena roba, odnosno sredstva iz st. 1 do 3 ovog člana, prodaju se putem javne prodaje, odnosno neposrednom prodajom robe široke potrošnje preko trgovačke mreže.
Roba podložna kvarenju, odnosno čiji bi rok upotrebe prošao do okončanja odgovarajućeg postupka, može se odmah prodati, bez javnog oglašavanja, odnosno javne prodaje.
Roba koja se prodaje bez javnog oglašavanja, odnosno javne prodaje, ne može se prodati ispod tržišne vrednosti.
Određene robe, odnosno sredstva iz st. 1 do 3 ovog člana, koji se zaplene u vršenju inspekcijskih poslova, aktom Vlade Republike Srbije mogu se ustupiti Republičkoj direkciji za robne rezerve ili drugom republičkom organu, odnosno organizaciji.
Sredstva ostvarena prodajom robe, odnosno sredstava iz st. 1 do 3 ovog člana po odbitku troškova, uplaćuju se u republički budžet.
(Prestao da važi Odlukom SUS)
Zapisnik
O obavljenim službenim radnjama i utvrđenom stanju inspektor sastavlja zapisnik.
Jedan primerak zapisnika dostavlja se pravnom odnosno fizičkom licu kod koga je izvršen inspekcijski nadzor.
Primedbe na zapisnik mogu se dati u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika.
Ako se u zapisniku o izvršenom pregledu konstatuje povreda zakona, odnosno nepravilnosti u njegovoj primeni, inspektor je obavezan da u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika donese rešenje kojim nalaže otklanjanje utvrđenih povreda zakona, odnosno nepravilnosti, odredi rok za njihovo otklanjanje ili preduzme druge zakonom propisane mere.
Ako se utvrđene nepravilnosti u ostavljenom roku ne otklone, inspektor je dužan da:
1. zabrani raspolaganje sredstvima na žiro računu obveznika;
2. zabrani obavljanje delatnosti;
3. zabrani otuđenje pokretne i nepokretne imovine obveznika u slučaju osnovane sumnje da će se osujetiti, odnosno onemogućiti izmirivanje propisanih obaveza.
4. izda nalog nosiocu platnog prometa da izvrši prenos sredstava sa računa obveznika na odgovarajući uplatni račun javnog prihoda.
U slučajevima iz člana 19 ovog zakona, mere iz stava 2 ovog člana, inspektor može naložiti u toku ili odmah po završetku postupka inspekcijske kontrole.
Zabrana iz st. 2 i 3 ovog člana traje dok se utvrđene nepravilnosti ne otklone, što se konstatuje naknadnim pregledom inspektora.
U toku postupka kontrole inspektor može rešenjem izreći zabranu vršenja delatnosti u trajanju do 30 dana i u slučaju kad nesumnjivo utvrdi da se:
1) delatnost obavlja tako da robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od značaja za utvrđivanje obaveza po osnovu poreza i drugih javnih prihoda (otpremnica, faktura, izjava kupca i dr.);
2) izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza, doprinosa i drugih javnih prihoda time što se ne uplaćuje dnevni pazar u skladu sa propisima;
3) izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza, doprinosa i drugih javnih prihoda radnim angažovanjem lica koja nemaju zaključen ugovor o radu ili drugi akt o radnom angažovanju donet u skladu sa propisima o radnim odnosima, kao i u slučaju kad ta lica nisu u skladu sa propisima prijavljena na obavezno socijalno osiguranje.
Rešenje inspektora koje sadrži nalog iz stava 2 tačka 4) ovog člana dostavlja se nosiocu platnog prometa ako obveznik svoju obavezu ne izvrši u ostavljenom roku.
Ako inspektor utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo, privredni prestup ili prekršaj za koji je nadležan drugi organ, bez odlaganja je obavezan da o tome podnese zahtev, odnosno odgovarajuću prijavu nadležnom državnom organu.
Dužnosti pravnih i fizičkih lica
Svako fizičko i pravno lice dužno je da inspektoru omogući vršenje inspekcijskog nadzora, da mu bez odlaganja stavi na uvid i raspolaganje sve dokaze i da da izjavu o činjenicama koje su od značaja za utvrđivanje javnih prihoda.
Žalba
Protiv rešenja inspektora u područnoj jedinici može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana njegovog prijema.
Žalba se podnosi glavnom inspektoru Republičke uprave.
Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Rešenje glavnog inspektora Republičke uprave, doneto po žalbi iz člana 25 ovog zakona, konačno je u upravnom postupku.
Utvrđivanje i naplata javnih prihoda
Utvrđivanje i naplata javnih prihoda vrši se u jedinicama koje se obrazuju za područje opštine, a naročito:
1. utvrđivanje pojedinačnih obaveza po osnovu poreza, taksa i ostalih javnih prihoda za sva fizička i pravna lica;
2. kontrola ostvarivanja prihoda troškova poslovanja, iskazivanja dobiti i drugih elemenata od uticaja na utvrđivanje visine javnih prihoda;
3. kontrola pravilnosti vođenja poslovnih knjiga i ostalih obaveznih evidencija;
4. kontrola tačnosti iskazanih podataka o imovini, imovinskom pravu i nepokretnostima na koje se utvrđuju porezi;
5. kontrola iskazivanja podataka o pravu na poreske olakšice i oslobođenja;
6. redovna i prinudna naplata javnih prihoda;
7. vođenje propisanih evidencija o prometu robe i usluga, prihodima, vrsti i vrednost imovine, prometu imovine i ostalim činjenicama od značaja za utvrđivanje javnih prihoda i za ostvarivanje prava i obaveza pravnih lica i građana,
8. vođenje evidencije o visini utvrđenih obaveza pravnih i fizičkih lica i njihovom blagovremenom izvršavanju;
9. izdavanje uverenja, potvrda i drugih dokaznih sredstava o prihodima i imovini građana od kojih zavisi ostvarivanje određenih prava i obaveza;
10. pokretanje i vođenje prekršajnog postupka u slučajevima povrede zakona iz oblasti javnih prihoda;
11. vršenje drugih upravnih i stručnih poslova koji su neophodni za ostvarivanje javnih prihoda;
12. priprema i obezbeđenje podataka o visini opterećenja obveznika po osnovu poreza i drugih javnih prihoda;
13. utvrđivanje cena transakcija u skladu sa načelom "van dohvata ruke" iz Zakona o porezu na dobit korporacija.
U organizacionim jedinicama iz stava 1 ovog člana obavljaju se i poslovi ovlašćenih radnika iz člana 17 stav 4 ovog zakona.
Na zahtev obveznika koji objektivno nije u mogućnosti da izmiri utvrđene obaveze, Republička uprava, po pribavljenom mišljenju Ministarstva finansija može, u skladu sa uslovima koje utvrdi Vlada Republike Srbije, produžiti rok plaćanja poreza i drugih javnih prihoda utvrđenih u skladu sa zakonom.
Nadležni organ uprave za poslove katastra dužan je da nadležnom poreskom organu dostavi do 15. februara godine za koju se utvrđuje akontacioni porez od poljoprivrede i šumarstva podatke o visini katastarskog prihoda i adresu vlasnika, plodouživaoca, odnosno imaoca prava korišćenja.
Nadležni organ uprave, odnosno drugi nadležni organ dužan je poreskom organu da dostavi primerak rešenja kojim se odobrava obavljanje delatnosti, privremena obustava ili prekid, i to istovremeno sa dostavljanjem takvog rešenja pravnom, odnosno fizičkom licu.
Sud je dužan da pored primerka rešenja o upisu pravnog lica u sudski registar, koji dostavlja osnivaču, istovremeno dostavi primerak tog rešenja i nadležnom poreskom organu, kao i sve promene u istom rešenju koje se odnose na osnivače pravnog lica.
Banke i finansijske organizacije koje obavljaju poslove platnog prometa dužne su da inspektoru, odnosno drugom ovlašćenom radniku Republičke uprave javnih prihoda, na njegov zahtev, omoguće uvid u poslovne knjige i evidencije o prometu putem žiro računa i tekućeg računa, kao i o korišćenim kreditima.
Prilikom registracije motornih vozila i plovnih objekata podnosi se potvrda nadležnog poreskog organa o plaćenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda.
Radni odnos, disciplinska i materijalna odgovornost
Inspektori i radnici koji neposredno rade na utvrđivanju obaveza javnih prihoda ne mogu se baviti poslovima koji su nespojivi sa njihovom službenom dužnošću.
Propisom direktora Republičke uprave utvrđuju se poslovi koji su nespojivi sa službenom dužnošću radnika.
Pored težih povreda radnih dužnosti utvrđenih zakonom za zaposlene u državnim organima, težom povredom radne dužnosti za zaposlene koji rade na poslovima javnih prihoda smatra se:
1. pribavljanje lične i materijalne koristi za sebe ili za drugog u vezi sa radom;
2. bavljenje poslovima koji su nespojivi sa službenom dužnošću;
3. odbijanje obavljanja poslova u drugim područnim jedinicama;
4. odavanje službene tajne utvrđene zakonom ili drugim aktom;
5. odavanje poslovne tajne i drugih podataka zbog kojih može biti naneta šteta poreskom obvezniku, odnosno licu čije se poslovne knjige pregledaju;
6. prikrivanje od strane neposrednog rukovodioca izvršene teže povrede radnih obaveza i dužnosti radnika.
Deo treći
SREDSTVA ZA RAD I FINANSIRANJE
Sredstva za rad čine nepokretnosti, oprema, potrošni materijal i novčana sredstva koje Republička uprava koristi za obavljanje svoje delatnosti.
Novčana sredstva za vršenje poslova javnih prihoda obezbeđuju se:
1. iz budžeta Republike,
2. iz dela javnih prihoda koji ne pripadaju budžetu Republike;
3. iz ostalih izvora.
Sredstva iz člana 34 tačka 1 ovog zakona obezbeđuju se za plate zaposlenih, materijalne troškove i posebne namene prema merilima koja važe za ministarstva i druge posebne organizacije.
(Prestao da važi)
Utvrđivanje i raspored sredstava vrši se finansijskim planom Republičke uprave.
Područna jedinica Republičke uprave može preuzimati materijalne obaveze u granicama sredstava sa kojim po finansijskom planu samostalno raspolaže.
Područna jedinica može imati žiro račun i druge račune u skladu sa propisima.
Deo četvrti
INFORMACIONI SISTEM
Program izgradnje i razvoja informacionog sistema javnih prihoda donosi Narodna skupština Republike Srbije na osnovu predloga koji utvrdi Vlada.
Program iz stava 1 ovog člana sadrži naročito: razvojne pravce, dinamiku izgradnje i opremanja, potrebna sredstva i način njihovog obezbeđivanja.
U okvirima informacionog sistema Republička uprava obezbeđuje jedinstven način funkcionisanja i uređuje standarde, definicije, klasifikacije i nomenklature, kodiranje podataka, tehniku obrade, prenos i iskazivanje podataka.
Poverljivost podataka
Republička uprava je dužna obezbediti zaštitu i poverljivost podataka i informacija kojima se može naneti materijalna ili druga šteta za poreskog obveznika ili drugo lice u postupku.
Poresko knjigovodstvo
Obaveze fizičkih i pravnih lica po osnovu javnih prihoda knjiže se u poreskom knjigovodstvu na način koji omogućuje uvid u visinu zaduženja po vrstama poreza, izvršene uplate, stanje duga i obračunate troškove postupka i kamatu.
Isprava koja se izdaje na osnovu knjigovodstvene evidencije o obavezama koje se vode po odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu njega, smatra se javnom ispravom.
Bliže propise o poreskom knjigovodstvu donosi direktor Republičke uprave.
Poreski obveznik ima pravo uvida u evidencije i podatke koje u vezi sa njim vodi Republička uprava i može zahtevati izmenu nepotpunih ili netačnih podataka.
Deo peti
KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 1.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:
1. ako ne postupi po zahtevu Republičke uprave javnih prihoda u smislu člana 4 stav 1 ovog zakona;
2. ako ometa ili onemogućava inspektora u vršenju poslova iz člana 18 ovog zakona;
3. ako u određenom roku ne postupi po rešenju inspektora iz člana 22 ovog zakona;
4. ako ne omogućava pregled poslovnih knjiga i vršenje drugih poslova iz člana 24, 27 i 30 ovog zakona;
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 300 do 3.000 dinara.
Novčanom kaznom od 300 do 3.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice;
1. ako ne postupi po zahtevu Republičke uprave javnih prihoda u smislu člana 4 stav 1 ovog zakona;
2. ako ometa ili onemogućava inspektora u vršenju poslova iz člana 18 ovog zakona;
3. ako u određenom roku ne postupi po rešenju inspektora iz člana 22 ovog zakona;
4. ako ne omogućava pregled poslovnih knjiga i vršenje drugih poslova iz člana 24, 27 i 30 ovog zakona;
Ko u postupku kontrole otuđi robu za koju je izdato rešenje o oduzimanju, kazniće se zatvorom do tri godine.
1. Ko uvredi, preti da će neposredno upotrebiti silu ili upotrebiti silu prema inspektoru, zbog preduzetih službenih radnji iz čl. 18 i 19 Zakona, kazniće se zatvorom do tri godine.
2. Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1 ovog člana učinilac zlostavlja inspektora ili mu nanese laku telesnu povredu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Novčanom kaznom od 300 do 3.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice:
1. u državnom organu odnosno organizaciji, koji postupe suprotno članu 4 ovog zakona;
2. u nadležnom organu uprave, sudu odnosno drugom nadležnom organu ako ne dostavi ili u roku ne dostavi rešenje iz člana 29 ovog zakona;
3. u nadležnom organu za poslove katastra ako u određenom roku ne dostavi nadležnom poreskom organu podatke iz člana 28 ovog zakona.
4. u nadležnom poreskom organu ako obvezniku ne omogući uvid u stanje evidencije po članu 44 ovog zakona.
Prekršajni postupak zbog povrede odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vodi i mere izriče Republička uprava, po propisima o prekršajima.
Deo šesti
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe:
1. Zakon o upravama društvenih prihoda ("Službeni glasnik SRS", br. 49/84 i 7/88);
2. Zakon o upravama prihoda ("Službeni list SAP Vojvodine", broj 20/87; 25/88);
3. Zakon o upravama društvenih prihoda ("Službeni list SAP Kosova", broj 41/87; 15/88).
Danom početka primene ovog zakona Republička uprava preuzeće zaposlene, predmete, arhivu i drugi registraturni materijal, opremu, sredstva za rad, sva novčana i druga sredstva opštinskih, gradskih i pokrajinskih uprava društvenih prihoda.
Preuzimanje predmeta, arhive i drugog registraturnog materijala, opreme, sredstava za rad, novčanih sredstava i zaposlenih u službama društvenog knjigovodstva u Republici koji su radili na poslovima javnih prihoda izvršiće Republička uprava na način koji utvrdi Vlada Republike Srbije.
U Zakonu o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", br. 7/91 i 44/91), u čl. 27g i 30a reči: "Republička uprava za finansijsku i poresku kontrolu", zamenjuju se rečima: "Republička uprava javnih prihoda".
Na poreze i druge javne prihode po osnovu ličnih primanja, prihoda od samostalne delatnosti, dobiti korporacija i akciza i poreza na promet, koji nisu plaćeni do 25. oktobra 1996. godine, ne plaća se kamata.
Obveznicima koji su na poreze i druge javne prihode iz stava 1 ovog člana do 25. oktobra 1996. godine platili kamatu, naplaćena kamata priznaje se kao poreski kredit za 1997. godinu.
Izuzetno od odredaba člana 72 Zakona o porezu na dobit korporacija ("Službeni glasnik RS", br. 43/94 i 53/95), člana 156 Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 43/94, 74/94, 53/95, 1/96, 12/96, 24/96 i 39/96) i člana 57 Zakona o akcizama i porezu na promet ("Službeni glasnik RS", br. 43/94, 53/95 i 24/96), počev od 25. oktobra 1996. godine plaća se kamata po stopi od 0,2% dnevno.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 1992. godine.
* Član 20 je prestao da važi Odlukom SUS IU br. 25/94 ("Sl.
list SRJ", br. 69/2000).
** Odredba člana 35 stav 2 i odredba člana 36 prestale su da važe na osnovu
člana 15 Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik
RS", br. 34/2001).