ZAKONO PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU("Sl. glasnik RS", br. 52/96, 46/98, 29/2001 i 80/2002 - dr. zakon) |
I UVODNE ODREDBE
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču se i ostvaruju pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja ("Službeni list SRJ", broj 30/96) i ovim zakonom.
Prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se u organizacijama za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - republičkim fondovima za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: fond).
Sredstva za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuju se u fondu.
II OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE
1) Osiguranici
Osiguranici - zaposleni u smislu ovoga zakona jesu i lica koja, u skladu sa propisima o radnim odnosima, obavljaju poslove van prostorije poslodavca ili privremene i povremene poslove, osim ako nisu obavezno osigurana po drugom osnovu, odnosno ako nisu ostvarila pravo na penziju.
2) Lica kojima se obezbeđuju prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja
Prava za slučaj invalidnosti i telesnih oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću ostvaruju:
1) lica koja, u skladu sa propisima o radnim odnosima, obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu, ugovora o dopunskom radu i ugovora o delu;
2) lica koja, u skladu sa propisima o radnim odnosima, obavljaju poslove van prostorija poslodavca ili privremene i povremene poslove, a nisu osiguranici-zaposleni u smislu člana 3 ovog zakona;
3) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga;
4) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputi organizacija nadležna za zapošljavanje;
5) učenici i studenti kada se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;
6) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici ustanove za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada.
Lica iz stava 1 ovog člana prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju u fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
3) Starosna penzija
Radi utvrđivanja penzijskog osnova, zarada ostvarena u jednoj kalendarskoj godini svodi se na prosečni mesečni iznos koji odgovara zaradi za puno radno vreme osiguranika, na sledeći način:
1) ukupan iznos zarade koja se uzima za utvrđivanje penzijskog osnova, koji je osiguranik ostvario za jednu kalendarsku godinu, podeli sa ukupnim brojem časova za koje je ostvarena ta zarada, u punom radnom vremenu, vremenu kraćem od punog radnog vremena i vremenu dužem od punog radnog vremena, i tako utvrđeni iznos predstavlja prosečnu zaradu po jednom radnom času;
2) prosečni iznos zarade po jednom radnom času pomnoži se brojem časova prosečnog mesečnog punog radnog vremena u godini za koju se izračunava prosečni mesečni iznos zarade, i tako dobijeni iznos predstavlja prosečni mesečni iznos zarade za tu godinu.
Kao puno radno vreme u smislu stava 1 tačka 2) ovog člana uzima se broj časova punog radnog vremena utvrđen zakonom.
Prosečno mesečno puno radno vreme utvrđuje se tako što se ukupan mogući broj radnih časova, utvrđen u skladu sa zakonom, za godinu za koju se utvrđuje prosečni iznos zarade, podeli sa dvanaest meseci u godini.
Osiguranik kome, u skladu s republičkim zakonom, prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja opštih uslova propisanih za ostvarivanje prava na starosnu penziju, stiče pravo na starosnu penziju ako je navršio najmanje 50 godina života i 20 godina penzijskog staža, od čega najmanje 10 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
Osiguraniku iz stava 1 ovog člana pripada starosna penzija koja za 20 godina penzijskog staža, iznosi 55% (muškarac), odnosno 57,5% (žena) od penzijskog osnova i povećava se po 2,5% od penzijskog osnova za svaku dalje navršenu godinu do navršenih 30 godina penzijskog staža. Za svaku navršenu godinu preko 30 godina penzijskog staža penzija se povećava po 0,5% od penzijskog osnova, s tim što ne može iznositi više od 85% od penzijskog osnova.
Osiguraniku iz člana 49 i 50 ovog zakona koji ima najmanje 20 godina penzijskog staža, od čega najmanje 10 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, starosna, odnosno invalidska penzija određuje se od penzijskog osnova koji predstavlja njegov prosečni mesečni iznos zarade ostvarene u kalendarskoj godini koja prethodi godini ostvarivanja prava, ako je taj osnov za njega povoljniji.
Osiguraniku iz stava 1 ovog člana, koji, u vršenju ili povodom vršenja službenih zadataka, izgubi život ili kod koga nastane invalidnost po osnovu koje stekne pravo na invalidsku penziju, penzija se određuje od penzijskog osnova utvrđenog u stavu 1 ovog člana.
Najniža osnovica osiguranja na koju je osiguranik samostalnih delatnosti obavezno osiguran jeste prosečna mesečna zarada po zaposlenom ostvarena u Republici u tekućoj godini.
Najviša osnovica osiguranja na koju je osiguranik samostalnih delatnosti obavezno osiguran jeste četvorostruki iznos prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u tekućoj godini.
Za kategorije osiguranika samostalnih delatnosti koje ne ostvaruju redovan mesečni prihod fond utvrđuje osnovice osiguranja u rasponu iz st. 1 i 2 ovog člana zavisno od vrste delatnosti, dužine penzijskog staža i kategorije stručnosti osiguranika.
Najniža osnovica osiguranja na koju je osiguranik - zemljoradnik obavezno osiguran jeste 50% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici u tekućoj godini.
Najviši penzijski osnov iznosi 3,8 prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini.
4) Prava po osnovu preostale radne sposobnosti
Prekvalifikacija ili dokvalifikacija i zaposlenje invalida rada s preostalom radnom sposobnošću obavlja se pod opštim uslovima ako prema stanju invalidnosti i preostaloj radnoj sposobnosti i prema opštem zdravstvenom stanju invalid može da radi pod istim uslovima kao i ostali zaposleni kod poslodavca.
Prekvalifikacija ili dokvalifikacija i zaposlenje invalida rada s preostalom radnom sposobnošću, koji ne može da se zaposli, odnosno prekvalifikuje ili dokvalifikuje pod opštim uslovima, obavlja se pod posebnim uslovima, u skladu sa zakonom.
Invalid rada sa preostalom radnom sposobnošću može se rasporediti, odnosno zaposliti uz njegovu saglasnost na radno mesto za koje se traži niža stručna sprema od one koja odgovara radnom mestu za koje se invalidu rada obezbeđuje zapošljavanje.
Novčana naknada zarade, koja pripada osiguraniku s preostalom radnom sposobnošću za vreme od dana nastanka invalidnosti do upućivanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, kao i za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije (u daljem tekstu: materijalno obezbeđenje) određuje se od osnova koji čini zarada, odnosno naknada zarade koju je osiguranik ostvario u poslednjoj godini osiguranja koja prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost, odnosno osnovica osiguranja na koju je osiguranik bio osiguran u poslednjoj godini osiguranja koja prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost.
Ako poslednja godina osiguranja iz stava 1 ovog člana nije godina koja neposredno prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost, već neka ranija godina, zarada iz te godine dovodi se valorizacijom na nivo zarade u godini koja neposredno prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost, i to: prema kretanju prosečne mesečne neto zarade kod poslodavca ako je invalid rada produžio ili ponovo počeo da radi kod istog poslodavca, a u ostalim slučajevima prema kretanju prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici.
Materijalno obezbeđenje bez obzira na uzrok invalidnosti, iznosi:
1) 90% od osnova iz člana 13 ovog zakona - do upućivanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju;
2) 100% od osnova iz člana 13 ovog zakona - za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije.
Materijalno obezbeđenje ne može biti niže od 70% od prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnom tromesečju.
Pravo na materijalno obezbeđivanje pripada i za vreme dok je invalid rada sprečen da koristi prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju usled bolesti ili drugih uzroka zbog kojih se po propisima o zdravstvenom osiguranju priznaje pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.
Invalidu rada koji nema porodicu na izdržavanju, a prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju obavlja u posebnoj ustanovi u kojoj ima besplatan smeštaj i ishranu, materijalno obezbeđenje isplaćuje se u visini od 50%.
Materijalno obezbeđenje se konačno usklađuje početkom svake godine sa kretanjem zarada u prethodnoj godini, i to: prema kretanju prosečne mesečne neto zarade kod poslodavca, ako je invalid rada produžio ili ponovo počeo da radi kod istog poslodavca, a u ostalim slučajevima prema kretanju prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici.
Invalidu rada, koji prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju obavlja van mesta prebivališta, a korišćenje prekvalifikacije ili dokvalifikacije ne može da se obezbedi besplatnim prevozom od mesta prebivališta do mesta gde se vrši prekvalifikacija ili dokvalifikacija, niti mu je za to vreme obezbeđen besplatan smeštaj i ishrana u drugom mestu, isplaćuje se, pored materijalnog obezbeđenja i paušalna naknada.
Paušalna naknada iz stava 1 ovog člana iznosi 55% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini.
Novčana naknada zarade, koja pripada osiguraniku s preostalom radnom sposobnošću, za vreme od dana nastanka invalidnosti do dana raspoređivanja, odnosno zaposlenja na drugom odgovarajućem poslu i od dana završene prekvalifikacije ili dokvalifikacije do dana raspoređivanja, odnosno zaposlenja na drugom odgovarajućem poslu (u daljem tekstu: privremena naknada), određuje se od osnova od koga se određuje visina materijalnog obezbeđenja, i iznosi:
1) 75% od osnova, ako penzijski staž, na dan nastanka invalidnosti, iznosi polovinu i manje od polovine radnog veka;
2) 90% od osnova, ako penzijski staž, na dan nastanka invalidnosti, iznosi više od polovine radnog veka;
3) 100% od osnova, ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.
Privremena naknada ne može biti niža od 70% od prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnom tromesečju.
Pravo na privremenu naknadu pripada i invalidu rada, kome nezavisno od njegove volje prestane zaposlenje, za vreme od dana prestanka prava na novčanu naknadu u skladu sa propisima o zapošljavanju, do stupanja na novi posao.
Privremena naknada usklađuje se na isti način predviđen za materijalno obezbeđenje.
Pravo na privremenu naknadu prestaje danom ispunjenja uslova za sticanje prava na starosnu penziju.
Ako osiguranik za ostvarivanje prava na novčanu naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu nema nijednu godinu osiguranja koja prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost uzima se godina u kojoj je nastala invalidnost, a ako nema ostvarenu zaradu ni u toj godini uzima se prethodna ili neka ranija godina u kojoj osiguranik ima ostvarenu zaradu bez obzira na broj meseci u kojima je ta zarada ostvarena.
Ako, kod ostvarivanja prava na novčanu naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu, poslednja godina osiguranja nije godina koja neposredno prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost, već neka ranija godina, prosečan mesečni iznos zarade iz te godine dovodi se valorizacijom na nivo prosečnog mesečnog iznosa zarade u godini koja neposredno prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost, i to: prema kretanju prosečne mesečne neto zarade ostvarene kod poslodavca ako je osiguranik produžio ili ponovo počeo da radi kod istog poslodavca, a u ostalim slučajevima prema kretanju mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici.
U prvoj godini ostvarivanja novčane naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu, novčana naknada određuje se u visini razlike između valorizovanog prosečnog mesečnog iznosa zarade koju je osiguranik ostvario u poslednjoj godini osiguranja koja prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost, koja je osiguraniku isplaćena, odnosno utvrđena po godišnjem obračunu i iznosa zarade koju ostvaruje na drugom odgovarajućem poslu u mesecu za koji se vrši isplata novčane naknade.
U periodu od 1. januara tekuće godine do donošenja godišnjeg obračuna za prethodnu godinu, novčana naknada isplaćuje se u visini iznosa poslednje mesečne novčane naknade isplaćene u prethodnoj kalendarskoj godini.
Po donošenju godišnjeg obračuna ostvarenih zarada za prethodnu godinu vrši se valorizacija zarade koju je osiguranik ostvario u poslednjoj godini osiguranja koja prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost, i to: prema kretanju prosečne mesečne neto zarade ostvarene kod poslodavca ako je osiguranik produžio ili ponovo počeo da radi kod istog poslodavca, a u ostalim slučajevima prema kretanju prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici, i utvrđuje konačan obračun novčane naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu u visini pripadajuće razlike.
Novčana naknada zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu usklađuje se u toku godine tako što se isplaćuje u visini razlike između valorizovanog prosečnog mesečnog iznosa zarade ostvarene u poslednjoj godini osiguranja koja prethodi godini u kojoj je nastala invalidnost uvećane za porast prosečne mesečne neto zarade kod poslodavca, odnosno prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnom mesecu tekuće godine u odnosu na celu prethodnu godinu i zarade koju osiguranik ostvari na drugom odgovarajućem poslu u mesecu za koji se isplaćuje novčana naknada.
Usklađivanje iz stava 1 ovog člana vrši se počev od prve godine korišćenja prava na novčanu naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu.
Novčana naknada zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu zajedno sa iznosom zarade koju zaposleni invailid rada ostvaruje na drugom odgovarajućem poslu ne može preći iznos prosečne mesečne neto zarade za iste ili slične poslove kod poslodavca.
Novčanu naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu isplaćuje poslodavac prilikom isplate zarade, s tim što će fond poslodavcu nadoknaditi iznos sredstava nastao isplatom naknade u roku od pet dana od dana dostavljanja urednog zahteva za refundaciju isplaćenih sredstava.
Novčana naknada zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu pripada za dane provedene na radu, kao i za dane za koje po propisima o radnim odnosima pripada naknada zarade.
Invalid rada ima pravo na naknadu putnih troškova u vezi sa ostvarivanjem, odnosno korišćenjem prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Naknada putnih troškova obuhvata naknadu za troškove prevoza i naknadu za troškove ishrane i smeštaja za vreme putovanja i boravka u drugom mestu i pripada u slučajevima i visini utvrđenoj opštim aktom, u skladu sa statutom fonda.
5) Prava za slučaj opasnosti od nastanka invalidnosti
Osiguranik kod koga je utvrđena opasnost od nastanka invalidnosti ima pravo na novčane naknade po osnovu prava na raspoređivanje na drugi odgovarajući posao sa punim radnim vremenom i prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, pod uslovima, u visini i na način predviđen za ostvarivanje tih naknada za osiguranika s preostalom radnom sposobnošću.
6) Porodična penzija
Kada je izdržavanje uslov za sticanje prava na porodičnu penziju, smatra se da je umrli osiguranik, odnosno korisnik prava na penziju izdržavao člana porodice ako ukupni sopstveni prihodi člana porodice ne prelaze iznos od 50% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini.
U prihode iz stava 1 ovog člana ne uzima se: dodatak na decu do troje dece, novčana naknada za pomoć i negu, novčana naknada za telesno oštećenje, primanja po osnovu nagrada, otpremnina zbog odlaska u penziju, kao i primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda.
Kao najmanji osnov za određivanje porodične penzije uzima se starosna penzija određena u procentu od penzijskog osnova za penzijski staž od 20 godina.
Ukupan iznos porodične penzije ne može preći najviši iznos starosne, odnosno invalidske penzije.
Članovima šire porodice pripada pravo na porodičnu penziju ako nema članova uže porodice, a ako ih ima - samo kada porodična penzija koja pripada članovima uže porodice ne dostigne pun iznos osnova od koga se određuje visina porodične penzije.
7) Novčana naknada za telesno oštećenje
Telesna oštećenja razvrstavaju se prema težini u osam stepena, i to:
|
Stepen |
Procenat telesnog oštećenja |
|
1. |
100% |
|
2. |
90% |
|
3. |
80% |
|
4. |
70% |
|
5. |
60% |
|
6. |
50% |
|
7. |
40% |
|
8. |
30% |
Visina novčane naknade za telesno oštećenje određuje se, prema stepenu telesnog oštećenja, u procentu utvrđenom u članu 33 ovog zakona, od osnova koji iznosi 25% prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini.
Novčana naknada za telesno oštećenje pripada u stalnom mesečnom iznosu.
Kada kod osiguranika kod koga je ranije nastalo telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću ispod 30% dođe do pogoršanja tog telesnog oštećenja ili nastane nov slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću, tako da ukupno telesno oštećenje iznosi 30% ili više, osiguranik stiče pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje u odgovarajućem procentu prema novom stepenu telesnog oštećenja koji se određuje na osnovu novog stanja ukupnog telesnog oštećenja.
8) Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, ako je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, ima osiguranik, korisnik penzije i invalid rada s preostalom radnom sposobnošću.
Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kada lice iz člana 36 ovog zakona u toku trajanja osiguranja postane nepokretno, kao i ako zbog težine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači, i da održava osnovnu ličnu higijenu, kao i slepo lice koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i lice koje postiže vid sa korekcijom do 0,05.
Novčana naknada za pomoć i negu određuje se u visini 60% od prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u prethodnoj godini.
Osiguranik, koji je pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu stekao za vreme trajanja osiguranja, zadržava to pravo i po prestanku osiguranja, ako je stekao pravo na invalidsku, starosnu ili porodičnu penziju ili pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i zaposlenje.
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu ne pripada korisniku prava, odnosno osiguraniku koji ostvaruje pravo na takvu novčanu naknadu po drugom osnovu.
Novčana naknada za pomoć i negu utvrđuje se u mesečnom iznosu i isplaćuje unazad.
Novčana naknada za pomoć i negu, za korisnika koji je smešten u ustanovu socijalne zaštite za smeštaj starih lica, isplaćuje se toj ustanovi.
Novčana naknada za pomoć i negu usklađuje se pod uslovima i na način koji su predviđeni za usklađivanje penzije.
9) Pravo na naknadu pogrebnih troškova
U slučaju smrti korisnika penzije, licu koje izvrši sahranu pripada naknada pogrebnih troškova u visini utvrđenoj statutom fonda.
10) Pravo na nabavku specijalnih pomagala za čitanje i pisanje
Osiguranik, invalid rada, korisnik penzije - slepo lice i slepo dete osiguranika, ima pravo na naknadu za nabavku specijalnih pomagala za čitanje i pisanje - reproduktor i Brajevu pisaću mašinu.
Bliži uslovi za ostvarivanje i visina naknade za nabavku specijalnih pomagala iz stava 1 ovog člana uređuju se statutom fonda.
11) Najniža penzija
Najniži iznos starosne penzije određuje se od osnova koji za osguranika - zaposlenog i osiguranika samostalnih delatnosti čini prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom ostvarena u Republici u prethodnoj godini, a za osiguranika - zemljoradnika najniža osnovica osiguranja iz prethodne godine, u procentu određenom zavisno od dužine penzijskog staža i iznosi:
- 40% za penzijski staž do 20 godina;
- 50% za penzijski staž od 20 do 25 (muškarac), odnosno od 20 do 24 (žena) godina;
- 60% za penzijski staž od 25 do 30 (muškarac), odnosno od 24 do 28 (žena) godina;
- 70% za penzijski staž od 30 do 35 (muškarac), odnosno od 28 do 32 (žena) godina;
- 80% za penzijski staž od 35 i više (muškarac), odnosno od 32 i više (žena) godina;
Visina najniže starosne penzije određuje se od osnova propisanog za odgovarajuću kategoriju osiguranika u kojoj je osguranik proveo pretežni deo staža osiguranja.
Najniži iznos invalidske penzije određuje se od osnova od kojeg se određuje najniži iznos starosne penzije, i to:
1) ako je invalidnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada u procentu zavisno od dužine penzijskog staža iznosi:
- 40% za penzijski staž do 20 (muškarac), odnosno do 15 (žena) godina;
- 50% za penzijski staž od 20 do 25 (muškarac), odnosno od 15 do 20 (žena) godina;
- 60% za penzijski staž od 25 do 30 (muškarac), odnosno 20 do 25 (žena) godina;
- 70% za penzijski staž od 30 do 35 (muškarac), odnosno od 25 do 30 (žena) godina;
- 80% za penzijski staž od 35 i više (muškarac), odnosno 30 i više (žena) godina;
2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, iznosi 80%, bez obzira na dužinu penzijskog staža.
Visina najniže invalidske penzije određuje se od osnova propisanog za odgovarajuću kategoriju osiguranika u kojoj je osiguranik proveo pretežni deo staža osiguranja.
12) Penzijski staž
(1) Staž osiguranja koji se računa sa efektivnim trajanjem
U staž osiguranja računa se vreme koje lice, u skladu sa propisima o radnim odnosima, provede na obavljanju poslova van prostorije poslodavca, odnosno obavljanju privremenih i povremenih poslova.
U staž osiguranja računa se vreme koje osiguranik kod koga je utvrđena opasnost od nastanka invalidnosti provede do stupanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i na prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji.
U staž osiguranja računa se vreme za koje lice kome je prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavaca, ostvaruje novčanu naknadu prema propisima o zapošljavanju.
U staž osiguranja računa se vreme koje je osiguranik - zaposleni proveo:
1) na neplaćenom odsustvu, najviše do 30 dana u jednoj kalendarskoj godini;
2) za vreme udaljenja sa rada (suspenzija) i to najviše do 30 dana - ako je zbog izrečene disciplinske mere prestalo zaposlenje;
3) u istražnom zatvoru, najviše do 30 dana, osim ako je krivični postupak bio pravosnažnom odlukom obustavljen ili ako je osiguranik bio oslobođen optužbe, ili je optužba bila odbijena - ali ne zbog nenadležnosti.
U staž osiguranja računa se vreme za koje je plaćen doprinos po prestanku obaveznog osiguranja (produženo osiguranje), i to za vreme:
1) stručnog usavršavanja ili specijalizacije;
2) privremene nezaposlenosti ako je za to vreme prijavljen organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, pod uslovom da se prijavio u roku od 42 dana od dana prestanka obaveznog osguranja;
3) boravka u inostranstvu za vreme zapošljavanja kod međunarodnih i drugih organizacija po osnovu međunarodnih ugovora, odnosno kod inostranog poslodavca, ako za to vreme nije obavezno osiguran kod fonda;
4) boravka u inostranstvu kao bračni drug osiguranika koji je na službi u inostranstvu kod državnih organa, poslodavca ili u drugim službama na osnovu međunarodnog ugovora;
5) neplaćenog odsustva dužeg od 30 dana;
6) izdržavanja kazne zatvora najviše do 30 dana;
Vreme produženog osiguranja uzima se u obzir za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja najviše do jedne trećine staža koji je potreban za sticanje prava.
Zahtev za produženo osiguranje podnosi se najkasnije u roku od šest meseci od dana prestanka obaveznog osiguranja.
(2) Staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem
Radna mesta ovlašćenih službenih lica, u smislu republičkih propisa o vršenju unutrašnjih poslova, kao i radna mesta i stepen uvećanja staža osiguranja za zaposlene u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove koji rade na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima, utvrđuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, s tim da se svakih 12 meseci efektivno provedenih na tim radnim mestima, odnosno poslovima računa najviše kao 16 meseci staža osiguranja.
Na akt iz stava 1 ovog člana saglasnost daje Vlada Republike Srbije.
Radniku u organu nadležnom za izvršenje krivične sankcije koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima, staž osiguranja računa se sa uvećanim trajanjem, pod uslovom da je na tim mestima efektivno proveo ukupno najmanje 10 godina, odnosno ukupno najmanje pet godina ako je kod njega dok radi na tim radnim mestima utvrđena invalidnost, odnosno opasnost od nastanka invalidnosti.
Radna mesta, odnosno poslove i stepen uvećanja staža osiguranja iz stava 1 ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za poslove izvršenja krivične sankcije , s tim da se svakih 12 meseci efektivno provedenih na tim radnim mestima, odnosno poslovima računa najviše kao 16 meseci staža osiguranja.
Na akt iz stava 2 ovog člana saglasnost daje Vlada Republike Srbije.
(3) Poseban staž
Osiguraniku - ženi koja rodi treće dete, po tom osnovu, uračunava se u posebni staž vreme u trajanju od dve godine.
13) Ostvarivanje i korišćenje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja
(1) Ostvarivanje prava
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju se u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju kod poslodavca, obezbeđuju se u postupku uređenom opštim aktom poslodavca, odnosno kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom.
Fond kod koga je korisnik ostvario pravo na penziju, nadležan je za ponovno određivanje penzije u slučaju da se korisnik penzije zaposli, odnosno obavlja samostalnu delatnost.
Činjenice koje se, u skladu sa zakonom, ne utvrđuju u matičnoj evidenciji, a koje su od značaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, utvrđuju se u postupku rešavanja o tim pravima.
Postupak za utvrđivanje penzijskog staža pokreće se na zahtev osiguranika, odnosno korisnika prava kao i člana porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava.
U postupku za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u fondu obezbeđuje se dvostepenost.
U postupku za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja osiguranik ostvaruje kod poslodavca, osiguraniku se obezbeđuje zaštita prava, pod uslovima i na način koji su utvrđeni opštim aktom poslodavca, u skladu sa zakonom.
Kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, opasnosti od nastanka invalidnosti, telesnog oštećenja, uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potrebe za pomoći i negom, potpune nesposobnost za rad i nesposobnosti za samostalni život i rad, fond utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način rada uređuje opštim aktom fonda.
Nalaz, mišljenje i ocena iz stava 1 ovog člana podleže prethodnoj kontroli koju vrši organ utvrđen opštim aktom fonda.
U obavljanju prethodne kontrole nalaza, mišljenja i ocene može se dati saglasnost ili primedba. Primedba, kojom se ukazuje na uočene nedostatke i daje uputstvo za njihovo otklanjanje, obavezna je za organe koji su vršili veštačenje.
Poslodavac kod koga je osiguranik zaposlen obezbeđuje učešće svog predstavnika u radu organa veštačenja kada daje nalaz, mišljenje i ocenu o preostaloj radnoj sposobnosti ili opasnosti od nastanka invalidnosti i obezbeđuje potrebnu dokumentaciju o radnom mestu na koje je osiguranik raspoređen, odnosno na koje može biti raspoređen.
Nalaz, mišljenje i ocena iz stava 4 ovog člana ne može se dati bez dokaza da je predstavnik poslodavca uredno pozvan da učestvuje u radu veštačenja.
Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti i opasnosti od nastanka invalidnosti pokreće fond na zahtev osiguranika, na osnovu predloga za utvrđivanje invalidnosti, u skladu sa opštim aktom fonda.
Izuzetno od stava 1 ovog člana postupak se može pokrenuti na zahtev osiguranika i bez predloga za utvrđivanje invalidnosti uz medicinsku dokumentaciju, s tim da, ukoliko se ne utvrdi invalidnost ili opasnost od nastanka invalidnosti, osiguranik sam snosi troškove veštačenja.
Za osiguranika - zaposlenog koji radi na poslovima sa posebnim uslovima rada postupak za ostvarivanje prava iz stava 1 ovog člana pokreće osiguranik, odnosno poslodavac, na osnovu predloga službe medicine rada.
Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje i prava na novčanu naknadu za pomoć i negu pokreće se na zahtev osiguranika, odnosno korisnika prava, na osnovu medicinske dokumentacije.
Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se i po službenoj dužnosti na osnovu mišljenja organa veštačenja datog prilikom veštačenja o invalidnosti, u skladu sa opštim aktom fonda.
Promene u stanju invalidnosti koje su od uticaja na pravo na invalidsku penziju priznato pravosnažnim rešenjem, mogu da se utvrđuju samo u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika.
Izuzetno od stava 1 ovog člana, kada se korisnik invalidske penzije zaposli, odnosno obavlja samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran, organ nadležan za rešavanje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja po sopstvenoj inicijativi ili inicijativi organa veštačenja, odrediće ponovni pregled korisnika prava.
Promene u stanju invalidnosti kod osiguranika s preostalom radnom sposobnošću kada je po tom osnovu stečeno pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, odnosno pravo na raspoređivanje na drugi odgovarajući posao, odnosno pravo na odgovarajuće zaposlenje s punim radnim vremenom, kao i promene u stanju opasnosti od nastanka invalidnosti i stanju telesnog oštećenja, mogu da se utvrđuju u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, odnosno na inicijativu lekara osnovne zdravstvene delatnosti, organa veštačenja ili poslodavca.
Organ nadležan za rešavanje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja, po sopstvenoj inicijativi ili inicijativi organa veštačenja, može da odredi ponovni pregled korisnika prava na pomoć i negu.
Kao dan nastanka invalidnosti, opasnosti od nastanka invalidnosti, telesnog oštećenja ili potrebe za pomoći i negom drugog lica uzima se dan kada je na osnovu pregleda dat nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja u prvostepenom postupku, odnosno neki raniji dan za koji postoji odgovarajuća medicinska dokumentacija.
Rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i o penzijskom stažu donosi organ fonda određen opštim aktom fonda.
Prvostepeno rešenje iz stava 1 ovog člana podleže prethodnoj kontroli koju vrši organ utvrđen opštim aktom fonda.
Protiv prvostepenog rešenja može se izjaviti žalba organu određenom opštim aktom fonda u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako se njom pobija utvrđena invalidnost i opasnost od nastanka invalidnosti.
Protiv rešenja kojim je odlučeno o pravima po osnovu preostale radne sposobnosti i opasnosti od nastanka invalidnosti, ako je osiguranik u vreme ostvarivanja prava zaposlen, pravo žalbe ima i poslodavac kod koga je osiguranik zaposlen, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Prava koja na osnovu konačnog rešenja fonda obezbeđuje poslodavac, obezbeđuju se pod uslovima i na način utvrđenim opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom i zakonom.
Kada pravo na zapošljavanje na drugom odgovarajućem poslu, na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i odgovarajuće novčane naknade obezbeđuje fond, fond rešenjem odlučuje o upućivanju korisnika prava na zapošljavanje, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i o određivanju odgovarajuće novčane naknade.
Prvostepeno rešenje fonda podleže revizji, koju vrši organ određen opštim aktom fonda.
Revizijom se može ispitati i pravilnost nalaza, mišljenja i ocene koje daju organi veštačenja.
Revizija ne odlaže izvršenje rešenja.
Ako je protiv prvostepenog rešenja izjavljena žalba, o reviziji i žalbi rešava se istim rešenjem.
Ako protiv prvostepenog rešenja nije izjavljena žalba, a revizija ne bude izvršena u roku od tri meseca od dana isteka roka za žalbu, smatra se da je revizija izvršena i data saglasnost na to rešenje.
U vršenju revizije na prvostepeno rešenje može se dati saglasnost, odnosno prvostepeno rešenje može se izmeniti, poništiti ili ukinuti.
Ako je prvostepeno rešenje poništeno ili ukinuto, revizijom se ispituje samo da li je novo rešenje u skladu sa razlozima zbog kojih je ranije prvostepeno rešenje poništeno ili ukinuto.
Protiv rešenja fonda donetog po žalbi, odnosno u vršenju revizije u pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i protiv konačnog rešenja o podacima utvrđenim u matičnoj evidenciji, može se pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda.
Protiv konačnog rešenja fonda, u slučajevima kada nisu ispunjeni uslovi za pokretanje obnove postupka po zakonu kojim je uređen opšti upravni postupak, ili su protekli rokovi za obnovu postupka po tom zakonu, može se pokrenuti obnova postupka:
1) ako se sazna za nove činjenice, odnosno nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi sami, ili u vezi sa već upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drugačijeg rešenja;
2) kada je propušteno da se u ranijem postupku iznese neka činjenica, odnosno dokaz koji može dovesti do drugačijeg rešenja.
Obnova postupka pokreće se na zahtev osiguranika ili po službenoj dužnosti.
Ako je zahtev za obnovu postupka podnet, odnosno postupak obnove pokrenut u roku od pet godina od dana dostavljanja rešenja osiguraniku, u postupku obnove primenjuju se propisi koji važe u vreme donošenja rešenja po kome se postupak obnavlja.Ako je zahtev podnet, odnosno postupak obnove pokrenut po isteku tog roka, u postupku obnove primenjuju se propisi koji važe u vreme podnošenja zahteva za obnovu postupka, odnosno u vreme pokretanja tog postupka po službenoj dužnosti.
Na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i obnovljenom postupku, nadležni organ novim rešenjem može ranije rešenje koje je bilo predmet obnove ostaviti na snazi ili ga zameniti novim rešenjem kojim se ukida ranije rešenje.
Odredbe st. 1 do 3 ovog člana ne primenjuju se u postupku rešavanja zahteva za obnovu postupka za utvrđivanje posebnog staža iz narodnooslobodilačkog rata podnetih posle 30. juna 1983. godine.
Obnova postupka može se pokrenuti na zahtev osiguranika ili po službenoj dužnosti i ako se ustanovi da je u radnoj knjižici ili drugoj javnoj ispravi pogrešno i nepravilno utvrđen i upisan staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.
Pravosnažno rešenje fonda može se izmeniti novim rešenjem ako je njime povređen zakon ili opšti akt fonda na štetu osiguranika, odnosno korisnika prava ili ako je o nekom pravnom pitanju docnije zauzeto pravno shvatanje povoljnije za osiguranika.
Novo rešenje će se doneti i ako se sazna za činjenice koje su od uticaja na pravo osiguranika, a koje su nastale posle donošenja rešenja.
Prava utvrđena rešenjem donetim u postupku izmene pripadaju od prvog dana narednog meseca od dana podnošenja zahteva za izmenu rešenja, odnosno od dana donošenja rešenja u postupku za izmenu pokrenutom po službenoj dužnosti.
Kod ponovnog rešavanja o pravu osiguranika, odnosno korisnika prava, prema stavu 1 ovog člana primenjuju se propisi koji su važili u času donošenja konačnog rešenja. Ako se rešava o pravu prema stavu 2 ovog člana primeniće se i propisi koji važe u vreme pokretanja postupka.
Kad u postupku za ostvarivanje prava nastane sukob nadležnosti između fondova, odnosno fonda i poslodavca taj sukob rešava Vrhovni sud Srbije
(2) Korišćenje prava
Starosna penzija isplaćuje se od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev podnet u roku od šest meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava, odnosno od dana prestanka osiguranja, a ako je zahtev podnet po isteku tog roka, od dana podnošenja zahteva i za šest meseci unazad.
Porodična penzija isplaćuje se od dana utvrđenog u stavu 1 ovog člana, pod uslovom da osiguranik u tom periodu nije bio zaposlen, odnosno obavljao delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran u zemlji ili inostranstvu, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Osiguraniku koji pravo na invalidsku penziju ostvaruje u postupku pokrenutom u toku trajanja osiguranja, invalidska penzija isplaćuje se od dana pravosnažnosti rešenja o invalidnosti, odnosno od dana nastanka invalidnosti ako je to za osiguranika povoljnije.
Ako je osiguranik ostvario zaradu, odnosno naknadu zarade i posle dana pravosnažnosti rešenja o invalidnosti, invalidska penzija isplaćuje se od prvog dana posle dana od koga mu je prestala isplata zarade, odnosno naknada zarade.
Kad se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja, odnosno osiguranja, a invalidnost je postojala pre podnošenja zahteva, invalidska penzija isplaćuje se od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva.
Osiguraniku koji se u vreme pokretanja postupka za invalidsku penziju nalazi na radu u inostranstvu penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Osiguraniku koji prava po osnovu invalidnosti ostvaruje u postupku pokrenutom u toku trajanja zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti, novčane naknade zarade po osnovu preostale radne sposobnosti isplaćuju se od dana pravosnažnosti rešenja o invalidnosti, odnosno od dana nastanka invalidnosti, ako je to za osiguranika povoljnije, a najranije od dana kada mu je preostala isplata zarade na svom poslu, odnosno od dana prestanka obavljanja samostalne delatnosti po osnovu koje je bio osiguran.
Kada se novčane naknade zarade iz stava 1 ovog člana ostvaruju po prestanku zaposlenja, odnosno po prestanku obavljanja samostalne delatnosti, a invalidnost je postojala pre podnošenja zahteva, novčane naknade se isplaćuju od prvog dana narednog meseca posle podnošenja zahteva.
Invalidu rada upućenom konačnim rešenjem na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, pripada po tom osnovu novčana naknada zarade do dana stupanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju ako je na nju stupio u roku određenom tim rešenjem.
Invalidu rada koji ne stupi na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju u određenom roku ne vrši se isplata novčane naknade zarade do dana stupanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, osim ako je bio sprečen da stupi na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju u određenom roku iz razloga koji su van njegove volje.
Pravo na novčanu naknadu zarade za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije pripada invalidu rada:
1) koji je stupio na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju u određenom roku ili je stupio docnije iz razloga koji su van njegove volje;
2) kome je obustavljena isplata novčane naknade do stupanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju pa se naknadno prijavio radi ponovnog upućivanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju u roku od godinu dana od dana dostave prvog rešenja, ako stupi na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju u roku određenom novim rešenjem;
3) kada u toku korišćenja ovog prava bude upućen na naknadno lečenje;
Invalidu rada kome je priznato pravo na zaposlenje na drugom odgovarajućem poslu novčana naknada zarade po tom osnovu pripada ako se prijavi organizaciji nadležnoj za zapošljavanje u roku od 42 dana od dana kada je rešenje o priznavanju tog prava postalo konačno, odnosno od dana završetka prekvalifikacije ili dokvalifikacije.
Invalidu rada koji se u roku iz stava 1 ovog člana ne prijavi organizaciji nadležnoj za zapošljavanje radi odgovarajućeg zaposlenja, obustavlja se pravo na novčanu naknadu zarade, osim kada je iz razloga koji su van njegove volje bio sprečen da se u propisanom roku prijavi.
Novčana naknada zarade iz stava 1 ovog člana isplaćuje se za mesece u kojima se invalid rada uredno javlja radi odgovarajućeg zaposlenja, kao i za mesece u kojima je bio sprečen da se uredno javlja iz razloga koji su van njegove volje.
Isplata novčane naknade zarade do dana raspoređivanja, odnosno zaposlenja na drugom odgovarajućem poslu obustavlja se invalidu rada, ako ne stupi na posao koji mu je obezbeđen, odnosno na koji je raspoređen u roku od osam dana od dana kada mu je saopšteno da se upućuje na taj posao ili ako prekine zaposlenje na poslu koji mu je obezbeđen, odnosno na koji je raspoređen, osim ako je bio sprečen da koristi ova prava iz razloga koji su van njegove volje.
Novčana naknada za telesno oštećenje i novčana naknada za pomoć i negu isplaćuje se od dana nastanka telesnog oštećenja, odnosno potrebe za pomoći i negom drugog lica, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka.
Osiguranik, odnosno korisnik prava na naovčanu naknadu za telesno oštećenje, koji po posebnim propisima stekne pravo na novčanu naknadu po osnovu istog telesnog oštećenja, može po sopstvenom izboru da koristi samo jedno od tih prava, ako posebnim propisima nije drugačije određeno.
Ako u stanju invalidnosti, u stepenu telesnog oštećenja i potrebi za pomoći i negom drugog lica nastupe promene koje su od uticaja na utvrđena prava, ta prava prestaju, menjaju se ili stiču nova prava, i to:
1) ako je promena utvrđena na zahtev osiguranika - od prvog dana narednog meseca po podnošenju zahteva;
2) ako je promena utvrđena na zahtev osiguranika nastala posle podnetog zahteva - od prvog dana narednog meseca posle nastale promene;
3) ako je promena utvrđena po službenoj dužnosti - od prvog dana narednog meseca po donošenju prvostepenog rešenja o određivanju prava po osnovu utvrđene promene.
Porodična penzija isplaćuje se kao jedna penzija i kada je određena za više korisnika, ako korisnici ne zahtevaju da im se penzija isplaćuje odvojeno.
Ako porodična penzija pripada samo članovima uže porodice ili samo članovima šire porodice, a neki od njih žive odvojeno, ukupna porodična penzija deli se na jednake delove.
Ako porodična penzija pripada i članovima uže porodice i članovima šire porodice, a neki od njih žive odvojeno, i penzija se prethodno podeli na deo koji pripada članovima uže porodice i deo koji pripada članovima šire porodice, pa se svaki deo dalje raspoređuje na jednake delove.
Porodična penzija deli se i kada se nekom od korisnika privremeno obustavi isplata penzije, kao i za vreme mirovanja prava koje pripada pojedinom korisniku.
Ako porodičnu penziju koriste dva ili više članova porodice, pa nekom od njih prestane pravo na penziju, ostalim članovima koji imaju pravo na porodičnu penziju ponovo se određuje visina penzije. Tako određena visina penzije pripada od dana kada je korisniku prestalo pravo na penziju.
Ako se isplata porodične penzije obustavi, ili ako pravo koje pripada pojedinom članu porodice miruje, porodična penzija se ponovo ne određuje.
Ako se korisniku porodične penzije, zbog zaposlenja, odnosno obavljanja delatnosti po osnovu koje je obavezno osiguran, ili zbog korišćenja starosne i invalidske penzije, ne isplaćuje porodična penzija koja mu pripada, ostalim članovima uže porodice isplaćuje se za to vreme porodična penzija u visini koja se određuje kao da korisnik penzije nema pravo na porodičnu penziju.
Pravo na porodičnu penziju prestaje članu porodice kod koga, usled nastale promene, više ne postoje uslovi koje korisnik treba da ispunjava za sticanje i korišćenje tog prava.
Ako osiguranik, odnosno korisnik penzije, stekne pravo na dve ili više penzija, može koristiti samo jednu od tih penzija - po sopstvenom izboru.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana deca, čija su oba roditelja umrla, mogu koristiti pravo na porodičnu penziju po osnovu oba roditelja do visine utvrđene ovim zakonom.
Osiguranik koji sam plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje može koristiti prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ako su uplaćeni svi dospeli iznosi doprinosa, u skladu sa zakonom.
Korisnik penzije koji se zaposli, odnosno obavlja samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran na teritoriji Republike, ima pravo, po prestanku tog zaposlenja, odnosno obavljanja te samostalne delatnosti, na ponovno određivanje penzije.
Korisniku penzije koji radi u inostranstvu obustavlja se za vreme tog rada isplata penzije, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Dospeli mesečni iznos novčanih davanja na osnovu utvrđenih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne isplaćuju se korisniku koji se bez opravdanih razloga u određenom roku ne odazove pozivu za pregled radi ponovnog utvrđivanja stanja invalidnosti, stepena telesnog oštećenja i potrebe za pomoći i negom drugog lica, za sve vreme dok se ne odazove pozivu.
Mesečni iznosi obustavljeni prema stavu 1 ovog člana isplaćuju se naknadno korisniku koji se odazove pozivu u roku od 30 dana od dana određenog za pregled.
Korisniku koji se odazove pozivu po isteku roka iz stava 2 ovog člana, obustavljeni mesečni iznosi primanja ne isplaćuju se, a isplata primanja uspostavlja se od prvog dana narednog meseca posle odazivanja pozivu.
Dospeli mesečni iznosi penzije, novčane naknade za telesno oštećenje i novčane naknade za pomoć i negu, koji nisu mogli biti isplaćeni zbog okolnosti koje je prouzrokovao korisnik, naknadno će se isplatiti, najviše za tri godine unazad računajući od dana kada, po prestanku delovanja tih okolnosti, korisnik podnese zahtev za isplatu.
Fond kod koga je ostvareno pravo na penziju ili novčanu naknadu obezbeđuje njihovu isplatu korisnicima prava u inostranstvu, pod uslovima predviđenim međunarodnim ugovorom, odnosno pod uslovom reciprociteta.
Ako obaveza iz stava 1 ovog člana ne postoji, fond može da odobri isplatu u inostranstvu kad oceni da su razlozi odlaska na stalni ili duži boravak u inostranstvu opravdani s obzirom na porodične i materijalne prilike korisnika.
Korisniku penzije ili novčane naknade za telesno oštećenje - stranom državljaninu ili licu bez državljanstva isplaćuju se u inostranstvu iznosi koji mu pripadaju ako sa odnosnom državom postoji sporazum o isplati u inostranstvu ili odnosna država priznaje takvo pravo našim državljanima.
14) Matična evidencija
Fond unosi u matičnu evidenciju i podatke o osiguranicima, penzijskom stažu i pravima utvrđenim ovim zakonom.
Podaci iz stava 1 ovog člana unose se u matičnu evidenciju, u skladu sa zakonom, na obrascima koje propisuje fond.
Prijavu na osiguranje i odjavu osiguranja za osiguranike koji samostalno obavljaju privrednu delatnost i osiguranike - zemljoradnike, kao i prijavu promene tih podataka, podnosi fondu opštinska uprava.
III DOBROVOLJNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE
Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje organizuje se i sprovodi u skladu sa posebnim zakonom.
IV ORGANIZACIJA
Fond je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojoj se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.
Fond:
1) osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana;
2) utvrđuje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom;
3) utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa, u skladu sa ovim zakonom;
4) obezbeđuje namensko i ekonomično korišćenje sredstava, stvara rezerve za osiguranje i stara se o uvećanju sredstava na ekonomskim osnovama;
5) obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovođenje osiguranja;
6) vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje, kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava, kao i kontrolu pravilnosti obračuna i uplate doprinosa;
7) organizuje i sprovodi dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom;
8) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom fonda.
Organi fonda su upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.
Upravni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih ima 19 članova, od kojih po šest predstavnika: osiguranika, poslodavaca i korisnika prava i jednog predstavnika iz reda zaposlenih u ovom fondu.
Predstavnike iz reda osiguranika imenuje Savez sindikata Srbije, predstavnike iz reda poslodavaca imenuje Privredna komora Srbije, predstavnike iz reda korisnika prava imenuje Savez penzionera Srbije, a predstavnika iz reda zaposlenih imenuje direktor fonda.
Upravni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti ima 13 članova, od kojih osam predstavnika osiguranika, četiri predstavnika korisnika prava i jednog predstavnika iz reda zaposlenih u ovom fondu.
Predstavnike iz reda osiguranika imenuje Privredna komora Srbije, predstavnike iz reda korisnika prava imenuje Savez penzionera Srbije, a predstavnika iz reda zaposlenih imenuje direktor fonda.
Upravni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika ima 13 članova, od kojih osam predstavnika osiguranika, četiri predstavnika korisnika prava i jednog predstavnika iz reda zaposlenih u ovom fondu.
Predstavnike iz reda osiguranika imenuje Zadružni savez Srbije, predstavnike iz reda korisnika prava imenuje Savez penzionera Srbije, a predstavnika iz reda zaposlenih imenuje direktor fonda.
Članovi upravnog odbora imenuju se na vreme od četiri godine.
Predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora bira i razrešava upravni odbor.
Predsednik i zamenik predsednika upravnog odbora biraju se iz reda članova upravnog odbora i to naizmenično od predstavnika: osiguranika, korisnika prava i poslodavaca.
Način rada, kao i druga pitanja od značaja za rad upravnog odbora uređuju se statutom fonda.
Upravni odbor:
1) donosi statut i druge opšte akte fonda;
2) donosi akt o organizaciji fonda, u skladu sa statutom fonda;
3) utvrđuje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa ovim zakonom;
4) utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa, u skladu sa ovim zakonom;
5) utvrđuje iznose koji se uzimaju za utvrđivanje penzijskog osnova u slučajevima iz člana 20 Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja ("Službeni list SRJ", broj 30/96);
6) donosi srednjoročne i godišnje programe rada, finansijski plan i godišnji obračun fonda;
7) odlučuje o poslovanju fonda;
8) odlučuje o drugim pitanjima i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom fonda.
Vlada Republike Srbije daje saglasnost na statut fonda, godišnji program rada fonda i finansijski plan fonda.
Akti iz stava 1 tač. 1) do 4) ovog člana, kao i finansijski plan i godišnji obračun fonda, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Upravni odbor podnosi izveštaj o poslovanju fonda i godišnji obračun fonda Vladi Republike Srbije, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Nadzorni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih ima sedam članova, od kojih po dva predstavnika: osiguranika, poslodavaca i korisnika prava i jednog predstavnika iz reda zaposlenih u ovom fondu.
Predstavnike iz reda osiguranika imenuje Savez sindikata Srbije, predstavnike iz reda poslodavaca imenuje Privredna komora Srbije, predstavnike iz reda korisnika prava imenuje Savez penzionera Srbije, a predstavnika iz reda zaposlenih imenuje direktor fonda.
Nadzorni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti ima tri člana od kojih po jednog predstavnika: osiguranika, korisnika prava i zaposlenih u ovom fondu.
Predstavnika iz reda osiguranika imenuje Privredna komora Srbije, predstavnika iz reda korisnika prava imenuje Savez penzionera Srbije, a predstavnika iz reda zaposlenih imenuje direktor fonda.
Nadzorni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika ima tri člana, od kojih po jednog predstavnika: osiguranika, korisnika prava i zaposlenih u ovom fondu.
Predstavnika iz reda osiguranika imenuje Zadružni savez Srbije, predstavnika iz reda korisnika prava imenuje Savez penzionera Srbije, a predstavnika iz reda zaposlenih imenuje direktor fonda.
Članovi nadzornog odbora imenuju se na vreme od četiri godine.
Predsednika i zamenika predsednika nadzornog odbora bira i razrešava nadzorni odbor.
Predsednik i zamenik predsednika nadzornog odbora biraju se iz reda članova nadzornog odbora i to naizmenično od predstavnika: osiguranika, korisnika prava i poslodavaca.
Način rada kao i druga pitanja od značaja za rad nadzornog odbora uređuju se statutom fonda.
Nadzorni odbor:
1) vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem fonda;
2) vrši uvid u sprovođenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim poslovanjem fonda;
3) vrši uvid u sprovođenje odluka upravnog odbora;
4) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom fonda.
Nadzorni odbor podnosi tromesečno izveštaj o svom radu upravnom odboru fonda.
Nadzorni odbor, najmanje jednom godišnje, podnosi izveštaj o finansijskom poslovanju fonda Vladi Republike Srbije.
Direktor fonda:
1) organizuje rad i poslovanje u fondu;
2) predstavlja i zastupa fond;
3) izvršava odluke upravnog odbora fonda;
4) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji zaposlenih u fondu uz prethodnu saglasnost upravnog odbora;
5) rukovodi radom zaposlenih u fondu;
6) vrši druge poslove u skladu sa zakonom i statutom fonda.
Direktora fonda imenuje upravni odbor fonda, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.
Upravne, analitičke, finansijske, administrativne, tehničke i druge poslove utvrđene zakonom, statutom i drugim aktima fonda obavljaju zaposleni u fondu.
Fond može ugovoriti da poslove iz stava 1 ovog člana, u celini ili delimično, obavlja druga organizacija, odnosno organ.
V NADZOR
Nadzor nad zakonitošću rada i akata fonda vrši ministarstvo nadležno za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
VI FINANSIRANJE
Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste se samo za namene određene zakonom, i to za:
1) isplatu penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja;
2) troškove za rad organa fonda i za obavljanje upravnih, analitičkih, finansijskih, administativnih, tehničkih i drugih poslova za sprovođenje penzijskog i invalidskog osiguranja;
3) druge obaveze utvrđene zakonom.
U fondu se obrazuju sredstva rezerve izdvajanjem određenog procenta iz sredstava ostvarenih putem doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i od ostvarenog viška prihoda nad rashodima utvrđenog godišnjim obračunom fonda.
Procenat izdvajanja za rezervu određuje upravni odbor fonda tako da se izdvajanje obavezno vrši sve dok sredstva rezerve ne dostignu tromesečni iznos sredstava za isplatu penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Sredstva rezerve koriste se na način koji omogućava uvećanje ukupnih sredstava fonda.
Sredstva rezerve mogu se koristiti za izvršenje tekućih obaveza fonda.
Sredstva fonda koja ostaju po izmirenju obaveza iz člana 113 ovog zakona koriste se za ulaganja radi sprečavanja nastanka invalidnosti, za zapošljavanje, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju invalida rada, zaštitu i zbrinjavanje starih i iznemoglih korisnika prava, za ulaganja u hartije od vrednosti, za plasman kod poslovnih banaka i druge namene, radi ostvarivanja dobiti.
Sredstva iz stava 1 ovog člana mogu se, u skladu sa statutom fonda, koristiti za društveni standard korisnika penzija, mere i akcije koje neposredno doprinose sprečavanju i smanjenju invalidnosti i za naučnoistraživački rad na razvoju i unapređenju sistema.
Republika je garant za obaveze fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja (državna garancija).
Sredstva fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih koja se obezbeđuju od doprinosa, obezbeđuju se doprinosom na zarade, na osnovu kojih se utvrđuje penzijski osnov, na teret osiguranika i poslodavca.
Sredstva fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika koja se obezbeđuju od doprinosa, obezbeđuju se doprinosom na osnovice osiguranja na osnovu kojih se utvrđuje penzijski osnov, na teret osiguranika.
Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuju se i dodatnim doprinosom za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja po osnovu staža osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, na teret poslodavca za osiguranika - zaposlenog, odnosno na teret osiguranika samostalnih delatnosti i osiguranika - zemljoradnika.
Osiguranici i poslodavci iz st. 1 do 3 ovog člana ne mogu biti oslobođeni plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje su proporcionalne.
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: doprinos), plaćaju:
1) osiguranik - zaposleni;
2) osiguranik samostalnih delatnosti;
3) osiguranik - zemljoradnik.
Doprinos za osiguranika - zaposlenog plaća i poslodavac na istu osnovicu i po istoj stopi kao i osiguranik - zaposleni.
Doprinos za zaposlene za čijim radom je prestala potreba i za lica kojima je prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o zapošljavanju, obračunava i plaća organizacija nadležna za zapošljavanje.
Doprinos za lica koja zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju ostvaruju novčanu naknadu na teret organizacije nadležne za zdravstveno osiguranje, obračunava i plaća organizacija nadležna za zdravstveno osiguranje.
Doprinos za zaposlenog koji koristi pravo na naknadu zarade po osnovu porodiljskog odsustva, odnosno odsustva sa rada ili rada sa skraćenim radnim vremenom zbog posebne nege deteta, obračunava i uplaćuje isplatilac naknade.
Doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti plaćaju:
1) za lica koja, u skladu sa propisima o radnim odnosima, obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu, ugovora o dopunskom radu, ugovora o obavljanju poslova van prostorija poslodavca, ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovora o delu - poslodavac;
2) za lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga - omladinska zadruga;
3) za lica koja, u skladu sa propisima o radnim odnosima, obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu i lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputi organizacija nadležna za zapošljavanje - organizacija nadležna za zaopošljavanje;
4) za učenike i studente kada se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi - organizacija koja prijavljuje ova lica na osiguranje (škola, fakultet, organizacija u kojoj se obavlja volonterski rad);
5) za lica koja se nalaze na izdržavanju kazne dok rade u privrednoj jedinici ustanove za izdržavanje kazne (radionice, radilišta i sl.) ili na nekom drugom mestu rada - ustanova za izdržavanje kazne.
Dodatni doprinos za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, obračunavaju i plaćaju poslodavac za osiguranika - zaposlenog, odnosno osiguranik samostalnih delatnosti i osiguranik zemljoradnik.
Osnovicu na koju se obračunava i plaća doprinos za osiguranike - zaposlene čini zarada u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, na osnovu koje se utvrđuje penzijski osnov.
Osnovica iz stava 1 ovog člana ne može biti niža od sledećih iznosa, i to za:
|
|
Dinara |
|
1) poslove za koje se ne zahteva stručnost i poslove za koje se zahteva osposobljenost u trajanju do godine dana (I stepen), odnosno do dve godine (II stepen) |
3.033 |
|
2) poslove za koje se zahteva stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju do tri godine (kvalifikovani rad - III stepen) |
4.427 |
|
3) poslove za koje se zahteva stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u trajanju od četiri ili više godina (IV stepen) |
5.262 |
|
4) poslove za koje se zahteva stručnost koja se stiče specijalizacijom nakon srednjeg obrazovanja u trajanju od godinu dana (visokokvalifikovani rad - V stepen) |
6.635 |
|
5) poslove za koje se zahteva stručnost koja se stiče višim obrazovanjem (VI stepen) |
7.145 |
|
6) poslove za koje se zahteva stručnost koja se stiče fakultetskim, odnosno visokim obrazovanjem (VII1 stepen) |
9.409 |
|
7) poslove za koje se zahteva stručnost koja se stiče magistraturom ili specijalizacijom na osnovu fakultetskog, odnosno visokog obrazovanja (VII2 stepen) |
10.510 |
|
8) poslove za koje se zahteva stručnost stečena doktoratom (VIII stepen) |
12.724 |
Osnovica iz stava 1 ovog člana ne može biti viša od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Najniža osnovica utvrđena u smislu stava 2 ovog člana usklađuje se tromesečno sa kretanjem zarada po zaposlenom u Republici, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a iznos usklađene osnovice objavljuje Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
Osnovicu na koju se obračunava i plaća doprinos po osnovu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, kao i naknade zarade po osnovu privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju isplaćuje nadležna organizacija, čini ta naknada.
Ako poslodavac ne isplati zaradu najkasnije do 30. u mesecu za prethodni mesec, dužan je da uplati doprinose na najnižu osnovicu iz stava 2 ovog člana.
Pri isplati zarade poslodavac je dužan da plati razliku između uplaćenog iznosa doprinosa iz stava 6 ovog člana i doprinosa koji obračunava i plaća na zaradu iz stava 1 ovog člana.
Osnovicu koja služi za obračun i uplatu doprinosa, ako se zarada ili deo zarade, isplaćuje sa zakašnjenjem od najmanje šest meseci, čini zarada, odnosno srazmerni deo neisplaćene zarade koja zaposlenom pripada u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom na dan uplate doprinosa.
Osiguraniku za koga je doprinos obračunat i plaćen u skladu sa stavom 1 ovog člana, penzijski osnov utvrđuje se prema zaradi, za mesec za koji je doprinos plaćen.
Poslodavac je dužan da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih dostavi tačan obračun i dokaz o uplati doprinosa na propisanom obrascu, najkasnije u roku od tri dana od dana uplate doprinosa.
Fond je dužan da vrši obradu podataka iz obrasca iz stava 1 ovog člana i o tome obaveštava ministarstvo nadležno za poslove socijalnih pitanja, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do 30. u mesecu za prethodni mesec.
Ministar nadležan za poslove socijalnih pitanja, ministar nadležan za poslove rada i ministar nadležan za poslove zdravlja, sporazumno propisuju način obračuna i uplate doprinosa, kao i sadržinu obrasca iz stava 1 ovog člana.
Osnovicu na koju se plaća doprinos za osiguranike zaposlene iz člana 3 ovog zakona, čini ugovorena naknada koja ne može biti niža od iznosa utvrđenog u članu 125 stav 2 ovog zakona na osnovu koje se utvrđuje penzijski osnov.
Osnovicu na koju se plaća doprinos za osiguranike zaposlene iz člana 47 stav 1 tačka 1 ovog zakona, čini zarada koju bi zaposleni ostvario kao da radi, u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, na osnovu koje se utvrđuje penzijski osnov.
Osnovicu na koju se plaća doprinos za osiguranike zaposlene iz člana 47 stav 1 tač 2 i 3 ovog zakona, čini zarada, u skladu sa zakonom.
(Prestao da važi)
Osnovicu na koju se plaća doprinos za osiguranike samostalnih delatnosti čini neto prihod, odnosno prihod ili dobit na koji se plaća porez, u skladu sa poreskim propisima, s tim da ta osnovica ne može biti niža od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u tekućoj godini, niti viša od četvorostrukog iznosa te zarade.
Ukoliko se neto prihod, odnosno prihod ili dobit iz stava 1 ovog člana deli na više osiguranika, pojedinačnu osnovicu za plaćanje doprinosa za svakog od njih, čini njihov udeo u ostvarivanju istih.
Do utvrđivanja prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u tekućoj godini osnovicu za plaćanje doprinosa čini prosečni mesečni iznos zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u decembru prethodne godine, utvrđen prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Osnovica za plaćanje doprinosa iz stava 2 ovog člana usklađuje se svakog meseca sa rastom prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici, do konačnog obračuna osnovice za plaćanje doprinosa za tu godinu.
Osnovicu na koju se plaća doprinos za kategorije osiguranika samostalnih delatnosti koje ne ostvaruju redovan mesečni prihod, čini osnovica osiguranja utvrđena opštim aktom fonda.
Osnovicu na koju se plaća doprinos za osiguranika zemljoradnika čini osnovica na koju je osiguran a koja ne može biti niža od 50% prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u tekućoj godini.
Do utvrđivanja prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u tekućoj godini, najniži iznos osnovice za plaćanje doprinosa čini 50% prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici u decembru prethodne godine, utvrđene prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Osnovica za plaćanje doprinosa iz stava 2 ovog člana usklađuje se tromesečno sa rastom prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici, do konačnog obračuna osnovice za plaćanje doprinosa za tu godinu.
Osnovicu na koju se plaća doprinos za zaposlena lica upućena na rad u inostranstvo, odnosno zaposlena u preduzeću koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, čini zarada, odnosno plata koju bi, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ta lica ostvarila u zemlji na istim ili sličnim poslovima.
Osnovicu na koju se plaća doprinos za jugoslovenske državljane koji su, na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava ili kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno i za strane državljane i lica bez državljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, odnosno zaposleni kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom, čini isplaćena zarada.
Osnovicu na koju se plaća doprinos za jugoslovenske državljane zaposlene u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, po propisima te države, ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije, čini iznos utvrđen opštim aktom fonda za odgovarjuću stručnu spremu.
Osnovicu na koju se plaća doprinos za zaposlene za čijim je radom prestala potreba i za lica kojima je prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o zapošljavanju, čini ta novčana naknada.
Osnovicu na koju se plaća doprinos za lica iz člana 4 ovog zakona, kao i za produženo osiguranje iz člana 48 ovog zakona, čini osnovica osiguranja utvrđena opštim aktom fonda.
Dodatni doprinos za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem plaća se na osnovicu iz čl. 125 do 127 ovog zakona.
Stope doprinosa po kojima se plaća doprinos na osnovice osiguranja utvrđuje fond, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.
Doprinos za osiguranike - zaposlene obračunava i uplaćuje poslodavac prilikom svake isplate zarada.
Na način iz stava 1 ovog člana postupa organizacija nadležna za zapošljavanje, organizacija nadležna za zdravstveno osiguranje i drugi isplatioci primanja na koja se plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Doprinos za lica iz člana 4 ovog zakona, kao i za produženo osiguranje iz člana 48 ovog zakona, obračunava se i uplaćuje do 15. u mesecu za prethodni mesec.
(Prestao da važi)
U pogledu načina utvrđivanja doprinosa, rokova, kamata, načina plaćanja i ostalog što nije posebno uređno ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na zastarelost, poreska oslobađanja i olakšice, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Čl. 138 - 144*
(Prestali da važe)
Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje za povećane obaveze koje nastaju usled sticanja i ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pod posebnim uslovima za određene kategorije osiguranika, utvrđene ovim zakonom, kao i za povećane obaveze koje nastaju priznavanjem posebnog staža iz člana 51 ovog zakona, obezbeđuje Republika.
VIa KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
1) ako ne uplati doprinos u skladu sa članom 125 ovog zakona;
2) ako ne dostavi Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih obračun o uplati doprinosa na propisanom obrascu (član 125b);
3) ako unese netačne podatke u obrazac o obračunu i uplati doprinosa prema broju zaposlenih, njihovoj kvalifikacionoj strukturi i visini zarade, danom uplate doprinosa (član 125b);
4) ako ne postupi po nalogu nadležnog organa u skladu sa članom 125g ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1 ovog člana novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se i poslodavac koji nema svojstvo pravnog lica.
Za isti prekršaj iz stava 1 ovog člana novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara kazniće se i direktor.
Pored novčane kazne za prekršaj iz stava 1 tačka 4) ovog člana poslodavcu iz st. 1 i 2 ovog člana može se izreći mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Korisnici prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koji su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, ta prava ostvarili po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 27/92, 82/92, 28/95 i 12/96), a koja su utvrđena ovim zakonom, imaju ta prava i posle toga dana, u obimu i na način utvrđen ovim zakonom, ako je to za njih povoljnije.
Korisnici prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koji su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, ta prava ostvarili po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 27/92, 82/92, 28/95, i 12/96), a koja nisu utvrđena ovim zakonom, ostvaruju ih pod uslovima, u obimu i na način utvrđen tim zakonom.
Prava iz čl. 146 i 147 ovog zakona usklađivaće se po odredbama ovog zakona.
Deo razlike između visine penzije, odnosno novčane naknade za pomoć i negu koja, počev za mesec april 1994. godine zaključno sa junom 1995. godine, pripada po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", 27/92, 82/92, 28/95 i 12/96) i isplaćene akontacije penzije, odnosno novčane naknade za pomoć i negu, po tom zakonu, isplatiće se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
(Brisan)
Poslodavac koji do 10. januara 1999. godine podnese zahtev u skladu sa članom 149a stav 1 ovog zakona može do donošenja pojedinačnog akta Vlade Republike Srbije iz člana 149a stav 2. ovog zakona, da uplati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje u januaru 1999. godine, po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Poslodavac kome nije utvrđena niža osnovica za uplatu doprinosa u januaru 1999. godine, dužan je da uplati doprinos, odnosno razliku doprinosa u skladu sa čl. 125 i 125a ovog zakona, najkasnije u roku od osam dana od dana objavljivanja pojedinačnog akta Vlade Republike Srbije u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno za utvrđivanje penzijskog staža, pokrenut do stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se pod uslovima i na način utvrđen propisima koji su bili na snazi u vreme pokretanja postupka, ako je to za osiguranika povoljnije.
Odredbe člana 60 stav 3 ovog zakona odnose se i na osiguranike koji su ostvarili prava po osnovu II kategorije invalidnosti i pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rešenja kojima su do dana stupanja na snagu ovog zakona priznata prava iz penzijskog i invalidskog osuguranja ili kojima je utvrđen penzijski staž, ako je njima očigledno povređen materijalni zakon, mogu se ukinuti po pravu nadzora i po proteku roka po zakonu kojim je uređen opšti upravni postupak, u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Osiguraniku koji je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, radio na radnim mestima, odnosno poslovima, na kojima se staž osiguranja računa s uvećanim trajanjem na osnovu propisa koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, taj staž se računa za ispunjavanje uslova pod kojima se staž osiguranja računa s uvećanim trajanjem u skladu sa zakonom.
Osiguranicima - zemljoradnicima koji su na dan 1. januara 1986. godine, odnosno na području Kosova i Metohije na dan 1. januara 1993. godine, imali svojstvo osiguranika, a kojima je, po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 27/92, 82/92, 28/95, 12/96), priznavano u staž osiguranja onoliko godina staža osiguranja koliko im je nedostajalo do 15 godina staža osiguranja, taj staž se, pod istim uslovima, priznaje i po ovom zakonu.
Korisnicima penzije koji su pravo na penziju ostvarili u republikama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije koje nisu u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, a koji imaju prebivalište na teritoriji Republike, fond će isplaćivati akontaciju penzije, u skladu s aktom Vlade Republike Srbije, ako im organizacije za osiguranje kod kojih su ostvarili pravo na penziju ne isplaćuju penzije.
Republika obezbeđuje sredstva za prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno za penzijski staž, koja su ostvarena, odnosno koji je priznat po republičkim propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, pod povoljnijim uslovima, u odnosu na uslove utvrđene ovim zakonom.
Republika obezbeđuje i sredstva za staž osiguranja priznat korisnicima prava na starosnu penziju u osiguranju zemljoradnika (solidarni staž), koji je priznat po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 27/92, 82/92, 28/95 i 12/96).
Do utvrđivanja stopa doprinosa, u skladu sa ovim zakonom, doprinos će se plaćati po stopama koje su, u skladu sa propisima, utvrđene na dan stupanja na snagu ovog zakona.
Fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje osnovani Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 27/92, 82/92, 28/95 i 12/96), nastavljaju sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona.
Na rad fondova iz stava 1 ovog člana ne primenjuju se propisi o javnim službama.
Imenovanje i konstituisanje organa fonda, prema ovom zakonu, izvršiće se najkasnije do 1. marta 1997. godine.
Fond će uskladiti statut i druga akta sa ovim zakonom najkasnije do 30. aprila 1997. godine.
Do dana donošenja akata iz stava 1 ovog člana primenjivaće se statut i druga akta fonda koji su se primenijivali do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 27/92, 82/92, 28/95 i 12/96).
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 1997. godine.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
("Sl. glasnik RS", br. 46/98)
Član 13
Odredbe čl. 125, 125a, 125b, 149a i 149b ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 1999. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
("Sl. glasnik RS", br. 29/2001)
Član 13
Osnovice iz člana 125 stav 2 Zakona uskladiće se sa kretanjem prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u Republici u periodu februar-april 2001. godine prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Osnovice iz stava 1 ovog člana objaviće Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
Član 14
Ovaj zakon stupa na snagu 1. juna 2001. godine.
* Danom početka primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002), odnosno 1. januara 2003. godine, prestali su da važe čl. 125g, 136 i 138-144 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 52/96, 46/98 i 29/2001).