ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O BEZBEDNOSTI OSOBLJA UJEDINJENIH NACIJA I PRIDRUŽENOG OSOBLJA("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 13/2002) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija o bezbednosti osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja, koja je usvojena 9. decembra 1994. godine u Njujorku, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA O BEZBEDNOSTI OSOBLJA UJEDINJENIH NACIJA I PRIDRUŽENOG OSOBLJA
Države članice ove konvencije, duboko zabrinute zbog porasta broja smrti i povreda, koje nastaju kao posledica namernih napada na osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje, imajući u vidu da su napadi, ili drugi vidovi lošeg postupanja prema osoblju koje deluje u ime Ujedinjenih nacija, neopravdani i neprihvatljivi, ko god ih je počinio, priznajući da se operacije Ujedinjenih nacija sprovode u opštem interesu međunarodne zajednice i u skladu sa principima i ciljevima Povelje Ujedinjenih nacija,
uvažavajući važan doprinos koji osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje čini u skladu sa naporima Ujedinjenih nacija na polju preventive diplomatije, stvaranja, očuvanja i izgradnje mira, humanitarnim i drugim operacijama, svesni postojećih aranžmana da se osigura bezbednost osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja, uključujući i korake koje preduzimaju glavni organi Ujedinjenih nacija u tom pravcu,
priznajući ipak da postojeće mere zaštite osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja nisu dovoljne, shvatajući da je efikasnost i bezbednost operacija Ujedinjenih nacija pojačana tamo gde se ove operacije obavljaju uz pristanak i saradnju Države domaćina,
apelujući na sve države u kojima je razmešteno osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje, kao i sve ostale od kojih ovo osoblje može zavisiti, da pruže odgovarajuću podršku u cilju omogućavanja obavljanja i ispunjenja mandata operacija Ujedinjenih nacija,
uverene da postoji hitna potreba da se usvoje odgovarajuće i efikasne mere za sprečavanje napada usmerenih na osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje, kao i za kažnjavanje onih koji takve napade počine,
složile su se u sledećem:
Značenje pojedinih izraza
U smislu ove konvencije:
(a) izraz "osoblje Ujedinjenih nacija" označava:
(i) osobe angažovane ili određene od strane Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za članove vojnih, policijskih ili civilnih snaga u okviru operacija Ujedinjenih nacija;
(ii) ostale službenike i eksperte u misiji Ujedinjenih nacija ili njenih specijalizovanih agencija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju, koji su službeno, prisutni u području u kome se sprovodi operacija Ujedinjenih nacija;
(b) izraz "pridruženo osoblje" označava:
(i) osobe postavljene od strane svoje vlade ili međuvladine organizacije, na osnovu sporazuma sa nadležnim organom Ujedinjenih nacija;
(ii) osobe koje je angažovao Generalni sekretar Ujedinjenih nacija ili specijalizovana agencija ili Međunarodna agencija za atomsku energiju;
(iii) osobe određene od strane humanitarne nevladine organizacije, na osnovu sporazuma sa Generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija ili specijalizovanom agencijom ili Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, da obavljaju aktivnosti u cilju ispunjenja mandata operacija Ujedinjenih nacija;
(c) "operacija Ujedinjenih nacija" označava operaciju koju je ustanovio nadležni organ Ujedinjenih nacija u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i koja se sprovodi pod okriljem i kontrolom Ujedinjenih nacija
(i) kada je cilj operacije održavanje ili ponovno uspostavljanje međunarodnog mira i bezbednosti; ili
(ii) kada Savet bezbednosti ili Generalna skupština, u smislu ove konvencije, proglase da postoji izuzetan rizik za bezbednost osoblja koje učestvuje u ovim operacijama;
(d) "Država domaćin" označava državu na čijoj se teritoriji sprovodi operacija Ujedinjenih nacija:
(e) "Tranzitna država" označava državu na čijoj se teritoriji, pored Države domaćina, osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje ili njihova oprema nalazi u tranzitu ili su privremeno prisutni u vezi sa operacijom Ujedinjenih nacija.
Opseg primene
1. Ova konvencija primenjuje se na osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje i operacije Ujedinjenih nacija, definisane u skladu sa članom 1.
2. Ova konvencija neće se primenjivati na operacije Ujedinjenih nacija koje je Savet bezbednosti proglasio merama prinude, u skladu sa Glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija, u kojima je bio član osoblja angažovan kao borac protiv organizovanih vojnih snaga i na koje se primenjuje međunarodno pravo oružanih sukoba.
Identifikacija
1. Vojne i policijske snage u okviru operacija Ujedinjenih nacija i njihova vozila, brodovi i avioni, moraju imati jasna obeležja. Ostalo osoblje, vozila, brodovi i avioni koji učestvuju u operacijama Ujedinjenih nacija moraju biti odgovarajuće obeleženi, ukoliko ne postoji drugačija odluka Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Svi članovi osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja moraju nositi odgovarajuća dokumenta za identifikaciju.
Sporazum o statusu operacije
Država domaćin i Ujedinjene nacije zaključiće, što je pre moguće sporazum o statusu operacije Ujedinjenih nacija i celokupnog osoblja angažovanog u operaciji, uključujući, između ostalog odredbe o privilegijama i imunitetima vojnih i policijskih snaga u okviru operacije.
Tranzit
Tranzitna država omogućiće nesmetan prolaz u i iz Države domaćina osoblju Ujedinjenih nacija i pridruženom osoblju i njihovoj opremi.
Poštovanje zakona i propisa
1. Ukoliko to nije u suprotnosti sa privilegijama i imunitetom koji uživa ili sa potrebama dužnosti koju obavlja, osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje:
(a) poštovaće zakone i propise Države domaćina i Tranzitne države; i
(b) uzdržaće se od svake akcije ili aktivnosti koja je u suprotnosti sa nepristrasnim i međunarodnim karakterom njihove dužnosti.
2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija preduzeće sve odgovarajuće mere kako bi osigurao nadzor nad poštovanjem ovih obaveza.
Obaveza da se osigura bezbednost i sigurnost osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja
1. Osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje, njihova oprema i prostorije, ne mogu biti predmet napada ili bilo koje akcije koji ih sprečava u obavljanju njihovog mandata.
2. Države članice će preduzeti sve odgovarajuće mere da se osigura bezbednost i sigurnost osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja. Države članice će posebno preduzeti sve odgovarajuće korake da osoblje Ujedinjenih nacija i pridruženo osoblje koje je angažovano na njihovoj teritoriji zaštite od krivičnih dela iz člana 9.
3. Države članice sarađivaće, na odgovarajući način, sa Ujedinjenim nacijama i drugim Državama članicama u primeni ove Konvencije, posebno u slučajevima kada Država domaćin nije u stanju da sama preduzme odgovarajuće mere.
Obaveza puštanja ili vraćanja članova osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja koji su uhapšeni ili pritvoreni
Ukoliko drugačije nije predviđeno sporazumom o statusu snaga Ujedinjenih nacija koji se primenjuje, ako osoblje Ujedinjenih nacija ili pridruženo osoblje bude uhapšeno ili pritvoreno tokom obavljanja njihove dužnosti i kada se utvrdi njihov identitet, isti ne mogu biti podvrgnuti ispitivanju i moraju biti odmah oslobođeni i vraćeni Ujedinjenim nacijama ili drugom odgovarajućem organu. Do njihovog puštanja, ovo osoblje mora biti tretirano u skladu sa opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava, principima i duhom Ženevske konvencije iz 1949.
Krivična dela protiv osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja
1. Svaka Država članica smatraće kao krivično delo na osnovu svojih zakona umišljajno izvršenje:
(a) ubistva, otmice ili drugog napada na ličnost ili slobodu člana osoblja Ujedinjenih nacija ili pridruženog osoblja;
(b) nasilnost napada na službene prostorije, privatni stan ili prevozno sredstvo člana osoblja Ujedinjenih nacija ili pridruženog osoblja, koji može da dovede u opasnost njegovu ličnost ili slobodu;
(c) pretnje da će se izvršiti takav napad, koja ima za cilj, da se pravno ili fizičko lice prinudi da nešto učini ili se uzdrži od nekog činjenja:
(d) pokušaja da izvrši takav napad; i
(e) dela koje predstavlja saučesništvo u izvršenju ili pokušaju da se izvrši takav napad ili organizovanje drugih da izvrše takav napad.
2. Svaka Država članica će predvideti odgovarajuće kazne za dela predviđena u stavu 1, pri čemu će se imati u vidu njihova težina.
Utvrđivanje nadležnosti
1. Svaka Država članica preduzeće neophodne mere za utvrđivanje nadležnosti krivičnih dela predviđenih članom 9 u sledećim slučajevima:
(a) kada je krivično delo izvršeno na teritoriji te države ili na brodu ili avionu koji je registrovan u toj državi;
(b) kada je osumnjičeni izvršilac državljanin te države.
2. Država članica može utvrditi nadležnost i u slučaju kada je neko od ovih krivičnih dela:
(a) izvršilo lice bez državljanstva koje ima prebivalište na teritoriji te države; ili
(b) izvršeno protiv državljanina te države; ili
(c) izvršeno u pokušaju da se ta država prinudi da nešto učini ili se uzdrži od nekog činjenja.
3. Država članica koja je utvrdila nadležnost na način predviđen u stavu 2 obavestiće o tome Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Ukoliko se ta Država naknadno odrekne nadležnosti, obavestiće o tome Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
4. Država članica će, takođe, preduzeti neophodne mere za utvrđivanje nadležnosti u pogledu krivičnih dela predviđenih u članu 9 u slučaju kada se osumnjičeni izvršilac nalazi na njenoj teritoriji, a ona ga u skladu sa članom 15, ne izdaje nijednoj državi koja je utvrdila nadležnost u skladu sa st. 1 i 2.
5. Ova konvencija ne isključuje nijedan vid nadležnosti u krivičnim delima koja se zasniva na zakonima odnosne države.
Sprečavanje krivičnih dela protiv osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja
Države članice će, u cilju sprečavanja krivičnih dela predviđenih članom 9, posebno sarađivati putem:
(a) preduzimanja svih praktičnih mera kako bi sprečile da se na njihovoj teritoriji vrše pripreme za izvršenje takvih krivičnih dela u granicama ili van granica njihove teritorije; i
(b) razmene informacija u skladu sa njihovim zakonodavstvima i koordiniranja u preduzimanju administrativnih i drugih odgovarajućih mera kako bi se sprečilo izvršenje takvih krivičnih dela.
Razmena informacija
1. Pod uslovima predviđenim unutrašnjim zakonodavstvom, Država članica na čijoj je teritoriji izvršeno krivično delo predviđeno članom 9, ako s razlogom smatra da je osumnjičeni izvršilac pobegao sa njene teritorije, upoznaće Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i, direktno ili preko Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, ostale zainteresovane države sa svim činjenicama koje se tiču izvršenog dela, kao i sa svim raspoloživim informacijama u vezi identiteta osumnjičenog izvršioca.
2. Ukoliko je izvršeno krivično delo predviđeno članom 9, svaka Država članica koja raspolaže informacijama u vezi sa žrtvom ili okolnostima pod kojim je izvršeno delo, nastojaće da ove informacije, u potpunosti i u najkraćem roku, a u skladu sa uslovima predviđenim njenim zakonima, dostavi Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija i svim zainteresovanim državama.
Mere za obezbeđenje krivičnog gonjenja i izdavanja
1. Kada okolnosti to zahtevaju, Država članica na čijoj teritoriji se nalazi osumnjičeni izvršilac preduzeće odgovarajuće mere u skladu sa svojim zakonima kako bi obezbedila prisustvo tog lica u cilju krivičnog gonjenja ili izdavanja.
2. U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i bez odlaganja, o merama preduzetim u smislu stava 1 biće obavešten Generalni sekretar Ujedinjenih nacija i, direktno ili preko Generalnog sekretara:
(a) Država u kojoj je izvršeno krivično delo;
(b) Država ili države čiji je državljanin osumnjičeni izvršilac ili, kad je u pitanju lice bez državljanstva, država na čijoj teritoriji to lice ima prebivalište;
(c) Državu ili države čiji je državljanin žrtva; i
(d) druge zainteresovane države.
Krivično gonjenje osumnjičenih izvršilaca
Ukoliko Država članica na čijoj teritoriji se nalazi osumnjičeni izvršilac ne izvrši izdavanje tog lica, ona će, bez izuzetka i bez nepotrebnog odlaganja, predati slučaj svojim nadležnim organima u cilju krivičnog gonjenja po postupku predviđenom zakonima te države. Ti organi doneće odluku na isti način kao u slučaju krivičnog dela iste težine po zakonima te države.
Izdavanje osumnjičenih izvršilaca
1. Ukoliko krivična dela predviđena članom 9 nisu svrstana u dela koja povlače izdavanje na osnovu bilo kog postojećeg ugovora o izdavanju krivaca između Država članica, smatra se da su ova krivična dela uključena u te ugovore. Države članice obavezuju se da ova krivična dela uključe kao dela koja povlače izdavanje u svaki ugovor o izdavanju krivaca koji kasnije budu zaključile.
2. Ako Država članica koja izdavanje uslovljava postojanjem ugovora primi zahtev za izdavanje od druge Države članice sa kojom nema ugovor o izdavanju krivaca, ona može, ukoliko želi, ovu Konvenciju smatrati za pravni osnov izdavanja u odnosu na ta krivična dela. Izdavanje se vrši u skladu sa uslovima predviđenim u zakonodavstvu države kojoj je upućen zahtev.
3. Države članice koje izdavanje ne uslovljavaju postojanjem ugovora smatraće, u međusobnim odnosima, ta krivična dela za dela koja povlače izdavanje, u skladu sa uslovima predviđenim zakonom države kojoj je upućen zahtev.
4. U smislu izdavanja krivaca između Država članica, smatraće se kao da je svako takvo krivično delo izvršeno ne samo na mestu gde je izvršeno, već i na teritoriji Država članica koje su utvrdile svoju nadležnost u skladu sa st. 1 i 2 člana 10.
Međusobna pomoć u krivičnim stvarima
1. Države članice će jedna drugoj pružiti najveću moguću pomoć u pogledu krivičnog postupka koji je pokrenut u vezi sa krivičnim delima predviđenim članom 9, uključujući i pomoć u prikupljanju dokaza neophodnih za vođenje postupka. U svim slučajevima primenjivaće se zakon države kojoj je upućen zahtev.
2. Odredbe stava 1 ne utiču na obaveze uzajamne pravne pomoći sadržane u bilo kom drugom ugovoru.
Korektan tretman
1. Svako lice u odnosu na koga je pokrenuta istraga ili krivični postupak u vezi sa bilo kojim krivičnim delom predviđenim članom 9. ima pravo na korektan tretman, pravično suđenje i punu zaštitu svojih prava u svim fazama istrage i krivičnog postupka.
2. Svaki osumnjičeni izvršilac ima pravo:
(a) da bez odlaganja stupi u kontakt sa najbližim nadležnim predstavnikom države ili država čiji je državljanin ili koja je, na drugi način, ovlašćena da štiti njegova prava, a ukoliko je u pitanju lice bez državljanstva, sa predstavnikom države koja je, na zahtev tog lica, voljna da štiti njegova prava; i
(b) da ga poseti predstavnik te države ili država.
Obaveštavanje o ishodu postupka
Država članica u kojoj se vodi postupak protiv osumnjičenog izvršioca obavestiće o ishodu postupka Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će obaveštenje proslediti ostalim Državama članicama.
Difuzija
Države članice obavezuju se da vrše difuziju ove konvencije na što širem planu i, posebno, da studiju o njoj, kao i odgovarajuće odredbe međunarodnog humanitarnog prava, uključe u svoje programe vojne obuke.
Izuzeće od primene
Odredbe ove konvencije ne utiču na:
(a) primenu međunarodnog humanitarnog prava i opšte prihvaćenih standarda ljudskih prava, koji su sadržani u međunarodnim instrumentima u vezi sa zaštitom operacija Ujedinjenih nacija i osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja niti na odgovornost ovog osoblja za poštovanje tih prava i standarda;
(b) prava i obaveze država, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, koja se odnose na dozvolu za ulazak na njihovu teritoriju;
(c) obavezu osoblja Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja da delaju u skladu sa mandatom operacije Ujedinjenih nacija;
(d) pravo države čiji državljani dobrovoljno učestvuju u operaciji Ujedinjenih nacija da svoje državljane povuče iz tih operacija;
ili
(e) pravo na odgovarajuću naknadu u slučaju smrti, onesposobljenja, povrede ili bolesti koja se može pripisati službi očuvanja mira od strane osoba koje države dobrovoljno određuju u operacije Ujedinjenih nacija.
Pravo na samoodbranu
Odredbe ove konvencije ne isključuju pravo na samoodbranu.
Rešavanje sporova
1. Svaki spor između dve ili više Država članica u vezi sa tumačenjem ili primenom ove konvencije, koji ne bude rešen pregovorima, biće podnet na arbitražu po zahtevu jedne od njih. Ukoliko se u roku od 6 meseci od dana podnošenja zahteva strane u sporu ne saglase oko organizacije arbitraže, svaka od strana može spor izneti pred Međunarodni sud pravde, u skladu sa Statutom Suda.
2. Svaka Država članica može, u vreme potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ove konvencije ili pristupanja Konvenciji izjaviti da ne prihvata obaveze iz stava 1 ili dela istog stava. U odnosima između ostalih Država članica i Države koja je izjavila takvu rezervu, neće se primenjivati odredbe stava 1 ili odgovarajućeg dela istog stava.
3. Svaka Država članica koja je izjavila rezervu u skladu sa stavom 2 može, u svako vreme, da povuče ovu rezervu notifikacijom upućenom Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
Sastanci radi razmatranja primene Konvencije
Na zahtev jedne ili više Država članica, i ukoliko to odobri većina Država članica, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija organizovaće sastanak Država članica u cilju razmatranja primene Konvencije i svih problema koji se javljaju u vezi sa njenom primenom.
Potpisivanje
Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim državama do 31. decembra 1995, u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje
Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja deponuju se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Pristupanje
Ova konvencija otvorena je za pristupanje svim državama. Instrumenti pristupanja deponuju se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Stupanje na snagu
1. Ova konvencija stupa na snagu trideset dana nakon deponovanja dvadeset i drugog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Za svaku državu koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi Konvenciji posle deponovanja dvadeset i drugog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, Konvencija stupa na snagu 30 dana nakon deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja te države.
Otkaz
1. Država članica može otkazati ovu konvenciju pismenim obaveštenjem Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Otkaz stupa na snagu godinu dana od prijema takvog obaveštenja od strane Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Tekst originala
Original ove konvencije, čiji su tekstovi na arapskom jeziku, kineskom jeziku, engleskom jeziku, francuskom jeziku, ruskom jeziku i španskom jeziku podjednako verodostojni, biće deponovan kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će overene primerke Konvencije dostaviti svim državama.
Sačinjeno u Njujorku, devetog decembra hiljadu devetsto devedeset četvrte godine.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".