ODLUKA
O NAČINU SPROVOĐENJA IMUNIZACIJE I ZAŠTITE LEKOVIMA PROTIV ODREĐENIH ZARAZNIH BOLESTI

("Sl. list SRJ", br. 69/2002)

I OSNOVNE ODREDBE

1. Imunizacija i zaštita lekovima (u daljem tekstu: hemioprofilaksa) protiv određenih zaraznih bolesti sprovodi se na način određen ovom odlukom.

2. Za imunizaciju protiv određenih zaraznih bolesti upotrebljavaju se biološki preparati spravljeni od mrtvih ili živih, ali oslabljenih (atenuiranih) uzročnika zaraznih bolesti ili njihovih proizvoda, vakcine dobijene na bazi genetske tehnologije, kao i specifični imunoglobulini.

3. Imunizacija protiv zarazne bolesti sprovodi se pojedinačnim davanjem jedne vakcine (monovalentna vakcina), a protiv više zaraznih bolesti - davanjem kombinovanih vakcina, ili istovremenim davanjem više vakcina (istovremena imunizacija).

4. Razmaci između davanja pojedinih vrsta vakcina nisu potrebni, osim u sledećim slučajevima:

1) Razmaci između davanja živih vakcina, ako se ne daju istovremeno, mora biti najmanje četiri nedelje;

2) razmak između davanja vakcine protiv kolere i žute groznice, koje se ne smeju davati istovremeno, mora biti u skladu sa uputstvom proizvođača vakcine (najmanje dve, odnosno tri nedelje).

5. Imunizacija protiv zaraznih bolesti sprovodi se kontinuirano tokom cele godine.

Imunizacija se sprovodi sve dok se ne imunizuju sva lica za koja je propisana imunizacija, osim lica kod kojih postoje trajne kontraindikacije.

6. Epidemija zarazne bolesti protiv koje se sprovodi imunizacija nije kontraindikacija za imunizaciju lica protiv te bolesti.

Epidemija jedne zarazne bolesti može biti privremena kontraindikacija za sprovođenje imunizacije protiv drugih zaraznih bolesti, prema mišljenju nadležne epidemiološke službe, u trajanju najduže inkubacije za bolest koja se pojavila u epidemijskom obliku, računajući od pojave poslednjeg obolevanja.

7. Vakcine i drugi imunobiološki proizvodi moraju se transportovati i čuvati do njihove upotrebe pod uslovima koje je utvrdio proizvođač, pridržavajući se principa hladnog lanca, uz obezbeđivanje monitoring kartica prilikom njihove isporuke.

8. Imunizacija protiv zaraznih bolesti ne može se sprovoditi kod lica kod kojih postoje kontraindikacije propisane ovom odlukom, sve dok one postoje.

Kontraindikacije za imunizaciju pojedinih lica protiv zaraznih bolesti mogu biti opšte i posebne, a po trajanju - privremene ili trajne.

9. Opšte kontraindikacije za sve imunizacije su:

1) akutne bolesti;

2) febrilna stanja;

3) anafilaksija na komponente vakcine.

Osim kontraindikacija iz stava 1 ove tačke, kontraindikacije za žive viruse vakcine su i:

1) stanja oslabljene otpornosti (imunodeficijentna stanja usled: malignih bolesti, terapije antimetabolicima, većim dozama kortikosteroida, alkilirajućim jedinjenjima ili radijacijom);

2) graviditet.

Odredbe o kontraindikacijama ne odnose se na imunizaciju protiv besnila i na imunizaciju protiv tetanusa kod povređenih lica.

10. Kontraindikacije za imunizaciju protiv određene zarazne bolesti utvrđuje lekar koji sprovodi imunizaciju, odnosno pod čijim se nadzorom ona sprovodi, pregledom lica koja se imunizuju i uvidom u zdravstvenu dokumentaciju tih lica.

11. Postojanje privremene kontraindikacije upisuje se u zdravstvenu dokumentaciju i određuju se vreme i mesto potrebne imunizacije.

Trajne kontraindikacije utvrđuju se uz konsultaciju sa lekarima odgovarajućih specijalnosti, upisuju se u zdravstvenu dokumentaciju i o tome se izdaje potvrda.

12. Lekar koji prilikom imunizacije utvrdi postojanje uzgredne pojave, o svakom pojedinom slučaju odmah obaveštava nadležnu epidemiološku službu na obrascu Prijava uzgredne pojave nastale posle imunizacije, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen je sastavni deo.

II IMUNIZACIJA PROTIV ODREĐENIH ZARAZNIH BOLESTI

13. Imunizacija protiv određenih zaraznih bolesti, u smislu ove odluke, obuhvata: obaveznu vakcinaciju lica određenog uzrasta; obaveznu vakcinaciju lica eksponiranih određenim zaraznim bolestima; vakcinaciju lica po kliničkim indikacijama i vakcinaciju putnika u međunarodnom saobraćaju.

A) Obavezna vakcinacija lica određenog uzrasta

1. Vakcinacija protiv tuberkuloze

 

14. Vakcinacija protiv tuberkuloze sprovodi se kod:

1) dece u prvoj godini života (bez tuberkulinskog testiranja);

2) lica do navršenih 25 godina života koja do tada nisu uspešno vakcinisana, a na tuberkulin reaguju induratom manjim od 10 mm, koja započinju rad u zdravstvenim ustanovama koje se bave dijagnostikom i lečenjem tuberkuloze ili u porodilištima, predškolskim i školskim ustanovama.

15. Deca u prvoj godini života vakcinišu se prilikom otpuštanja iz porodilišta, a deca rođena izvan porodilišta - do dva meseca života. Deca koja nisu vakcinisana u porodilištu, odnosno do dva meseca života moraju se vakcinisati do kraja prve godine života.

Dete iz stava 1 ove tačke uspešno je vakcinisano ako je ožiljak na mestu vakcinacije, prečnika najmanje 3 mm, koji se kontroliše od četiri meseca do šest meseci posle vakcinacije. Deca koja nemaju ožiljak, ili je prečnik ožiljka manji od 3 mm, moraju se ponovo vakcinisati.

16. Imunizacija protiv tuberkuloze (TBC) sprovodi se vakcinom BCG, koja se daje intradermalno u predeo deltoidnog mišića, na spoju spoljne i zadnje strane leve nadlaktice. Deca uzrasta do 12 meseci života (novorođenčad i odojčad) dobijaju BCG vakcinu u dozi 0,05 ml, a ostali obveznici u dozi od 0,1 ml suspenzije.

17. Osim opštih kontraindikacija iz tačke 9 ove odluke, za imunizaciju protiv tuberkuloze posebne kontraindikacije su HIV infekcija i drugi poremećaji celularnog imuniteta.

 

2. Vakcinacija protiv dečije paralize

 

18. Vakcinacija protiv dečije paralize sprovodi se kod dece od dva meseca do 14 godina života.

19. Vakcinacija protiv dečije paralize počinje odmah pošto dete navrši dva meseca i mora se završiti dok navrši 12 meseci života.

Vakcinacija protiv dečije paralize sprovodi se i kod dece od 12 meseci do 14 godina života, ako pre nisu vakcinisana ili nisu potpuno vakcinisana, ili ako nema dokaza o vakcinaciji. Vakcinacija ove dece sprovodi se davanjem jedne doze IPV vakcine, a nastavlja se sa tri doze OPV vakcine.

20. Vakcinacija protiv dečije paralize sprovodi se živom i mrtvom vakcinom.

Vakcinacija živom oralnom tritipnom vakcinom sprovodi se sa tri doze u razmacima koji ne smeju biti kraći od šest nedelja, niti duži od tri meseca, a izuzetno pet meseci.

Vakcinacija mrtvom vakcinom sprovodi se u slučajevima imunodeficijencije, a daje se u tri doze u razmaku koji ne sme biti kraći od četiri nedelje.

Ponovna vakcinacija (revakcinacija) sprovodi se uvek davanjem jedne doze žive tritipne vakcine.

Prva revakcinacija protiv dečije paralize sprovodi se kod dece iz tačke 19 ove odluke posle jedne godine od dana završetka potpune vakcinacije, a najranije po isteku šest meseci u slučaju potrebe.

Druga revakcinacija protiv dečije paralize sprovodi se prilikom upisa u prvi razred osnovne škole, odnosno u 7/8. godini života.

Treća revakcinacija protiv dečije paralize sprovodi se u završnom razredu osnovne škole, odnosno u 14/15. godini života.

 

3. Vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja

 

21. Vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja sprovodi se kombinovanom vakcinom protiv tih bolesti (vakcinom DTP), u tri doze.

22. Vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja sprovodi se kod dece od dva meseca do 12 meseci života.

Ako se iz bilo kojih razloga vakcinacija iz stava 1 ove tačke ne sprovede u utvrđenom roku ili se ne sprovede potpuno, dete će se vakcinisati u periodu od 12 meseci do pet godina života.

23. Razmak između dva davanja - ubrizgavanja vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja ne sme biti kraći od jednog meseca niti duži od pet meseci.

24. Vakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se kod dece od dva meseca do 14 godina života.

Vakcinacija protiv difterije i tetanusa lica starijih od sedam godina sprovodi se samo vakcinom koja je posebno pripravljena za tu svrhu.

25. Vakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se i kod dece od pet do 14 godina života ako do tada nisu vakcinisana protiv tih bolesti, ako nisu potpuno vakcinisana ili ako nema dokaza da su vakcinisana. Vakcinacija se sprovodi davanjem dve doze kombinovane vakcine protiv tih bolesti, u razmaku koji ne sme biti kraći od jednog meseca, niti duži od pet meseci.

26. Vakcinacija protiv tetanusa sprovodi se kod lica od dva meseca do 18 godina života, a u slučaju povrede - i kod lica starijih od 18 godina.

27. Vakcinacija protiv tetanusa sprovodi se i kod lica od 14 do 18 godina života, a u slučaju povrede i posle tog vremena ako do tada nisu vakcinisana protiv te bolesti ili nisu potpuno vakcinisana, ako nema dokaza o vakcinaciji ili ako je proteklo više od 10 godina od poslednje vakcinacije.

Vakcinacija iz stava 1 ove tačke sprovodi se davanjem dve doze vakcine u razmaku koji ne sme biti kraći od jednog meseca.

28. Prva revakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja sprovodi se kad protekne jedna godina od dana potpune vakcinacije.

Druga revakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se prilikom upisa u prvi razred osnovne škole, odnosno u 7/8. godini života.

Treća revakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se u završnom razredu osnovne škole, odnosno u 14/15. godini života.

Četvrta revakcinacija protiv tetanusa sprovodi se u završnoj godini srednje škole, odnosno 18/19. godini života.

29. Pored opštih kontraindikacija iz tačke 9 ove odluke, posebne kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kašlja su evolutivna neurološka oboljenja (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija), kao i ozbiljne negativne pojave na prethodnu dozu vakcine.

 

4. Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke (rubele)

 

30. Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke sprovodi se kod dece od 12 meseci do 14 godina života.

Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke počinje kad dete navrši 12 meseci, a mora se sprovesti do navršenih 18 meseci.

Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke sprovodi se kombinovanom živom atenuiranom vakcinom.

Ako se iz bilo kojih razloga (osim trajnih kontraindikacija) vakcinacija ne sprovede u vremenu iz stava 2 ove tačke, dete će se vakcinisati u periodu od 18 meseci do navršenih 14 godina života.

Revakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke sprovodi se u 12/13. godini života, odnosno u šestom razredu osnovne škole.

 

5. Vakcinacija protiv hepatitisa B

 

31. Imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B proizvedenom metodom genetskog inženjeringa od površinskog antigena virusa hepatitisa B.

Vakcinisanjem se obuhvataju:

1) deca od navršena dva meseca do navršenih 15 meseci života;

2) novorođenčad HbsAg pozitivnih majki unutar 2-12 časova, a najkasnije 24 časa po rođenju.

32. Vakcinisanje dece od navršena dva do navršenih 15 meseci života sprovodi se davanjem tri doze vakcine protiv hepatitisa B. Prva i druga doza vakcine daju se istovremeno sa prvom i drugom dozom DTP vakcine u razmaku koji ne sme biti kraći od jednog niti duži od tri meseca. Treća doza vakcine daje se istovremeno sa MMR vakcinom (u suprotni ekstremitet), a najranije 6 meseci od davanja prve doze vakcine.

33. Vakcinisanje novorođenčadi HbsAg pozitivnih majki sprovodi se davanjem četiri doze vakcine protiv hepatitisa B. Prva doza daje se u porodilištu unutar 2-24 časa po rođenju. Druga doza daje se nakon mesec dana od prve doze, treća doza nakon mesec dana od druge doze, a četvrta doza kad dete napuni 12 meseci, odnosno istovremeno sa MMR vakcinom. Istovremeno sa prvom dozom vakcine, novorođenče dobija 0,5 ml hepatitis B imunoglobulina.

34. Novorođenčad i odojčad dobijaju pedijatrijsku dozu vakcine (0,5 ml) duboko intramuskularno u anterolateralni deo natkolenice. Vakcina se može aplikovati istovremeno ili u bilo kom razmaku sa svim ostalim vakcinama iz Programa obaveznih imunizacija, kao i sa imunoglobulinima.

B) Obavezna vakcinacija lica eksponiranih određenim zaraznim bolestima

1. Vakcinacija protiv hepatitisa B

 

35. Obavezna vakcinacija protiv hepatitisa B sprovodi se kod svih lica u zdravstvenim i drugim ustanovama koja u obavljanju svojih poslova dolaze u neposredan kontakt sa inficiranim licima i infektivnim materijalom (krv, ekskreti, sekreti).

Pored lica iz stava 1 ove tačke, vakcinacija protiv hepatitisa B sprovodi se i kod:

1) hemofiličara;

2) bolesnika na hemodijalizi;

3) polnih partnera HBsAg pozitivnih lica;

4) štićenika zavoda za mentalno retardirane;

5) intravenskih narkomana i

6) insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti.

36. Vakcinacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom dobijenom genetskim inženjeringom od površinskog antigena virusa hepatitisa B.

Za vakcinaciju dece mlađe od 10 godina daje se dečija doza (0,5 ml), a za vakcinaciju lica starijih od 10 godina doza za odrasle (1 ml).

Za vakcinaciju pacijenata na dijalizi daje se dvostruka doza za određeni uzrast.

37. Vakcinacija protiv hepatitisa B sprovodi se sa tri doze intramuskularnim davanjem vakcine protiv hepatitisa B po shemi: 0,1, 6 meseci od utvrđivanja indikacije.

Vakcinacija lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom sprovodi se sa četiri doze po shemi: 0,1, 2, 12 meseci.

Vakcinacija pacijenata pre stupanja na dijalizu sprovodi se sa četiri doze po shemi: 0, 1, 2, 6 meseci.

38. Revakcinacija se sprovodi u slučajevima imunodeficijencije i kod bolesnika na hemodijalizi, davanjem jedne doze pomenute vakcine, pet godina posle vakcinacije.

39. Lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom obavezno se zaštićuju intramuskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina u količini od 0,06 ml na 1 kg telesne težine (odmah po akcidentu, a najkasnije u toku 24 časa), odnosno prema uputstvu proizvođača.

 

2. Vakcinacija protiv besnila

 

40. Obavezna vakcinacija protiv besnila sprovodi se kod svih lica izloženih infekciji virusom besnila, i to:

1) lica koja je ugrizla ili na drugi način ozledila besna ili na besnilo sumnjiva divlja ili domaća životinja;

2) lica koja je ugrizao pas ili mačka nepoznatog vlasnika, koji se ne mogu držati pod desetodnevnom veterinarskom kontrolom;

3) lica koja je ugrizao pas ili mačka koji u toku 10 dana od dana ozlede pokažu znake besnila, uginu, budu ubijeni ili odlutaju;

4) lica koja su se mogla zaraziti virusom besnila preko sluzokože ili oštećene kože.

41. Vakcinacija protiv besnila sprovodi se davanjem vakcine protiv besnila proizvedene na kulturi ćelija, pet doza u deltoidni mišić, naizmenično u naspramnu ruku, po shemi: 0, 3, 7, 14. i 28. dana.

Odmah po utvrđivanju indikacije, uz istovremeno davanje prve doze vakcine protiv besnila, povređenom licu daje se i antirabični imunoglobulin u dozi od 20 i.j. na kilogram telesne mase.

Licima koja su kompletno preekspoziciono ili postekspoziciono vakcinisana protiv besnila, u slučaju ponovnog povređivanja, daju se ako je od vakcinacije prošlo do tri godine, tri doze vakcine protiv besnila bez davanja antirabičnog imunoglobulina, i to nultog, trećeg i sedmog dana. Ako je prošlo više od tri godine, sprovodi se potpuna vakcinacija, uz istovremenu primenu antirabičnog imunoglobulina.

Istovremeno sa vakcinacijom protiv besnila sprovodi se vakcinacija, odnosno ponovna vakcinacija protiv tetanusa, u skladu sa ovom odlukom.

Za vreme imunizacije protiv besnila (postekspoziciono) lica se ne smeju imunizovati protiv drugih zaraznih bolesti, osim protiv tetanusa.

42. Preekspoziciona vakcinacija protiv besnila sprovodi se kod lica koja su profesionalno ugrožena infekcijom virusom besnila, kao što su: laboratorijski radnici, veterinarski higijeničari, veterinari, lovočuvari i preparatori. Vakcinacija se sprovodi davanjem tri doze vakcine i to: nultog, 7. i 21. dana. Imunitet se održava davanjem jedne doze vakcine svake tri godine.

 

3. Vakcinacija protiv tetanusa povređenih lica

 

43. Imunizacija protiv tetanusa povređenih lica sprovodi se vakcinisanjem i revakcinisanjem adsorbovanom TT vakcinom po sledećem postupku:

1) lica koja su revakcinisana protiv tetanusa a od revakcinacije do povrede je prošlo manje od 5 godina, ne dobijaju ni vakcinu ni TIg;

2) povređena lica koja su revakcinisana protiv tetanusa pre više od 5 godina a manje od 10 godina od povrede, dobijaju samo jednu dozu vakcine (booster);

3) povređena lica kod kojih je od revakcinacije do povrede prošlo više od 10 godina dobijaju jednu dozu TT vakcine (booster) i TIg u dozi od 250 i.j.

4) povređena lica koja nisu vakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nemaju dokaz o imunizaciji protiv tetanusa, dobijaju dve doze TT vakcine u razmaku od 1 do 5 meseci i jednu dozu (booster) godine dana posle druge doze TT vakcine. Ova lica dobijaju i TIg sa prvom dozom vakcine.

Vakcina protiv tetanusa i antitetanusni imunoglobulin (TIg) aplikuju se intramuskulatorno u deltoidni mišić.

V) Vakcinacija po kliničkim indikacijama

1. Vakcinacija protiv gripa

 

44. Vakcinacija protiv gripa sprovodi se inaktivisanom vakcinom protiv gripa spravljenom od celih virusa ili SPLIT vakcinom koja sadrži delove virusa odgovorne za imunitet.

Prema epidemiološkim i kliničkim indikacijama, vakcinacija se sprovodi:

1) kod svih lica starijih od 6 meseci sa hroničnim poremećajima plućnog (posebno kod astme) i kardiovaskularnog sistema i sa metaboličkim poremećajima (šećerna bolest, bubrežne disfunkcije, hemoglobinopatije, imunosupresije i dr.);

2) kod hronično obolelih lica u stacionarima;

3) kod zdravih osoba starijih od 65 godina;

4) kod zdravstvenog osoblja, a naročito u odeljenjima intenzivne nege, neonatalne nege, stacionarima za hronično obolela lica i dr.

45. Za zaštitu dece uzrasta od 6 meseci do navršenih 8 godina koristi se isključivo SPLIT vakcina. Ako se prvi put vakcinišu, dobijaju dve doze vakcine u razmaku od 30 dana, a narednih godina samo po jednu dozu vakcine.

Deca od 6 meseci do 3 godine dobijaju 0,25 ml SPLIT vakcine, a deca uzrasta 3 do 8 godina dobijaju dozu za odrasle (0,5 ml).

Sva lica starija od 8 godina vakcinišu se samo jednom dozom celovirusne ili SPLIT vakcine (0,5 ml).

Vakcina se aplikuje intramuskularno ili duboko subkutano u deltoidnu regiju.

 

2. Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih haemophyllus-om influenzae tipa b

 

46. Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih haemophyllus-om influenzae tipa b sprovodi se konjugovanom HIb vakcinom, prema kliničkim indikacijama, kod dece uzrasta do 5 godina po sledećoj šemi:

1) vakcinacija dece uzrasta od 2-6 meseci vrši se davanjem tri doze vakcine sa razmakom od jednog do dva meseca;

2) vakcinacija dece uzrasta od 7-12 meseci vrši se davanjem dve doze vakcine sa razmakom od jednog do dva meseca;

3) vakcinacija dece od navršenih godinu do 5 godina života vrši se davanjem jedne doze vakcine.

47. Revakcinisanjem se obuhvataju deca koja su do navršene prve godine života potpuno vakcinisana.

Revakcinisanje se vrši davanjem jedne doze HIb vakcine, godinu dana posle potpuno završene vakcinacije.

48. Kliničke indikacije za primenu HIb vakcine su:

1) transplantacija organa i tkiva;

2) splenektomija i srpasta anemija;

3) hemioterapija i terapija zračenjem kod malignih tumora;

4) imunodeficijencija;

5) simptomatska i asimptomatska HIV infekcija.

49. Konjugovana HIb vakcina daje se intramuskularno istovremeno ili u bilo kom razmaku sa vakcinama iz Programa obaveznih imunizacija.

 

3. Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih streptococcus-om pneumoniae (pneumococcus-om)

 

50. Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih streptococcus-om pneumoniae (pneumococcus-om) vrši se polisaharidnom vakcinom po kliničkim indikacijama. Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine licima starijim od dve godine života. Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine posle 3-5 godina nakon vakcinacije za decu do 10 godina starosti, a za starija lica posle 5 godina.

51. Kliničke indikacije za primenu pneumokokne vakcine su:

1) osobe sa hroničnim kardiovaskularnim i plućnim bolestima, dijabetičari, osobe sa hroničnim oboljenjima jetre i bubrega, alkoholičari;

2) osobe sa izvršenom splenektomijom i sa srpastom anemijom;

3) imunodeficijencije zbog malignih oboljenja, zbog nefrotskog sindroma i transplantacije organa i tkiva;

4) simptomatska i asimptomatska HIV infekcija;

5) osobe starije od 65 godina u kolektivnom smeštaju (starački domovi, lečilišta i dr.).

52. Ova vakcina se daje intramuskularno ili subkutano u dozi od 0,5 ml.

 

4. Vakcinacija protiv meningokoknog meningitisa

 

53. Vakcinacija protiv meningokoknog meningitisa sprovodi se polisaharidnom vakcinom po kliničkim indikacijama kod osoba starijih od dve godine.

54. Kliničke indikacije za primenu vakcine protiv meningokoknog meningitisa su:

1) anatomska i funkcionalna asplenija (splenektomija, srpasta anemija);

2) imunodeficijencija komplementa (C5-C9).

55. Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine protiv meningokoknog meningitisa najkasnije 15 dana pre započetog, putovanja, a kod ostalih indikacija odmah po utvrđivanju indikacije.

Revakcinacija se sprovodi posle tri godine od izvršene vakcinacije.

Vakcina protiv meningokoknog meningitisa daje se subkutano u dozi od 0,5 ml.

 

5. Vakcinacija protiv velikog kašlja acelularnom vakcinom

 

56. Vakcinacija dece od 2 meseca do 5 godina života acelularnom vakcinom protiv velikog kašlja (DTaP) sprovodi se na osnovu kliničkih indikacija.

Kliničke indikacije za davanje acelularne (DTaP) vakcine protiv velikog kašlja su:

1) temperatura (rektalna) 40oC i veće od 40oC unutar 48 časova od prethodne doze korpuskularne (DTP), a koja nije u vezi sa drugim mogućim uzrokom;

2) uporan, neutešan plač koji traje tri sata ili duže, a javlja se unutar 48 časova od prethodne doze DTP vakcine;

3) kolaps ili stanje slično šoku (hipotonične epizode) unutar 48 časova od prethodne doze DTP vakcine;

4) konvulzije bilo febrilne ili afebrilne koje se javljaju unutar 3 (tri) dana od prethodne doze DTP vakcine. Pre aplikacije DTaP pribaviti mišljenje dečijeg neurologa o neurološkom stanju deteta.

Acelularna vakcina aplikuje se na način koji je predviđen aktuelnim programom imunizacije za korpuskularnu vakcinu.

Acelularna (DTaP) vakcina kontraindikovana je kod evolutivnih oboljenja CNS-a kao i korpuskularna (DTP).

 

6. Vakcinacija protiv drugih zaraznih bolesti

 

G. Vakcinacija putnika u međunarodnom saobraćaju

57. Putnici u međunarodnom saobraćaju vakcinišu se ako putuju u zemlje koje zahtevaju vakcinaciju ili prema epidemiološkim indikacijama protiv sledećih bolesti:

1) trbušnog tifusa

2) žute groznice

3) kolere

4) difterije

5) drugih zaraznih bolesti (hepatitis B, besnilo, tetanus, meningokokni meningitis i dr.).

 

1. Vakcinacija protiv trbušnog tifusa

 

Imunizacija protiv trbušnog tifusa sprovodi se vakcinisanjem i revakcinisanjem vakcinom protiv trbušnog tifusa, oralnom živom ili Vi polisaharidnom vakcinom. Oralna živa vakcina se daje u tri doze sa 2 dana razmaka. Vi polisaharidna vakcina se daje u jednoj dozi intramuskularno, kod lica starijih od dve godine.

 

2. Vakcinacija protiv žute groznice

 

Obaveznoj imunizaciji protiv žute groznice podležu lica koja putuju u zemlju u kojoj postoji bolest ili u zemlju koja zahteva imunizaciju protiv te bolesti, a sprovodi se davanjem jedne doze vakcine najkasnije 10 dana pre polaska na putovanje. Ponovna imunizacija se sprovodi posle 10 godina.

 

3. Vakcinacija protiv kolere

 

Imunizacija protiv kolere sprovodi se kod lica koja putuju u zemlju koja zahteva vakcinaciju protiv te bolesti, davanjem dve doze oralne vakcine u razmaku od nedelju dana. Ponovna vakcinacija sprovodi se posle šest meseci.

 

4. Vakcinacija protiv difterije

 

Obaveznoj imunizaciji protiv difterije podležu lica starija od 25 godina koja putuju u zemlju u kojoj postoji ta bolest u epidemijskom obliku, ili prema zahtevu zemlje u koju lica putuju. Za lica od 25-45 godina imunizacija se sprovodi davanjem jedne doze dT vakcine. Za lica starija od 45 godina imunizacija se sprovodi davanjem dve doze pomenute vakcine u razmaku od 1-3 meseca i davanjem treće doze 6-12 meseci nakon aplikovanja druge doze vakcine.

 

III HEMIOPROFILAKSA ODREĐENIH ZARAZNIH BOLESTI

1. Hemioprofilaksa tuberkuloze

 

58. Hemioprofilaksa tuberkuloze sprovodi se:

1) kod tuberkulin negativne novorođenčadi i odojčadi iz kontakta sa obolelim od tuberkuloze, a koja nisu vakcinisana BCG vakcinom;

2) kod dece do kraja treće godine života koja nisu bila vakcinisana protiv tuberkuloze, a na tuberkulin reaguju pozitivno;

3) kod svih lica koja su pod rizikom da obole od tuberkuloze iz bilo kojih razloga;

4) kod HIV pozitivnih lica;

5) kod lica sa svežom konverzijom tuberkulinske reakcije;

6) kod lica kod kojih lekar smatra da postoji skorašnja infekcija tuberkulozom i da se može razviti bolest.

Hemioprofilaksa se sprovodi izonijazidom i rifampicinom u trajanju od 3 do 6, odnosno 12 meseci.

 

2. Hemioprofilaksa malarije

 

59. Hemioprofilaksa malarije sprovodi se kod lica pre odlaska, za vreme boravka i po povratku iz zemlje, odnosno područja u kojima postoji endemija malarije.

Izbor vrste i doziranje hemioprofilaktičkih sredstava sprovode se na osnovu najnovijih preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

3. Hemioprofilaksa drugih zaraznih bolesti

60. Hemioprofilaksa drugih zaraznih bolesti sprovodi se, po epidemiološkim indikacijama, kod lica izloženih tim zaraznim bolestima.

 

IV IMUNIZACIJA I HEMIOPROFILAKSA PROTIV ODREĐENIH ZARAZNIH BOLESTI

 

61. Obavezna imunizacija i hemioprofilaksa protiv određenih zaraznih bolesti sprovode se po programu imunizacije koji za svaku godinu donosi Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje.

U programu imunizacije iz stava 1 ove tačke određuju se grupe stanovništva i lica koja podležu obaveznoj imunizaciji.

Zdravstvene ustanove sprovode obaveznu imunizaciju protiv određenih zaraznih bolesti svih obveznika kojoj pripadaju po mestu stanovanja ili pohađaju škole.

Imunizaciju novorođenčadi protiv tuberkuloze i hepatitisa B sprovode zdravstvene ustanove - porodilišta.

62. Za imunizaciju vakcinama koje se daju parentreralno upotrebljavaju se autodestruktivni špricevi i igle za jednokratnu upotrebu.

Sav upotrebljeni materijal u postupku imunizacije odlagati i uništiti u skladu sa strategijom bezbedne imunizacione prakse.

Prilikom sprovođenja imunizacije vakcinama koje se daju parenteralno moraju biti obezbeđene ampule adrenalina, kortizonskog preparata sa brzim delovanjem i antihistaminskog preparata.

63. Zdravstvena ustanova koja sprovodi imunizaciju vodi o tome evidenciju u Kartonu imunizacije i upisuje podatke o izvršenoj imunizaciji u obrazac Lični karton o izvršenim imunizacijama, koji su odštampani uz ovu odluku i čine njen sastavni deo.

64. Vakcinalni status se proverava:

1) prilikom svake posete lekaru;

2) prilikom upisa u sve vrste predškolskih ustanova;

3) prilikom upisa u sve vrste škola, od osnovne do visokih;

4) prilikom stupanja u Vojsku Jugoslavije;

5) prilikom povrede u smislu tačke 51 ove odluke;

6) prilikom stupanja dece i omladine na bolničko lečenje;

7) na zahtev nadležne ustanove i u drugim slučajevima.

Provera se sastoji u pružanju dokaza odgovornom licu podnošenjem odgovarajuće dokumentacije o svim prethodnim imunizacijama.

Na osnovu utvrđenog stanja o prethodnim imunizacijama, sprovodi se imunizacija, odnosno ponovna imunizacija u skladu sa odredbama ove odluke.

65. Zdravstvene ustanove - porodilišta dostavljaju spisak živorođene dece zdravstvenoj ustanovi na čijem području roditelji deteta imaju prebivalište. Spisak sadrži ime, prezime, mesto i adresu prebivališta roditelja i datum o izvršenoj imunizaciji novorođenčeta protiv tuberkuloze, kao i o prvoj dozi vakcine protiv hepatitisa B (kada je ta vakcina indikovana).

Organi koji vode matične knjige rođenih dostavljaju domovima zdravlja jednom mesečno podatke o svoj živorođenoj deci van porodilišta, doseljenoj, odseljenoj i umrloj deci i omladini do 18 godina života, kao i svakoj promeni adrese stanovanja.

V ZAVRŠNE ODREDBE

66. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o načinu sprovođenja imunizacije i zaštite lekovima protiv određenih zaraznih bolesti ("Službeni list SRJ", br. 22/97).

67. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

 

PRIJAVA UZGREDNE POJAVE NASTALE POSLE IMUNIZACIJE

 

Prijava uzgredne pojave nastale posle primene _______________________________________________________________ vakcine

serije ________________________________ proizvođač _____________________________________________________________

doza po redu ________________________________________________________ način primene (zaokružiti) (i.m.; s.c.; i.d.; per os)

Prezime i ime pacijenta ________________________________________________________________________________________

datum rođenja ______________________________ mesto ___________________________________________________________

adresa ______________________________________________________________________________________________________

 

Teže uzgredne pojave nastale dana _______________________ 200 ____.

 

LOKALNE

 

bol (da - ne)                                          osetljivost na pritisak (da - ne)

crvenilo (u cm) _______________      otok (prečnik u cm) ________________________________________________________

 

OPŠTE

 

vreme trajanja (početak i kraj)

 

__________________________________________________________________________

temperatura

__________________________________________________________________________

anafilaktička reakcija

__________________________________________________________________________

kolapsno stanje

__________________________________________________________________________

paraliza

__________________________________________________________________________

konvulzije

__________________________________________________________________________

povećanje parotida

__________________________________________________________________________

makulopapulozna ospa

__________________________________________________________________________

meningitis/encefalitis

__________________________________________________________________________

ostalo: _____________________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________________________

Preduzeta terapija (ambulantno) _________________________________________________________________________________

Hospitalizovan (ustanova i vreme) _______________________________________________________________________________

Broj istorije bolesti _____________________________________________________________________________________

ISHOD (ozdravio, sekvele, umro) ________________________________________________________________________________

 

Datum prijave  

Lekar koji prijavljuje

______________ 200 __________
u __________________________       

____________________
Adresa ustanove
_____________________
_____________________

 

 

 

 

Redni broj

Godina

 

 

Slovo/__/

 

 

 

KARTON O IMUNIZACIJI

 

Prezime i ime _______________________________________________________________________________

Matični broj /__/__/__/__/__/__/__/__/__/__/__/__/__/

Dan, mesec i godina rođenja /__/__/__/__/__/__/

Prezime i ime roditelja/staratelja _________________________________________________________________

Adresa (mesto, ulica i broj) prebivališta ___________________________________________________________

__________________________________________________________________________________________

Škola (za decu školskog uzrasta) ________________________________________________________________

 

PODACI O IMUNIZACIJI

Vakcina

Datum imunizacije

Serija vakcine

Postvakcinalna reakcija

BCG

V

 

 

 

DTP

I

 

 

 

DTP

II

 

 

 

DTP

III

 

 

 

DTP

R1

 

 

 

DT

R2

 

 

 

dT

R3

 

 

 

TT

R4

 

 

 

MMR

V

 

 

 

MMR

R

 

 

 

OPV

I

 

 

 

OPV

II

 

 

 

OPV

III

 

 

 

OPV

R1

 

 

 

OPV

R2

 

 

 

OPV

R3

 

 

 

IPV

I

 

 

 

IPV

II

 

 

 

IPV

III

 

 

 

Hep. B

I

 

 

 

Hep. B

II

 

 

 

Hep. B

III

 

 

 

Hep. B
HBsAg+

I

 

 

 

Hep. B
HBsAg+

II

 

 

 

Hep. B
HBsAg+

III

 

 

 

Hep. B
HBsAg+

IV

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PODACI O RAZLOZIMA NEIMUNIZOVANJA

Datum pozivanja

Razlozi neimunizovanja

Vraćen poziv

Nije se odazvao

Kontraindikacije (navesti)

Drugo (navesti)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

LIČNI KARTON
O IZVRŠENIM
IMUNIZACIJAMA

 

     Prezime i ime _____________________     
    _________________________________     

 

     Datum rođenja _________________

 

     Broj vakcinalnog kartona ___________________     

 

     Matični broj /__/__/__/__/__/__/__/__/__/__/__/__/__/     

 

 

ČUVATI UZ ZDRAVSTVENU KNJIŽICU

 

Vakcina

Datum imunizacije

Overa

BCG

V

 

 

DTP

I

 

 

DTP

II

 

 

DTP

III

 

 

DTP

R1

 

 

DT

R2

 

 

dT

R3

 

 

TT

R4

 

 

MMR

V

 

 

MMR

R

 

 

OPV

I

 

 

OPV

II

 

 

OPV

III

 

 

OPV

R1

 

 

OPV

R2

 

 

OPV

R3

 

 

 

KALENDAR IMUNIZACIJE

Uzrast

Vakcine

Na rođenju

BCG

 

 

 

 

Hep. B HBsAg+

1 mesec

 

 

 

 

 

Hep. B HBsAg+

2 meseca

 

DTP

Polio

 

Hep. B

Hep. B HBsAg+

3,5 meseca

 

DTP

Polio

 

Hep. B

 

5 meseci

 

DTP

Polio

 

 

 

2. godine

 

DTP

Polio

MMR

Hep. B

Hep. B HBsAg+

7. godina

 

DT

Polio

 

 

 

12. godina

 

 

 

MMR

 

 

14. godina

 

dT

Polio

 

 

 

18. godina

 

TT

 

 

 

 

* Hepatitis B vakcina kod novorođenčadi čije su majke HBsAg pozitivne

 

Vakcina

Datum imunizacije

Overa

IPV

I

 

 

IPV

II

 

 

IPV

III

 

 

Hep. B

I

 

 

Hep. B

II

 

 

Hep. B

III

 

 

Hep. B
HBsAg+

I

 

 

Hep. B
HBsAg+

II

 

 

Hep. B
HBsAg+

III

 

 

Hep. B
HBsAg+

IV