ZAKONO POTVRĐIVANJU EVROPSKE KONVENCIJE O SUZBIJANJU TERORIZMA("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 10/2001) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Evropska konvencija o suzbijanju terorizma sačinjena u Strazburu 27. januara 1977. godine, u originalu na francuskom i engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
EVROPSKA KONVENCIJA O SUZBIJANJU TERORIZMA
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove Konvencije,
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope da ostvari još veće jedinstvo između svojih članica;
Svesne da raste zabrinutost zbog sve većeg broja terorističkih akata;
Želeći da preduzmu efikasne mere kako učinioci takvih radnji ne bi izbegli gonjenje i kaznu;
Uverene da je izdavanje lica posebno efikasno sredstvo za postizanje tog rezultata;
Dogovorile su se o sledećem:
Za potrebe izdavanja lica između država ugovornica, nijedno dole pomenuto krivično delo neće se smatrati političkim krivičnim delom, krivičnim delom u vezi sa političkim krivičnim, delom ili krivičnim delom inspirisanim političkim motivima:
(a) krivično delo obuhvaćeno poljem primene Konvencije za suzbijanje nezakonitog zarobljavanja vazdušnih letelica, potpisane u Hagu 16. decembra 1970. godine;
(b) krivično delo obuhvaćeno poljem primene Konvencije za suzbijanje nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti civilne avijacije, potpisane u Montrealu 23. septembra 1971. godine;
(c) teško krivično delo koje predstavlja atak na život, telesni integritet ili slobodu lica sa pravom na međunarodnu zaštitu, uključujući i diplomatsko osoblje;
(d) krivično delo koje obuhvata otmicu, uzimanje talaca ili samovoljno lišavanje slobode;
(e) krivično delo koje obuhvata upotrebu bombi, granata, raketa, automatskog vatrenog oružja i eksplozivnih pisama ili paketa u meri u kojoj takvo korišćenje predstavlja opasnost za ljude;
(f) pokušaji činjenja prethodno navedenih krivičnih dela ili učešće u svojstvu saučesnika lica koje učini ili pokuša da učini takvo krivično delo.
1. Za potrebe izdavanja lica između država ugovornica, država ugovornica može odlučiti da ne smatra političkim krivičnim delom, krivičnim delom povezanim sa političkim krivičnim delom ili krivičnim delom inspirisanim političkim motivima bilo koji akt teškog nasilja koji nije pomenut u članu 1, a koji je uperen protiv života, telesnog integriteta ili slobode lica.
2. Isto važi i za svaki težak akt protiv dobara, izuzev onih koji se pominju u članu 1, kada predstavlja kolektivnu opasnost za ljude.
3. Isto važi i za pokušaj činjenja prethodno navedenih krivičnih dela ili učešće u svojstvu saučesnika lica koje učini ili pokuša da učini takvo krivično delo.
Odredbe svih ugovora i sporazuma o izdavanju lica koje se primenjuju između država ugovornica, uključujući i Evropsku konvenciju o izdavanju lica su, što se tiče odnosa između država ugovornica, izmenjeni u meri u kojoj nisu kompatibilni sa ovom konvencijom.
Za potrebe ove konvencije i u slučaju kada neko od krivičnih dela iz čl. 1 ili 2 nije na listi slučajeva za koje se odobrava izdavanje lica u nekom ugovoru ili konvenciji o izdavanju lica na snazi između država ugovornica, smatraće se obuhvaćenim istom.
Nijedna odredba ove konvencije ne može se tumačiti tako da nalaže obavezu izdavanja lica ukoliko država kojoj je podnet zahtev ima ozbiljne razloge da veruje da je zahtev za izdavanje lica motivisan krivičnim delom iz čl. 1 ili 2 podnet u svrhu gonjenja ili kažnjavanja lica iz razloga njegove rase, religije, nacionalnosti ili političkih stavova ili ako stanje tog lica može biti otežano zbog nekog od tih razloga.
1. Svaka država ugovornica preduzeće potrebne mere za uspostavljanje svoje nadležnosti u cilju gonjenja učinilaca krivičnih dela iz člana 1 u slučaju kada se osumnjičeni nalazi na njenoj teritoriji i ako ga ona ne izda pošto je primila zahtev za izdavanje lica od države ugovornice čija se nadležnost zasniva na istim principima za određivanje nadležnosti koji postoje u zakonodavstvu zamoljene države.
2. Ova konvencija ne isključuje nijednu krivičnu nadležnost koja se izvršava u skladu sa nacionalnim zakonima.
Država ugovornica na čijoj teritoriji je otkriven osumnjičeni za počinjeno krivično delo iz člana 1 i koja je primila zahtev za izdavanje lica u uslovima pomenutim u članu 6 stav 1, ukoliko ne izda osumnjičenog za počinjeno krivično delo, podnosi zahtev bez ikakvog izuzetka i neopravdanog odlaganja, svojim organima radi krivičnog gonjenja. Ti organi donose odluku na isti način kao i za svako teško krivično delo u skladu sa zakonima te države.
1. Države ugovornice međusobno pružaju pravnu pomoć u krivičnim stvarima u najvećem mogućem obimu u svakom postupku koji se odnosi na krivična dela iz čl. 1 ili 2. U svim slučajevima primenjivaće se zakon zamoljene države kojim je regulisana međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima. Ipak, međusobna pravna pomoć se ne može odbiti samo iz razloga što se odnosi na političko krivično delo ili krivično delo u vezi sa političkim krivičnim delom ili krivično delo inspirisano političkim motivima.
2. Nijedna odredba ove konvencije ne može se tumačiti kao odredba koja nalaže obavezu međusobnog pružanja pravne pomoći ukoliko država kojoj je upućen zahtev ima ozbiljne razloge da veruje da je zahtev za međusobnu pomoć motivisan krivičnim delom iz čl. 1 ili 2 podnet u svrhu gonjenja ili kažnjavanja lica iz razloga rase, religije, nacionalnosti ili političkih stavova ili ako stanje tog lica može biti otežano zbog nekog od tih razloga.
3. Odredbe svih ugovora i sporazuma o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima primenjive između država ugovornica, uključujući i Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, su, što se tiče odnosa između država ugovornica, zamenjene u meri u kojoj nisu kompatibilne sa ovom konvencijom.
1. Evropski komitet za krivične probleme Saveta Evrope prati izvršavanje ove konvencije.
2. Taj komitet u slučaju potrebe pomaže da se dođe do prijateljskog rešenja svake teškoće koja proistekne iz izvršavanja ove konvencije.
1. Svaki spor između država ugovornica koji se odnosi na tumačenje ili primenu ove konvencije a koji nije rešen u okviru člana 9 stav 2 biće, na zahtev jedne od stranaka u sporu, podnet arbitraži. Svaka od strana odrediće jednog arbitra a dva arbitra će odrediti trećeg arbitra. Ukoliko u roku od 3 meseca od podnošenja zahteva za arbitražu jedna strana nije imenovala svog arbitra, arbitar će biti imenovan na zahtev druge strane, a to će učiniti predsednik Evropskog suda za ljudska prava. Ako je predsednik Evropskog suda za ljudska prava državljanin jedne od stranaka u sporu, imenovanje arbitra pripašće potpredsedniku suda ili, ako je potpredsednik državljanin jedne od stranaka u sporu, najstarijem članu suda koji nije državljanin jedne od stranaka u sporu. Ista procedura primenjivaće se u slučaju kada dva arbitra ne mogu da se sporazumeju oko izbora trećeg arbitra.
2. Arbitražno veće će ustanoviti svoj postupak. Njegove odluke se donose većinom glasova. Njegova presuda je konačna.
1. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje država članica Saveta Evrope. Podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja biće podneti generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Konvencija će stupiti na snagu tri meseca posle podnošenja trećeg instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja.
3. Stupiće na snagu u odnosu na svaku državu potpisnicu koja je ratifikuje, prihvati ili odobri naknadno, po isteku tri meseca od datuma podnošenja njenog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja.
1. Svaka država može u momentu potpisivanja ili u momentu podnošenja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, imenovati teritoriju ili teritorije na kojima će se ova konvencija primenjivati.
2. Svaka država može, u momentu podnošenja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, ili svakom drugom momentu posle toga, proširiti primenu ove konvencije, izjavom upućenom generalnom sekretaru Saveta Evrope, na bilo koju drugu teritoriju imenovanu u izjavi a čije međunarodne odnose obezbeđuje ili za koju ima ovlašćenje da izdaje propise.
3. Svaka izjava data po osnovu prethodnog stava može biti povučena, što se tiče bilo koje teritorije naznačene u toj izjavi, obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Saveta Evrope. Povlačenje stupa na snagu odmah ili kasnijeg datuma preciziranog u izjavi.
1. Svaka država može u momentu potpisivanja ili u momentu podnošenja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, izjaviti da zadržava pravo odbijanja izdavanja lica što se tiče svakog krivičnog dela iz člana 1 koje smatra političkim krivičnim delom, kao i krivičnim delom u vezi sa političkim krivičnim delom ili krivičnim delom inspirisanim političkim motivima, pod uslovom da se obaveže da će valjano uzeti u razmatranje, prilikom ocenjivanja prirode krivičnog dela, njegovu posebnu težinu, uključujući i:
(a) da li je predstavljalo kolektivnu opasnost za život, telesni integritet ili slobodu ljudi; i
(b) da li su oštećena lica koja nisu povezana sa pobudama iz kojih je to krivično delo učinjeno; ili
(c) da li su za njegovu realizaciju korišćene svirepe ili perfidne metode.
2. Svaka država može u celosti ili delimično povući rezervu koju je izrazila na osnovu prethodnog stava, putem izjave upućene generalnom sekretaru Saveta Evrope koja će stupiti na snagu na dan njenog prijema.
3. Država koja je izrazila rezervu po osnovu stava 1 ovog člana ne može zahtevati primenu člana 1 od strane druge države; ipak, ukoliko je rezerva delimična ili uslovna, može zahtevati primenu tog člana u meri u kojoj ga je i sama prihvatila.
Svaka država ugovornica može da otkaže ovu konvenciju pismenim obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Saveta Evrope. Takvo otkazivanje stupa na snagu odmah ili kasnijeg datuma preciziranog u obaveštenju.
Konvencija prestaje da proizvodi dejstvo u odnosu na svaku državu ugovornicu koja se povuče iz Saveta Evrope ili čije članstvo u njemu prestane.
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestiće države članice Saveta o:
(a) svakom potpisivanju;
(b) podnošenju svakog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja;
(c) svakom datumu stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa njenim članom 11;
(d) svakoj izjavi ili obaveštenju primljenim u skladu sa odredbama člana 12;
(e) svakoj rezervi izraženoj u skladu sa članom 13 stav 1;
(f) povlačenju svake rezerve izražene u skladu sa članom 13 stav 2;
(g) svakom obaveštenju primljenom u skladu sa članom 14 na dan kada otkazivanje stupa na snagu;
(h) svakom prekidu dejstva Konvencije u skladu sa članom 15.
U potvrdu čega su dole potpisani, valjano ovlašćeni u tu svrhu, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Strazburu, 27. januara 1977, na francuskom i engleskom jeziku, pri čemu su obe verzije verodostojne, u jednom primerku koji će biti deponovan u Arhivu Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će dostaviti overenu kopiju Konvencije svakoj od država potpisnica.
ČLAN 3
Prilikom predaje instrumenta o potvrđivanju Konvencije o suzbijanju terorizma, Savezna Republika Jugoslavija će izraziti sledeću rezervu:
"U skladu sa članom 13 Konvencije, Savezna Republika Jugoslavija zadržava pravo da odbije izdavanje lica zbog svakog krivičnog dela navedenog u članu 1 koje smatra političkim krivičnim delom, kao i krivičnim delom u vezi sa političkim krivičnim delom, ili krivičnim delom inspirisanim političkim motivima."
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".