ZAKONO POTVRĐIVANJU AKATA SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 2/2001) |
ČLAN 1
Potvrđuju se akti Svetskog poštanskog saveza, i to:
- Šesti dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza;
- Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza;
- Svetska poštanska konvencija sa Završnim protokolom;
- Aranžman o poštanskim novčanim uslugama,
usvojeni na Kongresu Svetskog poštanskog saveza u Pekingu, 15. septembra 1999. godine, u originalu na francuskom, engleskom, španskom i arapskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst akata Svetskog poštanskog saveza u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
ŠESTI DODATNI PROTOKOL
USTAVU SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
Punomoćnici vlada zemalja članica Svetskog poštanskog saveza, okupljeni na Kongresu u Pekingu, na osnovu člana 30. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, usvojili su, uz rezervu, ratifikacije sledeće izmene navedenog Ustava.
(Izmenjeni član 22)
Akta Saveza
1. Ustav je osnovni Akt Saveza. On sadrži pravila o strukturi i organima Saveza.
2. Opšti pravilnik sadrži odredbe koje obezbeđuju primenu Ustava i funkcionisanje Saveza. On je obavezan za sve zemlje članice.
3. Svetska poštanska konvencija. Pravilnik o pismonosnim pošiljkama i Pravilnik o poštanskim paketima sadrže zajednička pravila koja se primenjuju na međunarodnu poštansku službu, kao i odredbe koje se odnose na pismonosnu službu i na službu poštanskih paketa. Ovi Akti su obavezni za sve zemlje članice.
4. Aranžmani Saveza i njihovi Pravilnici regulišu ostale službe, osim pismonosne službe i službe poštanskih paketa, između članica koje su njihove ugovornice. Oni su obavezni samo za te zemlje.
5. Pravilnike, koji sadrže pravila potrebna za primenu Konvencija i Aranžmana, donosi Savet za poštansku eksploataciju, imajući u vidu odluke koje je doneo Kongres.
6. Eventualni Završni protokoli priloženi Aktima Saveza, predviđenim u st. 3, 4. i 5, sadrže rezerve na ove Akte.
(Izmenjeni član 25)
Potpisivanje, ozvaničavanje, ratifikacija i drugi načini usvajanja Akata Saveza
1. Akte Saveza, donete na Kongresu, potpisuju punomoćnici zemalja članica.
2. Pravilnike ozvaničavaju Predsednik i Generalni sekretar Saveta za poštansku eksploataciju.
3. Ustav ratifikuju zemlje potpisnice što je moguće pre.
4. Usvajanje ostalih akata Saveza, osim Ustava, podleže ustavnim propisima svake zemlje potpisnice.
5. Ako neka zemlja ne ratifikuje Ustav ili ne usvoji ostale Akte koja je potpisala, Ustav i ostali Akti će, bez obzira na to, u potpunosti važiti za zemlje koje su ih ratifikovale ili usvojile.
(Izmenjeni član 29)
Podnošenje predloga
1. Poštanska uprava zemlje članice ima pravo da podnese, bilo na Kongresu bilo između dva kongresa, predloge koji se odnose na Akte Saveza u kojima je njena zemlja ugovornica.
2. Međutim, predlozi koji se odnose na Ustav i na Opšti pravilnik, mogu se podneti samo Kongresu.
3. Osim toga, predlozi koji se odnose na Pravilnike podnose se neposredno Savetu za poštansku eksploataciju, ali njih Međunarodni biro mora prethodno da dostavi svim poštanskim upravama zemalja članica.
Pristupanje Dodatnom protokolu i drugim Aktima Saveza
1. Zemlje članice koje nisu potpisale ovaj protokol mogu mu pristupiti u svako vreme.
2. Zemlje članice, ugovornice Akata obnovljenih na Kongresu, ali koje ih nisu potpisale, treba tim Aktima da pristupe što je moguće pre.
3. Instrumenti pristupanja koji se odnose na slučajeve predviđene st. 1. i 2, upućuju se Generalnom direktoru Međunarodnog biroa. On o tome obaveštava vlade zemalja članica.
Početak primene i trajanje Dodatnog protokola Ustavu Svetskog poštanskog saveza
Ovaj Dodatni protokol počeće da se primenjuje 1. januara 2001. godine i ostaće na snazi neograničeno vreme.
Kao potvrdu toga, punomoćnici vlada zemalja članica su sačinili ovaj Dodatni protokol, koji ima istu snagu i istu valjanost kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Ustava, i oni su ga potpisali u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Vlada zemlje u kojoj se Kongres održava predaće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Pekingu, 15. septembra 1999. godine.
OPŠTI PRAVILNIK
SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
Dole potpisani punomoćnici vlada zemalja članica Saveza, imajući u vidu član 22. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su sporazumno i pod rezervom člana 25. stav 4. pomenutog Ustava, u ovom Opštem pravilniku sledeće odredbe koje obezbeđuju primenu Ustava i rad Saveza.
RAD ORGANA SAVEZA
Organizacija i sastanak Kongresa i Vanrednih kongresa
1. Predstavnici zemalja članica sastaju se na Kongresu najkanije pet godina od datuma početka primene Akata prethodnog Kongresa.
2. Svaku zemlju članicu na Kongresu predstavlja jedan ili više punomoćnika, koja je njihova vlada snabdela potrebnim ovlašćenjima. Ona može, po potrebi, odrediti da je predstavlja delegacija neke druge zemlje članice. Međutim, pod ovim se podrazumeva da jedna delegacija može predstavljati, pored svoje samo još jednu zemlju članicu.
3. Kod odlučivanja, svaka zemlja članica raspolaže jednim glasom, uz rezervu sankcija predviđenih u članu 126.
4. U načelu, svaki Kongres određuje zemlju u kojoj će se održati naredni Kongres. Ako se to pokaže neprimenljivim, Upravni savet je ovlašćen da odredi zemlju u kojoj će Kongres zasedati, u sporazumu sa tom zemljom.
5. U sporazumu sa Međunarodnim biroom, vlada koja poziva utvrđuje tačan datum i mesto održavanja Kongresa. U načelu, godinu dana pre tog datuma, vlada koja poziva upućuje poziv vladi svake zemlje članice. Ovaj poziv se može uputiti neposredno ili posredstvom neke druge vlade ili preko Generalnog direktora Međunarodnog biroa.
6. Kada Kongres treba da se sastane a nema vlade koja poziva, Međunarodni biro, uz saglasnost Upravnog saveta i posle sporazuma sa Vladom Švajcarske Konfederacije, preduzima potrebne mere radi sazivanja i organizovanja Kongresa u zemlji u kojoj se nalazi sedište Saveza. U tom slučaju Međunarodni biro vrši dužnost vlade koja poziva.
7. Mesto sastanka Vanrednog kongresa određuju, po dogovoru sa Međunarodnim biroom, zemlje članice koje su preduzele inicijativu za ovaj Kongres.
8. St. 2. do 6. primenjuju se po analogiji na Vanredne kongrese.
Sastav, rad i sastanci Upravnog saveta
1. Upravni savet se sastoji od četrdeset i jednog člana, koji vrše svoju dužnost u periodu između dva uzastopna Kongresa.
2. Predsedničko mesto pripada po pravu zemlji domaćinu Kongresa. Ako ta zemlja odustane od toga, ona postaje po pravu član Saveta i na taj način geografska zona kojoj ona pripada raspolaže jednim mestom više, na koje se ne primenjuju ograničenja iz stava 3. U tom slučaju, Upravni savet bira na predsedničko mesto jednog od članova iste geografske zone kojoj pripada zemlja domaćin.
3. Ostalih četrdeset članova Upravnog saveta bira Kongres na osnovu pravične geografske raspodele. Na svakom Kongresu menja se najmanje polovina članova; nijedna zemlja članica ne može biti izabrana uzastopno na tri Kongresa.
4. Svaki član Upravnog saveta određuje svog predstavnika, koji treba da bude stručan za oblast pošte.
5. Funkcije člana Upravnog saveta obavljaju se besplatno. Troškovi rada padaju na teret Saveza.
6. Upravni savet ima sledeće nadležnosti:
6.1 nadgleda celokupan rad Saveza u vremenu između Kongresa, vodeći računa o odlukama Kongresa, proučavajući pitanja politike vlada u poštanskoj oblasti i vodeći računa o međunarodnoj regulativnoj politici, kao što je ona koja se odnosi na trgovinu uslugama i na konkurenciju;
6.2 razmatra i usvaja, u okviru svojih nadležnosti, svaku akciju koju smatra neophodnom radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta međunarodne poštanske službe i njene modernizacije;
6.3 unapređuje, usaglašava i nadgleda sve oblike poštanske tehničke pomoći u okviru međunarodne tehničke saradnje;
6.4 razmatra i usvaja budžet i godišnje račune Saveza;
6.5 dozvoljava prekoračenje gornje granice rashoda, ako okolnosti to zahtevaju, u skladu sa članom 125, st. 3, 4. i 5;
6.6 donosi Finansijski pravilnik UPU-a;
6.7 donosi pravila kojima se reguliše Rezervni fond;
6.8 donosi pravila kojima se reguliše Specijalni fond;
6.9 donosi pravila kojima se reguliše Fond za posebne aktivnosti;
6.10 donosi pravila kojima se reguliše Dobrovoljni fond;
6.11 obezbeđuje kontrolu rada Međunarodnog biroa;
6.12 odobrava izbor nižeg razreda doprinosa, ako je zatraženo, u skladu sa uslovima predviđenim u članu 127, stav 6;
6.13 odobrava promenu geografske zone, ako to neka zemlja traži, vodeći računa o mišljenjima zemalja koje su članice dotičnih geografskih zona;
6.14 donosi Statut osoblja i uslove rada izabranih funkcionera;
6.15 otvara ili ukida radna mesta u Međunarodnom birou, vodeći računa o ograničenjima uslovljenim utvrđenom gornjom granicom rashoda;
6.16 donosi Pravilnik Socijalnog fonda;
6.17 odobrava godišnje izveštaje Međunarodnog biroa o radu Saveza i o finansijskom poslovanju i ako treba, daje komentare u vezi sa njima;
6.18 odlučuje o kontaktima sa poštanskim upravama, radi izvršenja svojih funkcija;
6.19 posle konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, odlučuje o kontaktima sa organizacijama koje nisu punopravni posmatrači, razmatra i odobrava izveštaje Međunarodnog biroa o odnosima UPU-a sa drugim međunarodnim organizacijama i donosi odluke koje smatra opravdanim o vođenju ovih odnosa i o koracima koje treba preduzeti u vezi sa njima; blagovremeno imenuje međuvladine i nevladine međunarodne organizacije koje treba pozvati da budu zastupljene na Kongresu i zadužuje Generalnog direktora Međunarodnog biroa da pošalje potrebne pozive;
6.20 donosi, ako to smatra korisnim, načela o kojima Savet za poštansku eksploataciju treba da vodi računa kad proučava pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarina, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, osnovna stopa vazdušnog prevoza pošte i predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu), prati iz blizine proučavanje ovih pitanja i razmatra i usvaja, u cilju obezbeđenja usklađenosti sa navedenim načelima, predloge Saveta za poštansku eksploataciju ovim pitanjima;
6.21 na zahtev Kongresa, Saveta za poštansku eksploataciju ili poštanskih uprava proučava probleme upravnog, zakonodavnog i pravnog karaktera od interesa za Savez ili međunarodnu poštansku službu; Upravni savet odlučuje da li je opravdano ili ne preduzimati u navedenim oblastima studije na zahtev poštanskih uprava između Kongresa;
6.22 sastavlja predloge koji će se podnositi na usvajanje ili Kongresu ili poštanskim upravama, u skladu sa članom 122;
6.23 odobrava, u okviru svojih nadležnosti, preporuke Saveta za poštansku eksploataciju koje se odnose na usvajanje, ako je potrebno, pravila ili novih postupaka, dok Kongres ne odluči po tom pitanju;
6.24 razmatra godišnji izveštaj koji sačinjava Savet za poštansku eksploataciju i prema slučaju, predloge koje on podnosi;
6.25 podnosi studijske teme na razmatranje Savetu za poštansku eksploataciju, u skladu sa članom 104. stav 9.16;
6.26 određuje zemlju u kojoj treba da se održi naredni Kongres, u slučaju predviđenom u članu 101. stav 4;
6.27 utvrđuje blagovremeno, i posle konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, broj komisija potrebnih za uspešan rad Kongresa i određuje njihove nadležnosti;
6.28 određuje, posle konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, i uz rezervu da to prihvati Kongres, zemlje članice koje bi mogle:
- da vrše funkcije Zamenika Predsednika Kongresa i Predsednika i Zamenika Predsednika komisija, vodeći, što je moguće više, računa o pravičnoj geografskoj zastupljenosti zemalja članica;
- da uđu u sastav užih komisija Kongresa;
6.29 razmatra i odobrava nacrt strateškog plana za podnošenja Kongresu koji je izradio Savet za poštansku eksploataciju uz pomoć Međunarodnog biroa; razmatra i odobrava godišnje revizije plana koji je usvojio Kongres na osnovu preporuka Saveta za poštansku eksploataciju i u saradnji sa Savetom za poštansku eksploataciju radi na izradi i godišnjoj aktuelizaciji plana.
7. Na svom prvom sastanku, koji saziva Predsednik Kongresa, Upravni savet bira među svojim članovima četiri Zamenika Predsednika i donosi svoj Poslovnik.
8. Na poziv svog Predsednika, Upravni savet se sastaje u načelu jedanput godišnje, u sedištu Saveza.
9. Predsednik, Zamenici Predsednika, Predsednici Komisija Upravnog saveta, kao i Predsednik Grupe za strateško planiranje čine Upravni odbor. Ovaj odbor priprema i upravlja radom svake sednice Upravnog saveta. On odobrava, u ime Upravnog saveta, godišnji izveštaj o radu Saveza koji sačinjava Međunarodni biro i izvršava sve druge zadatke koje Upravni savet odluči da mu poveri ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.
10. Predstavnik svakog od članova Upravnog saveta koji učestvuje na sednicama ovog organa, osim na sastancima koji se održavaju za vreme Kongresa, ima pravo na naknadu cene povratne avionske karte ekonomske klase ili vozne karte prvog razreda, ili troškova putovanja bilo kojim drugim prevoznim sredstvom pod uslovom da taj iznos ne bude viši od cene povratne avionske karte ekonomske klase. Isto pravo se odobrava predstavniku svakog člana komisija, radnih grupa ili drugih organa Saveta, kada se ovi sastaju izvan Kongresa i sednica Saveta.
11. Predsednik Saveta za poštansku eksploataciju predstavlja taj organ na zasedanjima Upravnog saveta, na čijem dnevnom redu se nalaze pitanja od interesa za organ kojim on upravlja.
12. Da bi se obezbedila uspešna veza između rada dva organa, Savet za poštansku eksploataciju može da imenuje predstavnike da prisustvuju sastancima Upravnog saveta u svojstvu posmatrača.
13. Poštanska uprava zemlje u kojoj se sastaje Upravni savet pozvana je da učestvuje na sastancima u svojstvu posmatrača, ako ta zemlja već nije član Upravnog saveta.
14. Upravni savet može pozvati na svoje sastanke, bez prava glasa, svaku međunarodnu organizaciju, svakog predstavnika udruženja ili preduzeća ili svako kvalifikovano lice čiju saradnju želi. On takođe može pozvati, pod istim uslovima, jednu ili više poštanskih uprava zemalja članica zainteresovanih za pitanja koja nisu na njegovom dnevnom redu.
15. Članovi Upravnog saveta učestvuju aktivno u njegovom radu. Zemlje članice koje nisu članovi Upravnog saveta mogu, na svoj zahtev, sarađivati na preduzetim studijama, poštujući uslove koje Savet može da ustanovi da bi obezbedio učinak i efikasnost svog rada. One mogu takođe da budu pozvane da predsedavaju radnim grupama, kada njihovo znanje ili iskustvo to opravdavaju. Učešće zemalja članica koje nisu članovi Upravnog saveta ne izaziva dopunske troškove za Savez.
Dokumentacija o radu Upravnog saveta
1. Posle svakog zasedanja, Upravni savet obaveštava zemlje članice Saveza i Uže saveze o svom radu, šaljući im analitički izveštaj kao i svoje rezolucije i odluke.
2. Upravni savet podnosi Kongresu izveštaj o svom ukupnom radu i dostavlja ga poštanskim upravama najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa.
Sastav, rad i sastanci Saveta za poštansku eksploataciju
1. Savet za poštansku eksploataciju se sastoji od četrdeset članova, koji vrše svoju dužnost u periodu između dva uzastopna Kongresa.
2. Članove Saveta za poštansku eksploataciju bira Kongres na osnovu posebne geografske raspodele. Dvadeset četiri mesta pripadaju zemljama u razvoju, a šesnaest razvijenim zemljama. Najmanje trećina članova se menja na svakom Kongresu.
3. Predstavnika svakog člana Saveta za poštansku eksploataciju imenuje poštanska uprava njegove zemlje. Ovaj predstavnik treba da je kvalifikovani funkcioner poštanske uprave.
4. Troškovi rada Saveta za poštansku eksploataciju padaju na teret Saveza. Njegovi članovi ne primaju nikakvu naknadu. Troškovi putovanja i boravka predstavnika poštanskih uprava koji učestvuju u radu Saveta za poštansku eksploataciju padaju na teret tih uprava. Međutim, predstavnik svake zemlje koja se, prema spisku Organizacije ujedinjenih nacija, smatra ekonomski slabom, ima pravo osim za sastanke koji se održavaju za vreme Kongresa, na naknadu cene povratne avionske karte ekonomske klase ili vozne karte prvog razreda, ili troškove putovanja bilo kojim drugim prevoznim sredstvom, pod uslovima da taj iznos ne bude viši od cene povratne avionske karte ekonomske klase.
5. Na svom prvom sastanku, koji saziva i otvara Predsednik Kongresa, Savet za poštansku eksploataciju bira, između svojih članova, Predsednika, Zamenika Predsednika, Predsednike komisija i Predsednika Grupe za strateško planiranje.
6. Savet za poštansku eksploataciju donosi svoj Poslovnik.
7. U načelu, Savet za poštansku eksploataciju se sastaje svake godine, u sedištu Saveza. Datum i mesto sastanka utvrđuje njegov Predsednik, u dogovoru sa Predsednikom Upravnog saveta i Generalnim direktorom Međunarodnog biroa.
8. Predsednik, Zamenik Predsednika, Predsednici komisija Saveta za poštansku eksploataciju, kao i Predsednik Grupe za strateško planiranje čine Upravni odbor. Ovaj Odbor priprema i upravlja radom svake sednice Saveta za poštansku eksploataciju i ispunjava sve zadatke koje mu ovaj poveri, ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.
9. Nadležnosti Saveta za poštansku eksploataciju su sledeće:
9.1. vodi studije najvažnijih eksploatacionih, komercijalnih, tehničkih, ekonomskih problema i problema tehničke saradnje, koji su od interesa za poštanske uprave svih zemalja članica Saveza, kao što su pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarina, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, osnovna stopa vazdušnog prevoza pošte, delovi poštarine za poštanske pakete i predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu), sačinjava informacije i mišljenja po ovim pitanjima i preporučuje mere koje treba preduzeti;
9.1 vrši reviziju Pravilnika Saveza u roku od šest meseci posle završetka Kongresa, ukoliko Kongres ne odluči drugačije; u slučaju hitne potrebe, Savez za poštansku eksploataciju može isto tako da izmeni ove Pravilnike i na drugim zasedanjima; u oba slučaja, Savez za poštansku eksploataciju je podređen direktivama Upravnog saveta, u pogledu politike i osnovnih načela;
9.3 usklađuje praktične mere za razvoj i poboljšanje međunarodnih poštanskih službi;
9.4 preduzima, uz uslov da Upravni savet to usvoji u okviru svojih nadležnosti, svaku akciju koju smatra potrebnom za očuvanje i pojačanje kvaliteta međunarodne poštanske službe i njenu modernizaciju;
9.5 sačinjava predloge koji će se podneti na usvajanje ili Kongresu ili poštanskim upravama, u skladu sa članom 122; usvajanje od strane Upravnog saveta je neophodno kada se ovi predlozi odnose na pitanja iz njegove nadležnosti;
9.6 razmatra, na zahtev poštanske uprave jedne zemlje članice, svaki predlog koji ova poštanska uprava dostavi Međunarodnom birou prema članu 121, o tome sačinjava komentare i zadužuje biro da ih priključi ovom predlogu pre nego što ga podnese na usvajanje poštanskim upravama zemalja članica;
9.7 preporučuje, ako je potrebno, i eventualno posle usvajanja od strane Upravnog saveta i konsultovanja sa svim poštanskim upravama, usvajanje pravila ili novog postupka, dok Kongres ne odluči po tom pitanju;
9.8 sastavlja i podnosi, u obliku preporuka poštanskim upravama, tehničke i eksploatacione standarde kao i standarde iz drugih oblasti u okviru svoje nadležnosti, gde je jednoobrazna praksa neophodna; isto tako sprovodi u slučaju potrebe izmene standarda koje je već utvrdio;
9.9 razmatra, uz konsultovanje sa Upravnim savetom i uz njegovo usvajanje, nacrt strateškog plana UPU-a koji je sastavio Međunarodni biro za podnošenje Kongresu; revidira svake godine plan koji je usvojio Kongres, uz pomoć Grupe za strateško planiranje i Međunarodnog biroa, kao i uz usvajanje Upravnog saveta;
9.10 usvaja godišnji izveštaj Međunarodnog biroa o aktivnostima Saveza u delovima koji se tiču odgovornosti i rada Saveta za poštansku eksploataciju;
9.11 odlučuje o kontaktima sa poštanskim upravama u cilju obavljanja svojih funkcija;
9.12 proučava probleme stručne nastave i obuke od interesa za nove zemlje i zemlje u razvoju;
9.13 preduzima potrebne mere u cilju proučavanja i objavljivanja iskustava i dostignuća nekih zemalja u oblastima tehnike, eksploatacije, ekonomije i stručne obuke od interesa za poštanske službe;
9.14 proučava postojeće stanje i potrebe poštanskih službi u novim zemljama i zemljama u razvoju i priprema odgovarajuće preporuke o načinima i sredstvima poboljšanja poštanskih službi u tim zemljama;
9.15 preduzima, u dogovoru sa Upravnim savetom, odgovarajuće mere u oblasti tehničke saradnje sa svim zemljama članicama Saveza, a naročito sa novim zemljama i zemljama u razvoju;
9.16 razmatra sva ostala pitanja koja mu podnese neki član Saveta za poštansku eksploataciju, Upravni savet ili bilo koja poštanska uprava zemlje članice.
10. Članovi Saveta za poštansku eksploataciju aktivno učestvuju u njegovom radu. Poštanske uprave zemalja članica koje nisu članovi Saveta za poštansku eksploataciju mogu, na svoj zahtev, sarađivati na preduzetim studijama, poštujući uslove koje Savet može da ustanovi da bi obezbedio učinak i efikasnost svoga rada. One mogu takođe da budu pozvane da predsedavaju Radnim grupama kada njihovo znanje ili iskustvo to opravdavaju.
11. Na osnovu strateškog plana UPU-a usvojenog na Kongresu, a posebno dela koji se odnosi na strategije stalnih organa Saveza, Savet za poštansku eksploataciju sačinjava, na svojoj prvoj sednici posle Kongresa, osnovni program rada koji sadrži izvestan broj taktika za realizaciju strategija. Ovaj osnovni program koji obuhvata ograničeni broj radova na teme od zajedničke aktuelnosti i interesa, revidira se svake godine, zavisno od stvarnosti i novih prioriteta, kao i izmena unetih u strateški plan.
12. U cilju obezbeđenja uspešne veze između delatnosti dva organa, Upravni savet može da imenuje predstavnike da prisustvuju sastancima Saveta za poštansku eksploataciju u svojstvu posmatrača.
13. Savet za poštansku eksploataciju može da pozove na svoje sastanke, bez prava glasa:
13.1. svaku međunarodnu organizaciju ili kvalifikovano lice čiju saradnju želi;
13.2 poštanske uprave zemalja članica koje nisu u Savetu za poštansku eksploataciju;
13.3. svako udruženje ili preduzeće koje želi da konsultuje o pitanjima koja se odnose na njegove aktivnosti.
Dokumentacija o radu Saveta za poštansku eksploataciju
1. Posle svakog zasedanja, Savet za poštansku eksploataciju obaveštava poštanske uprave zemalja članica i Uže saveze o svome radu, šaljući im analitički izveštaj kao i svoje rezolucije i odluke.
2. Savet za poštansku eksploataciju sačinjava za Upravni savet godišnji izveštaj o svom radu.
3. Savet za poštansku eksploataciju sačinjava za Kongres izveštaj o svome ukupnom radu i dostavlja ga poštanskim upravama zemalja članica najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa.
Poslovnik Kongresa
1. U cilju organizovanja svoga rada, vođenja diskusija i donošenja odluka, Kongres primenjuje Poslovnik Kongresa.
2. Svaki Kongres može da izmeni ovaj Poslovnik pod uslovima utvrđenim u samom Poslovniku.
Radni jezici Međunarodnog biroa
Radni jezici Međunarodnog biroa su francuski i engleski.
Jezici koji se koriste za dokumentaciju, diskusije i službenu prepisku
1. Za dokumentaciju Saveza koriste se francuski, engleski, arapski i španski jezik. Koriste se takođe nemački, kineski, portugalski i ruski jezik, pod uslovom da se samo najznačajnija osnovna dokumentacija izrađuje na ovim jezicima. I drugi jezici se koriste, pod uslovom da zemlje članice koje to traže snose sve troškove.
2. Zemlja ili zemlje članice, koje traže neki drugi jezik koji nije zvanični jezik, obrazuju jezičku grupu.
3. Međunarodni biro objavljuje dokumentaciju na zvaničnom jeziku i na jezicima obrazovanih jezičkih grupa, neposredno ili posredovanjem regionalnih biroa ovih grupa, u skladu sa postupcima koji su dogovoreni sa Međunarodnim biroom. Objavljivanje na raznim jezicima vrši se po istom uzorku.
4. Dokumentacija koju Međunarodni biro objavljuje neposredno, dostavlja se istovremeno na različitim traženim jezicima, koliko je to moguće.
5. Prepiska između poštanskih uprava i Međunarodnog biroa i između Međunarodnog biroa i trećih lica može se vršiti na svakom jeziku za koji Međunarodni biro raspolaže prevodilačkom službom.
6. Troškovi prevođenja na bilo koji jezik, računajući tu i one koji nastaju primenom stava 5, padaju na teret jezičke grupe koja je tražila taj jezik. Zemlje članice koje koriste službeni jezik plaćaju, na ime prevođenja neslužbenih dokumenata, paušalni doprinos, čiji je iznos po jedinici doprinosa jednak onom koji snose zemlje članice koje koriste drugi radni jezik Međunarodnog biroa. Svi drugi troškovi isporuke dokumenata padaju na teret Saveza. Plafon troškova koje snosi Savez za izradu dokumenata na nemačkom, kineskom, portugalskom i ruskom jeziku utvrđen je rezolucijom Kongresa.
7. Troškovi koji padaju na teret jedne jezičke grupe dele se između članova te grupe srazmerno njihovom doprinosu troškovima Saveza. Ovi troškovi mogu da se dele između članova jezičke grupe prema nekom drugom ključu, pod uslovom da se zainteresovane zemlje o tome slože i da obaveste Međunarodni biro o svojoj odluci preko predstavnika grupe.
8. Međunarodni biro postupa prema svakom zahtevu za promenu jezika neke zemlje članice u roku koji ne može biti duži od dve godine.
9. Za diskusije na sastancima organa Saveza dozvoljeni su francuski, engleski, španski i ruski jezik, primenom sistema za prevođenje - sa ili bez elektronske opreme - čiji se izbor stavlja na procenu organizatora sastanka, posle konsultovanja sa Generalnim direktorom Međunarodnog biroa i zainteresovanim zemljama članicama.
10. Drugi jezici su takođe dozvoljeni za diskusije i sastanke navedene u stavu 9.
11. Delegacije koje koriste druge jezike obezbeđuju simultano prevođenje na jedan od jezika navedenih u stavu 9, bilo preko sistema navedenog u istom stavu, kada se mogu izvršiti potrebne tehničke izmene, bilo preko posebnih prevodilaca.
12. Troškovi prevodilačkih usluga dele se između zemalja članica koje koriste isti jezik srazmerno njihovom doprinosu troškovima Saveza. Međutim, troškove montaže i održavanja tehničke opreme snosi Savez.
13. Poštanske uprave se mogu sporazumeti o tome koji će se jezik koristiti za službenu prepisku u njihovim međusobnim odnosima. Ako takav sporazum ne postoji, koristiće se francuski jezik.
MEĐUNARODNI BIRO
Izbor Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora Međunarodnog biroa
1. Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora Međunarodnog biroa bira Kongres za period između dva uzastopna Kongresa, a najmanje trajanje njihovog mandata je pet godina. Njihov mandat se može obnoviti samo jedanput. Osim ako Kongres ne odluči drugačije, datum njihovog stupanja na dužnost utvrđen je za 1. januar godine posle Kongresa.
2. Najmanje sedam meseci pre otvaranja Kongresa, Generalni direktor Međunarodnog biroa šalje notu vladama zemalja članica, pozivajući ih da podnesu eventualne kandidature za mesta Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora, naznačavajući istovremeno da li su sadašnji Generalni direktor i Zamenik Generalnog direktora zainteresovani za obnavljanje svog prvobitnog mandata. Međunarodni biro mora primiti kandidature, zajedno sa biografskim podacima, najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa. Kandidati moraju biti državljani zemalja članica koje ih predlažu. Međunarodni biro priprema potrebnu dokumentaciju za Kongres. Izbor Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora vrši se tajnim glasanjem, a prvo se bira Generalni direktor.
3. Ako se mesto Generalnog direktora uprazni, Zamenik Generalnog direktora prihvata dužnosti Generalnog direktora do isteka trajanja njegovog mandata; on može biti biran za to mesto i zvanično se prihvata kao kandidat, pod uslovom da njegov prvobitni mandat u svojstvu Zamenika Generalnog direktora nije već jednom bio obnovljen na prethodnom Kongresu i da izjavi svoju zainteresovanost da bude smatran kandidatom za mesto Generalnog direktora.
4. Ako se mesta Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora istovremeno uprazne, Upravni savet bira, na osnovu kandidatura primljenih posle oglašavanja, Zamenika Generalnog direktora za period do sledećeg Kongresa. Za podnošenje kandidatura primenjuje se po analogiji stav 2.
5. Ako se uprazni mesto Zamenika Generalnog direktora, Upravni savet, na predlog Generalnog direktora, zadužuje jednog od Pomoćnika Generalnog direktora Međunarodnog biroa, da do narednog Kongresa preuzme dužnosti Zamenika Generalnog direktora.
Funkcije Generalnog direktora
1. Generalni direktor organizuje, upravlja i rukovodi Međunarodnim biroom, čiji je zakoniti predstavnik. On je ovlašćen da klasifikuje radna mesta od stepena G1 do D2 i da imenuje i unapređuje funkcionere na te stepene. Kod imenovanja na stepene P1 do D2, on je dužan da uzme u obzir profesionalne kvalifikacije kandidata, koje su preporučile poštanske uprave zemalja članica čiji su oni državljani, ili u kojima obavljaju svoje profesionalne aktivnosti, vodeći računa o pravičnoj geografskoj, kontinentalnoj i jezičkoj zastupljenosti. Radna mesta Pomoćnika Generalnog direktora treba, koliko je moguće, da budu popunjena kandidatima koji potiču iz različitih regiona i iz regiona iz kojih ne potiču Generalni direktor i Zamenik Generalnog direktora, vodeći računa o tome da je efikasnost Međunarodnog biroa najbitnija. U slučaju radnog mesta za koje su potrebne posebne kvalifikacije, Generalni direktor može da traži kandidata spolja. On takođe vodi računa, prilikom imenovanja novog funkcionera, da u načelu lica koja zauzimaju mesta stepena D2, D1 i P5 potiču iz različitih zemalja članica Saveza. Prilikom unapređenja Funkcionera Međunarodnog biroa na stepene D2, D1 i P5, nije obavezan da primenjuje isti princip. Osim toga, zahtevi pravične geografske i jezičke zastupljenosti dolaze u postupku regrutovanja posle ocene vrednosti kandidata. Generalni direktor obaveštava Upravni savet jednom godišnje o imenovanjima i unapređenjima u stepene P4 do D2.
2. Generalni direktor ima sledeće nadležnosti:
2.1 služi kao depozitar Akata Saveza i kao posrednik u postupku pristupanja i prijema u Savez kao i istupanja iz Saveza;
2.2 saopštava odluke donete na Kongresu svim vladama zemalja članica;
2.3 saopštava svim poštanskim upravama Pravilnike koje je doneo ili izmenio Savet za poštansku eksploataciju;
2.4 priprema nacrt godišnjeg budžeta Saveza na što je moguće nižem nivou u skladu sa potrebama Saveza i blagovremeno ga podnosi na razmatranje Upravnom savetu; saopštava budžet zemljama članicama Saveza pošto ga je odobrio Upravni savet i izvršava ga;
2.5 izvršava specifične aktivnosti koje traže organi Saveza i one koje su mu određene Aktima;
2.6 preduzima inicijative radi realizacije ciljeva koje su odredili organi Saveza, u okviru utvrđene politike i raspoloživih fondova;
2.7 podnosi sugestije i predloge Upravnom savetu ili Savetu za poštansku eksploataciju;
2.8 priprema za Savet za poštansku eksploataciju, i na osnovu direktiva dobijenih od toga Saveta, nacrt strateškog plana za podnošenje Kongresu i nacrt godišnje revizije;
2.9 obezbeđuje predstavljanje Saveza;
2.10 posreduje u odnosima između:
- UPU-a i Užih saveza;
- UPU-a i Organizacije ujedinjenih nacija;
- UPU-a i međunarodnih organizacija čije su delatnosti od interesa za Savez;
- UPU-a i međunarodnih organizacija, udruženja ili preduzeća koje organi Saveza žele da konsultuju ili da sa njima sarađuju;
2.11 vrši dužnost Generalnog sekretara organa Saveza i u tom svojstvu, vodeći računa o posebnim odredbama ovog Pravilnika, stara se o:
- pripremi i organizaciji rada organa Saveza;
- pripremi, izradi i distribuciji dokumenata, izveštaja i zapisnika;
- radu sekretarijata u toku sastanka organa Saveza;
2.12 prisustvuje sastancima organa Saveza i učestvuje u diskusijama bez prava glasa, s mogućnošću da to svoje pravo prenese na neko drugo lice.
Funkcije Zamenika Generalnog direktora
1. Zamenik Generalnog direktora pomaže Generalnom direktoru, kome je odgovoran.
2. U slučaju odsutnosti ili sprečenosti Generalnog direktora, Zamenik Generalnog direktora vrši njegove funkcije.
Isti je slučaj kada se uprazni mesto Generalnog direktora, što je pomenuto u članu 109, stav 3.
Sekretarijat organa Saveza
Međunarodni biro obavlja poslove sekretarijata organa Saveza, a za njegov rad odgovara Generalni direktor. Sekretarijat dostavlja sva objavljena dokumenta sa svakog zasedanja poštanskim upravama članica organa, poštanskim upravama zemalja koje, iako nisu članice tog organa, sarađuju na preduzetim studijama, Užim Savezima i drugim poštanskim upravama zemalja članica koje to zatraže.
Spisak zemalja članica
Međunarodni biro sastavlja i uredno vodi spisak zemalja članica Saveza, navodeći u njemu razred doprinosa svake od njih, geografsku zonu kojoj pripadaju i njihov položaj u odnosu na Akta Saveza.
Obaveštenja. Mišljenja. Zahtevi za tumačenje i izmenu Akata. Ankete. Posredovanje u likvidaciji računa
1. Međunarodni biro u svako doba stoji na raspolaganju Upravnom savetu, Savetu za poštansku eksploataciju i poštanskim upravama, da im pruži svako korisno obaveštenje o pitanjima koja se odnose na službu.
2. On je zadužen da prikuplja, usklađuje, objavljuje i dostavlja sva obaveštenja od interesa za međunarodnu poštansku službu; da daje mišljenje na zahtev stranaka u sporu o spornim pitanjima; da postupa prema zahtevima za tumačenje i izmenu Akata Saveza i, uopšte, da sprovodi studije i da obavlja poslove redakcijskog ili dokumentacionog karaktera koje mu navedena akta dodeljuju ili koji se mogu od njega tražiti u interesu Saveza.
3. Isto tako, sprovodi ankete koje traže poštanske uprave, da bi pribavio mišljenje drugih poštanskih uprava o nekom određenom pitanju. Ishod ankete nema karakter glasanja i formalno ne obavezuje.
4. Može da posreduje, kao služba za kompenzaciju, u likvidaciji svih vrsta računa iz poštanske službe.
Tehnička saradnja
Međunarodni biro ima zadatak da razvija poštansku tehničku pomoć u svim njenim oblicima, u okviru međunarodne tehničke saradnje.
Obrasci koje isporučuje Međunarodni biro
Međunarodni biro je dužan da se stara o izradi međunarodnih kupona za odgovor i da njima snabdeva, po ceni koštanja, poštanske uprave koje su ih naručile.
Akta Užih saveza i posebni aranžmani
1. Biroi Užih saveza ili, ako ovi ne postoje, jedna od strana ugovornica, dostavljaju Međunarodnom birou po dva primerka Akata Užih saveza i posebnih aranžmana, zaključenih primenom člana 8. Ustava.
2. Međunarodni biro vodi računa o tome da Akta Užih saveza i posebni aranžmani ne sadrže nepovoljnije uslove za korisnike od uslova koji su predviđeni Aktima Saveza i obaveštava poštanske uprave o postojanju takvih saveza i aranžmana. Međunarodni biro ukazuje Upravnom savetu na svaku nepravilnost utvrđenu primenom ove odredbe.
Časopis Saveza
Međunarodni biro izdaje, na osnovu dokumenata koja mu se stavljaju na raspolaganje, časopis na nemačkom, engleskom, arapskom, kineskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku.
Godišnji izveštaj o radu Saveza
Međunarodni biro sastavlja godišnji izveštaj o radu Saveza koji, pošto ga usvoji Upravni savet, dostavlja poštanskim upravama, Užim savezima i Organizaciji ujedinjenih nacija.
POSTUPAK ZA PODNOŠENJE I RAZMATRANJE PREDLOGA
Postupak za podnošenje predloga Kongresu
1. Pod rezervom izuzetaka predviđenih u st. 2. i 5, postupak za podnošenje svih vrsta predloga, koje poštanske uprave zemalja članica dostavljaju Kongresu, sastoji se u sledećem:
a) primaju se predlozi koji stignu Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre utvrđenog datuma za Kongres;
b) ne prima se nikakav predlog redakcione prirode u periodu od šest meseci koji prethodi utvrđenom datumu za Kongres;
c) suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između šest i četiri meseca pre utvrđenog datuma za Kongres, primaju se samo ako ih podrže najmanje dve poštanske uprave;
d) suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između četiri i dva meseca pre utvrđenog datuma za Kongres, primaju se samo ako ih podrži najmanje osam poštanskih uprava; predlozi koji stignu posle toga vremena više se ne prihvataju;
e) izjave o podržavanju moraju stići Međunarodnom birou u istom roku u kome i predlozi na koje se odnose.
2. Predlozi koji se odnose na Ustav ili Opšti pravilnik moraju se dostaviti Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre otvaranja Kongresa; predlozi koji stignu posle ovog datuma, ali pre otvaranja Kongresa, mogu se razmatrati samo ako Kongres tako odluči dvotrećinskom većinom zemalja zastupljenih na Kongresu i ako su poštovani uslovi predviđeni u stavu 1.
3. Svaki predlog mora, po pravilu, imati samo jedan cilj i sadržavati samo izmene koje taj cilj opravdava.
4. Predloge redakcione prirode označavaju poštanske uprave koje ih podnose napomenom u zaglavlju "Predlog redakcione prirode", a Međunarodni biro ih objavljuje pod brojem posle kojeg se stavlja slovo R. Predlozi koji nemaju takvu oznaku, ali koji se po oceni Međunarodnog biroa tiču samo redakcije, objavljuju se sa odgovarajućom napomenom; Međunarodni biro sastavlja spisak ovakvih predloga za Kongres.
5. Postupak propisan u st. 1. i 4. ne primenjuje se na predloge koji se tiču Poslovnika Kongresa, niti na amandmane već podnetih predloga.
Postupak za podnošenje predloga između dva Kongresa
1. Da bi se uzeo u razmatranje, svaki predlog koji se odnosi na Konvenciju ili Aranžmane, koji je podnela neka poštanska uprava između dva Kongresa, mora imati podršku najmanje dve druge poštanske uprave. Ovi predlozi se ne uzimaju u postupak, ako Međunarodni biro u isto vreme ne primi potrebne izjave o podržavanju.
2. Ovi predlozi se upućuju drugim poštanskim upravama posredstvom Međunarodnog biroa.
3. Za predloge koji se odnose na Pravilnike ne traži se podrška, ali ih Savet za poštansku eksploataciju razmatra samo ako oceni da su hitno potrebni.
Razmatranje predloga između dva Kongresa
1. Na svaki predlog koji se odnosi na Konvenciju, Aranžmane i njihove završne protokole primenjuje se sledeći postupak: poštanskim upravama zemalja članica ostavlja se rok od dva meseca da razmotre predlog saopšten cirkularom Međunarodnog biroa i da navedenom Birou dostave svoje primedbe, ako ih ima. Amandmani nisu dozvoljeni. Međunarodni biro prikuplja odgovore i saopštava ih poštanskim upravama s pozivom da se izjasne za predlog ili protiv njega. Za one koji se ne izjasne u roku od dva meseca smatra se da su se uzdržali. Pomenuti rokovi računaju se od datuma cirkulara Međunarodnog biroa.
2. Savet za poštansku eksploataciju se bavi predlozima za izmene Pravilnika.
3. Ako se predlog odnosi na neki Aranžman ili njegov Završni protokol, samo poštanske uprave zemalja članica koje su ugovornice takvog Aranžmana mogu uzeti učešća u postupku navedenom u stavu 1.
Saopštavanje odluka usvojenih između dva Kongresa
1. Izmene unete u Konvenciju, Aranžmane i Završne protokole ovih Akata potvrđuje Generalni direktor Međunarodnog biroa obaveštavanjem vlada zemalja članica.
2. Izmene koje Savet za poštansku eksploataciju unese u Pravilnike i njihove Završne protokole saopštava poštanskim upravama Međunarodni biro. Isti postupak se primenjuje i na tumačenja predviđena u članu 64.3.2. Konvencije i u odgovarajućim odredbama Aranžmana.
Stupanja na snagu Pravilnika i drugih odluka usvojenih između dva Kongresa
1. Pravilnici stupaju na snagu istog datuma i ostaju na snazi za isti vremenski period kao Akta koja donosi Kongres.
2. Uz rezervu stava 1, odluke o izmeni Akata Saveza, koje se usvoje između dva Kongresa, stupaju na snagu tek po isteku najmanje tri meseca od njihovog saopštavanja.
FINANSIJE
Utvrđivanje i plaćanje troškova Saveza
1. Uz rezervu st. 2. do 6. godišnji troškovi za rad organa Saveza ne smeju preći dole navedene iznose za 2000. i sledeće godine:
36 680 816 švajcarskih franaka za 2000. godinu;
37 000 000 švajcarskih franaka za 2001. do 2004. godine. Osnovna granica za 2004. godinu važiće i za kasnije godine, u slučaju odlaganja Kongresa predviđenog za 2004. godinu.
2. Troškovi sastanka sledećeg Kongresa (premeštanje sekretarijata, troškovi prevoza, troškovi montaže uređaja za simultano prevođenje, troškovi dokumentacije za vreme Kongresa, itd.) ne smeju preći iznos od 2 948 000 švajcarskih franaka.
3. Upravni savet je ovlašćen da prekorači iznose utvrđene u st. 1. i 2, zbog povećanja skala plata, doprinosa na ime penzija ili naknada, uključujući i naknade za radna mesta, koje su odobrile Ujedinjene nacije radi primene na njihovo osoblje na radu u Ženevi.
4. Upravni savet je takođe ovlašćen da svake godine prilagođava iznose za izdatke, osim izdataka na osoblje, u zavisnosti od kretanja švajcarskog indeksa cena potrošnje.
5. Bez obzira na stav 1, Upravni savet može, a u slučaju neodložno hitne potrebe i Generalni direktor, odobriti prekoračenje utvrđenih granica izdataka, radi plaćanja važnih i nepredviđenih opravki zgrade Međunarodnog biroa, pod uslovom da taj iznos ne prelazi 125 000 švajcarskih franaka godišnje.
6. Ukoliko se krediti predviđeni u st. 1. i 2. pokažu nedovoljni za obezbeđenje dobrog funkcionisanja Saveza, ove granice mogu da budu prekoračene samo uz odobrenje većine zemalja članica Saveza. Svaka konsultacija mora sadržati potpuni izveštaj o činjenicama koje opravdavaju takav zahtev.
7. Zemlje koje pristupaju Savezu ili se primaju u svojstvo članica Saveza, kao i one koje istupaju iz Saveza, moraju da podmire svoj doprinos za celu godinu u toku koje njihov prijem ili napuštanje postaje izvršno.
8. Zemlje članice plaćaju unapred svoj doprinos godišnjim izdacima Saveza na obnovu budžeta koji utvrdi Upravni savet. Ovi doprinosi treba da budu uplaćeni najkasnije prvog dana finansijske godine na koju se budžet odnosi. Posle tog roka, na dugovane iznose plaća se kamata u korist Saveza, po stopi od 3% godišnje, tokom prvih šest meseci i 6% godišnje, počev od sedmog meseca.
9. Ako su stara dugovanja obaveznih doprinosa jedne zemlje članice Savezu, bez kamata, jednaka ili veća od sume doprinosa te zemlje članice za dve prethodne finansijske godine, ova zemlja članica može neopozivo da prepusti Savezu ceo iznos ili deo svojih potraživanja od drugih zemalja članica, prema postupku koji utvrdi Upravni savet. Uslovi cesije potraživanja se utvrđuju na osnovu sporazuma koji se zaključi između zemlje članice, njenih dužnika/poverilaca i Saveza.
10. Zemlje članice koje iz pravnih ili drugih razloga nisu u mogućnosti da izvrše takvu cesiju, obavezuju se da zaključe amortizacioni plan svojih starih dugovanja.
11. Osim u izuzetnim okolnostima, plaćanje obaveznih starih dugovanja doprinosa Savezu ne može da traje duže od deset godina.
12. U izuzetnim slučajevima, Upravni savet može da oslobodi neku zemlju članicu celine ili dela dugujuće kamate, ako ta zemlja isplati u potpunosti glavnicu svojih starih dugovanja.
13. Zemlja članica se takođe može, u okviru amortizacionog plana starih dugovanja koji je usvojio Upravni savet, osloboditi celine ili dela akumulirane kamate ili kamate u toku; ovo oslobađanje je ipak uslovljeno potpunim i urednim izvršenjem amortizacionog plana u dogovorenom roku, najduže za deset godina.
14. Da bi se prebrodio nedostatak sredstava u blagajni Saveza, obrazuje se Rezervni fond, čiju visinu utvrđuje Upravni savet. Ovaj fond se popunjava, na prvom mestu, budžetskim viškovima. On može služiti i za uravnoteženje budžeta ili za smanjivanje iznosa doprinosa zemalja članica.
15. U slučaju prolaznih nedostataka sredstava u blagajni, vlada Švajcarske konfederacije daje potrebne kratkoročne avanse, pod uslovima koji će se sporazumno utvrditi. Ta vlada, bez naknade, nadzire vođenje finansijskih računa i knjigovodstvo Međunarodnog biroa, u granicama kredita koje je utvrdio Kongres.
Automatske sankcije
1. Svaka zemlja članica koja nije u mogućnosti da sprovede cesiju predviđenu u stavu 9. člana 125. i koja ne prihvati da se podvrgne amortizacionom planu koji predloži Međunarodni biro saglasno članu 125. stav 10, ili koja ga ne poštuje, automatski gubi pravo glasa na Kongresu i na sastancima Upravnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju i ne može da bude u ova dva Saveta.
2. Automatske sankcije se službeno ukidaju sa trenutnim važenjem čim zemlja članica o kojoj se radi namiri svoja obavezna stara dugovanja doprinosa Savezu, glavnicu i kamatu, ili ako prihvati da se podvrgne amortizacionom planu svojih računa starih dugovanja.
Razredi doprinosa
1. Zemlje članice učestvuju u pokrivanju troškova Saveza, prema razredu doprinosa kojem pripadaju. Ovi razredi su sledeći:
- razred od 60 jedinica;
- razred od 40 jedinica;
- razred od 35 jedinica;
- razred od 25 jedinica;
- razred od 20 jedinica;
- razred od 15 jedinica;
- razred od 10 jedinica;
- razred od 5 jedinica;
- razred od 3 jedinice;
- razred od 1 jedinice;
- razred od 0,5 jedinice, predviđen za najmanje razvijene zemlje, koje imenuje Organizacija ujedinjenih nacija i za druge zemlje koje označi Upravni savet.
2. Pored razreda doprinosa navedenih u stavu 1, svaka zemlja članica može izabrati da plaća broj jedinica doprinosa veći od 50 jedinica.
3. Zemlje članice su uvršćene u jedan od navedenih razreda doprinosa u trenutku njihovog prijema ili pristupanja Savezu, na osnovu postupka predviđenog u članu 21. stav 4. Ustava.
4. Zemlje članice mogu kasnije da promene razred doprinosa, pod uslovom da o toj promeni bude obavešten Međunarodni biro najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa. Ova notifikacija, koja se saopštava Kongresu, stupa na snagu kada i finansijske odredbe koje Kongres donese. Zemlje članice koje nisu saopštile svoju želju da promene razred doprinosa u propisanom roku, zadržavaju se u razredu doprinosa kome su pripadale do tada.
5. Zemlje članice ne mogu zahtevati da budu razvrstane u niži razred za više od jednog razreda odjedanput.
6. Međutim, u izuzetnim okolnostima, kao što su prirodne katastrofe, kada je neophodna međunarodna pomoć, Upravni savet može odobriti privremeni prelazak za jedan niži razred doprinosa, samo jednom između dva Kongresa, na zahtev zemlje članice, ako ona podnese dokaz da više ne može da zadrži razred doprinosa koji je prvobitno izabrala. Pod istim okolnostima, Upravni savet može odobriti i privremeni prelazak u niži razred zemalja članica koje ne pripadaju kategoriji najmanje razvijenih zemalja i koje su već razvrstane u razred od jedne jedinice, tako što će ih razvrstati u razred od 0,5 jedinice.
7. Primenom stava 6. Upravni savet može odobriti privremeno razvrstavanje u niži razred doprinosa najviše za period od dve godine, ili do idućeg Kongresa, ako se on održava pre kraja tog perioda. Po isteku utvrđenog perioda, zemlja o kojoj se radi automatski ponovo stupa u svoj prvobitni razred doprinosa.
8. Protivno st. 4. i 5, za prelazak u viši razred doprinosa ne postoje nikakva ograničenja.
Plaćanje isporuka Međunarodnog biroa
Isporuke koje Međunarodni biro vrši poštanskim upravama uz naknadu, moraju se platiti u što je moguće kraćem roku, a najkasnije za šest meseci, računajući od prvog dana u mesecu koji dolazi posle meseca u kome je Međunarodni biro poslao račun. Po isteku tog roka, na dugovane iznose zaračunava se kamata u korist Saveza, u iznosu od 5% godišnje, a računajući od dana isteka navedenog roka.
ARBITRAŽA
Arbitražni postupak
1. U slučaju spora koji treba rešiti arbitražnom presudom, svaka od poštanskih uprava u sporu bira jednu poštansku upravu zemlje članice koja nije neposredno zainteresovana u sporu. Kada više poštanskih uprava vode zajednički spor, one se, u pogledu primene ove odredbe, smatraju kao jedna poštanska uprava.
2. Kada jedna poštanska uprava u sporu ne odgovori na predlog o arbitraži u roku od šest meseci, Međunarodni biro, ako mu se za to podnese zahtev, zatražiće sa svoje strane, od poštanske uprave koja to nije učinila, da odredi arbitra, ili će ga sam odrediti po službenoj dužnosti.
3. Stranke u sporu mogu se sporazumeti da odrede samo jednog arbitra koji može biti Međunarodni biro.
4. Arbitri donose odluke većinom glasova.
5. U slučaju jednakog broja glasova, da bi se spor rešio, arbitri biraju drugu poštansku upravu isto tako nezainteresovanu u sporu. Ako se ne postigne saglasnost u izboru, ovu poštansku upravu određuje Međunarodni biro, između poštanskih uprava koje arbitri nisu predložili.
6. Ako je reč o sporu koji se odnosi na jedan od Aranžmana, arbitri se mogu odrediti samo između poštanskih uprava koje su stranke potpisnice tog Aranžmana.
ZAVRŠNE ODREDBE
Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na Opšti pravilnik
Da bi postali izvršni, predlozi podneti Kongresu, a koji se odnose na ovaj Opšti pravilnik, moraju biti usvojeni od većine zemalja članica zastupljenih na Kongresu. U trenutku glasanja potrebno je da bude prisutno najmanje dve trećine zemalja članica Saveza.
Predlozi koji se odnose na Sporazume sa Organizacijom ujedinjenih nacija
Uslovi za usvajanje predviđeni u članu 130. primenjuju se isto tako na predloge koji imaju za cilj izmene Sporazuma zaključenih između Svetskog poštanskog saveza i Organizacije ujedinjenih nacija, ukoliko sami ti Sporazumi ne predviđaju uslove za izmenu odredaba koje sadrže.
Stupanje na snagu i trajanje Opšteg pravilnika
Ovaj Opšti pravilnik počeće da se primenjuje 1. januara 2001. godine i ostaće na snazi do početka primene Akata narednog Kongresa.
U potvrdu čega, punomoćnici vlada zemalja članica su potpisali ovaj Opšti pravilnik u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Vlada zemlje u kojoj se Kongres održava predaće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Pekingu, 15. septembra 1999. godine.
Dole potpisani, punomoćnici vlada zemalja članica Saveza, imajući u vidu član 22. stav 3. Ustava Svetskog poštanskog saveza zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su, sporazumno i pod rezervom člana 25. stav 4. pomenutog Ustava, u ovoj Konvenciji, pravila koja se primenjuju na međunarodnu poštansku službu.
ZAJEDNIČKA PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA MEĐUNARODNU POŠTANSKU SLUŽBU
OPŠTE ODREDBE
Univerzalna poštanska usluga
1. U cilju pojačanja koncepta jedinstvenosti poštanske teritorije Saveza, zemlje članice se staraju da svi korisnici klijenti uživaju pravo na univerzalnu poštansku uslugu koja odgovara ponudi kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga, a obavlja se neprekidno u svim tačkama njihovih teritorija, po pristupačnim cenama.
2. U tom cilju, zemlje članice utvrđuju, u okviru svog nacionalnog poštanskog zakonodavstva ili pomoću drugih uobičajenih sredstava, opseg poštanskih usluga o kojima je reč, kao i uslove kvaliteta i pristupačne cene, vodeći računa istovremeno o potrebama stanovništva i o svojim nacionalnim interesima.
3. Zemlje članice se staraju da operatori zaduženi za obavljanje univerzalne poštanske usluge poštuju uslove ponude poštanskih službi i standarde kvaliteta.
Sloboda tranzita
1. Načelo slobode tranzita je izraženo u prvom članu Ustava. Ono obavezuje svaku poštansku upravu da uvek otprema najbržim vezama i najsigurnijim sredstvima, koje sama koristi za sopstvene pošiljke, zatvorene zaključke i pismonosne pošiljke u otvorenom tranzitu, koje joj je predala neka druga poštanska uprava.
2. Zemlje članice koje ne učestvuju u razmeni pisama koja sadrže kvarljive biološke materije ili radioaktivne materije, mogu da ne primaju takve pošiljke u otvorenom tranzitu preko svoje teritorije. To važi i za pismonosne pošiljke, osim pisama, dopisnica i cekograma, za koje nisu zadovoljene zakonske odredbe koje propisuje uslove njihovog objavljivanja ili prometa u tranzitnoj zemlji.
3. Sloboda tranzita poštanskih paketa, koji se otpremaju suvozemnim i pomorskim putem, ograničena je na teritoriju zemalja koje učestvuju u ovoj službi.
4. Sloboda tranzita avionskih paketa zagarantovana je na celoj teritoriji Saveza. Međutim, zemlje članice koje ne učestvuju u službi poštanskih paketa ne mogu biti obavezne da obezbeđuju poštanski prenos avionskih paketa.
5. Ako jedna zemlja članica ne poštuje odredbe o slobodi tranzita, ostale zemlje članice imaju pravo da obustave poštansku službu sa tom zemljom.
Svojina nad poštanskim pošiljkama
1. Svaka poštanska pošiljka pripada pošiljaocu sve dok se ne uruči ovlašćenom licu, sem ako je bila zaplenjena primenom zakonodavstva odredišne zemlje.
_________________
1 Videti Završni protokol, član I.
Uvođenje nove usluge
1. Poštanske uprave mogu sporazumno uvesti novu uslugu, koja nije izričito predviđena Aktima Saveza. Poštarinu za novu uslugu utvrđuje svaka zainteresovana uprava, vodeći računa o troškovima eksploatacije usluge.
Novčana jedinica
1. Novčana jedinica, predviđena u članu 7. Ustava i korišćena u Konvenciji i drugim Aktima Saveza, je pravo specijalnog vučenja (DTS).
Poštanske marke
1. Samo poštanske uprave izdaju poštanske marke, kojima se dokazuje da je poštarina plaćena prema Aktima Saveza. Poštanske oznake za frankiranje, otisci mašina za frankiranje i otisci dobijeni štamparskom mašinom ili drugim štamparskim postupkom ili obeležavanje frankiranja saglasno odredbama Pravilnika o pismonosnim pošiljkama, mogu se koristiti samo po odobrenju poštanske uprave.
2. Teme i motivi poštanskih maraka moraju odgovarati duhu uvodnog dela Ustava UPU i podnetih odluka organa Saveza.
Poštarina
1. Poštanske uprave određuju poštarinu za različite međunarodne i posebne poštanske usluge, u skladu sa načelima izraženim u Konvenciji i Pravilnicima. Poštarina u načelu mora biti u vezi sa troškovima pružanja ovih usluga.
2. Primenjena poštarina, uključujući i onu koja je u aktima data indikativno, treba da je bar jednaka onoj koja se primenjuje za pošiljke u unutrašnjoj službi sa istim osobinama (vrsta, količina, rok prenosa, itd.).
3. Poštanske uprave su ovlašćene da pređu gornje granice svake poštarine navedene u Aktima, uključujući i onu koja nije data indikativno:
3.1. ako je poštarina koju primenjuje za iste usluge u unutrašnjoj službi viša od propisane;
3.2. ako je to neophodno da bi se pokrili troškovi eksploatacije njihovih usluga, ili zbog svakog drugog prihvatljivog razloga.
4. Mimo najniže granice poštarine, utvrđene pod 2, poštanske uprave mogu da odobre sniženu poštarinu, osnovanu na svom unutrašnjem zakonodavstvu, za pismonosne pošiljke predate u svojoj zemlji. One tako mogu da odobre povlašćene tarife svojim klijentima koji imaju veliki obim poštanskog prometa.
5. Zabranjeno je naplaćivati od klijenata poštarinu bilo koje vrste, osim one predviđene u Aktima.
6. Svaka poštanska uprava zadržava poštarinu koju je naplatila, osim u slučajevima predviđenim u Aktima.
________________
2 Videti Završni protokol, član II.
Oslobođenje od poštarine
1. Načelo
1.1. Slučajevi oslobođenja od poštarine izričito su propisani Konvencijom.
2. Poštanska služba
2.1. Oslobođene su plaćanja svake poštarine pismonosne pošiljke koje se odnose na poštansku službu, ako ih šalju poštanske uprave ili njihove pošte, bilo avionom, bilo površinski, ili kao površinske pošiljke prenete avionom (S.A.L.).
2.2. Oslobođene su plaćanja svake poštarine, izuzev avionske dopunske, pismonosne pošiljke koje se odnose na poštansku službu:
2.2.1. razmenjene između organa Svetskog poštanskog saveza i organa Užih saveza;
2.2.2. razmenjene između organa tih Saveza;
2.2.3. koje šalju ti organi poštanskim upravama ili njihovim poštama.
2.3. Oslobođeni su plaćanja svake poštarine paketi koji se odnose na poštansku službu, razmenjeni između:
2.3.1. poštanskih uprava;
2.3.2. poštanskih uprava i Međunarodnog biroa;
2.3.3. pošta zemalja članica;
2.3.4. pošta i poštanskih uprava.
2.4. Avionski paketi, izuzev onih koji potiču od Međunarodnog biroa, ne podležu naplati avionske dopunske poštarine.
3. Ratni zarobljenici i internirana civilna lica
3.1. Oslobođene su plaćanja svake poštarine, izuzev avionske dopunske, pismonosne pošiljke, poštanski paketi i pošiljke poštanskih finansijskih usluga upućene ratnim zarobljenicima, ili ako ih oni šalju, neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama. Pripadnici zaraćenih strana, prihvaćeni i internirani u neku neutralnu zemlju, izjednačeni su s ratnim zarobljenicima u pravom smislu, ukoliko je reč o primeni prethodnih odredbi.
3.2. Odredbe predviđene pod 3.1. primenjuju se i na pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštanskih finansijskih usluga koje potiču iz drugih zemalja, a upućene su civilnim interniranim licima, predviđenim u Ženevskoj konvenciji o zaštiti civilnih lica za vreme rata, od 12. avgusta 1949. godine, ili ako ih ona šalju neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
3.3. Biroi navedeni u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama uživaju isto tako oslobođenje od plaćanja poštarine za pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštanskih finansijskih usluga koje se odnose na lica navedena pod 3.1. i 3.2, a koje oni šalju ili primaju, neposredno ili kao posrednici.
3.4. Paketi se primaju oslobođeni od poštarine do mase od 5 kilograma. Granica mase se povećava na 10 kilograma za pošiljke čija je sadržina nedeljiva i za pošiljke upućene nekom logoru ili njegovim poverenicima, radi podele zarobljenicima.
4. Cekogrami
4.1. Cekogrami su oslobođeni plaćanja svake poštarine, izuzev dopunske avionske.
___________________
3 Videti Završni protokol, član III.
Poštanska bezbednost
1. Poštanske uprave donose i primenjuju strategiju akcija u oblasti bezbednosti na svim nivoima poštanske eksploatacije, radi očuvanja i povećanja poverenja klijentele u poštansku službu i da bi se tako dostigla konkurentska prednost na tržištu.
2. Ova strategija treba da ima za cilj:
2.1. poboljšanje kvaliteta usluge u celokupnoj eksploataciji;
2.2. podizanje svesti zaposlenih o značaju bezbednosti;
2.3. osnivanje ili jačanje službi bezbednosti;
2.4. obezbeđenje difuzije, u pogodno vreme, obaveštenja o eksploataciji, bezbednosti i anketama vođenim u ovoj oblasti;
2.5. ohrabrenje za predlaganje zakonodavcima specifičnih zakona, pravila i mera usmerenih ka poboljšanju kvaliteta i jačanju bezbednosti poštanskih usluga u svetu.
PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA PISMONOSNE POŠILJKE I NA POŠTANSKE PAKETE
PONUDA USLUGA
Osnovne usluge
1. Poštanske uprave obezbeđuju prijem, preradu, prevoz i uručenje pismonosnih pošiljaka. One pružaju iste usluge i za poštanske pakete, bilo na osnovu odredaba Konvencije, bilo, u slučaju paketa u polazu i posle bilateralnog sporazuma, koristeći sva druga za njihove klijente pogodnija sredstva.
2. Pismonosne pošiljke su razvrstane prema jednom od dva sledeća sistema. Svaka poštanska uprava slobodno bira sistem koji primenjuje na svoj saobraćaj u polazu.
3. Prvi sistem je zasnovan na brzini prenosa pošiljaka. One su tako podeljene na:
3.1. prioritetne pošiljke: pošiljke koje se prevoze najbržim putem (vazdušno ili površinski) sa prvenstvom; granica mase: 2 kilograma generalno, ali 5 kilograma u odnosima između uprava koje prihvataju od svojih klijenata pošiljke ove vrste, 5 kilograma za pošiljke koje sadrže knjige i brošure (fakultativno), 7 kilograma za cekograme;
3.2. neprioritetne pošiljke: pošiljke za koje je pošiljalac odabrao nižu tarifu, što podrazumeva duži rok za uručenje, granice mase: iste kao pod 3.1.
4. Drugi sistem je zasnovan na sadržini pošiljaka. One su tako podeljene na:
4.1. pisma i dopisnice, zajedno nazvano "LC"; granica mase: 2 kilograma, ali 5 kilograma u odnosima između uprava koje prihvataju od svojih klijenata pošiljke ove vrste;
4.2. tiskovine, cekogrami i mali paketi, zajedno nazvano "AO"; granica mase: 2 kilograma za male pakete, ali 5 kilograma u odnosima između uprava koje prihvataju od svojih klijenata pošiljke ove vrste, 5 kilograma za tiskovine, 7 kilograma za cekograme.
5. Posebne vreće koje sadrže tiskovine (novine, časopise, knjige i drugo), na adresu istog primaoca i za isto odredište, nazivaju se u oba sistema "vreće M"; granica mase: 30 kilograma.
6. Razmena paketa čija pojedinačna masa prelazi 20 kilograma je fakultativna, s tim da najveća pojedinačna masa ne prelazi 50 kilograma.
7. Po pravilu, paketi se uručuju primaocima u najkraćem roku i prema odredbama koje važe u odredišnoj zemlji. Kada se paketi ne uručuju u stanu, primaoci treba, osim ako je to nemoguće, da bez odlaganja budu obavešteni o njihovom prispeću.
8. Svaka zemlja, čija poštanska uprava ne vrši prenos paketa, može da prenese izvršenje odredaba Konvencije na transportna preduzeća. Ona može, istovremeno, ograničiti ovu službu na pakete koji potiču ili se upućuju u mesta koja ova preduzeća opslužuju. Poštanska uprava ostaje odgovorna za izvršenje Konvencije i Pravilnika o poštanskim paketima.
___________________
4 Videti Završni protokol, čl. IV, V, VI,
VII i VIII.
Poštarina i dopunska avionska poštarina
1. Uprava porekla utvrđuje poštarinu za prenos pismonosnih pošiljaka na celom području Saveza. Poštarina obuhvata dostavu pošiljaka u stan primaoca, ukoliko je usluga dostave organizovana u odredišnim zemljama za pošiljke o kojima je reč.
2. Poštarina koja se primenjuje na prioritetne pismonosne pošiljke obuhvata eventualne dopunske troškove brzog prenosa.
3. Uprave koje primenjuju sistem zasnovan na sadržini pismonosnih pošiljaka ovlašćene su da:
3.1. naplaćuju dopunsku poštarinu za avionske pismonosne pošiljke;
3.2. naplaćuju za površinske pošiljke prenete vazdušnim putem sa smanjenim prioritetom "S.A.L." dopunsku poštarinu koja je niža od poštarine koja se naplaćuje za avionske pošiljke.
3.3. odrede kombinovanu poštarinu za frankiranje avionskih pošiljaka i pošiljaka S.A.L., vodeći računa o troškovima svojih poštanskih usluga i troškovima koje treba platiti za vazdušni prevoz.
4. Uprave utvrđuju avionsku dopunsku poštarinu koja se naplaćuje za avionske pakete.
5. Dopunska poštarina mora odgovarati troškovima vazdušnog prevoza i biti jedinstvena bar za celokupnu teritoriju svake odredišne zemlje, bez obzira na korišćeni pravac otpreme; za izračunavanje dopunske poštarine za avionsku pismonosnu pošiljku, uprave su ovlašćene da uzimaju u obzir masu eventualno priloženih obrazaca, što ih upotrebljavaju korisnici.
6. Uprava porekla može da odobri za pismonosne pošiljke koje sadrže:
6.1. novine i časopise izdate u njenoj zemlji, sniženje koje u načelu ne može preći 50% od tarife koja se primenjuje na korišćenu vrstu pošiljaka;
6.2. knjige i brošure, muzičke partiture i geografske karte koje ne sadrže nikakav oglas niti reklamu, osim onih koje se nalaze na omotu ili na koricama ovih predmeta, isto sniženje kao što je predviđeno pod 6.1.
7. Uprava porekla može da primeni na nestandardizovane pošiljke različitu poštarinu od one koju primenjuju na standardizovane pošiljke, definisane u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
8. Sniženja poštarine prema 6. primenjuju se i na pošiljke koje se prevoze avionom, ali se nikakvo sniženje ne odobrava na deo poštarine namenjen za pokrivanje troškova tog prevoza.
Posebna poštarina
1. Nikakva poštarina za uručenje ne može se naplatiti od primaoca za male pakete čija je masa ispod 500 grama. Ako se za male pakete preko 500 grama naplaćuje poštarina za uručenje u unutrašnjem saobraćaju, ista poštarina može da se naplati za male pakete poreklom iz inostranstva.
2. Poštanske uprave su ovlašćene da naplaćuju, u dole navedenim slučajevima, istu poštarinu kao u unutrašnjem saobraćaju:
2.1. Poštarina za predaju pismonosne pošiljke u poslednjem času, koja se naplaćuje od pošiljaoca.
2.2. Poštarina za predaju pošiljke van redovnog radnog vremena šaltera, koja se naplaćuje od pošiljaoca.
2.3. Poštarina za preuzimanje pošiljke u stanu pošiljaoca, koja se naplaćuje od tog pošiljaoca.
2.4. Poštarina za isporuku pismonosne pošiljke van redovnog radnog vremena šaltera, koja se naplaćuje od primaoca.
2.5. Poštarina za poste restante, koja se naplaćuje od primaoca; u slučaju vraćanja paketa pošiljaocu ili nadoslanja, iznos opterećenja ne može preći iznos utvrđen Pravilnikom o poštanskim paketima.
2.6. Ležarina za svaku pismonosnu pošiljku preko 500 grama i za svaki paket, koje primalac nije preuzeo u propisanom roku. Ova se poštarina ne primenjuje na cekograme. Za pakete, ovu poštarinu naplaćuje uprava koja vrši uručenje, u korist uprava u čijim je službama paket bio čuvan posle propisanih rokova; u slučaju vraćanja paketa pošiljaocu ili nadoslanja, iznos opterećenja ne može preći iznos utvrđen Pravilnikom o poštanskim paketima.
3. Kada je paket normalno uručen u stanu primaoca, nikakva poštarina za uručenje ne može biti naplaćena od njega. Kada se uručenje u stanu primaoca ne vrši, izveštaj o prispeću paketa mora biti uručen besplatno. U tom slučaju, ako je uručenje u stanu primaoca ponuđeno fakultativno kao odgovor na izveštaj o prispeću, poštarina za uručenje može biti naplaćena od primaoca. Ova poštarina mora biti ista kao ona koja se primenjuje u unutrašnjem saobraćaju.
4. Poštanske uprave, koje su voljne da preuzmu rizik koji bi mogao nastati zbog više sile, ovlašćene su da naplaćuju poštarinu za rizik od više sile, čiji je najviši iznos propisan Pravilnicima.
Preporučene pošiljke
1. Pismonosne pošiljke mogu se otpremiti preporučeno.
2. Poštarina za preporučene pošiljke mora se platiti unapred. Ona se sastoji od poštarine za pošiljku i od fiksne poštarine za preporučeno rukovanje, čiji je najviši iznos utvrđen Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
3. U slučaju kada su potrebne izuzetne mere bezbednosti, poštanske uprave mogu da naplaćuju, od pošiljaoca ili od primaoca, pored poštarine navedene pod 2, posebnu poštarinu predviđenu njihovim unutrašnjim zakonodavstvom.
Pošiljke sa potvrđenim uručenjem
1. U odnosima između uprava koje su prihvatile ovu uslugu, pi smonosne pošiljke se mogu otpremati kao pošiljke sa potvrđenim uručenjem.
2. Poštarina za pošiljke sa potvrđenim uručenjem mora se platiti unapred. Ona se sastoji od poštarine za pošiljku i od poštarine za potvrđeno uručenje, koju određuje uprava porekla. Ova poštarina mora biti niža od poštarine za preporučeno rukovanje.
Pošiljke sa označenom vrednošću
1. Prioritetne i neprioritetne pošiljke i pisma, koji sadrže vrednosne papire, dokumenta ili predmete od vrednosti, kao i paketi, mogu se razmenjivati sa osiguranjem sadržine na vrednost koju je označio pošiljalac. Ova razmena je ograničena na odnose između poštanskih uprava koje su izjavile spremnost da primaju ovakve pošiljke, bilo u svojim uzajamnim odnosima, bilo samo u jednom smeru.
2. Iznos označene vrednosti je u načelu neograničen. Svaka uprava može da ograniči označenu vrednost, što se nje tiče, na iznos koji ne može biti niži od iznosa utvrđenog Pravilnikom. Međutim, granica označene vrednosti iz unutrašnje službe može da se primenjuje samo ako je ona jednaka ili viša od iznosa odštete utvrđene za gubitak preporučene pošiljke ili paketa od 1 kilograma. Najveći iznos u DTS se objavljuje zemljama članicama Saveza.
3. Poštarina za pošiljke sa označenom vrednošću mora se platiti unapred. Ona se sastoji:
3.1. za pismonosne pošiljke, od redovne poštarine, fiksne poštarine za preporučeno rukovanje predviđene u članu 13.2. i poštarine za osiguranje;
3.2. za pakete, od osnovne poštarine, poštarine za otpremu koja se naplaćuje fakultativno i redovne poštarine za osiguranje; avionska dopunska poštarina i poštarina za posebne usluge dodaju se, eventualno, osnovnoj poštarini; poštarina za otpremu ne može preći poštarinu za preporučeno rukovanje pismonosnih pošiljaka.
4. Umesto fiksne poštarine za preporučeno rukovanje, poštanske uprave mogu da naplaćuju odgovarajuću poštarinu iz svoje unutrašnje službe, ili, izuzetno, poštarinu čiji je najviši iznos utvrđen Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
5. Najviši iznos poštarine za osiguranje utvrđen je Pravilnicima.
5.1. Za pismonosne pošiljke ova poštarina se primenjuje bez obzira na to koja je odredišna zemlja, čak i u zemljama koje prihvataju rizik koji bi mogao nastati zbog više sile.
5.2. Za poštanske pakete, eventualna poštarina za rizik više sile biće utvrđena tako da ukupan iznos poštarine formirane od ove poštarine i redovne poštarine za osiguranje ne prelazi najviši iznos poštarine za osiguranje.
6. U slučajevima kada su neophodne posebne mere bezbednosti uprave mogu da naplaćuju od pošiljalaca ili primalaca, pored poštarine navedene pod 3, 4. i 5, posebnu poštarinu predviđenu svojim unutrašnjim zakonodavstvom.
7. Poštanske uprave mogu da pružaju svojim klijentima uslugu pošiljaka sa označenom vrednošću koja ima različite specifikacije od onih koje su propisane ovim članom.
__________________
5 Videti Završni protokol, član IX.
Otkupne pošiljke
1. Neke pismonosne pošiljke i paketi mogu biti otpremljeni sa otkupninom. Razmena otkupnih pošiljaka zahteva prethodni sporazum uprava porekla i odredišta.
Hitne pošiljke
1. Na zahtev pošiljalaca, i u odredištu za zemlje čije uprave prihvataju ovu uslugu, pošiljke se uručuju na domu po naročitom nosiocu, što je pre moguće po njihovom prispeću u dostavnu poštu. Svaka uprava može da ograniči ovu uslugu na prioritetne pošiljke, avionske pošiljke, ili, ako se radi o jedinom načinu prenosa između dve uprave, na površinske LC pošiljke.
2. Uprave koje imaju više linija prenosa pismonosnih pošiljaka, dužne su da hitne pošiljke otpremaju najbržim unutrašnjim linijama prenosa, po njihovom prispeću u dolaznu izmeničnu poštu, i da ih zatim prerađuju najbrže moguće.
3. Hitne pošiljke podležu, pored redovne poštarine, naplati poštarine koja ne može biti niža od iznosa za frankiranje obične prioritetne/neprioritetne pošiljke, prema slučaju, ili običnog pisma prve stope mase, a najviše do iznosa utvrđenog Pravilnikom. Celokupna poštarina mora se platiti unapred. Za pakete, ona se mora platiti čak i ako paket ne može biti dostavljen hitno, već samo izveštaj o prispeću.
4. Kada hitna dostava uzrokuje posebne troškove, može se naplatiti dodatna poštarina, prema propisima koji se odnose na istu vrstu pošiljaka u unutrašnjoj službi. Za pakete, ova dodatna poštarina se mora platiti čak i ako se paket vraća pošiljaocu ili se nadošalje; u ovim slučajevima, iznos kojim se paket opterećuje ne može preći u najviši iznos propisan Pravilnikom o poštanskim paketima.
5. Ako propisi odredišne uprave to dozvoljavaju, primaoci mogu od dostavne pošte zahtevati hitno uručenje pošiljaka koje su im upućene, odmah po prispeću. U tom slučaju, odredišna uprava je ovlašćena da naplaćuje prilikom dostave poštarinu koja se primenjuje u njenoj unutrašnjoj službi.
Povratnica
1. Pošiljalac preporučene pošiljke, pošiljke sa potvrđenim uručenjem, paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću može zahtevati povratnicu u trenutku predaje uz plaćanje poštarine, čiji je najviši iznos propisan Pravilnicima. Povratnica se vraća pošiljaocu najbržim putem (vazdušno ili površinski).
2. Međutim, za pakete, uprave mogu ograničiti ovu uslugu na pakete sa označenom vrednošću, ako je ovo ograničenje predviđeno u njihovom unutrašnjem saobraćaju.
__________________
6 Videti Završni protokol, član X.
Uručenje lično primaocu
1. Na zahtev pošiljaoca i u odnosima između poštanskih uprava koje su se saglasile, preporučene pošiljke, pošiljke sa potvrđenim uručenjem i pošiljke sa označenom vrednošću uručuju se lično primaocu. Uprave se mogu sporazumeti da ovu mogućnost odobre samo za navedene pošiljke sa povratnicom. U svim slučajevima, pošiljalac plaća poštarinu za uručenje lično primaocu, čiji je najviši iznos utvrđen Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
Pošiljke oslobođene poštarine i dažbina
1. U odnosima između poštanskih uprava koje su se o tome saglasile, pošiljaoci mogu, prethodnom izjavom datom prijemnoj pošti, primiti na svoj teret ceo iznos poštarine i dažbina, kojima se pismonosne pošiljke i poštanski paketi opterećuju pri uručenju. Sve dok pismonosna pošiljka nije uručena primaocu, pošiljalac može, i posle predaje, tražiti da se pošiljka uruči bez naplate poštarine i dažbina.
2. Pošiljalac je dužan da se obaveže da plati iznose koje bude tražila odredišna pošta. Ako treba, on je dužan da izvrši privremeno plaćanje.
3. Uprava porekla naplaćuje od pošiljaoca poštarinu čiji je najviši iznos propisan Pravilnicima i koju zadržava kao naknadu za usluge u zemlji porekla.
4. U slučaju kada je zahtev podnet posle predaje pismonosne pošiljke, uprava porekla naplaćuje još i dodatnu poštarinu, čiji je najviši iznos propisan Pravilnikom.
5. Odredišna uprava je ovlašćena da naplati poštarinu za uslugu čiji je najviši iznos propisan Pravilnicima. Ova poštarina je nezavisna od poštarine za podnošenje na carinjenje. Ona se naplaćuje od pošiljaoca u korist odredišne uprave.
6. Svaka poštanska uprava ima pravo da ograniči uslugu pošiljaka oslobođenih poštarine i dažbina na preporučene pismonosne pošiljke i pošiljke sa označenom vrednošću.
Međunarodna trgovinska prepiska sa odgovorom
1. Poštanske uprave se mogu međusobno sporazumevati da učestvuju u fakultativnoj usluzi "međunarodna trgovinska prepiska sa odgovorom" (CCRI). Ali sve uprave su obavezne da obezbede uslugu vraćanja pošiljka CCRI.
___________________
7 Videti Završni protokol, član XI.
Međunarodni kuponi za odgovor
1. Poštanske uprave mogu da prodaju međunarodne kupone za odgovor, koje izdaje Međunarodni biro, i da im ograniče prodaju u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom.
2. Vrednost kupona za odgovor je određena Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama. Prodajna cena, koju određuju zainteresovane poštanske uprave, ne može biti niža od ove vrednosti.
3. Kuponi za odgovor mogu se zameniti u svakoj zemlji članici za poštanske marke i, ako se unutrašnje zakonodavstvo zemlje zamene tome ne protivi, za poštanske vrednosnice ili oznake, ili otiske za frankiranje, dovoljno za najniže frankiranje obične prioritetne pismonosne pošiljke ili običnog avionskog pisma za inostranstvo.
4. Poštanska uprava zemlje članice ima, pored toga, pravo da zahteva istovremeno podnošenje kupona za odgovor i pošiljaka koje se frankiraju u zamenu za te kupone za odgovor.
Lomljivi paketi. Glomazni paketi
1. Svaki paket koji sadrži lako lomljive predmete i sa kojim se mora krajnje brižljivo rukovati, naziva se "lomljivi paket".
2. Naziva se "glomazni paket" svaki paket:
2.1. čije dimenzije prelaze granice utvrđene Pravilnikom o poštanskim paketima ili dimenzije koje uprave mogu da utvrde međusobno;
2.2. koji se, zbog svog oblika i sastava ne može lako složiti sa ostalim paketima ili koji zahteva posebne mere predostrožnosti.
3. Za lomljive pakete i glomazne pakete naplaćuje se dopunska poštarina čiji je najviši iznos propisan Pravilnikom o poštanskim paketima. Ako je paket lomljiv i glomazan, dopunska poštarina se naplaćuje samo jedanput. Međutim, dopunska avionska poštarina za ove pakete ne podleže nikakvom uvećanju.
4. Razmena lomljivih paketa i glomaznih paketa se vrši samo između uprava koje prihvataju ove pošiljke.
Usluga grupnog rukovanja "Consignment"
1. Poštanske uprave se mogu sporazumeti da učestvuju u fakultativnoj usluzi grupnog rukovanja nazvanog "Consignment", za pošiljke grupisane od samo jednog pošiljaoca, a upućene za inostranstvo.
2. Koliko je to moguće, ova usluga se označava znakom koji je definisan Pravilnikom o poštanskim paketima.
3. Pojedinosti ove usluge se utvrđuju bilateralno između uprava porekla i odredišta, na osnovu odredaba koje propisuje Savet za poštansku eksploataciju.
Nedozvoljene pošiljke. Zabrane
1. Ne primaju se pošiljke koje ne ispunjavaju uslove koje propisuje Konvencija i Pravilnici.
2. Osim izuzetaka utvrđenih Pravilnicima, zabranjeno je stavljati napred navedene predmete u sve vrste pošiljaka:
2.1. opojne droge i psihotropne materije;
2.2. eksplozivne, zapaljive ili druge opasne materije, kao i radioaktivne materije;
2.2.1. pod ove zabrane ne potpadaju:
2.2.1.1. biološke materije otpremljene u pismonosnim pošiljkama predviđenim u članu 44;
2.2.1.2. radioaktivne materije otpremljene u pismonosnim pošiljkama i poštanskim paketima predviđenim u članu 26;
2.3. sablažnjive ili nemoralne predmete;
2.4. žive životinje, osim izuzetaka predviđenih pod 3;
2.5. predmete čiji je uvoz ili promet zabranjen u odredišnoj zemlji;
2.6. predmete koji, po prirodi ili pakovanju, mogu biti opasni za službenike i koji mogu isprljati ili oštetiti druge pošiljke ili poštansku opremu;
2.7. dokumenta koja imaju karakter aktuelne i lične prepiske, razmenjene između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
3. Ipak se primaju:
3.1. u pismonosnim pošiljkama koje nisu pošiljke sa označenom vrednošću;
3.1.1. pčele, pijavice, i svilene bube;
3.1.2. paraziti i utamanjivači štetnih insekata, namenjeni za kontrolu ovih insekata, a koji se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova;
3.2. u paketima, žive životinje čiji je prenos poštom dozvoljen poštanskim propisima zainteresovanih zemalja.
4. Zabranjeno je stavljati napred navedene predmete u poštanske pakete:
4.1. dokumenta koja imaju karakter aktuelne i lične prepiske, koja se razmenjuju između pošiljaoca i primaoca ili lica koja sa njima stanuju.
4.2. prepisku svake vrste razmenjuju između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
5. Zabranjeno je stavljati metalni novac, novčanice, ili bilo kakve vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge dragocene predmete:
5.1. u pismonosne pošiljke bez označene vrednosti, međutim, ako unutrašnje zakonodavstvo zemlje porekla i odredišta to dozvoljava, ovi predmeti se mogu otpremiti u zatvorenom omotu kao preporučene pošiljke,
5.2. u pakete bez označene vrednosti razmenjene između dve zemlje koje dozvoljavaju označavanje vrednosti; osim toga, svaka uprava može da zabrani stavljanje zlata u polugama u pošiljke sa ili bez označene vrednosti koje potiču sa njene teritorije ili su upućene u njenu teritoriju ili se prenose u tranzitu preko njene teritorije; ona može da ograniči stvarnu vrednost ovakvih pošiljaka.
6. Tiskovine i cekogrami:
6.1. ne mogu imati nikakvu zabelešku niti sadržavati nikakav dokument koji ima karakter aktuelne i lične prepiske;
6.2. ne mogu sadržavati nikakvu poštansku marku, nikakav oblik frankiranja, žigosan ili ne, niti bilo kakvu hartiju koja predstavlja neku vrednost.
7. Pravilnici propisuju postupak sa pogrešno primljenim pošiljkama. Međutim, pošiljke koje sadrže predmete navedene pod 2.1, 2.2. i 2.3. ni u kom slučaju se ne otpremaju na odredište, niti se uručuju primaocima, niti vraćaju mestu porekla.
___________________
8 Videti Završni protokol, čl. XII, XIII
i XIV.
Radioaktivne materije
1. Prijem radioaktivnih materija, opremljenih i upakovanih prema odgovarajućim odredbama Pravilnika, ograničen je na odnose između poštanskih uprava koje su izjavile da su saglasne da primaju te pošiljke, bilo u njihovim uzajamnim odnosima, bilo samo u jednom smeru.
2. Ako se otpremaju u pismonosnim pošiljkama, radioaktivne materije podležu tarifi za prioritetne pošiljke ili tarifi za pisma i za preporučeno rukovanje.
3. Radioaktivne materije, sadržane u pismonosnim pošiljkama ili poštanskim paketima, moraju biti otpremljene najbržim putem, obično vazdušnim putem, s tim da se naplati odgovarajuća dopunska avionska poštarina.
4. Radioaktivne materije mogu predati samo propisno ovlašćeni pošiljaoci.
Nadoslanje
1. U slučaju promene adrese primaoca, pošiljke mu se odmah nadošilju pod uslovima propisanim Pravilnicima.
2. Pošiljke se ipak ne nadošilju:
2.1. ako je pošiljalac to zabranio zabeleškom na nekom jeziku koji je poznat u odredišnoj zemlji;
2.2. ako, pored adrese primaoca, nose oznaku "ili osobi koja tu stanuje".
3. Poštanske Uprave koje naplaćuju poštarinu za zahteve za nadoslanje u svojoj unutrašnjoj službi, ovlašćene su da tu istu poštarinu naplaćuju u međunarodnoj službi.
4. Za nadoslanje pismonosnih pošiljaka iz zemlje u zemlju ne naplaćuje se nikakva dodatna poštarina, osim izuzetaka predviđenih Pravilnikom. Međutim, uprave koje u svojoj unutrašnjoj službi naplaćuju poštarinu za nadoslanje, ovlašćene su da tu istu poštarinu naplaćuju za pismonosne pošiljke iz međunarodnog saobraćaja koje se nadošilju u njihovoj vlastitoj službi.
Neuručive pošiljke
1. Poštanske uprave obezbeđuju vraćanje pošiljaka koje nisu mogle biti uručene primaocima iz bilo kog razloga.
2. Rok čuvanja pošiljaka utvrđen je Pravilnicima.
3. Svaki paket koji ne može biti uručen primaocu ili je službeno zadržan, tretira se prema datim raspoložbama pošiljaoca, u granicama propisanim Pravilnikom o poštanskim paketima.
4. Ako je pošiljalac napustio paket koji nije mogao biti uručen primaocu sa takvim paketom odredišna uprava postupa u skladu sa svojim zakonodavstvom. Ni pošiljalac niti druge poštanske uprave nisu obavezne da plate poštarinu, carinske ili druge dažbine, kojima bi paket mogao biti opterećen.
5. Samo se predmeti u paketu za koje postoji bojazan od brzog kvarenja ili raspadanja mogu odmah prodati, bez prethodnog obaveštenja i bez pravnih formalnosti. Prodaja se obavlja u korist pravog vlasnika, pa čak i u toku prenosa, u odlasku i povratku. Ako je prodaja nemoguća, pokvareni ili raspadnuti predmeti se uništavaju.
6. Nikakva dodatna poštarina se ne naplaćuje za neuručive pismonosne pošiljke, vraćene u zemlju porekla, osim izuzetaka predviđenih Pravilnikom. Međutim, uprave koje naplaćuju poštarinu za vraćanje u svojoj unutrašnjoj službi, ovlašćene su da naplaćuju tu istu poštarinu za pošiljke iz međunarodnog saobraćaja koje su im vraćene.
7. Bez obzira na odredbe pod 6, kada neka uprava primi, radi vraćanja pošiljaocu, pošiljke predate u inostranstvu od strane klijenata koji stanuju na njenoj teritoriji, ona je ovlašćena da naplati od pošiljaoca ili pošiljalaca poštarinu za preradu po pošiljci, koja ne prelazi poštarinu koja bi bila naplaćena da je pošiljka bila predata upravi o kojoj je reč.
7.1. U smislu odredaba pod 7, smatraju se pošiljaocem ili pošiljaocima fizička ili pravna lica čije se ime nalazi u adresi ili adresama za vraćanje.
Povlačenje. Izmena ili ispravka adrese na zahtev pošiljaoca
1. Pošiljalac pismonosne pošiljke može zahtevati da mu se pošiljka vrati ili da joj izmeni ili ispravi adresu, pod uslovima propisanim Pravilnikom.
2. Svaka poštanska uprava je dužna da prihvati zahteve za povlačenje, izmenu ili ispravku adrese za svaku pismonosnu pošiljku predatu u službi neke druge uprave, ako joj njeno zakonodavstvo to dozvoljava.
3. Za svaki zahtev, pošiljalac je dužan da plati posebnu poštarinu, čiji je najviši iznos utvrđen Pravilnicima.
4. Pošiljalac paketa može da zahteva da se paket vrati ili da mu se izmeni adresa. On mora da garantuje plaćanje nastalih troškova za sve nove prenose.
5. Međutim, uprave mogu da ne dozvole zahteve predviđene pod 4, ako ih ne prihvataju u svom unutrašnjem saobraćaju.
____________________
9 Videti Završni protokol, član XV.
Potražnice
1. Potražnice se primaju u roku od šest meseci, računajući od prvog narednog dana posle predaje pošiljke.
2. Svaka poštanska uprava je dužna da primi potražnice za svaku pošiljku predatu u službi neke druge uprave.
3. Obični paketi i paketi sa označenom vrednošću moraju biti predmet posebnih potražnica.
4. Postupak sa potražnicama je besplatan. Međutim, ako se zahteva korišćenje usluge EMS, dopunski troškovi u načelu padaju na teret podnosioca zahteva.
____________________
10 Videti završni protokol, član XVI.
Carinska kontrola
1. Poštanske uprave zemlje porekla i odredišne zemlje ovlašćene su da, prema zakonodavstvu tih zemalja, podnose pošiljke na carinski pregled.
2. Za pošiljke podnete na carinsku kontrolu može se naplatiti poštarina za podnošenje na carinjenje, čiji je najviši iznos utvrđen Pravilnicima. Ova poštarina se naplaćuje samo za podnošenje carini i carinjenje pošiljaka koje su opterećene carinskim dažbinama ili svakom drugom dažbinom iste prirode.
_____________________
11 Videti Završni protokol, član XVII.
Poštarina za ocarinjenje
1. Poštanske uprave koje su dobile ovlašćenje da obavljaju carinjenje u ime klijenata, ovlašćene su da naplaćuju od klijenata poštarinu zasnovanu na stvarnim troškovima postupka.
Carinske i druge dažbine
1. Poštanske uprave su ovlašćene da od pošiljalaca ili od primalaca pošiljaka, prema slučaju, naplaćuju carinske i sve druge eventualne dažbine.
ODGOVORNOST
Odgovornost poštanskih uprava. Odšteta
1. Opšte odredbe
1.1. Osim u slučajevima predviđenim u članu 35, poštanske uprave odgovaraju:
1.1.1. za gubitak, orobljenje ili oštećenje preporučenih pošiljaka, običnih paketa i pošiljaka sa označenom vrednošću,
1.1.2. za gubitak pošiljaka sa potvrđenim uručenjem.
1.2. Kada je gubitak, potpuno orobljenje ili potpuno oštećenje preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću rezultat slučaja više sile koji ne daje pravo na obeštećenje, pošiljalac ima pravo na povraćaj naplaćene poštarine, izuzev poštarina za osiguranje.
2. Preporučene pošiljke
2.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na odštetu utvrđenu Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama. Ako pošiljalac zahteva iznos manji od iznosa utvrđenog Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama, uprave mogu da plate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećene od drugih eventualno umešanih uprava.
2.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na odštetu koja odgovara, u načelu, stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja. Ona ipak ni u kom slučaju ne može preći iznos utvrđen Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama za slučaj gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja. Posredna šteta ili neostvarena dobit se ne uzimaju u obzir.
3. Pošiljke sa potvrđenim uručenjem
3.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja pošiljke sa potvrđenim uručenjem, pošiljalac ima pravo na povraćaj naplaćene poštarine.
4. Obični paketi
4.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja običnog paketa, pošiljalac ima pravo na odštetu utvrđenu Pravilnikom o poštanskim paketima.
4.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja običnog paketa, pošiljalac ima pravo na odštetu koja u načelu odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja. Ona ipak ni u kom slučaju ne može preći iznos utvrđen Pravilnikom o poštanskim paketima za slučaj gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja. Posredna šteta ili neostvarena dobit se ne uzimaju u obzir.
4.3. Poštanske uprave se mogu dogovoriti da u svojim međusobnim odnosima primenjuju iznos po paketu utvrđen Pravilnikom o poštanskim paketima, bez obzira na masu paketa.
5. Pošiljke sa označenom vrednošću
5.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na odštetu koja, u načelu, odgovara iznosu označene vrednosti u DTS.
5.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na odštetu koja, u načelu, odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja. Ona ipak ni u kom slučaju ne može preći iznos označene vrednosti u DTS. Posredna šteta ili neostvarena dobit se ne uzimaju u obzir.
6. U slučajevima predviđenim pod 4. i 5, odšteta se izračunava po tržišnoj ceni, preračunatoj u DTS, predmeta ili robe iste vrste, u mestu i u vreme kada je pošiljka primljena na otpremu. U nedostatku tržišne cene, odšteta se izračunava prema redovnoj vrednosti predmeta ili robe, procenjenih na istim osnovama.
7. Kada se odšteta duguje zbog gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ili, prema slučaju, primalac ima pravo, pored toga, na povraćaj naplaćene poštarine i dažbina, izuzev poštarine za preporuku ili za osiguranje. Isto važi i za preporučene pošiljke, obične pakete ili pošiljke sa označenom vrednošću koje je primalac odbio zbog njihovog lošeg stanja, ako se ono može pripisati poštanskoj službi i povlači njenu odgovornost.
8. Protivno odredbama predviđenim pod 2, 4. i 5. primalac ima pravo na odštetu posle preuzimanja preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, koji su bili orobljeni ili oštećeni.
9. Uprava porekla može da isplati pošiljaocima u svojoj zemlji odštetu predviđenu njenim unutrašnjim propisima za preporučene pošiljke i pakete bez označene vrednosti, pod uslovom da ne bude manja od one koja je utvrđena pod 2.1. i 4.1. To isto može i odredišna uprava, kada se odšteta isplaćuje primaocu. Iznosi utvrđeni pod 2.1. i 4.1. ipak će se primenjivati:
9.1. u slučaju zahteva protiv odgovorne uprave;
9.2. ako se pošiljalac odrekne svojih prava u korist primaoca i obratno.
_____________________
12 Videti Završni protokol, čl. XVIII, XIX
i XX.
Nepostojanje odgovornosti poštanskih uprava
1. Poštanske uprave prestaju da budu odgovorne za preporučene pošiljke, pošiljke sa potvrđenim uručenjem, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću čije su uručenje izvršile u uslovima propisanim njihovim pravilima za pošiljke iste vrste. Odgovornost ipak postoji:
1.1. kada se orobljenja ili oštećenje utvrdi bilo pre uručenja, bilo u toku uručenja pošiljke;
1.2. kada, ukoliko to unutrašnji propisi dozvoljavaju, primalac, u datom slučaju pošiljalac ako se pošiljka vraća u mesto porekla, stavi primedbe prilikom preuzimanja orobljene ili oštećene pošiljke;
1.3. kada je, ukoliko to unutrašnji propisi dozvoljavaju, preporučena pošiljka dostavljena u poštanski kovčežić, a primalac izjavi u potražnom postupku da je nije primio;
1.4. kada primalac ili, u slučaju vraćanja u mesto porekla, pošiljalac paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, i pored propisno potvrđenog uručenja, bez odlaganja izjavi upravi koja mu je pošiljku uručila da je utvrdio štetu; on mora da podnese dokaz da orobljenje ili oštećenje nije nastalo posle uručenja.
2. Poštanske uprave nisu odgovorne:
2.1. u slučaju više sile, uz rezervu člana 12.4;
2.2. kada ne mogu da pruže podatke o pošiljkama zbog toga što su službena dokumenta uništena usled više sile, ako njihova odgovornost nije na drugi način dokazana;
2.3. kada je šteta nastala zbog greške ili nehata pošiljaoca ili proizilazi iz prirode sadržine;
2.4. kada se radi o pošiljkama čija sadržina pada pod udar zabrana predviđenih u članu 25, i kada su ove pošiljke zbog njihove sadržine zaplenili ili uništili nadležni organi;
2.5. u slučaju zaplene na osnovu zakonodavstva odredišne zemlje, prema obaveštenju uprave te zemlje;
2.6. kada se radi o pošiljkama sa označenom vrednošću, na kojima je lažno označena viša vrednost od stvarne vrednosti sadržine;
2.7. kada pošiljalac nije podneo nikakvu potražnicu u roku od šest meseci, računajući od narednog dana posle predaje pošiljke;
2.8. kada se radi o paketima ratnih zarobljenika i interniranih civilnih lica.
3. Poštanske uprave ne preuzimaju nikakvu odgovornost za carinske deklaracije, bez obzira na oblik u kome su sastavljene, i za odluke carinskih organa donete prilikom pregleda pošiljaka podnetih na carinsku kontrolu.
______________________
13 Videti Završni protokol, član XXI.
Odgovornost pošiljaoca
1. Pošiljalac pošiljke je odgovoran za sve štete prouzrokovane drugim poštanskim pošiljkama slanjem predmeta nedozvoljenih za prenos ili nepoštovanjem uslova za prijem.
2. Pošiljalac je odgovoran u istim granicama kao i poštanske uprave.
3. Pošiljalac ostaje odgovoran čak i ako pošta primi takvu pošiljku.
4. Nasuprot, pošiljalac nije odgovoran ako je bilo greške ili nehata poštanskih uprava ili prevoznika.
Plaćanje odštete
1. Zadržavajući pravo zahteva protiv odgovorne uprave, obaveza plaćanja odštete i vraćanja poštarine i dažbina pada, prema slučaju, na upravu porekla ili odredišnu upravu.
2. Pošiljalac može da se odrekne svojih prava na odštetu u korist primaoca. Obrnuto, primalac može da se odrekne svojih prava u korist pošiljaoca. Pošiljalac ili primalac mogu ovlastiti treće lice da primi odštetu, ako unutrašnje zakonodavstvo to dozvoljava.
3. Uprava porekla ili odredišta, prema slučaju, može da obešteti imaoca prava za račun uprave koja je učestvovala u prenosu i koja je, iako uredno obaveštena, propustila da prođe rok od dva meseca, a ako je o slučaju obaveštena faksimil porukom ili bilo kojim drugim elektronskim sredstvom koje omogućuje potvrđenje prijema potražnice, trideset dana, a da nije donela konačno rešenje ili nije objavila;
3.1. da izgleda da je šteta nastala zbog više sile;
3.2. da je pošiljku zadržala, konfiskovala ili uništila nadležna vlast zbog sadržine, ili da je zaplenjena na osnovu zakonodavstva odredišne zemlje.
4. Uprava porekla ili odredišta, prema slučaju, je takođe ovlašćena da obešteti imaoca prava u slučaju kada je potražnica nepropisno popunjena, pa je morala da bude vraćena radi dopune podataka, što je prouzrokovalo prekoračenje roka, predviđenog pod 3.
5. Ako se radi o potražnici za otkupnu pošiljku, uprava porekla je ovlašćena da obešteti imaoca prava u visini otkupnog iznosa za račun odredišne uprave, koja je, iako uredno obaveštena, propustila da prođe dva meseca, a da nije donela konačno rešenje predmeta.
_______________________
14 Videti Završni protokol, član XXII.
Eventualno vraćanje odštete od pošiljaoca ili primaoca
1. Ako se, posle isplaćene odštete, pronađe preporučena pošiljka, paket ili pošiljka sa označenom vrednošću ili deo pošiljke, koji su ranije smatrani izgubljenim, pošiljalac ili, prema slučaju, primalac se obaveštava da mu je pošiljka na raspolaganju u roku od tri meseca, ako vrati iznos plaćene odštete. On se istovremeno pita kome pošiljka treba da bude uručena. U slučaju odbijanja ili izostanka odgovora u datom roku, isti se postupak sprovodi prema primaocu ili pošiljaocu, prema slučaju.
2. Ako pošiljalac i primalac odbiju da preuzmu pošiljku, ona postaje svojina uprave ili uprava, ako je takav slučaj, koje su platile štetu.
3. U slučaju da se naknadno pronađe pošiljka sa označenom vrednošću, za čiju se sadržinu ispostavi da je niže vrednosti od isplaćene odštete, pošiljalac ili primalac, prema slučaju, mora vratiti iznos te odštete uz uručenje pošiljke, što nema uticaja na posledice koje proizlaze iz lažnog označavanja vrednosti.
Razmena pošiljaka
1. Uprave mogu međusobno otpremati, posredstvom jedne ili više uprava, kako zatvorene zaključke tako i pošiljke u otvorenom tranzitu, na osnovu odredaba Pravilnika.
2. Kada izuzetne okolnosti prinude jednu poštansku upravu da privremeno, u potpunosti ili delimično, obustavi vršenje službe, ona mora odmah da obavesti zainteresovane uprave.
3. Kada se prevoz pošte u tranzitu preko neke zemlje obavlja bez učešća poštanske uprave te zemlje, ona treba o tome da bude obaveštena unapred. Ovaj oblik tranzita ne obavezuje u pogledu odgovornosti poštansku upravu tranzitne zemlje.
4. Uprave mogu otpremati avionom, sa smanjenim prioritetom, zaključke površinskih pošiljaka, pod uslovom da se s tim slože uprave, koje ove zaključke primaju na aerodromima svojih zemalja.
Razmena zatvorenih zaključaka sa vojnim jedinicama
1. Zatvoreni pismonosni zaključci se mogu razmenjivati posredovanjem suvozemnih, pomorskih ili vazdušnih službi drugih zemalja:
1.1. između pošta jedne od zemalja članica i komandanata vojnih jedinica stavljenih na raspolaganje Organizaciji ujedinjenih nacija;
1.2. između komandanata ovih vojnih jedinica;
1.3. između pošta jedne od zemalja članica i komandanata pomorskih ili vazdušnih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona te iste zemlje, stacioniranih u inostranstvu;
1.4. između komandanta pomorskih ili vazdušnih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona iste zemlje.
2. Pismonosne pošiljke sadržane u zaključcima predviđenim pod 1. moraju biti upućene isključivo na adresu ili poticati od članova vojnih jedinica ili glavnih štabova i posada brodova ili aviona za koje zaključci glase ili koji ih otpremaju. Poštarinu i uslove otpreme koji se na njih primenjuje određuje, prema svojim pravilima, poštanska uprava zemlje koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju brodovi ili avioni.
3. Osim u slučaju posebnog sporazuma, poštanska uprava zemlje koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju ratni brodovi ili vojni avioni duguje odgovarajućim upravama, tranzitne troškove za zaključke, terminalne troškove i troškove vazdušnog prevoza.
Utvrđivanje odgovornosti između poštanskih uprava
1. Dok se suprotno ne dokaže, odgovornost pada na teret poštanske uprave koja, pošto je pošiljku primila bez primedbe i pošto su joj stavljeni na raspolaganje svi potrebni podaci za traganje, ne može utvrditi ni uručenje primaocu, ni, prema slučaju, urednu otpremu drugoj upravi.
2. Ako se gubitak, orobljenje ili oštećenje dogodilo u toku prenosa, a nije moguće utvrditi zemlju na čijoj se teritoriji ili u čijoj se službi to dogodilo, zainteresovane uprave snose štetu u jednakim delovima. Međutim, kada se radi o običnom paketu i kada iznos odštete ne prelazi iznos izračunat prema članu 34.4.1, za paket od 1 kilograma, ovaj iznos podnose, u jednakim delovima, uprave porekla i odredišta, isključujući posredujuće uprave.
3. Kad se radi o pošiljkama sa označenom vrednošću, odgovornost jedne uprave u odnosu na ostale uprave ne prelazi, ni u kom slučaju, gornju granicu označene vrednosti, koju je ona usvojila.
4. Poštanske uprave, koje ne obezbeđuju službu pošiljaka sa označenom vrednošću, prihvataju za takve pošiljke prevezene u zatvorenim zaključcima odgovornost predviđenu za preporučene pošiljke, odnosno za obične pakete. Ova odredba se primenjuje i kada poštanske uprave ne prihvataju odgovornost za vrednosti prevezene brodovima ili avionima koje one koriste.
5. Ako se gubitak, orobljenje ili oštećenje pošiljke sa označenom vrednošću dogodilo na teritoriji ili u službi jedne posredujuće uprave koja ne obezbeđuje službu pošiljaka sa označenom vrednošću, uprava porekla snosi štetu koju nije pokrila posredujuća uprava. Isto pravilo se primenjuje kada iznos štete prelazi gornju granicu označene vrednosti koju je usvojila posredujuća uprava.
6. Carinske i druge dažbine, čije poništenje nije odobreno, padaju na teret uprava odgovornih za gubitak, orobljenje ili oštećenje.
7. Uprava koja je platila odštetu zamenjuje u pravima, do iznosa ove odštete, osobu koja ju je primila, kod svakog eventualnog zahteva, bilo protiv primaoca, bilo protiv pošiljaoca ili protiv trećih lica.
POSEBNE ODREDBE O PISMONOSNIM POŠILJKAMA
Ciljevi kvaliteta usluga
1. Uprave moraju da utvrde rok za preradu prioritetnih i avionskih pošiljaka, kao i neprioritetnih i površinskih pošiljaka u odredištu za ili poreklom iz svoje zemlje. Ovaj rok ne sme biti nepovoljniji od roka koji se primenjuje na slične pošiljke iz unutrašnje službe.
2. Uprave porekla moraju da objave ciljeve kvaliteta usluge za prioritetne i avionske pošiljke u odredištu za inostranstvo, uzimajući kao polaznu tačku rokove koje su utvrdile polazna i odredišna uprava i obuhvatajući vreme prevoza.
3. Poštanske uprave povremeno proveravaju poštovanje utvrđenih rokova, bilo u okviru anketa koje organizuju Međunarodni biro ili Uži savezi, bilo na osnovu bilateralnih dogovora.
4. Takođe je poželjno da poštanske uprave povremeno provere poštovanje utvrđenih rokova pomoću drugih sistema kontrole, na primer spoljašnjom kontrolom.
5. Koliko je to moguće, uprave primenjuju sisteme kontrole kvaliteta usluge za zaključke međunarodnih pošiljaka (u dolazu i polazu); radi se o proceni izvršenoj, u okviru mogućeg, od prijema do uručenja (s kraja na kraj).
6. Sve zemlje članice dostavljaju Međunarodnom birou aktuelizovana obaveštenja o zadnjim satima prispeća prevoznih sredstava (LTAT) koja im služe kao osnova za rad njihove međunarodne poštanske službe. One obaveštavaju Međunarodni biro o eventualnim promenama čim su one planirane, da bi mu se omogućilo da dostavi ove promene poštanskim upravama pre njihove primene.
7. Kad je to moguće, obaveštenja treba da se daju odvojeno za tokove prioritetnih i neprioritetnih pošiljaka.
Predaja na otpremu pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
1. Nijedna zemlja članica nije dužna da otprema niti da uručuje primaocima pismonosne pošiljke koje pošiljaoci, nastanjeni na njenoj teritoriji, predaju na otpremu ili daju da se predaju na otpremu u stranoj zemlji, a u cilju korišćenja povoljnijih tarifskih uslova koji se tamo primenjuju.
2. Odredbe predviđene pod 1 primenjuju se podjednako na pismonosne pošiljke pripremljene u zemlji u kojoj živi pošiljalac, pa zatim prenete preko granice, kao i na pismonosne pošiljke pripremljene nekoj stranoj zemlji.
3. Odredišna uprava ima pravo da od pošiljaoca, a ako ga nema od prijemne uprave, zahteva plaćanje unutrašnje tarife. Ako ni pošiljalac ni prijemna uprava ne prihvate da plate tu tarifu u roku koji je odredila odredišna uprava, ona može da vrati pošiljke prijemnoj upravi, uz pravo da bude nadoknađena za troškove vraćanja, ili da sa njima postupa u skladu sa svojim zakonodavstvom.
4. Nijedna zemlja članica nije dužna da otprema ni da uručuje primaocima pismonosne pošiljke, koje su pošiljaoci predali ili dali da se predaju u velikoj količini u nekoj drugoj zemlji, a ne u onoj u kojoj borave, ako je iznos terminalnih troškova za naplatu niži od iznosa koji bi bio naplaćen da su pošiljke bile predate u zemlji u kojoj borave pošiljaoci. Odredišne uprave imaju pravo da traže od prijemne uprave nadoknadu prema podnetim troškovima, koja ne može biti viša od najvišeg iznosa izračunatog na osnovu sledeće dve formule: ili 80% od unutrašnje tarife koja se primenjuje na odgovarajuće pošiljke, ili 0,14 DTS po pošiljci, plus 1 DTS po kilogramu. Ako prijemna uprava ne prihvati da plati traženi iznos u roku koji je odredila odredišna uprava, ova može ili da vrati pošiljke prijemnoj upravi, uz pravo da joj budu nadoknađeni troškovi vraćanja, ili da sa njima postupa u skladu sa svojim zakonodavstvom.
______________________
15 Videti Završni protokol, član XXIII.
Biološke materije koje se mogu primati
1. Kvarljive biološke materije, zarazne materije i čvrsti ugljeni gas (ugljeni sneg), kada se koristi za rashlađivanje zaraznih materija, mogu se otpremati poštom samo u okviru razmene između zvanično priznatih kvalifikovanih laboratorija. Ovi opasni predmeti mogu se prihvatiti u pošiljkama za opremu avionom pod uslovom da to dozvole nacionalno zakonodavstvo, važeća tehnička uputstva Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplov stvo (OACI) i pravila IATA o opasnim predmetima.
2. Kvarljive biološke materije i zarazne materije, opremljene i upakovane prema odgovarajućim odredbama Pravilnika, podležu poštarini za prioritetne pošiljke ili za preporučena pisma. Dozvoljeno je da se za poštansku preradu ovih pošiljaka naplati dopunska poštarina.
2.1. Prijem kvarljivih bioloških materija i zaraznih materija je ograničen na zemlje članice čije su poštanske uprave izjavile da su saglasne da prihvataju ove pošiljke, bilo u njihovim uzajamnim odnosima, bilo samo u jednom smeru.
2.2. Ove materije se otpremaju najbržom vezom, obično vazdušnom, pod uslovom da se naplati odgovarajuća dopunska avionska poštarina, i uživaju prvenstvo kod uručenja.
Elektronska pošta
1. Poštanske uprave mogu da se sporazumeju između sebe da učestvuju u uslugama elektronske pošte.
2. Elektronska pošta je poštanska usluga koja koristi telekomunikacije za prenos istovetno originalu i za nekoliko sekundi, poruka vernih originalu i za nekoliko sekundi, primljenih od pošiljaoca u fizičkom obliku ili elektronski, i koje treba uručiti primaocu u fizičkom obliku ili elektronski. U slučajevima uručenja u fizičkom obliku, poruke se uglavnom prenose elektronskim putem na najvećem mogućem rastojanju i reprodukuju se u fizički oblik što je moguće bliže primaocu. Poruke u fizičkom obliku se uručuju primaocu u omotu, kao pismonosna pošiljka.
3. Uprave utvrđuju tarife za elektronsku poštu vodeći računa o troškovima i o zahtevima tržišta.
Tranzitni troškovi
1. Uz rezervu člana 52, za zatvorene zaključke koji se razmenjuju između dve uprave ili između dve pošte iste zemlje posredovanjem službi jedne ili više drugih uprava (treće službe), plaćaju se tranzitni troškovi. Oni čine naknadu za usluge suvozemnog, pomorskog i vazdušnog tranzita.
2. Isto tako, za pošiljke u otvorenom tranzitu mogu da se naplaćuju tranzitni troškovi.
3. Uslove primene i skale propisuje Pravilnik o pismonosnim pošiljkama.
Terminalni troškovi. Opšte odredbe
1. Uz rezervu člana 52, svaka uprava koja od druge uprave prima pismonosne pošiljke, ima pravo da od otpremne uprave naplaćuje naknadu za troškove koje joj prouzrokuje primljena međunarodna pošta.
2. U cilju primene odredaba o naknadi terminalnih troškova, poštanske uprave su razvrstane na "industrijalizovane zemlje" ili "zemlje u razvoju" saglasno spisku koji je u tu svrhu sačinio Kongres.
3. Odredbe ove Konvencije o plaćanju terminalnih troškova predstavljaju prelazne mere ka usvajanju sistema plaćanja koji će voditi računa o sopstvenim elementima svake zemlje.
4. Pristup unutrašnjem režimu
4.1. Svaka uprava stavlja na raspolaganje drugim upravama skup tarifa, termina i uslova koje nudi u svom unutrašnjem saobraćaju, pod jednakim uslovima, svojim nacionalnim klijentima.
4.2. Otpremna uprava može, pod uporedivim uslovima, da traži od uprave jedne industrijalizovane odredišne zemlje da koristi iste uslove koje je ova zadnja uprava predvidela svojim nacionalnim klijentima za odgovarajuće pošiljke.
4.3. Uprave zemalja u razvoju treba da objave da li dozvoljavaju pristup uslovima navedenim pod 4.1.
4.3.1. Kada uprava jedne zemlje u razvoju izjavi da dozvoljava pristup uslovima koje ona daje u svom unutrašnjem režimu, ova dozvola se primenjuje na sve uprave Saveza bez diskriminacije.
4.4. Odredišna uprava odlučuje da li je uprava porekla ispunila uslove pristupa u njen unutrašnji režim.
5. Stope terminalnih troškova za pošiljke u velikom broju ne treba da budu više od najpovoljnijih stopa koje primenjuje odredišna uprava na osnovu bilateralnih ili multilateralnih aranžmana o terminalnim troškovima. Odredišna uprava će proceniti da li je uprava porekla ispunila ili ne uslove pristupa.
6. Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da između dva Kongresa izmeni naknade navedene u čl. 48. do 51. Moguća revizija će morati da se naslanja na pouzdane i reprezentativne ekonomske i finansijske podatke i da uzima u obzir sve odredbe o terminalnim troškovima Konvencije i Pravilnika o pismonosnim pošiljkama. Eventualno doneta izmena stupiće na snagu dana koji odredi Savet za poštansku eksploataciju.
7. Svaka uprava se može odreći u potpunosti ili delimično naknade predviđene pod 1.
8. Zainteresovane uprave mogu, na osnovu bilateralnog ili multilateralnog sporazuma, primenjivati druge sisteme naknade za plaćanje računa terminalnih troškova.
___________________
16 Videti Završni protokol, član XXIV.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na razmenu između industrijalizovanih zemalja
1. Naknada za pismonosne pošiljke, uključujući i pošiljke u velikom broju, izuzev vreća M, je utvrđena primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, koje odražavaju troškove prerade u odredišnoj zemlji; ovi troškovi treba da su u vezi sa unutrašnjim tarifama. Izračunavanje stopa se vrši prema uslovima predviđenim u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
2. Za godine 2001. do 2003, stope po pošiljci i po kilogramu ne mogu biti više od onih koje su izračunate počev od 60% poštarine za pismo od 20 grama iz unutrašnjeg režima, niti preći sledeće stope:
2.1. za 2001. godinu 0,158 DTS po pošiljci i 1,684 DTS po kilogramu;
2.2. za 2002. godinu 0,172 DTS po pošiljci i 1,684 DTS po kilogramu;
2.3. za 2003. godinu 0,215 DTS po pošiljci i 1,684 DTS po kilogramu.
3. Za 2004. i 2005. godinu, Savet za poštansku eksploataciju će utvrditi konačni procenat odgovarajućih tarifa za svaku industrijalizovanu zemlju u zavisnosti od odnosa između troškova i tarifa svake zemlje.
4. Za period od 2001. do 2005. godine stope za primenu neće moći da budu niže od 0,147 DTS po pošiljci i 1,491 DTS po kilogramu.
5. Za vreće M, stopa za primenu je 0,653 DTS po kilogramu.
5.1. Vreće M ispod 5 kilograma smatraju se kao da imaju 5 kilograma, kod naknade terminalnih troškova.
6. Odredišna uprava ima pravo da naplati dopunsku naknadu od 0,5 DTS po pošiljci na ime uručenja preporučenih pošiljaka i od 1 DTS po pošiljci na ime uručenja pošiljaka sa označenom vrednošću.
7. Odredbe predviđene između industrijalizovanih zemalja primenjuju se na svaku zemlju u razvoju koja izjavi da želi da se tome podvrgne i koja želi da bude smatrana kao industrijalizovana zemlja u pogledu primene odredaba čl. 48. do 50. i članova Pravilnika o pismonosnim pošiljkama koji se na to odnose.
_____________________
17 Videti Završni protokol, član XXIV.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na tokove pošiljaka iz zemalja u razvoju u odredištu za industrijalizovane zemlje
1. Naknada
1.1. Naknada za pismonosne pošiljke, izuzev vreća M, je 3,427 DTS po kilogramu.
1.2. Za vreće M primenjuje se stopa od 0,653 DTS po kilogramu.
1.2.1. Vreće M ispod 5 kilograma smatraju se kao da imaju 5 kilograma, kod naknade terminalnih troškova.
1.3. Odredišna uprava ima pravo da naplati dopunsku naknadu od 0,5 DTS po pošiljci na ime uručenja preporučenih pošiljaka i od 1 DTS po pošiljci na ime uručenja pošiljaka sa označenom vrednošću.
2. Mehanizam revizije
2.1. Otpremna uprava koja u jednom toku ima više od 150 tona pošte godišnje, može da ostvari reviziju stope navedene pod 1.1, ako na određenoj relaciji utvrdi da je prosečan broj pošiljaka u kilogramu otpremljene pošte manji od 14.
2.2. Odredišna uprava koja u jednom toku ima više od 150 tona pošte godišnje, može da ostvari reviziju stope navedene pod 1.1, ako na određenoj relaciji utvrdi da je prosečan broj pošiljaka u kilogramu prispele pošte veći od 21.
2.3. Revizija se obavlja pod uslovima propisanim Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
3. Mehanizam za usklađivanje sistema
3.1. Kada odredišna uprava koja u jednom toku ima više od 50 tona pošte godišnje, utvrdi da godišnja masa tog toka prelazi prag izračunat prema uslovima utvrđenim Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama, ona može da primeni na višak pošiljaka preko tog praga sistem naknade predviđen u članu 48, pod uslovom da nije primenila mehanizam revizije.
4. Pošiljke u velikom broju
4.1. Naknada za pošiljke u velikom broju se utvrđuje primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, predviđenih u članu 48.1.
______________________
18 Videti Završni protokol, član XXIV.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na tokove pošiljaka iz industrijalizovanih zemalja u odredištu za zemlje u razvoju
1. Naknada
1.1. Naknada za pismonosne pošiljke, izuzev vreća M, je 3,427 DTS po kilogramu.
1.1.1. Terminalni troškovi, koji proističu iz primene stope navedene pod 1.1, uvećavaju se za 7,5% na ime fonda za finansiranje poboljšanja kvaliteta službe u zemljama u razvoju.
1.2. Za vreće M primenjuje se stopa od 0,653 DTS po kilogramu.
1.2.1. Vreće M ispod 5 kilograma smatraju se kao da imaju 5 kilograma, kod naknade terminalnih troškova.
1.3. Odredišna uprava ima pravo da naplati dopunsku naknadu od 0,5 DTS po pošiljci na ime uručenja preporučenih pošiljaka i od 1 DTS po pošiljci na ime uručenja pošiljaka sa označenom vrednošću.
2. Mehanizam revizije
2.1. Odredišna uprava koja u jednom toku ima više od 150 tona pošte godišnje može da ostvari reviziju stope, ako na određenoj relaciji utvrdi da je prosečan broj pošiljaka u kilogramu prispele pošte veći od 21.
2.2. Revizija se obavlja pod uslovima propisanim Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
3. Pošiljke u velikom broju
3.1. Uprave koje ne dozvoljavaju pristup uslovima koje daju u unutrašnjem režimu, mogu za prispele pošiljke u velikom broju da traže naknadu od 0,14 DTS po pošiljci i 1 DTS po kilogramu.
3.2. Uprave koje dozvoljavaju pristup uslovima koje daju u unutrašnjem režimu, mogu na prispele pošiljke u velikom broju da primene naknadu koja odgovara unutrašnjoj tarifi, uvećanoj za 9%, datoj nacionalnim klijentima za ovakve pošiljke, ali ova naknada ne može preći stope navedene u članu 48.2.
_____________________
19 Videti Završni protokol, član XXIV.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na razmenu između zemalja u razvoju
1. Naknada
1.1. Naknada za pismonosne pošiljke, izuzev vreća M, je 3,427 DTS po kilogramu.
1.2. Za vreće M primenjuje se stopa od 0,653 DTS po kilogramu.
1.2.1. Vreće M ispod 5 kilograma smatraju se kao da imaju 5 kilograma, kod naknade terminalnih troškova.
1.3. Odredišna uprava ima pravo da naplati dopunsku naknadu od 0,5 DTS po pošiljci na ime uručenja preporučenih pošiljaka i od 1 DTS po pošiljci na ime uručenja pošiljaka sa označenom vrednošću.
2. Mehanizam revizije
2.1. Odredišna uprava koja u jednom toku ima više od 150 tona pošte godišnje može da ostvari reviziju stope, ako na određenoj relaciji utvrdi da je prosečan broj pošiljaka u kilogramu prispele pošte veći od 21.
2.2. Revizija se obavlja pod uslovima propisanim Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
3. Pošiljke u velikom broju
3.1. Uprave koje ne dozvoljavaju pristup uslovima koje daju u unutrašnjem režimu, mogu za prispele pošiljke u velikom broju da traže naknadu od 0,14 DTS po pošiljci i 1 DTS po kilogramu.
3.2. Uprave koje dozvoljavaju pristup uslovima koje daju u unutrašnjem režimu, mogu na prispele pošiljke u velikom broju da primene naknadu koja odgovara unutrašnjoj tarifi, uvećanoj za 9%, datoj nacionalnim klijentima za ovakve pošiljke, ali ova naknada ne može preći stope navedene u članu 48.2.
________________
20 Videti Završni protokol, član XXIV.
Izuzeće od tranzitnih i terminalnih troškova
1. Od plaćanja suvozemnih ili pomorskih tranzitnih troškova i terminalnih troškova oslobođene su pismonosne pošiljke koje se odnose na poštansku službu, navedene u članu 8.2.2. i neuručene poštanske pošiljke vraćene u mesto porekla u zatvorenim zaključcima. Pošiljke sa praznim posudama su oslobođene terminalnih troškova, ali ne i tranzitnih troškova, čije plaćanje pada na poštansku upravu vlasnika posuda.
Troškovi vazdušnog prevoza
1. Troškovi prevoza za celokupno vazdušno rastojanje:
1.1. kada se radi o zatvorenim zaključcima, padaju na teret uprave zemlje porekla;
1.2. kada se radi o prioritetnim i avionskim pošiljkama u otvorenom tranzitu, uključujući i pogrešno usmerene pošiljke, padaju na teret uprave koja otprema pošiljke nekoj drugoj upravi.
2. Ova se ista pravila primenjuju na pošiljke oslobođene suvozemnih i pomorskih tranzitnih troškova, u smislu člana 52, ako se otpremaju avionom.
3. Svaka odredišna uprava, koja obezbeđuje vazdušni prevoz međunarodnih pošiljaka unutar svoje zemlje, ima pravo da joj se nadoknade dodatni troškovi koje prouzrokuje ovaj prevoz, pod uslovom da srednja ponderisana razdaljina pređenih rastojanja bude veća od 300 kilometara. Osim u slučaju sporazuma o besplatnom prevozu, troškovi moraju biti isti za sve prioritetne i avionske zaključke poreklom iz inostranstva, bez obzira na to da li se te pošiljke nadošilju ili ne nadošilju vazdušnim putem.
4. Međutim, kada je naknada terminalnih troškova, koju naplaćuje odredišna uprava, osnovana isključivo na unutrašnjim troškovima ili tarifama, ne vrši se nikakva dodatna naknada za troškove unutrašnjeg vazdušnog prevoza.
5. Odredišna uprava isključuje, kod izračunavanja srednjeg ponderisanog rastojanja, masu svih zaključaka za koje je izračunavanje kompenzacije terminalnih troškova osnovano samo na unutrašnjim troškovima ili tarifama odredišne uprave.
6. Osim u slučaju posebnog sporazuma između zainteresovanih uprava, skale tranzitnih troškova koje se nalaze u Pravilniku primenjuju se na avionske zaključke, za njihove eventualne suvozemne ili pomorske prevoze. Međutim, nikakvi suvozemni tranzitni troškovi se ne plaćaju za:
6.1. pretovar avionskih zaključaka između dva aerodroma koji služe istom gradu;
6.2. prevoz tih zaključaka između aerodroma koji služi jednom gradu i nekog skladišta u istom gradu i vraćanje tih zaključaka radi dalje otpreme.
____________________
21 Videti Završni protokol, član XXV.
Osnovna stopa i izračunavanje troškova vazdušnog prevoza
1. Osnovnu stopu koja se primenjuje za plaćanje računa između uprava za vazdušni prevoz usvaja Savet za poštansku eksploataciju, nju izračunava Međunarodni biro, prema formuli utvrđenoj Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
2. Izračunavanje troškova vazdušnog prevoza zatvorenih zaključaka, prioritetnih i avionskih pošiljaka u otvorenom tranzitu, kao i način obračunavanja koji se na to odnosi, propisuje Pravilnik o pismonosnim pošiljkama.
POSEBNE ODREDBE O POŠTANSKIM PAKETIMA
Ciljevi kvaliteta usluga
1. Odredišne uprave moraju utvrditi rok za preradu avionskih paketa koji su upućeni njihovim zemljama. Ovaj rok, uvećan za vreme koje je uobičajeno potrebno za carinjenje, ne sme biti nepovoljniji od roka koji se primenjuje za slične pošiljke njihovih unutrašnjih službi.
2. Odredišne uprave treba takođe, kada je to moguće, da utvrde rok za preradu površinskih paketa koji su upućeni njihovim zemljama.
3. Uprave porekla moraju utvrditi ciljeve kvaliteta za avionske pakete i površinske pakete koji se upućuju u inostranstvo, uzimajući u obzir kao merilo rokove koje su utvrdile odredišne uprave.
4. Uprave proveravaju stvarne rezultate u odnosu na ciljeve koje su utvrdile u oblasti kvaliteta usluga.
Deo poštarine za suvozemni prenos u dolazu
1. Paketi koji se razmenjuju između dve poštanske uprave podležu delovima poštarine za suvozemni prenos u dolazu, za svaku zemlju i svaki paket, izračunatim kombinovanjem indikativne stope po paketu i indikativne stope po kilogramu, utvrđenih Pravilnikom.
2. Imajući u vidu gore navedene indikativne stope, uprave utvrđuju svoje delove poštarina za suvozemni prenos u dolazu, tako da budu u srazmeri sa troškovima njihovih službi.
3. Delovi poštarina navedeni pod 1. i 2. padaju na teret uprave zemlje porekla, osim ako ova konvencija ne predviđa odstupanja od ovog načela.
4. Delovi poštarine za suvozemni prenos u dolazu moraju biti jedinstveni za celu teritoriju svake zemlje.
_____________________
22 Videti Završni protokol, čl. XXVI i XXVII.
Deo poštarine za suvozemni tranzit
1. Paketi koji se razmenjuju između dve uprave ili između dve pošte iste zemlje, posredstvom površinskih službi jedne ili više drugih uprava, podležu, u korist zemalja čije službe učestvuju u suvozemnom prenosu, plaćanju delova poštarine za suvozemni prenos u tranzitu, utvrđenih Pravilnikom prema stopi rastojanja.
2. Za pakete u otvorenom tranzitu, posredujuće uprave su ovlašćene da potražuju paušalni deo poštarine po pošiljci, utvrđen Pravilnikom.
3. Delovi poštarine predviđeni pod 1. i 2. padaju na teret uprave zemlje porekla, osim ako ova konvencija ne predviđa odstupanja od ovog načela.
4. Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da revidira i menja delove poštarine za suvozemni tranzit u periodu između dva Kongresa. Revizija, koja će biti obavljena u skladu sa metodologijom koja obezbeđuje pravičnu naknadu upravama koje učestvuju u operacijama tranzita, moraće da se naslanja na pouzdane i reprezentativne ekonomske i finansijske podatke. Eventualno doneta izmena stupiće na snagu dana koji odredi Savet za poštansku eksploataciju.
5. Nikakav deo poštarine za suvozemni tranzit se ne duguje za:
5.1. pretovar avionskih zaključaka između dva aerodroma koji služe istom gradu;
5.2. prevoz tih zaključaka između aerodroma koji služi jednom gradu i nekog skladišta u istom gradu i vraćanje tih istih zaključaka radi dalje otpreme.
Deo poštarine za pomorski prevoz
1. Svaka od zemalja, čije službe učestvuju u pomorskom prevozu paketa, ovlašćena je da potražuje delove poštarine za pomorski prevoz predviđene pod 2. Ovi delovi poštarine padaju na teret uprave zemlje porekla, osim ako ova konvencija ne predviđa odstupanje od ovog načela.
2. Za svaku korišćenu pomorsku službu, deo poštarine za pomorski prevoz određuje Pravilnik o poštanskim paketima, prema stopi rastojanja.
3. Poštanske uprave mogu da povećaju najviše za 50% deo poštarine za pomorski prevoz izračunat na osnovu člana 58.2. Nasuprot tome, one mogu da ga smanje po svojoj želji.
4. Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da revidira i menja delove poštarine za pomorski prevoz u periodu između dva Kongresa. Revizija, koja će biti obavljena u skladu sa metodologijom koja obezbeđuje pravičnu naknadu upravama koje učestvuju u operacijama tranzita, moraće da se naslanja na pouzdane i reprezentativne ekonomske i finansijske podatke. Eventualno doneta izmena stupiće na snagu dana koji odredi Savet za poštansku eksploataciju.
Troškovi vazdušnog prevoza
1. Osnovnu stopu koja se primenjuje na plaćanje računa između uprava za vazdušni prevoz usvaja Savet za poštansku eksploataciju, nju izračunava Međunarodni biro, prema formuli utvrđenoj Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
2. Izračunavanje troškova vazdušnog prevoza zatvorenih zaključaka i avionskih paketa u otvorenom tranzitu naznačeno je u Pravilniku o poštanskim paketima.
3. Pretovar u toku prenosa, na istom aerodromu, avionskih paketa koji koriste više raznih avionskih službi, vrši se bez naknade.
Izuzeće od odobravanja delova poštarine
1. Za službene pakete i pakete ratnih zarobljenika i interniranih civilnih lica ne odobravaju se nikakvi delovi poštarine, izuzev troškova vazdušnog prevoza koji se primenjuju na avionske pakete.
USLUGA EMS
Usluga EMS
1. Usluga EMS je najbrža od poštanskih usluga koje se obavljaju fizičkim sredstvima i u razmeni između uprava, koje su odlučile da obavljaju ovu uslugu, ona ima prioritet nad ostalim poštanskim pošiljkama. Sastoji se u prikupljanju, prevozu i uručenju, u veoma kratkim rokovima, prepiske, dokumenata ili robe.
2. Usluga EMS se reguliše bilateralnim sporazumima. Pojedinosti, koje nisu izričito regulisane ovim sporazumima, podležu odgovarajućim odredbama Akata Saveza.
3. Ova se usluga, u granicama mogućeg, označava logotipom datog uzorka, koji je sastavljen od sledećih elemenata:
- krilo narandžaste boje;
- slova EMS plave boje;
- tri vodoravne trake narandžaste boje.
Logotip se može dopuniti nazivom nacionalne usluge.
4. Tarife za ovu uslugu utvrđuje uprava porekla, vodeći računa o troškovima i zahtevima tržišta.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Obaveze obavljanja službe poštanskih paketa
1. Protivno članu 10.1, zemlje koje pre stupanja na snagu ove konvencije nisu bile ugovornice Aranžmana o poštanskim paketima, nisu obavezne da obavljaju službu poštanskih paketa.
Obaveze u pogledu kaznenih mera
1. Vlade zemalja članica se obavezuju da preduzmu ili da predlože zakonodavnim vlastima svoje zemlje potrebne mere:
1.1. za kažnjavanje falsifikovanja poštanskih maraka, čak i ako su povučene iz opticaja, i međunarodnih kupona za odgovor;
1.2. za kažnjavanje upotrebe ili puštanja u opticaj:
1.2.1. falsifikovanih (čak i ako su povučene iz opticaja) ili već upotrebljenih poštanskih maraka, kao i falsifikovanih ili već upotrebljenih otisaka mašina za frankiranje ili štamparskih otisaka;
1.2.2. falsifikovanih međunarodnih kupona za odgovor;
1.3. za zabranu i suzbijanje svih zloupotreba kod izrade i puštanja u opticaj nalepnica i maraka za upotrebu u poštanskoj službi, falsifikovanih ili podržavajućih na takav način, da bi se mogle pogrešno smatrati nalepnicama i markama, koje je izdala poštanska uprava neke od zemalja članica;
1.4. za sprečavanje i, u datom slučaju, kažnjavanje stavljanja opojnih droga i psihotropnih materija, kao i eksplozivnih, lako zapaljivih ili drugih opasnih materija u poštanske pošiljke, u koje takvo stavljanje nije izričito dozvoljeno Konvencijom.
1.5. za sprečavanje i kažnjavanje stavljanja u poštanske pošiljke predmeta pedofilnog ili pornografskog karaktera koji predstavljaju decu.
Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na Konvenciju i Pravilnike
1. Da bi predlozi podneti Kongresu, koji se odnose na ovu konvenciju, postali izvršni, mora ih usvojiti većina zemalja članica koje su prisutne i koje glasaju. Najmanje polovina zemalja članica zastupljenih na Kongresu mora biti prisutna u trenutku glasanja.
2. Da bi predlozi koji se odnose na Pravilnik o pismonosnim pošiljkama i na Pravilnik o poštanskim paketima postali izvršni, mora ih usvojiti većina članova Saveta za poštansku eksploataciju.
3. Da bi predlozi podneti između dva Kongresa, a koji se odnose na ovu konvenciju i na njen Završni protokol postali izvršni, moraju dobiti:
3.1. dve trećine glasova, s tim da je najmanje polovina zemalja članica Saveza odgovorila na konsultaciju, kada se radi o izmenama;
3.2. većinu glasova, kada se radi o tumačenju odredaba.
4. Bez obzira na odredbe predviđene pod 3.1, svaka zemlja članica, čije je nacionalno zakonodavstvo nepodudarno sa predloženom izmenom, može Generalnom direktoru Međunarodnog biroa da dostavi pisanu izjavu, kojom naznačuje da joj nije moguće da prihvati ovu izmenu, u roku od devedeset dana od dana njenog saopštavanja.
Početak primene i trajanje Konvencije
1. Ova konvencija počeće da se primenjuje 1. januara 2001. godine i ostaće na snazi do početka primene Akata narednog Kongresa.
U potvrdu čega, punomoćnici vlada zemlja članica su potpisali ovu konvenciju u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Vlada zemlje u kojoj se Kongres održava dostaviće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Pekingu, 15. septembra 1999. godine.
ZAVRŠNI PROTOKOL SVETSKE POŠTANSKE KONVENCIJE
U trenutku potpisivanja Svetske poštanske konvencije, zaključene na današnji dan, niže potpisani punomoćnici saglasili su se o sledećem:
Član I
Svojina nad poštanskim pošiljkama
1. Član 3. se ne primenjuje na Antigvu i Barbudu, Australiju, Bahrein, Barbados, Belize, Botsvanu, Brunej, Darussalam, Kanadu, Hong-Kong, Kinu, Dominiku, Egipat, Fiđi, Gambiju, Ganu, Ujedinjenu Kraljevinu Velike Britanije i Severne Irske, Prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjene Kraljevine, Grenadu, Gijanu, Irsku, Jamajku, Keniju, Kiribati, Kuvajt, Lesoto, Maleziju, Malavi, Mauricijus, Nauru, Nigeriju, Novi Zeland, Ugandu, Papuu-Novu Gvineju, Sveti Kristof i Nevis, Svetu Luciju, Sveti Vincent i Grenadine, Salomon (ostrva), Zapadnu Samou, Sejšele, Sijera Leone, Singapur, Svaziland, Tanzaniju (Ujedinjenu Rep.), Trinidad i Tobago, Tuvalu, Vanuatu, Zambiju i Zimbabve.
2. Član 3. se isto tako ne primenjuje na Dansku, čije zakonodavstvo ne dozvoljava povlačenje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca, od trenutka kada je primalac bio obavešten o prispeću pošiljke na njegovu adresu.
Član II
Poštarina
1. Protivno članu 7.5, poštanska uprava Kanade je ovlašćena da naplaćuje poštarinu koja nije predviđena Pravilnicima, kada je ta poštarina dozvoljena zakonodavstvom njene zemlje.
Član III
Izuzeće od oslobođenja plaćanja poštarine za cekograme
1. Protivno članu 8.4, poštanske uprave Svetog Vincenta i Grenadina i Turske, koje ne odobravaju oslobođenje od plaćanja poštarine za cekograme u svojoj unutrašnjoj službi, mogu naplaćivati poštarinu za frankiranje i poštarinu za posebne usluge, koje ipak ne mogu biti više od poštarine u njihovoj unutrašnjoj službi.
2. Protivno članu 8.4, poštanske uprave Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Austrije, Kanade, Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske, Japana i Švajcarske mogu naplaćivati poštarinu za posebne usluge, koja se primenjuje na cekograme u njihovoj unutrašnjoj službi.
Član IV
Osnovne usluge
1. Bez obzira na odredbe člana 10, Australija ne prihvata da osnovne usluge obuhvataju poštanske pakete.
Član V
Mali paketi
1. Protivno članu 10. Konvencije, poštanska uprava Saudijske Arabije je ovlašćena da ne prihvata male pakete čija je masa preko 1 kilograma.
Tiskovine. Najveća masa
1. Protivno članu 10.4.2, poštanske uprave Kanade i Irske su ovlašćene da ograniče na 2 kilograma najveću masu tiskovina u prispeću i otpremi.
Obavljanje službe poštanskih paketa
1. Letonija i Norveška zadržavaju pravo da obavljaju službu poštanskih paketa bilo prema odredbama Konvencije, bilo za pakete u polazu i posle bilateralnog sporazuma, uz korišćenje svakog drugog povoljnijeg sredstva za njihove klijente.
Paketi. Najveća masa
1. Protivno članu 10.6, poštanska uprava Kanade je ovlašćena da ograniči na 30 kilograma najveću masu paketa u prispeću i u otpremi.
Najveće granice za pošiljke sa označenom vrednošću
1. Švedska zadržava pravo da ograniči vrednost sadržine preporučenih pismonosnih pošiljaka i pošiljaka sa označenom vrednošću kao i za pakete sa i bez označene vrednosti u odredištu za Švedsku, prema najvećim granicama naznačenim u sledećoj tabeli:
|
1. Dolazne pismonosne pošiljke |
|||
|
|
Najveća komercijalna vrednost sadržine |
Najveća označena vrednost |
Najveća odšteta |
|
Preporučene pošiljke |
500 DTS |
|
30 DTS (vreće M: 150 DTS) |
|
Pošiljke sa označenom vrednošću |
4000 DTS |
4000 DTS |
4000 DTS |
|
2. Dolazni paketi |
|||
|
Paketi bez označene vrednosti |
4500 DTS |
|
40 DTS po paketu + 4,50 DTS po kilogramu |
|
Paketi sa označenom vrednošću |
4500 DTS |
4500 DTS |
4500 DTS |
Ovo ograničenje se ne može zaobići delimičnim označavanjem vrednosti koja prelazi 4000 DTS (za pismonosne pošiljke) i 4500 DTS (za poštanske pakete). Nikakvo novo ograničenje se ne postavlja u pogledu prirode sadržine preporučenih pošiljaka i pošiljaka sa označenom vrednošću. Pošiljke čija vrednost prelazi ove granice biće vraćene prijemnoj pošti.
Povratnica
1. Poštanska uprava Kanade je ovlašćena da ne primenjuje član 18, kada se radi o paketima, pošto ona ne pruža usluge povratnice za pakete u svom unutrašnjem saobraćaju.
Međunarodna trgovinska prepiska sa odgovorom
1. Protivno članu 21.1, poštanska uprava Vijetnama ne prihvata obavezu da obavlja uslugu vraćanja pošiljaka CCRI.
Zabrane (pismonosne pošiljke)
1. Izuzetno, poštanske uprave Libana i Demokratske Narodne Republike Koreje ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže metalni novac ili novčanice ili bilo koju vrednosnicu na donosioca ili putničke čekove ili platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete. Njih striktno ne obavezuju odredbe Pravilnika o pismonosnim pošiljkama kada se radi o njihovoj odgovornosti u slučaju orobljenja ili oštećenja preporučenih pošiljaka, kao i u pogledu pošiljaka koje sadrže predmete od stakla ili lomljive predmete.
2. Izuzetno, poštanske uprave Saudijske Arabije, Bolivije, Kine (Nar. Rep.), izuzev posebnog administrativnog regiona Hong-Kong, Iraka, Nepala, Pakistana, Sudana i Vijetnama ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice, ili bilo koje vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete.
3. Poštanska uprava Mijanmara zadržava pravo da ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže skupocene predmete navedene u članu 25.5, pošto se njeno unutrašnje zakonodavstvo protivi primanju takvih pošiljaka.
4. Poštanska uprava Nepala ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže novčanice ili metalni novac, osim u slučaju posebnog sporazuma zaključenog u tom cilju.
5. Poštanska uprava Uzbekistana ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, čekove, poštanske marke ili stranu valutu i odbija svaku odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljaka takve vrste.
6. Poštanska uprava Irana (Islamske Rep.) ne prihvata pošiljke koje sadrže predmete suprotne islamskoj religiji.
7. Poštanska uprava Filipina zadržava pravo da ne prihvata pismonosne pošiljke (obične, preporučene ili sa označenom vrednošću) koje sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete.
8. Poštanska uprava Australije ne prihvata nikakvu poštansku pošiljku koja sadrži zlato u polugama ili novčanice. Pored toga, ona ne prihvata preporučene pošiljke u odredištu za Australiju niti pošiljke u otvorenom tranzitu koje sadrže predmete od vrednosti, kao što su nakit, plemeniti metali, drago ili poludrago kamenje, hartije od vrednosti, metalni novac ili druge vrednosnice. Ona odbija svaku odgovornost kada se radi o poštanskim pošiljkama koje krše ovu rezervu.
9. Poštanska uprava Kine (Nar. Rep.) izuzev Posebnog administrativnog regiona Hong-Kong, ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, bilo koje vrednosnice na donosioca ili putničke čekove, saglasno svojim unutrašnjim propisima.
10. Poštanske uprave Letonije i Mongolije zadržavaju pravo da ne prihvataju obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, vrednosnice na donosioca i putničke čekove, pošto se njihovo nacionalno zakonodavstvo tome protivi.
11. Poštanska uprava Brazila zadržava pravo da ne prihvata obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice u opticaju i bilo koje vrednosnice na donosioca.
12. Poštanska uprava Vijetnama zadržava pravo da ne prihvata pisma koja sadrže predmet i robu.
Zabrane (poštanski paketi)
1. Poštanske uprave Kanade, Mijanmara i Zambije su ovlašćene da ne prihvataju pakete sa označenom vrednošću koji sadrže skupocene predmete navedene u članu 25.5.2, pošto je to u suprotnosti sa njihovim unutrašnjim propisima.
2. Izuzetno, poštanske uprave Libana i Sudana ne prihvataju pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje i druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope ili predmete od stakla ili slične ili lomljive. One nisu obavezne odredbama Pravilnika o poštanskim paketima koje se na to odnose.
3. Poštanska uprava Brazila je ovlašćena da ne prihvata pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac i novčanice u opticaju, kao i svaku vrednosnicu na donosioca, pošto se njeni unutrašnji propisi tome protive.
4. Poštanska uprava Gane je ovlašćena da ne prihvata pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac i novčanice u opticaju, pošto se njeni unutrašnji propisi tome protive.
5. Pored predmeta navedenih u članu 25, poštanska uprava Saudijske Arabije ne prihvata pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje i druge skupocene predmete. Ona ne prihvata ni pakete koji sadrže lekove svake vrste, osim ako ih prati lekarski recept koji je izdala zvanična nadležna vlast, proizvode namenjene za gašenje vatre, hemijske tečnosti ili predmete suprotne načelima islamske religije.
6. Pored predmeta navedenih u članu 25, poštanska uprava Omana ne prihvata pakete koji sadrže:
6.1. lekove svih vrsta, osim ako ih prati lekarski recept koji je izdala zvanična nadležna vlast;
6.2. proizvode namenjene za gašenje vatre i hemijske tečnosti;
6.3. predmete suprotne načelima islamske religije.
7. Pored predmeta navedenih u članu 25, poštanska uprava Irana (Islamske Rep.) je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže predmete suprotne načelima islamske religije.
8. Poštanska uprava Filipina je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope ili predmete od stakla ili slične ili lomljive.
9. Poštanska uprava Australije ne prihvata nikakvu poštansku pošiljku koja sadrži zlato u polugama ili novčanice.
10. Poštanska uprava Kine (Nar. Rep.) ne prihvata obične pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete. Pored toga, osim ako se radi o Posebnom administrativnom regionu Hong-Kong, paketi sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac, novčanice, bilo kakve vrednosnice na donosioca ili putničke čekove takođe se ne primaju.
11. Poštanska uprava Mongolije zadržava pravo da ne prihvata, prema svom nacionalnom zakonodavstvu, pakete koji sadrže metalni novac, novčanice, vrednosne papire po viđenju i putničke čekove.
12. Poštanska uprava Letonije ne prihvata obične pakete ni pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac, novčanice, bilo kakve vrednosnice (čekove) na donosioca ili strani novac i ona odbija svaku odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
Pošiljke koje podležu plaćanju carinskih dažbina
1. Pozivanjem na član 25, poštanske uprave sledećih zemalja ne prihvataju pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina: Bangladeš i El Salvador.
2. Pozivanjem na član 25. poštanske uprave sledećih zemalja ne prihvataju obična i preporučena pisma koja sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina: Avganistan, Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, Kambodža, Čile, Kolumbija, Kuba, El Salvador, Estonija, Italija, Letonija, Nepal, Uzbekistan, Peru, Demokratska Narodna Republika Koreja, San Marino, Turkmenistan, Ukrajina i Venecuela.
3. Pozivanjem na član 25, poštanske uprave sledećih zemalja ne prihvataju obična pisma koja sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina: Benin, Burkina Faso, Obala Slonovače (Rep.) Džibuti, Mali, Mavritanija i Vijetnam.
4. Bez obzira na odredbe predviđene pod 1. do 3, pošiljke seruma, vakcina, kao i pošiljke hitno potrebnih lekova koje je teško nabaviti primaju se u svim slučajevima.
Povlačenje. Izmena ili ispravka adrese
1. Član 29. se ne primenjuje na Antigvu - i - Barbudu, Bahame, Bahrein, Barbados, Belize, Botsvanu, Brunej, Darussalam, Kanadu, Hong-Kong, Kinu, Dominiku, Fidži, Gambiju, Ujedinjenu Kraljevinu Velike Britanije i Severne Irske, Prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjene Kraljevine, Grenadu, Gijanu, Irak, Irsku, Jamajku, Keniju, Kiribati, Kuvajt, Lesoto, Maleziju, Malavi, Mijanmar, Nauru, Nigeriju, Novi Zeland, Ugandu, Papuu, Novu Gvineju, Demokratsku Narodnu Republiku Koreju, Sveti Kristof i Nevis, Svetu Luciju, Sveti Vincent i Grenadine, Salomon (ostrva), Zapadnu Samou, Sejšele, Sijera Leone, Singapur, Svaziland, Tanzaniju (Ujedinjenu Rep.), Trinidad i Tobago, Tuvalu, Vanuatu i Zambiju, čije zakonodavstvo ne dozvoljava povlačenje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca.
2. Član 29. se primenjuje na Australiju u meri u kojoj je u skladu s unutrašnjim zakonodavstvom ove zemlje.
3. Protivno članu 29.4, El Salvador, Panama (Rep.), Filipini i Venecuela su ovlašćeni da ne vraćaju pakete pošto je primalac tražio carinjenje, jer se njihovo carinsko zakonodavstvo tome protivi.
Potražnice
1. Protivno članu 30.3, poštanske uprave Saudijske Arabije, Zelenortskih ostrva, Egipta, Gabona, Prekomorskih teritorija koje zavise od Ujedinjene Kraljevine, Grčke, Irana (Islamske Rep.), Mongolije, Mijanmara, Filipina, Demokratske Narodne Republike Koreje, Sudana, Sirije (Arapske Rep.), Čada, Ukrajine i Zambije zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih klijenata poštarinu za potražnice za pismonosne pošiljke.
2. Protivno članu 30.4, poštanske uprave Argentine, Austrije, Slovačke i Češke (Rep.) zadržavaju pravo da naplaćuju posebnu poštarinu, kada se po sprovedenom potražnom postupku utvrdi da je potražnica bila neosnovana.
3. Poštanske uprave Avganistana, Saudijske Arabije, Zelenortskih ostrva, Konga (Rep.), Egipta, Gabona, Irana (Islamske Rep.), Mongolije, Mijanmara, Sudana, Surinama, Sirije (Arapske Rep.), Ukrajine i Zambije zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih klijenata poštarinu za potražnice za pakete.
Poštarina za podnošenje na carinjenje
1. Poštanska uprava Gabona zadržava pravo da naplaćuje od svojih klijenata poštarinu za podnošenje na carinjenje.
2. Poštanske uprave Konga (Rep.) i Zambije zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih klijenata poštarinu za podnošenje na carinjenje paketa.
Odgovornost poštanskih uprava
1. Poštanske uprave Bangladeša, Benina, Burkine Faso, Konga (Rep.), Obale Slonovače (Rep.), Džibutija, Indije, Libana, Madagaskara, Malija, Mavritanije, Nepala, Nigera, Senegala, Togoa i Turske ovlašćene su da ne primenjuju član 34.1.1.1, u pogledu odgovornosti u slučaju orobljenja ili oštećenja preporučenih pošiljaka.
2. Protivno čl. 34.1.1.1. i 35.1, poštanske uprave Čilea, Kine (Nar. Rep.), Kolumbije i Egipta odgovaraju samo za gubitak i potpuno orobljenje ili potpuno oštećenje sadržine preporučenih pošiljaka.
3. Protivno članu 34, poštanske uprave Saudijske Arabije i Egipta ne prihvataju nikakvu odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljaka koje sadrže predmete predviđene u članu 25.5.
4. Poštanske uprave Indije i Nepala su ovlašćene da ne primenjuju član 34.1.1.1, u pogledu odgovornosti u slučaju orobljenja ili oštećenja običnih poštanskih paketa.
Obeštećenje
1. Protivno članu 34, dole navedene poštanske uprave imaju pravo da ne plaćaju obeštećenje za pakete bez označene vrednosti, koji su izgubljeni, orobljeni ili oštećeni u njihovoj službi: Sjedinjene Američke Države, Angola, Antigva - i - Barbuda, Australija, Bahami, Bangledeš, Barbados, Belize, Bolivija, Botsvana, Brunej Darussalam, Kanada, Dominikanska Republika, Dominik, El Salvador, Fidži, Gambija, Prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske čiji se unutrašnji propisi tome protive, Grenada, Gvatemala, Gijana, Kiribati, Lesoto, Malavi, Malta, Mauricijus, Nauru, Nigerija, Papua -Nova Gvineja, Filipini, Sveti Kristof i Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vincent i Grenadini, Salomon (ostrva), Sejšeli, Siera Leone, Svaziland, Trinidad i Tobago, Zambija i Zimbabve.
2. Protivno članu 34, poštanske uprave Saudijske Arabije, Argentine, Austrije, Brazila, Čilea, Grčke, Kenije, Letonije, Meksika, Omana, Uzbekistana, Katara, Demokratske Narodne Republike Koreje, Rumunije, Turske, Ukrajine i Vijetnama imaju pravo da ne plaćaju obeštećenje za pakete bez označene vrednosti, koji su izgubljeni, orobljeni ili oštećeni u njihovoj službi, zemljama koje ne plaćaju takvo obeštećenje shodno stavu 1. ovog člana .
3. Protivno članu 34.8, Sjedinjene Američke Države su ovlašćene da zadrže pravo pošiljaoca na obeštećenje za pakete sa označenom vrednošću posle uručenja primaocu, osim ako se pošiljalac ne odrekne tog svog prava u korist primaoca.
4. Kada postupaju u svojstvu posredničke poštanske uprave, Sjedinjene Američke Države su ovlašćene da ne plaćaju obeštećenje drugim upravama u slučaju gubitka, orobljenja ili oštećenja paketa sa označenom vrednošću koji se prenose u otvorenom tranzitu ili upućuju u zatvorenim zaključcima.
5. Protivno članu 34, poštanska uprava Vijetnama ima pravo da ne plaća obeštećenje za preporučene pošiljke i pakete koji su izgubljeni ili oštećeni, a sadrže novac, vrednosnice na donosioca, putničke čekove, kao i zlato, srebro i drago kamenje.
6. Bez obzira na odredbe člana 34, Kanada ima pravo, u pogledu običnih paketa, da ne plaća odštetu, da ne odgovara za gubitak, orobljenje ili oštećenje, potpuno ili delimično, i da ne vraća pošiljaocu naplaćenu poštarinu i dažbine.
Izuzeća od načela odgovornosti
1. Protivno članu 34, Saudijska Arabija, Bolivija, Egipat, Irak, Filipini, Dem. Rep. Kongo, Sudan, Turska i Jemen su ovlašćeni da ne plaćaju nikakvu odštetu za oštećenje paketa poreklom iz svih zemalja, a koji su im upućeni, koji sadrže tečnosti i tela koja se lako tope, predmete od stakla i predmete iste lomljivosti ili kvarljive predmete.
2. Protivno članu 34, Saudijska Arabija i Sudan imaju pravo da ne plaćaju obeštećenje za pakete koji sadrže zabranjene predmete, predviđene u članu 25.5.
Nepostojanje odgovornosti poštanskih uprava
1. Poštanska uprava Bolivije nije dužna da poštuje član 35.1. u pogledu zadržavanja odgovornosti u slučaju orobljenja ili oštećenja preporučenih pošiljaka.
2. Poštanska uprava Nepala je ovlašćena da ne primenjuje član 35.1.4, što se tiče paketa.
Plaćanje odštete
1. Poštanske uprave Bangladeša, Bolivije, Gvineje, Nepala i Nigerije nisu dužne da poštuju član 37.3, kada se traži konačno rešenje u roku od dva meseca, ili da se saopšti upravi porekla ili odredišta, prema slučaju, da je nadležna vlast pismonosnu pošiljku zadržala, konfiskovala ili uništila zbog sadržine, ili da je pošiljka bila zaplenjena na osnovu njihovog unutrašnjeg zakonodavstva.
2. Poštanske uprave Saudijske Arabije, Konga (Rep.), Džibutija, Libana i Madagaskara nisu dužne da poštuju član 37.3, kada se radi o davanju konačnog rešenja potražnice za pismonosnu pošiljku u roku od dva meseca. One, osim toga, ne prihvataju da druga uprava na njihov račun obešteti imaoca prava, po isteku navedenog roka.
3. Poštanske uprave Angole, Saudijske Arabije, Gvineje i Libana nisu dužne da poštuju član 37.3, kada se radi o davanju konačnog rešenja potražnice za paket u roku od dva meseca. Osim toga, one ne prihvataju da druga uprava na njihov račun obešteti imaoca prava, po isteku navedenog roka.
4. Poštanske uprave Nigera i Tajlanda nisu dužne da poštuju član 37.3, kada se radi o davanju konačnog rešenja u roku od trideset dana na potražnicu koja im je dostavljena telekopiranjem. One ne prihvataju ni da druga uprava obešteti imaoca prava u njihovo ime, po isteku navedenog roka.
5. Bez obzira na odredbe člana 37.3, Sjedinjene Američke Države i Malezija zadržavaju pravo da daju konačno rešenje potražnice u roku od dva meseca računajući od dana njenog podnošenja, bez obzira na sredstvo koje je korišćeno za njen prenos.
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
1. Poštanske uprave Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske i Grčke zadržavaju pravo da naplaćuju poštarinu, srazmerno prouzrokovanim troškovima, od svake poštanske uprave koja im, na osnovu člana 43.4, vrati pošiljke koje nisu prvobitno otpremljene kao poštanske pošiljke njihovih službi.
2. Protivno članu 43.4, Poštanska uprava Kanade zadržava pravo da naplaćuje od uprave porekla naknadu koja joj omogućuje da minimalno pokrije troškove koje joj prouzrokuje prerada takvih pošiljaka.
3. Član 43.4. ovlašćuje odredišnu poštansku upravu da traži od prijemne uprave odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikim količinama. Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske zadržava pravo da ograniči to plaćanje na iznos koji odgovara unutrašnjoj tarifi odredišne zemlje, koja se primenjuje na iste pošiljke.
4. Član 43.4. ovlašćuje odredišnu poštansku upravu da traži od prijemne uprave odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikim količinama. Sledeće zemlje zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje na najveće iznose odobrene Pravilnikom za pošiljke u velikom broju: Sjedinjene Američke Države, Australija, Bahama, Barbados, Brunej Darussalam, Kina (Nar. Rep.), Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske, prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjene Kraljevine, Grenada, Gijana, Indija, Malezija, Nepal, Novi Zeland, Holandija, Holandski Antili i Aruba, Sveta Lucija, Sveti Vincent i Grenadini, Singapur, Šri Lanka, Surinam i Tajland.
5. Bez obzira na rezerve pod 4, sledeće zemlje zadržavaju pravo da primenjuju u potpunosti odredbe člana 43. Konvencije na pošiljke koje prime od zemalja članica Saveza: Nemačka, Saudijska Arabija, Argentina, Benin, Brazil, Burkina Faso, Kamerun, Kipar, Obala Slonovače (Rep.), Egipat, Francuska, Grčka, Gvineja, Izrael, Italija, Japan, Jordan, Liban, Mali, Maroko, Mavritanija, Monako, Portugal, Senegal, Sirija (Arapska Rep.) i Togo.
6. U cilju primene člana 43.4, poštanska uprava Nemačke zadržava pravo da zahteva od poštanske uprave zemlje u kojoj su pošiljke predate naknadu čiji je iznos jednak iznosu koji bi ona primila od poštanske uprave zemlje gde pošiljalac stanuje.
Terminalni troškovi
1. Protivno čl. 49.1.3. i 51.1.3, poštanske uprave Saudijske Arabije, Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Letonije, Omana, Katara, Sirije (Arapske Rep.) i Vijetnama nisu obavezne da plaćaju dopunsku naknadu na ime uručenja preporučenih pismonosnih pošiljaka poreklom iz njihove zemlje.
2. Bez obzira na čl. 49.1.3. i 51.1.3, poštanske uprave Džibutija, Gane, Indije, Nepala i Jemena nisu obavezne da plaćaju dopunsku naknadu na ime uručenja preporučenih pismonosnih pošiljaka i pošiljaka sa označenom vrednošću otpremljenih iz njihove zemlje.
3. Bez obzira na rezerve stavljene od zemalja na čl. 49.1.3. i 51.1.3, poštanska uprava Australije neće zahtevati potpis u trenutku uručenja preporučenih pošiljaka, za koje nije plaćena dopunska naknada za uručenje.
4. U pogledu zemalja koje su stavile rezerve na obaveze koje proističu iz čl. 49.1.3. i 51.1.3, koji predviđaju dopunsku naknadu za preporučene pošiljke i pošiljke sa označenom vrednošću, Sjedinjene Američke Države zadržavaju pravo da sa ovim pošiljkama postupaju kao sa običnim pošiljkama i da ne isplaćuju odštetu za gubitak, orobljenje ili oštećenje ove vrste pošiljaka, koje bi se moglo dogoditi u njenoj službi.
5. Bez obzira na rezerve stavljene u članu XXIV, Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske i Prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjene Kraljevine zadržavaju pravo da u potpunosti primenjuju odredbe usvojene na Kongresu u Pekingu, koje se odnose na naplatu dopunske naknade na ime uručenja preporučenih pismonosnih pošiljaka i pošiljaka sa označenom vrednošću u njihovim odnosima sa drugim zemljama.
6. Bez obzira na rezerve stavljene u članu XXIV 1. i 2, zemlje članice čija imena slede zadržavaju pravo da primenjuju, u međusobnim odnosima sa zemljama potpisnicama ovih rezervi, dopunsku naknadu na ime uručenja preporučenih pismonosnih pošiljaka, usvojenu na Kongresu u Pekingu: Južnoafrička Rep., Austrija, Bahama, Barbados, Belize, Benin, Bolivija, Brazil, Bugarska (Rep.), Burkina Faso, Kamerun, Kanada, Zelenortska ostrva, Čile, Kostarika, Obala Slonovače (Rep.), Kuba, Dominikanska Rep., Dominik, Egipat, El Salvador, Španija, Estonija, Finska, Francuska, Gabon, Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske, Prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjene Kraljevine, Grčka, Granada, Gvatemala, Gijana, Haiti, Honduras (Rep.), Island, Italija, Jamajka, Japan, Lihtenštajn, Malezija, Mali, Maroko, Mavritanija, Meksiko, Moldavija, Nikaragva, Holandija, Peru, Poljska (Rep.), Sveti Kristof i Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vincent i Grenadini, Senegal, Singapur, Slovačka, Sudan, Švedska, Švajcarska, Surinam, Češka (Rep.), Trinidad i Tobago, Tunis, Urugvaj i Venecuela.
7. Svojom rezolucijom C 46/1999, Kongres zadužuje Savet za poštansku eksploataciju da do 2002. godine sačini formulu za preračunavanje unutrašnjih tarifa i/ili troškova poštanskih uprava u stope terminalnih troškova i da utvrdi konačne procente unutrašnjih tarifa za primenu u 2004. i 2005. godini. U slučaju da ovaj nalog ne bude izvršen u željeno vreme, Nemačka zadržava pravo da sama utvrdi ove procente za 2004. i 2005. godinu, na osnovu člana 48.3, u skladu sa načelima navedenim u tom članu.
8. Svojom rezolucijom C 46/1999, Kongres zadužuje Savet za poštansku eksploataciju da do 2002. godine sačini formulu za preračunavanje unutrašnjih tarifa ili troškova poštanskih uprava u stope terminalnih troškova i da utvrdi konačne procente unutrašnjih tarifa za primenu u 2004. i 2005. godini. Bez obzira na član XXIV 7, kojim jedna zemlja zadržava pravo da sama odredi ove procente za 2004. i 2005. godinu, na osnovu člana 48.3. u slučaju da CEP ne izvrši nalog rezolucije C 46/1999 u željeno vreme, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske i Holandija zadržavaju pravo da nastave da primenjuju stope terminalnih troškova osnovane na metodu i procentima preračunavanja unutrašnjih tarifa u stope terminalnih troškova koje su na snazi za godine 2001. do 2003, sem ako se ne sačini neki sporazum, koji bi predvideo primenu različitih stopa terminalnih troškova, prema uzajamnom dogovoru, ili ako CEP ne utvrdi nove procente unutrašnjih tarifa za primenu u 2004. i 2005. godini.
9. Poštanska uprava Nemačke zadržava pravo da sama nadgleda finansijske izvore odobrene Fondu za finansiranje poboljšanja kvaliteta službe u zemljama u razvoju, u skladu sa članom 50.1.1.1, dok ne počnu da se primenjuju načela i kriterijumi koje sačini CEP u pogledu sistema upravljanja i finansiranja ovog fonda, kao i procedura funkcionisanja.
10. Sjedinjene Američke Države podržavaju sistem terminalnih troškova, onakav kako je opisan u čl. 47. do 51. Međutim, što se tiče razmene sa članovima Međunarodne trgovinske organizacije, Sjedinjene Američke Države zadržavaju pravo da primenjuju ove ugovore koji se tiču terminalnih troškova, u skladu sa odredbama koje će biti usvojene u toku budućih pregovora, koji se odnose na Opšti ugovor o trgovini uslugama.
11. Bez obzira na rezerve stavljene u članu XXIV, zemlje članice čija imena slede zadržavaju pravo da primenjuju, u uzajamnim odnosima sa zemljama potpisnicama ovih rezervi, i u potpunosti, odredbe o terminalnim troškovima koje je usvojio Kongres u Pekingu: Južnoafrička Rep., Austrija, Bahama, Barbados, Belize, Benin, Bolivija, Brazil, Bugarska (Rep.), Burkina Faso, Kamerun, Kanada, Čile, Kongo (Rep.), Kostarika, Obala Slonovače (Rep.), Kuba, Dominikanska (Rep.), Dominik, Egipat, El Salvador, Ekvador, Španija, Estonija, Finska, Francuska, Gabon, Grčka, Granada, Gvatemala, Gijana, Haiti, Honduras (Rep.), Italija, Jamajka, Kenija, Lihtenštajn, Mali, Maroko, Mavritanija, Meksiko, Moldavija, Nikaragva, Holandija, Peru, Poljska (Rep.), Portugal, Sveti Kristof i Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vincent i Grenadini, Senegal, Slovačka, Sudan, Švedska, Švajcarska, Surinam, Češka (Rep.), Trinidad i Tobago, Tunis, Urugvaj i Venecuela.
Troškovi unutrašnjeg vazdušnog prevoza
1. Protivno članu 53.3, poštanske uprave Saudijske Arabije, Bahama, Zelenortskih ostrva, Konga (Rep.), Kube, Dominikanske (Rep.), El Salvadora, Ekvadora, Gabona, Grčke, Gvatemale, Gijane, Hondurasa (Rep.), Mongolije, Nepala, Papue-Nove Gvineje, Perua, Filipina, Demokratske Narodne Republike Koreje, Salomona (ostrva), i Vanuatua zadržavaju pravo da naplaćuju troškove za otpremanje međunarodnih zaključaka u unutrašnjosti zemlje vazdušnim putem.
2. Protivno članu 53.3, poštanska uprava Mijanmara zadržava pravo da naplaćuje troškove za otpremanje međunarodnih zaključaka u unutrašnjosti zemlje, bilo da jesu ili nisu nadoslani avionom.
3. Protivno članu 53.3, poštanska uprava Bangladeša zadržava pravo da naplaćuje troškove za otpremanje međunarodnih zaključaka u unutrašnjosti zemlje, bilo da su ti zaključci nadoslani ili nisu nadoslani avionom i bilo koliko da je pređeno rastojanje.
4. Protivno čl. 53.4. i 53.5, poštanske uprave Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Irana (Islamske Rep.) i Turske ovlašćene su da naplate, u obliku jedinstvene stope, od poštanskih uprava o kojima je reč, svoje troškove unutrašnjeg vazdušnog prevoza prouzrokovane pošiljkama u prispeću, koje potiču od svih uprava za koje one primenjuju naknadu terminalnih troškova osnovanu na troškovima ili unutrašnjim tarifama.
5. Poštanska uprava Omana, u smislu recipročnosti, ima pravo da naplati od poštanskih uprava navedenih pod 1. do 3, troškove izazvane vazdušnim prevozom u unutrašnjosti svoje zemlje pismonosnih zaključaka poreklom iz ovih uprava, bilo da je nadoslanje ovih zaključaka izvršeno vazdušnim bilo nekim drugim putem.
Izuzetni delovi poštarine za suvozemni prenos u dolazu
1. Protivno članu 56, poštanska uprava Avganistana zadržava pravo da naplaćuje 7,50 DTS po paketu, kao dopunski izuzetni deo poštarine za suvozemni prenos u dolazu.
Posebne tarife
1. Poštanske uprave Sjedinjenih Američkih Država, Belgije i Norveške mogu da naplaćuju za avionske pakete veće delove poštarine za suvozemni prenos nego za površinske pakete.
2. Poštanska uprava Libana je ovlašćena da naplaćuje za pakete do 1 kilograma poštarinu koja se primenjuje na pakete preko 1 do 3 kilograma.
3. Poštanska uprava Paname (Rep.) je ovlašćena da naplaćuje 0,20 DTS po kilogramu za površinske pakete koji se prevoze vazdušnim putem (S.A.L.) u tranzitu.
U potvrdu čega, niže navedeni punomoćnici su sačinili ovaj protokol, koji će imati istu snagu i istu valjanost kao da su njegove odredbe bile unete u sam tekst Konvencije i potpisali su ga u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Vlada zemlje u kojoj se Kongres održava dostaviće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Pekingu, 15. septembra 1999. godine.
ARANŽMAN O POŠTANSKIM NOVČANIM USLUGAMA
Dole potpisani punomoćnici vlada zemalja članica Saveza, imajući u vidu član 22. stav 4. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su sporazumno i pod rezervom člana 25. stav 4. pomenutog Ustava sledeći Aranžman.
PRETHODNE ODREDBE
Član 1
Predmet Aranžmana
1. Ovaj Aranžman reguliše sve usluge za prenos novca poštom. Zemlje ugovornice sporazumno dogovaraju usluge iz ovog Aranžmana za koje se saglase da uvedu u svojim međusobnim odnosima.
2. Organizacije koje nisu poštanske mogu, preko poštanske uprave, preko službe poštanskih čekova ili preko ustanove koja vodi mrežu prenosa novca poštom, učestvovati u razmeni koju regulišu odredbe ovog Aranžmana. Ove organizacije treba da se sporazumeju sa poštanskom upravom svoje zemlje o potpunom izvršenju svih odredaba Aranžmana i, u okviru tog sporazuma, o ostvarivanju svojih prava i izvršavanju svojih obaveza na isti način kao da se radi o poštanskim organizacijama, definisanim ovim Aranžmanom. Poštanska uprava im služi kao posrednik u njihovim odnosima sa poštanskim upravama drugih zemalja ugovornica i sa Međunarodnim biroom.
Član 2
Usluge koje se mogu pružati
1. Uputnica
1.1. Pošiljalac predaje novac na šalteru pošte ili izdaje nalog da se zaduži njegov poštanski tekući račun i zahteva isplatu iznosa primaocu u gotovini.
1.2. Pošiljalac predaje novac na šalteru pošte i zahteva da on bude uplaćen na poštanski tekući račun primaoca ili na druge vrste računa koje vode uprave.
2. Virman
2.1. Vlasnik poštanskog tekućeg računa zahteva da se nekim iznosom zaduži njegov račun i da se taj iznos knjiži u korist poštanskog tekućeg računa, drugih vrsta računa koje vode uprave ili bankarskog tekućeg računa primaoca, posredstvom odredišne uprave.
3. Poštanski ček
3.1. Poštanski ček je međunarodna isprava koja se može izdati vlasnicima poštanskih tekućih računa i plativa je po viđenju u poštama zemalja koje učestvuju u ovoj službi.
3.2. Poštanski ček se takođe može dati trećim licima kao sredstvo plaćanja, na osnovu sporazuma između uprava ugovornica.
4. Podizanje gotovine iz novčanih automata mreže POSTNET.
4.1. Poštanske ili nepoštanske finansijske ustanove, koje sporazumno pristupe u mrežu POSTNET, mogu pružati svojim imaocima kartica mogućnost da podižu gotovinu iz novčanih automata mreže POSTNET.
5. Ostale usluge
5.1. Poštanske uprave se mogu dogovoriti da u svojim bilateralnim ili multilateralnim odnosima uvedu druge usluge, čije uslove međusobno određuju zainteresovane uprave.
PREDAJA NALOGA
Član 3
Uplata uputnica i prijem naloga za isplatu (valuta, preračunavanje, iznos)
1. Sem u slučaju posebnog sporazuma, iznos uputnica i naloga za isplatu se izražava u valuti isplatne zemlje.
2. Uplatna uprava određuje kurs za preračunavanje svoje valute u valutu isplatne zemlje.
3. Iznos novca za prenos je neograničen, sem u slučaju drugačijih odluka zainteresovanih uprava.
4. Uplatna uprava može slobodno da odredi dokumenta i uslove za predaju uputnica i naloga za isplatu, osim ako se ovi prenose poštanskim putem. U tom slučaju mogu se koristiti samo obrasci predviđeni Pravilnikom.
5. Uputnice i nalozi za isplatu koji se prenose putem telekomunikacija podležu odredbama Pravilnika o međunarodnim telekomunikacijama.
Član 4
Poštarina
1. Uplatna uprava slobodno određuje poštarinu koja se naplaćuje u trenutku uplate. Ovoj osnovnoj poštarini ona dodaje, eventualno, poštarinu za posebne usluge pružene pošiljaocu.
2. Uplatna uprava može, posle sporazuma sa upravom zaduženom za isplatu, da naplati od pošiljaoca, na njegov zahtev, poštarinu za posebne usluge koje se pružaju primaocu. Iznos ove poštarine se prenosi upravi zaduženoj za isplatu.
3. Za prenos novca razmenjenog posredstvom neke zemlje učesnice u ovom Aranžmanu, između zemlje ugovornice i zemlje koja to nije, uprava posredujuće zemlje može naplatiti dopunsku poštarinu, koju utvrđuje u zavisnosti od troškova prouzrokovanih radom koji je obavila, a čiji iznos se ugovara između zainteresovanih uprava i odbija od iznosa uputnice; ova se poštarina, međutim, može naplatiti od pošiljaoca i odobriti upravi posredujuće zemlje, ako su se zainteresovane uprave o tome sporazumele.
4. Ako se može tražiti duplikat uputnice, u skladu sa odredbama Pravilnika, i ako nije bilo greške službe, može se od pošiljaoca ili primaoca naplatiti poštarina za tu uslugu, koju određuje uprava kojoj je podnet zahtev, osim ako ova poštarina nije već naplaćena za izveštaj o isplati.
5. Oslobođeni su svake poštarine dokumenta, uputnice i nalozi za isplatu koji se odnose na poštanski prenos novca, a razmenjeni su između uprava poštanskim putem, pod uslovima predviđenim u čl. 8.2. i 8.3.1. do 8.3.3. Konvencije.
PRENOS NALOGA
Član 5
Sredstva razmene
1. Razmena putem pošte vrši se pomoću obrazaca predviđenih Pravilnikom, neposredno između uplatne i isplatne pošte ili posredstvom izmeničnih biroa.
2. Razmena putem telekomunikacija se vrši neposrednim slanjem isplatnoj pošti ili izmeničnom birou, pod uslovom da se poštuju sve potrebne mere bezbednosti razmene, sporazumom između zainteresovanih uprava.
3. Za prenos novca isplatnoj zemlji može se koristiti magnetna traka ili svaki drugi nosilac o kome se uprave dogovore. Isplatne uprave slobodno određuju obrasce koje će koristiti za isplatu gotovine primaocima.
4. Svaki prenos novca može se vršiti posredstvom elektronske mreže, na osnovu posebnih sporazuma koje su usvojile odgovarajuće uprave.
5. Uprave se mogu sporazumeti da koriste i druge načine razmene, koji nisu predviđeni u čl. 5.1. do 4.
POSTUPAK U ISPLATNOJ ZEMLJI I POTRAŽNICE
Član 6
Isplata
1. U načelu, ceo uputnički iznos se isplaćuje primaocu; fakultativna poštarina se može naplatiti, ako primalac zahteva dopunske posebne usluge
2. Punovažnost uputnica traje:
2.1. po pravilu, do isteka prvog meseca koji sledi iza meseca uplate;
2.2. prema sporazumu između zainteresovanih uprava, do isteka trećeg meseca koji sledi iza meseca uplate.
3. Posle ovih rokova, uputnice prispele isplatnim poštama se isplaćuju samo ako su snabdevene oznakom "visa pour date" (produženje roka isplate), koju daje služba koju je odredila uplatna uprava na zahtev isplatne pošte. Produženje roka isplate uputnice, počev od dana kada je dato, daje novu punovažnost, čije je trajanje onoliko koliko bi imala uputnica uplaćena toga dana. Uputnice koje prispeju isplatnim upravama prema članu 5.3, ne mogu koristiti produženje roka isplate.
4. Ako neizvršenje isplate uputnice pre isteka roka punovažnosti nije nastalo greškom službe, može se naplatiti poštarina nazvana "za produženje roka isplate", koju određuje isplatna uprava.
5. Isplata uputnica se vrši prema propisima isplatne zemlje.
Član 7
Potražnice
1. Primenjuju se odredbe člana 30. Konvencije.
Član 8
Odgovornost
1. Načelo i obim odgovornosti
1.1. Uprave su odgovorne za iznose uplaćene na šalteru ili zadužene na računu nalogodavca sve do trenutka propisne isplate uputnice ili odobrenja u korist računa primaoca.
1.2. Uprave su odgovorne za pogrešne podatke koje su dale i koji su prouzrokovali bilo neplaćanje, bilo greške u izvršenju prenosa novca. Odgovornost obuhvata greške u preračunavanju i greške u prenosu.
1.3. Uprave su oslobođene svake odgovornosti:
1.3.1. u slučaju zakašnjenja koje može nastati u prenosu, otpremi ili isplati uputnica i naloga;
1.3.2. kada, zbog uništenja službenih dokumenata, nastalog zbog slučaja više sile, ne mogu da dokažu izvršenje prenosa novca, osim ako njihova odgovornost nije dokazana na drugi način;
1.3.3. kada pošiljalac nije podneo potražnicu u roku predviđenom u članu 30.1. Konvencije;
1.3.4. kada je rok zastarevanja uputnica u uplatnoj zemlji istekao.
1.4. U slučaju obeštećenja, bez obzira na razlog, iznos obeštećenja pošiljaoca ne može preći iznos koji je on uplatio ili kojim je zadužen njegov račun.
1.5. Uprave se mogu međusobno sporazumeti da primenjuju širi obim uslova odgovornosti, prilagođen potrebama njihovih unutrašnjih službi.
1.6. Uslovi za primenu načela odgovornosti, kao što su pitanja utvrđivanja odgovornosti, isplata dugovanih iznosa, povraćaj, rok isplate i odredbe o naknadi uprave koja je platila obeštećenje, propisani su u Pravilniku.
OBRAČUN, RAČUNI ZA VEZU
Član 9
Naknada isplatnoj upravi
1. Za svaku isplaćenu uputnicu uplatna uprava odobrava isplatnoj upravi naknadu, čija je stopa utvrđena Pravilnikom, zavisno od srednjeg iznosa uputnica zaračunatih u istom mesečnom računu.
2. Umesto stopa predviđenih u članu 9.1, uprave se mogu sporazumeti o drugačijoj stopi naknade ili utvrditi paušalnu naknadu za svaku izvršenu isplatu.
3. Za svaki virman odredišna uprava može zahtevati plaćanje poštarine za prispeće. Ovom poštarinom se može zadužiti račun primaoca, ili se može staviti na teret uplatne uprave, putem zaduženja njenog računa za vezu.
4. Za prenos novca oslobođen poštarine ne plaća se nikakva naknada.
5. Ako postoji sporazum između zainteresovanih uprava, prenos novca za pomoć oslobođen poštarine u uplatnoj upravi može biti oslobođen naknade.
Član 10
Finansijski odnosi između uprava učesnica
1. Uprave se međusobno sporazumevaju o tehničkim sredstvima koja će koristiti za regulisanje svojih potraživanja.
2. Tekući račun za vezu
2.1. Kada uprave raspolažu ustanovom poštanskih čekova, svaka od njih otvara na svoje ime kod odgovarajuće uprave tekući račun za vezu, pomoću koga se likvidiraju uzajamna dugovanja i potraživanja koja potiču iz razmena izvršenih na ime službe poštanskih čekova i, eventualno, uputnica i svih drugih operacija za koje upravama odgovara da regulišu tim putem.
2.2. Kada isplatna uprava ne raspolaže ustanovom poštanskih čekova, tekući račun za vezu može se otvoriti kod neke druge finansijske ustanove.
2.3. U slučaju da na računu za vezu nema pokrića, na dugovane iznose plaća se kamata čija je stopa utvrđena Pravilnikom.
3. Mesečni račun
3.1. Isplatna uprava sačinjava za svaku uplatnu upravu mesečni račun isplaćenih iznosa za poštanske uputnice. Mesečni računi se periodično unose u generalni račun, koji služi za utvrđivanje salda.
3.2. Plaćanje računa se može vršiti i na osnovu mesečnih računa, bez kompenzacije.
4. Nikakvom jednostranom merom, kao što je moratorijum, zabrana transfera itd., ne mogu se povrediti odredbe ovog člana, niti onih članova Pravilnika koji iz njega proističu.
POŠTANSKI ČEK
Član 11
Funkcionisanje poštanskih čekova
1. Izdavanje poštanskih čekova
1.1. Svaka uprava može da izdaje poštanske čekove vlasnicima poštanskih tekućih računa.
1.2. Vlasnicima poštanskih tekućih računa kojima su izdati poštanski čekovi, uručuje se i garantna karta za poštanski ček, koja se mora podneti na uvid u trenutku isplate.
1.3. Najveći garantovani iznos odštampan je na poleđini svakog poštanskog čeka, ili na jednom dodatku, u valuti dogovorenoj između zemalja ugovornica.
1.4. Osim u slučaju posebnog sporazuma sa isplatnom upravom, uplatna uprava utvrđuje kurs za preračunavanje sa svoje valute u valutu isplatne zemlje.
1.5. Uplatna uprava može da naplati poštarinu od nalogodavca poštanskog čeka.
1.6. U datom slučaju, trajanje punovažnosti poštanskih čekova utvrđuje uplatna uprava. Ono je označeno na poštanskom čeku, tako da je odštampan krajnji datum punovažnosti. U nedostatku takve oznake, punovažnost poštanskog čeka je neograničena.
2. Isplata
2.1. Iznos poštanskih čekova isplaćuje se korisniku u zakonskoj valuti isplatne zemlje.
2.2. Najviši iznos koji se može isplatiti na osnovu jednog poštanskog čeka, utvrđuje se sporazumno između zemalja ugovornica.
3. Odgovornost
3.1. Isplatna uprava se oslobađa svake odgovornosti kada može da dokaže da je isplata izvršena pod uslovima utvrđenim u odgovarajućim članovima Pravilnika, koji se odnose na podnošenje poštanskih čekova isplatnom šalteru i na uslove njihove isplate.
3.2. Uplatna uprava nije obavezna da prizna falsifikovane ili krivotvorene poštanske čekove koji su joj vraćeni po isteku roka predviđenog u odgovarajućem članu Pravilnika koji se odnosi na vraćanje isplaćenih poštanskih čekova službi porekla poštanskih čekova.
4. Naknada isplatnoj upravi
4.1. Uprave koje izdaju i koje isplaćuju poštanske čekove bilateralno utvrđuju iznos naknade koji se odobrava isplatnoj upravi.
MREŽA POSTNET
Član 12
Uslovi pristupanja i učešća
1. Za pristupanje u mrežu potrebno je potpisivanje konvencije POSTNET i plaćanje prava ulaska.
2. Uslovi pristupanja i učešća u službi su određeni konvencijom POSTNET.
OTKUPNE POŠILJKE
Član 13
Definicija usluge
1. Na osnovu bilateralnih sporazuma, obične pismonosne pošiljke, preporučene pismonosne pošiljke, pošiljke sa označenom vrednošću, obični poštanski paketi i paketi sa označenom vrednošću mogu se otpremati kao otkupne pošiljke.
2. Organizacija koja je uručila pošiljku predaje novac poštanskoj finansijskoj ustanovi i zahteva isplatu iznosa primaocu.
RAZNE ODREDBE
Član 14
Zahtev za otvaranje poštanskog tekućeg računa u inostranstvu
1. Prilikom otvaranja poštanskog tekućeg računa u inostranstvu i u okviru uobičajenih provera podnosioca zahteva, poštanske ili nepoštanske finansijske organizacije zemalja učesnica ovog Aranžmana se bilateralno dogovaraju o pomoći koju mogu uzajamno da pruže.
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 15
Završne odredbe
1. Ako je takav slučaj, Konvencija se primenjuje po analogiji na sve što nije izričito regulisano ovim Aranžmanom.
2. Član 4. ustava ne primenjuje se na ovaj Aranžman.
3. Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na ovaj Aranžman:
3.1. Da bi predlozi podneti Kongresu, koji se odnose na ovaj Aranžman, postali izvršni, mora ih usvojiti većina zemalja članica koje su prisutne i koje glasaju, a koje su ugovornice ovog Aranžmana. Najmanje polovina ovih zemalja članica zastupljenih na Kongresu mora biti prisutna u trenutku glasanja.
3.2. Da bi predlozi koji se odnose na Pravilnik postali izvršni, mora ih usvojiti većina članova Saveta za poštansku eksploataciju, koji su ugovornici Aranžmana.
3.3. Da bi predlozi podneti između dva Kongresa, a koji se odnose na ovaj Aranžman, postali izvršni, moraju dobiti:
3.3.1. dve trećine glasova, s tim da je najmanje polovina zemalja članica ugovornica Aranžmana odgovorila na konsultaciju, kada se radi o dodavanju novih odredaba;
3.3.2. većinu glasova, s tim da je najmanje polovina zemalja članica ugovornica Aranžmana odgovorila na konsultaciju, kada se radi o izmenama odredaba ovog Aranžmana;
3.3.3. većinu glasova, kada se radi o tumačenju odredaba ovog Aranžmana.
3.4. Bez obzira na odredbe predviđene pod 15.3.3.1, svaka zemlja članica, čije je nacionalno zakonodavstvo nepodudarno sa predloženom dopunom, može Generalnom direktoru Međunarodnog biroa da dostavi pisanu izjavu, kojom naznačuje da joj nije moguće da prihvati ovu dopunu, u roku od devedeset dana od dana njenog saopštavanja.
4. Ovaj Aranžman počeće da se primenjuje 1. januara 2001. godine i ostaće na snazi do početka primene Akata narednog Kongresa.
U potvrdu čega, punomoćnici vlada zemalja ugovornica su potpisali ovaj Aranžman u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Vlada zemlje u kojoj se Kongres održava dostaviće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Pekingu, 15. septembra 1999. godine.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".