ZAKONO POTVRĐIVANJU MEĐUNARODNE KONVENCIJE O SPREČAVANJU TERORISTIČKIH NAPADA BOMBAMA("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 12/2002) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Međunarodna konvencija o sprečavanju terorističkih napada bombama, koja je usvojena 15. decembra 1997. godine u Njujorku, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SPREČAVANJU TERORISTIČKIH NAPADA BOMBAMA
Preambula
Imajući u vidu ciljeve i načela Povelje Ujedinjenih nacija koji se odnose na održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i unapređivanje dobrosusedstva i prijateljskih odnosa i saradnje država,
Duboko zabrinute zbog eskalacije terorističkih akata u svim oblicima i manifestacijama širom sveta,
Podsećajući na Deklaraciju od 24. oktobra 1995. godine povodom obeležavanja pedesete godišnjice Ujedinjenih nacija,
Takođe, podsećajući na Deklaraciju o merama za eliminisanje međunarodnog terorizma, u prilogu rezolucije Generalne Skupštine br. 49/60 od 9. decembra 1994. godine, u kojoj, između ostalog, države članice Ujedinjenih nacija svečano potvrđuju svoju nedvosmislenu osudu ovih terorističkih akata, metoda i prakse kao zločinačkih i neopravdanih, bez obzira na to gde su učinjeni i ko su učinioci, uključujući i one kojima se nanosi šteta prijateljskim odnosima država i naroda i kojima se ugrožavaju teritorijalni integritet i bezbednost država,
Konstatujući da se Deklaracijom države takođe ohrabruju "da hitno preispitaju opseg postojećih međunarodnih odredaba o sprečavanju, suzbijanju i eliminisanju terorizma u svim njegovim oblicima i manifestacijama kako bi se obezbedio sveobuhvatan pravni okvir koji uključuje sve aspekte ovog pitanja",
Podsećajući nadalje na rezoluciju Generalne skupštine br. 51/201 od 17. decembra 1996. godine i Deklaraciju kojom se dopunjava Deklaracija o merama za eliminisanje međunarodnog terorizma od 1994. godine, u prilogu te Deklaracije,
Konstatujući takođe da se teroristički napadi upotrebom eksploziva ili drugih smrtonosnih naprava sve više šire,
Dalje konstatujući da postojeći multilateralni propisi koji se odnose na ovakve aktivnosti nisu adekvatni,
Uverene da postoji hitna potreba da se unapredi međunarodna saradnja država u iznalaženju i usvajanju efikasnih i praktičnih mera za sprečavanje takvih terorističkih akata, kao i za krivično gonjenje i kažnjavanje učinilaca,
Smatrajući da je pojava takvih akata razlog za ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice kao celine,
Konstatujući da su aktivnosti vojnih snaga država regulisane pravilima međunarodnog prava izvan okvira ove Konvencije i da isključenje izvesnih akcija iz obuhvata ove Konvencije ne znači da se odobravaju ili ozakonjuju inače nezakoniti akti ili da se isključuje krivično gonjenje na osnovu drugih zakona,
Saglasile su se o sledećem:
Za svrhe ove konvencije:
1. "Državni ili vladin objekat" podrazumeva svaki stalni ili privremeni objekat ili prevozno sredstvo kojima se koriste ili koji poseduju predstavnici države, članovi vlade, zakonodavni ili sudski organi ili funkcioneri ili službenici države ili bilo kog drugog javnog organa ili entiteta ili službenici ili funkcioneri međuvladine organizacije u vezi sa svojim službenim dužnostima.
2. "Objekat infrastrukture" označava bilo koji objekat u javnom ili privatnom vlasništvu koji služi za pružanje ili raspodelu usluga za javne potrebe, kao što su voda, kanalizacija, energija, gorivo ili komunikacije.
3. "Eksploziv ili druga smrtonosna naprava" označava:
(a) eksplozivno ili zapaljivo oružje ili napravu koji su namenjeni ili imaju sposobnost da prouzrokuju smrt, tešku telesnu povredu ili znatnu materijalnu štetu; ili
(b) oružje ili napravu koji su namenjeni ili imaju sposobnost da prouzrokuju smrt, tešku telesnu povredu ili znatnu materijalnu štetu ispuštanjem, širenjem ili delovanjem otrovnih hemijskih materija, bioloških sredstava ili otrova ili sličnih materija, ili radijacije ili radioaktivnih materijala.
4. "Vojne snage države" označavaju oružane snage države koje su organizovane, obučene i opremljene u skladu sa njenim unutrašnjim zakonodavstvom prvenstveno u svrhu nacionalne odbrane ili bezbednosti, kao i lica koja deluju kao podrška tih oružanih snaga, koja su pod njihovom formalnom komandom, kontrolom i odgovornošću.
5. "Javno mesto" označava delove neke zgrade, zemljišta, ulice, vodene puteve ili druge lokacije koje su dostupne ili otvorene za građane stalno, periodično ili povremeno, i obuhvata svako trgovačko, poslovno, kulturno, istorijsko, obrazovno, versko, vladino, zabavno, rekreativno ili slično mesto koje je dostupno ili otvoreno za javnost.
6. "Sistem javnog saobraćaja" označava sve objekte, prevozna sredstva i pomoćna sredstva, u javnom ili privatnom vlasništvu, koji se koriste ili služe za pružanje javnih usluga prevoza lica ili tereta.
1. Svako lice čini krivično delo u okviru predmeta ove Konvencije ako takvo lice protivzakonito i namerno do javnog mesta, državnog ili vladinog objekta, sistema javnog saobraćaja ili objekta infrastrukture prenese, odnosno na takvom mestu postavi, ispusti ili aktivira eksploziv ili drugu smrtonosnu napravu:
(a) u nameri da prouzrokuje smrt ili tešku telesnu povredu, ili
(b) u nameri da prouzrokuje znatno razaranje takvog mesta, objekta ili sistema, pri čemu takvo razaranje ima za posledicu ili je verovatno da će imati za posledicu veliki materijalni gubitak.
2. Svako lice takođe čini krivično delo ako takvo lice pokuša da učini krivično delo kao što je izloženo u stavu 1.
3. Svako lice takođe čini krivično delo ako takvo lice:
(a) učestvuje kao saučesnik u krivičnom delu predviđenom u sl. 1 i 2; ili
(b) organizuje ili da uputstva drugima da učine krivično delo predviđeno u st. 1 i 2 ili
(c) na bilo koji drugi način doprinese da grupa lica koja deluje u zajedničkom cilju učini jedno ili više dela predviđenih u st. 1 i 2; takav doprinos mora biti učinjen sa umišljajem i u cilju da se doprinese opštoj zločinačkoj delatnosti ili u cilju te grupe ili mora biti učinjen sa znanjem za nameru grupe da izvrši odnosno krivično delo ili dela.
Ova konvencija se ne primenjuje ako je krivično delo učinjeno unutar jedne države, kada su navodni učinilac i oštećeni državljani te države i kada se navodni učinilac nalazi na teritoriji te države i nijedna druga država nema osnov, prema članu 6 stav 1 ili članu 6 stav 2 ove konvencije, da vrši jurisdikciju osim što će se u takvim slučajevima, gde je to prikladno, primenjivati odredbe čl. 10 do 15.
Svaka država ugovornica usvojiće takve mere koje mogu biti potrebne:
(a) da se predvide kao krivična dela u njenom domaćem zakonodavstvu dela navedena u članu 2 ove konvencije;
(b) da za ta krivična dela budu predviđene odgovarajuće kazne pri čemu se uzima u obzir težina tih krivičnih dela.
Svaka država ugovornica će usvojiti takve mere koje mogu biti potrebne, uključujući, gde je to prikladno, mere zakonodavnog karaktera, kako bi obezbedila da se krivična dela na koja se odnosi ova konvencija, posebno kada su učinjena sa ciljem ili namerom da izazovu stanje terora u javnosti uopšte ili kod grupe lica ili određenih lica, ne mogu, ni pod kojim okolnostima, opravdati razlozima političke, filozofske, ideološke, rasne, etničke, verske ili druge slične prirode, kao i da budu sankcionisana kaznama u skladu sa njihovom težinom.
1. Svaka država ugovornica će preduzeti takve mere koje mogu biti potrebne da ustanovi svoju jurisdikciju u odnosu na krivična dela navedena u članu 2 kada je:
(a) krivično delo učinjeno na teritoriji te države; ili
(b) krivično delo učinjeno na brodu koji plovi pod zastavom te države ili u avionu koji je bio registrovan po zakonima te države u vreme kada je krivično delo učinjeno; ili
(c) krivično delo učinio državljanin te države.
2. Država ugovornica takođe može ustanoviti svoju jurisdikciju u odnosu na svako takvo krivično delo kada je:
(a) krivično delo učinjeno protiv državljanina te države; ili
(b) krivično delo učinjeno protiv državnog ili vladinog objekta te države u inostranstvu, uključujući ambasadu ili druge diplomatske ili konzularne prostorije te države; ili
(c) krivično delo učinilo lice bez državljanstva koje ima uobičajeno boravište na teritoriji te države; ili
(d) krivično delo učinjeno u pokušaju da se ta država prinudi da učini neki akt ili da se uzdrži od takvog akta; ili
(e) krivično delo učinjeno u vazduhoplovu koji koristi vlada te države.
3. Posle ratifikovanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ovoj konvenciji, svaka država ugovornica će obavestiti Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o jurisdikciji koju je uspostavila u skladu sa stavom 2 u svom domaćem zakonodavstvu. Ako dođe do eventualne promene, odnosna država ugovornica će o tome odmah obavestiti Generalnog sekretara.
4. Svaka država ugovornica će isto tako preduzeti takve mere koje mogu biti potrebne da uspostavi svoju jurisdikciju u odnosu na krivična dela navedena u članu 2 u slučajevima kada se navodni učinilac nalazi na njenoj teritoriji, a ona odluči da ga ne izruči nekoj drugoj državi ugovornici koja je uspostavila svoju jurisdikciju u skladu sa st. 1 ili 2.
5. Ovom konvencijom se ne isključuje vršenje bilo kakve krivične jurisdikcije koju je uspostavila država ugovornica u skladu sa svojim domaćim zakonodavstvom.
1. Po prijemu obaveštenja da se lice koje je učinilo ili za koje se smatra da je učinilo krivično delo navedeno u članu 2 možda nalazi na njenoj teritoriji, odnosna država ugovornica će preduzeti takve mere, koje mogu biti potrebne prema njenom domaćem zakonodavstvu, radi provere činjenica sadržanih u obaveštenju.
2. Pošto tvrdi da okolnosti to opravdavaju, država ugovornica na čijoj teritoriji se nalazi učinilac ili navodni učinilac krivičnog dela preduzeće odgovarajuće mere na osnovu svog domaćeg zakonodavstva kako bi obezbedila prisustvo tog lica u cilju krivičnog gonjenja ili izdavanja.
3. Svako lice prema kojem se preduzimaju mere iz stava 2 ima pravo da:
(a) bez odlaganja stupi u vezu sa najbližim odgovarajućim predstavnikom države čiji je državljanin ili licem koje je na drugi način ovlašćeno da štiti prava tog lica ili, ako je reč o licu bez državljanstva, sa predstavnikom države na čijoj teritoriji to lice ima uobičajeno boravište;
(b) bude posećen od predstavnika te države;
(c) bude upoznat sa pravima iz tač. (a) i (b).
4. Prava navedena u stavu 3 ostvarivaće se u skladu sa zakonima i propisima države na čijoj teritoriji se nalazi učinilac ili navodni učinilac, pod uslovom da pomenuti zakoni i propisi omogućavaju da se u potpunosti ostvari svrha zbog koje su prava predviđena u stavu 3 priznata.
5. Odredbe st. 3 i 4 neće uticati na prava bilo koje države ugovornice, koja tvrdi da ima jurisdikciju u skladu sa članom 6 tačka 1 (c) ili 2 (c), da pozove Međunarodni komitet Crvenog krsta da stupi u vezu sa navodnim učiniocem i da ga poseti.
6. Kada država ugovornica, u skladu sa ovim članom odredi prema nekom licu pritvor, o tome će odmah izvestiti, neposredno ili preko Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, države ugovornice koje su uspostavile jurisdikciju u skladu sa članom 6 st. 1 i 2, a ukoliko smatra uputnim, i druge zainteresovane države ugovornice, o činjenici da se takvo lice nalazi u pritvoru i o okolnostima koje opravdavaju pritvor tog lica. Država koja vrši istragu pomenutu u stavu 1 odmah će obavestiti pomenute države ugovornice o svojim nalazima i navešće da li namerava da vrši jurisdikciju.
1. Ako država ugovornica na čijoj teritoriji se nalazi navodni učinilac u slučajevima na koje se odnosi član 6 ne izruči to lice biće obavezna, bez ikakvog izuzetka i bez obzira na to da li je krivično delo učinjeno na njenoj teritoriji, da preda slučaj bez neopravdanog odlaganja svojim nadležnim organima u cilju krivičnog gonjenja, kroz postupak koji je u skladu sa zakonima te države. Ti organi će doneti svoju odluku na isti način kao i u slučaju bilo kog drugog teškog krivičnog dela prema zakonima te države.
2. Kada država ugovornica na osnovu svog domaćeg zakonodavstva može da izda ili na drugi način preda nekog svog državljanina pod uslovom da to lice bude vraćeno toj državi radi izvršenja kazne izrečene kao rezultat sudskog procesa ili postupka zbog kojeg je zatraženo izdavanje ili predaja lica i kada se ta država i država koja traži izdavanje dogovore o toj mogućnosti i drugim uslovima koje one smatraju odgovarajućim, takvo uslovljeno izdavanje ili predaja je dovoljna za oslobađanje od obaveze utvrđene u stavu 1.
1. Dela navedena u članu 2 smatraće se krivičnim delima zbog kojih se može vršiti izdavanje prema bilo kom ugovoru o izdavanju između država ugovornica koji je postojao pre stupanja ove konvencije na snagu. Države ugovornice prihvataju da uključe takva krivična dela kao krivična dela zbog kojih se može vršiti izdavanje u svaki ugovor o izdavanju koji naknadno međusobno zaključe.
2. Kada država ugovornica, koja izdavanje uslovljava postojanjem ugovora, primi zahtev za izdavanje od druge države ugovornice sa kojom nema ugovor o izdavanju, zamoljena država ugovornica može, po svom nahođenju, ovu konvenciju smatrati pravnim osnovom za izdavanje u vezi sa krivičnim delima navedenim u članu 2. Izdavanje podleže i drugim uslovima predviđenim propisima zamoljene države.
3. Države ugovornice koje ne uslovljavaju izdavanje postojanjem ugovora priznaće krivična dela navedena u članu 2 kao krivična dela zbog kojih se između njih može vršiti izdavanje, zavisno od uslova predviđenih propisima zamoljene države.
4. Krivična dela navedena u članu 2 smatraće se, ako je to potrebno, u cilju izdavanja između država ugovornica, kao da su učinjena ne samo na mestu na kojem su se dogodila već isto tako i na teritoriji država koje su uspostavile jurisdikciju u skladu sa članom 6 st. 1 i 2.
5. Odredbe svih ugovora i sporazuma o izdavanju između država ugovornica u pogledu krivičnih dela navedenih u članu 2 smatraće se izmenjenim između država ugovornica u onoj meri u kojoj nisu saglasne sa ovom konvencijom.
1. Države ugovornice će jedna drugoj pružati u najvećoj meri pomoć u vezi sa istragom ili krivičnim postupkom ili postupkom izdavanja koji budu pokrenuti u vezi sa krivičnim delima navedenim u članu 2, uključujući pomoć u pribavljanju dokaza kojima raspolažu, a koji su neophodni za postupak.
2. Države ugovornice će izvršavati svoje obaveze iz stava 1 u skladu sa eventualnim ugovorima ili drugim sporazumima o uzajamnoj pravnoj pomoći koji mogu postojati između njih. U odsustvu takvih ugovora ili sporazuma, države će jedna drugoj pružiti pomoć u skladu sa svojim domaćim zakonodavstvom.
Nijedno krivično delo navedeno u članu 2 neće se, za svrhe izdavanja ili uzajamne pravne pomoći, smatrati političkim krivičnim delom ili krivičnim delom povezanim sa političkim krivičnim delom ili krivičnim delom učinjenim iz političkih pobuda. Prema tome, zahtev za izdavanje ili uzajamnu pravnu pomoć koji se odnosi na takvo krivično delo ne može se odbiti isključivo zbog toga što se odnosi na političko krivično delo ili krivično delo povezano sa političkim krivičnim delom ili krivično delo učinjeno iz političkih pobuda.
Nijedna odredba ove konvencije ne može se tumačiti tako da nameće obavezu da se izvrši izdavanje ili pruži pravna pomoć ukoliko zamoljena država ugovornica ima osnovane razloge da veruje da je zahtev za izdavanje zbog krivičnih dela navedenih u članu 2 ili za uzajamnu pravnu pomoć u pogledu takvih krivičnih dela podnet u cilju krivičnog gonjenja ili kažnjavanja nekog lica zbog njegove rasne pripadnosti, veroispovesti, nacionalnosti, etničkog porekla ili političkog ubeđenja ili da bi udovoljavanje zahtevu nanelo štetu položaju tog lica iz bilo kog od ovih razloga.
1. Lice koje se nalazi u pritvoru ili izdržava kaznu na teritoriji jedne države ugovornice, čije se prisustvo traži u drugoj državi ugovornici radi svedočenja, identifikacije ili pružanja pomoći na drugi način u pribavljanju dokaza, radi istrage ili krivičnog gonjenja zbog krivičnih dela iz ove konvencije, može biti premešteno ukoliko se ispune sledeći uslovi:
(a) da lice pošto je prethodno obavešteno da svoj pristanak; i
(b) da su nadležni organi obe države saglasni, pod uslovima koje te države mogu smatrati odgovarajućim.
2. Za svrhe ovog člana:
(a) država u koju se lice premešta ima ovlašćenje i obavezu da premešteno lice drži u pritvoru, ukoliko nije nešto drugo zatraženo od države iz koje je lice premešteno ili ukoliko ona za to nije dala saglasnost;
(b) država u koju se lice premešta izvršiće bez odlaganja svoju obavezu da vrati lice u pritvor državi iz koje je ono premešteno, shodno prethodnom ili nekom drugom dogovoru nadležnih organa obe države;
(c) država u koju je lice premešteno neće tražiti od države iz koje se lice premešta da pokreće postupak za izdavanje radi vraćanja tog lica,
(d) premeštenom licu će se uračunati u kaznu koju izdržava u državi iz koje je premešteno vreme provedeno u pritvoru u državi u koju je premešteno.
3. Ukoliko se država ugovornica iz koje je lice premešteno u skladu sa ovim članom sa tim ne saglasi, to lice, bez obzira na nacionalnost, neće biti krivično gonjeno ili pritvarano ili izloženo drugom ograničenju lične slobode na teritoriji države u koju je premešteno u vezi sa delima ili presudama koji su prethodili njegovom napuštanju teritorije države iz koje je premešteno.
Svakom licu koje je pritvoreno ili prema kojem su preduzete neke druge mere ili se sprovode postupci shodno ovoj konvenciji garantovaće se korektno postupanje, uključujući uživanje svih prava i garancija u skladu sa propisima države na čijoj teritoriji se to lice nalazi i primenjivim odredbama međunarodnog prava, uključujući međunarodno humanitarno pravo.
Države ugovornice će sarađivati u sprečavanju krivičnih dela navedenih u članu 2 naročito:
(a) kroz preduzimanje svih praktičnih mera, uključujući, po potrebi prilagođavanje svog unutrašnjeg zakonodavstva radi sprečavanja i suzbijanja na njihovim teritorijama priprema za vršenje tih krivičnih dela unutar ili izvan njihovih teritorija, uključujući mere zabrane na njihovim teritorijama protivzakonitih delatnosti lica, grupa i organizacija, kojima se ohrabruju, podstrekavaju, organizuju, svesno finansiraju ili vrše krivična dela koja su navedena u članu 2;
(b) kroz razmenu tačnih i proverenih informacija u skladu sa svojim domaćim propisima, kao i usklađivanje upravnih i drugih mera koje se preduzimaju po potrebi da bi se sprečilo vršenje krivičnih dela navedenih u članu 2;
(c) kroz istraživanje i razvoj, gde je to primereno, metodama za otkrivanje eksploziva i drugih štetnih materija koje mogu prouzrokovati smrt ili telesnu povredu, kroz savetovanja o razvoju standarda za označavanje eksploziva, kako bi se utvrdilo njihovo poreklo u istragama nakon eksplozija, putem razmene obaveštenja o preventivnim merama, saradnje i prenosa tehnologije, opreme i odgovarajućih materijala.
Država ugovornica u kojoj se krivično goni navodni učinilac dužna je da, u skladu sa svojim domaćim propisima ili primenjivim postupkom, saopšti konačan ishod postupka Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji će to obaveštenje proslediti drugim državama ugovornicama.
Države ugovornice će ispunjavati svoje obaveze iz ove konvencije na način koji je u skladu sa načelima suverene ravnopravnosti i teritorijalnog integriteta država i nemešanja u unutrašnje stvari drugih država.
Nijednom odredbom ove konvencije ne daje se pravo državi ugovornici da na teritoriji druge države ugovornice preduzme vršenje jurisdikcije ili funkcija koje su rezervisane isključivo za organe te / druge države ugovornice na osnovu njenih domaćih propisa.
1. Nijedna odredba ove konvencije neće uticati na druga prava, obaveze i odgovornosti država i pojedinaca koji se zasnivaju na međunarodnom pravu, posebno na ciljeve i načela Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodno humanitarno pravo.
2. Aktivnosti oružanih snaga za vreme oružanog sukoba koje su regulisane međunarodnim humanitarnim pravom, ne uređuju se ovom konvencijom, kao ni aktivnosti koje preduzimaju vojne snage neke države u vršenju svojih zvaničnih dužnosti, u onoj meri u kojoj su regulisane drugim pravilima međunarodnog prava.
1. Svaki spor između dve ili više država ugovornica koji se odnosi na tumačenje ili primenu ove konvencije koji ne može da se reši pregovorima u razumnom roku, na zahtev jedne od njih podnosi se na arbitražu. Ako, u roku od šest meseci od datuma podnošenja zahteva za arbitražu, strane ne mogu da postignu saglasnost o organizaciji arbitraže, bilo koja od njih može podneti spor na rešavanje Međunarodnom sudu pravde podnošenjem zahteva u skladu sa Statutom suda.
2. Svaka država može u vreme potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ove konvencije ili pristupanja istoj izjaviti da ne smatra da je obavezuje stav 1. Ostale države ugovornice neće obavezivati stav 1 u odnosu na svaku državu ugovornicu koja izjavi takvu rezervu.
3. Svaka država koja izjavi rezervu u skladu sa stavom 2 može u svako doba povući tu rezervu upućivanjem pismenog obaveštenja Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
1. Ova konvencija će biti otvorena za potpisivanje svim državama od 12. januara 1998. godine do 31. decembra 1999. godine u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
2. Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja biće deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
3. Ova konvencija je otvorena za pristupanje svakoj državi. Instrumenti o pristupanju biće deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
1. Ova konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon dana deponovanja dvadeset drugog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Za svaku državu koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi Konvenciji nakon deponovanja dvadeset drugog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, Konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon deponovanja instrumenta te države o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju.
1. Svaka država ugovornica može da otkaže ovu konvenciju pismenim saopštenjem Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Otkaz stupa na snagu po isteku jedne godine od dana kada je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija primio obaveštenje.
Original ove konvencije, čiji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku podjednako verodostojni, biće deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će overene primerke Konvencije dostaviti svim državama.
U POTVRDU ČEGA dole potpisani, propisano ovlašćeni u tu svrhu od strane svojih vlada, potpisali su ovu konvenciju, koja je otvorena za potpisivanje 12. januara 1998. godine u Njujorku.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".