ZAKONO POTVRĐIVANJU MEĐUNARODNE KONVENCIJE O ZAŠTITI IZVOĐAČA, PROIZVOĐAČA FONOGRAMA I USTANOVA ZA RADIO-DIFUZIJU("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 13/2002) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Međunarodna konvencija o zaštiti izvođača, proizvođača fonograma i ustanova za radio-difuziju, koja je zaključena 26. oktobra 1961. godine u Rimu, u originalu na engleskom, francuskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI IZVOĐAČA, PROIZVOĐAČA FONOGRAMA
I USTANOVA ZA RADIO-DIFUZIJU
(Rimska konvencija - od 26. oktobra 1961)
Države ugovornice, pokrenute željom da zaštite pravo izvođača, proizvođača fonograma i ustanova za radio-difuziju, složile su se o sledećem:
Zaštita priznata ovom konvencijom ne dira i ne utiče ni u kom pogledu na zaštitu autorskog prava na književnim i umetničkim delima. Shodno tome, nijedna odredba ove konvencije ne može se protumačiti tako da nanosi povredu toj zaštiti.
1. Pod nacionalnim tretmanom, u smislu ove konvencije, podrazumevaju se prava koja država ugovornica na čijoj teritoriji se traži zaštita, priznaje po svome nacionalnom zakonodavstvu:
(a) izvođačima, koji su njeni državljani, za izvođenja koja se vrše, koja su emitovana ili prvi put zabeležena na njenoj teritoriji;
(b) proizvođačima fonograma, svojim državljanima, za fonograme koji su prvi put objavljeni ili zabeleženi na njenoj teritoriji;
(c) ustanovama za radio-difuziju čije se sedište nalazi na njenoj teritoriji, za radio-emisije izvršene od strane emisionih preduzeća koja se nalaze na njenoj teritoriji.
2. Nacionalni tretman biće predmet posebno garantovane zaštite uz vođenje računa o ograničenjima koja su izričito predviđena ovom konvencijom.
U smislu ove konvencije:
(a) "izvođači" su glumci, pevači, muzičari, igrači i druga lica koja predstavljaju, pevaju, recituju, deklamuju, igraju ili izvode na bilo koji drugi način književna ili umetnička dela;
(b) "fonogram" znači svako isključivo zvučno beleženje zvukova izvođenja ili drugih zvukova;
(c) "proizvođač fonograma" znači fizičko ili pravno lice koje prvo zabeleži zvuke izvođenja ili druge zvuke;
(d) "objavljivanje" znači stavljanje na raspolaganje javnosti primeraka nekog fonograma u razumnoj količini;
(e) "reprodukovanje" znači pravljenje jedne ili više kopija nekog snimka;
(f) "emitovanje" znači emitovanje zvukova ili slika i zvukova bežičnim putem u cilju prijema od strane javnosti;
(g) "reemisija" znači istovremeno emitovanje od strane jedne ustanove za radio-difuziju emisije neke druge ustanove za radio-difuziju.
Svaka država ugovornica priznaće nacionalni tretman izvođačima uvek kada bude ispunjen jedan od sledećih uslova:
(a) ako se izvođenje vrši u drugoj državi ugovornici;
(b) ako je izvođenje otelovljeno u fonogramu zaštićenom na osnovu člana 5 ove konvencije;
(c) ako je izvođenje koje nije zabeležno na fonogramu preneto putem emisije zaštićene na osnovu člana 6 ove konvencije.
1. Svaka država ugovornica priznaće nacionalni tretman proizvođačima fonograma uvek kada bude ispunjen jedan od sledećih uslova:
(a) ako je proizvođač fonograma državljanin neke druge države ugovornice (kriterijum državljanstva);
(b) ako je prvo beleženje zvuka izvršeno u drugoj državi ugovornici (kriterijum snimanja);
(c) ako je fonogram prvi put bio objavljen u nekoj drugoj državi ugovornici (kriterijum objavljivanja).
2. Ako je prvo objavljivanje izvršeno u državi koja nije ugovornica, ali je fonogram bio objavljen u nekoj drugoj državi ugovornici u roku od 30 dana od prvog objavljivanja (istovremeno objavljivanje), smatraće se da je taj fonogram bio objavljen prvi put u državi ugovornici.
3. Svaka država ugovornica može putem obaveštenja deponovanog kod Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, da izjavi da neće primenjivati kriterijum objavljivanja, ili alternativno, kriterijum snimanja. To obaveštenje može da se deponuje u trenutku ratifikacije, prihvatanja ili pristupanja, ili u bilo kom drugom trenutku; u ovom poslednjem slučaju, ono dejstvuje tek po proteku šest meseci od deponovanja.
1. Svaka država ugovornica priznaće nacionalni tretman ustanovama za radio-difuziju uvek kada bude ispunjen jedan od sledećih uslova:
(a) ako se sedište ustanove za radio-difuziju nalazi u nekoj drugoj državi ugovornici;
(b) ako je emisija prenošena putem emisione stanice koja se nalazi na teritoriji neke druge države ugovornice.
2. Svaka država ugovornica može, putem notifikacije deponovane kod Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, da izjavi da će priznati zaštitu emisijama samo ako se sedište ustanove za radio-difuziju nalazi u nekoj drugoj državi ugovornici i ako je emisija bila vršena putem emisione stanice koja se nalazi na teritoriji iste države ugovornice. Ova notifikacija može biti izvršena u trenutku ratifikacije, prihvatanja ili pristupanja, ili u svakom drugom trenutku; u ovom poslednjem slučaju, ona dejstvuje tek po proteku šest meseci od deponovanja.
1. Zaštita predviđena ovom konvencijom u korist izvođača obuhvata mogućnost da se spreči:
(a) radio-difuzija i saopštavanje javnosti njihovih izvođenja bez njihove saglasnosti, izuzev kada je izvođenje korišćeno za radio-difuziju, ili za saopštavanje javnosti već samo po sebi radiodifuzno izvođenje, ili izvršeno sa snimka;
(b) beleženje bez njihove saglasnosti njihovih nezabeleženih izvođenja;
(c) reprodukovanje bez njihove saglasnosti njihovog snimljenog izvođenja:
i - ako je i samo originalno beleženje bilo izvršeno bez njihove saglasnosti;
ii - ako je reprodukovanje izvršeno za druge ciljeve, a ne za one za koje su izvođači dali svoju saglasnost;
iii - ako je originalno beleženje bilo izvršeno u skladu sa odredbama člana 15, a bilo reprodukovano za ciljeve različite od onih koji su predviđeni tim odredbama.
2. (1) Nacionalnom zakonodavstvu države ugovornice na čijoj teritoriji se traži zaštita pripada pravo da reguliše zaštitu protiv reemisije, beleženja za ciljeve radiodifuzije i reprodukovanje takvog snimka za ciljeve radiodifuzije, kad je izvođač pristao na radio-difuziju.
(2) Način korišćenja od strane ustanova za radio-difuziju snimaka sačinjenih za ciljeve emitovanja na radiju biće određeni u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom države ugovornice na čijoj teritoriji se traži zaštita.
(3) Međutim, nacionalno zakonodavstvo pomenuto u stavovima (1) i (2) ovog člana, ne može da liši izvođače prava da regulišu ugovorom svoje odnose sa ustanovom za radio-difuziju.
Svaka država ugovornica može svojim nacionalnim zakonodavstvom odrediti načine na koje će izvođači biti predstavljeni prilikom vršenja njihovih prava, kada više njih učestvuju u istom izvođenju.
Svaka država ugovornica može svojim nacionalnim zakonodavstvom proširiti zaštitu predviđenu ovom konvencijom na umetnike koji ne izvode književna ili umetnička dela.
Proizvođači fonograma imaju pravo da dozvole ili zabrane neposredno ili posredno reprodukovanje njihovih fonograma.
Ako država ugovornica zahteva na osnovu svog nacionalnog zakonodavstva ispunjenje formalnosti kod fonograma, kao uslov za zaštitu prava bilo proizvođača fonograma, bilo izvođača, bilo jednih i drugih, smatraće se da su ti zahtevi ispunjeni ako svi primerci objavljenog fonograma u prometu ili njihovi omoti nose napomenu u vidu znaka (R) uz navođenje godine prvog objavljivanja, stavljenu na način koji daje razumno obaveštenje da je zaštita zahtevana; ako primerci ili njihov omot ne identifikuju proizvođača fonograma ili nosioca licence ustupljene od strane proizvođača fonograma (putem imena, žiga ili neke druge pogodne oznake), napomena mora sadržavati isto tako i ime vlasnika prava proizvođača fonograma. Najzad, ako primerci ili njihov omot ne identifikuju glavne izvođače, napomena mora da sadrži i ime lica kome, u zemlji u kojoj je snimanje izvršeno, pripadaju prava tih izvođača.
Kad se fonogram, objavljen u komercijalne svrhe, ili reprodukcija tog fonograma koriste neposredno za radio-difuziju ili za bilo kakvo saopštavanje javnosti, korisnik će izvođačima ili proizvođačima fonograma, ili i jednima i drugima isplatiti jednokratnu pravičnu naknadu. Nacionalno zakonodavstvo može, u nedostatku sporazuma između tih strana, odrediti uslove raspodele te naknade.
Ustanove za radio-difuziju imaju pravo da dozvole ili zabrane:
(a) reemisiju svojih emisija;
(b) beleženje svojih emisija;
(c) reprodukovanje:
i - snimaka, izvršenih bez njihove saglasnosti, njihovih emisija;
ii - snimaka, izvršenih u skladu sa odredbama člana 15, njihovih emisija, i reprodukovanih za ciljeve drukčije od onih koji su navedeni tim odredbama;
(d) saopštavanje javnosti njihovih televizijskih emisija; kad je ono izvršeno na mestima pristupačnim javnosti uz plaćanje ulaznice, nacionalnom zakonodavstvu zemlje u kojoj se zaštita ovog prava traži, pripada pravo da odredi uslove vršenja tog prava.
Trajanje zaštite priznate ovom konvencijom ne može biti kraće od 20 godina, računajući od kraja godine u kojoj je:
(a) snimanje izvršeno, za fonograme i izvođenja otelovljena u njima;
(b) izvođenje izvršeno, za izvođenja koja nisu otelovljena u fonogramima;
(c) izvršeno izvođenje, za izvođenja.
1. Svaka država ugovornica može da predvidi svojim nacionalnim zakonodavstvom izuzetke od zaštite zajemčene ovom konvencijom u sledećim slučajevima:
(a) kad je reč o privatnom korišćenju;
(b) kad se koriste kraći odlomci prilikom izveštavanja o aktuelnim događajima;
(c) kad neka ustanova za radio-difuziju izvrši privremeno snimanje sopstvenim sredstvima i za sopstvene emisije;
(d) kad se korišćenje vrši jedino u svrhu nastave ili naučnog istraživanja.
2. Nezavisno od odredbi stava 1 ovog člana, svaka država ugovornica može da predvidi svojim nacionalnim zakonodavstvom, u pogledu zaštite izvođača, proizvođača fonograma i ustanova za radio-difuziju, ograničenja iste vrste kao i ona koja su predviđena tim zakonodavstvom u pogledu zaštite autorskog prava na književnim i umetničkim delima. Međutim, prinudne licence mogu se ustanovljavati samo ukoliko su u skladu sa ovom konvencijom.
1. Postajući učesnica ove konvencije, svaka država prihvata sve obaveze i uživa sva prava koja ona predviđa. Ipak, pojedina država može u svakom trenutku izjaviti, putem obaveštenja koje će deponovati kod Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija:
(a) u pogledu člana 12:
i - da neće primenjivati odredbe tog člana;
ii - da neće primenjivati odredbe tog člana u pogledu izvesnih korišćenja;
iii - da neće primenjivati odredbe tog člana u pogledu fonograma čiji proizvođač nije državljanin neke države ugovornice;
iv - da će u pogledu fonograma čiji je proizvođač državljanin neke druge države ugovornice, ograničiti zaštitu predviđenu tim članom, na obim i trajanje zaštite koju ta država ugovornica priznaje fonogramima prvi put snimljenim od strane državljanina države koja je dala izjavu; međutim, kad država ugovornica čiji je državljanin proizvođač ne priznaje zaštitu istom ili istim korisnicima prava kao i država koja je dala izjavu, neće se smatrati da ta okolnost predstavlja razliku u pogledu obima zaštite;
(b) u pogledu člana 13, da neće primenjivati odredbe tačke (d) toga člana; ako neka država ugovornica da takvu izjavu, druge države ugovornice neće biti obavezne da pravo predviđeno tačkom (d) člana 13 priznaju ustanovama za radio-difuziju čije se sedište nalazi na teritoriji te države.
2. Ako se obaveštenje o kojem je reč u stavu 1 ovog člana deponuje posle dana deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju, ono stupa na snagu tek po proteku šest meseci od deponovanja.
Svaka država čije nacionalno zakonodavstvo koje je na snazi na dan 26. oktobra 1961. godine priznaje proizvođačima fonograma zaštitu ustanovljenu samo na osnovu kriterijuma snimanja može, putem obaveštenja koje deponuje kod Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija u isto vreme kad i svoj instrument o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju, izjaviti da će u duhu člana 5 primenjivati samo taj kriterijum snimanja, a u svrhe stava 1 tačke (a) pod iii i iv člana 16 taj isti kriterijum snimanja umesto kriterijuma državljanstva proizvođača.
Svaka država ugovornica koja je učinila neku od izjava predviđenih članom 5 stav 3, članom 6 stav 2, članom 16 stav 1 ili članom 17 može, putem novog obaveštenja upućenog Generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija, smanjiti njen domašaj ili je povući.
Bez obzira na sve druge odredbe ove konvencije, član 7 prestaje da se primenjuje čim neki izvođač da svoj pristanak da se njegovo izvođenje unese u vizuelni ili audiovizuelni snimak.
1. Ova konvencija ne dira u prava stečena u bilo kojoj od država ugovornica pre dana stupanja na snagu ove konvencije za tu državu.
2. Nijedna država ugovornica neće biti obavezna da primenjuje odredbe ove konvencije na izvršena izvođenja ili emisije ili na fonograme zabeležene pre dana stupanja na snagu konvencije za tu državu.
Zaštita predviđena ovom konvencijom ne može ići na štetu zaštite koju bi inače mogli uživati izvođači, proizvođači fonograma i ustanove za radio-difuziju.
Države ugovornice zadržavaju za sebe pravo da međusobno zaključuju posebne sporazume, ukoliko ti sporazumi priznaju izvođačima, proizvođačima fonograma ili ustanovama za radio-difuziju šira prava od onih koja su im priznata konvencijom, ili ukoliko sadrže druge odredbe koje nisu u suprotnosti sa ovom konvencijom.
Ova konvencija biće deponovana kod Generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija. Ona je, do 30. juna 1962. godine, otvorena za potpisivanje od strane država koje su bile pozvane na Diplomatsku konferenciju o međunarodnoj zaštiti izvođača, proizvođača fonograma i ustanova za radio-difuziju, koje su članice Univerzalne konvencije o autorskom pravu ili su članice Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela.
1. Ova konvencija biće podvrgnuta ratifikaciji ili prihvatanju država potpisnica.
2. Ova konvencija je otvorena za pristupanje od strane država pozvanih na konferenciju označenu u članu 23, kao i za pristupanje od strane bilo koje države članice Organizacije ujedinjenih nacija, pod uslovom da je država koja pristupa članica Univerzalne konvencije o autorskom pravu ili Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela.
3. Ratifikacija, prihvatanje ili pristupanje vrši se deponovanjem u tu svrhu sačinjenog instrumenta kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
1. Ova konvencija stupa na snagu tri meseca posle dana deponovanja šestog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju.
2. Posle toga, konvencija će stupiti na snagu, za svaku državu, tri meseca posle deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju.
1. Svaka država ugovornica se obavezuje da će saglasno odredbama svog ustava, preduzeti mere potrebne za obezbeđenje primene ove konvencije.
2. U trenutku deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju, svaka država mora da bude u stanju da, saglasno svom nacionalnom zakonodavstvu, sprovede u život odredbe ove konvencije.
1. Svaka država može, prilikom ratifikacije, prihvatanja ili pristupanja, ili u svakom drugom trenutku, da izjavi putem obaveštenja upućenog Generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija, da se ova konvencija proširuje na sve, ili na bilo koju od teritorija koje ona zastupa u međunarodnim odnosima, pod uslovom da se na te teritorije primenjuje Univerzalna konvencija o autorskom pravu ili Međunarodna konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela. To obaveštenje dejstvuje po proteku tri meseca od dana njegovog prijema.
2. Izjave i notifikacije pomenute u članu 5 stav 3, u članu 6 stav 2 u članu 16 stav 1, u čl. 17 ili 18, mogu biti proširene na sve ili na bilo koju od teritorija o kojima je reč u stavu 1 ovog člana.
1. Svaka država ugovornica može da otkaže ovu konvenciju, bilo u sopstveno ime, bilo u ime ma koje ili svih teritorija pomenutih u članu 27.
2. Otkazivanje se vrši putem notifikacije upućene Generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija i dejstvuje po proteku dvanaest meseci od dana prijema notifikacije.
3. Država članica ne može da vrši pravo otkazivanja predviđeno ovim članom pre isteka roka od pet godina, računajući od dana stupanja na snagu konvencije u odnosu na tu državu.
4. Svaka država ugovornica prestaje biti članica konvencije od trenutka kada prestane da bude članica univerzalne konvencije o autorskom pravu ili Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela.
5. Ova konvencija prestaje da se primenjuje na svakoj teritoriji pomenutoj u članu 27 čim na toj teritoriji prestane da se primenjuje Univerzalna konvencija o autorskom pravu ili Međunarodna konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela.
1. Posle pet godina od dana stupanja na snagu ove konvencije, svaka država ugovornica može, putem notifikacije upućene Generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija da zatraži sazivanje konferencije za reviziju konvencije. Generalni sekretar obavestiće o ovom zahtevu sve države ugovornice. Ako, u roku od šest meseci od dana obaveštenja koje je uputio Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija, najmanje polovina država ugovornica ovome saopšti svoj pristanak na taj zahtev, generalni sekretar će obavestiti generalnog sekretara Međunarodnog biroa rada, generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i direktora Biroa Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela, koji sazivaju Konferenciju za reviziju u saradnji sa međuvladinim komitetom predviđenim članom 32.
2. Svaka revizija ove konvencije mora da bude prihvaćena većinom od dve trećine država koje prisustvuju Konferenciji za reviziju, pod uslovom da ova većina sadrži dve trećine država koje su, u vreme Konferencije za reviziju, članice konvencije.
3. U slučaju usvajanja konvencije koja sadrži potpunu ili delimičnu reviziju ove konvencije, ukoliko nova konvencija ne određuje drukčije:
(a) ova konvencija prestaće da bude otvorena za ratifikaciju, prihvatanje ili pristupanje, počev od dana stupanja na snagu nove konvencije koja sadrži reviziju;
(b) ova konvencija ostaće na snazi u odnosima država koje ne budu postale članice nove konvencije.
Svaki spor između dve ili više država ugovornica o tumačenju ili primeni ove konvencije, koji ne bude rešen putem pregovora, izneće se, na zahtev jedne od strana u sporu, pred Međunarodni sud pravde na rešavanje, osim ako se zainteresovane države ne sporazumeju o nekom drugom načinu rešavanja.
Ne nanoseći povredu odredbama člana 5 stav 3, člana 6 stav 2, člana 16 stav 1 i člana 17, nije dozvoljeno stavljanje bilo kakve rezerve na ovu konvenciju.
1. Ustanovljava se međuvladin komitet čiji je zadatak:
(a) da proučava pitanja koja se odnose na primenu i funkcionisanje ove konvencije; i
(b) da sakuplja predloge i priprema dokumentaciju za eventualnu reviziju ove konvencije.
2. Komitet se sastoji od predstavnika država ugovornica, izabranih vodeći računa o pravičnoj geografskoj raspodeli. Komitet će imati šest članova ako broj država ugovornica bude dvanaest ili manji od dvanaest, devet ako broj država ugovornica bude veći od osamnaest.
3. Komitet se konstituiše dvanaest meseci posle stupanja na snagu Konvencije, putem izbora koje će među državama ugovornicama, od kojih će svaka imati po jedan glas organizovati Generalni direktor Međunarodnog biroa rada, Generalni direktor - Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i Direktor biroa Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela, u skladu sa pravilima koja prethodno budu prihvaćena od strane većine svih država ugovornica.
4. Komitet bira svog predsednika i službenike. On donosi poslovnik kojim će biti regulisano njegovo buduće funkcionisanje i način izbora budućih članova na takav način da obezbedi rotaciju među raznim državama ugovornicama.
5. Sekretarijat Komiteta sastoji se od službenika Međunarodnog biroa rada, Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i Biroa Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela koje imenuju generalni direktori, odnosno direktor tih ustanova.
6. Sastanci Komiteta, koji se sazivaju kadgod to većina njegovih članica smatra neophodnim, održavaju se naizmenično u sedištima Međunarodnog biroa rada, Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i Biroa Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela.
7. Troškovi članova Komiteta padaće na teret njihovih vlada.
1. Ova konvencija sastavljena je na francuskom, engleskom i španskom jeziku i sva tri teksta su podjednako autentična.
2. Pored toga, sastaviće se zvanični tekstovi ove konvencije na nemačkom, italijanskom i portugalskom jeziku.
1. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obavestiće države koje su bile pozvane na konferenciju označenu u članu 23 i sve države članice Organizacije ujedinjenih nacija, kao i gorenavedenog Generalnog direktora Međunarodnog biroa rada, Generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i direktora Biroa Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela:
(a) o deponovanju svakog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili pristupanju;
(b) o danu stupanja na snagu konvencije;
(c) o notifikacijama, izjavama i svim drugim saopštenjima predviđenim ovom konvencijom;
(d) o svakom slučaju kada nastane neka od situacija pomenutih u st. 4 i 5 člana 28.
2. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obavestiće isto tako Generalnog direktora Međunarodnog Biroa rada, Generalnog direktora Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i Direktora biroa Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela o zahtevima koji mu budu upućeni shodno članu 29, kao i o svakom saopštavanju primljenom od država ugovornica u vezi sa revizijom ove konvencije.
U potvrdu čega su dolepotpisani, valjano ovlašćeni u tu svrhu, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Rimu, 26. oktobra 1961. godine u jednom primerku, na francuskom, engleskom i španskom jeziku. Overene verne kopije biće dostavljene od strane Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija svim državama pozvanim na konferenciju pomenutim u članu 23. i svakoj državi članici Ujedinjenih nacija kao i Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada, Generalnom direktoru Organizacije ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu i Direktoru Biroa Međunarodne unije za zaštitu književnih i umetničkih dela.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".