POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA DRŽAVNE ORGANE("Sl. glasnik RS", br. 23/98) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), bliže se uređuju određena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ministarstvima, posebnim organizacijama, Narodnoj skupštini, Generalnom sekretarijatu predsednika Republike, Ustavnom sudu, Vladi, sudovima, javnim tužilaštvima, Republičkom javnom pravobranilaštvu, organima za prekršaje i drugim republičkim organima i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (u daljem tekstu: organi).
Ovaj ugovor neposredno se primenjuje.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se, pored uvećanja utvrđenog Zakonom o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", broj 55/96 - u daljem tekstu: Zakon) zakonski minimum od 18 radnih dana uvećava:
1) po osnovu doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta:
- do pet radnih dana za zaposlene sa visokom stručnom spremom;
- do tri radna dana za zaposlene sa višom stručnom spremom;
- do dva radna dana za zaposlene do IV stepena stručne spreme.
2) po osnovu uslova rada:
- do četiri radna dana za zaposlene koji obavljaju poslove pod posebnim uslovima rada u skladu sa ovim ugovorom;
- do tri radna dana za zaposlene koji pretežno obavljaju poslove izvan službenih prostorija.
3) po osnovu radnog iskustva za:
- tri radna dana preko 20 godina radnog iskustva;
- dva radna dana od 10-20 godina radnog iskustva;
- jedan radni dan do 5 godina radnog iskustva.
4) po osnovu odgovornosti za poslove radnog mesta:
- do tri radna dana načelnicima odeljenja i šefovima računovodstva;
- do dva radna dana šefovima odseka i rukovodiocima grupe;
- do jednog radnog dana za ostale zaposlene.
5) po osnovu rezultata rada za:
- tri radna dana za zaposlene ocenjene ocenom "naročito se ističe";
- dva radna dana za zaposlene ocenjene ocenom "ističe se".
Godišnji odmor ne može trajati duže od zakonom utvrđenog maksimuma.
Zaposlenom koji radi skraćeno radno vreme na radnom mestu s posebnim uslovima rada godišnji odmor uvećava se za 10 radnih dana.
Funkcioner koji rukovodi organom donosi plan korišćenja godišnjih odmora, na osnovu potreba organa i izjavljene volje zaposlenih.
Vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se rešenjem funkcionera koji rukovodi organom ili lica koje ovlasti.
Pored slučajeva utvrđenih zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom ("Službeni glasnik RS", broj 22/97 - u daljem tekstu: Opšti kolektivni ugovor), zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo do 7 radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
1) sedam radnih dana za stručno usavršavanje u vezi sa poslovima koji zaposleni obavlja (magistratura i doktorat);
2) dva radna dana za obavljanje volonterskih dužnosti u udruženjima građana i društvenim organizacijama;
3) tri radna dana za usvojenje deteta;
4) jedan radni dan za ispraćaj sina u vojsku;
5) dva radna dana za polazak deteta u prvi razred osnovne škole;
6) dva radna dana u slučaju učešća na radno-sportskim igrama koje organizuje sindikat.
Pored slučajeva utvrđenih Opštim kolektivnim ugovorom zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
1) specijalizacija u zemlji i inostranstvu za potrebe organa do 90 radnih dana;
2) za obavljanje neodložnih ličnih poslova do 15 radnih dana.
Funkcioner koji rukovodi organom rešenjem odobrava korišćenje i dužinu neplaćenog odsustva.
Organi su dužni da obezbede primenu i kontrolu primene propisanih mera zaštite na radu i da za sprovođenje tih mera odrede odgovarajućeg zaposlenog.
U postupku kontrole primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata.
Radna mesta sa posebnim uslovima rada obuhvataju:
1) poslove inspekcijskog i drugog nadzora;
2) poslove vozača;
3) poslove hidroloških i geodetskih merenja na terenu, avio snimanja, rukovanja fotogrametrijskim instrumentima i laboratorije;
4) poslove vezane za rad na protivgradnim poligonima, radarima i izolovanim meteorološkim stanicama;
5) laboratorijske i druge slične poslove koji se obavljaju hemikalijama opasnim po zdravlje;
6) poslove koji su izloženi stalnoj buci visokog intenziteta koja potiče od uređaja koji se koriste u radu;
7) poslove sudskog i administrativnog izvršenja;
8) poslove arhivskog manipulanta i arhivskog depoa;
9) poslove dostavljača, kurira i spremačica;
10) poslove programera, operatera i organizatora rada na računarima;
11) poslove fizičkog obezbeđenja, protivpožarne zaštite, stražara, čuvara i portira;
12) poslove daktilografa, ložača, perača vozila, telefonista i zaposlenih u bifeu-restoranu;
13) poslove zaposlenih u štampariji.
Uslovi koje mora da ispunjava zaposleni koji se raspoređuje na radna mesta iz stava 1. ovoga člana u pogledu doba života, stručne spreme, zdravstvenog stanja i sredstava lične zaštite i opreme, uređuju se opštim aktom koji donosi funkcioner koji rukovodi organom.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi pod uslovima utvrđenim zakonom, kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere zaštite na radu, sve dok se ne sprovedu određene mere zaštite.
Organ osigurava zaposlenog za slučaj smrti ili trajnog gubitka radne sposobnosti.
IV DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST
Novčana kazna može se izreći pored slučajeva utvrđenih zakonom i u slučaju:
1) odbijanja zaposlenog da izvrši lekarski pregled radi utvrđivanja zdravstvene radne sposobnosti koja je uslov za rad na određenom radnom mestu;
2) prikrivanja materijalne štete.
Postojanje štete, okolnosti pod kojima je ona nastala, njenu visinu odnosno paušalni iznos štete, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna komisija koju obrazuje funkcioner koji rukovodi državnim organom.
Ako je zaposleni u takvom materijalnom položaju da bi isplata naknade štete dovela njega i njegovu porodicu ispod egzistencijalnog minimuma, visina naknade štete se smanjuje do nivoa prema kome isplata štete ne bi ugrozila egzistencijalni minimum.
Egzistencijalni minimum nastupa kada zaposleni i članovi njegove porodice imaju po članu domaćinstva mesečni prihod koji je manji od garantovane zarade.
Rešenje o smanjenju naknade štete donosi funkcioner koji rukovodi državnim organom.
Zaposlenom u organu, pored slučajeva utvrđenih zakonom, drugim propisima i Opštim kolektivnim ugovorom, pripada pomoć u slučaju:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) ublažavanja posledica elementarnih nepogoda na neosiguranom stambenom objektu zaposlenog;
6) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
7) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga.
Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u tač. 1) do 6) stav 1 ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije do visine tri prosečne neto zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Članom uže porodice iz stava 1 ovog člana smatra se: bračni i vanbračni drug, dete rođeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini od 50% prosečne neto zarade u privredi Republike prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Jubilarna nagrada dodeljuje se na dan državnosti Republike Srbije.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada u organu.
Uslovi za rad sindikata omogućuju se i obezbeđuju u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorom.
Organ može obezbediti organizaciji sindikata dotaciju za humanitarne akcije i poboljšanje socijalnog položaja zaposlenih.
Interesni sporovi rešavaju se posredovanjem.
Radi rešavanja spora učesnici sporazumno, iz reda stručnjaka za predmet spora, određuju jednog ili više posrednika.
U slučaju neuspeha u posredovanju, posrednik je dužan da sačini izveštaj o rezultatima posredovanja i da ga dostavi stranama u sporu.
Sporovi koji nastanu u primeni ovog ugovora (pravni kolektivni sporovi) rešavaju se pred arbitražnim većem.
Arbitražno veće sastoji se od tri člana.
Svaka strana u sporu određuje po jednog člana arbitražnog veća, a trećeg člana strane u sporu biraju sporazumno i on je ujedno i predsednik arbitražnog veća.
Članovi arbitražnog veća biraju se na vreme od četiri godine i mogu biti ponovo birani.
Funkcija člana arbitražnog veća je počasna.
Sporna pitanja u primeni ovog kolektivnog ugovora rešava arbitražno veće u roku od 15 dana od dana pokretanja spora.
Odluku o postignutom sporazumu arbitražno veće saopštava usmeno stranama u sporu, a u roku od tri dana od dana donošenja odluke, dostavlja odluku stranama u sporu u pismenoj formi.
Odluka arbitražnog veća, o postignutom sporazumu, je konačna i obavezna za učesnike u sporu.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme, a može prestati sporazumom učesnika ili otkazom.
U slučaju otkaza ovaj ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, kada Ugovor prestaje da važi.
Predlog za izmenu i dopunu Ugovora može da podnese svaki potpisnik, u pismenom obliku.
Potpisnici ovog ugovora dužni su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i dopunu izjasne o predlogu.
Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da važi Poseban kolektivni ugovor za državne organe ("Službeni glasnik RS", br. 37/92 i 36/93).
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".