POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA ZDRAVSTVENU DELATNOST U REPUBLICI SRBIJI("Sl. glasnik RS", br. 2/99, 4/99 - ispr. i 15/2001 - Odluka USRS) |
I OSNOVNE ODREDBE
Ovim kolektivnim ugovorom u skladu sa zakonom, (u daljem tekstu: ugovor) učesnici Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) i Republički odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije (u daljem tekstu: Sindikat) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika ovog ugovora.
Ovaj ugovor neposredno se primenjuje u svim zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava zaposlenih od prava utvrđenih ovim ugovorom.
Ovaj ugovor se zaključuje na neodređeno vreme.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, pojedine odredbe važe za period utvrđen ovim ugovorom.
Poslodavac kod koga nije organizovan sindikat, dužan je da Sindikatu - učesniku ovog ugovora dostavi opšti akt, odnosno ugovor o radu koji zamenjuje pojedinačni kolektivni ugovor, u roku od osam dana od dana njegovog donošenja, odnosno zaključivanja.
Ako Sindikat oceni da odredbe opšteg akta, odnosno ugovora o radu nisu u skladu sa zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom obratiće se za intervenciju državnom organu nadležnom za vršenje nadzora nad primenom odredaba zakona i kolektivnih ugovora.
II RADNI ODNOS
1. Zasnivanje radnog odnosa
Poslodavac je dužan da pri podnošenju periodičnih izveštaja o poslovanju informiše sindikat - učesnika pojedinačnog kolektivnog ugovora o izvršenom prijemu zaposlenih.
2. Raspoređivanje zaposlenih
Zaposleni se u toku rada može rasporediti na svako radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegove stručne spreme, znanju i sposobnostima, ako postoji potreba procesa i organizacije rada.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se mogu utvrditi slučajevi kada će se smatrati da postoji potreba procesa i organizacije rada.
Zaposleni može privremeno ili trajno da bude raspoređen na rad iz jednog mesta u drugo uz njegov pristanak.
Zaposleni može da se rasporedi na rad kod istog poslodavca iz jednog u drugo mesto bez njegovog pristanka:
1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom;
2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se raspoređuje na rad manja od 50 km u jednom pravcu ili su mesto rada i mesto u koje se zaposleni raspoređuje na teritoriji iste opštine, odnosno grada a organizovan je redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena je naknada prevoza u visini cene prevoza u javnom saobraćaju.
Zaposlena - žena za vreme trudnoće i sa detetom predškolskog uzrasta i majka deteta zaostalog u razvoju ili sa teškim urođenim ili stečenim oboljenjima i stanjima, zaposleni kod koga je utvrđena invalidnost II kategorije i invalidi sa preostalom odnosno smanjenom radnom sposobnošću ne mogu da budu raspoređeni u smislu stava 2 ovog člana.
Pravo i obaveza zaposlenog je da se stručno osposobljava i usavršava u toku trajanja radnog odnosa.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi stručno osposobljavanje i usavršavanje u skladu sa planom i programom stručnog usavršavanja i osposobljavanja zdravstvene ustanove donetim u skladu sa zakonom.
U skladu sa planom razvoja zdravstvene zaštite, poslodavac je obavezan da u planu stručnog usavršavanja i specijalizacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika obezbedi zaposlenom odgovarajuću literaturu, demonstraciju novih znanja, odnosno odgovarajućih veština i postupaka, kao i druge oblike stručnog usavršavanja utvrđene zakonom.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se uređuje način rada komisije koja sprovodi postupak za utvrđivanje znanja i sposobnosti zaposlenog i rezultata rada.
Postupak iz stava 1 ovog člana se sprovodi ako nema krivice zaposlenog zbog neposedovanja znanja i sposobnosti, odnosno neostvarivanja odgovarajućih rezultata rada.
Radno vreme iznosi 40 časova nedeljno (puno radno vreme).
Radno vreme zaposlenog u skladu sa zakonom skraćuje se srazmerno težini posla koji obavlja i opasnosti po zdravlje zbog otežanih uslova rada. Dužina trajanja skraćenog radnog vremena za određene poslove utvrđuje se pojedinačnim kolektivnim ugovorom na osnovu uputstva koje utvrde Sindikat i Ministarstvo.
Skraćeno radno vreme iz prethodnog stava ne može biti kraće od 30 časova nedeljno.
Odlukom poslodavca utvrđuje se raspored radnog vremena zaposlenog, u okviru ukupnog godišnjeg radnog vremena, tako da u pojedinim danima, odnosno periodima, radno vreme može biti duže a u drugim kraće od punog radnog vremena.
Izuzetno, radno vreme zaposlenog može trajati duže od 40 časova nedeljno (rad duži od punog radnog vremena) pod uslovima utvrđenim zakonom, opštim aktom, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom, ali ne duže od 10 časova nedeljno.
Rasporedom radnog vremena ili uvođenjem prekovremenog rada ne može se zaposlenom uskratiti dnevni odmor od najmanje 12 časova neprekidno, niti nedeljni odmor od najmanje 24 časa neprekidno.
Pored zakonom utvrđenih slučajeva, pojedinačnim kolektivnim ugovorom se mogu utvrditi i drugi slučajevi kada se može uvesti radno vreme kraće od punog radnog vremena.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se uređuje postupak uvođenja radnog vremena kraćeg od punog radnog vremena.
Slučajevi uvođenja radnog vremena kraćeg od punog radnog vremena, pored ostalih, mogu biti i obezbeđivanje većeg zapošljavanja novih lica i sprečavanje prestanka potrebe za radom zaposlenih.
Prekovremeni rad može da se uvede samo pod uslovima utvrđenim zakonom i kolektivnim ugovorom.
Prekovremeni rad, u smislu stava 1 ovog člana, obavezno se plaća.
3. Zaštita zaposlenih na radu
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi potrebne uslove za zaštitu na radu, u skladu sa zakonom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom se utvrđuju kriterijumi za utvrđivanje radnih mesta sa posebnim uslovima rada, uslovi za obavljanje tih poslova u pogledu doba života, pola i zdravstvene sposobnosti, kao i sredstva zaštite.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi, pod uslovima utvrđenim zakonom, kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere zaštite na radu, dok se ne sprovedu određene mere zaštite.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa posebnim uslovima rada ima pravo na posebne mere zaštite, srazmerno stepenu opasnosti i štetnosti, i to:
- periodične lekarske preglede,
- skraćeno radno vreme,
- preventivno-rekreativni odmor,
- duži dnevni i godišnji odmor,
- dodatni obrok i napitke,
- raspoređivanje na druge poslove.
Zaposleni ima pravo na staž sa uvećanim trajanjem u skladu sa Zakonom o penzijsko-invlidskom osiguranju.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se konkretna prava zaposlenog za svako radno mesto.
Zaposlena - žena za vreme trudnoće ili sa detetom do tri godine života ne može da radi duže od punog radnog vremena, odnosno noću.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana zaposlena - žena sa detetom starijim od dve godine može da radi noću samo na osnovu svog pisanog zahteva.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid, može da radi duže od punog radnog vremena ili noću, samo na osnovu svog pisanog zahteva.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i drugi oblici zaštite pojedinih kategorija zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Osim poslodavca, čija je to zakonska obaveza, sindikalna organizacija može, u skladu sa zakonom, da pokrene inicijativu za utvrđivanje radnih mesta, odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i stepen uvećanja staža.
Poslodavac je obavezan da u skladu sa zakonom obezbedi potrebne uslove i postupke za realizaciju inicijative iz stava 1 ovog člana.
Poslodavac je dužan da osigura zaposlene za slučaj smrti, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti.
Učesnici ovog ugovora mogu sporazumom utvrditi način realizacije osiguranja iz prethodnog stava što obavezuje poslodavca.
4. Dežurstvo i pripravnost
Zdravstvena ustanova može, radi obezbeđivanja neprekidne zdravstvene zaštite, da uvede dežurstvo. Odluku o uvođenju i trajanju dežurstva donosi direktor.
Pripravnost se može uvesti samo ako se neprekidna zdravstvena zaštita ne može obezbediti smenskim radom ili dežurstvom ili nije racionalno uvesti dežurstvo. Odluku o tome donosi Upravni odbor.
5. Minimum procesa rada za vreme štrajka
Učesnici ovog ugovora saglasni su da se minimum procesa rada za vreme štrajka uredi Aneksom ovog ugovora u duhu odluke Ustavnog suda Jugoslavije povodom zahteva Sindikata od 19. juna 1997. godine.
U slučaju granskog štrajka ili štrajka kod poslodavca, štrajkački odbor i poslodavac sporazumom o prestanku štrajka mogu se sporazumeti o materijalnoj naknadi zaposlenima za vreme koje su proveli u štrajku.
6. Odmori i odsustva
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i drugi kriterijumi za uvećanje zakonskog minimuma dužine trajanja godišnjeg odmora.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme u smislu člana 10 stav 2 ovog ugovora imaju pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju do 40 radnih dana.
Korišćenje godišnjeg odmora u smislu stava 1 ovog člana utvrđuje se pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Zaposleni ima pravo na plaćeno i neplaćeno odsustvo sa rada u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
III CENA RADA, ZARADA I OSTALA LIČNA PRIMANJA
1. Cena rada
Ovim ugovorom utvrđuje se cena rada za najjednostavniji rad, koeficijenti za utvrđivanje cena rada za tipična radna mesta, dodatni koeficijenti za poslove rukovođenja i organizovanja procesa rada i po osnovu posebnih uslova rada, elementi za utvrđivanje zarada, uvećanje zarada, naknade i druga lična primanja zaposlenih.
2. Cena rada za najjednostavniji rad
Učesnici ovog ugovora su saglasni da u postupku pregovaranja utvrđuju cenu rada za najjednostavniji rad, vodeći računa o kretanju prosečnih zarada u privredi Republike i o rastu troškova života.
Cena rada za najjednostavniji rad ugovara se, po pravilu, do 10. decembra tekuće godine za narednu godinu, a u toku godine - kada se za to steknu uslovi predviđeni ovim ugovorom.
Cena rada za najjednostavniji rad se ugovara na određeno vreme, s tim što se ne može ugovoriti na duži rok od 12 meseci.
Cena rada za najjednostavniji rad utvrđuje se Aneksom ovog ugovora.
Učesnici ovog ugovora obavezuju se da pristupe pregovaranju o povećanju cene rada za najjednostavniji rad kada troškovi života pređu 10% za jedan ili kumulativno za više uzastopnih meseci, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Inicijativu za pregovore pokreće Sindikat.
Učesnici ovog ugovora se obavezuju da pregovore započnu u roku od 10 dana od dana pokretanja inicijative, te da pregovori budu završeni u roku od narednih 40 dana.
Novoutvrđena cena rada za najjednostavniji rad primenjuje se od dana kada su se stekli uslovi za pokretanje inicijative.
Cene rada za tipična radna mesta utvrđuju se tako što se cena rada za najjednostavniji rad utvrđena ovim ugovorom, odnosno u skladu sa ovim ugovorom, množi koeficijentom za utvrđivanje cene rada tipičnog radnog mesta iz sledeće tabele i Uputstva učesnika ovog ugovora od 23. oktobra 1996. godine.
|
Grupa |
Poslovi |
Osnovni koeficijent |
|
1 |
2 |
3 |
|
I |
Najjednostavniji poslovi fizički radnik (NK) |
1,75 |
|
II |
Poslovi održavanja čistoće u administrativnim prostorijama |
1,88 |
|
II 1 |
Poslovi održavanja čistoće u prostorijama gde se ostvaruje zdravstvena zaštita |
2,01 |
|
III |
Poslovi pranja laboratorijskog posuđa i pribora za rad, pranja i peglanja rublja, serviranje hrane bolesnicima, pomoćni poslovi u tehničkim radionicama, poslovi portira, čuvara, kurira i pomoćni poslovi u apotekama i sl. |
2,34 |
|
III 1 |
Pomoćni poslovi nege bolesnika i izvođenja drugih medicinsko-tehničkih radnji i pomoćni poslovi kod pakovanja sanitetskog materijala |
2,73 |
|
III 2 |
Pomoćni poslovi kod obdukcije |
2,99 |
|
IV |
Poslovi tehničkog održavanja, poslovi na pripremi hrane, (kuvanje), poslovi na uspostavljanju telefonskih veza većeg intenziteta, poslovi sanitetskog transporta bolesnika, poslovi vozača, daktilografije, i sl. |
3,57 |
|
V |
Srednje složeni ekonomski, upravni i drugi administrativni poslovi |
3,64 |
|
V 1 |
Poslovi zdravstvene nege bolesnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i ambulantno-polikliničkoj i stomatološkoj zaštiti, izdavanje lekova bez recepta, fizikalna terapija i rehabilitacija, dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija i transfuzija krvi |
3,64 |
|
V 2 |
Poslovi zdravstvene nege hospitalizovanih bolesnika, uže specijalizovani poslovi zdravstvene nege u primarnoj, ambulantno-polikliničkoj i stomatološkoj zaštiti, poslovi zubne tehnike, EEG, EKG, razvojna savetovališta, savetovališta za dijabet |
3,77 |
|
V 3 |
Zdravstvena nega hospitalizovanih bolesnika u intenzivnoj nezi, operacionoj sali, hemioterapija, onkologija, psihijatrija, hitni prijem bolesnika, neodložna pomoć u kući, stanica za hitnu pomoć i sl. Specijalizovani poslovi zubne tehnike na izradi zubnog pomagala, kućno lečenje, rentgen kabineta, laboratorijske analize, poslovi sanitetskog transporta uz pružanje hitne medicinske pomoći i rukovanje instalisanim sistemima u vozilu i specijalni poslovi u galenskoj laboratoriji |
3,90 |
|
VI |
Poslovi tehničkog održavanja opreme i instalacija, uređaja, administrativni, složeniji upravni, pravni, knjigovodstveni i njima slični poslovi |
4,42 |
|
VII |
Veoma složeni poslovi u patronaži, sanitetskom izviđanju i nadzoru, dezinfekciji, dezinsekciji i deratizaciji, poslovi fizikalne rehabilitacije i fizioterapije, sudelovanje u izradi i izdavanju lekova |
4,42 |
|
VII 1 |
Zdravstvena nega pacijenata i rad u stacionarima, specijalizovani poslovi u zubnoj tehnici i sl. |
4,55 |
|
VII 2 |
Rad u operacionim salama, u hitnoj pomoći, na reanimaciji, intenzivnoj nezi, u onkologiji, psihijatriji, infektivnim odeljenjima, porodilištima, rentgen kabinetima, sa agresivnim materijalima, u laboratorijma, u kabinetima transfuzije krvi i sl. |
4,68 |
|
VIII |
Poslovi diplomiranih socijalnih radnika, diplomiranih zdravstvenih saradnika, diplomiranih ekonomista, pravnika i inženjera |
5,59 |
|
VIII 1 |
Poslovi diplomiranih zdravstvenih radnika - doktora medicine, stomatologije, diplomiranih farmaceuta i farmaceuta biohemičara |
6,50 |
|
IX |
Poslovi specijalista i magistara zdravstvenih saradnika |
6,89 |
|
IX 1 |
Specijalistički poslovi u ambulantno-polikliničkim uslovima (domovi zdravlja i zdravstveni centri) rad u laboratorijama, rad na preventivi i u komisijama |
7,41 |
|
IX 2 |
Specijalistički poslovi u stacionarima zdravstvenih centara i dispanzersko-poliklinički poslovi u KCS |
7,54 |
|
IX 3 |
Specijalistički poslovi u službama hitne pomoći, reanimacije i operacionim salama, u onkologiji, psihijatriji, infektivnim odeljenjima, rentgen službama, u laboratorijama sa neposrednim kontaktom sa agresivnim materijalima i sl. |
7,67 |
|
X |
Subspecijalistički poslovi koje obavljaju subspecijalisti, primarijusi ili specijalisti magistri koji rade u specijalističkim delatnostima |
7,80 |
Za poslove rukovođenja i organizovanja procesa rada u zdravstvenim ustanovama koeficijent za utvrđivanje cene rada iz prethodnog stava uvećava se sledećim koeficijentima:
|
Broj |
Opis |
Koeficijenti |
|
1 |
vođa grupe nemedicinskih radnika (glavni vozač) |
0,10-0,20 |
|
2 |
glavne sestre kabineta i odseka, rukovodioci u administraciji i tehničkoj službi |
0,21-0,30 |
|
3 |
glavne sestre u ambulantama, glavni tehničari i glavni laboranti, rukovodioci nemedicinskih službi u DZ i koordinatori - šefovi odseka i službe |
0,31-0,40 |
|
4 |
načelnici nemedicinskih službi u zavodima i zavodu za zdravstvenu zaštitu, glavne sestre odeljenja u stacionarima i rukovodioci nemedicinskih službi u ZC i glavna sestra u DZ |
0,41-0,50 |
|
5 |
načelnici medicinskih službi u DZ, glavne sestre instituta i klinika i načelnici nemedicinskih službi u KBC i KC, glavna sestra bolnice, glavni tehničar u zavodu za zdravstvenu zaštitu i zavodima |
0,51-0,60 |
|
6 |
glavna medicinska sestra KBC i KC i načelnici medicinskih službi u zdravstvenim centrima |
0,61-0,70 |
|
7 |
pomoćnici i zamenici direktora u DZ i apotekarskim ustanovama, načelnici medicinskih službi u KBC i KC, pomoćnici direktora nemedicinskih službi u KBC, KC, ZC i zavodima |
0,71-0,80 |
|
8 |
pomoćnici i zamenici direktora instituta i klinika, domova zdravlja i samostalnih apotekarskih ustanova i direktor nemedicinskih službi u KBC, KC, ZC i zavodima |
0,81-0,90 |
|
9 |
pomoćnici i zamenici direktora KBC i KC i zavoda i direktori instituta i klinika |
0,91-1,00 |
Koeficijenti iz stava 2 ovog člana mogu se uvećati do 0,70 koeficijenta što se reguliše pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Cena rada pripravnika utvrđuje se u visini od 80% cene rada za grupu poslova iz člana 30 ovog ugovora kojoj pripadaju poslovi za koje se pripravnik osposobljava.
Lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o volonterskom radu ima, pored prava utvrđenih zakonom, i pravo:
- na naknadu zarade u visini od 30% do 60% cene rada za grupu poslova za koje se obavlja volonterski rad,
- na naknadu za topli obrok i prevoz u visini utvrđenoj za sve zaposlene.
Zarade zaposlenih utvrđuju se na osnovu cena rada radnih mesta utvrđenih ovim, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom, radnog učinka i vremena provedenog na radu. Radni učinak se utvrđuje na osnovu normativa i standarda rada na osnovu kojih se utvrđuju zajednički i individualni rezultati rada.
Kriterijume i merila za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog utvrđuje poslodavac opštim aktom.
Kriterijum i merila moraju biti poznati sindikatu kada pregovara o ceni rada i ne mogu se menjati dok je ugovorena cena rada na snazi.
Zdravstvene ustanove koje ostvaruju i prihode izvan sredstava zdravstvenog osiguranja, mogu zaposlenom, po osnovu tih prihoda, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom, uvećati zaradu do 30%.
Poslodavac je u obavezi da za svaki mesec utvrdi prihode i rashode za ostvarivanje prava iz prethodnog stava i o tome obavesti sindikat.
3. Uvećanja zarade
Zarada zaposlenog se uvećava za 0,5% za svaku godinu rada ostvarenu u radnom odnosu uvećanu za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.
Zarada se uvećava:
a) za rad na dan državnog i verskog praznika, za koji je zakonom predviđeno da se ne radi, za 150%,
b) za rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana) za 35%,
v) za dežurstvo i druge slučajeve prekovremenog rada za 35%,
g) za rad nedeljom, u kojoj se radi mimo preraspodele radnog vremena, za 20%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade po više osnova utvrđenih u prethodnom stavu ovog člana procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Pored uvećanja zarade u slučajevima iz stava 1 ovog člana za vreme provedeno u obaveznoj pripravnosti zaposlenom pripada naknada za 1/4 časova provedenih u pripravnosti u visini cene rada.
4. Rokovi za isplatu zarade
Zarada se isplaćuje petnaestodnevno u dva jednaka dela u rokovima: prvi deo do 15, a drugi deo do 30. narednog meseca.
Učesnici se obavezuju da će zajedničkim naporima ove rokove poboljšavati kako bi se isplata vršila: prvi deo do kraja tekućeg meseca a drugi deo do 15. narednog meseca.
5. Naknade zarada
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad usled bolesti ili povrede van rada u visini od 85% od zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprečenost za rad.
Zaposlenom pripada naknada zarade po osnovu odsustvovanja sa rada i u drugim slučajevima u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom.
Poslodavac je obavezan da obračun i isplatu naknade zarada za vreme porodiljskog, produženog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kao i naknade za bolovanje po svim osnovama, izvrši istovremeno sa obračunom i isplatom zarada.
6. Ostala lična primanja
Poslodavac je dužan da u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom zaposlenom isplati:
- regres za godišnji odmor,
- otpremninu pri odlasku u penziju,
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji,
- terenski dodatak.
Regres za godišnji odmor isplaćuje se jednokratno, najkasnije do 1. jula tekuće godine.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom isplati mesečnu naknadu za ishranu u toku rada u visini utvrđenoj Opštim kolektivnim ugovorom ili u visini neoporezivog iznosa ako je to za zaposlenog povoljnije. Isplata se vrši istovremeno sa isplatom prvog dela zarade u skladu sa članom 36 ovog ugovora.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi naknadu troškova prevoza radi dolaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte.
Zaposlenom u ustanovi, pored slučajeva utvrđenih zakonom, drugim propisima i Opštim kolektivnim ugovorom pripada pomoć u slučaju:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,
5) ublažavanja posledica elementarnih nepogoda na neosiguranom stambenom objektu zaposlenog;
6) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,
7) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog ili člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga.
Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u tač. 1) do 6) stav 1 ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije do visine tri prosečne neto zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Članom uže porodice iz stava 1 ovog člana smatra se: bračni i vanbračni drug, dete rođeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo utvrđuje se u visini dnevnice propisane za savezne organe.
Poslodavac može odobriti zajam zaposlenima pod uslovima utvrđenim kolektivnim ugovorom.
Poslodavac se obavezuje da razmotri i u roku od 15 dana odgovori na inicijativu sindikata - potpisnika pojedinačnog kolektivnog ugovora za odobravanje zajma zaposlenima radi nabavke ogreva, zimnice i udžbenika i dr.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini od 50% prosečne neto zarade u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Jubilarnom godinom smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 35 godina rada u ustanovi.
Poslodavac je obavezan da, uz isplatu zarade zaposlenima, Sindikatu uplati sredstva u iznosu 0,2% na obračunate neto zarade, koja će se, kao povećani utrošak u funkciji kvalitetnog izvršavanja poslova koristiti za prevenciju radne invalidnosti, rekreativni odmor zaposlenih, kao i investicije u tom cilju.
Sindikat je obavezan da odgovarajućim programima, dugoročno i godišnje, uređuje korišćenje ovih sredstava i da najmanje jedanput godišnje podnosi izveštaj učesnicima ovog ugovora o ostvarivanju tih programa.
IV REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA ZAPOSLENIH
Poslodavac može da za rešavanje stambenih potreba zaposlenih mesečno obezbedi 2% na masu sredstava izdvojenih za neto zarade.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuje se visina izdvajanja, uslovi i kriterijumi za korišćenje sredstava.
V DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST
Povrede radnih obaveza za koje se može izreći novčana kazna, pored zakonom utvrđenih, jesu:
1) nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenim (svađa, uvreda i sl.), direktoru, odnosno poslodavcu,
2) neopravdani izostanak sa posla od tri radna dana, sa prekidima u toku jednog meseca,
3) neizvršavanje rešenja inspektora rada od strane odgovornog lica,
4) onemogućavanje sindikata da učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog,
5) neizvršavanje pravosnažne sudske odluke donete u postupku zaštite prava zaposlenih.
Novčana kazna može se izreći najviše u visini od 20% akontacije mesečne zarade, u trajanju od jednog do šest meseci.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza, za koje se može izreći novčana kazna.
Težina štetne posledice za koje se izriče mera prestanka radnog odnosa utvrđuje se pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
1. Disciplinski postupak
U postupku utvrđivanja odgovornosti zaposlenog disciplinski organi dužni su da upoznaju i omoguće učešće predstavnika sindikata.
Zaposlenom protiv koga se vodi disciplinski postupak ne može se izreći disciplinska mera pre nego što bude saslušan, osim ako se bez opravdanih razloga ne odazove na uredno dostavljen poziv.
Bitnom povredom disciplinskog postupka smatra se onemogućavanje braniocu zaposlenog da učestvuje u postupku.
Zahtev za pokretanje disciplinskog postupka dostavlja se sindikatu i zaposlenom.
2. Materijalna odgovornost
Poslodavac može po zahtevu zaposlenog da umanji visinu naknade štete, najviše do jedne polovine štete, ako bi naplata štete u punom iznosu dovela do ugroženosti podmirivanja osnovnih potreba zaposlenog i njegove porodice u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
3. Udaljenje zaposlenog
Zaposleni se može privremeno udaljiti sa radnog mesta ili iz ustanove u slučajevima utvrđenim zakonom i samo u okolnostima utvrđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
4. Otkazni rok
Zaposleni ima pravo i dužnost na otkazni rok u svim slučajevima prestanka radnog odnosa bez njegove saglasnosti, izuzev prestanka radnog odnosa zbog izrečene disciplinske mere prestanka radnog odnosa.
Za vreme trajanja otkaznog roka, poslodavac je dužan da zaposlenom, na njegov zahtev, omogući plaćeno odsustvo sa rada u trajanju najmanje 16 časova nedeljno.
VI USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac je dužan da obezbedi:
a) predstavniku sindikata prisustvovanje sednicama upravnog odbora na kojima se razmatraju pitanja od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih,
b) da se mišljenje i predlozi sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih opredeli,
v) učešće sindikata u predlaganju članova upravnog odbora iz redova zaposlenih.
Poslodavac je dužan da članu sindikata na funkciji u organima, komisijama i telima Sindikata i Saveza sindikata omogući odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima i radi osposobljavanja na tečajevima i seminarima i učešće u radu organa, komisija i drugih tela Sindikata i Saveza sindikata.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuje se broj plaćenih časova mesečno za predsednika sindikalne organizacije, odnosno člana Sindikata u višim organima, telima i komisijama, polazeći od Opšteg kolektivnog ugovora, najmanje u visini 1/4 punog radnog vremena.
Predsednik organizacije sindikata, član Sindikata - predstavnik u višim organima i telima, iz stava 1 ovog člana za obavljanje ovih poslova primaju naknadu zarade u visini najvišeg koeficijenta prema pojedinačnom kolektivnom ugovoru.
Predstavnik sindikata (predsednik sindikalne organizacije, sindikalne podružnice, sindikalni poverenik, članovi organa sindikata, predsednik okružnog, gradskog, pokrajinskog i Republičkog odbora) za vreme obavljanja funkcije, ako postupa, u skladu sa zakonom, i kolektivnim ugovorom, ne može da se rasporedi na drugo radno mesto i kod drugog poslodavca, niti na poslove iz člana 7 stav 2 ovog ugovora, da se utvrdi prestanak potrebe za njegovim radom ili da se na drugi način stavi u nepovoljan položaj.
Poslodavac može obezbediti organizaciji Sindikata dotaciju za humanitarne akcije i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.
VII NAČIN REŠAVANJA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA
1. Interesni sporovi
Interesni sporovi koji nastaju u vezi ovog ugovora se rešavaju mirenjem ili drugim vidovima sindikalne borbe.
Interesni kolektivni sporovi su sporovi koji nastaju u postupku zaključivanja i izmena i dopuna ovog ugovora, kao i u slučaju neprimenjivanja odredaba ovog ugovora.
Komisija za mirenje se sastoji od tri člana, od kojih po jednog imenuju strane u sporu, dok se treći član imenuje sporazumno.
Komisija približava stavove strana u sporu radi postizanja sporazuma o spornom pitanju.
Komisija svoj rad završava u roku od sedam dana od dana obrazovanja.
Komisija je dužna da sačini izveštaj o svom radu i da ga dostavi stranama u sporu.
Za rad članova komisije za mirenje može se sporazumno odrediti naknada.
2. Pravni sporovi
Pravni kolektivni sporovi se rešavaju pred arbitražom ili drugim vidovima sindikalne borbe. Pravni kolektivni sporovi su sporovi koji nastaju u slučaju spora o sadržini pojedine odredbe ovog ugovora.
Arbitražno veće čine tri člana od kojih po jednog biraju strane u sporu, a trećeg člana strane u sporu određuju sporazumno iz reda nepristrasnih stručnih lica.
Arbitražno veće donosi odluke većinom glasova, pošto sasluša strane u sporu i izvrši uvid u relevantnu dokumentaciju.
Arbitražno veće donosi odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je predmet dostavljen na odlučivanje.
Za rad arbitara strane u sporu mogu sporazumno odrediti naknadu.
Arbitražno veće saopštava odluku usmeno stranama u sporu, a u roku od tri dana se dostavlja u pisanoj formi.
Odluke arbitražnog veća zamenjuju sporne odredbe ovog ugovora.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor je zaključen kad ga potpišu ovlašćeni predstavnici učesnika.
Izmene i dopune ovog ugovora se vrše na inicijativu jednog od učesnika.
Učesnici su dužni da počnu sa pregovorima najkasnije 15 dana od dana dostavljanja inicijative iz stava 1 ovog člana.
Ako pregovori ne otpočnu u roku iz stava 2 ovog člana nastaje interesni kolektivni spor.
Ukoliko na dan stupanja na snagu ovog ugovora i njegovih izmena i dopuna nije konačno odlučeno o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, primenjuju se odredbe ovog ugovora, odnosno izmene i dopune, ako je to za njega povoljnije.
Učesnici ovog ugovora će u roku od 8 dana od dana zaključivanja obrazovati Odbor za praćenje primene ovog ugovora.
Odbor iz stava 1 ovog člana daje mišljenje o primeni i autentična tumačenja odredaba ovog ugovora.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član 30 stav 3 i član 40 primenjuju se počev od 1. januara 1999. godine.
Svaki učesnik zadržava po jedan potpisan primerak ovog ugovora.
Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da važi Poseban kolektivni ugovor za zdravstvenu delatnost u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", br. 43/91, 65/91, 37/92, 60/94, 29/95, 50/95, 6/96, 18/96 i 13/97).
Pojedinačni kolektivni ugovori u ustanovama, opšta akta, odnosno ugovori o radu kod poslodavca koji nema organizovan sindikat usaglasiće se sa ovim ugovorom u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora.
Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije IU broj 110/99, utvrđeno je da član 58 u delu koji glasi: "i u roku od četiri godine po prestanku funkcije" nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.