POSLOVNIKVEĆA GRAĐANA SAVEZNE SKUPŠTINE("Sl. list SRJ", br. 43/94, 21/2001 i 23/2002) |
I KONSTITUISANJE VEĆA
Prvu sednicu Veća građana Savezne skupštine (u daljem tekstu: Veće), posle izbora, saziva predsednik Veća iz prethodnog saziva.
Prvom sednicom Veća rukovodi, do izbora predsednika Veća, najstariji savezni poslanik u Veću (u daljem tekstu: predsedavajući), kome u radu pomaže sekretar Veća iz prethodnog saziva ili drugo lice iz Službe Savezne skupštine.
Na prvoj sednici Veća vrši se verifikacija mandata saveznih poslanika (u daljem tekstu: poslanik), izbor predsednika i potpredsednika Veća, izbor predsednika i članova komisija Savezne skupštine i odbora Veća i imenovanje sekretara Veća.
1. Verifikacija mandata poslanika
Na početku prve sednice Veća predsedavajući predlaže sastav verifikacionog odbora.
Verifikacioni odbor sačinjava 12 poslanika izabranih primenom načela srazmerne zastupljenosti poslanika u Veću, u skladu sa njihovom stranačkom pripadnošću.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član odbora.
Verifikacioni odbor je izabran ako je za njega glasala većina poslanika u Veću.
Verifikacioni odbor počinje sa radom odmah po izboru njegovih članova.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova odbora.
Mandat poslanika u Veću verifikuje se na osnovu izdatih uverenja o izboru poslanika u Veće i izveštaja Savezne izborne komisije o sprovedenim izborima za poslanike.
Verifikacija mandata poslanika vrši se utvrđivanjem da su podaci iz uverenja o izboru svakog poslanika saglasni sa podacima iz izveštaja Savezne izborne komisije i da je uverenje izdato od strane ovlašćenog organa.
Verifikacioni odbor, odmah po završetku rada, podnosi Veću izveštaj u pisanom obliku koji sadrži predlog za verifikaciju mandata poslanika, kao i predlog da se ne verifikuje mandat pojedinog poslanika ili da se odloži verifikacija njegovog mandata, sa obrazloženjem.
Veće nastavlja sa radom po prijemu izveštaja verifikacionog odbora, koji pretresa u celini.
Ako verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno poslanik na sednici Veća predloži da se ne verifikuje mandat pojedinom poslaniku ili da se verifikacija njegovog mandata odloži, o svakom takvom predlogu Veće glasa posebno.
Poslanik za čiji je mandat predloženo da ne bude verifikovan ili da se verifikacija njegovog mandata odloži, nema pravo da glasa o tom predlogu.
Po završenom pretresu Veće prvo odlučuje o mandatima poslanika iz stava 2 ovog člana, a posle o izveštaju u celini.
Verifikacijom mandata poslanika u Veću, verifikacioni odbor prestaje sa radom.
Ako se većinom glasova poslanika u Veću odluči da se odloži verifikacija mandata pojedinom poslaniku, verifikacija mandata tog poslanika odlaže se dok Savezna izborna komisija ne izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru poslanika i o tome obavesti Veće u roku od 15 dana.
Poslanik, čija je verifikacija mandata odložena, ima pravo da prisustvuje sednici Veća i da učestvuje u njenom radu, bez prava odlučivanja, do dobijanja obaveštenja iz stava 1 ovog člana.
Poslanik počinje da ostvaruje prava i dužnosti, utvrđena Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, zakonom i Poslovnikom Veća građana Savezne skupštine (u daljem tekstu: Poslovnik), danom verifikacije mandata.
2. Izbor predsednika i potpredsednika Veća
Predsednik i potpredsednik Veća biraju se iz reda poslanika u Veću na četiri godine.
Kandidata za predsednika Veća predlaže najmanje deset poslanika u Veću.
Poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime izvestioca predlagača i obrazloženje.
Predlog kandidata za predsednika Veća podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Veća.
Izvestilac predlagača može da da dodatno obrazloženje predloga u ime predlagača, na sednici Veća.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Posle pretresa, ako je predloženo više kandidata, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Veća, i to po azbučnom redu prezimena kandidata.
Predsednik Veća bira se tajnim glasanjem, ako Veće na predlog jednog ili više poslanika ne odluči da se glasanje vrši javno.
Ako je predloženo dva ili više kandidata za predsednika Veća, a Veće odluči da se glasa javno, glasa se prozivanjem poslanika, s tim što svaki poslanik može glasati samo za jednog kandidata.
Tajno glasanje vrši se putem glasačkih listića.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje. Na svakom glasačkom listiću utisnut je pečat Savezne skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Glasa se samo za jednog od kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je poslanik glasao, kao i listić na kome je zaokruženo više rednih brojeva ispred imena kandidata.
Glasanjem za izbor predsednika Veća rukovodi predsedavajući kome u radu pomažu dva najmlađa poslanika koja nisu iz iste političke stranke ili druge političke organizacije, sekretar Veća iz prethodnog saziva ili drugo lice iz Službe Savezne skupštine.
Za predsednika Veća izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova poslanika u Veću.
Ako je predloženo više kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje i to između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako je više kandidata dobilo isti i istovremeno najveći broj glasova, ponoviće se glasanje između svih tih kandidata.
Ako se ni u drugom krugu predsednik Veća ne izabere, postupak izbora se ponavlja, s tim što se više ne mogu predlagati kandidati koji u dotadašnjem toku glasanja nisu dobili potreban broj glasova.
Izbor potpredsednika Veća vrši se po postupku predviđenom za izbor predsednika Veća.
3. Izbor predsednika i članova komisija Savezne skupštine
Predsednik Veća, zajedno sa predsednicima poslaničkih grupa koje su obrazovane, predlaže Veću listu kandidata za članove komisije Savezne skupštine iz reda poslanika u Veću, polazeći od načela srazmerne zastupljenosti broja poslanika koji poslaničke grupe imaju u Veću.
Predsednik Veća, na osnovu dogovora sa predsednikom Veća republika, a uz prethodnu konsultaciju sa predsednicima poslaničkih grupa koje su obrazovane u Veću, predlaže kandidata za predsednika komisije iz reda poslanika u Veću.
O listi kandidata za članove komisije i o predlozima za predsednika komisije Veće odlučuje u celini, javnim glasanjem, većinom glasova poslanika u Veću.
Ako predsednik i članovi komisije koje bira Veće ne budu izabrani, postupak izbora se ponavlja.
4. Izbor predsednika i članova odbora Veća
Predsednik Veća, zajedno sa predsednicima poslaničkih grupa koje su obrazovane predlaže Veću listu kandidata za predsednika i članove odbora Veća. Lista kandidata za predsednika i članove odbora Veća predlaže se polazeći od načela srazmerne zastupljenosti broja poslanika koji poslaničke grupe imaju u Veću.
O listi kandidata iz stava 1 ovog člana, Veće odlučuje u celini, javnim glasanjem, većinom glasova poslanika u Veću.
Ako predsednik i članovi odbora Veća ne budu izabrani, postupak izbora se ponavlja.
5. Imenovanje sekretara Veća
Veće imenuje sekretara na predlog predsednika Veća.
Sekretar Veća imenuje se na četiri godine. Prestankom mandata poslanicima u Veću prestaje funkcija i sekretaru Veća.
Sekretaru Veća može prestati funkcija i ostavkom ili razrešenjem.
II PRAVA I DUŽNOSTI POSLANIKA
Poslanik ostvaruje prava i dužnosti u skladu sa odredbama ovog poslovnika, samostalno ili zajedno sa drugim poslanicima.
Poslanik je dužan da učestvuje u radu Veća, komisija, odnosno odbora.
Poslaniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Savezne skupštine.
Poslanik je dužan da lično ili preko predstavnika poslaničke grupe obavesti predsednika Veća o svom odsustvu sa sednice Veća, koji o tome obaveštava Veće.
Poslanik je dužan da svoje prisustvo na sednici Veća, komisija Savezne skupštine, odnosno odbora Veća prijavi u kancelariji svoje poslaničke grupe.
Poslanik koji pripada nacionalnoj manjini čiji broj u ukupnom stanovništvu Savezne Republike Jugoslavije dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva ima pravo da se obraća Veću na svom jeziku.
Poslanik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima koja su mu potrebna za vršenje funkcije poslanika.
Poslanik ima pravo da traži obaveštenja od predsednika Veća, predsednika komisije, odnosno odbora koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije poslanika.
Poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Savezne skupštine i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Veća i o drugim pitanjima iz nadležnosti Savezne skupštine.
Poslaniku se za rad u Veću omogućuje korišćenje biblioteke i dokumentacije.
Poslanik ima pravo da koristi prostorije koje su mu stavljene na raspolaganje za rad i za sastanke sa građanima, u skladu sa odlukom o unutrašnjem redu u Saveznoj skupštini.
Poslanik, u skladu sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, uživa imunitet od dana verifikacije do dana prestanka mandata.
Kad se steknu uslovi da se protiv poslanika koji se pozvao na imunitet odredi pritvor, odnosno kad je protiv poslanika koji je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina određen pritvor ili su se stekli uslovi da se protiv poslanika pokrene krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, nadležni organ je dužan da od Veća odmah traži odobrenje za određivanje pritvora, odnosno za održavanje na snazi rešenja o lišenju slobode ili za pokretanje krivičnog ili drugog postupka.
Zahtev za odobrenje iz stava 2 ovog člana, nadležni organ podnosi predsedniku Veća. Predsednik Veća zahtev iz stava 2 ovog člana upućuje Odboru za mandatno-imunitetska pitanja.
Odbor za mandatno-imunitetska pitanja je dužan da svoj izveštaj, sa predlogom, podnese Veću na prvoj narednoj sednici.
Ako Veće nije u redovnom zasedanju, o zahtevu iz stava 2 ovog člana odlučuje Odbor za mandatno-imunitetska pitanja koji o tome obaveštava Veće na prvoj narednoj sednici.
Veće može opozvati dato odobrenje do završetka prvostepenog postupka.
Veće, na predlog Odbora za mandatno-imunitetska pitanja, može odlučiti da se imunitet primeni poslaniku koji se na imunitet nije pozvao, kad oceni da je to potrebno.
Ako Veće ne da odobrenje iz člana 25 stav 2 ovog poslovnika ili ako odluči da primeni imunitet poslaniku koji se na imunitet nije pozvao, pritvor određen prema poslaniku se ukida, a ukoliko je pokrenut krivični ili drugi postupak, taj postupak se obustavlja.
Poslaniku se posle izvršene verifikacije mandata izdaje posebna legitimacija.
U legitimaciji se navode imunitetska prava i druga prava utvrđena zakonom koja poslanik može da ostvaruje na osnovu legitimacije.
Sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija propisuje Administrativna komisija.
U Veću je u službenoj upotrebi srpski jezik ekavskog i ijekavskog izgovora i ćiriličko pismo.
III POSLANIČKE GRUPE
Poslanici u Veću imaju pravo da obrazuju poslaničku grupu.
Poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe.
Svi poslanici izabrani sa izborne liste istog podnosioca čine jednu poslaničku grupu.
Ako poslanici sa izborne liste istog podnosioca ne mogu samostalno da obrazuju poslaničku grupu, mogu udruživanjem obrazovati poslaničku grupu ili se pridružiti već obrazovanoj poslaničkoj grupi.
Izuzetno, poslanici izabrani sa koalicione izborne liste mogu obrazovati poslaničku grupu prema pripadnosti političkoj stranci, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana.
Poslanici izabrani sa dve ili više izbornih lista različitih podnosilaca mogu obrazovati jednu poslaničku grupu.
O obrazovanju i sastavu poslaničke grupe, predsednik poslaničke grupe obaveštava predsednika Veća u roku od sedam dana od dana izbora predsednika Veća.
Uz obaveštenje iz stava 7 ovog člana, predsednik poslaničke grupe podnosi predsedniku Veća i spisak članova poslaničke grupe koji je potpisao svaki njen član.
IV PREDSEDNIK I POTPREDSEDNIK VEĆA
Predsednik Veća predstavlja Veće.
Predsednik Veća rukovodi radom Veća, stara se o primeni poslovnika Veća, stara se o blagovremenom i usklađenom radu odbora Veća i komisija Savezne skupštine i vrši druge poslove utvrđene Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, saveznim zakonom i ovim poslovnikom.
U pripremi sednice Veća, predsednik Veća dužan je da sasluša mišljenje predsednika poslaničkih grupa o pitanjima koja se odnose na rad na sednici Veća, a posebno o tome koliko će trajati pretres o pojedinim tačkama dnevnog reda, o dužini trajanja diskusije, kao i o drugim pitanjima koja se odnose na rad na sednici Veća.
Veće odlučuje o predlozima iz stava 1 ovog člana bez pretresa.
Ako se na sastanku predsednika Veća sa predsednicima poslaničkih grupa ne postigne saglasnost, odnosno ako Veće ne prihvati te predloge, rad Veća se odvija prema Poslovniku.
Predsednik Veća može u pripremi sednice Veća održati sastanak sa predsednicima odbora Veća i predsednicima komisije Savezne skupštine o pitanjima u vezi sa dnevnim redom sednice Veća.
Predsednik Veća može, u pripremi sednice Veća, održati sastanak sa predsednicima odbora Veća i predsednicima komisija Savezne skupštine o pitanjima u vezi sa dnevnim redom sednice Veća.
Predsednik Veća u dogovoru sa predsednikom Veća republika, može sazvati zajednički sastanak kome će prisustvovati potpredsednici veća, predsednici odbora veća, predsednici komisija Savezne skupštine i predsednici poslaničkih grupa u svakom od veća, radi razmatranja pitanja od zajedničkog interesa za rad veća Savezne skupštine.
Na sastanak iz stava 1 ovog člana mogu se pozivati i predstavnici Savezne vlade, Narodne banke Jugoslavije i drugih saveznih organa i organizacija.
Predsedniku Veća prestaje funkcija pre isteka mandata, ostavkom ili razrešenjem.
Danom podnošenja ostavke, predsedniku Veća prestaje funkcija.
O ostavci predsednika Veća odmah se obaveštavaju poslanici u Veću.
Predsednik Veća može se razrešiti funkcije pre isteka mandata, shodno odredbama ovog poslovnika o postupku predviđenom za izbor predsednika Veća.
Veće ima jednog potpredsednika.
Potpredsednik Veća zamenjuje predsednika Veća u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti i u dogovoru sa predsednikom Veća obavlja poslove koje mu on poveri.
Potpredsedniku Veća prestaje funkcija pre isteka mandata, ostavkom ili razrešenjem.
Danom podnošenja ostavke potpredsedniku Veća prestaje funkcija.
O ostavci potpredsednika Veća odmah se obaveštavaju poslanici u Veću.
Potpredsednik Veća može se razrešiti funkcije pre isteka mandata, shodno odredbama ovog poslovnika o postupku predviđenom za izbor predsednika Veća.
V SEKRETAR VEĆA
Sekretar Veća pruža stručnu pomoć predsedniku Veća u pripremi i radu sednice Veća i u sprovođenju zaključaka Veća.
Sekretar Veća rukovodi radom službe Veća i organizuje obavljanje stručnih i drugih poslova za potrebe Veća.
Sekretar Veća za svoj rad odgovara Veću i predsedniku Veća.
VI KOMISIJE SAVEZNE SKUPŠTINE I ODBORI VEĆA
Veće, zajedno sa Većem republika, obrazuje komisije Savezne skupštine, kao zajednička radna tela, a samostalno obrazuje odbore Veća.
1. Komisije Savezne skupštine
Veće, zajedno sa Većem republika, obrazuje komisije Savezne skupštine (u daljem tekstu: komisije) za razmatranje pitanja od zajedničkog interesa za rad veća Savezne skupštine.
Komisije se obrazuju kao stalne, privremene i anketne.
(Brisan)
a) Sastav i rad stalnih komisija
Komisija se sastoji od jednakog broja članova izabranih iz reda poslanika u svakom od veća Savezne skupštine.
Poslanik u Veću može biti član jedne ili više komisija.
Komisija na prvoj sednici bira iz reda svojih članova zamenika predsednika komisije.
Komisija ima sekretara.
Sednicu komisije saziva predsednik komisije po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje četvrtine članova komisije, a dužan je sazvati sednicu ako to traži predsednik Veća. Ako predsednik komisije ne sazove sednicu komisije kad to traži predsednik Veća, sednicu saziva predsednik Veća.
Komisija radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova komisije, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova komisije.
Saziv sa predlogom dnevnog reda sednice komisije upućuje se članovima komisije i Saveznoj vladi, po pravilu, pet dana pre održavanja sednice komisije.
Sednici komisije može prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, i poslanik koji nije član te komisije.
Kad se razmatraju amandmani, na sednicu komisije pozivaju se i podnosioci amandmana.
U radu komisije učestvuju predstavnici predlagača akta koji se razmatra na sednici komisije.
U radu komisije mogu učestvovati i predstavnici Savezne vlade i ako ona nije predlagač akta koji se razmatra.
U radu komisija mogu, po pozivu, učestvovati naučnici i stručnjaci iz pojedinih oblasti.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga komisija može, preko svog predsednika, tražiti od saveznih ministarstava i drugih saveznih organa i organizacija podatke i informacije od značaja za njen rad.
Posle završetka pretresa, komisija podnosi Veću izveštaj koji sadrži amandmane, mišljenja i predloge komisije. Komisija određuje izvestioca koji na sednici Veća može da obrazloži izveštaj komisije.
Na zahtev pojedinog člana komisije, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se u izveštaju komisije i on ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja pretresa na sednici Veća.
Komisija može održati sednicu zajedno sa drugom komisijom, odnosno odborom Veća ili odborom Veća republika, da bi se saslušalo izlaganje predstavnika Savezne vlade, odnosno Narodne banke Jugoslavije ili obavila rasprava o pojedinom pitanju.
O pitanjima iz stava 1 ovog člana, komisija odvojeno odlučuje.
Na sednici komisije vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose naročito: imena prisutnih i odsutnih, amandmani, mišljenja i predlozi komisije; svako izdvojeno mišljenje, kao i imena izvestilaca koje je odredila komisija.
Na sednici komisije vode se stenografske beleške ili magnetofonski zapis, ako komisija to odluči.
Na sednici Zakonodavno-pravne komisije i Komisije za ustavna pitanja vode se stenografske beleške ili magnetofonski zapis, osim ako Zakonodavno-pravna komisija, odnosno Komisija za ustavna pitanja ne odluči drukčije.
Stenografske beleške, odnosno magnetofonski zapis iz stava 3 ovog člana koriste se za pripremu zapisnika i izveštaja sa sednice komisije i prilažu se uz usvojeni zapisnik čiji su sastavni deo.
b) Stalne komisije
Stalne komisije se obrazuju ovim poslovnikom.
Predsednik i članovi stalnih komisija biraju se za mandatni period na koji su veća Savezne skupštine izabrana.
Veće, zajedno sa Većem republika, obrazuje sledeće stalne komisije:
1) Komisiju za ustavna pitanja;
2) Zakonodavno-pravnu komisiju;
3) Komisiju za ostvarivanje sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina;
4) Administrativnu komisiju;
5) Komisiju za predstavke i predloge.
Komisija za ustavna pitanja:
- razmatra predloge za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije;
- priprema, u skladu sa zaključkom Veća, predlog akta o promeni Ustava Savezne Republike Jugoslavije i, po potrebi, predlog ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava Savezne Republike Jugoslavije.
Komisija ima predsednika i 15 članova.
Zakonodavno-pravna komisija:
- razmatra nacrte i predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Savezne skupštine u pogledu njihove usklađenosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i pravnim sistemom, kao i njihove pravne obrade;
- razmatra predloge za davanje autentičnih tumačenja zakona;
- utvrđuje prečišćene tekstove zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Savezne skupštine, ako je tim aktima za to ovlašćena i
- razmatra predloge za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Savezne skupštine.
Komisija ima predsednika i devet članova.
Komisija za ostvarivanje sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina:
- prati ostvarivanje i zaštitu sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina utvrđenih Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, koji se uređuju zakonima, drugim propisima i opštim aktima; prati izvršavanje obaveza koje je Savezna Republika Jugoslavija preuzela potpisivanjem i potvrđivanjem međunarodnih akata o ljudskim pravima i slobodama; daje mišljenje i predloge za potpunije i efikasnije ostvarivanje i zaštitu utvrđenih sloboda i prava čoveka i građanina;
- prati i razmatra međunarodnopravne instrumente koje Savezna Republika Jugoslavija nije potvrdila i kojima nije pristupila;
- prati ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava delova naroda Savezne Republike Jugoslavije koji kao nacionalne manjine žive u susednim zemljama;
- razmatra predloge i inicijative organizacija i zajednica, udruženja građana i pojedinaca u vezi sa proširivanjem, ostvarivanjem i zaštitom ljudskih prava;
- prati aktivnosti Savezne vlade i drugih saveznih organa i organizacija na međunarodnom planu u vezi sa uređivanjem i zaštitom sloboda i prava čoveka i građanina i
- razmatra druga pitanja iz nadležnosti Savezne skupštine u ovoj oblasti.
Komisija ima predsednika i devet članova.
Administrativna komisija:
- priprema i razmatra propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti poslanika;
- donosi opšte i pojedinačne akte o statusnim pitanjima poslanika i izabranih funkcionera Savezne skupštine, funkcionera koje bira i razrešava Savezna skupština i lica koja imenuju veća Savezne skupštine;
- predlaže Veću izbor funkcionera za koje je saveznim zakonima određeno da ih bira i razrešava Savezna skupština;
- utvrđuje predloge za obezbeđenje sredstava u saveznom budžetu za rad Savezne skupštine; stara se o pravilnosti korišćenja tih sredstava; vrši izmenu namene i visine sredstava predviđenih u saveznom budžetu za vršenje delatnosti Savezne skupštine i za njene posebne namene, kad je saveznim zakonom za to ovlašćena;
- predlaže odluku o organizaciji i radu Službe Savezne skupštine i daje saglasnost na kat o sistematizaciji poslova i zadataka u Službi Savezne skupštine;
- donosi opšte akte o statusnim i materijalnim pitanjima postavljenih i drugih zaposlenih u Službi Savezne skupštine;
- vrši postavljenja u Službi Savezne skupštine i donosi pojedinačne akte o statusnim i materijalnim pitanjima postavljenih lica;
- donosi odluku o načinu uređivanja i izdavanja stenografskih beležaka;
- donosi odluku o uslovima za rad predstavnika sredstava javnog obaveštavanja;
- donosi odluku o unutrašnjem redu u zgradi Savezne skupštine i korišćenju prostora oko zgrade;
- donosi odluku o načinu korišćenja vozila Savezne skupštine;
- vrši poslove iz stambene oblasti, u skladu sa saveznim zakonom ili drugim propisom;
- donosi i druga opšta i pojedinačna akta o pitanjima iz svog delokruga i
- vrši druge poslove utvrđene saveznim zakonom, drugim propisom ili opštim aktom i ovim poslovnikom.
Komisija ima predsednika i 15 članova.
Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke, peticije i predloge koje građani i organizacije upućuju Saveznoj skupštini i predlaže Veću i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima, i o tome obaveštava podnosioce ukoliko su to zahtevali.
O svojim zapažanjima povodom predstavki, peticija i predloga Komisija obaveštava Veće.
Komisija ima predsednika i sedam članova.
(Brisan)
v) Privremene komisije
Veće, zajedno sa Većem republika, radi izvršavanja određenog zadatka može obrazovati privremenu komisiju.
Odlukom o obrazovanju privremene komisije utvrđuju se njen sastav i zadatak.
Privremena komisija prestaje da radi po izvršenju zadatka za koji je obrazovana.
g) Anketne komisije
Veće, zajedno sa Većem republika, može obrazovati anketnu komisiju radi sagledavanja stanja i utvrđivanja činjenica u vršenju kontrole nad radom pojedinih saveznih organa ili organizacija, kao i u vezi sa sagledavanjem pojedinih pojava i događaja.
Odlukom o obrazovanju anketne komisije utvrđuju se sastav i zadatak komisije.
Anketna komisija ne može vršiti sudske radnje, niti se može obraćati sudovima ako je kod njih pokrenut postupak u stvarima koje su predmet ankete.
Anketna komisija ima pravo da, istražujući pojedine pojave i radnje i radi utvrđivanja činjenica, traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su joj potrebne.
Savezni organi i organizacije su dužni da anketnoj komisiji daju tražene podatke, isprave i obaveštenja.
Posle obavljene ankete, anketna komisija podnosi većima izveštaj, sa predlogom mera.
Anketna komisija prestaje sa radom kada se na sednicama veća Savezne skupštine odluči o izveštaju komisije.
2. Odbori Veća
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz delokruga Veća obrazuju se odbori Veća (u daljem tekstu: odbor).
Odbori se obrazuju kao stalni, privremeni i anketni.
(Brisan)
a) Sastav i rad odbora
Poslanik u Veću može biti član jednog ili više odbora.
Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih članova, zamenika predsednika odbora.
Odbor ima sekretara.
Sednicu odbora saziva predsednik odbora po sopstvenoj inicijativi, ili na inicijativu najmanje četvrtine članova odbora, a dužan je da sazove sednicu ako to traži predsednik Veća. Ako predsednik odbora ne sazove sednicu odbora kad to traži predsednik Veća, sednicu saziva predsednik Veća.
Odbor radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova odbora.
Saziv sa predlogom dnevnog reda sednice odbora upućuje se članovima odbora i Saveznoj vladi, po pravilu, pet dana pre održavanja sednice odbora.
Sednici odbora može prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, i poslanik koji nije član tog odbora.
Kad se razmatraju amandmani, na sednicu odbora pozivaju se i podnosioci amandmana.
U radu odbora učestvuju predstavnici predlagača akta koji se razmatra na sednici odbora.
U radu odbora mogu učestvovati i predstavnici Savezne vlade i ako ona nije predlagač akta koji se razmatra.
U radu odbora mogu, po pozivu, učestvovati naučnici i stručnjaci iz pojedinih oblasti.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, odbor može, preko svog predsednika, tražiti od saveznih ministarstava i drugih saveznih organa i organizacija podatke i informacije od značaja za njegov rad.
(Brisan)
Posle završetka pretresa, odbor podnosi Veću izveštaj koji sadrži amandmane, mišljenja i predloge odbora. Odbor određuje izvestioca koji na sednici Veća može da obrazloži izveštaj odbora.
Na zahtev pojedinog člana odbora, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se u izveštaju odbora i on ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja pretresa na sednici Veća.
Odbor može održati sednicu zajedno sa drugim odborom Veća, odborom Veća republika, odnosno komisijom, da bi se saslušalo izlaganje predstavnika Savezne vlade, odnosno Narodne banke Jugoslavije ili obavila rasprava o pojedinom pitanju.
O pitanju iz stava 1 ovog člana, odbor odvojeno odlučuje.
Na sednici odbora vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose naročito: imena prisutnih i odsutnih, amandmani, mišljenja i predlozi odbora: svako izdvojeno mišljenje, kao i ime izvestioca koga je odredio odbor.
Na sednici odbora vode se stenografske beleške ili magnetofonski zapis, ako odbor to odluči.
Stenografske beleške, odnosno magnetofonski zapis iz stava 3 ovog člana, koriste se za pripremu zapisnika i izveštaja sa sednice odbora, kao i za potrebe poslanika i ne mogu se koristiti u druge svrhe, osim po odobrenju odbora.
Stenografske beleške, odnosno magnetofonski zapis sa sednice odbora prilaže se uz zapisnik i njegov je sastavni deo.
b) Stalni odbori
Stalni odbori obrazuju se ovim poslovnikom.
Predsednik i članovi stalnih odbora Veća biraju se za mandatni period na koji je Veće izabrano.
Stalni odbori Veća su:
1) Odbor za spoljnopolitičke odnose;
2) Odbor za odbranu i bezbednost;
3) Odbor za pravosuđe i saveznu upravu;
4) Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom;
5) Odbor za kreditno-monetarni sistem;
6) Odbor za tržište i razvoj;
7) Odbor za poljoprivredu i selo;
8) Odbor za savezni budžet;
9) Odbor za rad, zdravlje i zaštitu životne sredine,
10) Odbor za evropsku integraciju;
11) Odbor za mandatno-imunitetska pitanja;
12) Odbor za poslovnik Veća.
Odbor za spoljnopolitičke odnose razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti političkih odnosa sa drugim i međunarodnim organizacijama; potvrđivanja međunarodnih ugovora iz oblasti spoljnopolitičkih odnosa; uređivanja postupka zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora iz nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije; zaštite jugoslovenskih državljana i njihovih interesa i interesa domaćih pravnih lica u inostranstvu; kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i 14 članova.
Odbor za odbranu i bezbednost razmatra predloge zakona drugih propisa i opštih akata iz oblasti: odbrane i bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije; pitanja državljanstva i putnih isprava; položaja stranaca i stranih pravnih lica; režima obalnog mora od interesa za međunarodne odnose Savezne Republike Jugoslavije; prelaska granice i kontrole putničkog saobraćaja preko granice; plovnih puteva na vodama na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe; bezbednosti u svim vrstama saobraćaja; sistema veza; proizvodnje, prometa i prevoza oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i 14 članova.
Odbor za pravosuđe i saveznu upravu razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti: izbora saveznih poslanika u veća: izbora i prestanka mandata predsednika Republike; korišćenja i upotrebe državnih simbola; organizacije i rada saveznih pravosudnih organa; postupaka pred sudovima i drugim državnim organima; organizacije i rada Saveznog ustavnog suda; organizacije i rada vojnih sudova i vojnih tužilaštava; sistema sankcija za povredu saveznih zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela predviđena saveznim zakonom; praznika i odlikovanja Savezne Republike Jugoslavije; položaja, prava i obaveza zaposlenih u saveznim organima i organizacijama, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
U izvršavanju delokruga iz stava 1 ovog člana, Odbor razmatra pitanja položaja i stanja, kao i uslova pod kojima kaznu zatvora izdržavaju zatvorenici u kazneno-popravnim ustanovama na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije sa aspekta usklađenosti sa međunarodno-pravnom regulativom u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.
Odbor ima predsednika i 14 članova.
Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti: odnosa sa ekonomskim i finansijskim međunarodnim organizacijama: ulaganja sredstava stranih lica u domaća preduzeća; zaštite ekonomskih interesa jugoslovenskih državljana i domaćih pravnih lica u inostranstvu; deviznog, spoljnotrgovinskog i carinskog sistema i sistema kreditnih odnosa sa inostranstvom; kontrole prometa robe i usluga preko granice; platnog prometa sa inostranstvom; potvrđivanja međunarodnih ugovora iz oblasti spoljnoekonomskih odnosa, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i 14 članova.
Odbor za kreditno-monetarni sistem razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti: kreditno-monetarnog i bankarskog sistema i emisije novca: obrazovanja novčanih rezervi i raspolaganje njima, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i 14 članova.
Odbor za tržište i razvoj razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti: jedinstvenog tržišta; pravnog položaja preduzeća i drugih privrednih subjekata; osnova poreskog sistema; obligacionih odnosa i osnova svojinsko-pravnih odnosa; razvoja Savezne Republike Jugoslavije; naučno-tehnološkog razvoja; naučno-tehnološke infrastrukture u oblasti informatike, patenata i standardizacije; tehničko-tehnoloških sistema; sistema robnih rezervi; osnova sistema osiguranja imovine i lica; režima atmosfere i voda od interesa za celu zemlju i međunarodnih voda; regionalnog razvoja i smanjivanja razlika u stepenu razvijenosti pojedinih područja, kao i pitanja uvezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i 14 članova.
Odbor za poljoprivredu i selo razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti: razvoja poljoprivrede i sela; zaštite životinja od zaraznih bolesti i zaštite bilja od bolesti i štetočina koje ugrožavaju celu zemlju; stavljanja u promet sredstava za zaštitu životinja i bilja i kontrolu prenošenja životinja i bilja preko državne granice; genetskog materijala iz oblasti poljoprivrede i šumarstva, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i 14 članova.
Odbor za savezni budžet razmatra predlog saveznog budžeta i predlog završnog računa saveznog budžeta; predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti korišćenja i raspolaganja imovinom Savezne Republike Jugoslavije; izvršavanja saveznog budžeta i druga pitanja iz oblasti saveznog budžeta, a naročito stvaranje obaveza za savezni budžet i obezbeđivanje sredstava za njihovo izvršenje, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i 14 članova.
Odbor za rad, zdravlje i zaštitu životne sredine razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti: osnova socijalnog osiguranja i radnih odnosa; penzijsko-invalidskog osiguranja; materijalnog obezbeđenja za vreme privremene nezaposlenosti; osnova zaštite životne sredine; zaštite života i zdravlja ljudi od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju; proizvodnje i prometa lekova; zaštite od jonizujućih zračenja, zaštite od drugih izvora ugrožavanja životne sredine, kao i pitanja u vezi obavljanja kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ovih oblasti.
Odbor ima predsednika i 14 članova.
Odbor za evropsku integraciju razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti političkih odnosa i saradnje sa evropskim organizacijama i asocijacijama i njihovim organima i telima o pitanjima iz nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije; razmatra pitanja praćenja ostvarivanja programa i dinamike saradnje, pitanja praćenja usaglašenosti predloga zakona sa postojećom zakonskom regulativom evropskih organizacija i asocijacija, kao i pitanja u vezi sa obavljanjem kontrole Veća nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupštini i druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor ima predsednika i 14 članova.
Odbor za mandatno-imunitetska pitanja predlaže Veću da verifikuje mandate poslanika kojima mandati nisu verifikovani na prvoj sednici Veća posle izbora, kao i mandate novih poslanika koji popunjavaju upražnjena poslanička mesta; razmatra pitanja u vezi s primenom imuniteta poslanika, predsednika Republike, Saveznog državnog tužioca i stara se o zaštiti njihovih imunitetskih prava; razmatra i druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetskim pravima poslanika u Veću.
Odbor ima predsednika i šest članova.
v) Privremeni odbori
Odbor za poslovnik Veća: razmatra predloge za izmene i dopune poslovnika Veća; prati primenu poslovnika Veća i, po potrebi, predlaže izmene i dopune poslovnika Veća; razmatra pitanja u vezi sa primenom poslovnika Veća.
Odbor ima predsednika i 6 članova.
Veće može za izvršavanje određenih zadataka obrazovati privremeni odbor.
Odlukom o obrazovanju privremenog odbora utvrđuju se sastav i zadatak odbora.
Privremeni odbor prestaje da radi po izvršenju zadatka za koji je obrazovan.
g) Anketni odbori
Veće može obrazovati anketni odbor radi sagledavanja stanja i utvrđivanja činjenica u vršenju kontrole nad radom pojedinih saveznih organa ili organizacija, kao i u vezi sa sagledavanjem pojedinih pojava ili događaja.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuju se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti sudske radnje, niti se može obraćati sudovima ako je kod njih pokrenut postupak o stvarima koje su predmet ankete.
Anketni odbor ima pravo da, istražujući pojedine pojave i radnje i radi utvrđivanja činjenica, traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Savezni organi i organizacije dužni su da anketnom odboru daju tražene podatke, isprave i obaveštenja.
Posle obavljene ankete, anketni odbor podnosi Veću izveštaj, sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom kad Veće na sednici odluči o izveštaju odbora.
VII RAD VEĆA
A) Redovno zasedanje Veća
1. Trajanje zasedanja Veća
Prvo redovno zasedanje Veća počinje prvog radnog dana u februaru, a drugo prvog radnog dana u septembru.
Redovno zasedanje traje četiri meseca.
2. Sazivanje i dnevni red sednice Veća
Sednicu Veća saziva predsednik Veća po sopstvenoj inicijativi, na osnovu zaključka Veća, na inicijativu jedne četvrtine broja poslanika u Veću ili Savezne vlade.
Predsednik Veća upućuje poslanicima saziv sa predlogom dnevnog reda, po pravilu, deset dana pre dana održavanja sednice Veća.
Izuzetno, saziv sa predlogom dnevnog reda može biti upućen poslanicima u roku kraćem od deset dana ako se na dnevnom redu nalaze pitanja od važnosti za odbranu i bezbednost zemlje, čije razmatranje je hitno, ako to zahtevaju neodložne potrebe zemlje ili ističu Ustavom Savezne Republike Jugoslavije utvrđeni rokovi za donošenje zakona ili završetak drugih postupaka.
O sazivanju sednice Veća i predlogu dnevnog reda obaveštavaju se predsednik Veća republika, Savezna vlada i skupštine republika članica.
Predsednik Veća otvara sednicu Veća i utvrđuje da li postoji kvorum za rad Veća.
Kvorum za rad Veća postoji ako je na sednici Veća prisutno više od polovine broja poslanika u Veću.
Ako poslanik izrazi sumnju u postojanje kvoruma, a kvorum se sa sigurnošću ne može utvrditi na drugi način, vrši se prozivanje poslanika.
Na početku sednice Veća, predsednik Veća daje obaveštenja u vezi sa predloženim dnevnim redom.
Poslanik ima pravo da podnese predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda i da ga obrazloži, u trajanju od tri minuta.
Veće se izjašnjava o svakom predlogu za izmenu ili dopunu dnevnog reda, kao i o predlogu dnevnog reda sednice Veća u celini.
Kad se Veće izjasni o predlogu dnevnog reda u celini, predsednik Veća objavljuje utvrđeni dnevni red sednice Veća.
U radu sednice Veća mogu da učestvuju: predsednik i potpredsednik Savezne vlade, članovi Savezne vlade, guverner i zamenik guvernera Narodne banke Jugoslavije i, izuzetno, lice koje pozove predsednik Veća, a čije je prisustvo potrebno radi davanja informacija neophodnih za kvalitetan rad i odlučivanje poslanika na sednici Veća, uz prethodnu konsultaciju sa predsednicima poslaničkih grupa.
Sednici Veća mogu da prisustvuju, bez prava da učestvuju u radu sednice, funkcioneri i stručnjaci iz Savezne vlade i Narodne banke Jugoslavije, čije je prisustvo potrebno radi davanja stručne pomoći predsedniku Savezne vlade, članovima Savezne vlade, guverneru i zameniku guvernera Narodne banke Jugoslavije.
Sednici Veća mogu, na poziv predsednika Veća, prisustvovati predsednici i članovi stranih vlada, delegacije predstavničkih tela stranih država, predstavnici međunarodnih organizacija, šefovi diplomatskih misija, kao i drugi gosti, i to samo u počasnoj loži na galeriji.
Sednice Veća traju od 11 do 19 časova, sa pauzom od 14 do 15 časova.
Veće može da odluči da sednica Veća traje i posle 19 časova.
Predsednik Veća može odrediti pauzu ako to zahtevaju okolnosti u radu Veća.
3. Tok sednice
Pretres pojedinih tačaka dnevnog reda sednice Veća vrši se po utvrđenom redosledu.
Veće može na predlog predsednika Veća, u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Na početku pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Veća, predlagač, odnosno predstavnik predlagača može dati dopunska obrazloženja.
Posle predlagača, odnosno predstavnika predlagača u pretresu može učestvovati izvestilac odbora, odnosno komisije koja je razmatrala pitanje o kome se vodi pretres.
Prijave za učešće u pretresu mogu se podnositi sve do završetka pretresa.
Poslaniku i drugom učesniku na sednici Veća daje se reč po redu prijavljivanja.
Predstavnicima Savezne vlade, odnosno predstavnicima predlagača, izvestiocu odbora, odnosno komisije predsednik Veća može, preko reda, dati reč, ako to zahteva potreba pretresa.
Predsednik Veća, kad predsedava sednicom Veća, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje potpredsedniku Veća i od njega traži reč. Potpredsednik Veća odmah daje reč predsedniku Veća. Kad dobije reč, predsednik Veća izlazi za govornicu.
Po završenom učešću u pretresu, predsednik Veća nastavlja predsedavanje sednicom Veća.
Predsednik Veća, na isti način, ostvaruje i pravo na repliku.
Niko ne može da govori na sednici Veća pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Veća.
Poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika ili povredi utvrđenog dnevnog reda sednice Veća, predsednik Veća daje reč odmah po završetku izlaganja prethodnog govornika. Poslanik je dužan da ukaže na odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena i može govoriti najduže tri minuta. Predsednik Veća je dužan posle izlaganja poslanika da da objašnjenje o povredi Poslovnika, odnosno utvrđenog dnevnog reda sednice Veća. Ako poslanik ne bude zadovoljan objašnjenjem, o pitanju odlučuje Veće, bez pretresa.
Poslanik ima pravo da zatraži reč (pravo na repliku) samo ako su njegove reči iznete u raspravi po toj tački dnevnog reda pogrešno shvaćene, odnosno pogrešno navedene. Predsednik Veća tom poslaniku odmah daje reč.
Poslanik se mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne može trajati duže od dva minuta.
Poslaniku koji se, prilikom korišćenja prava na repliku, ne pridržava odredaba st. 1 i 2 ovog člana, predsednik Veća oduzima reč bez prethodne opomene.
Pravo iz stava 1 ovog člana može se koristiti najviše dva puta, po istom pitanju i sa istim učesnikom u raspravi.
Poslanik i drugi učesnik u pretresu može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu sednice Veća. Ako se govornik udalji od pitanja koje ja na dnevnom redu, predsednik Veća će ga pozvati da se drži dnevnog reda.
Ako se govornik i posle drugog poziva ne drži dnevnog reda sednice Veća, predsednik Veća mu oduzima reč.
Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Veća u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Predsednik Veća ne može, za vreme dok predsedava sednicom Veća, da komentariše izlaganje govornika.
Izlaganje poslanika i drugog učesnika na sednici Veća nije ograničeno, osim ako ovim poslovnikom nije drukčije određeno.
Poslanik ili drugi učesnik u pretresu iz stava 1 ovog člana može da dobije reč po istoj tački dnevnog reda samo dva puta.
Poslanik ili drugi učesnik u pretresu može da dobije reč drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore prvi put.
Veće može, na predlog predsednika Veća, odlučiti da se u pretresu o pojedinoj tački dnevnog reda može govoriti samo jedanput, a može odrediti i trajanje izlaganja.
Kad utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Veća zaključuje pretres.
Predsednik Veća prekida rad Veća kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Veća, dok se kvorum ne obezbedi, a može da prekine rad da bi se izvršile potrebne konsultacije i pribavila mišljenja.
Predsednik Veća prekida rad Veća i u drugim slučajevima ako to Veće zaključi.
Predsednik Veća određuje dan i sat kada će se sednica Veća nastaviti.
Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda, predsednik Veća zaključuje sednicu Veća.
4. Odlučivanje
Veće odlučuje većinom glasova poslanika u Veću.
O usvajanju zakona iz Amandmana IV na Ustav Savezne Republike Jugoslavije, Veće odlučuje dvotrećinskom većinom glasova svih poslanika u Veću.
Na zahtev skupštine republike članice, Veće odlučuje o pitanjima iz čana 77 tač. 2, 3 i 4 Ustava Savezne Republike Jugoslavije većinom glasova svih poslanika u Veću.
Poslanik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici Veća.
Glasanje je javno, osim ako Veće, na predlog jednog ili više poslanika, ne odluči da glasanje bude tajno.
Poslanik glasa tako što se izjašnjava "za" predlog, "protiv" predloga ili se uzdržava od glasanja.
Glasa se dizanjem ruke ili upotrebom tehničkih sredstava.
Posle završenog glasanja predsednik Veća utvrđuje rezultat glasanja i objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Ako najmanje pet poslanika izrazi sumnju u utvrđeni rezultat glasanja, pristupa se ponovnom prebrojavanju glasova.
Prebrojavanje glasova o istom pitanju može se samo jednom ponoviti.
5. Zapisnik i stenografske beleške sa sednice Veća
O radu na sednici Veća vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena poslanika koji nisu prisustvovali sednici Veća, osnovni podaci o radu na sednici Veća i zaključci doneti na sednici u vezi sa pojedinim tačkama dnevnog reda. U zapisnik se unose i rezultati glasanja o pojedinim pitanjima.
Pre polaska na utvrđivanje dnevnog reda sednice Veća usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
Svaki poslanik ima pravo da pre usvajanja zapisnika stavi primedbe na zapisnik.
Usvojen zapisnik potpisuje predsednik Veća.
Na sednici Veća vode se stenografske beleške.
Govornik ima pravo uvida u stenografske beleške.
Govornik može u roku od tri dana od dana završetka sednice Veća tražiti da se u njegovom izlaganju u stenografskim beleškama izvrše izmene redakcijske prirode. Ovim izmenama ne može se menjati smisao i suština izlaganja.
Ako predsednik Veća ospori da su izmene koje govornik traži redakcijske prirode, o spornom pitanju odlučuje Veće, bez pretresa.
Stenografske beleške se prilažu uz usvojen zapisnik i čine njegov sastavni deo.
Stenografske beleške se daju na uvid i korišćenje predstavnicima sredstava javnog obaveštenja, po odobrenju sekretara Veća, osim u slučajevima kada sadrže raspravu o materijalima koji imaju određeni stepen poverljivosti.
Stenografske beleške sa sednice Veća se objavljuju.
6. Red na sednici Veća
Poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo poslanika Veća i Savezne skupštine.
Poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju učtivim rečima i sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza ili iznošenje činjenica i ocena iz privatnog života poslanika i drugih lica.
Niko ne može da uđe u salu u kojoj se održava sednica Veća nepristojno odeven ili pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava.
Niko ne može unositi u salu predmete koji nisu potrebni za rad na sednici Veća.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Veća to ne dozvoli.
Oslovljavanje poslanika vrši se samo imenom i prezimenom.
Za vreme govora poslanika ili drugog učesnika u pretresu, na sednici Veća nije dozvoljeno ometanje govornika, dobacivanjem, ustajanjem, kretanjem po sali i sl.
O održavanju reda na sednici Veća stara se predsednik Veća.
7. Disciplinske mere
Za povredu reda na sednici Veća mogu se izreći mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja sa sednice.
Mere opomene i oduzimanja reči izriče predsednik Veća.
Meru udaljenja sa sednice izriče Veće na predlog predsednika Veća.
Izrečene mere unose se u zapisnik.
Opomena se izriče poslaniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Veća;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Veća, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu poslovnika iz člana 109 ovog poslovnika.
Poslanik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom, predsednik Veća isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo poslanika na repliku u daljem toku sednice.
Poslaniku koji upotrebljava uvredljive reči kojima vređa dostojanstvo poslanika, Veća i Savezne skupštine ili iznosi činjenice i ocene iz privatnog života poslanika i drugih lica - predsednik Veća je dužan da odmah oduzme reč, bez prethodne opomene.
Mera udaljenja sa sednice izriče se poslaniku koji, i posle izrečene mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Veća o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge povrede u smislu člana 109 ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički integritet učesnika u radu sednice u zgradi Savezne skupštine.
Poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ako poslanik odbije da se udalji sa sednice Veća, predsednik Veća će odrediti pauzu i naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Savezne skupštine da tog poslanika udalji sa sednice.
Poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice Veća smatra se neopravdano odsutnim.
Meru udaljenja sa sednice Veće izriče bez pretresa.
Mere opomene i oduzimanja reči primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene.
Mera udaljenja sa sednice primenjuje se za sve dane rada sednice sa koje je poslanik udaljen, odnosno od dana udaljenja do završetka sednice Veća na kojoj je mera izrečena.
Poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice Veća dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica. Ukoliko poslanik odbije da se udalji sa sednice Veća, predsednik Veća će naložiti službenim licima ovlašćenim za održavanje reda u zgradi Savezne skupštine da tog poslanika udalje sa sednice.
Ako predsednik Veća izricanjem disciplinskih mera ne može da održi red na sednici Veća, odrediće kratak prekid sednice.
Odredbe o redu na sednici Veća i disciplinskim merama primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice.
Predsednik Veća može narediti da se i drugo prisutno lice koje narušava red na sednici Veća udalji iz sale u kojoj se održava sednica, kao i iz zgrade Savezne skupštine.
Odredbe o redu na sednici Veća i disciplinskim merama shodno se primenjuju i na sednicama komisija, odnosno odbora.
B) Vanredno zasedanje Veća
Vanredno zasedanje Veća može se održati samo u vremenu kad ne traje redovno zasedanje Veća.
Vanredno zasedanje Veća održava se na zahtev najmanje trećine broja poslanika u Veću ili na zahtev Savezne vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom.
Predsednik Veća upućuje zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Veća poslanicima u Veću.
Predsednik Veća, u dogovoru sa podnosiocem zahteva, utvrđuje vreme održavanja vanrednog zasedanja, s tim što se vanredno zasedanje mora održati u roku od 10 dana od dana upućivanja zahteva za održavanje vanrednog zasedanja.
Svaki podneti zahtev od ovlašćenog predlagača za razmatranje drugih pitanja na zakazanom vanrednom zasedanju, smatraće se zahtevom za održavanje sledećeg vanrednog zasedanja.
Ukoliko se vanredno zasedanje zakazuje u roku kraćem od deset dana, amandmani na predloge akata koji će se razmatrati na tom vanrednom zasedanju - mogu se podnositi do završetka pretresa zakona na sednici Veća.
Na vanredno zasedanje Veća primenjuju se odredbe ovog poslovnika o redovnom zasedanju, ako odredbama ovog poglavlja nije drukčije predviđeno.
VIII POSTUPAK ZA DONOŠENJE AKATA
1. Postupak za donošenje zakona
a) Pokretanje postupka
Postupak za donošenje zakona pokreće se podnošenjem predloga zakona.
U predlogu zakona koji podnosi jedan ili više poslanika, pre svojeručnog potpisa, mora biti odštampano ime i prezime poslanika.
Predlog zakona podnosi se u obliku u kome se donosi zakon i mora da bude obrazložen.
Obrazloženje predloga zakona mora da sadrži:
- ustavni osnov za donošenje zakona;
- razloge za donošenje zakona i ciljeve koji se njim žele ostvariti;
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i osnovnih pravnih rešenja.
Ako se predlogom zakona stvaraju obaveze za savezni budžet, u obrazloženju se navodi i procena iznosa sredstava potrebnih za njegovo sprovođenje, kao i to da li su za njegovo sprovođenje obezbeđena sredstva u saveznom budžetu.
Kad se predlogom zakona određuje da pojedine njegove odredbe imaju povratno dejstvo, predlagač zakona je dužan da posebno obrazloži opšti interes koji zahteva da te odredbe imaju povratno dejstvo.
Predlagač zakona, izuzetno, prilikom predlaganja zakona kojima se uređuju odnosi od posebnog značaja za građane, preduzeća i druge privredne subjekte može, umesto predloga zakona, ponuditi Veću nacrt zakona i tražiti da se Veće izjasni o predloženim rešenjima iz nacrta.
Predlagač zakona može, ukoliko oceni da su primedbe i predlozi nadležnog odbora, odnosno Zakonodavno-pravne komisije takvog karaktera da zahtevaju bitne promene u predlogu zakona koji je podneo, predložiti da ga Veće razmatra kao nacrt zakona.
Predlagač zakona upućuje predlog zakona predsedniku Veća.
Ako zakon predlažu 30.000 birača, dužni su da odrede svog predstavnika prilikom razmatranja predloga zakona u Veću.
Predlog zakona upućuje se odmah poslanicima u Veću.
Ako predlog zakona uputi poslanik u Veću, predsednik Veća će taj predlog odmah uputiti predsedniku Veća republika.
Kad predsednik Veća primi od predsednika Veća republika predlog zakona koji je podneo poslanik u Veću republika, uputiće ga odmah poslanicima u Veću.
Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa Poslovnikom Veća, predsednik Veća neće ga dostaviti poslanicima u Veću, ni predsedniku Veća republika, već će zatražiti od predlagača zakona da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika.
Ako predlagač zakona ne prihvati stav predsednika Veća da predlog zakona nije pripremljen u skladu sa Poslovnikom, može da zatraži da se o tom pitanju izjasni Veće.
O pitanju iz stava 2 ovog člana Veće se izjašnjava bez pretresa.
Predsednik Veća ne može uvrstiti u predlog dnevnog reda predlog zakona pre isteka roka od 30 dana od dana upućivanja predloga zakona poslanicima u Veću.
Predsednik Veća dužan je da uvrsti u predlog dnevnog reda predlog zakona najkasnije u roku od tri meseca od dana upućivanja predloga zakona poslanicima u Veću.
Predlog zakona čiji predlagač nije Savezna vlada, predsednik Veća, radi davanja mišljenja, upućuje Saveznoj vladi i utvrđuje rok za dostavljanje mišljenja koji ne može biti duži od deset dana od dana upućivanja predloga zakona Saveznoj vladi.
Predsednik Veća, u slučaju kad predlagač zakona iz oblasti monetarnog, deviznog ili kreditnog sistema nije Narodna banka Jugoslavije, upućuje predlog zakona i Narodnoj banci Jugoslavije radi davanja mišljenja i utvrđuje rok za dostavljanje mišljenja koji ne može biti duži od deset dana od dana upućivanja predloga zakona Narodnoj banci Jugoslavije.
Ako Savezna vlada, odnosno Narodna banka Jugoslavije ne dostavi mišljenje u roku iz st. 3 i 4 ovog člana, predsednik Veća može uvrstiti te predloge zakona u dnevni red sednice Veća.
Pre pretresa predloga zakona na sednici Veća, predlog zakona razmatraju odbor u čijem je delokrugu pitanje koje se zakonom uređuje (u daljem tekstu: nadležni odbor) i Zakonodavno-pravna komisija.
Ako se predlogom zakona stvaraju obaveze na savezni budžet, predlog zakona razmatra i Odbor za savezni budžet.
b) Amandmani
Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona - amandman, podnosi se predsedniku Veća u pisanom obliku, počev od dana upućivanja predloga zakona poslanicima u Veću, a najkasnije pet dana pre održavanja sednice Veća na kojoj se razmatra taj predlog zakona.
Ako sednica Veća traje dva ili više dana, rok iz stava 1 ovog člana računa se od dana početka sednice Veća.
Amandmane mogu da podnose svi ovlašćeni predlagači zakona, nadležni odbori i komisije.
Predsednik Veća upućuje podneti amandman poslanicima u Veću, predsedniku Veća republika, predlagaču zakona i Saveznoj vladi, ako ona nije predlagač zakona i Narodnoj banci Jugoslavije za pitanja iz oblasti monetarnog, deviznog i kreditnog sistema, ako ona nije predlagač zakona.
Kad predsednik Veća primi amandman koji je podnet u Veću republika, odmah ga dostavlja poslanicima u Veću i predsedniku nadležnog odbora Veća.
Nadležni odbor dužan je da, pre održavanja sednice Veća, razmotri amandmane podnete u oba veća i da Veću predloži koje amandmane da Veće prihvati, a koje da ne prihvati.
Predsednik nadležnog odbora o stavovima odbora povodom amandmana podnetih u Veću republika i stavu predlagača zakona o tim amandmanima obaveštava predsednika nadležnog odbora Veća republika.
Ako se amandmanom stvaraju obaveze za savezni budžet, o amandmanu se izjašnjava i Odbor za savezni budžet.
Ako se stav nadležnog odbora Veća po podnetom amandmanu razlikuje od stava nadležnog odbora Veća republika, predsednik odbora će se dogovoriti sa predsednikom nadležnog odbora Veća republika da održe zajedno sednicu odbora na kojoj će se razmotriti sporna pitanja.
U izveštaju nadležnog odbora u slučajevima iz stava 1 ovog člana navode se i stavovi odbora o amandmanima podnetim u Veću republika, kao i amandmani koji su u istovetnom tekstu utvrđeni na sednici koju su nadležni odbori zajedno održali.
Zakonodavno-pravna komisija je dužna da, pre održavanja sednice Veća, razmotri predlog zakona i sve podnete amandmane i da obavesti Veće o svom stavu u pogledu njihove usklađenosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i pravnim sistemom.
Zakonodavno-pravna komisija može podnositi amandmane na predlog zakona samo radi usklađivanja predloženih rešenja sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i pravnim sistemom, kao i radi poboljšanja pravne obrade tih rešenja.
Predlagač može da podnese amandmane u pisanom obliku, sa obrazloženjem, i posle isteka roka iz člana 127 stav 1 ovog poslovnika do završetka pretresa zakona na sednici Veća.
O amandmanu predlagača zakona iz stava 1 ovog člana Veće se posebno izjašnjava.
v) Pretres predloga zakona na sednici Veća
O predlogu zakona prvo se vodi pretres u načelu.
Po završenom pretresu u načelu, Veće odlučuje da li se predlog zakona prihvata u načelu.
Ako Veće ne prihvati predlog zakona u načelu, predsednik Veća će o tome obavestiti predsednika Veća republika.
Kad je predlog zakona prihvaćen u načelu, Veće prelazi na pretres zakona u pojedinostima.
U pretresu u pojedinostima, Veće razmatra amandmane podnete na pojedine članove predloga zakona.
U pretresu o amandmanu mogu da učestvuju: podnosilac amandmana ili ovlašćeni predstavnik podnosioca amandmana; predlagač zakona; Savezna vlada, ako nije predlagač zakona; izvestilac nadležnog odbora, odnosno Zakonodavno-pravne komisije i predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe.
Veće odlučuje o amandmanima na način koji je predviđen za donošenje zakona. Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu čija sadržina najviše odstupa od osnovnog rešenja.
Amandman koji podnese predlagač zakona najkasnije pet dana pre dana održavanja sednice Veća na kojoj se razmatra taj predlog zakona, kao i amandman koji je predlagač prihvatio postaju sastavni deo predloga zakona i o njemu se Veće posebno ne izjašnjava.
Kada se završe pretres i glasanje u pojedinostima, pristupa se glasanju o predlogu zakona u celini.
Ako Veće usvoji veći broj amandmana, Veće može zastati sa usvajanjem predloga zakona u celini i zatražiti od Zakonodavno-pravne komisije da izvrši pravnu redakciju teksta predloga zakona, odnosno zatražiti od nadležnog odbora da usaglasi usvojene amandmane međusobno i sa tekstom predloga zakona.
Pripremljeni tekst predloga zakona dostavlja se poslanicima u Veću pre glasanja o predlogu zakona u celini. Uz pripremljeni tekst predloga zakona ukazuje se i na eventualne nesaglasnosti proizašle iz usvojenih amandmana i predlaže način njihovog otklanjanja.
Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Veća.
g) Hitan postupak
Predlagač zakona može predložiti da se zakon donese po hitnom postupku samo kada je to neophodno radi sprečavanja i otklanjanja većih poremećaja u privredi, kada to zahtevaju interesi odbrane i bezbednosti zemlje ili druge vanredne i neodložne potrebe zemlje i dužan je da te razloge u pisanom obliku obrazloži.
Ako je predlog da se zakon donese po hitnom postupku podnet u toku sednice, Veće odmah odlučuje o tome da li prihvata da se zakon donese po hitnom postupku, pošto se o tome zatraži mišljenje Savezne vlade, ako ona nije predlagač hitnog postupka.
Ako je predlog da se zakon donese po hitnom postupku podnet u vremenu između sednica, Veće odlučuje o tom predlogu kao o prethodnom pitanju, pre utvrđivanja dnevnog reda na prvoj narednoj sednici, pošto se o tome zatraži mišljenje Savezne vlade, ako ona nije predlagač hitnog postupka.
Kad Veće prihvati predlog da se zakon donese po hitnom postupku, može da odredi rok u kome će nadležni odbor i Zakonodavno-pravna komisija podneti izveštaje, kao i rok u kome bi Savezna vlada, ako ona nije predlagač zakona, odnosno Narodna banka Jugoslavije o pitanjima iz oblasti monetarnog, deviznog i kreditnog sistema, ako ona nije predlagač zakona, trebalo da daju mišljenje o predlogu zakona.
Ako nadležni odbor, odnosno Zakonodavno-pravna komisija ne podnese izveštaj u utvrđenom roku, pretres predloga zakona može se obaviti i bez tog izveštaja.
Veće može odlučiti da predlog zakona po hitnom postupku razmatra i bez prethodnog razmatranja predloga tog zakona u nadležnom odboru i Zakonodavno-pravnoj komisiji.
Kad nadležni odbor i Zakonodavno-pravna komisija razmotre predlog zakona koji se donosi po hitnom postupku, Veće može da odluči da pretres predloga zakona otpočne odmah i bez podeljenih izveštaja, tako što će ih izvestioci usmeno izložiti na sednici.
Kad se zakon donosi po hitnom postupku, amandman se može podneti do završetka pretresa predloga tog zakona na sednici Veća.
d) Postupak za usaglašavanje teksta kad predlog zakona, drugog propisa ili opšteg akta nije usvojen u oba veća u istovetnom tekstu
Kad veća, prilikom odlučivanja o predlogu zakona, drugog propisa ili opšteg akta nisu usvojila zakon, drugi propis ili opšti akt u istovetnom tekstu, sprovodi se postupak za usaglašavanje.
Ako se posle usvajanja zakona, drugog propisa ili opšteg akta, u većima utvrdi da on nije usvojen u istovetnom tekstu, predsednici veća obaveštavaju o tome veća koja obrazuju komisiju za usaglašavanje, koju sačinjavaju po pet poslanika iz svakog veća.
Prvu sednicu komisije za usaglašavanje sazivaju predsednici nadležnih odbora veća Savezne skupštine.
Članovi komisije za usaglašavanje iz svojih redova biraju predsedavajućeg komisije.
Komisija za usaglašavanje je dužna da, u roku od mesec dana, predloži usaglašeni tekst zakona, drugog propisa ili opšteg akta o kome se veća izjašnjavaju, ili da obavesti veća da nije postigla saglasnost o tekstu zakona, drugog propisa ili opšteg akta koji nije usvojen u istovetnom tekstu.
U radu sednice komisije za usaglašavanje učestvuje i predstavnik predlagača akta.
Komisija za usaglašavanje radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova, a odlučuje većinom glasova članova komisije iz svakog veća.
Veće odlučuje o izveštaju komisije za usaglašavanje bez pretresa.
Ako Veće ni posle sprovedenog postupka za usaglašavanje ne usvoji drugi propis ili opšti akt, osim zakona, u istovetnom tekstu kao u Veću republika, smatra se da taj akt nije donet.
Ako Veće ni posle sprovedenog postupka za usaglašavanje ne usvoji zakon u istovetnom tekstu kao u Veću republika, postupak usaglašavanja odredaba koje nisu usvojene u istovetnom tekstu nastavlja se za vreme privremene primene tog zakona.
Kad veća usvoje izveštaj komisije, usaglašeni tekst zakona objavljuje se u celini, a u ukazu o proglašenju tog zakona se naznačava da se radi o konačno usvojenom tekstu tog zakona.
2. Postupak za potvrđivanje međunarodnih ugovora
Potvrđivanje međunarodnog ugovora iz nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije vrši se donošenjem zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora (u daljem tekstu: zakon o potvrđivanju).
Predlog zakona o potvrđivanju sadrži i tekst međunarodnog ugovora čije se potvrđivanje predlaže.
Predlog zakona o potvrđivanju mora biti obrazložen. U obrazloženju predloga zakona o potvrđivanju treba izneti razloge zbog kojih se predlaže potvrđivanje međunarodnog ugovora iz nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije.
U obrazloženju predloga zakona o potvrđivanju treba navesti da li se međunarodnim ugovorom stvaraju obaveze za savezni budžet u izvršavanju tog ugovora, kao i dati procenu potrebnih finansijskih sredstava iz saveznog budžeta za izvršavanje tog međunarodnog ugovora.
O predlogu za donošenje zakona o potvrđivanju vodi se jedinstven pretres.
Na postupak za donošenje zakona o potvrđivanju shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona, osim odredaba koje se odnose na odlučivanje u načelu.
3. Postupak za davanje autentičnog tumačenja zakona
Predlog za davanje autentičnog tumačenja zakona može da podnese ovlašćeni predlagač zakona.
Ako Zakonodavno-pravna komisija oceni da je predlog za davanje autentičnog tumačenja opravdan, ona sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga Veću.
Ako Zakonodavno-pravna komisija oceni da predlog za davanje autentičnog tumačenja nije opravdan, o tome izveštava Veće.
Veće odlučuje o predlozima Zakonodavno-pravne komisije iz st. 2 i 3 ovog člana.
Ako Veće ne prihvati stav Zakonodavno-pravne komisije da nije opravdan predlog za davanje autentičnog tumačenja, zadužiće Zakonodavno-pravnu komisiju da sačini predlog autentičnog tumačenja.
Na razmatranje predloga za davanje autentičnog tumačenja zakona shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
4. Postupak za donošenje saveznog budžeta i završnog računa
Savezni budžet za narednu godinu donosi se najkasnije do kraja drugog redovnog zasedanja Veća.
Predlog saveznog budžeta (u daljem tekstu: predlog budžeta), sa obrazloženjem, podnosi Savezna vlada.
Obrazloženje predloga budžeta sadrži: ustavni osnov za donošenje budžeta, obrazloženje strukture prihoda saveznog budžeta i obrazloženje predloga potrebnih sredstava po korisnicima budžeta (rashodi).
Predlog budžeta pretresa se na sednici Veća u načelu, a zatim u pojedinostima.
Pretres predloga budžeta u načelu završava se prelaskom na raspravu u pojedinostima, po delovima.
Prilikom pretresa u pojedinostima glasa se o amandmanima podnetim na te delove predloga budžeta.
Posle zaključenog pretresa, glasa se o predlogu budžeta u celini.
Izmene i dopune saveznog budžeta u toku godine vrše se prema odredbama ovog poslovnika kojim je uređen postupak za donošenje budžeta.
Na postupak za donošenje završnog računa shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika predviđene za donošenje saveznog budžeta.
Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drukčije određeno, u pogledu postupka za donošenje saveznog budžeta i završnog računa shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
5. Postupak za donošenje odluke, deklaracije, rezolucije i poslovnika Veća
Predlog odluke, deklaracije i rezolucije može podneti ovlašćeni predlagač zakona u pisanom obliku, sa obrazloženjem.
Predlog poslovnika Veća može podneti poslanik i Odbor za poslovnike veća, u pisanom obliku, sa obrazloženjem.
O predlogu odluke, deklaracije, rezolucije i poslovnika Veća vodi se jedinstven pretres.
U postupku donošenja odluke, deklaracije, rezolucije i poslovnika Veća shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju zakona, osim odredaba koje se odnose na odlučivanje u načelu.
6. Postupak u vezi sa pokretanjem postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona, drugog propisa i opšteg akta
Predlog ovlašćenog predlagača za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti pred Saveznim ustavnim sudom iz člana 127 Ustava Savezne Republike Jugoslavije, odnosno rešenje Saveznog ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona, drugog propisa i opšteg akta koje je Saveznoj skupštini uputio Savezni ustavni sud, predsednik Veća upućuje poslanicima u Veću i predlagaču zakona, drugog propisa i opšteg akta čija se ustavnost osporava.
Pitanje iz stava 1 ovog člana razmatra Zakonodavno-pravna komisija.
Ako Zakonodavno-pravna komisija, prilikom razmatranja predloga ili rešenja za ocenjivanje ustavnosti zakona, drugog propisa i opšteg akta oceni da ima osnova za izmenu i dopunu zakona, drugog propisa ili opšteg akta na koji se odnosi predlog za ocenu ustavnosti ili rešenje Saveznog ustavnog suda, predložiće Veću da zaključi da se pristupi izmenama i dopunama zakona, drugog propisa i opšteg akta i predložiće način pripreme tog akta.
Ako Veće prihvati predlog Zakonodavno-pravne komisije iz stava 1 ovog člana, predsednik Veća će o tome obavestiti predsednika Veća republika.
Ako Veće, na predlog Zakonodavno-pravne komisije, oceni da nema osnova za izmenu ili dopunu zakona, drugog propisa i opšteg akta čija se ustavnost osporava, predsednik Veća obavestiće o tome predsednika Veća republika.
Predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća republika, obaveštava predsednika Saveznog ustavnog suda o stavu veća Savezne skupštine u vezi pokrenutog postupka, kao i o predstavniku koga su veća oredila da ih predstavlja pred Saveznim ustavnim sudom.
U pogledu ocenjivanja zakonitosti propisa i drugih opštih akata saveznih organa, shodno se primenjuju odredbe čl. 156 do 159 ovog poslovnika.
IX ZAJEDNIČKA SEDNICA VEĆA I VEĆA REPUBLIKA SAVEZNE SKUPŠTINE
Veće može održati zajedničku sednicu sa Većem republika Savezne skupštine (u daljem tekstu: zajednička sednica veća).
Zajedničku sednicu veća sazivaju predsednici veća.
Zajednička sednica veća saziva se radi proglašavanja promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije, kao i Ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije; kad kandidat za predsednika Savezne vlade izlaže program i predlaže članove Savezne vlade; kad predsednik Republike, predsednik i članovi Savezne vlade polažu zakletvu i radi konstatovanja da je predsednik Republike razrešen funkcije.
Zajednička sednica veća može se sazvati da bi se predsednik Republike, odnosno predsednik Savezne vlade obratio Saveznoj skupštini ili kad se šef strane države ili vlade, predstavnik parlamenta strane države ili predstavnik strane međunarodne organizacije obraća Saveznoj skupštini.
Saziv za zajedničku sednicu veća dostavlja se poslanicima u većima Savezne skupštine, po pravilu, osam dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Poslanicima se, uz saziv, dostavlja predlog dnevnog reda i, po pravilu, materijal o pitanjima koja se predlažu za dnevni red zajedničke sednice veća, kao i zapisnik sa prethodne sednice, ako im ranije nije dostavljen.
Predsednici veća obaveštavaju o održavanju zajedničke sednice veća Saveznu vladu, skupštine republika članica i predsednika Republike kojima se dostavlja predlog dnevnog reda sednice sa odgovarajućim materijalom.
Zajedničkom sednicom veća naizmenično predsedavaju predsednici veća. U rukovođenju zajedničkom sednicom veća učestvuju potpredsednici veća.
Sekretar veća pomaže predsedavajućem u radu zajedničke sednice veća.
Zajedničkoj sednici veća mogu, na poziv predsednika oba veća, prisustvovati predsednici i članovi stranih vlada, delegacije predstavničkih tela stranih država, predstavnici međunarodnih organizacija i šefovi diplomatskih misija, i to samo u počasnoj loži na galeriji.
O radu na zajedničkoj sednici veća vodi se zapisnik.
O sastavljanju zapisnika sa zajedničke sednice veća staraju se sekretari veća.
Na poslovni red zajedničke sednice veća shodno se primenjuju odredbe o poslovnom redu za sednicu Veća.
X RAZREŠENJE I OSTAVKA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Čl. 167-169
(Brisani)
Kad najmanje polovina od ukupnog broja poslanika u Veću podnese predlog za razrešenje predsednika Republike (u daljem tekstu: predlog) zbog povrede Ustava SRJ, koji ispunjava uslove utvrđene Zakonom o izboru i prestanku mandata predsednika Republike, predsednik Veća odmah upućuje taj predlog poslanicima u Veću, kao i predsedniku Republike.
Predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća republika, donosi akt kojim se konstatuje da je pokrenut postupak za razrešenje predsednika Republike i upućuje ga Saveznom ustavnom sudu.
Kad Savezni ustavni sud dostavi Saveznoj skupštini odluku kojom je utvrđeno da predsednik Republike nije povredio Ustav, predsednik Veća o tome odmah obaveštava poslanike u Veću.
Predsednik Veća, u dogovoru sa predsednikom Veća republika, saziva sednicu Veća najranije 15 a najkasnije 30 dana od dana dostavljanja odluke Saveznog ustavnog suda kojom je utvrđeno da je predsednik Republike povredio Ustav.
Na sednici Veća na kojoj se odlučuje o razrešenju predsednika Republike, predsednik Veća obaveštava Veće o sastavu Komisije za sprovođenje glasanja u većima.
Članovi Komisije, koji predstavljaju poslaničke grupe u Veću, sprovode glasanje u Veću.
O rezultatima glasanja u svakom od veća, Komisija je dužna da odmah podnese izveštaj predsednicima veća.
Veće odlučuje o razrešenju predsednika Republike, shodno odredbama Zakona o izboru i prestanku mandata predsednika Republike i ovog poslovnika.
Kad predsednik Republike podnese ostavku i dostavi je Saveznoj skupštini, predsednik Veća je odmah upućuje poslanicima u Veću.
XI IZBOR I OSTAVKA PREDSEDNIKA I ČLANOVA SAVEZNE VLADE I RAZREŠENJE ČLANA SAVEZNE VLADE
1. Izbor predsednika i članova Savezne vlade
Predlog kandidata za predsednika Savezne vlade predsednik Veća odmah upućuje poslanicima u Veću.
Kandidat za predsednika Savezne vlade izlaže svoj program i predlaže sastav Savezne vlade na zajedničkoj sednici veća.
O kandidatu za predsednika Savezne vlade, njegovom programu i predlogu članova Savezne vlade, otvara se pretres, na zajedničkoj sednici veća.
Posle završenog pretresa, o predlogu za predsednika Savezne vlade i predlogu članova Savezne vlade Veće odlučuje na odvojenoj sednici, većinom glasova svih poslanika u Veću, tajnim glasanjem.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje. Na svakom glasačkom listiću utisnut je pečat Savezne skupštine.
Glasački listić sadrži oznaku da se glasa za izbor predsednika i članove Savezne vlade, ime i prezime kandidata za predsednika Savezne vlade, imena i prezimena predloženih članova Savezne vlade, reči: "za" i "protiv" i napomenu o načinu glasanja.
Poslanik glasa zaokruživanjem reči: "za" ili reči: "protiv".
Glasa se samo za kandidata čije je ime navedeno na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić, odnosno glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi kako je poslanik glasao ili listić na kome je dopisano drugo ime.
Sprovođenjem izbora za predsednika i članove Savezne vlade rukovodi predsednik Veća, kome u radu pomažu dva poslanika koje predloži predsednik Veća i sekretar Veća.
Predsednik Veća, odmah po obavljenom glasanju, o rezultatima glasanja obaveštava predsednika Veća republika.
Predsednik i članovi Savezne vlade, pre stupanja na dužnost, polažu zakletvu na zajedničkoj sednici veća, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati savesno i odgovorno, po Ustavu Savezne Republike Jugoslavije i zakonima, i da ću raditi na očuvanju suvereniteta, nezavisnosti i integriteta Savezne Republike Jugoslavije, ostvarivanju ljudskih i građanskih sloboda i prava i očuvanju mira i blagostanja svih građana Savezne Republike Jugoslavije."
Ako kandidat za predsednika i predloženi članovi Savezne vlade ne dobiju većinu glasova svih poslanika u Veću, postupak za izbor Savezne vlade se ponavlja.
2. Ostavka predsednika i člana Savezne vlade
Predsednik Savezne vlade podnosi ostavku u pisanom obliku, a na sednici Veća to može da učini i usmeno, i ima pravo da je obrazloži.
Odredba stava 1 ovog člana primenjuje se i na ostavku člana Savezne vlade.
O ostavci predsednika ili člana Savezne vlade predsednik Veća obaveštava poslanike u Veću.
Veće na sednici konstatuje da je predsednik ili član Savezne vlade podneo ostavku.
O ostavci predsednika Savezne vlade, predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća republika, obaveštava predsednika Republike.
Kada Savezna vlada podnese ostavku, shodno se primenjuju odredbe čl. 182 i 183 ovog poslovnika, koje se odnose na ostavku predsednika Savezne vlade.
3. Razrešenje člana Savezne vlade
Predsednik Savezne vlade dostavlja predsedniku Veća predlog za razrešenje člana Savezne vlade.
Predlog za razrešenje člana Savezne vlade predsednik Veća upućuje poslanicima u Veću.
O predlogu za razrešenje člana Savezne vlade otvara se pretres na sednici Veća.
Posle završenog pretresa, o predlogu za razrešenje člana Savezne vlade Veće odlučuje tajnim glasanjem.
Glasanje o predlogu za razrešenje člana Savezne vlade sprovodi se shodno odredbama čl. 178 do 180 ovog poslovnika.
XII OBAVLJANJE KONTROLE NAD RADOM SAVEZNE VLADE
Kontrola nad radom Savezne vlade obavlja se postavljanjem poslaničkih pitanja, razmatranjem izveštaja o radu saveznog ministarstva, podnošenjem interpelacije u vezi sa radom Savezne vlade, postavljanjem pitanja poverenja Saveznoj vladi i glasanjem o nepoverenju Saveznoj vladi.
1. Poslaničko pitanje
Poslanik u Veću ima pravo da postavi poslaničko pitanje Saveznoj vladi ili pojedinom saveznom ministru o pitanjima za koja su Savezna vlada ili pojedini savezni ministri nadležni.
Poslanička pitanja postavljaju se na posebnim sednicama Veća, koje se održavaju najmanje jednom mesečno u toku redovnog zasedanja Veća.
Sednice iz stava 2 ovog člana posvećene su isključivo poslaničkim pitanjima i u njihov dnevni red ne mogu se uvrstiti druga pitanja iz delokruga Veća.
Poslanik može da dostavi poslaničko pitanje usmeno - na sednici ili u pisanom obliku između dve sednice iz stava 2 ovog člana.
Poslanik može da postavi i dobije odgovor na najviše tri poslanička pitanja na sednici Veća određenoj za postavljanje poslaničkih pitanja, bilo da je pitanje postavljeno usmeno ili u pisanom obliku.
Sednicama Veća iz člana 185 ovog poslovnika obavezno prisustvuje većina članova Savezne vlade.
Članovi Savezne vlade kojima je postavljeno poslaničko pitanje odgovaraju odmah (u toku sednice) - usmeno, a izuzetno, to mogu učiniti u pisanom obliku - ako to zahtevaju posebne okolnosti - do održavanja naredne sednice Veća na kojoj se postavljaju poslanička pitanja.
Na rad sednice Veća iz člana 185 ovog poslovnika ne primenjuju se odredbe člana 81 ovog poslovnika.
Sednici Veća iz člana 185 ovog poslovnika obavezno prisustvuju poslanici koji koriste pravo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Ostali poslanici koji prisustvuju sednici Veća iz člana 185 ovog poslovnika ne mogu se javljati za reč povodom postavljenog poslaničkog pitanja, datog odgovora ili komentara.
Ako smatra da postavljeno poslaničko pitanje nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, predsednik Veća će na to upozoriti poslanika koji postavlja pitanje i pozvati ga da svoje pitanje uskladi sa tim odredbama.
Postavljeno poslaničko pitanje treba da bude jasno formulisano i ne sme da ima obeležja rasprave o pojedinom pitanju.
Prilikom postavljanja poslaničkog pitanja, poslanik ima pravo da govori najduže tri minuta.
Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje neophodno utvrditi određene činjenice, čije prikupljanje zahteva duži vremenski period, ili izvršiti složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali ne duže od 30 dana.
Posle datog odgovora na postavljeno poslaničko pitanje, poslanik u Veću, koji je postavio pitanje, ima pravo da u trajanju od najviše dva minuta komentariše odgovor na svoje pitanje i odluči o postavljanju dopunskog pitanja u trajanju od najviše dva minuta. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, poslanik ima pravo da se o odgovoru izjasni.
Poslanik u Veću ima pravo da postavi poslaničko pitanje i guverneru Narodne banke Jugoslavije, o pitanjima za koja je nadležna Narodna banka Jugoslavije, shodno odredbama ovog poslovnika o postavljanju poslaničkog pitanja Saveznoj vladi ili pojedinom saveznom ministru.
2. Razmatranje izveštaja o radu saveznog ministarstva
Savezni ministar podnosi izveštaj o radu saveznog ministarstva nadležnom radnom telu Veća, najmanje jedanput u toku redovnog zasedanja Veća.
Nakon podnetog izveštaja, članovi nadležnog radnog tela Veća imaju pravo da usmeno postavljaju pitanja saveznom ministru koji je podneo izveštaj.
Pretres izveštaja o radu saveznog ministarstva na sednici nadležnog radnog tela Veća završava se usvajanjem izveštaja nadležnog radnog tela.
Nadležno radno telo dostavlja Veću izveštaj iz stava 3 ovog člana.
Odredbe ovog člana odnose se i na guvernera Narodne banke Jugoslavije, odnosno Narodnu banku Jugoslavije.
3. Interpelacija u vezi sa radom Savezne vlade
Najmanje 15 poslanika u Veću može da podnese interpelaciju za pretresanje pitanja u vezi sa radom Savezne vlade.
Interpelacija se podnosi u pisanom obliku.
Interpelacija mora da sadrži jasno formulisano i obrazloženo pitanje koje treba da se razmotri, kao i predlog kako će se pretres povodom interpelacije završiti.
Interpelaciju potpisuju poslanici u Veću koji su je podneli.
Interpelacija se podnosi predsedniku Veća koji je odmah dostavlja poslanicima u Veću i predsedniku Savezne vlade.
Savezna vlada razmatra interpelaciju i dostavlja predsedniku Veća svoj stav povodom interpelacije, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema interpelacije.
Predsednik Veća stav Savezne vlade povodom interpelacije odmah dostavlja poslanicima u Veću.
Interpelacija se stavlja na dnevni red prve naredne sednice Veća koja se mora održati najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja stava Savezne vlade povodom interpelacije.
Ako Savezna vlada ne dostavi stav povodom interpelacije u roku predviđenom u članu 193 stav 1 ovog poslovnika, interpelacija se stavlja na dnevni red prve naredne sednice Veća koja se mora održati najkasnije 15 dana po isteku tog roka.
Veće može da odluči da se interpelacija razmatra na posebnoj sednici Veća.
Predstavnik podnosioca interpelacije ima pravo da na sednici Veća obrazloži interpelaciju.
Predsednik Savezne vlade je dužan da i usmeno iznese stav Savezne vlade povodom interpelacije.
Na rad sednice Veća na kojoj se razmatra interpelacija, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika koje se odnose na pretres predloga zakona.
Pretres povodom interpelacije može se završiti zauzimanjem stava o pitanju pokrenutom interpelacijom ili glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda.
Ako je predloženo da se pretres povodom interpelacije završi glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda bez zauzimanja stava o pitanju pokrenutom interpelacijom, predsednik Savezne vlade ima pravo da se izjasni o tom predlogu. Ako se predsednik Savezne vlade saglasi sa tim predlogom, a postoje i drugi predlozi, prvo će se glasati o tom predlogu.
Ako se predlog iz stava 2 ovog člana ne prihvati, o ostalim predlozima Veće se izjašnjava po redosledu njihovog podnošenja.
Pretres povodom interpelacije mora se završiti na sednici Veća na kojoj je započet.
Podneta interpelacija se može povući do prelaska na glasanje povodom te interpelacije.
Interpelacija povodom istog pitanja ne može se ponovo podneti u toku istog zasedanja Veća.
4. Pitanje poverenja Saveznoj vladi
a) Razmatranje pitanja poverenja Saveznoj vladi
Predsednik Savezne vlade može postaviti u Saveznoj skupštini pitanje poverenja Saveznoj vladi, u pisanom obliku, a na sednici Veća - i usmeno.
Kada je predsednik Savezne vlade postavio pitanje poverenja Saveznoj vladi na sednici Veća, predsednik Veća odmah o tome obaveštava predsednika Veća republika.
O poverenju Saveznoj vladi Veće može glasati najranije posle tri dana od dana postavljanja pitanja poverenja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana postavljanja pitanja poverenja.
Na sednici Veća o postavljenom pitanju poverenja Saveznoj vladi vodi se pretres.
Posle sprovedenog pretresa, Veće odlučuje o poverenju Saveznoj vladi većinom glasova poslanika u Veću.
O ishodu glasanja o poverenju Saveznoj vladi predsednik Veća odmah obaveštava predsednika Veća republika.
Kad u Saveznoj skupštini nije izglasano poverenje Saveznoj vladi, predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća republika, o tome obaveštava predsednika Republike.
b) Razmatranje predloga za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi
Predlog da Veće glasa o nepoverenju Saveznoj vladi može podneti najmanje 20 poslanika u Veću, u pisanom obliku, sa obrazloženjem i potpisima svih poslanika koji su predlog podneli.
Predlog da Veće glasa o nepoverenju Saveznoj vladi dostavlja se predsedniku Veća, koji ga odmah upućuje poslanicima u Veću, predsedniku Savezne vlade, predsedniku Veća republika i predsedniku Republike.
Sednica Veća, na kojoj će se raspravljati o predlogu za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi, može da bude održana najranije posle tri dana od dana podnošenja predloga, a najkasnije 15 dana od dana podnošenja predloga.
Na početku sednice Veća predstavnik predlagača može da obrazloži predlog za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi, a predsednik Savezne vlade ima pravo da da odgovor.
Posle sprovedenog pretresa, Veće pristupa odlučivanju o podnetom predlogu. Veće odlučuje o predlogu za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi većinom glasova poslanika u Veću.
Ako po obavljenom glasanju podneti predlog ne dobije potrebnu većinu u Veću, na sednici se konstatuje da Saveznoj vladi nije izglasano nepoverenje i o tome predsednik Veća obaveštava predsednika Veća republika.
Predlog za glasanje o nepoverenju Saveznoj vladi iz istih razloga ne može se podneti na prvoj narednoj sednici Veća.
Kada je u Saveznoj skupštini izglasano nepoverenje Saveznoj vladi, predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća republika, o tome obaveštava predsednika Republike.
XIII IZBOR, OSTAVKA I RAZREŠENJE SUDIJA SAVEZNOG USTAVNOG SUDA, SUDIJA SAVEZNOG SUDA, SAVEZNOG DRŽAVNOG TUŽIOCA, GUVERNERA NARODNE BANKE JUGOSLAVIJE I DRUGIH FUNKCIONERA ODREĐENIH SAVEZNIM ZAKONOM
1. Izbor
Predloge kandidata za sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda, Saveznog državnog tužioca i guvernera Narodne banke Jugoslavije, koje je podneo predsednik Republike, predsednik Veća odmah upućuje poslanicima u Veću.
Na sednici Veća na kojoj se razmatra predlog iz člana 206 ovog poslovnika, vodi se pretres.
Posle završenog pretresa Veće odlučuje pojedinačno o svakom od predloženih kandidata većinom glasova poslanika u Veću, tajnim glasanjem, ako Veće, na predlog jednog ili više poslanika, ne odluči da se glasanje vrši javno.
Sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda i Savezni državni tužilac, pre stupanja na dužnost, polažu zakletvu pred predsednicima veća Savezne skupštine.
Ako neki od predloženih kandidata ne bude izabran, o tome se obaveštava predsednik Republike.
Ako se funkcioneri iz člana 206 ovog poslovnika biraju tajnim glasanjem, na postupak glasanja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o izboru predsednika i članova Savezne vlade.
Ako se tajnim glasanjem istovremeno bira dvoje ili više sudija Saveznog ustavnog suda, ili sudija Saveznog suda, glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena svakog od kandidata pojedinačno na glasačkom listiću.
Druge funkcionere određene saveznim zakonom Veće bira javnim glasanjem, ako veće, na predlog jednog ili više poslanika, ne odluči da se glasanje vrši tajno.
2. Ostavka
Sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda, Savezni državni tužilac, guverner Narodne banke Jugoslavije i drugi funkcioneri određeni saveznim zakonom (u daljem tekstu: savezni funkcioneri) podnose Saveznoj skupštini ostavku u pisanom obliku i imaju pravo da je obrazlože.
Danom podnošenja ostavke, saveznom funkcioneru prestaje mandat.
Veće na sednici konstatuje da je savezni funkcioner podneo ostavku.
O ostavkama sudija Saveznog ustavnog suda, sudija Saveznog suda, Saveznog državnog tužioca i guvernera Narodne banke Jugoslavije, predsednik Veća, zajedno sa predsednikom Veća republika, obaveštava predsednika Republike.
3. Razrešenje
Veće razmatra razloge za razrešenje sudije Saveznog ustavnog suda i sudije Saveznog suda i odlučuje o njihovom razrešenju većinom glasova poslanika u Veću.
Ako Veće, u skladu sa saveznim zakonom, utvrdi da postoje razlozi za razrešenje saveznog državnog tužioca, o njegovom razrešenju odlučuje većinom glasova poslanika u Veću.
Razrešenje guvernera Narodne banke Jugoslavije i drugih saveznih funkcionera, vrši se shodno odredbama ovog poslovnika o njihovom izboru.
XIV SARADNJA VEĆA SA PREDSTAVNIČKIM TELIMA DRUGIH DRŽAVA I UČEŠĆE NJEGOVIH PREDSTAVNIKA U RADU POJEDINIH MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA I MISIJA
1. Saradnja Veća sa predstavničkim telima drugih država
Saradnja Veća sa predstavničkim telima drugih država ostvaruje se: upućivanjem delegacija, poslanika i studijskih grupa Veća, odbora i komisija predstavničkim telima drugih država i primanjem delegacija, studijskih grupa ili članova predstavničkih tela drugih država; upućivanjem i razmenom pojedinih akata ili poruka; razmenom dokumentacionih i informativnih materijala i publikacija sa predstavničkim telima drugih država ili drugim oblicima saradnje.
Nadležni odbor Veća utvrđuje polazne osnove za vođenje razgovora sa predstavnicima predstavničkih tela drugih država, kao i sastav delegacije za vođenje razgovora.
Sastav delegacije za vođenje razgovora, između dve sednice nadležnog odbora, određuje predsednik Veća, u dogovoru sa predsednikom nadležnog odbora Veća.
Delegacija, u roku od 15 dana od završetka posete, podnosi izveštaj o poseti nadležnom odboru Veća, koji ga razmatra i usvaja.
U Veću se mogu obrazovati poslaničke grupe prijateljstva za unapređenje odnosa i saradnje sa predstavničkim telima pojedinih država, na principu dobrovoljnosti.
2. Učešće predstavnika Veća u radu pojedinih međunarodnih
organizacija i misija
Poslanici u Veću, kao predstavnici Savezne skupštine mogu, u svojstvu članova delegacije, a u vezi sa pojedinim spoljnopolitičkim misijama šireg značaja, učestvovati na redovnim i specijalnim zasedanjima Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih organizacija, na međunarodnim konferencijama i na drugim zasedanjima međunarodnih organizacija i institucija.
Potrebu učešća i sastav delegacije utvrđuje nadležni odbor Veća, zajedno sa nadležnim odborom Veća republika.
Ukoliko nadležni odbor Veća, zajedno sa nadležnim odborom Veća republika, oceni da je potrebno da se o ovim pitanjima izjasni Veće, predložiće Veću razmatranje ovog pitanja i zauzimanje stava.
3. Jugoslovenska grupa Interparlamentarne unije
Poslanici u Veću, zajedno sa poslanicima u Veću republika, na principu dobrovoljnog pristupanja, obrazuju Jugoslovensku grupu Interparlamentarne unije.
Jugoslovenska grupa Interparlamentarne unije učestvuje u radu Interparlamentarne unije, obaveštava o njenim odlukama veća Savezne Skupštine, podnosi većima Savezne skupštine odgovarajuće predloge i ostvaruje saradnju sa nacionalnim grupama predstavničkih tela drugih država.
Jugoslovenska grupa Interparlamentarne unije donosi svoja pravila kojima uređuje organizaciju, zadatke i način svog rada.
U Saveznoj skupštini se obezbeđuju uslovi za rad Jugoslovenske grupe Interparlamentarne unije.
XV JAVNOST RADA
Rad Veća, komisija i odbora je javan.
Televizija i druga sredstva javnog obaveštavanja imaju pravo da direktno prenose sednicu Veća.
Veće obezbeđuje da televizija čiji je osnivač Savezna vlada vrši direktan prenos sednica Veća.
Veće, komisija, odnosno odbor može, izuzetno, odlučiti da sa svoje sednici ili pri razmatranju određenih pitanja isključi javnost.
Predstavnici štampe i drugih sredstava javnog obaveštavanja imaju slobodan pristup sednicama Veća, komisija, odnosno odbora radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu, u skladu sa posebnim aktom.
Na sednici Veća, komisije, odnosno odbora može se odlučiti da predstavnici sredstava javnog obaveštavanja mogu prisustvovati sednici i kad se na njoj pretresa neko pitanje bez prisustva javnosti. O takvom pitanju ovi predstavnici mogu davati za javnost samo obaveštenja za koja se to na sednici odluči. Na sednici se može odlučiti da se obaveštenja o takvom pitanju mogu davati tek po isteku određenog vremena.
Predstavnici sredstava javnog obaveštavanja mogu da koriste stenografske beleške Veća, u skladu sa posebnim aktom.
Redakcijama sredstava javnog obaveštavanja, čiji su novinari akreditovani u Saveznoj skupštini, stavljaju se na raspolaganje predlozi zakona, drugih propisa i opštih akata iz rada Veća.
Uslovi za rad predstavnicima sredstava javnog obaveštavanja obezbeđuju se u skladu sa posebnim aktom.
Veće može da izdaje službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog obaveštavanja. Tekst službenog saopštenja odobrava predsednik Veća ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu u Veću može da održi predsednik Veća, predsednik komisije, odnosno odbora, predsednik poslaničke grupe i poslanik.
XVI RAD VEĆA ZA VREME RATNOG STANJA, STANJA NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI VANREDNOG STANJA
Za vreme ratnog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, ako je Veće u mogućnosti da se sastane, Veće radi shodno odredbama ovog poslovnika, ukoliko rad Veća u ovim uslovima nije drukčije uređen posebnom odlukom koju donose veća Savezne skupštine.
XVII PEČAT SAVEZNE SKUPŠTINE
Savezna skupština ima pečat.
Pečat Savezne skupštine sadrži grb Savezne Republike Jugoslavije, oko koga je ćiriličkim pismom napisano: "Savezna Republika Jugoslavija - Savezna skupština".
XVIII SLUŽBA SAVEZNE SKUPŠTINE
Stručne i druge poslove za potrebe Savezne skupštine i Veća, odbora, odnosno komisija, poslanika i poslaničkih grupa obavlja jedinstvena Služba Savezne skupštine.
Veće, zajedno sa Većem građana, donosi odluku kojom se uređuju organizacija i rad Službe Savezne skupštine.
Služba Savezne skupštine ima generalnog sekretara, koga imenuje Veće, zajedno sa Većem republika, na četiri godine.
Generalni sekretar Službe Savezne skupštine organizuje i obezbeđuje jedinstveni rad Službe Savezne skupštine za potrebe veća, njihovih radnih tela, poslanika i poslaničkih grupa i za svoj rad odgovoran je većima i predsednicima veća.
Generalni sekretar Službe Savezne skupštine vrši funkciju opšteg rukovođenja radom Službe i ima ovlašćenja i dužnosti funkcionera koji rukovodi saveznim organom uprave.
Održavanje reda u zgradi Savezne skupštine obezbeđuje posebna služba.
Službena lica državnih organa ne mogu, bez odobrenja predsednika Veća, da imaju pristup u zgradu Savezne skupštine, niti da preduzimaju bilo kakve mere prema poslanicima i drugim građanima.
Nošenje oružja u zgradi Savezne skupštine dozvoljeno je samo licima ovlašćenim za održavanje reda u zgradi Savezne skupštine.
Određivanje službe koja će vršiti poslove održavanja reda u zgradi Savezne skupštine i njena organizacija i rad utvrđuju se posebnim aktom.
XIX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Pitanja koja se odnose na rad Veća, a koja nisu uređena ovim poslovnikom, mogu se urediti odlukom ili zaključkom Veća, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Predlozi zakona iz programa usklađivanja saveznih propisa sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije mogu se uvrstiti u dnevni red ukoliko su poslanicima dostavljeni najkasnije deset dana pre dana održavanja sednice Veća.
Amandmani na predlog zakona iz stava 1 ovog člana mogu se podnositi najkasnije jedan dan pre održavanja sednice Veća na kojoj se razmatra taj predlog zakona.
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Privremeni poslovnik Veća građana Savezne skupštine ("Službeni list SRJ", br. 12/92, 13/92, 22/92, 27/92, 29/92 i 53/92).
Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
Samostalni članovi
Izmena i dopuna Poslovnika Veća građana Savezne skupštine
("Sl. list SRJ", br. 21/2001)
Član 75
Organizacija i rad Veća uskladiće se sa ovim izmenama i dopunama Poslovnika u roku od 30 dana od dana njihovog stupanja na snagu.
Član 76
Izmene i dopune Poslovnika stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
Samostalni članovi
Izmena i dopuna Poslovnika Veća građana Savezne skupštine
("Sl. list SRJ", br. 23/2002)
Član 29
Organizacija i rad Veća uskladiće se sa ovim izmenama i dopunama Poslovnika u roku od 15 dana od dana njihovog stupanja na snagu.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, organizacija i rad Veća uskladiće se sa odredbom člana 22a, nakon što Privremeni odbor Veća građana Savezne skupštine za usaglašavanje Poslovnika Veća građana Savezne skupštine sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina izvrši zadatak zbog kojeg je obrazovan, a najkasnije do 31. decembra 2002. godine.
Član 30
Izmene i dopune Poslovnika stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".