ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O IZDAVANJU EVROPSKIH PATENATA (KONVENCIJA O EVROPSKOM PATENTU)("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/96) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija o izdavanju evropskih patenata, zaključena 5. oktobra 1973. godine u Minhenu, izmenjena 21. decembra 1978. godine i 17. decembra 1991. godine, u originalu na nemačkom, engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije na engleskom jeziku i u prevodu na srpskom jeziku glasi:
KONVENCIJA O IZDAVANJU EVROPSKIH PATENATA (KONVENCIJA O EVROPSKOM PATENTU)
Države ugovornice,
U želji da ojačaju saradnju između evropskih država u oblasti zaštite pronalazaka,
U želji da se takva zaštita može dobiti u tim državama na osnovu jedinstvenog postupka izdavanja patenata i ustanovljenjem određenih jedinstvenih pravila o tako izdatim patentima,
U želji da, u tom cilju, zaključe konvenciju kojom se ustanovljava Evropska organizacija za patente i stvara poseban sporazum u smislu člana 19. Konvencije za zaštitu industrijske svojine, potpisane u Parizu 20. marta 1883. godine i revidirane poslednji put 14. jula 1967. godine, i ugovor o regionalnom patentu u smislu člana 45. stav 1. Ugovora o saradnji u oblasti patenata od 19. juna 1970. godine,
Sporazumno su donele sledeće odredbe:
OPŠTE I INSTITUCIONALNE ODREDBE
OPŠTE ODREDBE
Evropsko pravo izdavanja patenata
Ovom konvencijom ustanovljeno je zajedničko pravo država ugovornica u oblasti izdavanja patenata za pronalaske.
Evropski patent
(1) Patenti izdati na osnovu ove konvencije zovu se evropski patenti.
(2) Evropski patent ima u svakoj od zemalja ugovornica za koju je izdat ista dejstva i podleže istim propisima kao nacionalni patent izdat u toj državi, osim ako u ovoj konvenciji nije određeno drugačije.
Teritorijalno dejstvo
Izdavanje evropskog patenta može biti traženo za jednu, za više ili za sve države ugovornice.
Evropska organizacija za patente
(1) Ovom konvencijom ustanovljava se Evropska organizacija za patente, (u daljem tekstu: Organizacija). Ona je upravno i finansijski samostalna.
(2) Organi Organizacije su:
a) Evropski zavod za patente,
b) Upravni savet.
(3) Zadatak Organizacije je da izdaje evropske patente. Ovaj zadatak izvršava Evropski zavod za patente pod kontrolom Upravnog saveta.
EVROPSKA ORGANIZACIJA ZA PATENTE
Pravni položaj
(1) Organizacija je pravno lice.
(2) U svakoj od država ugovornica Organizacija ima svojstvo pravnog lica sa najvećim mogućim ovlašćenjima koja se, na osnovu nacionalnih propisa te države, priznaju pravnim licima; ona može naročito sticati ili otuđivati nepokretna i pokretna dobra, i biti stranka u sudskom postupku.
(3) Predsednik Evropskog zavoda za patente predstavlja organizaciju.
Sedište
(1) Sedište Organizacije je u Minhenu.
(2) Sedište Evropskog zavoda za patente je u Minhenu. On ima svoj ogranak u Hagu.
Agencije Evropskog zavoda za patente
U državama ugovornicama ili pri međuvladinim organizacijama nadležnim za pitanja industrijske svojine Upravni savet može, kada za to postoji potreba, odlukom osnivati agencije Evropskog zavoda za patente, u cilju davanja obaveštenja ili ustanovljenja saradnje, uz uslov da dobije saglasnost te države ugovornice ili organizacije.
Privilegije i imuniteti
Protokol o privilegijama i imunitetima, priložen uz ovu konvenciju, određuje uslove pod kojima Organizacija, članovi Upravnog saveta, službenici Evropskog zavoda za patente i sva ostala lica navedena u tom Protokolu, a koja obavljaju poslove Organizacije, uživaju, na teritoriji država ugovornica, privilegije i imunitete koji su neophodni za obavljanje njihovih zadataka.
Odgovornost
(1) Ugovorna odgovornost Organizacije određuje se zakonom koji se primenjuje na ugovor u pitanju.
(2) Vanugovorna odgovornost Organizacije u pogledu štete koju nanese ona, ili koju nanesu službenici Evropskog zavoda za patente prilikom obavljanja svojih zadataka, određuje se saglasno odredbama zakona koji je na snazi u Saveznoj Republici Nemačkoj. Ako je štetu prouzrokovao ogranak u Hagu ili neka agencija ili službenici ogranka ili agencije, primenjuje se zakon države ugovornice na čijem području se nalazi ogranak ili agencija.
(3) Lična odgovornost službenika Evropskog zavoda za patente prema organizaciji određuje se odredbama koje uređuju njihov položaj ili radni odnos.
(4) Sudovi nadležni za rešavanje sporova navedenih u stavovima 1. i 2. su:
a) za sporove navedene u stavu 1, sudovi odgovarajuće nadležnosti u Saveznoj Republici Nemačkoj, osim ako je u ugovoru zaključenom između stranaka određen sud u nekoj drugoj državi;
b) za sporove navedene u stavu 2, zavisno od slučaja, ili sudovi odgovarajuće nadležnosti u Saveznoj Republici Nemačkoj, ili sudovi odgovarajuće nadležnosti u državi u kojoj se nalazi ogranak ili agencija.
EVROPSKI ZAVOD ZA PATENTE
Rukovođenje
(1) Predsednik rukovodi Evropskim zavodom za patente i odgovara za rad Zavoda pred Upravnim savetom.
(2) U tom cilju, predsednik ima naročito sledeća ovlašćenja i obaveze:
a) preduzima sve mere koje su potrebne za funkcionisanje Evropskog zavoda za patente, a naročito, donosi interna administrativna uputstva i objavljuje saopštenja za javnost;
b) kad ova konvencija ne sadrži odgovarajuće odredbe, određuje koje radnje treba obaviti kod Evropskog zavoda za patente u Minhenu ili njegovog ogranka u Hagu;
c) može da podnese Upravnom savetu predlog za izmenu ove konvencije ili predlog u vezi sa opštim odredbama za njenu primenu, kao i u vezi sa odlukom čije je donošenje u nadležnosti Upravnog saveta;
d) predlaže budžet i stara se o njegovom izvršenju, što važi i za sve njegove izmene i dopune;
e) svake godine podnosi Upravnom savetu izveštaj o radu;
f) rukovodni je organ za sve radnike;
g) imenuje službenike i odlučuje o njihovom napredovanju;
h) disciplinski je organ za službenike koji se pominju u članu 11, i može predložiti Upravnom savetu izricanje disciplinskih mera protiv službenika na koje se odnosi član 11, stavovi 2. i 3;
i) može prenositi svoja ovlašćenja.
(3) Predsedniku u radu pomažu potpredsednici. U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika, jedan od potpredsednika obavlja njegovu dužnost na način koji određuje Upravni savet.
Imenovanje rukovodećeg kadra
(1) Upravni savet imenuje svojom odlukom predsednika Evropskog zavoda za patente.
(2) Upravni savet imenuje svojom odlukom, nakon konsultacija sa predsednikom, potpredsednike.
(3) Članove i predsednike žalbenih veća i Velikog žalbenog veća imenuje Upravni savet, na predlog predsednika Evropskog zavoda za patente. Upravni savet može da ih ponovo imenuje nakon prethodne konsultacije sa predsednikom Evropskog zavoda za patente.
(4) Upravni savet može izricati disciplinske mere prema službenicima o kojima je reč u stavovima 1. do 3. ovog člana.
Službene obaveze
Službenici Evropskog zavoda za patente ne mogu, čak i po prestanku svoje službe, da objavljuju i koriste informacije koje, po svojoj prirodi, predstavljaju službenu tajnu.
Sporovi između Organizacije i službenika Evropskog zavoda za patente
(1) Službenik ili bivši službenik Evropskog zavoda za patente, ili njihovi pravni sledbenici, mogu podneti tužbu Upravnom sudu Međunarodne organizacije rada u sporovima sa Evropskim zavodom za patente, saglasno Statutu tog suda, a u granicama i pod uslovima određenim u opštem aktu o statusu službenika, pravilniku o penzijama ili radnim propisima koji se odnose na ostale službenike.
(2) Žalba može biti podneta samo ako je lice koje ima pravni interes upotrebilo sva pravna sredstva koja mu stoje na raspolaganju na osnovu opšteg akta o statusu službenika, pravilnika o penzijama ili radnog propisa koji se odnosi na ostale službenike, zavisno od slučaja u pitanju.
Jezici Evropskog zavoda za patente
(1) Službeni jezici Evropskog zavoda za patente su nemački, engleski i francuski. Prijave evropskog patenta podnose se na jednom od tih jezika.
(2) Ipak, fizička i pravna lica koja imaju svoj domicil ili sedište na teritoriji jedne države ugovornice u kojoj nemački, engleski ili francuski nisu službeni jezici, kao i državljani te države koji imaju svoj domicil u inostranstvu mogu podnositi prijave evropskog patenta na službenom jeziku te države. Međutim, oni su dužni da dostave njihov prevod na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente u roku određenom Pravilnikom za izvršenje; za sve vreme dok traje postupak kod Evropskog zavoda za patente, ovaj prevod može biti usaglašavan sa originalnim tekstom prijave.
(3) Službeni jezik Evropskog zavoda za patente na kome je podneta prijava evropskog patenta, ili na koji je ta prijava prevedena u slučaju navedenom u stavu 2, mora biti korišćen u svim postupcima kod Evropskog zavoda za patente koji se odnose na tu prijavu ili na patent izdat na osnovu te prijave, osim ako je drugačije određeno Pravilnikom za izvršenje.
(4) Lica o kojima je reč u stavu 2. mogu, takođe, na službenom jeziku države ugovornice u pitanju, podnositi dokumenta koja su obavezna da dostave u određenom roku. Ipak, ta lica su dužna dostaviti njihov prevod na jeziku postupka u roku propisanom Pravilnikom za izvršenje; u slučajevima predviđenim pravilnikom za izvršenje, ona mogu, takođe, dostaviti prevod na nekom drugom službenom jeziku Evropskog zavoda za patente.
(5) Ako jedan dokument, koji ne pripada dokumentima koji čine prijavu evropskog patenta, nije dostavljen na jeziku propisanom ovom konvencijom, ili ako prevod čije obavezno dostavljanje propisuje ova konvencija nije dostavljen u roku, smatra se da takav dokument nije primljen.
(6) Prijave evropskog patenta objavljuju se na jeziku postupka.
(7) Spisi evropskog patenta objavljuju se na jeziku postupka; oni sadrže prevod patentnih zahteva na dva druga službena jezika Evropskog zavoda za patente.
(8) Na tri službena jezika Evropskog zavoda za patente objavljuju se:
a) "Evropski bilten za patente",
b) "Službeni list Evropskog zavoda za patente".
(9) Upisi u Evropski registar patenata vrše se na tri službena jezika Evropskog zavoda za patente. U slučaju sumnje, merodavan je upis na jeziku na kojem je vođen postupak.
Organi koji vode postupak
U Evropskom zavodu za patente, u cilju vođenja postupaka propisanih ovom konvencijom, ustanovljavaju se:
a) služba za prijem prijava,
b) odseci za rešerš,
c) odseci za ispitivanje,
d) odseci za prigovore,
e) pravni odsek,
f) žalbena veća,
g) Veliko žalbeno veće.
Služba za prijem prijava
Služba za prijem prijava pripada ogranku u Hagu. Ona je nadležna za ispitivanje prijava evropskog patenta prilikom njihovog podnošenja i u pogledu njihove urednosti do podnošenja zahteva za ispitivanje, ili do podnošenja izjave prijavioca, na osnovu člana 96, stav 1, da ostaje pri svojoj prijavi. Ona je, takođe, nadležna za objavu prijave evropskog patenta i izveštaja o evropskom rešeršu.
Odseci za rešerše
Odseci za rešerš pripadaju ogranku u Hagu. Oni su nadležni za izradu izveštaja o evropskom rešeršu.
Odseci za ispitivanje
(1) Odseci za ispitivanje su nadležni za ispitivanje prijava evropskog patenta, računajući od trenutka kada prestaje nadležnost službe za prijem prijava.
(2) Odsek za ispitivanje se sastoji od tri ispitivača koji su inženjeri. Međutim, do donošenja konačne odluke o prijavi evropskog patenta, razmatranje prijave je, po pravilu, povereno jednom od ispitivača u odseku. Taj isti odsek za ispitivanje nadležan je i za vođenje usmenog postupka. Ako smatra da to priroda predmeta zahteva, odsek za ispitivanje se dopunjuje jednim ispitivačem koji je pravnik. U slučaju podele glasova, glas predsednika odseka za ispitivanje je odlučujući.
Odseci za prigovore
(1) Odseci za prigovore su nadležni za ispitivanje prigovora protiv evropskih patenata.
(2) Odsek za prigovore se sastoji od tri ispitivača koji su inženjeri, od kojih najmanje dva nisu učestvovala u postupku izdavanja patenta protiv koga je izjavljen prigovor. Ispitivač koji je učestvovao u postupku izdavanja evropskog patenta ne može biti predsednik. Odsek za prigovore može poveriti jednom od svojih članova razmatranje prigovora. Isti odsek za prigovore je nadležan za vođenje usmenog postupka. Ako smatra da to priroda odluke zahteva, odsek za prigovore dopunjuje se jednim ispitivačem koji je pravnik, i koji nije učestvovao u postupku izdavanja patenta. U slučaju podele glasova, glas predsednika odseka za prigovore je odlučujući.
Pravni odsek
(1) Pravni odsek je nadležan za donošenje svih odluka koje se odnose, s jedne strane, na upise u Registru evropskih patenata i, s druge strane, na upise u listu profesionalnih zastupnika i brisanja sa te liste.
(2) Odluke pravnog odseka donosi njegov član koji je pravnik.
Žalbena veća
(1) Žalbena veća su nadležna za donošenje odluka o žalbama izjavljenim protiv odluka službe za prijem prijava, odseka za ispitivanje, odseka za prigovore i pravnog odseka.
(2) Ako je žalba izjavljena protiv odluke službe za prijem prijava ili pravnog odseka, žalbeno veće se sastoji od tri člana koji su pravnici.
(3) Ako je žalba izjavljena protiv odluke odseka za ispitivanje, žalbeno veće se sastoji od:
a) dva člana koji su inženjeri i jednog člana koji je pravnik, ako se odluka odnosi na odbijanje prijave evropskog patenta ili na izdavanje evropskog patenta, i ako je odluku doneo odsek za ispitivanje koji sačinjavaju manje od četiri člana;
b) tri člana koji su inženjeri i dva člana koji su pravnici, ako je odluku doneo odsek za ispitivanje koji sačinjavaju četiri člana ili ako žalbeno veće smatra da to priroda žalbe zahteva;
c) tri člana koji su pravnici, u ostalim slučajevima.
(4) Ako je žalba podneta protiv odluke odseka za prigovore, žalbeno veće se sastoji od:
a) dva člana koji su inženjeri i jednog člana koji je pravnik, ako je odluku doneo odsek za prigovore koji sačinjavaju tri člana;
b) tri člana koji su inženjeri i dva člana koji su pravnici, ako je odluku doneo odsek za prigovore koji sačinjavaju četiri člana ili ako žalbeno veće smatra da to priroda žalbe zahteva.
Veliko žalbeno veće
(1) Veliko žalbeno veće nadležno je za:
a) donošenje odluka o pravnim pitanjima koja mu dostavljaju žalbena veća;
b) davanje mišljenja o pravnim pitanjima koja mu dostavlja predsednik Evropskog zavoda za patente pod uslovima iz člana 112.
(2) Prilikom donošenja odluka ili davanja mišljenja, Veliko žalbeno veće se sastoji od pet članova koji su pravnici i dva člana koji su inženjeri. Predsednik je jedan od članova koji je pravnik.
Nezavisnost članova veća
(1) Članovi Velikog žalbenog veća i žalbenih veća imenovani su za period od pet godina i ne mogu biti smenjeni u tom periodu, osim zbog ozbiljnih razloga i ako Upravni savet, na predlog Velikog žalbenog veća, donese takvu odluku.
(2) Članovi veća ne mogu biti članovi službe za prijem prijava, odseka za ispitivanje, odseka za prigovore, niti pravnog odseka.
(3) Prilikom donošenja odluka, članovi veća nisu vezani bilo kakvim uputstvom i dužni su da primenjuju samo odredbe ove konvencije.
(4) Pravilnici o postupcima koje vode žalbena veća i Veliko žalbeno veće, donose se saglasno odredbama Pravilnika za sprovođenje. Oni prethodno moraju biti odobreni od strane Upravnog saveta.
Izuzeće
(1) Članovi žalbenog veća i Velikog žalbenog veća ne mogu učestvovati u rešavanju predmeta ako u vezi sa njim imaju lični interes, ako su u postupku u predmetu već učestvovali kao zastupnici jedne od stranaka ili ako su učestvovali u donošenju odluke koja je predmet žalbe.
(2) Ako iz bilo kog razloga navedenog u stavu 1, ili iz bilo kog drugog razloga, član žalbenog veća ili Velikog žalbenog veća smatra da ne može učestvovati u rešavanju predmeta, on će o tome obavestiti veće.
(3) Članovi žalbenog veća ili Velikog žalbenog veća mogu biti izuzeti na zahtev bilo koje stranke iz bilo kog razloga navedenog u stavu 1, ili zbog sumnje u njihovu pristrasnost. Zahtev za izuzeće neće biti prihvaćen ako je ista stranka već izvršila procesne radnje i pored toga što je znala za razlog izuzeća. Zahtev za izuzeće ne može se zasnivati na nacionalnosti članova.
(4) Žalbena veća i Veliko žalbeno veće donose odluke, u slučajevima navedenim u stavovima 2. i 3, bez učešća dotičnog člana. Prilikom ovog odlučivanja zamenik učestvuje u radu veća umesto izuzetog člana.
Tehničko mišljenje
Na traženje nadležnog nacionalnog suda koji postupa po tužbi zbog neovlašćene upotrebe ili za poništaj, Evropski zavod za patente je dužan da dostavi, ako je plaćen odgovarajući iznos takse, tehničko mišljenje u vezi sa predmetnim evropskim patentom. Odseci za ispitivanje su nadležni za davanje ovih mišljenja.
UPRAVNI SAVET
Sastav
(1) Upravni savet čine predstavnici država ugovornica i njihovi zamenici. Svaka država ugovornica ima pravo da imenuje jednog predstavnika i jednog zamenika u Upravnom savetu.
(2) Članovima Upravnog saveta mogu, zavisno od odredaba poslovnika o radu, pomagati savetnici ili eksperti.
Predsedništvo
(1) Upravni savet bira među predstavnicima država ugovornica i njihovim zamenicima jednog predsednika i jednog zamenika predsednika. Zamenik predsednika zamenjuje predsednika po službenoj dužnosti u slučaju kada je ovaj sprečen da obavlja svoju dužnost.
(2) Mandat predsednika i zamenika predsednika traje tri godine, sa mogućnošću reizbora.
Biro
(1) Kad broj država ugovornica dostigne najmanje osam, Upravni savet može osnovati Biro koji sačinjavaju pet njegovih članova.
(2) Predsednik i zamenik predsednika Upravnog saveta su članovi biroa po položaju; tri preostala člana bira Upravni savet.
(3) Mandat članova koje je izabrao Upravni savet traje tri godine i ne može biti produžen.
(4) Biro se stara o izvršenju zadataka koje mu je Upravni savet poverio saglasno poslovniku.
Sednice
(1) Predsednik saziva sednice Upravnog saveta.
(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente ima pravo učešća u radu Upravnog saveta.
(3) Upravni savet se redovno sastaje jedanput godišnje; pored toga, on se sastaje na inicijativu svog predsednika ili na traženje jedne trećine država ugovornica.
(4) Upravni savet razmatra pitanja po utvrđenom dnevnom redu i prema svom poslovniku.
(5) Svako pitanje koje jedna država ugovornica želi da stavi na dnevni red saglasno odredbama poslovnika, unosi se u predlog dnevnog reda.
Učešće posmatrača
(1) Svetska organizacija za intelektualnu svojinu ima svog predstavnika na sednicama Upravnog saveta, na osnovu sporazuma koji će biti zaključen između Evropske organizacije za patente i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
(2) Druge međuvladine organizacije koje su nadležne za vođenje međunarodnog postupka u oblasti patenata, sa kojima je Organizacija zaključila sporazum, imaju svoje predstavnike na sednicama Upravnog saveta, saglasno odgovarajućim odredbama u sporazumu.
(3) Svaka druga međuvladina organizacija ili međunarodna nevladina organizacija koja obavlja poslove od interesa za Organizaciju može dobiti poziv od Upravnog saveta da prisustvuje njegovim sednicama za sve vreme dok se raspravlja o pitanjima od zajedničkog interesa.
Jezici Upravnog saveta
(1) Jezici kojima se služi Upravni savet u svom radu su nemački, engleski i francuski.
(2) Dokumenti koji se podnose Upravnom savetu i zapisnici sa sastanaka su na tri jezika navedena u stavu 1.
Osoblje, prostorije i oprema
Evropski zavod za patente stavlja na raspolaganje Upravnom savetu i telima koje on ustanovi osoblje, prostorije i materijalna sredstva koji su neophodni za izvršenje njihovih zadataka.
Nadležnost Upravnog saveta u određenim slučajevima
(1) Upravni savet je nadležan da vrši izmene sledećih odredbi ove konvencije:
a) onih članova ove konvencije kojima se određuje trajanje nekog roka, s tim što se ova odredba odnosi na rok iz člana 94. samo ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 95;
b) odredbi Pravilnika za sprovođenje.
(2) Upravni savet je nadležan, saglasno ovoj konvenciji, da donosi sledeće akte i vrši njihove izmene:
a) pravilnik o finansijskom poslovanju;
b) opšte akte o radnom odnosu stalnog i drugog osoblja Evropskog zavoda za patente, o platnim razredima osoblja, kao i vrsti i načinu davanja posebnih pogodnosti;
c) pravilnik o penzijama i povećanjima postojećih penzija saglasno porastu plata;
d) pravilnik o taksama;
e) poslovnik o radu.
(3) I pored odredbi člana 18, stav 2, Upravni savet je ovlašćen da odluči, ako iskustvo to opravda, da u određenim slučajevima odseci za ispitivanje imaju samo po jednog ispitivača koji je inženjer. Ova odluka može biti povučena.
(4) Upravni savet je nadležan da ovlasti predsednika Evropskog zavoda za patente da pregovara i da, uz njegovu saglasnost, zaključi u ime Evropske organizacije za patente, sporazume sa državama ili međuvladinim organizacijama, kao i centrima za dokumentaciju koji su osnovani na osnovu sporazuma zaključenim sa tim organizacijama.
Pravo glasa
(1) Samo države ugovornice imaju pravo glasa u Upravnom savetu.
(2) Svaka država ugovornica ima jedan glas, ukoliko se ne primenjuje odredba člana 36
Glasanje
(1) Upravni savet donosi svoje odluke, pored odluka o kojima je reč u stavu 2, prostom većinom glasova država ugovornica koje su prisutne i koje glasaju.
(2) Zahteva se tročetvrtinska većina glasova država ugovornica koje su prisutne i koje glasaju za usvajanje odluka koje donosi Upravni savet u okviru svoje nadležnosti na osnovu člana 7, člana 11, stav 1, člana 33, člana 39, stav 1, člana 40, stavovi 2. i 4, članova 46, 87, 95, 134, člana 151, stav 3, člana 154, stav 2, člana 155, stav 2, člana 156, člana 157, stavovi 2. do 4, člana 160, stav 1, druga rečenica, članova 162, 163, 166, 167. i 172.
(3) Uzdržavanje od glasanja se ne smatra glasom.
Brojanje glasova
(1) Za usvajanje i za izmene pravilnika o taksama, kao i za usvajanje budžeta Organizacije i izmene i dopune u budžetu, ako se time povećavaju finansijske obaveze država ugovornica, svaka država ugovornica, može zahtevati da odmah nakon prvog glasanja u kome svaka država ugovornica ima jedan glas, bez obzira na rezultat tog glasanja, otpočne drugo glasanje kod koga se glasovi računaju saglasno odredbama stava 2. Odluka se donosi na tom drugom glasanju.
(2) Broj glasova koji ima svaka država ugovornica prilikom novog glasanja računa se na sledeći način:
a) broj koji odgovara postotku koji se dobija za svaku državu ugovornicu po ključu podele posebnih finansijskih doprinosa iz člana 40, stavovi 3. i 4. množi se brojem država ugovornica i deli sa pet;
b) broj glasova koji je tako dobijen zaokružuje se na ceo naredni viši broj;
c) ovom broju glasova dodaje se pet glasova;
d) ipak, nijedna država ugovornica ne može imati više od trideset glasova.
FINANSIJSKE ODREDBE
Pokrivanje rashoda
Rashodi Organizacije pokrivaju se iz:
a) vlastitih prihoda Organizacije;
b) uplata država ugovornica iz takse za održavanje u važnosti evropskih patenata, naplaćenih u tim zemljama;
c) posebnih finansijskih doprinosa država ugovornica, ukoliko je to potrebno, i
d) u odgovarajućem slučaju, prihoda na osnovu člana 146.
Vlastiti prihodi Organizacije
Vlastite prihode Organizacije čine prihodi od taksi propisanih ovom konvencijom, kao i drugi prihodi bilo koje vrste.
Uplate država ugovornica od naplaćenih taksi za održavanje u važnosti evropskih patenata
(1) Svaka država ugovornica, od svake takse koju je naplatila za održavanje u važnosti evropskog patenta u toj državi, doznačuje Organizaciji iznos koji odgovara delu te takse, koji određuje Upravni savet; taj deo ne može preći 75% i jedinstven je za sve države ugovornice. Ako je taj iznos niži od jedinstvenog minimuma koji je odredio Upravni savet, država ugovornica doznačuje Organizaciji taj minimum.
(2) Svaka država ugovornica saopštava Organizaciji sve elemente koje Upravni savet smatra potrebnim za određivanje iznosa ovih uplata.
(3) Upravni savet određuje datum kada treba izvršiti uplatu.
(4) Ako uplata nije izvršena u potpunosti određenog dana, država ugovornica duguje od tog dana kamatu na neuplaćeni iznos.
Visina taksi i uplata. Posebni finansijski doprinosi
(1) Iznos taksi i deo takse, koji su navedeni u članu 38, odnosno 39, moraju biti tako određeni da prihodi na osnovu njih omogućavaju da se obezbedi ravnoteža u budžetu Organizacije.
(2) Ipak, kada Organizacija nije u mogućnosti da ostvari ravnotežu u budžetu pod uslovima predviđenim u stavu 1, države ugovornice doznačuju Organizaciji posebne finansijske doprinose čiji iznos utvrđuje Upravni savet za odnosnu budžetsku godinu.
(3) Posebni finansijski doprinosi utvrđuju se za svaku državu ugovornicu prema broju prijava patenata podnetih u pretposlednjoj godini koja prethodi godini u kojoj je stupila na snagu ova konvencija, i to prema sledećem ključu:
a) za polovinu, srazmerno broju prijava patenata podnetih u odnosnoj državi ugovornici;
b) za polovinu, srazmerno broju prijava patenata podnetih od strane fizičkih i pravnih lica koja imaju svoj domicil ili poslovno sedište na teritoriji te države, u onoj državi među ostalim državama ugovornicama, koja je na drugom mestu po visini broja prijava koje su pomenuta lica podnela u drugim državama ugovornicama.
Ipak, iznosi kojima se zadužuju države u kojima je broj podnetih prijava patenata preko 25.000 uzimaju se kao celina i ponovo se dele srazmerno ukupnom broju prijava patenata podnetih u tim istim državama.
(4) Kada iznos doprinosa jedne države ugovornice ne može biti određen pod uslovima navedenim u stavu 3, Upravni savet određuje taj iznos u saglasnosti sa državom u pitanju.
(5) Odredbe člana 39, stavovi 3. i 4. primenjuju se mutatis mutandis na posebne finansijske doprinose.
(6) Posebni finansijski doprinosi vraćaju se uvećani za iznos kamate čija je stopa jedinstvena za sve države ugovornice. Povraćaj se vrši kada su u budžetu obezbeđena sredstva za tu svrhu; tako obezbeđeni iznos se raspoređuje na države ugovornice prema ključu datom u stavovima 3. i 4. ovog člana.
(7) Posebni finansijski doprinosi doznačeni u toku određene budžetske godine moraju u celini biti vraćeni pre vraćanja, u celini ili u ratama, posebnog doprinosa uplaćenog u toku neke kasnije budžetske godine.
Akontacije
(1) Na traženje predsednika Evropskog zavoda za patente, države ugovornice daju Organizaciji novčane akontacije, za njihove uplate i doprinose, a u granicama iznosa koji određuje Upravni savet. Ove akontacije se raspodeljuju imajući u vidu iznose koje države ugovornice duguju za odnosnu budžetsku godinu.
(2) Odredbe člana 39, stavovi 3. i 4. primenjuju se mutatis mutandis na akontacije.
Budžet
(1) Svi prihodi i rashodi Organizacije moraju biti planirani za svaku budžetsku godinu i iskazani u budžetu. U slučaju potrebe, mogu se vršiti izmene i dopune budžeta.
(2) Budžet mora biti uravnotežen u pogledu prihoda i rashoda.
(3) Budžet mora biti sačinjen kao računovodstvena celina, saglasno pravilniku o finansijskom poslovanju.
Ovlašćenja za rashode
(1) Rashodi prikazani u budžetu na raspolaganju su u toku trajanja budžetske godine, osim ako drugačije nije određeno pravilnikom o finansijskom poslovanju.
(2) Pod uslovima koji će biti utvrđeni u pravilniku o finansijskom poslovanju, sredstva koja nisu iskorišćena do kraja budžetske godine, izuzev onih koja se odnose na personalne rashode, mogu biti preneta samo na narednu godinu.
(3) Sredstva se posebno prikazuju po poglavljima u kojima se grupišu rashodi prema njihovoj prirodi ili njihovoj nameni i raščlanjuju se, u slučaju potrebe, saglasno pravilniku o finansijskom poslovanju.
Sredstva za nepredvidive rashode
(1) Iznosi za nepredvidive rashode mogu biti uneti u budžet Organizacije.
(2) Organizacija može koristiti ta sredstva ako dobije prethodno saglasnost Upravnog saveta.
Budžetska godina
Budžetska godina započinje 1. januara i završava se 31. decembra.
Predlog budžeta i njegovo usvajanje
(1) Predsednik Evropskog zavoda za patente podnosi Upravnom savetu predlog budžeta najkasnije do datuma određenog u pravilniku o finansijskom poslovanju.
(2) Upravni savet usvaja budžet i sve njegove izmene i dopune.
Privremeni budžet
(1) Ako, na početku budžetske godine, Upravni savet još nije usvojio budžet, rashodi će se činiti na mesečnoj osnovi, po poglavlju ili drugoj podeli, saglasno odredbama pravilnika o finansijskom poslovanju, u granicama dvanaestine iznosa koji je određen u budžetu za prethodnu godinu, s tim da predsednik Evropskog zavoda za patente ne može raspolagati iznosima većim od dvanaestine u odnosu na iznose predviđene u predlogu budžeta.
(2) Upravni savet može, ako poštuje druge uslove iz stava 1, odobriti da rashodi budu veći od dvanaestine.
(3) Isplate o kojima je reč u članu 37, tačka b) biće privremeno vršene pod uslovima određenim u članu 39. za budžetsku godinu koja je prethodila godini na koju se odnosi predlog budžeta.
(4) Države ugovornice uplaćuju svakog meseca, privremeno i saglasno ključu navedenom u članu 40, stavovi 3. i 4, sve posebne finansijske doprinose radi obezbeđenja primene stavova 1. i 2. ovog člana. Član 39, stav 4. primenjuje se mutatis mutandis na ove doprinose.
Izvršenje budžeta
(1) Predsednik Evropskog zavoda za patente izvršava, uz ličnu odgovornost i u granicama odobrenih iznosa, budžet kao i njegove izmene i dopune.
(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente može, u okviru budžeta, u granicama i pod uslovima određenim u pravilniku o finansijskom poslovanju, davati naloge za isplate unutar poglavlja ili jedinica podele.
Kontrola računovodstva
(1) Račune ukupnih prihoda i rashoda u budžetu, kao i bilans Organizacije ispituju kontrolori koji su nezavisni u svom radu i koje imenuje Upravni savet za period od 5 godina, s tim da taj period može biti produžen ili obnovljen.
(2) Kontrola računovodstva, koja se vrši na dokumentima i može biti na licu mesta, ako za to postoji potreba, ima za cilj da utvrdi zakonitost i regularnost prihoda i rashoda, i obezbedi dobro finansijsko poslovanje. Kontrolori sastavljaju izveštaj nakon utvrđivanja završnog računa za svaku budžetsku godinu.
(3) Predsednik Evropskog zavoda za patente podnosi svake godine Upravnom savetu za proteklu budžetsku godinu izveštaj o finansijskom poslovanju u okviru budžeta, kao i bilans prihoda i rashoda Organizacije kome je priložen izveštaj kontrolora.
(4) Upravni savet odobrava godišnji bilans, kao i izveštaje kontrolora, i razdužuje predsednika Evropskog zavoda za patente u pogledu izvršenja budžeta.
Pravilnik o finansijskom poslovanju
Pravilnik o finansijskom poslovanju utvrđuje naročito:
a) načine utvrđivanja i izvršenja budžeta, kao i polaganje i kontrolu računa;
b) načine i postupak po kojima uplate i doprinosi predviđeni u članu 37, kao i akontacije predviđene u članu 41. treba da budu stavljeni na raspolaganje Organizaciji od strane država ugovornica;
c) pravila o organizovanju i radu kontrole, i o odgovornosti nalogodavaca i računovođa;
d) kamatne stope predviđene u članovima 39, 40. i 47;
e) načine obračuna doprinosa koji se plaćaju na osnovu člana 146;
f) sastav i zadatke budžetskog i finansijskog odbora koji formira Upravni savet.
Pravilnik o taksama
Pravilnik o taksama utvrđuje, naročito, iznose taksi i način njihove naplate.
PATENTNO PRAVO
PATENTIBILNOST
Patentibilni pronalasci
(1) Evropski patenti izdaju se za pronalaske koji su novi, koji su rezultat stvaralačkog rada i koji mogu biti industrijski primenjeni.
(2) Ne smatraju se pronalascima u smislu stava 1. naročito:
a) otkrića, naučne teorije i matematičke metode;
b) estetske tvorevine;
c) planovi, pravila i metode u vezi sa umnim radom, igrama ili privrednim aktivnostima, kao i programi za računare;
d) reprodukcije informacija.
(3) Odredbe stava 2. isključuju patentibilnost predmeta navedenih u pomenutim odredbama jedino ako se prijava evropskog patenta ili evropski patent odnosi na neki od tih predmeta, posmatran kao takav.
(4) Ne smatraju se pronalascima koji mogu biti industrijski primenjeni u smislu stava 1. metode hirurškog ili terapijskog tretmana ljudi ili životinja, i dijagnostičke metode primenjene na ljudima ili životinjama. Ova odredba se ne primenjuje na proizvode, naročito ne na materije i smeše, koji se primenjuju u nekoj od ovih metoda.
Izuzeci od patentibilnosti
Evropski patenti ne izdaju se za:
a) pronalaske čije bi objavljivanje ili primena bili protivni javnom poretku ili moralu, s tim što se primena pronalaska ne može smatrati takvom usled same činjenice da je zabranjena u svim ili u nekim državama ugovornicama, zakonskim ili podzakonskim aktom;
b) biljne sorte i životinjske pasmine, kao ni za bitno biološke postupke za dobijanje biljki ili životinja, s tim što se ova odredba ne odnosi na mikrobiološke postupke i na proizvode dobijene tim postupcima.
Novost
(1) Pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike.
(2) Stanje tehnike čini sve ono što je pre datuma podnošenja prijave evropskog patenta učinjeno dostupnim javnosti putem pisanog ili usmenog opisa, upotrebom ili na bilo koji drugi način.
(3) Takođe, stanje tehnike obuhvata sadržinu prijava evropskog patenta, onakvih kakve su podnesene, koje imaju raniji datum podnošenja u odnosu na datum naveden u stavu 2, i koje su objavljene na osnovu člana 93. tek tog datuma ili kasnije.
(4) Stav 3. se primenjuje samo ako je država ugovornica, koja je naznačena u kasnijoj prijavi, bila takođe naznačena u ranijoj objavljenoj prijavi.
(5) Ukoliko su materije ili smeše obuhvaćene stanjem tehnike, njihova patentibilnost nije isključena odredbama stavova 1. do 4, pod uslovom da su one namenjene za korišćenje u nekoj od metoda pomenutih u članu 52, stav 4. i da njihovo korišćenje u nekoj od tih metoda nije obuhvaćeno stanjem tehnike.
Objavljivanja koja nisu škodljiva za novost
(1) Prilikom primene člana 54, objavljivanje pronalaska ne uzima se u obzir ako je do njega došlo šest meseci pre podnošenja prijave evropskog patenta i ako je ono neposredna ili posredna posledica:
a) očigledne zloupotrebe u odnosu na podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika, ili
b) činjenice da je podnosilac prijave ili njegov pravni prethodnik izložio pronalazak na zvaničnim ili zvanično priznatim izložbama u smislu Konvencije o međunarodnim izložbama, potpisane u Parizu 22. novembra 1928. godine i revidirane poslednji put 30. novembra 1972. godine.
(2) U slučaju predviđenom u stavu 1, tačka b), stav 1. primenjuje se samo ako podnosilac prijave izjavi prilikom podnošenja prijave, da je pronalazak bio stvarno izložen i dostavi dokaz o tome u roku i pod uslovima predviđenim u Pravilniku za sprovođenje.
Stvaralački rad
Smatra se da je pronalazak rezultat stvaralačkog rada ako za stručnjaka ne proizlazi na očigledan način iz stanja tehnike. Ako stanje tehnike obuhvata dokumente navedene u članu 54, stav 3, oni se ne uzimaju u obzir kod ocene postojanja stvaralačkog rada.
Industrijska primena
Smatra se da pronalazak može biti industrijski primenjen ako njegov predmet može biti proizveden ili iskorišćen u bilo kojoj oblasti industrije, uključujući poljoprivredu.
LICA OVLAŠĆENA DA PODNESU PRIJAVU I DOBIJU EVROPSKI PATENT - IMENOVANJE PRONALAZAČA
Ovlašćenje za podnošenje prijave evropskog patenta
Svako fizičko i pravno lice, i svako lice koje se smatra pravnim licem na osnovu zakona koji se na njega primenjuje, može podneti prijavu evropskog patenta.
Više prijavilaca
Prijavu evropskog patenta mogu takođe, podneti zajednički prijavioci ili više prijavilaca koji naznačuju različite države ugovornice.
Pravo na evropski patent
(1) Pravo na evropski patent pripada pronalazaču ili njegovom pravnom sledbeniku. Ako je pronalazač u radnom odnosu, pravo na evropski patent određeno je pravom države na čijoj teritoriji lice u radnom odnosu pretežno obavlja svoju delatnost; ako država na čijoj teritoriji lice u radnom odnosu pretežno obavlja delatnost ne može biti određena, primenjuje se pravo države na čijoj teritoriji se nalazi preduzeće poslodavca, kojem zaposleni pripada.
(2) Ako više lica načine pronalazak nezavisno jedno od drugog, pravo na evropski patent pripada licu koje je podnelo prijavu patenta, čiji je datum podnošenja najraniji; ipak ova odredba se može primeniti samo ako je prva prijava objavljena na osnovu člana 93, i ima dejstvo samo u državama ugovornicama naznačenim u toj prvoj prijavi onakvoj kakva je objavljena.
(3) U postupku pred Evropskim zavodom za patente podnosilac prijave je ovlašćen da vrši sve radnje u vezi sa sticanjem prava na evropski patent.
Prijava evropskog patenta podneta od neovlašćenog lica
(1) Ako je pravosnažnom presudom priznato pravo na sticanje evropskog patenta licu iz člana 60, stav 1, koje nije podnosilac prijave, i ako još nije izdat evropski patent, to lice može u roku od tri meseca od dana pravosnažnosti odluke, u pogledu država ugovornica koje su naznačene u prijavi evropskog patenta u kojima je odluka doneta ili priznata ili treba da bude priznata na osnovu Protokola o priznanju koji je dat u prilogu:
a) nastaviti, umesto podnosioca prijave, postupak po prijavi, postupajući po toj prijavi za svoj račun,
b) podneti novu prijavu evropskog patenta za isti pronalazak, ili
c) tražiti odbijanje prijave.
(2) Na svaku novu prijavu podnetu na osnovu odredbi stava 1, primenjuju se mutatis mutandis odredbe člana 76. stav 1.
(3) Postupak za primenu stava 1, posebne odredbe koje se primenjuju na novu prijavu evropskog patenta podnetu na osnovu stava 1, kao i rok za plaćanje taksi za prijavu, za rešerš i za naznačenje, koje se plaćaju za tu novu prijavu, utvrđeni su Pravilnikom za sprovođenje.
Pravo pronalazača da bude imenovan
Pronalazač ima pravo, u odnosu na podnosioca prijave evropskog patenta ili nosioca evropskog patenta, da bude imenovan kao takav kod Evropskog zavoda za patente.
DEJSTVA EVROPSKOG PATENTA I PRIJAVE EVROPSKOG PATENTA
Trajanje evropskog patenta
(1) Trajanje evropskog patenta iznosi 20 godina računajući od datuma podnošenja prijave.
(2) Prethodni stav ne ograničava pravo države ugovornice da produži trajanje evropskog patenta ili da prizna odgovarajuću zaštitu koja sledi direktno po isteku trajanja patenta, pod istim uslovima kakvi se primenjuju i na nacionalne patente:
(a) da bi se uzelo u obzir ratno stanje ili slični vanredni uslovi koji utiču na tu državu;
(b) ukoliko je predmet prijave evropskog patenta proizvod ili postupak za proizvodnju proizvoda ili primena proizvoda koji pre nego što se može izneti na tržište te države treba da prođe postupak dobijanja administrativne dozvole u skladu sa zakonom.
(3) Stav dva se primenjuje mutatis mutandis na evropske patente koji su zajednički odobreni za grupu država ugovornica u skladu sa članom 142.
(4) Država ugovornica koja omogućava produženje trajanja patenta ili odgovarajuću zaštitu na osnovu stava 2(b) može, u skladu sa ugovorom zaključenim sa ovom Organizacijom poveriti Evropskom zavodu za patente zadatke u vezi sa primenom odgovarajućih odredbi.
Prava iz evropskog patenta
(1) Uz rezervu odredbe iz stava 2, evropski patent daje svom nosiocu, od dana objave napomene o izdavanju, u svakoj državi ugovornici za koju je izdat, ista prava koja bi mu dao nacionalni patent izdat u toj državi.
(2) Ako je predmet evropskog patenta postupak, prava iz tog patenta obuhvataju proizvode neposredno dobijene tim postupkom.
(3) Svaka povreda evropskog patenta ceni se saglasno odredbama nacionalnog zakonodavstva.
Prevod spisa evropskog patenta
(1) Kad tekst na kome Evropski zavod za patente namerava da izda evropski patent za tu državu ili da održi u važnosti evropski patent za tu državu u izmenjenom obliku, nije sastavljen na jednom od njenih službenih jezika, svaka država ugovornica može propisati da je podnosilac prijave ili nosilac patenta dužan da dostavi centralnoj upravi za industrijsku svojinu prevod tog teksta na jedan od tih službenih jezika, po svom izboru, ili ako je odnosna država odredila upotrebu određenog službenog jezika, na tom jeziku. Prevod mora biti dostavljen u roku od 3 meseca od početka roka predviđenog u članu 97, stav 2, tačka b) ili, u odgovarajućem slučaju, od početka roka predviđenog u članu 102, stav 3, tačka b), osim ako odnosna država odredi duži rok.
(2) Svaka država ugovornica koja je usvojila odredbe saglasne stavu 1, može propisati da podnosilac prijave ili nosilac patenta plati, u roku koji ta država odredi, sve ili deo troškova objavljivanja prevoda.
(3) Ako odredbe usvojene na osnovu stava 1. i 2. nisu poštovane, svaka država ugovornica može propisati da je evropski patent, još od početka, bez dejstva u toj državi.
Dejstvo prijave evropskog patenta kao nacionalne prijave
Prijava evropskog patenta koja je dobila datum podnošenja ima, u naznačenim državama ugovornicama, dejstvo uredne nacionalne prijave, s tim što se, u odgovarajućem slučaju, vodi računa o pravu prvenstva koje je zatraženo u prijavi evropskog patenta.
Prava iz prijave evropskog patenta nakon njene objave
(1) Prijava evropskog patenta privremeno obezbeđuje podnosiocu prijave u državama ugovornicama koje su naznačene u prijavi patenta, onakvoj kakva je objavljena, zaštitu predviđenu članom 64, počev od objave te prijave na osnovu člana 93.
(2) Svaka država ugovornica može predvideti da prijava evropskog patenta ne obezbeđuje zaštitu predviđenu članom 64. Ipak, zaštita koja se dobija objavom prijave evropskog patenta ne može biti manja od zaštite koju nacionalni propisi odnosne države daju na osnovu obavezne objave neispitanih nacionalnih prijava patenata. U svakom slučaju, svaka država ugovornica je dužna bar da predvidi da, nakon objave prijave evropskog patenta, podnosilac prijave može da zahteva razumnu naknadu, određenu prema okolnostima, od svakog lica koje je iskorišćavalo, u toj državi ugovornici, pronalazak koji je predmet prijave evropskog patenta, i to pod uslovima koji povlače, prema nacionalnom pravu, odgovornost za povredu nacionalnog patenta.
(3) Svaka država ugovornica čiji službeni jezik nije jezik postupka može predvideti da je privremena zaštita iz stavova 1. i 2. obezbeđena tek od datuma kada je prevod patentnih zahteva na jednom od službenih jezika te zemlje, koji je podnosilac prijave izabrao, ili, ako ta država propisuje upotrebu određenog službenog jezika, na tom jeziku:
a) postao dostupan javnosti, pod uslovima predviđenim njenim nacionalnim propisima, ili
b) bio dostavljen licu koje u njoj iskorišćava pronalazak koji je predmet prijave evropskog patenta.
(4) Smatra se da dejstva prijave evropskog patenta predviđena u stavovima 1. i 2. ne postoje i da nikada nisu nastala ukoliko je prijava evropskog patenta povučena ili se smatra povučenom ili je odbijena pravosnažnom odlukom. Isto važi u pogledu dejstva prijave evropskog patenta u državi ugovornici za koju je naznačenje povučeno ili se smatra povučenim.
Posledice poništaja evropskog patenta
Smatra se da prijava evropskog patenta ili evropski patent izdat na osnovu nje nisu imali od početka dejstva predviđena članovima 64. i 67. ako je, i u meri u kojoj je patent poništen u postupku vođenom po prigovoru.
Obim zaštite
(1) Obim zaštite dobijen evropskim patentom ili na osnovu prijave evropskog patenta određen je sadržinom patentnih zahteva. Ipak, opis i nacrti koriste se u tumačenju patentnih zahteva.
(2) Za period do izdavanja evropskog patenta, obim zaštite na osnovu prijave evropskog patenta određen je patentnim zahtevima, onakvim kakvi su podneti poslednji put i sadržani u objavi predviđenoj u članu 93. Ipak, evropski patent, onakav kakav je izdat ili izmenjen u toku postupka po prigovoru, određuje povratno obim te zaštite, ako ona nije time proširena.
Verodostojni tekst prijave evropskog patenta ili evropskog patenta
(1) Tekst prijave evropskog patenta ili evropskog patenta napisan na jeziku postupka je verodostojni tekst za sve postupke kod Evropskog zavoda za patente i u svim državama ugovornicama.
(2) Ipak, u slučaju predviđenom u članu 14, stav 2, tekst koji je prvi podnet koristi se za utvrđivanje, u postupku pred Evropskim zavodom za patente, da li je predmet prijave evropskog patenta ili evropskog patenta proširen u odnosu na sadržinu prijave, onakve kakva je podneta.
(3) Svaka država ugovornica može predvideti da se prevod na službeni jezik te države, onako kako to određuje ova konvencija, smatra u toj državi kao verodostojan ako prijava evropskog patenta ili evropski patent na jeziku prevoda daje zaštitu manjeg obima u odnosu na zaštitu koju daje odnosna prijava ili odnosni patent na jeziku postupka; ova odredba ne važi za postupak poništaja.
(4) Svaka država ugovornica koja donese odredbu zasnovanu na stavu 3:
a) dužna je da omogući podnosiocu prijave ili nosiocu evropskog patenta da podnese izmenjeni prevod prijave ili patenta. Taj izmenjeni prevod nema pravno dejstvo sve dok nisu ispunjeni uslovi određeni od strane države ugovornice na osnovu primene člana 65, stav 2, i člana 67, stav 3;
b) može predvideti da lice koje je u toj državi savesno počelo da iskorišćava pronalazak ili je izvršilo stvarne i ozbiljne pripreme u tom cilju, a pod uslovom da to iskorišćavanje ne predstavlja povredu prava iz prijave ili patenta, sudeći prema tekstu prvobitnog prevoda, može, nakon što je izmenjeni prevod počeo da proizvodi dejstvo, nastavi besplatno iskorišćavanje tog pronalaska u svom preduzeću ili za potrebe tog preduzeća.
PRIJAVA EVROPSKOG PATENTA KAO PREDMET SVOJINE
Prenos i konstituisanje prava
Prijava evropskog patenta može biti predmet prenosa prava ili osnov za konstituisanje prava za jednu ili više naznačenih država ugovornica.
Prenos prava
Prenos prijave evropskog patenta može biti izvršen samo u pisanoj formi i uz potpise oba ugovarača.
Ugovorna licenca
Prijava evropskog patenta može biti u celini ili delimično predmet licence za teritoriju svih ili nekih naznačenih država ugovornica.
Pravo koje se primenjuje
Ako drugačije nije određeno ovom konvencijom, na prijavu evropskog patenta kao predmet svojine, u svakoj naznačenoj državi ugovornici i sa dejstvom u toj državi, primenjuju se propisi koji se, u toj državi, odnose na prijave nacionalnih patenata.
PRIJAVA EVROPSKOG PATENTA
PODNOŠENJE PRIJAVA EVROPSKOG PATENTA I USLOVI KOJE ONA MORA DA ISPUNJAVA
Podnošenje prijave evropskog patenta
(1) Prijava evropskog patenta može biti podneta:
a) kod Evropskog zavoda za patente u Minhenu ili njegovog ogranka u Hagu;
b) ako propisi države ugovornice to dozvoljavaju, kod centralne službe za industrijsku svojinu ili drugih nadležnih službi te države. Tako podneta prijava ima ista dejstva kao da je podneta istog datuma kod Evropskog zavoda za patente.
(2) Odredbe stava 1. ne mogu biti smetnja za primenu zakonskih i podzakonskih propisa koji u jednoj državi ugovornici:
a) određuju koji pronalasci ne mogu, zbog svog predmeta, biti saopšteni u inostranstvu bez prethodnog ovlašćenja nadležnih organa države u pitanju, ili
b) određuju da svaka prijava patenta mora biti prvo podneta kod nacionalnog organa, ili da mora biti prethodno data saglasnost za neposredno podnošenje prijave kod drugog organa.
(3) Nijedna država ugovornica ne može predvideti niti dopustiti podnošenje razdvojene prijave evropskog patenta kod organa navedenog u stavu 1, tačka b).
Razdvojene prijave evropskog patenta
(1) Razdvojena prijava evropskog patenta mora biti podneta neposredno kod Evropskog zavoda za patente u Minhenu ili kod njegovog ogranka u Hagu. Ona može imati za predmet samo ono što je sadržano u ranijoj prijavi, onakvoj kakva je podneta; ako je ispunjen taj uslov, smatra se da je razdvojena prijava podneta onog datuma kada je podneta ranija prijava, i uživa pravo prvenstva.
(2) U razdvojenoj prijavi evropskog patenta mogu biti naznačene samo one države ugovornice koje su bile naznačene u ranijoj prijavi.
(3) Postupak kojim se obezbeđuje primena stava 1, posebni uslovi koje mora da ispunjava razdvojena prijava, kao i rok za plaćanje taksi za prijavu, za rešerš i za naznačenje određeni su u Pravilniku za sprovođenje.
Dostavljanje prijava evropskog patenta
(1) Centralna služba za industrijsku svojinu države ugovornice dužna je da dostavi Evropskom zavodu za patente, u najkraćem roku koji je saglasan nacionalnim propisima o tajnosti pronalaska od interesa za državu, prijave evropskih patenata koje su podnete kod nje ili kod drugih nadležnih službi te države.
(2) Države ugovornice preduzimaju sve potrebne mere da prijave evropskih patenata čiji predmet očigledno ne zahteva tajnost na osnovu propisa navedenih u stavu 1, budu dostavljene Evropskom zavodu za patente u roku od šest sedmica od njihovog podnošenja.
(3) Prijave evropskog patenta koje je potrebno ispitati u pogledu tajnosti njihovog predmeta moraju biti dostavljene blagovremeno, kako bi bile primljene u Evropskom zavodu za patente u roku od četiri meseca, računajući od podnošenja, ili, ako je zahtevano prvenstvo, u roku od četrnaest meseci, računajući od datuma prvenstva.
(4) Prijava evropskog patenta čiji se predmet smatra tajnom, ne dostavlja se Evropskom zavodu za patente.
(5) Prijave evropskog patenta koje nisu dostavljene Evropskom zavodu za patente u roku od četrnaest meseci, računajući od podnošenja ili, ako je zahtevano prvenstvo, računajući od datuma prvenstva, smatraju se povučenim. Takse za prijavu, za rešerš i za naznačenje se vraćaju.
Uslovi koje mora da ispunjava prijava evropskog patenta
(1) Prijava evropskog patenta mora sadržati:
a) zahtev za izdavanje evropskog patenta;
b) opis pronalaska;
c) jedan ili više patentnih zahteva;
d) nacrte na koje se pozivaju opisi ili patentni zahtevi;
e) apstrakt.
(2) Za prijavu evropskog patenta plaća se taksa za prijavu i taksa za rešerš; ove takse moraju biti plaćene najkasnije u roku od mesec dana od podnošenja prijave.
(3) Prijava evropskog patenta mora ispunjavati uslove predviđene u Pravilniku za sprovođenje.
Naznačenje država ugovornica
(1) Država ugovornica ili države ugovornice u kojoj, odnosno u kojima je tražena zaštita pronalaska moraju biti naznačene u zahtevu za izdavanje evropskog patenta.
(2) Naznačenje države ugovornice podleže plaćanju taksi za naznačenje. Taksa za naznačenje plaća se u roku od dvanaest meseci od podnošenja prijave evropskog patenta, ili, ako je zahtevano priznanje prava prvenstva, računajući od datuma prvenstva; u ovom drugom slučaju, plaćanje može biti izvršeno do isteka roka predviđenog u članu 78, stav 2, ako on ističe nakon roka od dvanaest meseci od datuma prvenstva.
(3) Naznačenje jedne države ugovornice može biti povučeno do izdavanja evropskog patenta. Povlačenje naznačenja svih država ugovornica smatra se povlačenjem prijave evropskog patenta. Takse za naznačenje se ne vraćaju.
Datum podnošenja prijave
Datum podnošenja prijave evropskog patenta je datum kada je prijavilac podneo dokumente koji sadrže:
a) naznaku prema kojoj se traži izdavanje evropskog patenta;
b) naznačenje najmanje jedne države ugovornice;
c) podatke koji omogućavaju da se utvrdi identitet podnosioca prijave;
d) opis i jedan ili više patentnih zahteva na jednom od jezika navedenih u članu 14, stavovi 1. i 2, čak ako opis i patentni zahtevi nisu saglasni ostalim zahtevima iz ove konvencije.
Imenovanje pronalazača
U prijavi evropskog patenta mora biti imenovan pronalazač. Ako podnosilac prijave nije pronalazač ili nije jedini pronalazač, u imenovanju mora biti sadržana izjava o prijaviočevom osnovu sticanja prava na evropski patent.
Jedinstvo pronalaska
Prijava Evropskog patenta može se odnositi na samo jedan pronalazak ili na više pronalazaka koji su tako međusobno povezani da ostvaruju jednu opštu pronalazačku zamisao.
Izloženost pronalaska
Pronalazak mora biti izložen u prijavi evropskog patenta dovoljno jasno i potpuno da ga stručnjak može primeniti.
Patentni zahtevi
Patentni zahtevi određuju predmet čija se zaštita traži. Oni moraju biti jasni i sažeti i zasnivati se na opisu.
Apstrakt
Apstrakt služi isključivo za potrebe tehničog informisanja; on ne može poslužiti u bilo koju drugu svrhu, naročito ne za određivanje obima tražene zaštite, niti kod primene člana 54, stav 3.
Godišnje takse za prijavu evropskog patenta
(1) Godišnje takse za prijave evropskih patenata plaćaju se, saglasno odredbama Pravilnika za sprovođenje, Evropskom zavodu za patente. Ove takse se plaćaju za treću godinu, koja se računa od dana podnošenja prijave, kao i za svaku narednu godinu.
(2) Ako godišnja taksa nije plaćena u roku, ona može biti plaćena u naknadnom roku od šest meseci, pod uslovom da se istovremeno plati dodatni iznos takse.
(3) Ako godišnja taksa i, u odgovarajućem slučaju, dodatni iznos takse nije plaćen u okviru datih rokova, smatra se da je prijava evropskog patenta povučena. Evropski zavod za patente je jedini ovlašćen da donese odluku o tome.
(4) Obaveza plaćanja godišnje takse prestaje plaćanjem te takse za godinu u kojoj je objavljena napomena o izdavanju evropskog patenta.
PRVENSTVO
Pravo prvenstva
(1) Lice koje je podnelo u jednoj, ili za jednu od država članica Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine urednu prijavu patenta za pronalazak, korisni model, svedočanstvo o korisnosti ili pronalazačko svedočanstvo, ili njegov pravni sledbenik, uživa, kod podnošenja prijave evropskog patenta za isti pronalazak, pravo prvenstva u roku od dvanaest meseci, računajući od datuma podnošenja prve prijave.
(2) Svaka prijava koja se smatra urednom nacionalnom prijavom na osnovu nacionalnih propisa jedne države u kojoj je podneta, ili na osnovu dvostranih ili višestranih sporazuma, uključujući tu i ovu konvenciju, zasniva pravo prvenstva.
(3) Smatra se urednom nacionalnom prijavom svaka prijava na osnovu koje se može utvrditi datum kada je podneta, bez obzira kakva je njena kasnija sudbina.
(4) Smatra se prvom prijavom, čiji se datum podnošenja računa kao datum od koga teče rok prvenstva, kasnija prijava koja ima isti predmet kao prva ranija prijava, podneta u istoj ili za istu državu, pod uslovom da je ta ranija prijava, na dan podnošenja kasnije prijave, bila povučena, napuštena ili odbijena pre nego što je postala dostupna javnosti i nije bila osnov nekog prava, i ako nije ranije poslužila kao osnov zahteva za priznanje prava prvenstva. Na osnovu ranije prijave, u tom slučaju, ne može se više zahtevati pravo prvenstva.
(5) Ako je prva prijava podneta u jednoj državi koja nije članica Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine, odredbe stavova 1. do 4. primenjuju se samo ako, prema javnom saopštenju Upravnog saveta, ta država odobrava, saglasno dvostranim ili višestranim ugovorima, na osnovu prve prijave kod Evropskog zavoda za patente, kao i na osnovu prve prijave podnete u bilo kojoj državi ugovornici ili za bilo koju državu ugovornicu, pravo prvenstva pod uslovima i sa dejstvom koji su isti kao oni iz Pariske konvencije.
Zahtev za priznanje prvenstva
(1) Podnosilac prijave evropskog patenta koji želi da se koristi prvenstvom ranije prijave dužan je da podnese izjavu o prvenstvu, kopiju ranije prijave sa njenim prevodom na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, ako jezik ranije prijave nije jedan od službenih jezika Zavoda. Postupak za primenu ovih odredaba propisan je Pravilnikom za sprovođenje.
(2) Višestruka prvenstva mogu biti zatražena za jednu prijavu evropskog patenta, čak ako potiču iz različitih država. U odgovarajućem slučaju, višestruka prvenstva mogu biti zatražena za isti patentni zahtev. Ako su zatražena višestruka prvenstva, rokovi koji počinju teći od datuma prvenstva računaju se od najstarijeg datuma prvenstva.
(3) Kada se zahteva jedno ili više prvenstava za prijavu evropskog patenta, pravo prvenstva obuhvata samo one elemente prijave evropskog patenta, koji su sadržani u prijavi ili u prijavama čije se prvenstvo zahteva.
(4) Ako se izvesne karakteristike pronalaska za koje se zahteva prvenstvo ne nalaze u patentnim zahtevima iznetim u ranijoj prijavi, za priznanje prvenstva je dovoljno da skup dokumenata ranije prijave izlaže precizno te karakteristike.
Dejstvo prava prvenstva
Na osnovu dejstva prava prvenstva, datum prvenstva smatra se kao datum podnošenja prijave evropskog patenta u vezi sa primenom člana 54, stavovi 2. i 3. i člana 60, stav 2.
POSTUPAK IZDAVANJA PATENATA
Ispitivanje prijave prilikom njenog podnošenja
(1) Služba za prijem prijava ispituje:
a) da li prijava evropskog patenta ispunjava uslove da dobije datum podnošenja;
b) da li su takse za prijavu i rešerš plaćeni u roku; i
c) da li je, u slučaju predviđenom u članu 14, stav 2, prevod prijave evropskog patenta na jezik postupka podnet u roku.
(2) Ako prijava ne može dobiti datum podnošenja, služba za prijem prijava poziva podnosioca da istu uredi u pogledu istaknutih primedbi, saglasno uslovima predviđenim u Pravilniku za sprovođenje. Ukoliko prijava nije u ostavljenom roku uređena, po njoj se neće postupati kao sa prijavom evropskog patenta.
(3) Ako nisu plaćene takse za prijavu i za rešerš u roku, ili ako, u slučaju navedenom u članu 14, stav 2, prevod prijave na jeziku postupka nije dostavljen u roku, smatra se da je prijava evropskog patenta povučena.
Formalno ispitivanje prijave
(1) Ako je prijava evropskog patenta dobila datum podnošenja i ako se ne smatra povučenom u smislu člana 90, stav 3, služba za prijem ispituje:
a) da li su ispunjeni uslovi iz člana 133, stav 2;
b) da li prijava ispunjava fizičke uslove urednosti predviđene pravilom za sprovođenje ove odredbe, sadržanim u pravilniku za sprovođenje;
c) da li je podnet apstrakt;
d) da li zahtev za izdavanje evropskog patenta ispunjava, u pogledu njegove sadržine, uslove predviđene imperativnim odredbama Pravilnika za sprovođenje i, u odgovarajućem slučaju, da li su ispunjeni uslovi iz ove konvencije u pogledu priznanja prvenstva;
e) da li su plaćene takse za naznačenje;
f) da li je pronalazač imenovan saglasno članu 81;
g) da li su nacrti o kojima je reč u članu 78, stav 1, tačka d), podneti na dan podnošenja prijave.
(2) Ako služba za prijem prijava utvrdi da postoje nedostaci koji mogu biti otklonjeni, daće podnosiocu prijave mogućnost da, saglasno odredbama Pravilnika za sprovođenje, prijavu uredi.
(3) Ako nedostaci istaknuti u toku ispitivanja prijave, saglasno stavu 1, tačka a) do d), nisu otklonjeni u smislu odredbi Pravilnika za sprovođenje, prijava evropskog patenta se odbija; ako se odredbe o kojima je reč u stavu 1, tačka d) odnose na pravo prvenstva njihovo nepoštovanje povlači gubitak tog prava u prijavi.
(4) Ako u slučaju navedenom u stavu 1, tačka e), odgovarajuća taksa za naznačenje, koja se odnosi na jednu naznačenu državu, nije plaćena u roku, to naznačenje se smatra povučenim.
(5) Ako, u slučaju navedenom u stavu 1, tačka f), nije postupljeno po primedbama u pogledu imenovanja pronalazača, saglasno odredbama Pravilnika za sprovođenje, a imajući u vidu takođe izuzetke predviđene njime, u roku od šesnaest meseci od datuma podnošenja prijave evropskog patenta, ili, ako je zahtevano prvenstvo, računajući od datuma prvenstva, smatra se da je prijava patenta povučena.
(6) Ako u slučaju navedenom u stavu 1, tačka g), nacrti nisu bili podneti na dan podnošenja prijave i ako nisu preduzete mere pod uslovima predviđenim u Pravilniku za sprovođenje, radi otklanjanja tog nedostatka, za datum podnošenja prijave uzima se datum kada su nacrti podneti, ili se pozivanje na nacrte u prijavi smatra povučenim, zavisno od izbora koji učini podnosilac prijave, pod uslovima predviđenim u Pravilniku za sprovođenje.
Izrada evropskog izveštaja o rešeršu
(1) Ako je prijava evropskog patenta dobila datum podnošenja i ako se prijava ne smatra povučenom na osnovu člana 90, stav 3, odsek za rešerš izrađuje evropski izveštaj o rešeršu u obliku koji je propisan Pravilnikom za sprovođenje, na osnovu patentnih zahteva, vodeći računa o opisu i, u odgovarajućem slučaju, o postojećim nacrtima.
(2) Evropski izveštaj o rešeršu šalje se odmah nakon njegove izrade podnosiocu prijave; uz njega se šalju kopije svih dokumenata koje su u njemu navedene.
Objava prijave evropskog patenta
(1) Svaka prijava evropskog patenta objavljuje se čim je to moguće nakon isteka roka od osamnaest meseci, računajući od datuma podnošenja ili, ako je zahtevano prvenstvo, računajući od datuma tog prvenstva. Međutim, prijava evropskog patenta može biti objavljena pre isteka tog roka, na traženje podnosioca prijave. Ova objava i objava spisa evropskog patenta vrše se istovremeno u slučaju kada je odluka o izdavanju evropskog patenta stupila na snagu pre isteka tog roka.
(2) Objava sadrži, onakve kakvi su podneti, opis, patentne zahteve i, u odgovarajućem slučaju, nacrte, kao i u prilogu, evropski izveštaj o rešeršu i apstrakt, ako su ovi poslednji dokumenti na raspolaganju pre okončanja tehničkih priprema za objavu. Ako evropski izveštaj o rešeršu i apstrakt nisu objavljeni istog dana sa prijavom, oni se posebno objavljuju.
Zahtev za ispitivanje
(1) Evropski zavod za patente, na osnovu pisanog zahteva, ispituje da li prijava evropskog patenta i pronalazak koji je njen predmet ispunjavaju uslove predviđene ovom konvencijom.
(2) Podnosilac prijave može podneti zahtev za ispitivanje u roku od šest meseci, računajući od datuma pojavljivanja u Evropskom biltenu za patente napomene o objavi evropskog izveštaja o rešeršu. Smatra se da je zahtev podnet tek kada je plaćena taksa za ispitivanje. Zahtev ne može biti povučen.
(3) Ako zahtev za ispitivanje nije podnet u roku iz stava 2, prijava evropskog patenta smatra se povučenom.
Produženje roka za podnošenje zahteva za ispitivanje
(1) Upravni savet može produžiti rok za podnošenje zahteva za ispitivanje, ako utvrdi da prijave evropskog patenta ne mogu biti blagovremeno ispitane.
(2) Ako Upravni savet produži rok, on može ovlastiti i treća lica da podnesu zahtev za ispitivanje. U ovakvim slučajevima, on donosi odgovarajuće odredbe u Pravilniku za sprovođenje.
(3) Svaka odluka Upravnog saveta koja se odnosi na produženje roka ima dejstvo samo na prijave evropskog patenta koje su podnete nakon objavljivanja te odluke u "Službenom listu Evropskog zavoda za patente".
(4) Ako Upravni savet produži rok, on je dužan da preduzme mere kako bi što pre bio ponovo utvrđen prvobitni rok.
Ispitivanje prijave evropskog patenta
(1) Ako je podnosilac prijave evropskog patenta podneo zahtev za ispitivanje pre nego što je dobio evropski izveštaj o rešeršu, Evropski zavod za patente ga, nakon dostavljanja izveštaja, poziva da se izjasni u određenom roku da li ostaje pri svojoj prijavi.
(2) Ako iz ispitivanja proizlazi da prijava evropskog patenta i pronalazak koji je njen predmet ne ispunjavaju uslove predviđene ovom konvencijom, odsek za ispitivanje poziva podnosioca prijave, pod uslovima predviđenim u Pravilniku za sprovođenje, onoliko puta koliko je to potrebno, da podnese svoje primedbe u ostavljenom roku.
(3) Ako podnosilac prijave propusti da u roku odgovori na primedbe koje su mu dostavljene saglasno stavu 1. ili 2, smatra se da je prijava povučena.
Odbijanje prijave ili izdavanje patenta
(1) Odsek za ispitivanje odbiće prijavu evropskog patenta ako smatra da ta prijava ili pronalazak koji je njen predmet ne ispunjava uslove propisane ovom konvencijom, ukoliko ovom konvencijom nisu predviđene druge sankcije.
(2) Ako odsek za ispitivanje smatra da prijava evropskog patenta i pronalazak koji je njen predmet ispunjavaju uslove propisane ovom konvencijom, on donosi odluku o izdavanju evropskog patenta za naznačene zemlje ako:
a) saglasno uslovima predviđenim u Pravilniku za sprovođenje, utvrdi da se podnosilac prijave slaže sa tekstom u kojem odsek za ispitivanje namerava da izda evropski patent;
b) ako su takse za izdavanje patenta i štampanje patentnog spisa plaćene u roku propisanom u Pravilniku za sprovođenje;
c) ako su plaćene godišnje takse i, u odgovarajućem slučaju, dodatne takse.
(3) Ako nisu plaćene u roku takse za izdavanje patenta i za štampanje patentnog spisa, smatra se da je prijava povučena.
(4) Odluka o izdavanju evropskog patenta stupa na snagu tek na dan objavljivanja u Evropskom patentnom glasniku napomene o tom izdavanju. Ova napomena se objavljuje najranije 3 meseca od datuma od kojeg se računa rok naveden u stavu 2, tačka b).
(5) Pravilnik za sprovođenje može predvideti obavezu za podnosioca prijave da dostavi prevod patentnih zahteva u tekstu u kome odsek za ispitivanje predviđa izdavanje evropskog patenta, na dva ostala službena jezika Evropskog zavoda za patente. U tom slučaju rok predviđen u stavu 4. ne može iznositi manje od 5 meseci. Ako prevod nije dostavljen u roku, smatra se da je prijava povučena.
Objavljivanje spisa evropskog patenta
Evropski zavod za patente objavljuje istovremeno napomenu o izdavanju evropskog patenta i spis evropskog patenta koji sadrži opis, patentne zahteve i, u odgovarajućem slučaju, nacrte.
POSTUPAK PO PRIGOVORU
Prigovor
(1) U roku od 9 meseci, računajući od datuma objave napomene o izdavanju evropskog patenta, svako lice može izjaviti prigovor kod Evropskog zavoda za patente zbog izdavanja evropskog patenta. Prigovor mora biti učinjen u pisanom obliku i mora biti obrazložen. Smatra se da je prigovor podnet samo ako je plaćena taksa za prigovor.
(2) Prigovor zbog izdavanja evropskog patenta odnosi se na taj patent u svim državama ugovornicama u kojima on proizvodi svoja dejstva.
(3) Prigovor može biti izjavljen čak i u slučaju odustanka od evropskog patenta u svim naznačenim državama ili ako je prestao da važi u svim tim državama.
(4) Treća lica koja su izjavila prigovor su, sa nosiocem patenta, stranke u postupku po prigovoru.
(5) Ako jedno lice dostavi dokaz da je, u jednoj državi ugovornici, upisano u registar patenata na osnovu pravosnažne izvršne presude, umesto ranijeg nosioca, ono, na osnovu zahteva, zauzima mesto ranijeg nosioca za navedenu državu. I pored odredbi člana 118, raniji nosilac patenta i lice koje ističe svoje pravo ne smatraju se zajedničkim nosiocima, osim ako to oni traže.
Razlozi za prigovor
Prigovor se može zasnivati samo na sledećim razlozima:
a) predmet evropskog patenta nije patentibilan u smislu članova 52. do 57;
b) u evropskom patentu pronalazak nije izložen na dovoljno jasan i potpun način da bi ga stručnjak mogao izvesti;
c) predmet evropskog patenta je proširen u odnosu na predmet prijave, onakve kakva je podneta, ili ako patent, izdat na osnovu razdvojene prijave ili nove prijave podnete na osnovu člana 61, prevazilazi predmet ranije prijave, onakve kakva je podneta.
Ispitivanje prigovora
(1) Ako je prigovor dopušten, odsek za prigovore ispituje da li postoje razlozi za prigovor, koji su navedeni u članu 100, i da li su oni osnovani.
(2) U toku postupka po prigovoru, koji se odvija saglasno odredbama Pravilnika za sprovođenje, odsek za prigovore poziva stranke, onoliko puta koliko je potrebno, da dostave u ostavljenom roku svoje primedbe na njegove dopise, kao i na podneske druge stranke.
Poništaj ili održavanje u važnosti evropskog patenta
(1) Ako odsek za prigovore smatra da su razlozi za prigovor, koji su navedeni u članu 100, osnovani, on poništava patent.
(2) Ako odsek za prigovore smatra da razlozi za prigovor, navedeni u članu 100, nisu osnovani i da pri tome nije potrebno izvršiti izmene u evropskom patentu, on odbija prigovor.
(3) Ako odsek za prigovore smatra da, imajući u vidu izmene koje je izvršio nosilac evropskog patenta u toku postupka po prigovoru, patent i pronalazak koji je njegov predmet ispunjavaju uslove iz ove konvencije, on donosi odluku o održavanju patenta, onakvog kakav je izmenjen, na snazi, pod uslovom:
a) da je utvrđeno da se nosilac patenta, saglasno odredbama Pravilnika za sprovođenje, slaže sa tekstom u kome odsek za prigovore namerava da održi patent u važnosti, i
b) da je taksa za štampanje novog patentnog spisa plaćena u roku predviđenom Pravilnikom za sprovođenje.
(4) Ako taksa za štampanje novog spisa evropskog patenta nije plaćena u roku, patent se poništava.
(5) Pravilnik za sprovođenje može predvideti da nosilac evropskog patenta mora podneti prevod izmenjenih patentnih zahteva na preostala dva službena jezika Evropskog zavoda za patente koji nisu jezici postupka. Ako prevod nije dostavljen u roku, patent se poništava.
Objavljivanje novog spisa evropskog patenta
Ako je evropski patent izmenjen u smislu člana 102, stav 3, Evropski zavod za patente objavljuje istovremeno napomenu o odluci po prigovoru i novi spis evropskog patenta koji sadrži, u izmenjenom obliku, opis, patentne zahteve i, u odgovarajućem slučaju, nacrte.
Troškovi
(1) Svaka stranka u postupku po prigovoru snosi svoje troškove, osim ako odsek za prigovore ili žalbeno veće donese odluku, saglasno Pravilniku za sprovođenje, i odredi, iz razloga pravičnosti, drugačije učešće u troškovima nastalim u usmenom postupku.
(2) Na zahtev, sekretarijat odseka za prigovore određuje iznos troškova koji se imaju nadoknaditi na osnovu odluke o učešću u troškovima. Iznos troškova kojeg odredi sekretarijat, može biti izmenjen odlukom odseka za prigovore, na osnovu zahteva koji je podnet u roku propisanom Pravilnikom za sprovođenje.
(3) Svaka konačna odluka Evropskog zavoda za patente kojom se određuju iznosi, u cilju njenog izvršenja u zemljama ugovornicama, smatra se pravosnažnom odlukom građanskog suda države na čijoj teritoriji treba da bude izvršena. Kontrola ove odluke može se odnositi samo na njenu autentičnost.
Mešanje pretpostavljenog neovlašćenog korisnika
(1) Kada je podnet prigovor zbog izdavanja evropskog patenta, svako treće lice koje podnese dokaz da je protiv njega podignuta tužba zbog povrede odnosnog patenta, može se, nakon isteka roka za podnošenje prigovora, umešati u postupak po prigovoru, pod uslovom da podnese izjavu o mešanju u roku od tri meseca od datuma podnošenja tužbe zbog povrede patenta. Ova odredba se primenjuje na svako treće lice koje podnese dokaz da je, nakon opomene nosioca patenta da prestane sa povredom patenta, podnelo protiv tog nosioca tužbu kojom traži da sud utvrdi da ono ne vređa patent.
(2) Izjava o mešanju mora biti u pisanoj formi i mora biti obrazložena. Ona ima dejstvo tek nakon plaćanja takse za prigovor. Nakon izvršenja ove formalnosti, mešanje se, u svemu ostalom, tretira kao prigovor, uz rezerve sadržane u odredbama Pravilnika za sprovođenje.
ŽALBENI POSTUPAK
Odluke protiv kojih se može izjaviti žalba
(1) Žalba se može izjaviti protiv odluka službe za prijem prijava, odseka za ispitivanje, odseka za prigovor i pravnog odseka. Žalba ima odložno dejstvo.
(2) Žalba se može izjaviti protiv odluke odseka za prigovore čak i u slučaju odustanka od evropskog patenta za sve naznačene države, ili ako je patent prestao da važi u svim tim državama.
(3) Odluka kojom se ne okončava postupak u odnosu na jednu od stranaka može biti predmet žalbe samo sa konačnom odlukom, osim ako ta odluka dopušta posebnu žalbu.
(4) Žalba ne može imati za predmet samo određivanje troškova u postupku po prigovoru.
(5) Odluka kojom se utvrđuje iznos troškova postupka po prigovoru može biti predmet žalbe samo ako je iznos veći od iznosa koji je određen pravilnikom o taksama.
Lica koja mogu izjaviti žalbu i biti stranke u postupku
Pravo na žalbu ima svaka stranka u postupku u kome je doneta odluka kojom nije udovoljeno njenim zahtevima. Ostale stranke u tom postupku učestvuju i u postupku po žalbi.
Rok i forma
Žalba mora biti izjavljena u pisanom obliku Evropskom zavodu za patente u roku od dva meseca od dana dostavljanja odluke. Smatra se da je žalba izjavljena tek kada je plaćena taksa za žalbu. Podnesak u kome su izneti razlozi za žalbu mora biti, u pisanoj formi, podnet u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke.
Prejudiciona revizija
(1) Ako instanca čija je odluka napadnuta smatra da je žalba blagovremena i osnovana, ona je dužna da je usvoji. Ova se odredba primenjuje ako je žalbeni postupak pokrenula stranka koja ima suprotan interes u odnosu na drugu stranku.
(2) Ako žalba nije usvojena u roku od jednog meseca od prijema podneska u kome su izloženi razlozi, žalba mora biti odmah dostavljena žalbenom veću bez mišljenja o njenoj osnovanosti.
Žalbeni postupak
(1) Ako je žalba blagovremena i dozvoljena, žalbeno veće ispituje njenu osnovanost.
(2) U toku razmatranja žalbe, koja se odvija saglasno odredbama Pravilnika za sprovođenje, žalbeno veće poziva stranke, onoliko puta koliko je to potrebno, da podnesu, u ostavljenom roku, svoje primedbe na njegove akte ili podneske drugih stranaka.
(3) Ako se podnosilac prijave evropskog patenta u ostavljenom roku ne odazove na taj poziv, smatra se da je prijava evropskog patenta povučena, osim ako je odluku protiv koje je izjavljena žalba doneo pravni odsek.
Odluka po žalbi
(1) Nakon razmatranja žalbe, žalbeno veće donosi odluku o žalbi. Ono može delovati u nadležnosti instance koja je donela napadnutu odluku, ili vratiti predmet toj instanci na dalji postupak.
(2) Ako žalbeno veće vrati predmet radi daljeg postupka instanci koja je donela napadnutu odluku, ta instanca je vezana razlozima i izrekom žalbenog veća, ako je činjenično stanje isto. Ako je napadnutu odluku donela služba za prijem prijava, odsek za ispitivanje je takođe vezan razlozima i izrekom odluke žalbenog veća.
Odluke ili mišljenja Velikog žalbenog veća
(1) U cilju obezbeđenja jedinstvene primene prava ili ako se pojavi pravno pitanje od načelnog značaja:
a) žalbeno veće se obraća, bilo po službenoj dužnosti bilo na traženje jedne od stranaka u postupku, Velikom žalbenom veću ako smatra da je neophodno doneti odluku u vezi sa tim. U slučaju odbijanja zahteva, žalbeno veće je dužno obrazložiti odbijanje u svojoj konačnoj odluci;
b) predsednik Evropskog zavoda za patente može izneti pred Veliko žalbeno veće neko pravno pitanje, ako dva žalbena veća o tom pitanju donesu različite odluke.
(2) U slučajevima navedenim u stavu 1, tačka a), stranke u žalbenom postupku su stranke u postupku pred Velikim žalbenim većem.
(3) Odluka Velikog žalbenog veća o kojoj je reč u stavu 1, tačka a) obavezuje žalbeno veće u pogledu žalbe koju razmatra.
ZAJEDNIČKE ODREDBE
OPŠTE ODREDBE O POSTUPKU
Zasnivanje odluka
(1) Odluke Evropskog zavoda za patente mogu se zasnivati samo na razlozima o kojima su se stranke mogle izjasniti.
(2) Evropski zavod za patente ispituje i donosi odluke o prijavi evropskog patenta i evropskom patentu samo na osnovu teksta koji je predložio ili prihvatio podnosilac prijave ili nosilac patenta.
Ispitivanje po službenoj dužnosti
(1) U toku postupka Evropski zavod za patente ispituje činjenice po službenoj dužnosti; ovo ispitivanje nije ograničeno samo na činjenice i dokaze na koje je ukazano, niti na zahteve koje su podnele stranke.
(2) Evropski zavod za patente ne mora uzeti u obzir činjenice ili dokaze koje stranke nisu istakle blagovremeno.
Primedbe trećih lica
(1) Nakon objavljivanja prijave evropskih patenata, svako treće lice može izneti svoje primedbe u vezi sa patentibilnošću pronalaska koji je predmet prijave. Primedbe moraju biti u pisanoj formi i obrazložene. Treća lica ne stiču svojstvo stranke u postupku kod Evropskog zavoda za patente.
(2) Primedbe o kojima je reč u stavu 1. dostavljaju se podnosiocu prijave ili nosiocu patenta, koji se o njima može izjasniti.
Usmeni postupak
(1) Usmeni postupak se vodi po službenoj dužnosti, ako to Evropski zavod za patente smatra korisnim, ili na traženje stranke u postupku. Evropski zavod za patente može odbiti zahtev za ponovno vođenje usmenog postupka pred istom instancom, ako su stranke i činjenično stanje isti.
(2) Usmeni postupak po zahtevu podnosioca prijave biće vođen kod službe za prijem prijava samo ako ona to smatra korisnim, ili ako smatra da treba odbaciti prijavu evropskog patenta.
(3) Usmeni postupak pred službom za prijem prijava, odsecima za ispitivanje i pravnim odsekom nije javan.
(4) Usmeni postupak, uključujući i izricanje odluke, jeste javan u postupku kod žalbenih veća i Velikog žalbenog veća nakon objavljivanja prijave evropskog patenta, kao i kod odseka za prigovor, osim ako instanca koja vodi postupak odluči drugačije u slučajevima kada bi zbog javnosti mogle nastati, posebno za jednu stranku u postupku, teške i neopravdane posledice.
Dokazivanje
(1) U toku celog postupka pred odsekom za ispitivanje, odsekom za prigovore, pravnim odsekom ili žalbenim većem može se vršiti dokazivanje, a kao dokazna sredstva upotrebiće se naročito:
a) saslušanje stranaka;
b) prikupljanje podataka;
c) dostavljanje dokumenata;
d) saslušanje svedoka;
e) veštačenje;
f) uviđaj na licu mesta;
g) pismene izjave date pod zakletvom.
(2) Odsek za ispitivanje, odsek za prigovore i žalbeno veće mogu zadužiti jednog od svojih članova da izvodi dokaze.
(3) Ako Evropski zavod za patente smatra potrebnim da stranka, svedok ili veštak da usmenu izjavu:
a) on poziva to lice da dođe u njegove prostorije, ili
b) traži, saglasno odredbama člana 131, stav 2, od nadležnih sudskih organa države na čijoj teritoriji prebiva to lice, da uzme njegovu izjavu.
(4) Stranka, svedok ili stručnjak koji je pozvan da dođe u Evropski zavod za patente može od njega zahtevati dozvolu da ga sasluša nadležni sudski organ države na čijoj teritoriji prebiva. Po prijemu tog zahteva, ili ako nije dobijen nikakav odgovor na poziv za pristupanje po isteku roka koji je odredio Evropski zavod za patente u pozivu, Evropski zavod za patente može, saglasno odredbama člana 131, stav 2, tražiti od nadležnog sudskog organa da uzme izjavu od dotičnog lica.
(5) Ako stranka, svedok ili stručnjak daje izjavu kod Evropskog zavoda za patente, ovaj može, ako smatra potrebnim da izjava bude data pod zakletvom ili u drugom obavezujućem obliku, tražiti od nadležnog sudskog organa države na čijoj teritoriji prebiva dotično lice, da ga ponovo sasluša pod ovim okolnostima.
(6) Ako Evropski zavod za patente traži od nadležnog sudskog organa da uzme izjavu, može od njega tražiti da tu izjavu uzme u obliku zakletve ili u drugom obavezujućem obliku i da dozvoli jednom od članova instance u pitanju da prisustvuje saslušanju stranke, svedoka ili stručnjaka i da mu postavlja pitanja, bilo preko tog organa bilo neposredno.
Jedinstvo prijave ili evropskog patenta
Ako podnosioci prijave ili nosioci evropskog patenta nisu isti za razne naznačene države ugovornice, smatraju se zajedničkim prijaviocima ili zajedničkim nosiocima u postupku kod Evropskog zavoda za patente. Jedinstvo prijave ili patenta u toku tog postupka time nije narušeno; posebno, tekst prijave ili patenta mora biti istovetan za sve naznačene države, osim ako ovom konvencijom nije drugo određeno.
Dostava
Evropski zavod za patente dostavlja po službenoj dužnosti sve odluke i pozive, kao i saopštenja od čije se dostave računaju rokovi ili čija je dostava predviđena drugim odredbama ove konvencije ili koju je propisao predsednik Evropskog zavoda za patente. Dostava može biti izvršena, kada to zahtevaju izuzetne okolnosti, posredstvom centralnih službi za industrijsku svojinu država ugovornica.
Rokovi
Pravilnik za sprovođenje određuje:
a) način računanja rokova, kao i uslove pod kojima oni mogu biti produženi, bilo iz razloga što službe Evropskog zavoda za patente ili organi o kojima je reč u članu 75, stav 1, tačka b) nisu otvoreni za prijem dokumenata, bilo iz razloga što ne radi pošta u mestima u kojima Zavod i njegovi organi imaju sedište, ili iz razloga što postoji opšti prekid rada poštanske mreže ili što su nastupile posledice tog prekida;
b) minimalno i maksimalno trajanje rokova koje određuje Evropski zavod za patente.
Nastavljanje postupka po prijavi evropskog patenta
(1) Ako prijava evropskog patenta treba da bude ili je već odbijena, ili se smatra povučenom zbog propuštanja izvršenja radnje u roku ostavljenom od strane Evropskog zavoda za patente, ne nastupa predviđena pravna posledica, ili, ako nastane, postaje bez snage ako podnosilac prijave zahteva da se nastavi postupak po prijavi.
(2) Zahtev mora biti podnet u pisanoj formi u roku od dva meseca od datuma kada je dostavljena odluka o odbijanju prijave evropskog patenta, ili odluka da se prijava smatra povučenom. Propuštena radnja mora se izvršiti u ovom roku. Smatra se da je zahtev podnet tek kada je plaćena taksa za nastavljanje postupka.
(3) Instanca koja je nadležna da donese odluku zbog propuštanja izvršenja radnje, odlučuje o zahtevu.
Povraćaj u pređašnje stanje
(1) Podnosilac prijave ili nosilac evropskog patenta koji, i pored toga što je u odgovarajućim okolnostima pokazao svu potrebnu pažnju, nije bio u stanju da postupi u roku kod Evropskog zavoda za patente, ima, ako podnese zahtev, pravo na povraćaj u pređašnje stanje ukoliko je zbog sprečenosti, primenom odredbi ove konvencije, došlo neposredno do odbijanja prijave evropskog patenta ili nekog zahteva, ili je doneta odluka kojom se prijava evropskog patenta smatra povučenom, ili se poništava evropski patent, ili je došlo do gubitka bilo kojeg drugog prava ili pravnog sredstva.
(2) Zahtev mora biti podnet u pisanom obliku u roku od dva meseca od prestanka razloga sprečenosti. Neizvršena radnja mora biti izvršena u tom roku. Zahtev se može izjaviti u roku od jedne godine, računajući od isteka roka koji nije poštovan. U slučaju neplaćanja godišnje takse, rok predviđen u članu 86, stav 2. uračunava se u period od jedne godine.
(3) Zahtev mora biti obrazložen i mora sadržati činjenice i opravdavajuće razloge. Smatra se da je podnet samo ako je plaćena taksa za povraćaj u pređašnje stanje.
(4) Instanca koja je nadležna za donošenje odluke zbog propuštanja izvršenja radnje, odlučuje o zahtevu.
(5) Odredbe ovog člana ne primenjuju se na rokove predviđene u stavu 2, na član 61, stav 3, član 76, stav 3, član 78, stav 2, član 79, stav 2, član 87, stav 1. i član 94, stav 2.
(6) Svako savesno lice koje je u jednoj državi ugovornici, u toku perioda između gubitka prava o kome je reč u stavu 1. i objave napomene o ponovnom ustanovljenju ovog prava, počelo da iskorišćava ili izvršilo stvarne i ozbiljne pripreme za iskorišćavanje pronalaska koji je predmet objavljene prijave evropskog patenta ili evropskog patenta, može besplatno nastaviti sa tim korišćenjem u svom preduzeću ili za potrebe svog preduzeća.
(7) Ovim članom ne ograničava se pravo države ugovornice da dozvoli povraćaj u pređašnje stanje u odnosu na rokove predviđene ovom konvencijom koji moraju biti poštovani u odnosu na organe te države.
Izmene
(1) Uslovi pod kojima prijava evropskog patenta ili evropski patent može biti izmenjen u toku postupka pred Evropskim zavodom za patente, predviđeni su u Pravilniku za sprovođenje. U svakom slučaju podnosilac prijave može, po svojoj volji, najmanje jednom izmeniti opis, patentne zahteve i nacrte.
(2) Prijava evropskog patenta i evropski patent ne mogu biti izmenjeni tako da njihov predmet prevazilazi sadržinu prijave, onakve kakva je podneta.
(3) U toku postupka po prigovoru patentni zahtevi u evropskom patentu ne mogu biti menjani tako da se proširuje zaštita.
Podaci o prijavama nacionalnog patenta
(1) Odsek za ispitivanje ili žalbeno veće može pozvati podnosioca prijave da, u ostavljenom roku, navede zemlje u kojima je podneo prijave nacionalnog patenta za ceo pronalazak ili njegov deo koji je predmet prijave evropskog patenta, kao i brojeve tih prijava.
(2) Ako, u ostavljenom roku, podnosilac prijave ne postupi po tom pozivu, smatra se da je prijava evropskog patenta povučena.
Pozivanje na opšta načela
U slučaju da određeno pitanje postupka nije regulisano u ovoj konvenciji, Evropski zavod za patente rukovodiće se načelima procesnog prava, opšte prihvaćenim u zemljama ugovornicama.
Prestanak finansijskih obaveza
(1) Pravo Organizacije da zahteva plaćanje taksi u korist Evropskog zavoda za patente zastareva u roku od četiri godine, računajući od kraja kalendarske godine u toku koje je nastalo pravo da traži naplatu takse.
(2) Prava u odnosu na Organizaciju u vezi sa povraćajem taksi ili viška iznosa koji je primio Evropski zavod za patente prilikom plaćanja taksi, zastarevaju u roku od četiri godine, računajući od kraja kalendarske godine u toku koje je nastalo pravo.
(3) Rok predviđen u stavovima 1. i 2. prekida se, u slučaju predviđenom u stavu 1, pozivom za plaćanje takse, a u slučaju predviđenom u stavu 2, pisanim zahtevom za ostvarenje prava. Rok počinje ponovo da teče od datuma njegovog prekida; on ističe najkasnije po isteku perioda od šest godina, koji se računa od kraja kalendarske godine u toku koje je počeo prvobitno da teče, osim ako nije pokrenut sudski postupak za ostvarenje prava; u ovom slučaju rok ističe najranije po isteku perioda od jedne godine, koji se računa od datuma kada je odluka postala pravosnažna.
INFORMISANJE JAVNOSTI I ORGANA
Evropski registar patenata
Evropski zavod za patente vodi registar, čiji je naziv Evropski registar patenata, u koji se unose podaci čiji je upis predviđen ovom konvencijom. Nijedan upis u registar ne može biti izvršen pre objave evropske prijave. Registar je dostupan javnosti.
Razgledanje predmeta
(1) Spisi koji se odnose na još neobjavljene prijave evropskog patenta, mogu biti razgledani samo uz saglasnost podnosioca prijave.
(2) Svako lice koje dokaže da se, postupajući protiv njega, podnosilac prijave evropskog patenta pozvao na prava iz svoje prijave, može imati uvid u spis pre objave prijave i bez saglasnosti podnosioca.
(3) Kad je objavljena razdvojena prijava ili nova prijava evropskog patenta podneta na osnovu odredbi člana 61, stav 1, svako lice može, bez saglasnosti podnosioca, razgledati spis prvobitne prijave pre njenog objavljivanja.
(4) Nakon objave prijave evropskog patenta, spisi takve prijave i patenta koji je izdat na osnovu nje mogu, na zahtev, biti razgledani, s tim što se moraju imati u vidu ograničenja predviđena u Pravilniku za sprovođenje.
(5) Evropski zavod za patente može, čak pre objave prijave evropskog patenta, saopštiti trećim licima, ili objaviti sledeće podatke:
a) broj prijave evropskog patenta;
b) datum podnošenja prijave evropskog patenta i, ako je traženo priznanje prava prvenstva ranije prijave, datum, državu i broj ranije prijave;
c) ime podnosioca prijave;
d) naziv pronalaska;
c) naznačene države ugovornice.
Periodične publikacije
Evropski zavod za patente objavljuje periodično:
a) "Evropski patentni bilten" koji sadrži podatke upisane u Evropski registar patenata i sve druge podatke čije je objavljivanje propisano ovom konvencijom;
b) "Službeni list Evropskog zavoda za patente" koji sadrži saopštenja i informacije od opšteg značaja koje daje predsednik Evropskog zavoda za patente, kao i sve druge informacije koje se odnose na ovu konvenciju i njenu primenu.
Razmena informacija
(1) Evropski zavod za patente, imajući takođe u vidu primenu zakonskih ili podzakonskih odredaba o kojima je reč u članu 75, stav 2, i centralne službe za industrijsku svojinu država ugovornica dostavljaju jedne drugima, na zahtev, sve korisne informacije o podnošenju prijava evropskih i nacionalnih patenata, o odvijanju postupka po tim prijavama kao i o patentima koji su na osnovu njih izdati.
(2) Odredbe stava 1. primenjuju se na razmenu informacija na osnovu ugovora o razmeni informacija zaključenih između Evropskog zavoda za patente, sa jedne strane i, sa druge strane:
a) centralnih službi za industrijsku svojinu država koje nisu članice ove konvencije;
b) svake međuvladine organizacije nadležne za izdavanje patenata;
c) svake druge organizacije.
(3) Dostavljanje informacija koje se vrši saglasno stavu 1. i stavu 2, tačke, a) i b), nisu podložne ograničenjima predviđenim u članu 128. Upravni savet može odlučiti da dostavljanja izvršena saglasno stavu 2, tačka c), ne podležu restrikcijama predviđenim u članu 128, pod uslovom da se zainteresovana organizacija obavezuje da će te informacije smatrati poverljivim do datuma objave prijave evropskog patenta.
Upravna i sudska saradnja
(1) Osim ako nije drugačije određeno ovom konvencijom ili nacionalnim zakonima, Evropski zavod za patente i pravosudni ili drugi nadležni organi država ugovornica pružaju, na traženje, jedni drugima pomoć, dostavljanjem informacija ili pružanjem uvida u spise. Kada Evropski zavod za patente pruži pravosudnim organima, ministarstvima ili centralnim službama za industrijsku svojinu spise na uvid, ne primenjuju se restrikcije predviđene u članu 128.
(2) Po zamolnici Evropskog zavoda za patente, pravosudni i drugi nadležni organi država ugovornica, u granicama svoje nadležnosti, vode dokazni ili drugi sudski postupak.
Razmena publikacija
(1) Evropski zavod za patente i centralne službe za industrijsku svojinu država ugovornica razmenjuju, na traženje, za njihove vlastite potrebe i besplatno, po jedan ili više primeraka njihovih odgovarajućih publikacija.
(2) Evropski zavod za patente može zaključiti sporazume o razmeni ili slanju publikacija.
ZASTUPANJE
Opšta načela o zastupanju
(1) Osim u slučajevima predviđenim u odredbama stava 2, niko nije obavezan da bude zastupan od strane profesionalnog zastupnika u postupcima predviđenim ovom konvencijom.
(2) Fizička ili pravna lica koja nemaju ni domicil ni sedište na teritoriji jedne od država ugovornica moraju imati profesionalnog zastupnika i vršiti radnje u postupku preko njega u toku celog postupka kojeg predviđa ova konvencija, osim kod podnošenja prijava evropskog patenta; drugi izuzeci mogu biti predviđeni Pravilnikom za sprovođenje.
(3) Fizička ili pravna lica koja imaju domicil ili sedište na teritoriji jedne od država ugovornica mogu, u toku celog postupka predviđenog ovom konvencijom, postupati preko lica koje je kod njih zaposleno; to lice mora imati ovlašćenje saglasno odredbama Pravilnika za sprovođenje, ali ne mora biti profesionalni zastupnik. Pravilnik za sprovođenje može predvideti da li i pod kojim uslovima zaposleno lice u pravnom licu, može takođe da postupa za druga pravna lica koja imaju sedište na teritoriji jedne od država ugovornica i imaju privredne veze sa njim.
(4) Posebne odredbe o zajedničkom zastupanju stranaka koje postupaju zajednički mogu biti sadržane u Pravilniku za sprovođenje.
Profesionalni zastupnici
(1) Zastupanje fizičkih ili pravnih lica u postupcima predviđenim ovom konvencijom mogu vršiti samo profesionalni zastupnici upisani u listu koju za tu svrhu vodi Evropski zavod za patente.
(2) U listu profesionalnih zastupnika može biti upisano svako fizičko lice koje:
a) ima državljanstvo jedne od država ugovornica;
b) ima službeno sedište ili mesto zaposlenja na teritoriji jedne od država ugovornica;
c) položi stručni evropski ispit.
(3) Upis se vrši na zahtev kome su priloženi dokazi da su ispunjeni svi uslovi iz stava 2.
(4) Lica koja su upisana na listu profesionalnih zastupnika ovlašćena su da postupaju u svakom postupku predviđenom ovom konvencijom.
(5) Svako lice koje je upisano u listu o kojoj je reč u stavu 1, ovlašćeno je, kako bi moglo da postupa kao profesionalni zastupnik, da ima svoje službeno sedište u svakoj državi ugovornici u kojoj se vode postupci ustanovljeni ovom konvencijom, vodeći računa o protokolu o centralizaciji u prilogu ove konvencije. Organi te države mogu povući takvo ovlašćenje samo u posebnim slučajevima i na osnovu nacionalnih propisa koji uređuje javni poredak i javnu bezbednost. Predsednik Evropskog zavoda za patente mora biti konsultovan pre nego što bude preduzeta takva mera.
(6) U slučajevima koji se odnose na posebnu situaciju, predsednik Evropskog zavoda za patente može dati saglasnost da bude derogirana odredba stava 2, tačka a).
(7) Profesionalno zastupanje u postupcima predviđenim ovom konvencijom može, na isti način kao i profesionalni zastupnik, vršiti svaki advokat koji je ovlašćen da obavlja advokatsku praksu na teritoriji jedne od država ugovornica, i koji u njoj ima svoje službeno sedište, ukoliko ima pravo da u toj zemlji postupa kao punomoćnik u materiji patenata. Odredbe stava 5, se primenjuju mutatis mutandis.
(8) Upravni savet može doneti odredbe koje se odnose:
a) na prethodno obrazovanje i obuku koji su neophodni za sticanje prava na polaganje evropskog stručnog ispita, i organizaciju polaganja tog ispita;
b) na osnivanje ili priznavanje instituta u koji su udružena lica ovlašćena da postupaju kao profesionalni zastupnici, bilo nakon položenog stručnog evropskog ispita, bilo na osnovu primene odredbi člana 163, stav 7. i
c) na disciplinsku nadležnost instituta ili Evropskog zavoda za patente, u pogledu tih lica.
UTICAJ NA NACIONALNO PRAVO
PRETVARANJE U PRIJAVU NACIONALNOG PATENTA
Zahtev za primenu nacionalnog postupka
(1) Centralna služba za industrijsku svojinu naznačene države ugovornice može pokrenuti postupak izdavanja nacionalnog patenta samo ako je podnosilac prijave ili nosilac evropskog patenta podneo zahtev, i to u sledećim slučajevima:
a) ako se smatra da je prijava evropskog patenta povučena na osnovu člana 77, stav 5. ili člana 162, stav 4;
b) u drugim slučajevima predviđenim nacionalnim propisima kada je, na osnovu ove konvencije, prijava evropskog patenta odbijena ili povučena ili se smatra povučenom, ili je evropski patent poništen.
(2) Zahtev mora biti podnet u roku od 3 meseca od dana povlačenja prijave patenta, ili od dana dostavljanja odluke da se prijava smatra povučenom, ili od dana dostavljanja odluke o odbijanju prijave ili o poništaju evropskog patenta. Odredba iz člana 66. prestaje da proizvodi dejstva ako zahtev nije podnet u tom roku.
Podnošenje i dostavljanje zahteva
(1) Zahtev za pretvaranje mora biti podnet Evropskom zavodu za patente; države ugovornice u kojima podnosilac zahteva traži pokretanje postupka za izdavanje nacionalnog patenta navode se u zahtevu. Smatra se da je ovaj zahtev podnet tek kada je plaćena taksa za pretvaranje. Evropski zavod za patente postavlja zahtev centralnim službama za industrijsku svojinu država koje su u njemu navedene i uz njega prilaže kopiju spisa prijave evropskog patenta ili kopiju spisa evropskog patenta.
(2) Ipak, ako je podnosiocu prijave dostavljena odluka da se prijava evropskog patenta smatra povučenom na osnovu člana 77, stav 5, zahtev mora biti podnet centralnoj nacionalnoj službi za industrijsku svojinu kod koje je navedena prijava bila podneta. Imajući u vidu takođe odredbe nacionalnih propisa koji se odnose na nacionalnu bezbednost, ova služba neposredno dostavlja zahtev, uz koji prilaže kopiju prijave evropskog patenta, centralnim službama država ugovornica koje je podnosilac zahteva naveo u zahtevu. Odredba člana 66. prestaje da proizvodi dejstva ako ovo dostavljanje nije izvršeno u roku od 20 meseci, računajući od datuma podnošenja ili, ako je traženo prvenstvo, računajući od datuma prvenstva.
Formalni uslovi kod pretvaranja
(1) Prijava evropskog patenta koja je dostavljena saglasno odredbama člana 136. ne može biti ispitivana u pogledu formalnih uslova koje predviđa nacionalni zakon, a ne predviđa ova konvencija, kao niti u pogledu dodatnih uslova.
(2) Centralna služba za industrijsku svojinu kojoj je dostavljena prijava može zahtevati da, u roku, koji ne može biti manji od 2 meseca, podnosilac prijave:
a) plati nacionalnu taksu za prijavu;
b) podnese, na jednom od službenih jezika države u pitanju, prevod originalnog teksta prijave evropskog patenta, kao i, u odgovarajućem slučaju, prevod teksta izmenjenog u toku postupka kod Evropskog zavoda za patente, na osnovu kojeg želi da se odvija nacionalni postupak.
NIŠTAVOST I RANIJA PRAVA
Razlozi ništavosti
(1) Uz rezervu odredbi člana 139, evropski patent može biti poništen na osnovu propisa države ugovornice, sa dejstvom na teritoriji te države, samo:
a) ako predmet evropskog patenta nije patentibilan u smislu članova 52. do 57;
b) ako u evropskom patentu pronalazak nije izložen na dovoljno jasan i potpun način da bi ga stručnjak mogao izvesti;
c) ako predmet evropskog patenta prevazilazi sadržinu prijave, onakve kakva je podneta, ili, u slučaju da je patent izdat na osnovu razdvojene prijave ili nove prijave podnete saglasno odredbama člana 61, predmet patenta prevazilazi sadržinu ranije prijave onakve kakva je podneta;
d) ako je obim zaštite koja je pružena evropskim patentom proširen;
e) ako nosilac evropskog patenta nije imao pravo na patent u smislu člana 60, stav 1.
(2) Ako se razlozi ništavosti odnose na jedan deo evropskog patenta, odluka o poništaju ograničava odnosni patent u odgovarajućem delu. Ako to nacionalni propisi dozvoljavaju, ograničenje može biti izvršeno u obliku izmene patentnih zahteva opisa ili nacrta.
Ranija prava i prava koja su nastala istog dana
(1) U svakoj naznačenoj državi ugovornici prijava evropskog patenta ili evropski patent ima, u odnosu na prijavu nacionalnog patenta ili na nacionalni patent, isto dejstvo u smislu ranijeg prava, kao i prijava nacionalnog patenta ili nacionalni patent.
(2) Sa prijavom nacionalnog patenta ili nacionalnim patentom jedne države ugovornice postupa se, u pogledu ranijih prava u odnosu na evropski patent u kome je naznačena ta država ugovornica, kao da je taj evropski patent nacionalni patent.
(3) Svaka država ugovornica može propisati da li i pod kojim uslovima može biti istovremeno pružena zaštita pronalasku izloženom u prijavi evropskog patenta ili evropskom patentu i u nacionalnoj prijavi patenta ili nacionalnom patentu sa istim datumom podnošenja ili, ako je zahtevano prvenstvo, istim datumom prvenstva.
DRUGI UTICAJI NA NACIONALNO PRAVO
Nacionalni korisni modeli i svedočanstva o korisnosti
Članovi 66, 124, 135. do 137. i 139. se primenjuju na korisne modele i svedočanstva o korisnosti, kao i na odgovarajuće prijave u zemljama ugovornicama čiji propisi predviđaju takve oblike zaštite.
Godišnje takse za evropski patent
(1) Godišnje takse za evropski patent se mogu naplatiti samo za godine koje slede nakon godine pomenute u članu 86, stav 4.
(2) Ako obaveza plaćanja godišnje takse za evropski patent dospeva kroz dva meseca, računajući od dana kada je objavljena napomena o izdavanju patenta, smatra se da je ta taksa uredno plaćena pod uslovom da je plaćena u navedenom roku. Ne naplaćuje se nikakva dodatna taksa predviđena nacionalnim propisima.
POSEBNI SPORAZUMI
Jedinstveni patent
(1) Grupa zemalja ugovornica, koja predvidi u posebnom sporazumu da evropski patenti izdati za te zemlje imaju jedinstveni karakter na njihovim teritorijama, može predvideti da evropski patenti mogu biti izdati samo zajedno za sve te zemlje.
(2) Odredbe ovog dela primenjuju se kada jedna grupa zemalja ugovornica iskoristi mogućnost navedenu u stavu 1.
Posebne instance Evropskog zavoda za patente
(1) Grupa država ugovornica može poveriti dodatne zadatke Evropskom zavodu za patente.
(2) U Evropskom zavodu za patente, radi izvršenja tih dodatnih zadataka, mogu bit osnovane posebne zajedničke instance država koje pripadaju toj grupi. Predsednik Evropskog zavoda za patente rukovodi tim posebnim instancama; odredbe člana 10, stavovi 2. i 3, primenjuju se mutatis mutandis.
Zastupanje pred posebnim instancama
Grupa država ugovornica može predvideti posebna pravila u vezi sa zastupanjem stranaka pred instancama navedenim u članu 143, stav 2.
Komitet u užem sastavu Upravnog saveta
(1) Grupa zemalja ugovornica može osnovati Komitet u užem sastavu Upravnog saveta u cilju kontrolisanja rada posebnih instanci osnovanih saglasno članu 143, stav 2; Evropski zavod za patente stavlja na raspolaganje tom Komitetu personal, prostorije i materijalna sredstva, koji su potrebni za izvršenje njegovih zadataka. Predsednik Evropskog zavoda za patente odgovara za rad posebnih instanci Komitetu u užem sastavu Upravnog saveta.
(2) Grupa država ugovornica određuje sastav, nadležnosti i aktivnosti Komiteta u užem sastavu.
Pokriće troškova za posebne zadatke
Ako jedna grupa zemalja ugovornica odredi Evropskom zavodu za patente dodatne zadatke u smislu člana 143, ona preuzima na svoj teret troškove za izvršenje tih zadataka, koje ima Organizacija. Ako su posebne instance osnovane u Evropskom zavodu za patente radi izvršenja dodatnih zadataka, grupa država članica snosi troškove personala, prostorija i materijala koji se odnose na te instance. Član 39, stavovi 3. i 4, član 41, i član 47. primenjuju se u mutatis mutandis.
Uplata na ime taksi za održavanje važnosti jedinstvenog patenta
Ako je grupa zemalja ugovornica utvrdila jedinstveni iznos godišnjih taksi, postotak naveden u članu 39, stav 1. obračunava se prema jedinstvenoj tarifi; minimum naveden u članu 39, stav 1, je takođe minimum u odnosu na jedinstveni patent. Član 39, stavovi 3. i 4, primenjuju se mutatis mutandis.
O prijavi evropskog patenta kao predmetu svojine
(1) Član 74. primenjuje se kada grupa država članica nije donela drugačije odredbe.
(2) Grupa država ugovornica može propisati da prijava evropskog patenta, u kojoj su te države ugovornice naznačene, može biti preneta, biti predmet zaloge ili prinudnog izvršenja samo za sve te države ugovornice i saglasno odredbama posebnog sporazuma.
Zajedničko naznačenje
(1) Grupa država ugovornica može propisati da države te grupe mogu biti samo zajedno naznačene, i da naznačenje jedne ili više država te grupe važi kao naznačenje svih tih država.
(2) Kada je Evropski zavod za patente, u smislu člana 153, stav 1, naznačeni zavod, stav 1. ovog člana primenjuje se ako podnosilac prijave izjavi u međunarodnoj prijavi da želi da dobije evropski patent u jednoj ili više država te grupe. Ova odredba se takođe primenjuje kada podnosilac prijave naznači u međunarodnoj prijavi jednu državu ugovornicu koja pripada toj grupi, ako propisi te države predviđaju da naznačenje te države ima dejstva prijave evropskog patenta.
MEĐUNARODNA PRIJAVA U SMISLU SPORAZUMA O SARADNJI U OBLASTI PATENATA
Primena Ugovora o saradnji u oblasti patenata
(1) Ugovor o saradnji u oblasti patenata od 19. juna 1970. godine (u daljem tekstu: Ugovor o saradnji), primenjuje se saglasno odredbama ovog dela.
(2) Međunarodne prijave podnete saglasno Ugovoru o saradnji mogu biti predmet postupka kod Evropskog zavoda za patente. U tim postupcima primenjuju se odredbe Ugovora u saradnji i, kao dopunske, odredbe ove konvencije. U slučaju nesaglasnosti, odredbe Ugovora o saradnji imaju jaču pravnu snagu. Posebno, rok predviđen u članu 94, stav 2. ove konvencije, u kome se podnosi zahtev za ispitivanje međunarodne prijave, ne može isteći pre roka propisanog članom 22. ili članom 39. Ugovora o saradnji.
(3) Kada Evropski zavod za patente postupa kao naznačeni zavod ili izabrani zavod po međunarodnoj prijavi, takva prijava se smatra prijavom evropskog patenta.
(4) U slučaju pozivanja u ovoj konvenciji na Ugovor o saradnji, to pozivanje se odnosi takođe na njegov Pravilnik za sprovođenje.
Evropski zavod za patente kao zavod primalac
(1) Evropski zavod za patente može biti zavod primalac u smislu člana 2(v) Ugovora o saradnji, ako je podnosilac prijave državljanin jedne od država članica ove konvencije u odnosu na koju je stupio na snagu Ugovor o saradnji; ova odredba se takođe primenjuje u slučaju kada podnosilac prijave ima svoj domicil ili sedište u toj državi.
(2) Evropski zavod za patente može biti zavod primalac i u slučaju kada je podnosilac prijave pripadnik jedne države koja je, i pored toga što nije članica ove konvencije, članica Ugovora o saradnji, i koja je zaključila sa Organizacijom ugovor po kome, saglasno odredbama tog ugovora, Evropski zavod za patente postupa u svojstvu zavoda primaoca umesto nacionalnog zavoda; ova odredba se takođe primenjuje u slučaju kada podnosilac prijave ima svoj domicil ili svoje sedište u toj državi.
(3) Ako postoji prethodna saglasnost Upravnog saveta, Evropski zavod za patente postupa na isti način kao Zavod primalac u odnosu na svakog drugog podnosioca prijave, saglasno ugovoru zaključenom između Organizacije i Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
Podnošenje i dostavljanje međunarodne prijave
(1) Ako podnosilac prijave odabere Evropski zavod za patente kao zavod primalac njegove međunarodne prijave, on je dužan da je podnese neposredno Evropskom zavodu za patente. Međutim, odredbe člana 75, stav 2. takođe se primenjuju mutatis mutandis.
(2) U slučaju kada je međunarodna prijava podneta kod Evropskog zavoda za patente posredstvom nadležne centralne službe za industrijsku svojinu, države ugovornice preduzimaju sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile blagovremeno dostavljanje prijava Evropskom zavodu za patente, kako bi ovaj mogao u propisanim rokovima ispuniti svoje obaveze po Ugovoru o saradnji, u pogledu dostavljanja međunarodnih prijava.
(3) Podnošenje međunarodne prijave povlači obavezu plaćanja manipulativne takse, i to u roku od mesec dana od podnošenja prijave.
Evropski zavod za patente kao naznačeni zavod
(1) U smislu člana 2(xiii) Ugovora o saradnji, Evropski zavod za patente je naznačeni zavod za države koje su, kao potpisnice ove konvencije za koje je Ugovor o saradnji stupio na snagu, naznačene u međunarodnoj prijavi, ako podnosilac prijave u toj prijavi obavesti zavod-primalac da želi da dobije evropski patent u tim zemljama. Ova odredba se primenjuje takođe kada podnosilac prijave naznači u međunarodnoj prijavi jednu državu ugovornicu čiji propisi predviđaju da naznačenje te države ima dejstva prijave evropskog patenta.
(2) Kada Evropski zavod za patente postupa kao naznačeni zavod, odseci za ispitivanje su nadležni za donošenje odluka predviđenih u članu 25, stav 2, tačka a) Ugovora o saradnji.
Evropski zavod za patente kao organ za međunarodni rešerš
(1) Evropski zavod za patente postupa kao organ za međunarodni rešerš, u smislu Glave I Ugovora o saradnji, u odnosu na podnosioce prijava koji su državljani države ugovornice u odnosu na koju je Ugovor o saradnji stupio na snagu, pod uslovom da je zaključen sporazum između Organizacije i Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu; ova odredba se primenjuje i u slučaju kada podnosilac prijave ima domicil ili sedište u toj državi.
(2) Pod uslovom da je Upravni savet dao svoju prethodnu saglasnost, Evropski zavod za patente postupa takođe u odnosu na druge podnosioce prijava kao organ za međunarodni rešerš, saglasno ugovoru zaključenom između Organizacije i Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
(3) Žalbena veća su nadležna da donose odluke o rezervi koju je izjavio podnosilac prijave povodom dodatne takse koju je odredio Evropski zavod za patente, na osnovu člana 15, stav 3, tačka a) Ugovora o saradnji.
Evropski zavod za patente kao organ za međunarodno prethodno ispitivanje
(1) Evropski zavod za patente postupa u svojstvu organa za međunarodno prethodno ispitivanje, u smislu Glave II Ugovora o saradnji, za podnosioce prijave koji su državljani države ugovornice u odnosu na koju je ta glava stupila na snagu, pod uslovom da je zaključen sporazum između Organizacije i Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu; ova odredba se takođe primenjuje kada podnosilac prijave ima svoj domicil ili sedište u toj državi.
(2) Pod uslovom da je Upravni savet dao prethodnu saglasnost, Evropski zavod za patente postupa takođe za druge podnosioce prijava u svojstvu organa za međunarodno prethodno ispitivanje, saglasno ugovoru zaključenom između Organizacije i Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
(3) Žalbena veća su nadležna za donošenje odluka o rezervi koju podnosilac prijave izrazi povodom dodatne takse koju je odredio Evropski zavod za patente, na osnovu člana 34, stav 3, tačka a) Ugovora o saradnji.
Evropski zavod za patente kao izabrani zavod
Evropski zavod za patente postupa u svojstvu izabranog zavoda u smislu člana 2(iv) Ugovora o saradnji, ako je podnosilac prijave izabrao jednu od država naznačenih u članu 153, stav 1, ili u članu 149, stav 2, i u odnosu na koju je Glava II tog ugovora stupila na snagu. Ako je Upravni savet dao prethodnu saglasnost, ova odredba se može primeniti i kada je podnosilac prijave državljanin države koja nije članica Ugovora o saradnji ili u odnosu na koju Glava II nije stupila na snagu, ili kada on ima svoj domicil ili svoje sedište u toj državi, a sve to pod uslovom da on pripada grupi lica kojima je skupština Unije za međunarodnu saradnju u oblasti patenata dozvolila, odlukom donetom saglasno članu 31, stav 2, tačka b) tog ugovora, da podnesu zahtev za međunarodno prethodno ispitivanje.
Izveštaj o međunarodnom rešeršu
(1) Imajući u vidu takođe odredbe narednih stavova, izveštaj o međunarodnom rešeršu, koji je predviđen u članu 18. Ugovora o saradnji, i svaka izjava data na osnovu člana 17, stav 2, tačka a) tog ugovora, i njihova objava na osnovu člana 21. istog ugovora, zamenjuju izveštaj o evropskom rešeršu i napomenu o njegovoj objavi u Evropskom patentnom glasniku.
(2) Pod uslovom da je Upravni savet doneo odluke o kojima je reč u stavu 3:
a) pristupa se izradi dopunskog izveštaja o evropskom rešeršu koji se odnosi na svaku međunarodnu prijavu;
b) podnosilac prijave je dužan da plati taksu za rešerš; ovo plaćanje i plaćanje nacionalne takse predviđene u članu 22, stav 2, ili u članu 39, stav 1. Ugovora o saradnji moraju biti izvršena istovremeno. Ako taksa za rešerš nije plaćena u određenom roku, prijava se smatra povučenom.
(3) Upravni savet može odlučiti pod kojim uslovima i na koji način može doći do:
a) povlačenja obaveze izrade dopunskog izveštaja o rešeršu;
b) smanjenja iznosa takse za rešerš.
(4) Upravni savet može u svako doba staviti van snage odluke donete na osnovu stava 3.
Objava međunarodne prijave i dostavljanje Evropskom zavodu za patente
(1) Objava, izvršena na osnovu člana 21. Ugovora o saradnji, međunarodne prijave u kojoj je Evropski zavod za patente naznačeni zavod, zamenjuje, pod uslovima datim odredbama stava 3, objavu prijave evropskog patenta, i napomena o njoj objavljuje se u Evropskom patentnom glasniku. Ipak, sadržina te prijave ne smatra se obuhvaćenom stanjem tehnike u smislu člana 54, stav 3, ako uslovi predviđeni u stavu 2. nisu ispunjeni.
(2) Međunarodna prijava mora biti dostavljena Evropskom zavodu za patente na jednom od njegovih zvaničnih jezika. Podnosilac prijave mora platiti Evropskom zavodu za patente nacionalnu taksu predviđenu članom 22, stav 1. ili članom 39, stav 1. Ugovora o saradnji.
(3) Ako je međunarodna prijava objavljena na jeziku koji nije jedan od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, ovaj objavljuje međunarodnu prijavu usaglašenu sa uslovima predviđenim u stavu 2. Pod uslovima iz odredbi člana 77, stav 3, privremena zaštita predviđena članom 67, stavovi 1. i 2, obezbeđena je tek od datuma te objave.
PRELAZNE ODREDBE
Upravni savet u prelaznom periodu
(1) Države navedene u članu 169, stav 1. imenuju svoje predstavnike u Upravnom savetu; na poziv Vlade Savezne Republike Nemačke, Savet će održati svoje zasedanje najkasnije u roku od 2 meseca nakon stupanja na snagu ove konvencije, a naročito sa zadatkom da imenuje predsednika Evropskog zavoda za patente.
(2) Mandat prvog predsednika Upravnog saveta imenovanog nakon stupanja na snagu ove konvencije traje četiri godine.
(3) Mandat jednog izabranog člana prvog Biroa Upravnog saveta konstituisanog nakon stupanja na snagu ove konvencije traje pet godina, a mandat drugog izabranog člana ovog biroa traje četiri godine.
Imenovanje službenika u prelaznom periodu
(1) Do usvajanja statuta službenika i propisa koji se odnose na druga lica zaposlena u Evropskom zavodu za patente, Upravni savet i predsednik Evropskog zavoda za patente, svako od njih u okviru svoje nadležnosti, primaju na rad lica koja su potrebna i zaključuju u tom cilju ugovore na određeno vreme. Upravni savet može doneti osnovna načela za prijem u radni odnos.
(2) U toku prelaznog perioda čije trajanje određuje, Upravni savet može, nakon što je čuo mišljenje predsednika Evropskog zavoda za patente, imenovati kao članove Velikog žalbenog veća ili žalbenih veća stručnjaka tehničke i pravne struke iz nacionalnih pravosudnih organa ili nacionalnih službi država ugovornica, koji mogu nastaviti sa obavljanjem svojih funkcija u okviru tih pravosudnih organa ili nacionalnih službi. Oni mogu biti imenovani za period do pet godina, s tim da taj period ne može biti kraći od godinu dana, i mogu biti ponovo birani na te funkcije.
Prva budžetska godina
(1) Prva budžetska godina Organizacije započinje danom stupanja na snagu ove konvencije i završava se 31. decembra te godine. Ako ova budžetska godina počinje u toku drugog polugodišta, ona se produžava do 31. decembra naredne godine.
(2) Budžet prve budžetske godine utvrđuje se odmah nakon stupanja na snagu ove konvencije. U očekivanju uplata kontribucija država ugovornica, predviđenih u članu 40, koje se odnose na prvi budžet, te države, na traženje Upravnog saveta i u granicama iznosa koje on određuje, uplaćuju akontacije za čiji iznos se umanjuju njihove kontribucije u pogledu ovog budžeta. Iznos ovih akontacija određen je saglasno ključu o raspodeli iz člana 40. Odredbe člana 39, stavovi 3. i 4. primenjuju se mutatis mutandis na akontacije.
Progresivno širenje aktivnosti Evropskog zavoda za patente
(1) Prijave evropskog patenta mogu biti podnesene Evropskom zavodu za patente počev od dana koji odredi Upravni savet na predlog predsednika Zavoda.
(2) Upravni savet može na predlog predsednika Evropskog zavoda za patente, odlučiti da, počev od dana navedenog u stavu 1, ispitivanje prijava evropskog patenta može biti ograničeno. Ovo ograničenje može se odnositi na samo neke oblasti tehnike. Ipak, prijave evropskog patenta moraju, u svakom slučaju, biti predmet ispitivanja, kako bi se utvrdilo da li im se može dati datum podnošenja.
(3) Ako je doneta odluka na osnovu stava 2, Upravni savet ne može kasnije u još većoj meri ograničiti ispitivanje prijava evropskog patenta.
(4) Ako ne može biti nastavljeno ispitivanje prijave evropskog patenta zbog ograničenja u postupku na osnovu stava 2, Evropski zavod za patente to saopštava podnosiocu prijave i upućuje ga da može podneti zahtev za pretvaranje. Od prijema tog saopštenja prijava evropskog patenta smatra se povučenom.
Profesionalni zastupnici u prelaznom periodu
(1) U prelaznom periodu, čije trajanje određuje Upravni savet, i derogiranjem člana 134, stav 2, na listu profesionalnih zastupnika može biti upisano svako fizičko lice koje:
a) ima državljanstvo jedne od država ugovornica;
b) ima svoje službeno sedište ili radno mesto na teritoriji jedne države ugovornice;
c) ovlašćeno je da zastupa, u materiji patenata, fizička ili pravna lica kod centralne službe za industrijsku svojinu države ugovornice na čijoj teritoriji vrši svoju delatnost ili je na njoj zaposleno.
(2) Upis se vrši na zahtev kome se prilaže potvrda centralne službe za industrijsku svojinu u kojoj se navodi da su ispunjeni uslovi iz stava 1.
(3) Kada se u jednoj državi ugovornici ovlašćenje o kome je reč u stavu 1, tačka c) ne uslovljava posebnim ispitom za sticanje znanja, lica koja traže da budu upisana u listu, i koja vrše zastupanje u materiji patenata kod centralne službe za industrijsku svojinu te države, moraju imati najmanje pet godina te prakse. Međutim, ona lica čija je profesionalna kvalifikacija za zastupanje, u materiji patenata, fizičkih ili pravnih lica kod centralne službe za industrijsku svojinu jedne od država članica, zvanično priznata saglasno propisima te države, ne moraju ispunjavati uslov koji se odnosi na praksu. U potvrdi koju izdaje centralna služba za industrijsku svojinu mora biti naznačeno da podnosilac zahteva ispunjava jedan od uslova predviđenih u ovom stavu.
(4) Predsednik Evropskog zavoda za patente može predvideti izuzetke:
a) u pogledu zahteva iz stava 3, prva rečenica, ako podnosilac zahteva podnese dokaz da je stekao potrebnu kvalifikaciju na drugi način;
b) u slučajevima koji se odnose na posebnu situaciju, u odnosu na zahtev iz stava 1, tačka a).
(5) Predsednik Evropskog zavoda za patente dužan je da učini izuzetak u odnosu na zahtev iz stava 1, tačka a), ako je na dan 5. oktobra 1973. godine podnosilac zahteva ispunjavao uslove iz stava 1. slova b) i c).
(6) Lica koja imaju svoje službeno sedište ili radno mesto na teritoriji jedne države koja je pristupila ovoj konvenciji manje od jedne godine pre isteka prelaznog perioda predviđenog u stavu 1, ili nakon tog datuma, mogu, pod uslovima predviđenim u stavovima 1. do 5, u toku perioda od jedne godine od datuma kada je pristupanje te države stupilo na snagu, biti upisana u listu profesionalnih zastupnika.
(7) Nakon isteka prelaznog perioda, uz mogućnost primene disciplinskih mera iz člana 134, stav 8, tačka c), svako lice koje je bilo upisano na listu profesionalnih zastupnika u toku navedenog perioda, ostaje na njoj upisano ili, na zahtev, ponovo se u nju upisuje ako ispunjava uslov iz stava 1, tačka b).
ZAVRŠNE ODREDBE
Pravilnik za sprovođenje i protokoli
(1) Pravilnik za sprovođenje, Protokol o priznanju, Protokol o povlasticama i imunitetima, Protokol o centralizaciji i Protokol kojim se tumači član 69. su sastavni deo ove konvencije.
(2) U slučaju neslaganja između teksta ove konvencije i teksta Pravilnika za sprovođenje, prvi od ovih tekstova je merodavan.
Potpis - Ratifikacija
(1) Ova konvencija je do 5. aprila 1974. godine otvorena za potpisivanje državama koje su učestvovale na Međuvladinoj konferenciji za ustanovljenje evropskog sistema izdavanja patenata, ili koje su bile obaveštene o održavanju te konferencije i kojima je bilo ponuđeno da na njoj učestvuju.
(2) Ova konvencija podleže ratifikaciji; ratifikacioni instrumenti podnose se vladi Savezne Republike Nemačke.
Pristupanje
(1) Ova konvencija je otvorena za pristupanje:
a) državama navedenim u članu 165, stav 1;
b) svakoj drugoj evropskoj državi kojoj Upravni savet uputi poziv.
(2) Svaka država koja je bila članica ove konvencije i koja je prestala da bude na osnovu primene člana 172, stav 4, može ponovo postati članica Konvencije tako što će joj pristupiti.
(3) Instrumenti za pristupanje podnose se vladi Savezne Republike Nemačke.
Rezerve
(1) Svaka država ugovornica može, prilikom potpisivanja ili prilikom podnošenja instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, staviti samo rezerve predviđene u stavu 2.
(2) Svaka država ugovornica može za sebe rezervisati mogućnost da predvidi:
a) da su evropski patenti, ako pružaju zaštitu hemijskim, farmaceutskim ili prehrambenim proizvodima kao takvim, bez dejstva, ili da mogu biti poništeni saglasno odredbama koje se primenjuju na nacionalne patente; ova rezerva ne odnosi se na zaštitu po osnovu patenta za postupak proizvodnje ili korišćenja hemijskog proizvoda, ili na postupak proizvodnje farmaceutskog ili prehrambenog proizvoda;
b) da evropski patenti, ako se odnose na postupke u oblasti poljoprivrede ili hortikulture na koje se ne primenjuje član 53, tačka b), nemaju dejstva ili mogu biti poništeni saglasno odredbama koje se primenjuju na nacionalne patente;
c) da evropski patenti traju manje od 20 godina, saglasno odredbama koje se primenjuju na nacionalne patente;
d) da nije vezana Protokolom o priznanju.
(3) Svaka rezerva koju izjavi jedna država članica proizvodi svoja dejstva u vremenu od najduže 10 godina, računajući od stupanja na snagu ove konvencije. Međutim, kada jedna država ugovornica izjavi rezerve navedene u stavu 2, tačka a) i b), Upravni savet može, za tu državu, produžiti ovaj period za najduže 5 godina, u pogledu svih ili nekih izjavljenih rezervi, pod uslovom da ta država podnese, najkasnije godinu dana pre isteka perioda od deset godina, obrazloženi zahtev na osnovu koga će Upravni savet moći da donese odluku da ta država nije u stanju da se odrekne navedene rezerve po isteku roka od deset godina.
(4) Svaka država ugovornica koja je izjavila rezervu, povlači je čim okolnosti to dozvoljavaju. Rezerva se povlači saopštenjem upućenim vladi Savezne Republike Nemačke; to povlačenje ima dejstvo po proteku jednog meseca od datuma prijema navedenog saopštenja.
(5) Svaka rezerva izjavljena na osnovu stava 2, slova a), b) ili c), odnosi se i na evropske patente izdate na osnovu prijave evropskog patenta podnetih u periodu u toku kojeg rezerva proizvodi dejstvo. Dejstva te rezerve postoje za sve vreme trajanja tih patenata.
(6) Imajući u vidu takođe stavove 4. i 5. svaka rezerva prestaje da proizvodi svoja dejstva po isteku perioda iz stava 3, prva rečenica, ili, ako je taj period produžen, po isteku produženog perioda.
Teritorijalno područje primene
(1) Svaka država ugovornica može izjaviti u svom instrumentu za ratifikaciju ili pristupanje, ili kasnije u bilo kom trenutku, u saopštenju upućenom vladi Savezne Republike Nemačke, da se konvencija primenjuje na jednoj ili više teritorija za koje je ona preuzela obaveze u spoljnim poslovima. Evropski patenti izdati za tu državu imaju takođe dejstvo na teritorijama za koje ta izjava ima dejstvo.
(2) Ako je izjava iz stava 1. data u instrumentu za ratifikaciju ili pristupanje, ona ima dejstvo počev od dana ratifikacije ili pristupanja; ako je izjava data u saopštenju nakon podnošenja instrumenta za ratifikaciju ili pristupanje, to saopštenje ima dejstvo 6 meseci nakon datuma njegovog prijema kod vlade Savezne Republike Nemačke.
(3) Svaka država ugovornica može u svakom trenutku izjaviti da prestaje primena konvencije u odnosu na neke ili na sve teritorije za koje je dala izjavu na osnovu stava 1. Ta izjava ima dejstvo nakon isteka roka od jedne godine, računajući od dana kada je vlada Savezne Republike Nemačke primila saopštenje.
Stupanje na snagu
(1) Ova konvencija stupa na snagu tri meseca nakon podnošenja poslednjeg instrumenta za ratifikaciju ili pristupanje šest država na čijoj je teritoriji ukupan broj podnetih prijava patenata u 1970. godini iznosio najmanje 180 hiljada za sve te države.
(2) Svaka ratifikacija ili pristupanje posle stupanja na snagu ove konvencije ima dejstvo prvog dana trećeg meseca nakon podnošenja instrumenta za ratifikaciju ili pristupanje.
Pristupna kotizacija
(1) Svaka država koja ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi nakon njenog stupanja na snagu, uplaćuje Organizaciji pristupnu kotizaciju koja se ne vraća.
(2) Pristupna kotizacija je 5% od iznosa koji za tu državu proizlazi na dan kada je ratifikacija ili pristupanje navedene države stupilo na snagu, na osnovu važećeg ključa za raspodelu posebnih finansijskih doprinosa, predviđenog u članu 40, stavovi 3. i 4, primenjenog na ukupan iznos posebnih finansijskih doprinosa koji duguju druge države ugovornice po osnovu ranijih budžetskih godina.
(3) U slučaju kada nisu bili traženi posebni finansijski doprinosi za budžetsku godinu koja prethodi godini u kojoj pada datum naveden u stavu 2, ključ za raspodelu, na koji se poziva navedeni stav, je onaj koji bi bio primenjen u državi u pitanju za poslednju budžetsku godinu na osnovu koje je izvršeno pozivanje na posebne finansijske doprinose.
Trajanje konvencije
Ova konvencija je zaključena na neograničeno vreme.
Revizija
(1) Ova konvencija može biti revidirana na konferenciji država ugovornica.
(2) Upravni savet priprema i saziva konferenciju. Konferencija donosi punovažne odluke samo ako su prisutne najmanje tri četvrtine država članica Konvencije. Usvojiti se može samo onaj revidirani tekst Konvencije sa kojom se slaže tri četvrtine država članica koje su prisutne na konferenciji i koje glasaju. Uzdržavanje se ne smatra glasom.
(3) Revidirani tekst Konvencije stupa na snagu nakon podnošenja instrumenta o ratifikaciji ili pristupanja jednog broja država, koji je odredila konferencija i na dan koji je ona odredila.
(4) Države koje na dan stupanja na snagu revidirane Konvencije nisu ratifikovale Konvenciju ili joj nisu pristupile, prestaju da budu članice ove konvencije, računajući od tog datuma.
Sporovi između zemalja ugovornica
(1) Svaki spor između država ugovornica koji se odnosi na tumačenje ili na primenu ove konvencije, a koji nije sporazumno rešen, iznosi se, na zahtev jedne od zainteresovanih država, Upravnom savetu koji nastoji da se države o kojima je reč sporazumeju.
(2) Ako ne dođe do tog sporazuma u roku od šest meseci, računajući od dana kada je spor iznesen pred Upravni savet, jedna od država u pitanju može izneti spor pred Međunarodni sud pravde radi donošenja odluke koja obavezuje stranke u pitanju.
Otkaz
Svaka država ugovornica može u svako doba otkazati ovu konvenciju. Otkaz se saopštava vladi Savezne Republike Nemačke. On stupa na snagu po isteku roka od jedne godine, računajući od dana prijema saopštenja.
Očuvanje stečenih prava
(1) Kada jedna država prestane da bude članica Konvencije po osnovu člana 172, stav 4. ili člana 174, time se ne dovode u pitanje prava stečena ranije po osnovu ove konvencije.
(2) Prijave evropskog patenta po kojima se vodi postupak na dan kada naznačena država prestaje da bude članica Konvencije i dalje se razmatraju, u pogledu te države, kod Evropskog zavoda za patente, kao da Konvencija, onakva kakva je na snazi posle tog datuma, treba na nju da bude primenjena.
(3) Odredbe stava 2. primenjuju se na evropske patente u odnosu na koje je, dana navedenog u tom stavu, uložen prigovor po kome se vodi postupak, ili u odnosu na koje rok za prigovor nije istekao.
(4) Ovaj član ne utiče na pravo jedne države koja je prestala da bude članica ove konvencije, da primenjuje na evropske patente odredbe teksta Konvencije čija je bila članica.
Finansijska prava i obaveze države ugovornice koja je prestala da bude članica Konvencije
(1) Svaka država koja je prestala da bude članica ove konvencije na osnovu primene člana 172, stav 4. ili člana 174. ima pravo na povraćaj, od strane Organizacije, posebnih finansijskih doprinosa uplaćenih na osnovu člana 40, stav 2. tek na dan i pod uslovima pod kojima Organizacija vrši povraćaj posebnih finansijskih doprinosa koji su uplaćeni u njenu korist od strane drugih država u toku iste budžetske godine.
(2) Država pomenuta u stavu 1. dužna je da nastavi da plaća, u skladu sa članom 39, deo taksi za održavanje u važnosti evropskih patenata u toj državi, u iznosima koji su važili na dan prestanka njenog članstva u ovoj konvenciji.
Jezici Konvencije
(1) Ova konvencija je sačinjena u jednom primerku na nemačkom, engleskom i francuskom jeziku, s tim što su sva tri teksta jednako verodostojna. Taj primerak je deponovan u arhivi vlade Savezne Republike Nemačke.
(2) Tekstovi ove konvencije na službenim jezicima država ugovornica, koji nisu jezici navedeni u stavu 1, a koje je odobrio Upravni savet, smatraju se službenim tekstovima. U slučaju spora u vezi sa tumačenjem raznih tekstova, tekstovi navedeni u stavu 1. su merodavni.
Dostave i saopštenja
(1) Vlada Savezne Republike Nemačke izdaje overene kopije ove konvencije i dostavlja ih vladama država koje su potpisale Konvenciju ili su joj pristupile.
(2) Vlada Savezne Republike Nemačke dostavlja vladama država o kojima je reč u stavu 1. saopštenja koja se odnose na:
a) potpisivanja;
b) deponovanje svakog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju;
c) svaku rezervu i svako povlačenje rezerve na osnovu primene odredaba člana 167;
d) svaku izjavu ili saopštenje primljeno na osnovu primene odredaba člana 168;
e) datumu stupanja na snagu ove konvencije;
f) svaki otkaz primljen na osnovu primene odredaba člana 174, i datum od kada otkaz stupa na snagu.
(3) Vlada Savezne Republike Nemačke preuzima obavezu da se ova konvencija registruje kod Sekretarijata Organizacije Ujedinjenih nacija.
U potvrdu svega navedenog, naimenovani predstavnici, pošto su podneli uredna ovlašćenja, potpisali su ovaj akt.
Sačinjeno u Minhenu, petog oktobra hiljadudevetstosedamdesettreće godine.
PRAVILNIK
O SPROVOĐENJU KONVENCIJE O IZDAVANJU EVROPSKIH PATENATA
ODREDBE O SPROVOĐENJU PRVOG DELA KONVENCIJE
JEZICI EVROPSKOG ZAVODA ZA PATENTE
Pravilo 1
Izuzeci od propisa o jeziku postupka u pismenom postupku
(1) U pismenom postupku pred Evropskim zavodom za patente svaka stranka može koristiti bilo koji od službenih jezika Evropskog zavoda za patente. Prevod u smislu člana 14, stav 4. se može podneti na bilo kom službenom jeziku Evropskog zavoda za patente.
(2) Izmene prijave evropskog patenta ili izmene evropskog patenta moraju se podneti na jeziku postupka.
(3) Dokumenta koja treba da budu korišćena kao dokazno sredstvo pred Evropskim zavodom za patente, posebno publikacije, mogu se podnositi na bilo kom jeziku. Evropski zavod za patente može, međutim, zahtevati da se u roku koji on odredi, ali koji ne sme biti kraći od mesec dana, podnese prevod na jedan od njegovih službenih jezika.
Pravilo 2
Izuzeci od propisa o jeziku postupka u usmenom postupku
(1) Svaka stranka u usmenom postupku pred Evropskim zavodom za patente može se, umesto jezikom postupka, služiti nekim drugim službenim jezikom Evropskog zavoda za patente, ukoliko to, najkasnije mesec dana pre termina određenog za usmeni postupak, saopšti Evropskom zavodu za patente, ili se sama pobrine za prevođenje na jezik postupka. Svaka stranka može se služiti i službenim jezikom jedne od država ugovornica, ako se sama pobrine za prevođenje na jezik postupka. Evropski zavod za patente može dopustiti izuzetke od propisa ovog stava.
(2) Službenici Evropskog zavoda za patente mogu se u usmenom postupku, umesto jezikom postupka, služiti nekim drugim službenim jezikom Evropskog zavoda za patente.
(3) Stranke, svedoci ili veštaci koji treba da budu saslušani, a koji nisu u mogućnosti da se u dovoljnoj meri izraze na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente ili država ugovornica, mogu se u dokaznom postupku poslužiti nekim drugim jezikom. Ako je odluka o sprovođenju dokaznog postupka donesena na zahtev jedne od stranaka, onda će stranke, svedoci ili veštaci koje je potrebno saslušati moći da daju svoje izjave na jezicima koji nisu službeni jezici Evropskog zavoda za patente, samo onda, ako se stranka koja je podnela zahtev, sama pobrine za prevod na jezik postupka; Evropski zavod za patente može, međutim, dopustiti i prevod na neki od njegovih drugih jezika.
(4) Uz saglasnost svih stranaka i Evropskog zavoda za patente, u usmenom postupku se može koristiti bilo koji jezik.
(5) Ukoliko se pokaže potrebnim, Evropski zavod za patente može preuzeti na svoj trošak obezbeđenje prevoda na jezik postupka ili, eventualno, na neki drugi službeni jezik, osim ukoliko jedna od stranaka mora da se sama pobrine za prevod.
(6) Izjave službenika Evropskog zavoda za patente, stranaka, svedoka i veštaka u usmenom postupku, koje se daju na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, biće na tom jeziku unesene u zapisnik. Izjave na nekom drugom jeziku unosiće se na službenom jeziku, na koji su prevedene. Izmene teksta opisa ili patentnog zahteva u prijavi evropskog patenta ili samog evropskog patenta, unose se u zapisnik na jeziku postupka, ili, ako je on izmenjen, na prvobitnom jeziku postupka.
Pravilo 3(1
Promena jezika postupka
(1 Izbrisano odlukom Upravnog saveta Evropskog zavoda za patente od 7. decembra 1990. godine).
Pravilo 4
Jezik evropske razdvojene prijave
Evropska razdvojena prijava, ili, u slučaju člana 14, stav 2, njen prevod podnose se na jeziku postupka ranije prijave evropskog patenta.
Pravilo 5
Overa prevoda
Ako se dostavlja prevod nekog dokumenta, Evropski zavod za patente može u roku koji on odredi, zahtevati dostavljanje potvrde o tome da je prevod veran originalu. Ako se potvrda ne podnese pravovremeno, onda se smatra da dokument nije primljen, ukoliko Konvencijom nije regulisano drugačije.
Pravilo 6
Rokovi i umanjenje taksi
(1) Prevod koji je obavezan shodno članu 14, stav 2, mora se podneti u roku od tri meseca nakon podnošenja prijave evropskog patenta, ali ne kasnije od trinaest meseci nakon dana prioriteta. Ako se prevod, međutim, odnosi na izdvojenu prijavu evropskog patenta ili na novu prijavu evropskog patenta predviđenu u članu 61, stav 1, tačka b), onda se on može podneti u roku od mesec dana od dana podnošenja te prijave.
(2) Prevod koji je propisan u članu 14, stav 4. mora se podneti u roku od mesec dana nakon podnošenja dokumenta. Ako je dokument prigovor ili žalba, onda se navedeni rok može produžiti do isteka roka za prigovor ili žalbu.
(3) Ako podnosilac prijave, nosilac patenta ili podnosilac prigovora koristi mogućnosti pružene članom 14, stavovi 2. i 4, onda će mu se odobriti umanjenje taksi za prijavu, za ispitivanje, za prigovor ili za žalbu. Popust se utvrđuje Pravilnikom o taksama, u procentnom iznosu od pune takse.
Pravilo 7
Pravni značaj prevoda prijave evropskog patenta
Za potrebe utvrđivanja da li predmet prijave evropskog patenta ili evropskog patenta izlazi izvan okvira sadržaja prijave u prvobitno podnesenoj verziji, Evropski zavod za patente može, ako se ne podnese dokaz o suprotnom, poći od toga da je prevod, pomenut u članu 14, stav 2, u saglasnosti sa prvobitnim tekstom prijave.
ORGANIZACIJA EVROPSKOG ZAVODA ZA PATENTE
Pravilo 8
Klasifikacija patenata
(1) Evropski zavod za patente koristi:
a) do stupanja na snagu strazburškog Sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. klasifikaciju patenata koja je predviđena članom 1. Evropske konvencije o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 19. decembra 1954. godine;
b) nakon stupanja na snagu navedenog strazburškog Sporazuma, klasifikaciju patenata predviđenu u članu 1. tog Sporazuma.
(2) Klasifikacija iz stava 1. označava se u daljem tekstu kao međunarodna klasifikacija.
Pravilo 9
Podela poslova u prvoj instanci
(1) Predsednik Evropskog zavoda za patente određuje broj odseka za rešerše, odseka za ispitivanje i odseka za prigovore. On raspoređuje poslove na te odseke primenjujući međunarodnu klasifikaciju i, u datom slučaju, odlučuje o klasifikaciji prijave evropskog patenta ili evropskog patenta shodno međunarodnoj klasifikaciji.
(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente može preneti na službu za prijem prijava, odseke za rešerše, odseke za ispitivanje, odseke za prigovore i pravni odsek i one zadatke koji nisu u okviru njihove nadležnosti određeni Konvencijom.
(3) Predsednik Evropskog zavoda za patente može službenicima koji nisu tehnički ili pravno obrazovani ispitivači, naložiti da obavljaju poslove iz nadležnosti odseka za ispitivanje ili odseka za prigovore, ukoliko ti poslovi tehnički ili pravno ne predstavljaju teškoću.
(4) Predsednik Evropskog zavoda za patente može odrediti da samo jedna služba odseka za prigovore bude nadležna za utvrđivanje iznosa troškova prema članu 104, stav 2.
Pravilo 10
Podela poslova u drugoj instanci i određivanje članova
(1) Pre početka svake poslovne godine raspoređuju se poslovi na žalbena veća i određuju stalni članovi pojedinih žalbenih veća i Velikog žalbenog veća kao i njihovi zamenici. Svaki član jednog žalbenog veća može biti određen za člana više žalbenih veća. Ukoliko je potrebno, ove odluke se mogu promeniti u toku poslovne godine.
(2) Odluke navedene u stavu 1. donosi predsedništvo, koje se sastoji od predsednika Evropskog zavoda za patente kao predsedavajućeg, zamenika predsednika nadležnog za žalbena veća, predsednika žalbenih veća i tri druga člana žalbenih veća koje biraju svi članovi žalbenih veća na vreme od jedne poslovne godine. Za donošenje odluka u predsedništvu neophodno je prisustvo najmanje pet članova, među kojima se moraju nalaziti predsednik ili zamenik predsednika Evropskog zavoda za patente i predsednici dva žalbena veća. Predsedništvo donosi odluke na osnovu većine glasova; u slučaju jednakog broja glasova, odlučujući je glas predsednika.
(3) U slučaju nesaglasnosti između više žalbenih veća o njihovoj nadležnosti, odlučuje predsedništvo.
(4) Upravni savet može preneti zadatke iz člana 134, stav 8, tačka c) žalbenim većima.
Pravilo 11
Poslovnici o postupku u drugoj instanci
Predsedništvo pomenuto u Pravilu 10, stav 2, donosi Poslovnik o postupku žalbenih veća. Veliko žalbeno veće samo donosi svoj Poslovnik o postupku.
Pravilo 12
Administrativna struktura Evropskog zavoda za patente
(1) Odseci za ispitivanje i odseci za prigovore grupišu se u direkcije, čiji broj određuje predsednik Evropskog zavoda za patente.
(2) Direkcije, pravni odseci, žalbena veća i Veliko žalbeno veće, kao i agencije Evropskog zavoda za patente su administrativno objedinjeni u generalne direkcije. Služba za prijem prijava i odseci za rešerše su administrativno objedinjeni u jednu generalnu direkciju.
(3) Svakom generalnom direkcijom rukovodi jedan potpredsednik. Nakon pribavljenog mišljenja predsednika Evropskog zavoda za patente, Upravni savet svojom odlukom upućuje potpredsednike u generalne direkcije.
PROPISI O SPROVOĐENJU DRUGOG DELA KONVENCIJE
POSTUPAK U SLUČAJU NEDOSTATKA PRAVA PODNOSIOCA PRIJAVE ILI VLASNIKA PATENTA
Pravilo 13
Obustava postupka
(1) Ako neko treće lice podnese dokaz Evropskom zavodu za patente da je povelo postupak protiv podnosioca prijave, u kojem traži da njemu bude priznato pravo na dobijanje evropskog patenta, onda Evropski zavod za patente obustavlja postupak za izdavanje, osim ako to treće lice ne da svoj pristanak za nastavljanje postupka. Taj pristanak se mora pismenim putem saopštiti Evropskom zavodu za patente. Pristanak je neopoziv. Postupak za priznavanje ne može se obustaviti pre objavljivanja prijave evropskog patenta.
(2) Ako se Evropskom zavodu za patente dokaže da je u postupku za priznavanje prava na dobijanje evropskog patenta donesena pravosnažna odluka, onda Evropski zavod za patente saopštava podnosiocu prijave i drugim strankama da će se postupak za izdavanje nastaviti sa danom navedenim u tom saopštenju, osim ako je, prema članu 61, stav 1, tačka b), podnesena nova prijava za evropski patent za sve naznačene države ugovornice. Ukoliko je odluka donesena u korist trećeg lica, onda se postupak sme nastaviti tek po isteku tri meseca od pravosnažnosti te odluke, osim ako treće lice ne podnese zahtev za nastavljanje postupka za izdavanje evropskog patenta.
(3) Odlukom o obustavi postupka, ili kasnijom odlukom, Evropski zavod za patente može utvrditi rok u kojem namerava da nastavi postupak koji je pokrenuo, bez obzira na stanje postupka protiv podnosioca navedenog u stavu 1. Taj rok ima se saopštiti trećem licu, podnosiocu i eventualnim strankama. Ako se do tog roka ne dokaže da je donesena pravosnažna odluka, Evropski zavod za patente može nastaviti svoj postupak.
(4) Ako treće lice podnese dokaz Evropskom zavodu za patente, za vreme postupka po prigovoru ili za vreme roka za prigovor, da je povelo postupak protiv nosioca evropskog patenta, u kojem traži da se evropski patent dodeli njemu, onda Evropski zavod za patente obustavlja postupak po prigovoru, osim ako treće lice da svoj pristanak za nastavljanje postupka. Taj pristanak ima se pismenim putem saopštiti Evropskom zavodu za patente; on je neopoziv. Međutim, obustava sme da se naloži tek onda ako odsek za prigovore izjavi da je prigovor dopušten. Stavovi 2. i 3. se primenjuju mutatis mutandis.
(5) Rokovi koji teku na dan obustave, sa izuzetkom rokova za plaćanje godišnje takse, miruju sa obustavom. Sa danom nastavka postupka počinje da teče još neistekli deo roka; rok koji je preostao nakon nastanka postupka iznosi, međutim, najmanje dva meseca.
Pravilo 14
Ograničenje u pogledu povlačenja prijave evropskog patenta
Od dana kada neko treće lice podnese dokaz Evropskom zavodu za patente da je povelo postupak za priznavanje prava na dobijanje Evropskog patenta, pa do dana kada Evropski zavod za patente nastavi postupak za izdavanje, ne sme se povući ni prijava evropskog patenta, ni naznačenje država ugovornica.
Pravilo 15
Podnošenje nove prijave evropskog patenta od strane ovlašćenog lica
(1) Ako lice kojem je pravosnažnom odlukom priznato pravo na dobijanje evropskog patenta podnese novu prijavu evropskog patenta prema članu 61, stav 1, tačka b) onda se, sa danom podnošenja nove prijave evropskog patenta, ranija prijava evropskog patenta smatra povučenom za države ugovornice koje su naznačene u njoj, i u kojima je pomenuta odluka donesena ili priznata.
(2) Za novu prijavu evropskog patenta potrebno je u roku od mesec dana nakon njenog podnošenja uplatiti taksu za prijavu, taksu za rešerš i taksu za naznačenje. Plaćanje takse za naznačenje može se izvršiti još do isteka roka koji je prema članu 79, stav 2. važio za raniju prijavu evropskog patenta, ako taj rok ističe posle roka navedenog u prvoj rečenici.
(3) Rokovi za prosleđivanje prijava evropskog patenta, propisani u članu 77, stavovi 3. i 5, iznose za novu prijavu evropskog patenta četiri meseca nakon podnošenja te prijave.
Pravilo 16
Delimično prenošenje prava na osnovu odluke
(1) Ako iz pravosnažne odluke proizlazi da je nekom trećem licu priznato pravo na dobijanje evropskog patenta samo za jedan deo predmeta sadržanog u prijavi evropskog patenta, onda na taj deo valja mutatis mutandis primeniti član 61. i pravilo 15.
(2) U slučaju potrebe, ranija prijava evropskog patenta za naznačene države ugovornice, u kojima je odluka donesena ili priznata, sadrži patentne zahteve, opise i crteže koji su različiti od onih za druge naznačene države.
(3) Ako je prema članu 99, stav 5. neko treće lice stupilo na mesto dosadašnjeg nosioca patenta u odnosu na jednu ili više država ugovornica, onda evropski patent koji je održan u postupku po prigovoru za tu državu ili te države može sadržavati drugačije patentne zahteve, opise ili crteže.
IMENOVANJE PRONALAZAČA
Pravilo 17
Imenovanje pronalazača
(1) Imenovanje pronalazača se vrši u zahtevu za izdavanje evropskog patenta. Ako, međutim, podnosilac prijave nije pronalazač, ili nije jedini pronalazač, onda se zahtev za imenovanje podnosi u posebnom dokumentu; imenovanje mora sadržavati prezime, ime i punu adresu pronalazača, izjavu navedenu u članu 81. i potpis podnosioca prijave ili zastupnika.
(2) Evropski zavod za patente ne ispituje ispravnost imenovanja pronalazača.
(3) Ako podnosilac prijave nije pronalazač, ili nije jedini pronalazač, onda Evropski zavod za patente saopštava imenovanom pronalazaču podatke sadržane u dokumentu o njegovom imenovanju i ostale podatke pomenute u članu 128, stav 5.
(4) Podnosilac prijave i pronalazač ne mogu izvoditi nikakva prava iz propuštanja dostavljanja saopštenja prema stavu 3, ili iz grešaka sadržanih u njemu.
Pravilo 18
Objava imenovanja pronalazača
(1) Lice imenovano kao pronalazač biće navedeno u objavljenoj prijavi evropskog patenta i u evropskom patentnom spisu kao pronalazač.
(2) Ako neko treće lice podnese Evropskom zavodu za patente pravosnažnu odluku iz koje proizlazi da je podnosilac prijave ili nosilac patenta dužan da njega imenuje kao pronalazača, onda se primenjuje stav 1.
(3) Ako se pronalazač, koji je od strane podnosioca prijave ili nosioca patenta imenovan kao takav, pismom upućenim Evropskom zavodu za patente odrekne svog imenovanja, onda izostaju mere predviđene u stavu 1.
Pravilo 19
Ispravka u imenovanju pronalazača
(1) Neispravno imenovanje pronalazača može biti ispravljeno samo na zahtev. Uz zahtev se podnosi izjava o pristanku lica koje je pogrešno imenovano kao pronalazač, i, ako zahtev ne podnosi podnosilac prijave ili nosilac patenta, takođe njihova izjava o pristanku, Pravilo 17 se primenjuje mutatis mutandis.
(2) Ako je u Evropski registar patenata unesen neispravno imenovan pronalazač ili je isto imenovanje objavljeno u Evropskom patentnom biltenu, onda se vrši ispravka unesenog ili objavljenog podatka.
(3) Stav 2. se primenjuje mutatis mutandis na poništenje neispravnog imenovanja pronalazača.
UPIS PRENOSA PRAVA, LICENCI I DRUGIH PRAVA
Pravilo 20
Upis prenosa prava
(1) Svaki prenos prijave evropskog patenta upisuje se u Evropski registar patenata na zahtev jedne od stranaka, ako se podnese original ili overeni prepis ugovora o prenosu ili javnog dokumenta na kojem se zasniva prenos prava, ili izvod iz ugovora ili dokumenta, koji je dovoljan za utvrđivanje prenosa prava. Jedan primerak ovih dokumenata zadržava Evropski zavod za patente.
(2) Zahtev za upis smatra se podnesenim ako je plaćena administrativna taksa. On može biti odbijen samo ako nisu ispunjeni uslovi predviđeni u stavu 1. i, u odgovarajućem slučaju, u članu 72.
(3) Svaki prenos prava deluje u odnosu na Evropski zavod za patente tek nakon prijema dokumenata navedenih u stavu 1. i samo u obimu koji proizlazi iz tih dokumenata.
Pravilo 21
Upis licenci i drugih prava
(1) Pravilo 20, stavovi 1. i 2. primenjuju se mutatis mutandis na upis izdavanja ili prenosa licence, kao i na upis konstituisanja ili prenosa stvarnog prava na prijavu evropskog patenta, i na upis mera prinudnog izvršenja na takvoj prijavi.
(2) Upisani podaci, koji su navedeni u stavu 1, brišu se na osnovu zahteva; zahtev se smatra podnetim kada je uplaćena administrativna taksa. Uz zahtev se prilažu dokumenta iz kojih proizlazi da pravo više ne postoji, ili izjava nosioca prava o tome da je saglasan sa brisanjem upisanog podatka; zahtev sme biti odbijen samo ako nije ispunjen ovaj uslov.
Pravilo 22
Posebni podaci prilikom upisa licenci
(1) Licenca iz prijave evropskog patenta označava se u Evropskom registru patenata kao isključiva licenca, ukoliko podnosilac prijave i pribavilac licence to zatraže.
(2) Licenca iz prijave evropskog patenta se u Evropskom registru patenata označava kao podlicenca, ukoliko je data od strane pribavioca licence koja je upisana u Evropski registar patenata.
POTVRDA O IZLAGANJU
Pravilo 23
Potvrda o izlaganju
Podnosilac prijave mora, u roku od četiri meseca od podnošenja prijave evropskog patenta, da podnese potvrdu pomenutu u članu 55, stav 2, koju, za vreme izložbe, izdaje organ nadležan za zaštitu industrijske svojine na toj izložbi. U toj potvrdi se potvrđuje da je pronalazak tamo zaista bio izložen. U njoj se, dalje, navodi dan otvaranja izložbe i, ako pronalazak nije bio izložen od otvaranja izložbe, mora se navesti i dan prvog izlaganja. U cilju identifikacije pronalaska, uz potvrdu mora biti priložen i prikaz pronalaska, overen od strane gore navedenog organa.
PROPISI O SPROVOĐENJU TREĆEG DELA KONVENCIJE
PODNOŠENJE PRIJAVE EVROPSKOG PATENTA
Pravilo 24
Opšte odredbe
(1) Prijave evropskog patenta mogu biti podnesene u pismenoj formi organima navedenim u članu 75. neposredno ili putem pošte. Predsednik Evropskog zavoda za patente može odrediti da se prijave evropskog patenta mogu podneti i na drugi način, pomoću tehničkih sredstava za komuniciranje, i može utvrditi uslove za to. On posebno može naložiti da se u roku koji odredi Evropski zavod za patente naknadno dostavljaju pismeni dokumenti u kojima je reprodukovana sadržina prijava podnesenih na način koji odgovara ovom Pravilniku za sprovođenje.
(2) Organ kome se podnosi prijava evropskog patenta, unosi na spisima koji sačinjavaju prijavu datum njihovog prijema. On odmah izdaje podnosiocu prijave potvrdu o prijemu, koja sadrži, kao minimum, broj prijave, vrstu i broj dokumenata i dan njihovog prijema.
(3) Ako se prijava evropskog patenta podnosi organu navedenom u članu 75. stav 1. tačka b), onda taj organ odmah obaveštava Evropski zavod za patente o prijemu dokumenata koji sačinjavaju prijavu. On saopštava Evropskom zavodu za patente način i dan prijema ovih dokumenata, broj prijave i datum prvenstva.
(4) Ako je Evropski zavod za patente primio prijavu evropskog patenta posredstvom centralnog organa za industrijsku svojinu jedne države ugovornice, onda on to saopštava podnosiocu prijave, navodeći datum njegovog prijema u Evropskom zavodu za patente.
Pravilo 25
Propisi o razdvojenim prijavama evropskog patenta
(1) Do trenutka u kojem, prema pravilu 51, stav 4, izrazi saglasnost sa verzijom teksta, u kojoj evropski patent treba da bude izdat, podnosilac prijave može da podnese razdvojenu prijavu uz već podnesenu raniju prijavu evropskog patenta.
(2) Taksa za prijavu, taksa za rešerš i taksa za naznačenje uplaćuju se za svaku razdvojenu prijavu evropskog patenta u roku od mesec dana od njenog podnošenja. Uplata takse za naznačenje može se još izvršiti do isteka roka određenog za prvobitno podnesenu prijavu evropskog patenta prema članu 79, stav 2, ako taj rok ističe posle isteka roka navedenog u prvoj rečenici.
ODREDBE O PRIJAVI
Pravilo 26
Zahtev za izdavanje
(1) Zahtev za izdavanje evropskog patenta podnosi se u pismenoj formi na formularu koji propisuje Evropski zavod za patente. Štampani formulari stavljaju se na raspolaganje od strane organa navedenih u članu 75, stav 1. besplatno.
(2) Zahtev sadrži:
a) traženje da se izda evropski patent;
b) naziv pronalaska, koji predstavlja kratku i jasnu tehničku oznaku pronalaska, i koji ne sadrži fantastične nazive;
c) ime, adresu, državljanstvo i državu u kojoj podnosilac prijave boravi ili ima svoje sedište. Za fizička lica navodi se prezime i ime, pri čemu prezime mora da stoji ispred imena. Za pravna lica ili društva koja su, shodno merodavanom pravu, izjednačena sa pravnim licima, navodi se službena oznaka. Adrese se navode tako da se zadovolje uobičajeni zahtevi za brzu poštansku dostavu na označenu adresu. U svakom slučaju, adrese moraju sadržavati sve relevantne administrativne jedinice, uključujući i broj kuće, ako postoji. Preporučuje se i navođenje telegrafske adrese, kao i broj teleksa i telefona;
d) ako je postavljen zastupnik, navod njegovog imena i službene adrese prema tački c);
e) ukoliko je potrebno, izjavu da se radi o razdvojenoj prijavi evropskog patenta, i broj ranije prijave evropskog patenta;
f) u slučaju iz člana 61, stav 1, tačka b), broj prvobitne prijave evropskog patenta;
g) ako se zahteva priznanje prava prvenstva neke ranije prijave, odgovarajuća izjava u kojoj se navodi datum te prijave i država u kojoj je ili za koju je ona bila podnesena;
h) naznačenje države ugovornice ili država ugovornica u kojima se želi zaštita pronalaska;
i) potpis podnosioca prijave ili zastupnika;
j) spisak dokumenata priloženih uz zahtev. U tom spisku navodi se broj listova opisa, patentnih zahteva, crteža i apstrakta koji se podnose zajedno sa zahtevom;
k) imenovanje pronalazača, ako je podnosilac prijave pronalazač.
(3) Ako ima više podnosilaca prijave, zahtev treba da sadrži navod jednog podnosioca prijave ili jednog predstavnika kao zajedničkog predstavnika.
Pravilo 27
Sadržina opisa
(1) U opisu se:
a) navodi tehnička oblast na koju se odnosi pronalazak;
b) navodi stanje tehnike, ukoliko se ono, prema saznanjima podnosioca prijave, može smatrati korisnim za razumevanje pronalaska, sastavljanje izveštaja o evropskom rešeršu i za ispitivanje; potrebno je, takođe, navesti izvore iz kojih se može videti to stanje tehnike;
c) izlaže pronalazak koji je definisan u patentnom zahtevu, i to na način da se tehnički problem (čak i ako nije izričito imenovan) i njegovo rešenje mogu razumeti; osim toga, potrebno je, u datom slučaju, navesti i prednosti pronalaska u odnosu na postojeće stanje tehnike;
d) ukratko opisuju slike nacrta, ukoliko ih ima;
e) navodi bar jedan način izvođenja pronalaska za koji se traži zaštita; to se, ukoliko je potrebno, čini na primerima, uz pozivanje na nacrte, ako ih ima;
f) izričito navodi, ako to već nije očigledno iz opisa ili vrste pronalaska, način na koji se predmet pronalaska može primeniti u industriji.
(2) Opis se izrađuje na način i po redosledu koji su navedeni u stavu 1, izuzev, ako zbog prirode pronalaska, drugi način i drugi redosled obezbeđuju bolje razumevanje ili racionalnije izlaganje pronalaska.
Pravilo 27a
Zahtevi kod prijave evropskog patenta koja se odnosi na nukleotide i sekvence aminokiselina
(1) Ukoliko su u prijavi evropskog patenta otkriveni nukleotidi ili sekvence aminokiselina, opis mora da sadrži listu sekvenci u skladu sa pravilima koje je doneo direktor Evropskog zavoda za patente za standardizovano prikazivanje nukleotida i sekvenci aminokiselina.
(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente može da zahteva da se pored dokumenata prijave podnetih u pismenoj formi, u skladu sa stavom 1, podnese lista sekvenci na nosiocu podataka koji on propiše, uz izjavu da su informacije zabeležene na nosiocu podataka istovetne sa listom sekvenci priloženom u pismenoj formi.
(3) Ukoliko je lista sekvenci podneta ili ispravljena posle datuma podnošenja prijave, podnosilac prijave je dužan da dostavi izjavu da lista sekvenci koja je na ovaj način podneta ili ispravljena ne obuhvata predmet koji prevazilazi sadržaj podnete prijave.
(4) Lista sekvenci podneta posle datuma podnošenja prijave ne sačinjava deo opisa pronalaska.
Pravilo 28
Zahtevi kod prijave evropskog patenta koja se odnosi na mikroorganizme
(1) Ako se pronalazak odnosi na neki mikrobiološki postupak ili na neki proizvod dobijen uz pomoć tog postupka, i ako se tom prilikom koristi mikroorganizam koji nije dostupan javnosti i koji se u prijavi evropskog patenta ne može opisati na način da stručnjak može da izvede pronalazak, onda pronalazak važi kao izložen u smislu člana 83. samo, ako:
a) je kultura mikroorganizma deponovana kod priznate depozitne ustanove najkasnije na dan podnošenja prijave;
b) prijava, onakva kakva je podnesena, sadrži sve relevantne podatke o karakteristikama mikroorganizma, koji su poznati podnosiocu prijave;
c) su u prijavi navedeni depozitna ustanova i broj depozita kulture.
(2) Podaci navedeni u stavu 1, tačka c) mogu biti dostavljeni naknadno:
a) u roku od šesnaest meseci nakon datuma podnošenja prijave, ili, ukoliko se zahteva priznanje prava prvenstva, nakon datuma prvenstva;
b) do dana podnošenja zahteva za prevremeno objavljivanje prijave;
c) u roku od šest meseci, nakon što je Evropski zavod za patente saopštio podnosiocu prijave da postoji njegovo pravo uvida u spise, prema članu 128, stav 2.
Merodavan je rok koji prvi ističe. Saopštavanje tih podataka važi bez rezerve i neopozivo kao saglasnost podnosioca prijave, da će kultura koju je deponovao, shodno ovom pravilu, biti učinjena dostupnom javnosti.
(3) Od dana objavljivanja prijave evropskog patenta, deponovana kultura je na zahtev dostupna svakome, a do toga dana onome ko prema članu 128, stav 2. ima pravo uvida u spise. Zadržavajući pravo prema propisu iz stava 4, pristup se obezbeđuje podnosiocu zahteva izdavanjem uzorka deponovanog mikroorganizma. Uzorak se izdaje samo ako se podnosilac zahteva obavezao prema podnosiocu prijave ili nosiocu patenta da:
a) deponovanu kulturu ili neku iz nje izvedenu kulturu neće učiniti dostupnom trećim licima, pre nego što se prijava patenta odbije ili povuče ili važi kao povučena ili je evropski patent prestao u svim naznačenim državama ugovornicama;
b) deponovanu kulturu ili neku iz nje izvedenu kulturu koristi samo u eksperimentalne svrhe do trenutka kada se prijava patenta odbije ili povuče ili važi kao povučena, ili do trenutka objavljivanja napomene o izdavanju evropskog patenta. Ovaj propis se ne primenjuje ukoliko podnosilac zahteva koristi kulturu na osnovu prinudne licence. Pod prinudnim licencama podrazumevaju se i službene licence i prava korišćenja patentiranog pronalaska u javnom interesu.
(4) Do trenutka u kojem se tehničke pripreme za objavljivanje prijave mogu smatrati završenim, podnosilac prijave može saopštiti Evropskom zavodu za patente da će, do onog dana kada se objavi napomena o izdavanju evropskog patenta ili kada se prijava patenta odbije ili povuče ili važi kao povučena, pristup koji je pomenut u stavu 3. biti moguć samo izdavanjem uzorka veštaku koga naznači podnosilac zahteva.
(5) Kao veštak može biti imenovano:
a) svako fizičko lice, pod uslovom da podnosilac zahteva prilikom podnošenja zahteva dokaže da se imenovanje preduzima uz saglasnost podnosioca prijave,
b) svako fizičko lice koje bude priznato od strane predsednika Evropskog zavoda za patente kao veštak. Zajedno sa imenovanjem veštaka podnosi se i dokumenat kojim se veštak obavezuje prema podnosiocu prijave; stav 3, tačke a) i b) primenjuju se tako što se podnosilac zahteva smatra trećim licem.
(6) Kao izvedena kultura, u smislu stava 3, važi svaka kultura koja pokazuje svojstva deponovane kulture, koja su bitna za izvođenje pronalaska. Obaveze predviđene u stavu 3. ne sprečavaju deponovanje izvedene kulture u svrhu patentnog postupka.
(7) Zahtev predviđen u stavu 3. treba podneti Evropskom zavodu za patente na jednom od formulara koje priznaje taj zavod. Evropski zavod za patente potvrđuje na formularu da je podnesena prijava evropskog patenta koja se odnosi na deponovanje mikroorganizma i da podnosilac zahteva ili neki veštak kojeg on navede ima pravo na izdavanje uzorka mikroorganizma.
(8) Evropski zavod za patente dostavlja depozitnoj ustanovi, kao i podnosiocu prijave ili nosiocu patenta jednu kopiju zahteva sa potvrdom predviđenom u stavu 7.
(9) Predsednik Evropskog zavoda za patente objavljuje u Službenom listu Evropskog zavoda za patente spisak depozitnih ustanova i veštaka koji su priznati za primenu ovog pravila.
Pravilo 28a
Ponovno deponovanje mikroorganizma
(1) Ako mikroorganizam koji je deponovan prema pravilu 28 nije više dostupan ustanovi u kojoj je deponovan, jer:
a) mikroorganizam nije više u životu, ili
b) depozitna ustanova iz drugih razloga nije u stanju da izda uzorak, i ako mikroorganizam nije otpremljen u neku drugu depozitnu ustanovu koja je priznata u svrhu primene pravila 18, kod koje je i dalje dostupan, onda se smatra da prekid dostupnosti nije nastupio ukoliko se prvobitno deponovani mikroorganizam ponovno deponuje u roku od tri meseca od datuma kada je deponentu saopšten taj prekid od strane depozitne ustanove, i ako je Evropskom zavodu za patente u roku od četiri meseca od datuma ponovnog deponovanja dostavljena kopija potvrde o prijemu, koju izdaje depozitna ustanova, sa naznakom broja prijave evropskog patenta ili evropskog patenta.
(2) Ponovno deponovanje se preduzima u slučaju iz stava 1. tačka a) kod depozitne ustanove u kojoj je izvršeno prvobitno deponovanje; u slučajevima iz stava 1. tačka b) ono se može izvršiti kod neke druge depozitne ustanove koja je priznata u svrhu primene pravila 28.
(3) Ako depozitna ustanova kod koje je izvršeno prvobitno deponovanje nije više priznata u svrhu primene pravila 28, i to uopšte ili za onu vrstu mikroorganizama u koju spada deponovani mikroorganizam, ili ako je ta depozitna ustanova privremeno ili definitivno obustavila izvršavanje zadataka u vezi sa deponovanim mikroorganizmima i ako saopštenje depozitne ustanove, pomenuto u stavu 1, nije primljeno u roku od šest meseci od ovog događaja, onda tromesečni rok, naveden u stavu 1, počinje da teče onog trenutka kada je objavljen taj događaj u Službenom listu Evropskog zavoda za patente.
(4) Uz svako ponovno deponovanje se prilaže izjava koju potpisuje deponent, u kojoj se potvrđuje da je ponovno deponovani mikroorganizam isti kao i onaj prvobitno deponovani.
(5) Ako se novo deponovanje, predviđeno u ovom pravilu, vrši prema budimpeštanskom Sporazumu o međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja od 28. aprila 1977. godine, onda su, u slučaju nesaglasnosti, merodavne odredbe tog Sporazuma.
Pravilo 29
Oblik i sadržina patentnih zahteva
(1) Predmet za koji se traži patentna zaštita definiše se u patentnim zahtevima putem navođenja tehničkih svojstava pronalaska. Kad god je to svrsishodno, patentni zahtev mora da sadrži:
a) naziv predmeta pronalaska i ona tehnička svojstva koja su neophodna za definisanje predmeta za koji se traži zaštita, ali koja, u međusobnoj povezanosti, pripadaju poznatom stanju tehnike;
b) karakterišući deo, kojem prethodne reči "karakterisan time" ili "naznačen time", i koji izražava tehnička svojstva za koja se, u vezi sa svojstvima navedenim u tački a), traži zaštita.
(2) Uz rezervu odredbe člana 82. u prijavi evropskog patenta mogu biti sadržana dva ili više nezavisnih patentnih zahteva iste kategorije (proizvod, postupak, naprava ili primena), ukoliko se, s obzirom na predmet prijave ne pokaže svrsishodnim da se isti predmet obuhvati jednim patentnim zahtevom.
(3) Uz svaki patentni zahtev koji izražava bitne karakteristike pronalaska, mogu biti postavljeni jedan ili više patentnih zahteva koji se odnose na određene konkretizacije tog pronalaska.
(4) Svaki patentni zahtev koji obuhvata sve osobine nekog drugog patentnog zahteva (zavisni patentni zahtev) mora, ukoliko je moguće, na početku sadržati poziv na drugi patentni zahtev, a zatim moraju u njemu biti izložena dodatna svojstva za koja se traži zaštita. Zavisni patentni zahtev dopušten je takođe ako je patentni zahtev, na koji se on neposredno odnosi, i sam zavisni patentni zahtev. Svi zavisni patentni zahtevi koji se odnose na jedan ili više prethodnih patentnih zahteva moraju biti organizovani na najsvrsishodniji način.
(5) Broj patentnih zahteva mora se držati u razumnim granicama, uzimajući u obzir vrstu pronalaska za koji se traži zaštita. Ako postoji više patentnih zahteva, oni se numerišu po redu, arapskim brojevima.
(6) Ukoliko to nije neophodno, patentni zahtevi se, u pogledu tehničkih obeležja pronalaska, ne smeju oslanjati na pozivanje na opis ili nacrte. Oni se naročito ne smeju oslanjati na pozivanja tipa: "kao što je opisano u delu ... opisa" ili "kao što je prikazano na slici ... nacrta".
(7) Ako su uz prijavu evropskog patenta priloženi nacrti, onda, ukoliko to olakšava razumevanje patentnog zahteva, tehnička svojstva navedena u patentnim zahtevima treba da budu snabdevena znacima koji upućuju na odgovarajući nacrt ili sliku; ti znaci se moraju staviti u zagrade. Pomenuti znaci ne sužavaju patentni zahtev.
Pravilo 30
Jedinstvo pronalaska
(1) Kad se u jednoj istoj prijavi evropskog patenta postavljaju zahtevi za više pronalazaka, smatraće se da je zahtev za jedinstvom pronalaska u smislu člana 82. ispunjen samo ako postoji tehnička povezanost među pronalascima koja se zasniva na jednom ili više specifičnih tehničkih svojstava koja mogu biti ista ili odgovarajuća. Izraz "specifična tehnička svojstva" označava ona tehnička svojstva koja definišu doprinos koji svaki od navedenih pronalazaka, posmatran kao celina, pruža u odnosu na prethodno stanje tehnike.
(2) Određivanje da li je neka grupa pronalazaka povezana na takav način da oformljuje jedinstvenu pronalazačku zamisao se vrši bez obzira da li su pronalasci navedeni u odvojenim patentnim zahtevima ili kao alternative u okviru jednog zahteva.
Pravilo 31
Patentni zahtevi za koje se plaća taksa
(1) Ako prijava evropskog patenta, prilikom podnošenja, sadrži više od deset patentnih zahteva, onda se za svaki naredni patentni zahtev mora platiti taksa za zahtev. Takse za patentne zahteve moraju biti plaćene u roku od mesec dana od dana podnošenja prijave. Ako se takse za patentne zahteve ne plate u odgovarajućem vremenskom roku, one se još uvek mogu validno platiti u naknadnom roku od mesec dana od dana slanja obaveštenja u kome se ukazuje na nepoštovanje vremenskog roka.
(2) Ako se takse za patentne zahteve ne plate u periodu navedenom u stavu 1, smatraće se da se od zahteva odustalo. Sve dospele takse biće refundirane samo u slučaju iz člana 77. stav 5.
Pravilo 32
Forma nacrta
(1) Na listovima koji sadrže nacrte, korišćena površina ne sme da prelazi 26,2 cm x 17 cm. Listovi ne smeju sadržati nikakve okvire oko površine koja se može koristiti ili koja se koristi. Najmanje margine su:
gornja 2,5 cm
leva 2,5 cm
desna 1,5 cm
donja 1 cm
(2) Nacrti se izrađuju na sledeći način:
a) Crteži se izrađuju postojanim, crnim, dovoljno izraženim i tamnim linijama ili crticama bez boje i tonova, ravnomerne debljine i jasnoće.
b) Preseci se naznačuju šrafiranjem (kosim crticama) koje ne sme da umanji vidljivost znakova i osnovnih linija.
c) Razmera crteža i jasnoća izrade crteža moraju biti takvi da se na fotografskoj reprodukciji sa umanjenjem od 2/3 mogu bez teškoća raspoznati sve pojedinosti. Ako je, izuzetno, razmera data na crtežu, onda se ona mora grafički prikazati.
d) Svi brojevi, slova i znakovi moraju na nacrtima biti jednostavni i jasni. Zagrade, krugovi ili navodnici ne smeju se koristiti kod brojeva i slova.
e) Sve linije na crtežima bi trebalo izvlačiti priborom za crtanje.
f) Svaki deo slike mora biti u pravom odnosu prema drugom delu slike, ukoliko nije neophodno primeniti neki drugačiji odnos za postizanje jasnoće slike.
g) Brojevi i slova moraju imati visinu od najmanje 0,32 cm. Za ispisivanje nacrta se koriste latinska i, ako je to uobičajeno, grčka slova.
h) Jedan list nacrta može sadržati više slika. Ako slike na dva ili više listova treba da prikažu samo jednu jedinu sliku, onda slike na pojedinim listovima treba tako rasporediti, da se može sastaviti potpuna slika, a da se deo slika ne prekrije na pojedinim listovima. Pojedine slike treba rasporediti na jednom listu ili na više listova bez rasipanja prostora, po mogućnosti u uspravnom položaju, jasno razdvojene jedna od druge.
Ako slike nisu u uspravnom položaju, onda ih treba rasporediti popreko, sa zaglavljem slike na levoj strani lista. Slike se numerišu po redu, arapskim brojevima, i nezavisno od numeracije listova.
i) Znakovi koji nisu pomenuti u opisu i patentnim zahtevima ne smeju se javljati u nacrtima; isto važi i u obrnutom slučaju. Isti delovi koji su obeleženi znakovima, moraju u celoj prijavi nositi iste znakove.
j) Nacrti ne smeju sadržati nikakva objašnjenja; izuzetno, dozvoljeni su kratki, neophodni podaci, kao "voda", "para", "otvoreno", "zatvoreno", "presek AB", kao i kratke reči koje su neophodne za razumevanje šema električnih kola, blok dijagrama ili dijagrama toka. Takva objašnjenja treba staviti tako da se, u slučaju prevođenja, može na njih nalepiti čist papir, a da se pri tom ne zaklone linije nacrta.
(3) Dijagrami toka i drugi dijagrami se smatraju nacrtima.
Pravilo 33
Oblik i sadržina apstrakta
(1) Apstrakt sadrži naziv pronalaska.
(2) Apstrakt sadrži kratak rezime pronalaska koji je izložen u opisu, patentnim zahtevima i nacrtima; u rezimeu se navodi tehnička oblast iz koje je pronalazak; on se sastavlja tako da omogućuje jasno razumevanje tehničkog problema, suštinu i glavne mogućnosti primene pronalaska. U apstraktu se, kad je to potrebno, navodi hemijska formula koja, među formulama sadržanim u prijavi evropskog patenta, najbolje karakteriše pronalazak. Apstrakt ne sme sadržati nikakve tvrdnje o navodnim prednostima ili navodnoj vrednosti pronalaska ili o njegovim teoretskim mogućnostima primene.
(3) Apstrakt ne treba da se sastoji od više od 150 reči.
(4) Ako prijava evropskog patenta sadrži nacrte, onda podnosilac prijave navodi onu sliku ili, u izuzetnim slučajevima, one slike koje on predlaže za objavljivanje sa apstraktom. Evropski zavod za patente može objaviti jednu ili više drugih slika, ako smatra da one bolje karakterišu pronalazak. Iza svakog bitnog obeležja koje se pominje u apstraktu i prikazuje u nacrtu, u zagradama mora da stoji znak upućivanja.
(5) Apstrakt se formuliše tako da predstavlja efikasno sredstvo za pretraživanje u određenoj tehničkoj oblasti i, naročito, omogućuje ocenu o potrebi uvida u samu prijavu evropskog patenta.
Pravilo 34
Nedozvoljeni podaci
(1) Prijava evropskog patenta ne sme sadržati:
a) podatke ili crteže koji su protivni javnom poretku ili dobrim običajima;
b) nipodaštavajuće izjave o proizvodima ili postupcima, ili izjave o vrednosti ili važenju prijava ili patenata trećih lica. Čista poređenja sa poznatim stanjem tehnike ne predstavljaju nipodaštavanje;
c) podatke koji su, prema okolnostima, očito bespredmetni ili nepotrebni.
(2) Ako prijava evropskog patenta sadrži podatke ili nacrte u smislu stava 1, tačka a), onda Evropski zavod za patente isključuje te podatke prilikom objavljivanja prijave i navodi, pri tom, ispuštena mesta, kao i broj ispuštenih reči i nacrta.
(3) Ako prijava evropskog patenta sadrži izjave u smislu stava 1, tačka b), onda Evropski zavod za patente može te podatke ispustiti prilikom objavljivanja prijave. On, pri tom, navodi ispušteno mesto i broj ispuštenih reči, i na zahtev dostavlja prepis ispuštenih mesta.
Pravilo 35
Opšte odredbe o obliku spisa u prijavi
(1) Prevodi navedeni u članu 14, stav 2. se smatraju spisima koji sačinjavaju prijavu evropskog patenta.
(2) Spisi prijave evropskog patenta se dostavljaju u tri primerka. Predsednik Evropskog zavoda za patente može, međutim, odrediti da se spisi dostave u manjem broju primeraka.
(3) Spisi koji sačinjavaju prijavu evropskog patenta se podnose u formi koja omogućuje neposredno umnožavanje fotografisanjem, elektrostatičkim postupkom, foto-ofset tehnikom i mikrofilmovanjem, i to u neograničenom broju primeraka. Listovi moraju biti glatki, neizgužvani i nesavijeni. Oni smeju biti korišćeni samo sa jedne strane.
(4) Spisi koji sačinjavaju prijavu evropskog patenta se podnose na savitljivom, čvrstom, belom, glatkom, postojanom i mat papiru formata A4 (29,7 cm sa 21 cm). Uz rezervu odredbe iz pravila 32, stav 2, tačka h), kao i stava 11. ovog pravila, svaki list se koristi tako da su njegove uske strane gore i dole (uspravni format).
(5) Svaki spis koji sačinjava prijavu evropskog patenta (zahtev za izdavanje patenta, opis, patentni zahtev, nacrti i apstrakt) mora počinjati na novom listu. Svi listovi moraju biti povezani tako, da se lako mogu okretati, odvojiti i ponovo sastaviti jedni s drugima.
(6) Uz rezervu odredbe iz pravila 32, stav 1, na listovima se kao minimalne margine moraju ostaviti:
gornja: 2 cm
leva: 2,5 cm
desna: 2 cm
donja: 2 cm
Preporučljive maksimalne mere za margine su sledeće:
gornja: 4 cm
leva: 4 cm
desna: 3 cm
donja: 3 cm
(7) Margine listova moraju prilikom podnošenja prijave evropskog patenta biti potpuno čiste.
(8) Svi listovi prijave evropskog patenta moraju biti numerisani po redu, arapskim brojevima. Brojevi listova stavljaju se na sredini gornjeg dela lista, ali ne na gornjoj margini.
(9) Na svakom listu opisa i patentnih zahteva treba da bude numerisan svaki peti red. Brojevi se ispisuju na levoj strani lista, desno od margine.
(10) Zahtev za izdavanje evropskog patenta, opis, patentni zahtev i apstrakt moraju biti pisani mašinom ili štampani. Samo grafički simboli i oznake, hemijske ili matematičke formule mogu, ako je to potrebno, biti ispisani rukom ili iscrtani. Razmak između redova mora iznositi 1 1/2. Svi tekstovi moraju biti pisani slovima, čija velika slova imaju visinu od najmanje 0,21 cm, i to tamnom, neizbrisivom bojom.
(11) Zahtev za izdavanje evropskog patenta, opis, patentni zahtevi i apstrakt ne smeju sadržati nikakve crteže. Opis, patentni zahtevi i apstrakt mogu sadržati hemijske ili matematičke formule. Opis i apstrakt mogu sadržati tabele. Patentni zahtevi mogu sadržati tabele samo onda ako njihov predmet čini korišćenje tabela potrebnim. Tabele, hemijske i matematičke formule mogu biti prikazane u poprečnom položaju na listu, ukoliko to nije moguće učiniti na zadovoljavajući način u uspravnom položaju; listovi, na kojima se prikazuju tabele ili hemijske ili matematičke formule u poprečnom položaju, treba da budu postavljeni tako da zaglavlje tabele ili formule bude na levoj strani lista.
(12) Težinske i merne jedinice se izražavaju u metričkom sistemu. Ako se podaci zasnivaju na nekom drugom sistemu, onda se oni daju takođe u metričkom sistemu. Temperature se navode u stepenima Celzijusa. Ako se podaci zasnivaju na nekom drugom sistemu, onda se oni daju takođe u stepenima Celzijusa. Za ostale fizičke vrednosti koriste se jedinice priznate u međunarodnoj praksi, za matematičke formule opšte uobičajeni načini pisanja, a za hemijske formule se koriste opšte uobičajeni simboli, atomske težine i molekularne formule. U načelu se koriste samo takve tehničke oznake, znaci i simboli, koji su u toj stručnoj oblasti opšte priznati.
(13) U celoj prijavi evropskog patenta moraju se koristiti jedinstvena terminologija i znakovi.
(14) Svaki list mora, koliko god je to moguće, biti bez brisanih mesta i bez izmena, ispisivanja preko ispisanih mesta, i bez umetnutog ispisivanja. Nepoštovanje ovog pravila može se prihvatiti ukoliko time obavezni tekst nije doveden u pitanje i ako nisu ugrožene pretpostavke za kvalitetno umnožavanje.
Pravilo 36
Spisi podneseni nakon podnošenja prijave evropskog patenta
(1) Pravila 27, 29 i 32 do 35 primenjuju se na spise koji zamenjuju spise koji sačinjavaju prijavu evropskog patenta. Pravilo 35, stavovi 2. do 14. primenjuju se takođe na prevode patentnih zahteva, navedene u pravilu 51, stav 6.
(2) Svi spisi osim onih koji su navedeni u stavu 1, prva rečenica, moraju biti ispisani mašinom ili štampani. Na svakom listu se mora ostaviti leva margina širine 2,5 cm.
(3) Svi spisi koji se podnose nakon podnošenja prijave evropskog patenta moraju biti potpisani, osim ukoliko se ne radi o prilozima. Ako neki spis nije potpisan, onda Evropski zavod za patente zahteva od stranke da potpiše spis u roku koji odredi Evropski zavod za patente. Ako je spis pravovremeno potpisan, onda on zadržava prvobitni datum prijema; u suprotnom, smatra se da spis nije primljen.
(4) Spisi koji se saopštavaju drugim licima ili se odnose na više prijava evropskog patenta ili na evropske patente, moraju biti dostavljeni u odgovarajućem broju primeraka. Ako se neka od stranaka ne odazove ovoj obavezi uprkos traženja od strane Evropskog zavoda za patente, onda će se nedostajući primerci sačiniti na trošak te stranke.
(5) Bez obzira na odredbe stavova 2. do 4, Predsednik Evropskog zavoda za patente može odrediti da se spisi, koji se podnose nakon podnošenja prijave evropskog patenta, mogu podneti na drugačiji način, uz pomoć tehničkih sredstava komuniciranja, i može utvrditi uslove za korišćenje tih sredstava. On naročito može odrediti da se, u roku koji on utvrdi, mora dostaviti pisani dokument, koji reprodukuje sadržinu spisa koji su dostavljeni na taj način, i koji odgovara pravilima iz ovog Pravilnika.
GODIŠNJA TAKSA
Pravilo 37
Dospelost
(1) Godišnja taksa za prijavu evropskog patenta za svaku sledeću godinu dospeva za naplatu poslednjeg dana u mesecu koji sadrži datum godišnjice podnošenja te prijave evropskog patenta. Godišnja taksa može se uplatiti najranije jednu godinu pre njene dospelosti.
(2) Dodatna taksa se, u smislu člana 86, stav 2, smatra plaćenom istovremeno sa godišnjom taksom, ako je uplaćena u roku propisanom pomenutom odredbom.
(3) Godišnje takse koje na osnovu ranije prijave dospevaju do datuma kada se podnosi razdvojena prijava evropskog patenta, moraju se takođe platiti za razdvojenu prijavu i one dospevaju u trenutku kada se ova podnosi. Ove takse i sve godišnje takse koje dospevaju u periodu od 4 meseca od datuma podnošenja razdvojene prijave mogu se platiti bez plaćanja dodatne takse u okviru tog perioda. Ako se uplata ne izvrši u odgovarajućem roku, godišnje takse se još uvek mogu validno platiti u roku od 6 meseci od datuma dospevanja, pod uslovom da se istovremeno plati dodatna taksa u smislu člana 86, stav 2.
(4) Za novu prijavu evropskog patenta podnesenu prema članu 61, stav 1, tačka b) ne uplaćuju se godišnje takse za onu godinu u kojoj je podnesena prijava, a ni za prethodnu godinu.
PRVENSTVO
Pravilo 38
Izjava o prvenstvu i dokumenta za priznavanje prvenstva
(1) Izjava o prvenstvu, navedena u članu 88, stav 1, sastoji se od izjave o datumu ranije prijave i o državi u kojoj ili preko koje je prijava podnesena, kao i od navođenja broja predmeta.
(2) Prilikom podnošenja prijave evropskog patenta navode se datum i naziv države ranije prijave; broj predmeta se navodi pre isteka šesnaestog meseca od datuma prvenstva.
(3) Kopija ranije prijave koja se traži zbog zahteva za priznanje prvenstva se podnosi pre isteka roka od 16 meseci od datuma prvenstva. Kopija se mora overiti, da bi se od strane organa koji ju je primio potvrdila istovetnost sa ranijom prijavom, i mora biti praćena potvrdom koju je taj organ izdao u kojoj se navodi datum podnošenja ranije prijave. Ako je ranija prijava evropskog patenta ili međunarodna prijava podneta Evropskom zavodu za patente kao zavodu primaocu u smislu Ugovora o saradnji u oblasti patenata, Evropski zavod za patente će uključiti kopiju prijave uz spise prijave evropskog patenta bez plaćanja takse.
(4) Ako je potreban prevod ranije prijave na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, onda prevod mora biti podnesen u roku od dvadesetjednog meseca od datuma prvenstva.
(5) Podaci o izjavi o prvenstvu se navode u objavljenoj prijavi evropskog patenta i u spisu evropskog patenta.
PROPISI O SPROVOĐENJU ČETVRTOG DELA KONVENCIJE
ISPITIVANJE OD STRANE SLUŽBE ZA PRIJEM
Pravilo 39
Saopštenje na osnovu ispitivanja prijave prilikom njenog podnošenja
Ako prijava evropskog patenta ne udovoljava zahtevima iz člana 80, onda služba za prijem prijava saopštava podnosiocu prijave konstatovane nedostatke i ukazuje na to da se prijava neće smatrati prijavom evropskog patenta, ukoliko on ne otkloni utvrđene nedostatke u roku od mesec dana. Ako podnosilac prijave otkloni nedostatke pravovremeno, onda mu služba za prijem prijava saopštava datum podnošenja prijave.
Pravilo 40
Ispitivanje određenih fizičkih uslova urednosti
Fizički uslovi urednosti kojima prijava evropskog patenta mora udovoljiti prema članu 91, stav 1, tačka b, su uslovi propisani u pravilu 27a, stavovi 1. do 3, po pravilu 32, stavovi 1. i 2, pravilu 35, stavovi 2. do 11. i 14. i pravilu 36, stavovi 2. i 4.
Pravilo 41
Ispravljanje nedostataka u prijavi
(1) Ako su na osnovu ispitivanja predviđenog u članu 91, stav 1, tačke a) do d) utvrđeni nedostaci prijave evropskog patenta, onda služba za prijem prijava to saopštava podnosiocu prijave i zahteva od njega da otkloni nedostatke u roku koji ona odredi. Opis, patentni zahtevi i crteži mogu se izmeniti samo ukoliko je to potrebno da bi se otklonili nedostaci konstatovani na osnovu primedbe službe za prijem prijava.
(2) Stav 1. se ne primenjuje ako podnosilac prijave, koji zahteva priznanje prvenstva, nije prilikom podnošenja prijave evropskog patenta naveo datum ili naziv države ranije prijave.
(3) Stav 1. se ne primenjuje ako ispitivanje pokaže da datum prve prijave, koji je naveden prilikom podnošenja prijave evropskog patenta, prethodi datumu podnošenja prijave evropskog patenta za više od godinu dana. U tom slučaju, služba za prijem prijava saopštava podnosiocu prijave da nema pravo da zahteva prvenstvo, osim ukoliko podnosilac prijave, u roku od mesec dana, ne navede ispravljeni datum prvenstva, koji pada u onu godinu koja prethodi datumu prijave evropskog patenta.
Pravilo 42
Naknadno imenovanje pronalazača
(1) Ako ispitivanje predviđeno članom 91, stav 1, tačka f) pokaže da pronalazač nije imenovan prema pravilu 17, onda služba za prijem prijava saopštava podnosiocu prijave da će se prijava evropskog patenta smatrati povučenom ukoliko nedostatak ne bude otklonjen u roku propisanom u članu 91, stav 5.
(2) Ako se radi o razdvojenoj prijavi evropskog patenta ili o novoj prijavi evropskog patenta, podnesenoj prema članu 61, stav 1, tačka b), onda rok za imenovanje pronalazača ne ističe pre isteka dva meseca od saopštenja navedenog u stavu 1; u saopštenju se ukazuje na taj rok.
Pravilo 43
Nacrti podneseni sa zakašnjenjem i nepodneseni nacrti
(1) Ako ispitivanje, koje je propisano članom 91, stav 1, tačka g), pokaže da su nacrti podneseni nakon dana podnošenja prijave, onda služba za prijem prijava saopštava podnosiocu prijave da će se nacrti i pozivanje na nacrte u prijavi evropskog patenta smatrati brisanim, ukoliko podnosilac prijave ne zatraži u roku od mesec dana da se datum podnošenja prijave ponovo utvrdi, to jest pomeri na dan podnošenja nacrta.
(2) Ako ispitivanje, navedeno u stavu 1, pokaže da nacrti nisu podneseni, onda služba za prijem prijava traži od podnosioca prijave da podnese nacrte u roku od mesec dana, i saopštava podnosiocu prijave da će datum podnošenja prijave biti ponovo utvrđen, to jest pomeren na dan podnošenja nacrta, ili, ako nacrti ne budu podneseni pravovremeno, da će se pozivanje na nacrte u prijavi evropskog patenta smatrati brisanim.
(3) Podnosiocu prijave se saopštava svaki ponovo utvrđen datum podnošenja prijave.
EVROPSKI IZVEŠTAJ O REŠERŠU
Pravilo 44
Sadržina evropskog izveštaja o rešeršu
(1) U evropskom izveštaju o rešeršu navode se spisi koji su bili dostupni Evropskom zavodu za patente u trenutku izrade izveštaja, i koji mogu biti uzeti u obzir prilikom ocene da li je pronalazak, na koji se odnosi prijava evropskog patenta, nov i rezultat stvaralačkog rada.
(2) Spisi se navode u vezi sa patentnim zahtevima na koje se odnose. Ako je potrebno, bliže se obeležavaju relevantni delovi svakog spisa (na primer, navođenjem strane, stupca i redova ili slika).
(3) U Evropskom izveštaju o rešeršu pravi se razlika između spisa koji su objavljeni pre datuma zatraženog prvenstva, između datuma prvenstva i datuma podnošenja prijave, i na dan ili nakon podnošenja prijave.
(4) Spisi koji se odnose na usmeni opis, korišćenje ili drugi način objavljivanja pre datuma prijave evropskog patenta, navode se u evropskom izveštaju o rešeršu sa naznakom datuma eventualnog objavljivanja spisa i datuma nepisanog objavljivanja.
(5) Evropski izveštaj o rešeršu se izrađuje na jeziku postupka.
(6) U Evropskom izveštaju o rešeršu se navodi klasifikacija predmeta prijave evropskog patenta prema međunarodnoj klasifikaciji.
Pravilo 45
Nepotpuni rešerš
Ako odsek za rešerše smatra da prijava evropskog patenta odstupa od propisa Konvencije u toj meri da nije moguće u pogledu svih ili nekih patentnih zahteva sprovesti celishodno utvrđivanje stanja tehnike, onda on konstatuje u izjavi da to nije moguće utvrditi, ili, ukoliko je to izvodljivo, izrađuje samo za jedan deo prijave evropski izveštaj o rešeršu. Ova izjava i taj izveštaj važe u daljem postupku kao evropski izveštaj o rešeršu.
Pravilo 46
Evropski izveštaj o rešeršu u slučaju nedostatka jedinstva pronalaska
(1) Ako, po mišljenju odseka za rešerše, prijava evropskog patenta ne odgovara zahtevima u pogledu jedinstva pronalaska, onda on izrađuje delimičan evropski izveštaj o rešeršu za one delove prijave, koji se odnose na pronalazak ili grupu pronalazaka u smislu člana 82, koji su prvi navedeni u patentnim zahtevima. On saopštava podnosiocu prijave da za svaki naredni pronalazak, ukoliko evropski izveštaj o rešeršu treba da obuhvati i taj pronalazak, mora da se uplati taksa za rešerš u roku koji odredi odsek za rešerše, ali koji ne sme da bude kraći od dve nedelje, niti duži od šest nedelja. Odsek za rešerše izrađuje evropski izveštaj o rešeršu za delove prijave koji se odnose na pronalaske za koje su plaćene takse za rešerše.
(2) Taksa za rešerše, plaćena prema stavu 1, biće vraćena ako podnosilac prijave, u toku ispitivanja prijave evropskog patenta od strane odseka za ispitivanje, podnese zahtev za povraćaj, i ako odsek za ispitivanje konstatuje da saopštenje navedeno u stavu 1. nije bilo opravdano.
Pravilo 47
Definitivna sadržina apstrakta
(1) Istovremeno sa izradom evropskog izveštaja o rešeršu, odsek za rešerše određuje definitivnu sadržinu apstrakta.
(2) Definitivna sadržina apstrakta se dostavlja podnosiocu prijave zajedno sa evropskim izveštajem o rešeršu.
OBJAVA PRIJAVE EVROPSKOG PATENTA
Pravilo 48
Tehničke pripreme za objavu
(1) Predsednik Evropskog zavoda za patente određuje kada se tehničke pripreme za objavu prijave evropskog patenta smatraju završenim.
(2) Prijava evropskog patenta se neće objaviti ako je pre završetka tehničkih priprema za objavu pravosnažno odbijena ili povučena ili ako se smatra povučenom.
Pravilo 49
Forma objave evropskog patenta i evropskog izveštaja o rešeršu
(1) Predsednik Evropskog zavoda za patente određuje formu objave prijave evropskog patenta i podatke koje ta objava sadrži. Isto važi i kada se posebno objavljuju evropski izveštaj o rešeršu i apstrakt. Predsednik Evropskog zavoda za patente može izdati posebne propise o objavi apstrakta.
(2) U objavljenoj prijavi evropskog patenta navode se naznačene države ugovornice.
(3) Ako su pre završetka tehničkih priprema za objavu prijave evropskog patenta promenjeni patentni zahtevi prema pravilu 86, stav 2, onda se u objavi, osim prvobitnih patentnih zahteva, navode i novi ili izmenjeni patentni zahtevi.
Pravilo 50
Obaveštenje o objavi
(1) Evropski zavod za patente je dužan da podnosioca prijave obavesti o datumu kada je u Evropskom patentnom biltenu ukazano na objavu evropskog izveštaja o rešeršu i o tom saopštenju će mu se skrenuti pažnja na odredbe člana 94, stav 2. i 3.
(2) Podnosilac prijave nema pravo na naknadu usled propusta obaveštenja u smislu stava 1. Ako je u obaveštenju naveden kasniji datum objave, onda je za rok za podnošenje zahteva za ispitivanje merodavan taj kasniji datum, izuzev ako je očigledno da se radi o grešci.
ISPITIVANJE OD STRANE ODSEKA ZA ISPITIVANJE
Pravilo 51
Postupak ispitivanja
(1) U pozivu, prema članu 96, stav 1, Evropski zavod za patente poziva podnosioca prijave da se, ukoliko želi, izjasni o evropskom izveštaju o rešeršu i da, eventualno, izmeni opis, patentne zahteve i nacrte.
(2) U svakom pozivu, prema članu 96, stav 2, odsek za ispitivanje poziva podnosioca prijave da, eventualno, otkloni konstatovane nedostatke i, ako je potrebno, dostavi opis, patentne zahteve i nacrte u izmenjenom obliku.
(3) Svaki poziv, prema članu 96, stav 2, mora sadržati obrazloženje koje obuhvata sve razloge protiv izdavanja evropskog patenta.
(4) Pre nego odsek za ispitivanje donese odluku o izdavanju evropskog patenta, on saopštava podnosiocu prijave u kojoj verziji namerava da izda evropski patent, i zahteva od njega da u roku koji on odredi, a koji ne može biti kraći od dva meseca, niti duži od četiri meseca, izjavi da li je saglasan sa saopštenom verzijom. Taj rok se produžava jednom, najviše za dva meseca, ukoliko podnosilac prijave to zatraži pre isteka roka.
(5) Ako podnosilac prijave u roku predviđenom u stavu 4. ne izjavi svoju saglasnost, onda se odbija prijava evropskog patenta. Ako podnosilac prijave u tom roku predloži izmenu patentnog zahteva, opisa ili nacrta, sa kojima se odsek za ispitivanje ne saglasi u skladu sa pravilom 86 stav 3, onda odsek za ispitivanje, pre nego što donese odluku, zahteva od podnosioca prijave da uz navođenje razloga dostavi svoj stav u roku koji odredi odsek za ispitivanje.
(6) Ako se konstatuje da je podnosilac prijave saglasan sa verzijom teksta u kojoj odsek za ispitivanje, uzimajući u obzir predložene izmene (pravilo 86, stav 3), namerava da izda evropski patent, odsek za ispitivanje poziva podnosioca prijave da plati, u okviru roka koji se ne može produžiti, a koji je određen tako da ne može biti kraći od dva, niti duži od tri meseca, taksu za izdavanje patenta i taksu za troškove štampanja, kao i da u istom roku podnese prevod zahteva na ostala dva službena jezika Evropskog zavoda za patente koji nisu jezici postupka.
(7) Ako prijava evropskog patenta, u verziji u kojoj odsek za ispitivanje namerava da izda evropski patent, sadrži više od deset patentnih zahteva, onda odsek za ispitivanje zahteva od podnosioca prijave da u roku predviđenom u stavu 6, uplati taksu za svaki naredni patentni zahtev, ukoliko ta taksa nije već uplaćena prema pravilu 31, stav 1.
(8) Ako se taksa za izdavanje patenta, taksa za troškove štampanja i taksa za patentne zahteve ne uplate pravovremeno ili se ne podnese pravovremeno prevod, onda se prijava evropskog patenta smatra povučenom.
(9) Ako godišnja taksa dospe nakon dostave poziva, prema stavu 6, ali pre datuma prve naredne moguće objave napomene o izdavanju evropskog patenta, onda će se napomena objaviti tek kada se uplati godišnja taksa. Podnosilac prijave će o ovome biti obavešten.
(10) U pozivu odseka za ispitivanje, prema stavu 6, navode se države ugovornice koje zahtevaju prevod shodno članu 65, stav 1.
(11) U odluci kojom se izdaje evropski patent, navodi se verzija prijave evropskog patenta na kojoj se zasniva izdavanje patenta.
Pravilo 52
Izdavanje evropskog patenta raznim podnosiocima prijave
Ako je u Registar evropskih patenata upisano više različitih lica kao podnosilaca prijave za različite države ugovornice, onda odsek za ispitivanje izdaje evropski patent za svaku državu ugovornicu onom podnosiocu prijave, ili onim podnosiocima prijave koji su upisani za tu državu.
EVROPSKI PATENTNI SPIS
Pravilo 53
Tehničke pripreme za objavu i forma evropskog patentnog spisa
Pravilo 48 i 49, stavovi 1. i 2, primenjuju se mutatis mutandis na evropski patentni spis. Osim toga, u spisu se navodi rok u okviru kojeg se može uložiti prigovor protiv evropskog patenta.
Pravilo 54
Isprava o evropskom patentu
(1) Odmah po objavljivanju evropskog patentnog spisa, Evropski zavod za patente izdaje nosiocu patenta ispravu o evropskom patentu, uz koju se prilaže patentni spis. U tom dokumentu se potvrđuje da je patent izdat licu koje je imenovano u ispravi, za pronalazak opisan o patentnom spisu, za države ugovornice naznačene u patentnom spisu.
(2) Nosilac patenta može zahtevati da mu se, uz uslov plaćanja administrativne takse, izda duplikat isprave o evropskom patentu.
PROPISI O SPROVOĐENJU PETOG DELA KONVENCIJE
Pravilo 55
Sadržina prigovora
Podnesak kojim se ulaže prigovor mora sadržati:
a) ime, adresu i naziv države prebivališta ili sedišta podnosioca prigovora, u skladu sa pravilom 26, stav 2, tačka c);
b) broj evropskog patenta, protiv koga se ulaže prigovor, kao i ime nosioca patenta i naziv pronalaska;
c) izjavu o tome u kom obimu se ulaže prigovor protiv evropskog patenta, razloge na koje se oslanja prigovor, kao i činjenice, dokaze i argumente u prilog tih razloga;
d) ako je postavljen zastupnik podnosioca prigovora, njegovo ime i poslovnu adresu shodno pravilu 26, stav 2, tačka c).
Pravilo 56
Odbacivanje prigovora kao nedopuštenog
(1) Ako odsek za prigovore konstatuje da prigovor nije u skladu sa članom 99, stav 1, kao i pravilom 1, stav 1. i pravilom 55, tačka c), ili da evropski patent protiv koga je uložen prigovor nije u dovoljnoj meri određen, onda odbacuje prigovor kao nedopušten, ukoliko nedostaci ne budu otklonjeni do isteka roka za prigovor.
(2) Ako odsek za prigovore konstatuje da prigovor nije u skladu sa drugim propisima, osim onih navedenih u stavu 1, onda on to saopštava podnosiocu prigovora i zahteva od njega da otkloni nedostatke u roku koji on odredi. Ako se nedostaci ne otklone pravovremeno, onda odsek za prigovore odbacuje prigovor kao nedopušten.
(3) Svaka odluka kojom se prigovor odbija kao nedopušten, saopštava se imaocu patenta, kome se dostavlja i prepis prigovora.
Pravilo 57
Priprema za ispitivanje prigovora
(1) Odsek za prigovore saopštava nosiocu patenta prigovor, i zahteva od njega da u roku koji određuje odsek dostavi svoj stav i, eventualno, izmene opisa, patentnog zahteva i nacrta.
(2) Ako je uloženo više prigovora, onda ih odsek za prigovore saopštava svim podnosiocima prigovora istovremeno sa saopštenjem iz stava 1.
(3) Odsek za prigovore saopštava stav imaoca patenta i eventualne izmene svim zainteresovanim strankama, i, ukoliko to smatra korisnim, zahteva od njih da se o tome izjasne u roku koji odredi odsek.
(4) U slučaju postojanja umešača u postupku po prigovoru, odsek za prigovore može odustati od primene stavova 1. do 3.
Pravilo 57a
Izmena evropskog patenta
Uvažavajući pravilo 87, opis, patentni zahtevi i crteži mogu da se izmene pod uslovom da su izmene unete usled razloga za prigovor u smislu člana 100, čak i ako se lice koje je izjavilo prigovor nije pozvalo na odgovarajući razlog.
Pravilo 58
Ispitivanje prigovora
(1) Svi pozivi iz člana 101, stav 2. i svi odgovori koji se dobiju u vezi sa tim, dostavljaju se svim strankama.
(2) U pozivima koji se, prema članu 101, stav 2, dostavljaju nosiocu patenta, traži se od njega da, zavisno od slučaja, dostavi opis, patentne zahteve i nacrte u izmenjenom obliku.
(3) Pozivi koji se, prema članu 101, stav 2, dostavljaju nosiocu patenta, moraju, kada je to potrebno, sadržati obrazloženje; pri tom moraju biti obuhvaćeni svi razlozi koji se suprotstavljaju održavanju u važnosti evropskog patenta.
(4) Pre nego što odsek za prigovore odluči o održavanju u važnosti evropskog patenta u izmenjenom obliku, on obaveštava stranke o svojoj nameri da održi u važnosti patent u izmenjenom obliku, i traži od njih, ukoliko nisu saglasni sa izmenjenim tekstom, da se izjasne o tome u roku od dva meseca.
(5) Ako neka stranka nije saglasna sa tekstom saopštenim od strane odseka za prigovore, postupak po prigovoru se može nastaviti; u suprotnom, odsek za prigovore po isteku roka navedenog u stavu 4, zahteva od nosioca patenta da plati, u roku od 3 meseca, taksu za štampanje novog spisa evropskog patenta i da podnese prevod izmenjenih patentnih zahteva na dva službena jezika Evropskog zavoda za patente koji nisu jezici postupka.
(6) Ako se radnje, koje su tražene prema stavu 5, ne izvrše pravovremeno, onda one mogu biti pravovaljano izvršene još u roku od dva meseca nakon dostave obaveštenja u kojem se ukazuje na propust roka, pod uslovom da se u tom roku uplati dodatna taksa u visini dvostruke takse za troškove štampanja novog spisa evropskog patenta.
(7) U zahtevu odseka za prigovore, pomenutom u stavu 5, navode se naznačene države ugovornice u kojima se traži prevod, prema članu 65, stav 1.
(8) U odluci kojom se evropski patent održava u važnosti u izmenjenom obliku, navodi se verzija teksta evropskog patenta, na osnovu koje on ostaje u važnosti.
Pravilo 59
Zahtev za dostavu dokumenta
Dokumenti na koje se poziva neka stranka u postupku po prigovoru biće podneti zajedno sa podneskom kojim se ulaže prigovor ili pismenom dostavom u dva primerka. Ako se takvi dokumenti ne prilože zajedno sa podneskom kojim se ulaže prigovor ili ne podnesu u odgovarajućem roku na poziv Evropskog zavoda za patente, može se doneti odluka da se ne uzimaju u obzir bilo kakvi argumenti koji se na njima zasnivaju.
Pravilo 60
Nastavak postupka po prigovoru službenim putem
(1) Ako je nosilac patenta odustao od evropskog patenta za sve naznačene države ugovornice, ili ako je evropski patent prestao da važi u svim tim državama, onda se postupak po prigovoru može nastaviti na zahtev podnosioca prigovora; zahtev se mora podneti u roku od dva meseca nakon datuma kada je Evropski zavod za patente saopštio podnosiocu prigovora odustajanje od patenta ili njegov prestanak.
(2) U slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti podnosioca prigovora, postupak po prigovoru se može službenim putem nastaviti i bez učešća njegovih naslednica ili zakonskih zastupnika. Postupak se može nastaviti i ako se povuče prigovor.
Pravilo 61
Prenos evropskog patenta
Pravilo 20 primenjuje se mutatis mutandis na prenos evropskog patenta za vreme trajanja roka za prigovor ili za vreme trajanja postupka po prigovoru.
Pravilo 61a
Dokumenti u postupku po prigovoru
Propisi iz Trećeg dela Glave Pravilnika za sprovođenje primenjuju se mutatis mutandis na dokumente podnesene u postupku po prigovoru.
Pravilo 62
Oblik novog spisa evropskog patenta u postupku po prigovoru
Pravilo 49, stavovi 1. i 2. primenjuju se mutatis mutandis na novi spis evropskog patenta.
Pravilo 62a
Nova isprava o evropskom patentu
Pravilo 54 primenjuje se mutatis mutandis na novi spis evropskog patenta.
Pravilo 63
Troškovi
(1) Troškovi se raspoređuju u odluci o prigovoru. U obzir se uzimaju samo oni troškovi koji su bili neophodni za svrhu očuvanja prava. U troškove se računa i naknada za zastupnike stranaka.
(2) Uz zahtev za utvrđivanje troškova se prilaže obračun troškova sa odgovarajućim računima. Zahtev je dopušten tek onda kada odluka u vezi sa kojom se tražilo utvrđivanje troškova, postane pravosnažna. Za utvrđivanje troškova potrebno je da njihovo postojanje bude učinjeno dovoljno verovatnim.
(3) Zahtev za odluku odseka za prigovore o utvrđivanju troškova sekretarijata službe podnosi se u roku od mesec dana od dostave obaveštenja o utvrđenju troškova. Zahtev, koji mora biti obrazložen, podnosi se pismenim putem na adresu Evropskog zavoda za patente. Zahtev se smatra podnesenim kada je uplaćena taksa za utvrđivanje troškova.
(4) Odsek za prigovore odlučuje o zahtevu navedenom u stavu 3. bez usmene rasprave.
PROPISI O SPROVOĐENJU ŠESTOG DELA KONVENCIJE
Pravilo 64
Sadržina žalbe
Žalba sadrži:
a) ime i adresu žalioca, shodno pravilu 26, stav 2, tačka c);
b) izjavu u kojoj se identifikuje odluka koja se napada, i obim u kojem se zahteva izmena ili ukidanje te odluke.
Pravilo 65
Odbacivanje žalbe kao nedopuštene
(1) Ako žalba nije u skladu sa članovima 106. do 108, kao i sa pravilom 1, stav 1. i pravilom 64, tačka b), onda je žalbeno veće odbija kao nedopuštenu, osim ukoliko nisu otklonjeni njeni nedostaci do isteka rokova određenih u članu 108.
(2) Ako žalbeno veće utvrdi da žalba nije u skladu sa pravilom 64, tačka a), onda ono to saopštava podnosiocu žalbe i traži od njega da, u roku koji određuje veće, otkloni utvrđene nedostatke. Ako se nedostaci ne otklone pravovremeno onda žalbeno veće odbija žalbu kao nedopuštenu.
Pravilo 66
Ispitivanje žalbe
(1) Ukoliko nije određeno drugačije, odredbe o postupku pred organom koji je izdao odluku napadnutu žalbom, primenjuje se mutatis mutandis u žalbenom postupku.
(2) Pisanu odluku potpisuje predsednik žalbenog veća i nadležni službenik sekretarijata žalbenog veća. Odluka sadrži:
a) konstataciju da je izdata od strane žalbenog veća;
b) datum donošenja odluke;
c) imena predsednika i ostalih članova žalbenog veća koji su učestvovali u donošenju odluke;
d) imena stranaka i njihovih zastupnika;
e) zahteve stranaka;
f) kratak prikaz činjeničnog stanja;
g) razloge za donošenje odluke;
h) izreku odluke i, eventualno, odluku o troškovima.
Pravilo 67
Povraćaj takse za žalbu
Povraćaj takse za žalbu biće naložen ako se žalbi udovolji ili ako žalbeno veće nađe da je žalba dopuštena, ukoliko je povraćaj opravdan zbog bitne povrede pravila postupka. Ukoliko se žalbi udovolji, povraćaj će biti naložen od strane organa čija je odluka napadnuta, a u drugim slučajevima, od strane žalbenog veća.
PROPISI O SPROVOĐENJU SEDMOG DELA KONVENCIJE
ODLUKE, REŠENJA I SAOPŠTENJA EVROPSKOG ZAVODA ZA PATENTE
Pravilo 68
Forma odluka
(1) Ako se održava usmena rasprava pred Evropskim zavodom za patente, onda se odluke mogu usmeno izricati. Te odluke se, zatim, sastavljaju u pisanom obliku i dostavljaju strankama.
(2) Odluke Evropskog zavoda za patente protiv kojih se može izjaviti žalba, moraju biti obrazložene i snabdevene pisanom poukom o tome da je dopuštena žalba protiv odluke. U pouci se stranci skreće pažnja na članove 106. do 108, čiji se tekstovi moraju dostaviti. Stranke ne mogu zasnivati nikakva prava iz propusta pouke o pravnom leku.
Pravilo 69
Konstatovanje gubitka prava
(1) Ako Evropski zavod za patente primeti da je nastupio gubitak prava na osnovu Konvencije, a da nije donesena odluka o odbacivanju prijave evropskog patenta ili o izdavanju patenta, o poništaju ili održavanju u važnosti evropskog patenta, ili o pribavljanju dokaza, onda on to saopštava zainteresovanim licima, shodno članu 119.
(2) Ako zainteresovano lice smatra da nije tačna konstatacija Evropskog zavoda za patente, onda ono može u roku od dva meseca nakon dostave saopštenja iz stava 1. zatražiti odluku Evropskog zavoda za patente. Takva odluka će se doneti samo onda, ako Evropski zavod za patente ne deli mišljenje podnosioca zahteva; u suprotnom, Evropski zavod za patente samo obaveštava podnosioca zahteva.
Pravilo 70
Potpis, ime, službeni pečat
(1) Odluke, rešenja i saopštenja Evropskog zavoda za patente moraju biti snabdeveni potpisom i imenom nadležnog službenika.
(2) Ako nadležni službenik izrađuje spise navedene u stavu 1. uz pomoć uređaja za obradu podataka, onda se potpis može zameniti službenim pečatom. Ako se ti spisi izrađuju automatski uređajem za obradu podataka, onda može izostati i ime nadležnog službenika. To važi i za unapred štampana tipska rešenja i saopštenja.
USMENA RASPRAVA I DOKAZIVANJE
Pravilo 71
Poziv na usmenu raspravu
(1) Stranke se pozivaju na usmenu raspravu shodno članu 116, uz ukazivanje na stav 2. ovog pravila. Rok za poziv iznosi najmanje dva meseca, ukoliko stranke nisu saglasne sa nekim kraćim rokom.
(2) Ako neka uredno pozvana stranka nije došla na usmenu raspravu pred Evropskim zavodom za patente, onda se postupak može nastaviti bez nje.
Pravilo 72
Izvođenje dokaza pred Evropskim zavodom za patente
(1) Ako Evropski zavod za patente smatra da je potrebno saslušati stranke, svedoke ili veštake, ili da je potreban uviđaj na licu mesta, onda on donosi odgovarajuću odluku u kojoj se navode dotično dokazno sredstvo, pravno relevantne činjenice, kao i dan, sat i mesto izvođenja dokaza. Ako je neka od stranaka zatražila saslušanje svedoka ili veštaka, onda će se u odluci Evropskog zavoda za patente utvrditi rok u kojem stranka koja je podnela zahtev mora da saopšti Evropskom zavodu za patente ime i adresu svedoka i veštaka za koje želi da budu saslušani.
(2) Rok za poziv stranaka, svedoka i veštaka radi izvođenja dokaznog postupka iznosi najmanje dva meseca, osim ukoliko su oni saglasni sa nekim kraćim rokom. Poziv mora sadržati:
a) izvod iz odluke navedene u stavu 1, u kojoj su naznačeni, posebno, dan, čas i mesto izvođenja naloženog dokaznog postupka kao i činjenice u vezi sa kojima će stranke, svedoci i veštaci biti saslušani;
b) imena stranaka u postupku, kao i prava koja pripadaju svedocima i veštacima prema pravilu 74, stavovi 2. do 4;
c) napomenu o tome da stranka, svedok ili veštak mogu da zahtevaju saslušanje pred nadležnim sudom u mestu boravka, kao i nalog da saopšti Evropskom zavodu za patente, u roku koji određuje Zavod, da li je spreman da se pojavi pred Evropskim zavodom za patente.
(3) Strankama, svedocima i veštacima će pre njihovog saslušanja biti ukazano na to da Evropski zavod za patente može zamoliti nadležni sud u njihovom mestu boravka da ponovi saslušanje pod zakletvom ili na jednako obavezujući način.
(4) Stranke mogu da prisustvuju dokaznom postupku i upućuju svrsishodna pitanja strankama, svedocima i veštacima koji se saslušavaju.
Pravilo 73
Veštačenje
(1) Evropski zavod za patente odlučuje u kojem obliku će veštak, koga on ovlasti, izraziti svoje mišljenje.
(2) Nalog veštaka mora sadržati:
a) tačan opis naloga;
b) rok izrade mišljenja;
c) naznačenje stranaka u postupku;
d) uputstvo o pravima koja mu pripadaju prema pravilu 74, stavovi 2. do 4.
(3) Stranke dobijaju primerak pismenog mišljenja veštaka.
(4) Stranke mogu da ne prihvate veštaka. O neprihvatanju veštaka odlučuje organ Evropskog zavoda za patente koji je nadležan za davanje naloga veštaku.
Pravilo 74
Troškovi dokaznog postupka
(1) Evropski zavod za patente može dokazni postupak učiniti zavisnim od toga da stranka, koja ga zatraži, deponuje kod Evropskog zavoda za patente akontaciju, čija se visina određuje putem procene budućih troškova.
(2) Svedoci i veštaci koje pozove Evropski zavod za patente i koji se pojave pred njim, imaju pravo na odgovarajuću naknadu troškova puta i boravka. Njima se može dati akontacija za te troškove. Odredba iz prve rečenice primenjuje se i na svedoke i veštake koji se bez poziva pojave pred Evropskim zavodom za patente i bivaju saslušani kao svedoci ili veštaci.
(3) Svedoci kojima pripada pravo naknade prema stavu 2, imaju pravo na primerenu naknadu izgubljene zarade; veštaci imaju pravo na naknadu za svoju delatnost. Ova plaćanja se vrše svedocima i veštacima tek pošto su oni izvršili svoju dužnost ili nalog.
(4) Upravni savet utvrđuje pojedinosti za primenu stavova 2. i 3. Evropski zavod za patente isplaćuje iznose dospele prema stavovima 2. i 3.
Pravilo 75
Obezbeđenje dokaza
(1) Evropski zavod za patente može, na zahtev za obezbeđenje dokaza, smesta da preduzme dokazni postupak o činjenicama koje mogu biti od značaja za odluku koju treba da donese Evropski zavod za patente u vezi sa prijavom evropskog patenta ili evropskog patenta, ako postoji bojazan da će dokazni postupak, o nekom kasnijem terminu, biti otežan ili onemogućen. Datum dokaznog postupka mora se podnosiocu prijave ili imaocu patenta saopštiti blagovremeno, tako da on može da učestvuje u njemu. On može da postavlja relevantna pitanja.
(2) Zahtev mora sadržati:
a) ime, adresu i državu mesta boravka ili sedišta podnosioca zahteva, u skladu sa odredbom pravila 26, stav 2, tačka c);
b) dovoljnu identifikaciju prijave evropskog patenta ili evropskog patenta;
c) navod činjenica koje treba dokazati;
d) naznačenje dokaznog sredstva;
e) navod razloga koji čine opravdanom bojazan da će dokazni postupak u nekom kasnijem trenutku biti otežan ili onemogućen.
(3) Smatra se da zahtev nije podnesen ako nije plaćena taksa za obezbeđenje dokaza.
(4) Za odluku o zahtevu, kao i za dokazni postupak koji usledi nakon toga nadležan je onaj organ Evropskog zavoda za patente, koji bi trebalo da donese odluku za koju bi mogle biti od značaja činjenice koje treba dokazati. Analogno se primenjuju odredbe Konvencije o dokaznom postupku u postupcima pred Evropskim zavodom za patente.
Pravilo 76
Zapisnik o usmenoj raspravi i dokaznom postupku
(1) O usmenoj raspravi ili dokaznom postupku pravi se zapisnik koji mora sadržati suštinu usmene rasprave ili dokaznog postupka, pravno relevantne izjave stranaka i iskaze stranaka, svedoka ili veštaka, kao i rezultat uviđaja na licu mesta.
(2) Zapisnik o iskazu svedoka, veštaka ili stranke mora tim licima biti pročitan ili dat na uvid; u zapisniku se navodi da je on sačinjen i odobren od strane lica koje je dalo iskaz. Ako neko lice ne odobri zapisnik, onda se pravi zabeleška o prigovoru.
(3) Zapisnik potpisuje službenik koji ga je sačinio, i službenik koji je vodio usmenu raspravu ili dokazni postupak.
(4) Stranke dobijaju prepis zapisnika.
DOSTAVE
Pravilo 77
Opšte odredbe o dostavama
(1) U postupku pred Evropskim zavodom za patente dostavlja se originalni spis, ili prepis tog spisa overen od strane Evropskog zavoda za patente ili snabdeven službenim pečatom, ili primerak izrađen kompjuterom, snabdeven službenim pečatom. Prepisi spisa koje podnose stranke, ne moraju biti overeni.
(2) Dostava se vrši:
a) poštom u skladu sa pravilom 78;
b) predajom Evropskom zavodu za patente u skladu sa pravilom 79;
c) javnim obaveštavanjem, u skladu sa pravilom 80, ili
d) tehničkim sredstvima komunikacije koje određuje predsednik Evropskog zavoda za patente i pod uslovima koje on propisuje o njihovoj upotrebi.
(3) Dostava posredstvom centralnog organa za industrijsku svojinu jedne od država ugovornica vrši se prema propisima koje taj organ primenjuje u nacionalnom postupku.
Pravilo 78
Dostava poštom
(1) Odluke na osnovu kojih počinje da teče rok žalbe, pozivi i drugi spisi koje određuje predsednik Evropskog zavoda za patente, dostavljaju se preporučenim pismom sa povratnicom. Sve druge dostave putem pošte, sa izuzetkom onih navedenih u stavu 2, vrše se preporučenim pismom.
(2) Dostave primaocima koji nemaju mesto boravka niti sedište na teritoriji neke države ugovornice, i koji nisu imenovali zastupnika prema članu 133, stav 2, vrše se tako što se spis koji treba dostaviti, preda pošti sa naznakom poslednje adrese primaoca, koja je poznata Evropskom zavodu za patente. Dostava se smatra izvršenom u trenutku predaje pošti, čak i ako se pismo vrati kao neuručivo.
(3) Prilikom dostave preporučenim pismom sa ili bez povratnice, pismo važi kao dostavljeno desetog dana nakon predaje pošti, osim ako pismo ne stigne do primaoca, ili stigne do njega nekog kasnijeg dana; u slučaju sumnje, Evropski zavod za patente mora da dokaže dostavu spisa i, eventualno, dan dostave.
(4) Dostava preporučenim pismom sa i bez povratnice važi i onda kao izvršena, ako je odbijen prijem pisma.
(5) Ukoliko dostava poštom nije regulisana stavovima 1. do 4, primenjuje se pravo države na čijoj teritoriji se vrši dostava.
Pravilo 79
Dostava neposrednom predajom
Dostava se može izvršiti u službenim prostorijama Evropskog zavoda za patente neposrednom predajom spisa primaocu koji, pri tom, mora da potvrdi prijem. Dostava važi kao izvršena i onda ako primalac odbije prijem spisa ili potvrđivanje prijema.
Pravilo 80
Javno obaveštenje
(1) Ako se adresa primaoca ne može utvrditi, ili ako se pokaže da je nemoguća dostava u skladu sa pravilom 78, stav 1, čak i posle drugog pokušaja od strane Evropskog zavoda za patente, dostava će se izvršiti putem javnog obaveštavanja.
(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente određuje na koji način će se vršiti javno obaveštavanje i kada počinje da teče rok od mesec dana nakon čijeg isteka spis važi kao dostavljen.
Pravilo 81
Dostava zastupniku
(1) Ako je postavljen zastupnik, onda se dostava adresira zastupniku.
(2) Ako je postavljeno više zastupnika za jednu stranku, onda je dovoljna dostava jednom od njih.
(3) Ako više stranaka imaju zajedničkog zastupnika, onda je dovoljna dostava samo jednog spisa zajedničkom zastupniku.
Pravilo 82
Otklanjanje nedostataka prilikom dostave
Ako Evropski zavod za patente ne može da dokaže valjanu dostavu spisa, ili ako je spis dostavljen uz povredu propisa o dostavi, onda spis važi kao dostavljen onoga dana koji Evropski zavod za patente odredi kao dan dostave.
ROKOVI
Pravilo 83
Računanje rokova
(1) Rokovi se računaju u celim danima, nedeljama, mesecima ili godinama.
(2) Računanje rokova počinje sa danom koji dolazi nakon datuma nastupa događaja koji je relevantan za početak roka; taj događaj može da bude neka radnja ili istek nekog ranijeg roka. Ako se radnja sastoji u dostavi spisa, onda je merodavan događaj prispeća dostavljenog spisa, ukoliko nije određeno drugačije.
(3) Ako je kao rok utvrđena jedna godina ili neki broj godina, onda se rok završava u odgovarajućoj godini, u mesecu i na dan koji svojim imenom ili brojem odgovaraju mesecu i danu kada je nastupio događaj; ako odgovarajući mesec nema dan sa odgovarajućim brojem, onda rok ističe poslednjeg dana toga meseca.
(4) Ako je kao rok određen jedan mesec ili nekoliko meseci, onda se rok završava u odgovarajućem mesecu, onoga dana koji svojim brojem odgovara danu kada je nastupio događaj; ako odgovarajući mesec nema dan sa odgovarajućim brojem onda rok ističe poslednjeg dana tog meseca.
(5) Ako je kao rok određena sedmica ili nekoliko sedmica, onda se rok završava u odgovarajućoj sedmici, onog dana koji svojim imenom odgovara danu kada je nastupio događaj.
Pravilo 84
Trajanje rokova
Ako je u Konvenciji ili u ovom Pravilniku za sprovođenje predviđen rok koji treba da odredi Evropski zavod za patente, onda taj rok ne sme biti kraći od dva meseca, niti duži od četiri meseca; ako se radi o posebnim okolnostima, rok ne sme biti duži od šest meseci. U posebnim slučajevima rok se može na osnovu zahteva produžiti pre isteka.
Pravilo 85
Produžavanje rokova
(1) Ako rok ističe onoga dana kada služba za prijem Evropskog zavoda za patente, u smislu člana 75, stav 1, tačka a), nije otvorena za prijem spisa, ili kada obične poštanske pošiljke iz bilo kojeg razloga, izuzev onih navedenih u stavu 2, ne budu dostavljene, rok se produžava do sledećeg dana kada su otvorene sve službe za prijem spisa i kada se dostavljaju obične poštanske pošiljke.
(2) Ako rok ističe onog dana kada je došlo do opšteg zastoja i poremećaja u isporuci pošte u nekoj državi ugovornici ili između države ugovornice i Evropskog zavoda za patente, rok će se produžiti do prvog dana posle okončanja, prekida ili smetnje za stranke koje imaju svoje boravište ili sedište u toj državi ili za stranke koje su naimenovale zastupnike sa poslovnim sedištem u toj državi. Prva rečenica se primenjuje mutatis mutandis na period iz člana 77, stav 5. Ako je reč o državi u kojoj Evropski zavod za patente ima sedište, ova se odredba primenjuje na sve zainteresovane strane. Trajanje gore pomenutog perioda objavljuje se u saopštenju predsednika Evropskog zavoda za patente.
(3) Stavovi 1. i 2. primenjuju se mutatis mutandis na rokove koji su predviđeni u Konvenciji u slučajevima u kojima treba preduzeti radnje kod nadležnog organa u smislu člana 75, stav 1, tačka b).
(4) Ako je redovan rad Evropskog zavoda za patente prekinut ili ometen nekim izvanrednim događajem, na primer nekom prirodnom katastrofom ili štrajkom, i ako na taj način kasne službena obaveštenja o isteku rokova, onda se radnje koje treba preduzeti u tim rokovima mogu preduzeti još u roku od mesec dana nakon dostave zakasnelog obaveštenja. Početak i kraj takvog prekida ili smetnje obavljaju se u saopštenju predsednika Evropskog zavoda za patente.
Pravilo 85a
Naknadni rok za plaćanje takse
(1) Ako taksa za prijavu, taksa za rešenje i taksa za naznačenje ili osnovna nacionalna taksa nisu plaćene u rokovima predviđenim u članu 78, stav 2, članu 79, stav 2, pravilu 15, stav 2, pravilu 25, stav 2. ili u pravilu 104b, stav 1, (b i c), one se još uvek mogu validno platiti u naknadnom roku od mesec dana od dana prijema saopštenja u kome se ukazuje na propušten rok, pod uslovom da se u okviru ovog roka plati dodatni iznos.
(2) Taksa za naznačenje koje podnosilac prijave nije platio po obaveštenju iz stava 1, još uvek se mogu platiti u naknadnom roku od dva meseca računajući od isteka redovnog roka iz stava 1, pod uslovom da se u okviru ovog roka plati dodatni iznos.
Pravilo 85b
Naknadni rok za podnošenje zahteva za ispitivanje
Ako zahtev za ispitivanje nije podnet u vremenskom roku predviđenom u članu 94, stav 2. ili pravilu 104b, stav 1(d), on se može validno podneti u naknadnom roku od mesec dana od dostave saopštenja u kome se ukazuje na propust roka, ukoliko se u tom roku uplati i dopunska taksa.
IZMENE I ISPRAVKE
Pravilo 86
Izmena prijave evropskog patenta
(1) Pre prijema evropskog izveštaja o rešeršu podnosilac prijave ne sme da menja opis, patentne zahteve ili nacrte prijave evropskog patenta, osim ukoliko nije propisano drugačije.
(2) Nakon prijema evropskog izveštaja o rešeršu, a pre prijema prvog poziva (rezultata ispitivanja) odseka za ispitivanje, podnosilac prijave može sam da izmeni opis, patentne zahteve i nacrte.
(3) Nakon prijema prvog poziva (rezultata ispitivanja) odseka za ispitivanje, podnosilac prijave može samo jednom da izmeni opis, patentne zahteve i nacrte, ukoliko se izmena podnosi istovremeno sa odgovorom na poziv (rezultat ispitivanja). Ostale izmene se mogu preduzimati samo uz saglasnost odseka za ispitivanje.
(4) Izmenjeni patentni zahtevi ne smeju da se odnose na elemente prijave za koje nije urađen rešerš i koji nisu u vezi sa pronalaskom ili grupom pronalazaka koji čine jedinstvenu pronalazačku zamisao, a za koje je prvobitno tražena zaštita.
Pravilo 87
Različiti patentni zahtevi, opisi i nacrti za različite države
Ako Evropski zavod za patente konstatuje da je, za jednu ili više naznačenih država ugovornica, sadržina ranije prijave evropskog patenta obuhvaćena poznatim stanjem tehnike shodno članu 54, stavovi 3. i 4, onda prijava evropskog patenta ili evropski patent za tu državu ili za te države mogu sadržati patentne zahteve i, ako to Evropski zavod za patente smatra potrebnim, opis i nacrte koji su različiti od onih za druge države.
Pravilo 88
Ispravka nedostataka u dokumentima podnesenim Evropskom zavodu za patente
Jezičke greške, greške u pisanju i neispravnosti u dokumentima podnesenim Evropskom zavodu za patente mogu biti ispravljeni na osnovu zahteva. Ako se zahtev za ispravku, međutim, odnosi na opis, patentne zahteve ili nacrte, onda ispravka mora biti tako očigledna da se odmah može uočiti da ne postoji nikakva drugačija namera od one koja je sadržana u predlogu ispravke.
Pravilo 89
Ispravka grešaka u odlukama
U odlukama Evropskog zavoda za patente mogu se ispravljati samo jezičke greške, greške u pisanju i očevidne neispravnosti.
PREKID POSTUPKA
Pravilo 90
Prekid postupka
(1) Postupak pred Evropskim zavodom za patente prekida se:
a) u slučaju smrti ili nedostatka poslovne sposobnosti podnosioca prijave ili nosioca patenta ili lica koje je, prema domaćem pravu podnosioca prijave ili nosioca patenta, ovlašćeno da ga zastupa. Sve dok navedeni događaji ne utiču na ovlašćenja zastupnika koji je postavljen prema članu 134, prekid postupka nastaje samo na zahtev tog zastupnika;
b) ako je podnosilac prijave ili nosilac patenta, usled postupka koji je pokrenut protiv njegove imovine, sprečen iz pravnih razloga da nastavi postupak pred Evropskim zavodom za patente;
c) ako zastupnik podnosioca prijave ili nosioca patenta umre, izgubi svoju poslovnu sposobnost ili je, usled postupka koji je pokrenut protiv njegove imovine, iz pravnog razloga sprečen da nastavi postupak pred Evropskim zavodom za patente.
(2) Ako Evropski zavod za patente sazna ko je u slučajevima stava 1, tačke a) i b) dobio pravo da nastavi postupak pred Evropskim zavodom za patente, onda on tom licu i, eventualno, drugim strankama saopštava da će se postupak nastaviti po isteku roka koji on odredi.
(3) U slučaju stava 1, tačka c), postupak se nastavlja kada Evropski zavod za patente dobije obaveštenje o imenovanju novog zastupnika podnosioca prijave ili kada Evropski zavod za patente ostalim strankama dostavi obaveštenje o imenovanju novog zastupnika nosioca patenta. Ako Evropski zavod za patente ne dobije obaveštenje o imenovanju novog zastupnika u roku od tri meseca od početka prekida postupka, on saopštava podnosiocu prijave ili nosiocu patenta:
a) u slučaju primene člana 133, stav 3. da se prijava evropskog patenta smatra povučenom ili da će evropski patent biti poništen ukoliko, u roku od dva meseca od dostave saopštenja, ne prispe obaveštenje o imenovanju novog zastupnika, ili
b) ako se ne radi o slučaju iz člana 133, stav 2, da će postupak biti nastavljen sa podnosiocem prijave ili nosiocem patenta od dana dostave tog saopštenja.
(4) Rokovi koji za podnosioca prijave ili nosioca patenta teku na dan prekida, sa izuzetkom roka za podnošenje zahteva za ispitivanje i za uplatu godišnjih taksi, počinju da teku ponovno onog dana, kada se postupak nastavi. Ako taj dan pada kasnije od dva meseca pre isteka roka za podnošenje zahteva za ispitivanje, onda se zahtev za ispitivanje može podneti još do isteka roka od dva meseca od tog dana.
ODUSTAJANJE OD NAPLATE
Pravilo 91
Odustajanje od naplate
Predsednik Evropskog zavoda za patente može odustati od prinudne naplate novčanih dugova, ako je iznos koji treba biti naplaćen neznatan ili je naplata suviše neizvesna.
INFORMISANJE JAVNOSTI
Član 92
Upisi u Evropski registar patenta
(1) U Evropski registar patenta moraju biti upisani sledeći podaci:
a) broj prijave evropskog patenta;
b) datum podnošenja prijave evropskog patenta;
c) naziv pronalaska;
d) simboli klasifikacije prijave evropskog patenta;
e) naznačene države ugovornice;
f) prezime, ime, adresa, država prebivališta ili sedišta podnosioca prijave ili nosioca patenta;
g) prezime, ime i adresa pronalazača imenovanog od strane podnosioca prijave ili nosioca patenta, ukoliko on nije, prema pravilu 18, stav 3, odustao od svog imenovanja;
h) prezime, ime i poslovna adresa zastupnika podnosioca prijave, naznačenog u članu 134, ili nosioca patenta; u slučaju da ima više zastupnika, navodi se samo prezime, ime i poslovna adresa prvog naznačenog zastupnika, a zatim slede reči "i drugi"; za slučaj da su zastupnici udruženi, shodno pravilu 101, stav 9, upisuju se samo naziv i adresa udruženja;
i) podaci o pravu prvenstva (datum, država i broj spisa ranije prijave);
j) u slučaju razdvojene prijave evropskog patenta, brojevi razdvojenih prijava evropskog patenta;
k) kod razdvojenih prijava evropskog patenta i novih prijava evropskog patenta podnesenih prema članu 61, stav 1, tačka b), podaci predviđeni u tačkama a), b) i i) za raniju prijavu evropskog patenta;
l) dan objave prijave evropskog patenta i, eventualno, datum zasebne objave evropskog izveštaja o rešeršu;
m) datum podnošenja zahteva za ispitivanje;
n) datum kada je prijava evropskog patenta odbijena ili povučena ili od kada se smatra povučenom;
o) datum objavljivanja napomene o izdavanju evropskog patenta;
p) datum prestanka evropskog patenta u jednoj od država ugovornica za vreme roka prigovora, i, eventualno, do pravosnažne odluke o prigovoru;
q) datum ulaganja prigovora;
r) datum i vrsta odluke o prigovoru;
s) datum prekida i nastavka postupka u slučaju pravila 13;
t) datum prekida i nastavka postupka u slučaju pravila 90;
u) datum povraćaja u pređašnje stanje, ukoliko je upis izvršen shodno odredbama iz tačke n) ili r);
v) podnošenje zahteva Evropskom zavodu za patente, shodno članu 135;
w) prava i prenos prava na prijavu evropskog patenta ili na evropski patent, kao i prava koja proističu iz tih prava, ukoliko je izvršen njihov upis shodno odredbama ovog Pravilnika o sprovođenju.
(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente može odrediti da se u Evropski registar patenata upisuju i drugačiji podaci od onih koji su predviđeni u stavu 1.
(3) Na zahtev se izdaju izvodi iz Evropskog registra patenata, pošto se uplati administrativna taksa.
Pravilo 93
Delovi spisa koji se ne mogu razgledati
Delovi spisa koji se, shodno članu 128, stav 4. ne mogu razgledati, su:
a) akti koji se odnose na pitanje isključenja ili neprihvatanja članova žalbenog veća ili Velikog žalbenog veća;
b) nacrti odluka i mišljenja, kao i ostali dokumenti koji služe za primenu odluka i rešenja mišljenja, a koji se ne saopštavaju strankama;
c) imenovanje pronalazača, ako je pronalazač, prema pravilu 18, stav 3, odustao od svog imenovanja;
d) ostali dokumenti čije je razgledanje zabranio predsednik Evropskog zavoda za patente, jer njihovo razgledanje ne služi u svrhe obaveštavanja javnosti o prijavi evropskog patenta ili o evropskom patentu koji se izdaje na osnovu te prijave.
Pravilo 94
Postupak razgledanja spisa
(1) Razgledanje spisa evropskih patentnih prijava ili evropskih patenata se vrši pregledom originala ili kopija, ili putem tehničkih sredstava za pohranjivanje informacija ako se spisi čuvaju na ovaj način. O svim sredstvima razgledanja odlučuje predsednik Evropskog zavoda za patente. Za razgledanje spisa uplaćuje se administrativna taksa.
(2) Spisi se razgledaju u službenim prostorijama Evropskog zavoda za patente i, dok se predmet, shodno sporazumu zaključenom u okviru Protokola o centralizaciji, nalazi kod centralnog organa za zaštitu industrijske svojine jedne od država ugovornica, u službenim prostorijama tog centralnog organa. Međutim, na zahtev, razgledanje spisa će se odvijati u prostorijama centralnog zavoda za industrijsku svojinu države ugovornice na čijoj teritoriji podnosilac zahteva ima mesto boravka ili sedište.
(3) Na zahtev se odobrava razgledanje spisa i izdavanje kopije spisa. Te kopije podležu plaćanju takse.
(4) Evropski zavod za patente izdaje overene kopije prijave evropskog patenta uz uplatu administrativne takse.
Pravilo 95
Informacija iz spisa
Uz rezervu ograničenja predviđenih u članu 120, stavovi 1. do 4. i pravilu 93, Evropski zavod za patente može, na zahtev i uz naplatu administrativne takse, davati informacije iz spisa prijave evropskog patenta ili iz evropskog patenta. Evropski zavod za patente može, međutim, da zahteva da se iskoristi mogućnost razgledanja predmeta, ako ocenjuje da je to svrsishodno s obzirom na obim informacija koje treba dati.
Pravilo 95a
Čuvanje spisa
(1) Evropski zavod za patente čuva spise prijave evropskog patenta i evropskog patenta najmanje pet godina od kraja one godine, u kojoj je:
a) prijava odbijena ili povučena ili se smatra povučenom, ili
b) patent poništen u postupku po prigovoru, ili
c) patent prestao da važi u poslednjoj od naznačenih država.
(2) Nezavisno od stava 1, Evropski zavod za patente čuva spise prijava evropskih patenata, koji su bili osnov za podnošenje razdvojenih prijava prema članu 76, ili novih prijava prema članu 61, stav 1. tačka b) najmanje onoliko dugo koliko i bilo koji od spisa takve razdvojene ili nove prijave. To isto važi za spise patenata koji su izdati na osnovu tih prijava.
(3) Predsednik Evropskog zavoda za patente određuje u kojem obliku će se čuvati spisi prijava evropskih patenata.
Pravilo 96
Ostale objave Evropskog zavoda za patente
(1) Predsednik Evropskog zavoda za patente može odrediti da li i u kom obliku će podaci predviđeni u članu 128, stav 5. biti saopšteni trećim licima ili objavljeni.
(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente može odrediti da se objave novi ili izmenjeni patentni zahtevi koji su podneseni posle momenta navedenog u pravilu 49, stav 3, kao i da se objavi napomena o pojedinostima takvih zahteva u Evropskom patentnom biltenu.
SUDSKA I UPRAVNA SARADNJA
Pravilo 97
Komuniciranje Evropskog zavoda za patente sa organima država ugovornica
(1) U pogledu saopštenja koja proizlaze iz sprovođenja Konvencije, Evropski zavod za patente i centralni organi za zaštitu industrijske svojine država ugovornica komuniciraju međusobno direktno. Evropski zavod za patente i sudovi, kao i ostali organi država ugovornica mogu međusobno kontaktirati posredstvom centralnog organa za zaštitu industrijske svojine.
(2) Troškove nastale davanjem saopštenja navedenih u stavu 1. snosi organ koji je izdao saopštenje; za ta saopštenja ne plaća se taksa.
Pravilo 98
Razgledanje spisa od strane sudova i organa država ugovornica direktno ili njihovim posredstvom
(1) Razgledanje spisa prijave evropskog patenta ili evropskog patenta od strane sudova i organa država ugovornica vrši se na originalnim primercima ili na kopijama; pravilo 94 se ne primenjuje.
(2) Sudovi i tužilaštva država ugovornica mogu u postupcima koji se kod njih vode omogućiti trećim licima razgledanje originala ili kopija spisa dobijenih od strane Evropskog zavoda za patente. Razgledanje predmeta omogućuje se prema članu 128; za razgledanje predmeta ne plaća se administrativna taksa.
(3) Evropski zavod za patente ukazuje sudovima i državnim tužilaštvima država ugovornica, prilikom dostavljanja originala ili kopija spisa, na ograničenja kojima podleže odobrenje razgledanja spisa prijave evropskog patenta ili evropskog patenta prema članu 128, stavovi 1. i 4.
Pravilo 99
Postupak prilikom zahteva za pravnu pomoć
(1) Svaka država ugovornica određuje jedan centralni organ koji prima zahteve za pravnu pomoć od Evropskog zavoda za patente i prosleđuje ih na postupak nadležnom sudu ili nadležnom organu.
(2) Evropski zavod za patente sastavlja zahteve za pravnu pomoć na jeziku nadležnog suda ili nadležnog organa, ili zahtevima za pravnu pomoć prilaže njihov prevod na tom jeziku.
(3) Uz rezervu odredbi iz stavova 5. i 6, nadležni sud ili nadležni organ, postupajući prema zahtevu, primenjuje sopstveno procesno pravo. On, posebno, primenjuje sopstveno pravo u pogledu prinudnih mera.
(4) Ako zamoljeni sud ili zamoljeni organ nisu nadležni, onda se zahtev za pravnu pomoć odmah službeno vraća centralnom organu navedenom u stavu 1. Centralni organ prosleđuje zahtev za pravnu pomoć, ukoliko je nadležan drugi sud ili drugi organ u toj državi, tom sudu ili tom organu, ili, ako nijedan sud ili organ u toj državi nisu nadležni, prosleđuje ga Evropskom zavodu za patente.
(5) Evropski zavod za patente je potrebno unapred obavestiti o vremenu i mestu sprovođenja dokaznog postupka ili drugih radnji koje se preduzimaju sudskim putem, a on, sa svoje strane, obaveštava stranke, svedoke i veštake.
(6) Na molbu Evropskog zavoda za patente, nadležni sud ili organ dopušta učešće članova zainteresovanog organa Zavoda i dozvoljava im da preko suda ili organa, ili neposredno, upućuju pitanja licima koja se saslušavaju.
(7) Za postupanje po zahtevima za pravnu pomoć ne smeju se naplaćivati takse ni troškovi bilo kakve vrste. Zamoljena država ima, međutim, pravo da od Organizacije zahteva naknadu izdataka za veštake i prevodioce, kao i troškova koji su nastali u postupku prema stavu 6.
(8) Ako, prema pravu koje primenjuje nadležni sud ili nadležni organ, stranke moraju same da se pobrinu za prikupljanje dokaza, a sud ili organ nemaju mogućnosti da postupe po zahtevu za pravnu pomoć, onda sud ili organ, uz saglasnost Evropskog zavoda za patente, može da ovlasti podesno lice da to obavi. Prilikom pribavljanja saglasnosti Evropskog zavoda za patente, nadležni sud ili nadležni organ navode približnu visinu troškova koji će nastati tim postupkom. Saglasnošću Evropskog zavoda za patente, Organizacija se obavezuje da nadoknadi nastale troškove; bez takve saglasnosti Organizacija nije obavezna da plati troškove.
ZASTUPANJE
Pravilo 100
Imenovanje zajedničkog zastupnika
(1) Ako više lica podnose prijavu evropskog patenta, i ako u zahtevu za izdavanje evropskog patenta nije naznačen zajednički zastupnik, onda podnosilac prijave, koji je u zahtevu naveden kao prvi, važi kao zajednički zastupnik. Ako je neko od podnosilaca prijave, međutim, obavezan da postavi profesionalnog zastupnika, onda taj zastupnik važi kao zajednički zastupnik, ukoliko podnosilac prijave, naveden u zahtevu kao prvi, nije postavio profesionalnog zastupnika. Isto pravilo važi mutatis mutandis za zajedničke nosioce patenta i više lica koja zajednički podnose prigovor ili zahtev za mešanje.
(2) Ako u toku postupka dođe do prenosa prava na više lica, i ako ta lica nisu naznačila zajedničkog zastupnika, primenjuje se stav 1. Ako nije moguća njegova primena, onda Evropski zavod za patente zahteva od navedenih lica da postave zajedničkog zastupnika u roku od dva meseca. Ukoliko se ne udovolji ovom zahtevu, Evropski zavod za patente određuje zajedničkog zastupnika.
Pravilo 101
Punomoć
(1) Zastupnici pred Evropskim zavodom za patente dužni su da uz predmet dostave potpisano punomoćje. Punomoć može važiti za jednu ili više prijava evropskog patenta ili za jedan ili više evropskih patenata, i podnosi se u odgovarajućem broju primeraka.
(2) Može se dostaviti opšte punomoćje koje ovlašćuje jednog zastupnika u svim pitanjima koja se tiču patenta. Opštu punomoć potrebno je dostaviti samo u jednom primerku.
(3) Predsednik Evropskog zavoda za patente može odrediti oblik i sadržinu:
a) punomoćja koje se odnosi na zastupanje lica u smislu člana 133, stav 2, i
b) opšteg punomoćja,
i može ih objaviti u Službenom listu Evropskog zavoda za patente.
(4) Ako se obaveštenje o imenovanju zastupnika uputi Evropskom zavodu za patente bez dostave punomoćja, onda se od zastupnika traži da u roku koji odredi Evropski zavod za patente dostavi punomoćje. Ako se ne udovolji zahtevima iz člana 133, stav 2, onda se postavlja isti rok za obaveštenje o imenovanju zastupnika i za dostavu punomoćja. Ako punomoćje ne bude dostavljeno pravovremeno, onda, nezavisno od drugih pravnih posledica predviđenih u Konvenciji, radnje zastupnika, sa izuzetkom podnošenja prijave evropskog patenta, smatraju se nepostojećim.
(5) Stavovi 1. i 2. primenjuju se mutatis mutandis na dokumenta o povlačenju punomoćja.
(6) Zastupnik čije je ovlašćenje za zastupanje prestalo da postoji, biće i dalje smatran zastupnikom sve dok se prestanak ovlašćenja na zastupanje ne prijavi Evropskom zavodu za patente.
(7) Ukoliko punomoćje ne određuje ništa drugo, ono, u odnosu na Evropski zavod za patente, ne prestaje sa smrću davaoca punomoćja.
(8) Ako je stranka imenovala nekoliko zastupnika, onda oni mogu da deluju kako zajednički, tako i pojedinačno, nezavisno od odredbe u punomoćju, koja predviđa nešto drugo.
(9) Punomoćje dato udruženju zastupnika važi kao punomoćje dato svakom zastupniku koji podnese dokaz o tome da je zaposlen u tom udruženju.
Pravilo 102
Izmene u listi profesionalnih zastupnika
(1) Upis profesionalnog zastupnika u listu profesionalnih zastupnika briše se, ako to zatraži profesionalni zastupnik ili ako on, uprkos urednoj opomeni, nije uplatio godišnju članarinu Institutu profesionalnih zastupnika pri Evropskom zavodu za patente za dve uzastopne godine.
(2) Po isteku prelaznog perioda predviđenog u članu 163, stav 1, upis profesionalnog zastupnika briše se bez obzira na disciplinske mere preduzete na osnovu člana 134. stav 8, tačka c) samo:
a) u slučaju smrti ili nedostatka poslovne sposobnosti profesionalnog zastupnika;
b) ako profesionalni zastupnik nema više državljanstvo države ugovornice, osim ako nije za vreme prelaznog perioda bio unesen u listu, ili ako predsednik Evropskog zavoda za patente nije dao saglasnost shodno članu 134. stav 6;
c) ako profesionalni zastupnik nema više svoje službeno sedište u državi ugovornici.
(3) Lice čiji je upis brisan, biće na svoj zahtev opet upisano u listu profesionalnih zastupnika, ako su prestali razlozi za brisanje.
PROPISI O SPROVOĐENJU OSMOG, DESETOG I JEDANAESTOG DELA KONVENCIJE
Pravilo 103
Obaveštavanje javnosti prilikom pretvaranja prijave
(1) Dokumenti koji se prilažu uz zahtev za pretvaranje prema članu 136, moraju se od strane centralnog organa za zaštitu industrijske svojine učiniti dostupnim javnosti pod istim uslovima i u istom obimu kao i dokumenti koji se odnose na nacionalni postupak.
(2) Na štampanim patentnim spisima nacionalnih patenata koji proizađu iz pretvaranja prijave evropskog patenta, navodi se ta prijava.
Pravilo 104
Evropski zavod za patente kao zavod primalac
(1) Ako, shodno Ugovoru o saradnji u oblasti patenata, Evropski zavod za patente deluje kao zavod primalac, onda se međunarodna prijava podnosi na nemačkom, engleskom ili francuskom jeziku. Međunarodna prijava se podnosi u tri primerka. Isto važi i za sva dokumenta koja su navedena u kontrolnoj listi predviđenoj pravilom 3.3(a)(i) Pravilnika za sprovođenje Ugovora o saradnji u oblasti patenata, izuzev za potvrdu o uplati takse ili ček za plaćanje takse.
(2) Ako se ne udovolji odredbi iz stava 1, druga rečenica, onda će Evropski zavod za patente sačiniti nedostajuće primerke na teret podnosioca prijave.
(3) Ako se međunarodna prijava podnosi organu države ugovornice radi prosleđivanja Evropskom zavodu za patente kao zavodu primaocu, onda država ugovornica mora da se stara o tome da prijava stigne Evropskom zavodu za patente najkasnije dve sedmice pre isteka trinaestog meseca od njenog podnošenja ili, ako se zahteva pravo prvenstva, od datuma prvenstva.
Pravilo 104a
Evropski zavod za patente kao organ za međunarodni rešerš ili kao organ za međunarodno prethodno ispitivanje
(1) U slučaju člana 17, stav 3, tačka a) Ugovora o saradnji u oblasti patenata, potrebno je uplatiti dopunsku taksu u visini takse za rešerš za svaki sledeći pronalazak za koji treba sprovesti međunarodni rešerš.
(2) U slučaju člana 34, stav 3, tačka a) Ugovora o saradnji u oblasti patenata, potrebno je uplatiti dopunsku taksu u visini takse za prethodno ispitivanje za svaki sledeći pronalazak za koji je potrebno sprovesti međunarodno prethodno ispitivanje.
(3) Uvažavajući pravilo 40.2(e) i 68.3(e) Pravilnika za sprovođenje Ugovora o saradnji u oblasti patenata, na osnovu kojih se plaća dodatna taksa uz protest, Evropski zavod za patente mora da preispita da li je poziv za plaćanje dodatne takse opravdan, i ukoliko nije, dužan je da izvrši povraćaj dodatne takse. Ukoliko Evropski zavod za patente posle razmatranja zaključi da je poziv opravdan, on o ovome obaveštava podnosioca prijave i poziva ga da plati taksu za ispitivanje protesta ("protestnu taksu"). Ukoliko je protestna taksa uplaćena u propisanom roku, protest se upućuje na razmatranje Žalbenom veću.
Pravilo 104b
Evropski zavod za patente kao naznačeni zavod ili kao izabrani zavod
(1) Kada se radi o međunarodnoj prijavi u smislu člana 105, stav 3, ove Konvencije, podnosilac prijave ima rok od 21 meseca od datuma podnošenja prijave ili od dana zatraženog prava prvenstva u slučaju kada se primenjuje član 22, stavovi 1. i 2. Ugovora o saradnji u oblasti patenata, ili rok od 31 meseca od napred navedenog datuma u slučaju kada se primenjuje član 39, stav 1(a) Ugovora o saradnji u oblasti patenata, da izvrši sledeće obaveze:
(a) da podnose, u određenim slučajevima, prevod međunarodne prijave koji se zahteva na osnovu člana 158, stav 2. ove Konvencije;
(b) da plati nacionalnu taksu na osnovu člana 158, stav 2. ove Konvencije koja obuhvata:
(i) na nacionalnu taksu jednaku taksi za prijavu propisanoj članom 78, stav 2;
(ii) takse za naznačenje predviđene članom 79, stav 2; i
(iii) gde se to može primeniti, takse za patentne zahteve predviđene pravilom 31;
(c) da plati taksu za rešerš u smislu člana 157, stav 2(b) ove Konvencije, kada mora da se izradi dopunski izveštaj o evropskom rešeršu;
(d) da podnese zahtev za ispitivanje u skladu sa članom 94. ove Konvencije, ako ranije istekne vremenski rok u smislu člana 94, stav 2;
(e) da plati godišnju taksu za treću godinu u smislu člana 86, stav 1. ove Konvencije, ako bi taksa dospevala ranije u skladu sa pravilom 37, stav 1;
(f) da podnese, gde je to prigodno, certifikat sa izložbe u smislu člana 55, stav 2, i pravila 23 ove Konvencije.
(2) Ako informacije u vezi pronalazača, propisane u pravilu 17, stav 1. ove Konvencije, nisu još uvek bile podnete po isteku roka od 21 ili 31 meseca zavisno od toga koji rok treba primeniti u smislu stava 1, Evropski zavod za patente će pozvati podnosioca prijave da dostavi podatke u okviru precizno određenog roka.
(3) Kada se zahteva prvenstvo ranije prijave, a broj predmeta, kopija ili prevod u smislu člana 88, stav 1, i pravila 38, stav 1. do 4. ove Konvencije još uvek nisu podneti po isteku perioda od 21 ili 31 meseca, zavisno od toga koji rok treba primeniti na osnovu stava 1, Evropski zavod za patente će pozvati podnosioca prijave da dostavi broj, kopiju ili prevod ranije prijave u okviru perioda koji će se precizno odrediti.
(3a) Ako po isteku roka od 21 do 31 meseca predviđenog u stavu 1, lista sekvenci propisana pravilom 5.2 Pravilnika za sprovođenje Ugovora o saradnji u oblasti patenata nije dostavljena Evropskom zavodu za patente, ili nije usklađena sa propisanim standardom, ili nije podneta na odgovarajućem nosiocu podataka, ili ukoliko kasnije podneta lista sekvenci nije u propisanom roku sročena na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, podnosilac prijave se poziva da podnese listu sekvenci u skladu sa propisanim standardom ili na propisanom nosiocu podataka, ili da podnese prevod u roku koji propisuje Evropski zavod za patente.
(4) Ako je organ za međunarodni rešerš izradio rešerš samo za jedan deo međunarodne prijave, zato što je taj organ bio mišljenja da međunarodna prijava ne odgovara zahtevima o jedinstvu pronalaska, i ako podnosilac prijave nije uplatio celokupnu dopunsku taksu propisanu članom 17, stav 3, tačka a) Ugovora o saradnji u oblasti patenata, u propisanom roku, onda odsek za rešerš ispituje da li prijava odgovara zahtevima jedinstva pronalaska. Ako je odsek za rešerš mišljenja da to nije slučaj, onda on saopštava podnosiocu prijave da za one delove međunarodne prijave za koje nije izrađen rešerš, može da bude izrađen izveštaj o evropskom rešeršu, ako se za svaki sledeći pronalazak uplati taksa za rešerš u roku koji odredi odsek za rešerš, a koji ne sme da bude kraći od dve sedmice, niti duži od šest sedmica. Odsek za rešerš izrađuje izveštaj o evropskom rešeršu za one delove međunarodne prijave, koji se odnose na pronalaske za koje su uplaćene takse za rešerš.
(5) Pravilo 46, stav 2. primenjuje se mutatis mutandis na saopštenje predviđeno stavom 4.
(6) Ako je Evropski zavod za patente stavio izveštaj o međunarodnom prethodnom ispitivanju za međunarodnu prijavu, onda se odobrava popust za taksu za ispitivanje. Popust se utvrđuje Pravilnikom o taksama u visini određenog procenta od punog iznosa takse.
Posledice neplaćanja
(1) Ako se u datom roku ne plate osnovna nacionalna taksa i bar jedna taksa za naznačenje predviđeno u pravilu 104b, stav 1(b), smatraće se da je prijava Evropskog patenta povučena.
(2) Na osnovu stava 1, naznačenje bilo koje države ugovornice za koju taksa za naznačenje, na osnovu pravila 104b, stav 1(b), nije plaćena u datom roku, smatraće se povučenom.
(3) U slučaju da taksa za patentne zahteve predviđena pravilom 104b, stav 1(b) nije plaćena u predviđenom roku, smatraće se da je prijavilac odustao od odgovarajućeg patentnog zahteva.
Pravilo 105
Ograničenja ispitivanja
(1) Ograničenja ispitivanja prijave evropskog patenta, koja su predviđena članom 162, i ukidanje tih ograničenja objavljuju se u Evropskom patentnom biltenu.
(2) Oblasti tehnike u okviru kojih se obrađuju prijave evropskog patenta, utvrđuju se uz primenu međunarodne klasifikacije.
Pravilo 106
Promene u listi zastupnika u prelaznom periodu
(1) Za vreme prelaznog perioda navedenog u članu 163, stav 1, centralna služba za zaštitu industrijske svojine povlači potvrdu izdatu shodno članu 163, stav 2:
a) u slučajevima navedenim u pravilu 102, stav 2, tačke a) i c);
b) ako nisu više ispunjene druge pretpostavke za izdavanje potvrde predviđene nacionalnim pravom dotične države ugovornice.
(2) Centralna služba za zaštitu industrijske svojine obaveštava Evropski zavod za patente o povlačenju potvrde. Evropski zavod za patente briše na osnovu toga, po službenoj dužnosti, upis zastupnika u listu profesionalnih zastupnika, osim ako se primenjuje član 163, stav 4, tačka (b) ili stav 5.
(2a) Brisanje upisa profesionalnog zastupnika usled disciplinske mere sprovedene primenom člana 134, stav 9, tačka c), vrši Evropski zavod za patente po službenoj dužnosti, i saopštava to centralnoj službi za zaštitu industrijske svojine koja je dotičnom zastupniku izdala potvrdu predviđenu članom 163, stav 2.
(3) Pravilo 102, stav 1. primenjuje se mutatis mutandis.
(4) Lice čiji je upis brisan, biće ponovo upisano, na svoj zahtev, u listu profesionalnih zastupnika, ukoliko, zavisno od situacije, podnese potvrdu centralne službe za zaštitu industrijske svojine iz koje proizlazi da su prestali razlozi koji su doveli do povlačenja potvrde navedene u stavu 1, ili ukoliko više nije na snazi disciplinska mera koja je izrečena protiv njega.
Pravilo 106a
Predsedništvo žalbenog veća za vreme prelaznog perioda
Do imenovanja zamenika predsednika nadležnog za žalbena veća, i do obrazovanja većeg broja žalbenih veća, predsedništvo navedeno u pravilu 10, stav 2. formira se na sledeći način:
(a) Ako zamenik predsednika nadležan za žalbena veća još nije imenovan, i ako je osnovano samo jedno žalbeno veće, onda se predsedništvo sastoji od predsednika Evropskog zavoda za patente kao predsedavajućeg, predsednika već osnovanog žalbenog veća i tri ostala člana žalbenog veća koji su od svih članova žalbenog veća izabrani za vreme poslovne godine.
(b) Ako zamenik predsednika nadležan za žalbena veća još nije imenovan, onda se predsedništvo sastoji od predsednika Evropskog zavoda za patente kao predsedavajućeg, predsednika žalbenih veća i tri druga člana žalbenih veća koji su od svih članova žalbenih veća izabrani za vreme poslovne godine.
(c) Ako je osnovano samo jedno žalbeno veće, onda se predsedništvo sastoji od predsednika Evropskog zavoda za patente kao predsedavajućeg, zamenika predsednika nadležnog za žalbena veća, predsednika već osnovanog žalbenog veća i tri druga člana žalbenog veća koji su od većine članova žalbenog veća izabrani za vreme poslovne godine.
(d) U slučajevima navedenim u tačkama a), b) i c) za kvorum predsedništva potrebno je prisustvo najmanje četiri člana, među kojima se moraju nalaziti predsednik ili jedan zamenik predsednika Evropskog zavoda za patente i predsednik jednog žalbenog veća.
PROTOKOL
O SUDSKOJ NADLEŽNOSTI I PRIZNAVANJU ODLUKA O PRAVU NA EVROPSKI PATENT (PROTOKOL
O PRIZNAVANJU OD 5. OKTOBRA 1973. GODINE)
NADLEŽNOST
Član 1
(1) Za tužbe protiv podnosioca prijave, kojima se traži utvrđenje prava na evropski patent za jednu ili više država naznačenih u prijavi evropskog patenta, određuje se nadležnost sudova država članica prema članovima 2. do 6.
(2) Sa sudovima, u smislu ovog Protokola, izjednačeni su organi koji su prema nacionalnom pravu države članice nadležni za odluke o tužbama navedenim u stavu 1. Države članice saopštavaju Evropskom zavodu za patente nazive organa koji imaju takvu nadležnost; Evropski zavod za patente obaveštava ostale države članice o tome.
(3) Kao države članice u smislu ovog Protokola podrazumevaju se samo one države članice koje nisu isključile primenu ovog Protokola u skladu sa odredbom člana 167. Konvencije.
Član 2
Uz rezervu odredbi iz članova 4. i 5, protiv podnosioca prijave koji ima mesto boravka ili svoje sedište u jednoj od država članica, podnosi se tužba sudovima te države članice.
Član 3
Uz rezervu odredbi iz članova 4. i 5, ako podnosilac prijave ima svoje mesto boravka ili sedište izvan države članice, a lice koje traži da se utvrdi njegovo pravo na evropski patent ima mesto boravka ili svoje sedište u jednoj državi članici, onda su nadležni sudovi te države članice.
Član 4
Ako je predmet prijave evropskog patenta pronalazak radnika, onda su, uz rezervu odredbi iz člana 5, za sudski spor između radnika i poslodavca nadležni isključivo sudovi države članice, po čijem se pravu određuje pravo na evropski patent, shodno članu 60, stav 1, druga rečenica Konvencije.
Član 5
(1) Ako su stranke koje učestvuju u sporu o pravu na evropski patent, pismenim dogovorom, ili usmenim dogovorom koji je pismeno potvrđen, odredile da jedan sud ili sudovi jedne određene države članice treba da odluče u tom sporu, onda su nadležni isključivo taj sud ili sudovi te države.
(2) Ako su stranke u sporu radnik i njegov poslodavac, onda se stav 1. primenjuje samo ukoliko nacionalno pravo koje je merodavno za ugovor o radu dopušta takav dogovor.
Član 6
U slučajevima koji nisu regulisani članovima 2. do 4. i članom 5, stav 1, nadležni su isključivo sudovi Savezne Republike Nemačke.
Član 7
Sudovi država članica, kojima se podnose tužbe shodno članu 1, ispituju po službenoj dužnosti svoju nadležnost prema članovima 2. do 6.
Član 8
(1) Ako se sudovima raznih država članica podnese tužba za utvrđenje istog prava između istih stranaka, onda se sud kojem je tužba kasnije podnesena službenim putem mora oglasiti nenadležnim, u korist suda kojem je tužba ranije podnesena.
(2) Sud koji se, shodno stavu 1, mora oglasiti nenadležnim, mora prekinuti postupak do pravosnažne odluke suda kome je tužba ranije podnesena, ukoliko postoje prigovori na nadležnost tog drugog suda.
PRIZNAVANJE
Član 9
(1) Uz rezervu odredbe iz člana 11, pravosnažne odluke o pravu na evropski patent za pojedine ili sve u prijavi evropskog patenta naznačene države članice, koje su donesene u jednoj državi članici priznaju se u drugim državama članicama bez ikakvog posebnog postupka.
(2) Nadležnost suda čija odluka treba da bude priznata i zakonitost te odluke ne smeju biti naknadno ispitivani.
Član 10
Član 9, stav 1. se ne primenjuje ako:
a) podnosilac prijave koji se nije upustio u spor, dokaže da mu spis kojim je započet taj spor nije uredno ili nije pravovremeno bio uručen, kako bi se on mogao braniti;
b) podnosilac prijave dokaže da je donesena odluka nespojiva sa jednom drugom odlukom koja je donesena po tužbi između istih stranaka u jednoj državi članici, s tim da je ta tužba podnesena pre nego tužba koja je dovela do odluke koja se treba priznavati.
Član 11
(1) U međusobnom odnosu država članica odredbe ovog Protokola imaju prvenstvo u odnosu na odredbe drugih sporazuma koji regulišu sudsku nadležnost ili priznavanje odluka, a koji su u suprotnosti sa odredbama ovog Protokola.
(2) Ovaj Protokol ne utiče na primenu sporazuma između država članica i države koju Protokol ne obavezuje.
PROTOKOL
O POVLASTICAMA I IMUNITETIMA EVROPSKE ORGANIZACIJE ZA PATENTE (PROTOKOL O POVLASTICAMA
I IMUNITETIMA)
Član 1
(1) Prostorije Organizacije su nepovredive.
(2) Organi vlasti država u kojima Organizacija ima svoje prostorije neće ulaziti u njih ako nemaju saglasnost predsednika Evropske organizacije za patente. Takva saglasnost se pretpostavlja u slučaju požara ili druge nesreće koja zahteva brzu zaštitnu akciju.
(3) Uručenje tužbe ili drugog akta koji se odnosi na neki postupak koji je pokrenut protiv Organizacije, u prostorijama Organizacije, ne predstavlja radnju uperenu protiv nepovredivosti prostorija.
Član 2
Arhiva Organizacije i svi dokumenti koji pripadaju Organizaciji ili koje Organizacija drži, nepovredivi su.
Član 3
(1) U okviru svojih zvaničnih delatnosti, Organizacija ima sudski i izvršni imunitet, osim:
(a) ukoliko se Organizacija izričito odrekne takvog imuniteta u pojedinačnom slučaju;
(b) u slučaju da treće lice tuži Organizaciju za naknadu štete prouzrokovane udesom koji je izazvan motornim vozilom koje pripada Organizaciji ili koje je korišćeno za potrebe Organizacije, ili u slučaju saobraćajnog prekršaja u kojem je učestvovalo takvo vozilo;
(c) u slučaju izvršenja arbitražne odluke, u skladu sa članom 23.
(2) Svojina i druge materijalne vrednosti Organizacije, bez obzira gde se nalaze, uživaju imunitet od svake vrste rekvizicije, konfiskacije, eksproprijacije i prinudne uprave.
(3) Svojina i druge materijalne vrednosti Organizacije uživaju, takođe, imunitet od svake vrste administrativnog ili sudskog privremenog ograničenja, osim u slučaju da je to neophodno radi sprečavanja ili istrage udesa u kojem je učestvovalo vozilo koje pripada Organizaciji ili je korišćeno za potrebe Organizacije.
(4) Pod zvaničnom delatnošću Organizacije podrazumevaju se, za potrebe ovog Protokola, one delatnosti koje su neophodne za izvođenje njenih administrativnih i tehničkih zadataka, koji su predviđeni Konvencijom.
Član 4
(1) U okviru njene zvanične delatnosti, Organizacija, njena imovina i njeni prihodi izuzeti su od svake vrste direktnog oporezivanja.
(2) Ukoliko su, prilikom većih kupovina za potrebe zvanične delatnosti Organizacije, u cenu uračunati porezi ili druga davanja, država članica će, u svakom slučaju u kojem je to moguće, preduzeti odgovarajuće mere da se Organizaciji obezbedi popust ili povraćaj sredstava u visini poreza ili drugog davanja.
(3) Ne postoji izuzeće od poreza ili drugih davanja koji predstavljaju naknadu za javne usluge.
Član 5
Roba koja se uvozi ili izvozi za potrebe Organizacije radi vršenja njenih zvaničnih delatnosti izuzeta je od carina ili drugih davanja prilikom uvoza ili izvoza (sa izuzetkom onih davanja koja predstavljaju naknadu za pružene usluge), kao i od svih drugih uvoznih ili izvoznih zabrana ili ograničenja.
Član 6
Ne postoji izuzeće u smislu članova 4. i 5. u pogledu robe koja se kupuje ili uvozi radi ličnih potreba zaposlenih u Organizaciji.
Član 7
(1) Roba koja pripada Organizaciji, i koja je kupljena ili uvezena prema članovima 4. i 5, sme se prodavati ili otuđivati samo u saglasnosti sa uslovima koje propisuje država članica, koja je odobrila izuzeće.
(2) Kretanje robe i usluga između raznih službenih zgrada Organizacije izuzeto je od svake vrste naplata ili ograničenja; ukoliko je to svrsishodno, države članice preduzimaju podesne mere da obezbede popust prilikom plaćanja ili povraćaj plaćenih iznosa, ili da potpuno ukinu takva ograničenja.
Član 8
Pošiljke publikacija ili drugog informacionog materijala od strane Organizacije, ili upućene Organizaciji ne podležu bilo kakvim ograničenjima.
Član 9
Države članice odobravaju Organizaciji devizne povlastice koje su neophodne za vršenje njene zvanične delatnosti.
Član 10
(1) U pogledu zvanične komunikacije Organizacije, i kretanja svih njenih dokumenata u državi članici, Organizacija uživa najveće povlastice koja država članica pruža drugim međunarodnim organizacijama.
(2) Zvanična komunikacija Organizacije, bez obzira na sredstvo komunikacije, ne podleže cenzuri.
Član 11
Države članice preduzimaju odgovarajuće mere da olakšaju službenicima Evropskog zavoda za patente ulazak, boravak i napuštanje zemlje.
Član 12
(1) Predstavnici država članica, njihovi zamenici i njihovi savetnici ili eksperti uživaju, tokom sednica Upravnog saveta ili sednica drugih organa koji su osnovani od strane Upravnog saveta, kao i za vreme putovanja na mesto i od mesta sednice, sledeće povlastice i imunitete:
(a) imunitet od hapšenja ili pritvora i od zaplene ličnog prtljaga, osim u slučaju da su uhvaćeni u vršenju prestupa;
(b) sudski imunitet, čak i posle završetka njihove misije, u pogledu radnji koje su delom ili pisanom ili izgovorenom reči počinili u vršenju svoje funkcije; ovaj imunitet, međutim, ne važi u slučaju da pomenuto lice počini saobraćajni prekršaj, kao ni u slučaju da vozilo koje mu pripada ili kojim ono upravlja izazove štetu;
(c) nepovredivost svih njihovih službenih papira i dokumenata;
(d) pravo da se koriste šiframa i da primaju dokumenta ili poštu posredstvom specijalnog kurira ili u zapečaćenoj torbi;
(e) izuzeće njih samih, kao i njihovih bračnih partnera od svih ograničenja i obaveza vezanih za ulazak stranaca u zemlju i njihovo prijavljivanje;
(f) iste olakšice u pogledu novčanih i deviznih propisa, koje uživaju predstavnici stranih vlada prilikom njihovih vremenski ograničenih misija.
(2) Povlastice i imuniteti se licima pomenutim u stavu 1. ne daju radi njihove lične prednosti, već da bi im se obezbedila potpuna nezavisnost u vršenju njihovih dužnosti u vezi sa Organizacijom. Stoga, država članica ima dužnost da uskrati imunitet u svim slučajevima kada, po mišljenju te države, takav imunitet ometa delovanje pravosudnog sistema, ili kada se on može uskratiti bez štete za svrhu zbog koje je priznat.
Član 13
(1) Uz rezervu odredbe iz člana 6, predsednik Evropskog zavoda za patente uživa povlastice i imunitete koji se priznaju diplomatama na osnovu Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, zaključene 18. aprila 1961.
(2) Međutim, sudski imunitet ne deluje u slučaju kada predsednik Evropskog zavoda za patente počini saobraćajni prekršaj, ili kad vozilo koje pripada predsedniku ili kojim predsednik upravlja izazove štetu.
Član 14
Lica koja su zaposlena u Evropskom zavodu za patente:
(a) imaju, čak i po prestanku njihove službe, sudski imunitet u pogledu radnji koje su delom ili pisanom ili izgovorenom reči počinili u vršenju svoje službe; ovaj imunitet, međutim, ne važi u slučaju da pomenuta lica počine saobraćajni prekršaj, kao ni u slučaju da vozilo koje im pripada ili kojim ona upravljaju izazove štetu;
(b) izuzeta su od svake obaveze u pogledu vojne vežbe;
(c) uživaju nepovredivost za sve svoje službene papire i dokumenta;
(d) uživaju, zajedno sa članovima svoje porodice koja čini domaćinstvo, iste one olakšice u pogledu ograničenja i obaveza vezanih za ulazak stranaca u zemlju i njihovo prijavljivanje, koje se obično priznaju zaposlenima u međunarodnim organizacijama;
(e) uživaju iste one povlastice u pogledu deviznih propisa, koje se obično priznaju zaposlenima u međunarodnim organizacijama;
(f) uživaju, zajedno sa članovima svoje porodice koja čini domaćinstvo, u slučaju međunarodne krize, iste povlastice u pogledu repatrijacije, kao i diplomatsko osoblje;
(g) imaju pravo da, prilikom započinjanja njihove službe u određenoj državi članici, bez plaćanja carine uvezu predmete za domaćinstvo i svoje lične stvari, i da, prilikom napuštanja svoje službe u toj državi, bez plaćanja carine izvezu te predmete i stvari; vlada pomenute države, u tom pogledu, može propisati uslove koje smatra potrebnim, kao i izuzetke u pogledu robe koja je nabavljena u toj državi, a koja podleže izvoznim ograničenjima.
Član 15
Eksperti koji izvršavaju poslove u ime Organizacije ili za Organizaciju, uživaju sledeće povlastice i imunitete, u meri u kojoj su oni neophodni za izvršavanje njihovih poslova, uključujući i putovanja prilikom izvršavanja njihovih poslova:
(a) sudski imunitet u pogledu radnji koje su delom ili pisanom ili izgovorenom reči počinili u vršenju svoje službe; ovaj imunitet, međutim, ne važi u slučaju da ekspert počini saobraćajni prekršaj, kao ni u slučaju da vozilo koje mu pripada ili kojim on upravlja izazove štetu; eksperti nastavljaju da uživaju ovaj imunitet i posle prestanka njihove delatnosti u Organizaciji;
(b) nepovredivost za sve svoje službene papire i dokumenta;
(c) olakšice u pogledu deviznih propisa, koje su neophodne za transfer njihove naknade.
Član 16
(1) Lica navedena u članovima 13. i 14. podležu obavezi plaćanja poreza u korist Organizacije, na platu i prihode isplaćene od strane Organizacije, a pod uslovima koje propisuje Upravni savet u roku od jedne godine od stupanja na snagu Konvencije. Od dana kad se počne primenjivati taj porez, pomenute plate i prihodi se izuzimaju od plaćanja nacionalnog poreza na prihod. Međutim, države članice mogu uzeti u obzir te plate i prihode prilikom određivanja iznosa poreza koji se mora platiti na prihode iz drugih izvora.
(2) Stav 2. se ne primenjuje na penzije koje plaća Organizacija bivšim zaposlenima u Evropskom zavodu za patente.
Član 17
Upravni savet odlučuje o kategorijama zaposlenih na koje se primenjuje član 14, u celini ili delimično, i član 16, kao i o kategorijama eksperata na koje se primenjuje član 15. Imena, titule i adrese zaposlenih i eksperata koji su obuhvaćeni tim kategorijama saopštavaju se, s vremena na vreme, državama članicama.
Član 18
Uz rezervu sporazuma sa državama članicama, sačinjenih na osnovu člana 25, u slučaju da Organizacija ustanovi sopstveni sistem socijalnog osiguranja, zaposleni u Evropskom zavodu za patente biće oslobođeni od obaveze plaćanja doprinosa za nacionalni sistem socijalnog osiguranja.
Član 19
(1) Povlastice i imuniteti, koji su predviđeni ovim Protokolom, ne postoje zato da zaposlenima u Evropskom zavodu za patente i ekspertima koji rade u ime Organizacije ili za Organizaciju, pruže ličnu prednost. Oni su predviđeni isključivo da bi obezbedili, u svim okolnostima, nesmetano funkcionisanje Organizacije i potpunu nezavisnost lica kojima su priznati.
(2) Predsednik Evropskog zavoda za patente ima dužnost da uskrati imunitet kad oceni da on ometa normalno funkcionisanje pravosudnog sistema i kad njegovo uskraćivanje ne ugrožava interese Organizacije. Upravni savet može uskratiti imunitet predsedniku iz istih razloga.
Član 20
(1) Organizacija sarađuje u svako doba sa nadležnim organima država članica u cilju olakšanja vršenja pravosudne funkcije, poštovanja propisa o javnom redu i sigurnosti, propisa o zdravstvenoj zaštiti, zaštiti na radu i sličnih propisa, kao i sprečavanja zloupotrebe povlastica, imuniteta i olakšica koji su predviđeni ovim Protokolom.
(2) Pojedinosti kooperacije pomenute u stavu 1, mogu se urediti dopunskim sporazumima koji se pominju u članu 25.
Član 21
Svaka država članica zadržava pravo da preduzima sve mere predostrožnosti, koje su potrebne u interesu njene bezbednosti.
Član 22
Nijedna država članica nije obavezna da prizna povlastice i imunitete koji su predviđeni u članu 12, članu 13, članu 14, tačke (b), (e) i (g), i članu 15, tačka (c):
(a) sopstvenim državljanima;
(b) licima koja, prilikom započinjanja svoje delatnosti u Organizaciji, imaju prebivalište u toj državi, i koja nisu zaposlena u nekoj drugoj međunarodnoj organizaciji čiji personal je preuzet u Organizaciju.
Član 23
(1) Svaka država članica može da iznese pred međunarodni arbitražni sud svaki spor u vezi sa Organizacijom, ili licem koje je zaposleno u Organizaciji, ili ekspertom koji radi u ime Organizacije ili za Organizaciju, ukoliko su Organizacija ili zaposleno lice ili ekspert imali pravo na povlasticu ili imunitet prema ovom Protokolu, pod uslovom da taj imunitet nije bio povučen.
(2) Ukoliko država članica ima nameru da iznese spor pred arbitražni sud, saopštiće to predsedavajućem Upravnog saveta, koji će odmah zatim obavestiti sve države članice o tom saopštenju.
(3) Postupak koji je predviđen u stavu 1. ovog člana neće se primenjivati na sporove između Organizacije i njenih zaposlenih ili eksperata u pogledu opštih akata o radnom odnosu i uslovima zapošljavanja, ili propisima o penzijskom osiguranju.
(4) Odluka arbitražnog suda je konačna i obavezujuća za stranke, te se protiv nje ne može uložiti pravni lek; u slučaju spora o značenju i obimu odluke, dužnost je arbitražnog suda da, na zahtev jedne od stranaka, pruži tumačenje svoje odluke.
Član 24
(1) Arbitražni sud, pomenut u članu 23, sastoji se od tri člana; jednog arbitra imenuje jedna država - stranka ili više država koje su stranke u sporu, drugog arbitra imenuje Upravni savet, a trećeg arbitra, koji je istovremeno predsedavajući, imenuju prva arbitra člana.
(2) Arbitri se imenuju izborom iz spiska koji sadrži imena najviše šest arbitara određenih od strane svake države članice, i šest arbitara određenih od strane Upravnog saveta. Ovaj spisak će se ustanoviti u najkraćem mogućem roku po stupanju na snagu ovog Protokola, i biće revidiran svaki put kad se to pokaže potrebnim.
(3) Ukoliko, u roku od tri meseca od datuma saopštenja pomenutog u članu 23, stav 2, jedna od stranaka ne imenuje arbitra u skladu sa stavom 1. ovog člana, na zahtev druge stranke će imenovanje sa pomenute liste izvršiti predsednik Međunarodnog suda pravde. Ista odredba će se primeniti na zahtev jedne od stranaka i u slučaju da, u roku od jednog meseca od imenovanja drugog arbitra, prvi i drugi arbitar ne mogu da se slože o imenovanju trećeg. Međutim, ukoliko je, u ova dva slučaja, predsednik Međunarodnog suda pravde sprečen da izvrši imenovanje, ili je državljanin jedne od država stranaka u sporu, potpredsednik Međunarodnog suda pravde će izvršiti pomenuto imenovanje, pod uslovom da on nije državljanin jedne od država strana u sporu; ukoliko je to slučaj, imenovanje će izvršiti član Međunarodnog suda pravde, koji nije državljanin države stranke u sporu, i koji je, za tu svrhu, određen od strane predsednika ili potpredsednika Međunarodnog suda pravde. Državljanin države koja iznosi spor pred arbitražni sud ne može biti arbitar koga imenuje Upravni savet; takođe, lice koje je na predlog Upravnog saveta upisano u spisak, ne može biti imenovano za arbitra od strane države koja iznosi spor pred arbitražni sud, i čiji je to lice državljanin. Lice koje pripada nekoj od ovih kategorija lica ne može biti izabrano za predsedavajućeg arbitražnog suda.
Član 25
Organizacija može, na osnovu odluke Upravnog saveta, da zaključuje sa državama članicama dopunske sporazume u cilju sprovođenja ovog Protokola u tim državama; kao i druge sporazume radi obezbeđenja efikasnog rada Organizacije i čuvanja njenih interesa.
PROTOKOL
O CENTRALIZACIJI EVROPSKOG PATENTNOG SISTEMA I NJEGOVOM UVOĐENJU (PROTOKOL O
CENTRALIZACIJI) OD 5. OKTOBRA 1973. GODINE
Odeljak I
(1) (a) Prilikom stupanja na snagu Konvencije, države članice, koje su istovremeno članice Međunarodnog instituta za patente, osnovanog Haškim sporazumom od 6. juna 1947. godine, preduzeće potrebne mere kako bi obezbedilo da se sva aktiva i pasiva, kao i sav personal Međunarodnog instituta za patente prenesu na Evropski zavod za patente najkasnije u momentu predviđenom u članu 162, stav 1. Konvencije. Ovaj prenos će se izvršiti shodno ugovoru između Međunarodnog instituta za patente i Evropske organizacije za patente. Gore navedene države i ostale države članice Konvencije preduzeće potrebne mere kako bi se obezbedilo da se ovaj ugovor počne primenjivati najkasnije u trenutku predviđenom u članu 162, stav 1. Konvencije. Države članice Međunarodnog instituta za patente, koje su istovremeno države članice Konvencije, obavezuju se, dalje, da će da prestanu sa svojim članstvom u Haškom sporazumu sa momentom primene ugovora.
(b) Države članice Konvencije će preduzeti sve potrebne mere kako bi se obezbedilo da se aktiva i pasiva, kao i sav personal Međunarodnog instituta za patente preuzmu od strane Evropskog zavoda za patente u skladu sa ugovorom navedenim u tački (a). Ogranak u Hagu preuzima, od trenutka primene tog ugovora, s jedne strane, zadatke koje Međunarodni institut za patente vrši na dan otvaranja Konvencije za potpisivanje, a posebno one koje je Institut u tom trenutku obavljao za svoje države članice, pri čemu je nebitno da li će te države postati države članice Konvencije ili neće, i, s druge strane, zadatke na čije se izvršenje prilikom stupanja na snagu ove Konvencije obavezao prema državama koje su u tom trenutku kako države članice Međunarodnog instituta za patente, tako i države članice Konvencije. Upravni savet evropske organizacije za patente može, osim toga, na ogranak preneti druge zadatke u oblasti rešerša.
(c) Gore navedene obaveze odnose se mutatis mutandis i na agencije osnovane prema Haškom sporazumu pod uslovima predviđenim u sporazumu između Međunarodnog instituta za patente i vlade odnosne države članice. Ta vlada se obavezuje da sa Evropskom organizacijom za patente zaključi novi sporazum koji će zameniti postojeći sporazum sa Međunarodnim institutom za patente, kako bi se odredbe o organizaciji, delatnosti i finansiranju agencije uskladile sa ovim Protokolom.
(2) Uz rezervu odredbi iz odeljka III, države članice Konvencije odustaju, u trenutku navedenom u članu 162, stav 1. Konvencije, od aktivnosti svojih centralnih službi za industrijsku svojinu kao organa za međunarodni rešerš prema Sporazumu o saradnji u oblasti patenata, u korist Evropskog zavoda za patente.
(3) (a) U trenutku navedenom u članu 162, stav 1. Konvencije osnovaće se u Berlinu (Zapadnom) agencija Evropskog zavoda za patente u svrhe izrade rešerša za prijave evropskog patenta. Ova agencija je subordinirana ogranku u Hagu.
(b) Upravni savet utvrđuje ovlašćenja službe u Berlinu, uzimajući u obzir opšte razloge i potrebe Evropskog zavoda za patente u oblasti rešerša.
(c) Bar na početku perioda postepenog širenja oblasti delovanja Evropskog zavoda za patente, obim poslova prenesenih na tu agenciju mora omogućavati punu zaposlenost ispitivačkog personala, zaposlenog kod Berlinskog odeljenja Nemačkog zavoda za patente u trenutku otvaranja Konvencije za potpisivanje.
(d) Savezna Republika Nemačka preuzima dopunske troškove koje Evropska organizacija za patente bude imala zbog osnivanja i rada agencije u Berlinu.
Odeljak II
Uz rezervu odredbi iz odeljaka III i IV, države članice Konvencije odustaju od delatnosti svojih centralnih službi za zaštitu industrijske svojine kao organa za međunarodno prethodno ispitivanje prema Sporazumu o saradnji u oblasti patenata, u korist Evropskog zavoda za patente. Ova obaveza će delovati samo u onom obimu u kojem Evropski zavod za patente, prema članu 162, stav 2. Konvencije, može da sprovodi ispitivanje prijava evropskog patenta; ovo dejstvo stupa na snagu dve godine nakon trenutka u kojem Evropski zavod za patente, na osnovu svog petogodišnjeg plana kojim se postepeno proširuje nadležnost zavoda na sve oblasti tehnike, i koji može biti izmenjen samo rešenjem Upravnog saveta, proširi svoju delatnost ispitivanja na odnosna područja tehnike. Pojedinosti izvršenja navedene obaveze utvrdiće se rešenjem Upravnog saveta.
Odeljak III
(1) Centralna služba za zaštitu industrijske svojine svake države članice Konvencije, čiji službeni jezik nije jedan od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, ima pravo da deluje kao organ za međunarodni rešerš i kao organ za međunarodno prethodno ispitivanje prema Ugovoru o saradnji u oblasti patenata. Korišćenje ovog prava pretpostavlja obavezu odnosne države da ograniči ovu delatnost na međunarodne prijave koje podnose državljani te države, lica sa mestom boravka ili sedištem na teritoriji te države, državljana jedne susedne zemlje koja je članica Konvencije ili lica koja u jednoj takvoj susednoj državi imaju mesto boravka ili sedište. Upravni savet može rešenjem dopustiti centralnoj službi za zaštitu industrijske svojine jedne države članice da navedenu delatnost proširi na međunarodne prijave koje podnose državljani ili lica sa mestom boravka ili sedištem na teritoriji neke države nečlanice, koja ima isti službeni jezik kao i odnosna država članica, i na prijave koje su sačinjene na tom jeziku.
(2) U cilju usklađivanja delatnosti rešerširanja u okviru sistema predviđenog Ugovorom o saradnji u oblasti patenata sa sistemom izdavanja evropskih patenata, uspostaviće se saradnja između Evropskog zavoda za patente i centralnih službi za zaštitu industrijske svojine, koje su ovlašćene prema odredbama ovog odeljka. Ova saradnja će se realizovati na osnovu posebnog sporazuma koji se, na primer, može proširiti na postupak i metode rešerša, uslove za postavljanje i obučavanje ispitivača, smernice za razmenu usluga u oblasti rešerša i drugih delatnosti između organa, kao i na druge mere potrebne za obezbeđenje neophodne kontrole i nadzora.
Odeljak IV
(1) (a) Da bi se nacionalnim zavodima za patente država članica Konvencije olakšalo prilagođavanje evropskom patentnom sistemu, Upravni savet može, ako to smatra poželjnim, pod niže navedenim uslovima da prenese na centralne službe za zaštitu industrijske svojine onih država u kojima se može voditi postupak na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, da obrađuju prijave evropskih patenata koje su sačinjene na tom jeziku, što se, shodno članu 18, stav 2. Konvencije, u pravilu poverava jednom ispitivaču u odseku za ispitivanje. Ovi zadaci obavljaju se u okviru postupka za izdavanje patenata, predviđenog u Konvenciji; odluku o tim prijavama donosi odsek za ispitivanje u sastavu koji je predviđen u članu 18, stav 2.
(b) Poslovi preneseni shodno tački a) ne smeju se odnositi na više od 40% ukupnog broja podnesenih prijava evropskog patenta; poslovi preneseni na svaku pojedinu državu ne smeju se odnositi na više od jedne trećine svih podnesenih prijava evropskog patenta. Ovi poslovi se prenose za period koji iznosi 15 godina od početka rada Evropskog zavoda za patente, a tokom 5 poslednjih godina se postepeno (u načelu za 20% godišnje) smanjuju na nulu.
(c) Imajući u vidu odredbe tačke b), Upravni savet odlučuje o vrsti, poreklu i broju prijava evropskog patenta, koje može da obrađuje centralna služba za zaštitu industrijske svojine jedne od navedenih država članica.
(d) Napred navedene odredbe o sprovođenju biće unesene u poseban sporazum koji će se zaključiti između centralne službe za zaštitu industrijske svojine dotične države članice i Evropskog zavoda za patente.
(e) Nacionalni zavod za patente, sa kojim je zaključen takav poseban sporazum, može do isteka perioda od 15 godina da obavlja poslove kao organ za međunarodno prethodno ispitivanje, u skladu sa Ugovorom o saradnji u oblasti patenata.
(2) (a) Ako Upravni savet smatra da je to spojivo sa dobrim funkcionisanjem Evropskog zavoda za patente, onda on može, u cilju prevladavanja teškoća koje neke države članice mogu imati primenjujući odeljak 1, stav 2, da na centralne službe za zaštitu industrijske svojine tih država prenese zadatak sprovođenja rešerša za prijave evropskog patenta ukoliko je njihov službeni jezik jedan od službenih jezika Evropskog zavoda za patente i ukoliko te službe ispunjavaju uslove da budu određene kao organ za međunarodni rešerš, u skladu sa Ugovorom o saradnji u oblasti patenata.
(b) U tim poslovima, koji se obavljaju pod odgovornošću Evropskog zavoda za patente, dotična centralna služba se mora pridržavati smernica koje važe za izradu izveštaja o evropskom rešeršu.
(c) Odredba stava 1, tačka b), druga rečenica, i tačka d) ovog odeljka, primenjuju se na ovaj stav.
Odeljak V
(1) Agencija navedena u odeljku 1, stav 1, tačka c), ima pravo da za prijave evropskog patenta koje podnose lica koja imaju boravište ili sedište u državi u kojoj agencija ima svoje sedište, i koje su podnesene na službenom jeziku te države, sprovodi rešerš na osnovu dokumentacije koja joj stoji na raspolaganju. Ovim se ne sme usporiti postupak izdavanja evropskog patenta, niti smeju biti prouzrokovani dodatni troškovi za Evropsku organizaciju za patente.
(2) Agencija navedena u stavu 1. ima pravo da, po izboru i na trošak podnosioca prijave za evropski patent, izradi rešerš za njegovu prijavu na osnovu dokumentacije predviđene u stavu 1. Ovo ovlašćenje važi sve dok se rešerš predviđen u članu 92. Konvencije ne proširi, shodno odeljku VI, na tu dokumentaciju, pri čemu se ne sme usporiti postupak izdavanja evropskog patenta.
(3) Upravni savet može proširiti ovlašćenja predviđena u stavovima 1. i 2. pod uslovima predviđenim u navedenim stavovima i na centralne službe za zaštitu industrijske svojine država članica, čiji službeni jezik nije jedan od službenih jezika Evropskog zavoda za patente.
Odeljak VI
Rešerš predviđen članom 92. Konvencije proširiće se, u načelu, za sve prijave evropskog patenta, na objavljene patente, objavljene prijave patenta, kao i na ostale odgovarajuće spise država članica, koji, u trenutku navedenom u članu 162, stav 1. Konvencije, nisu sadržani u rešeršnoj dokumentaciji Evropskog zavoda za patente. Upravni savet utvrđuje obim, bliže uslove i dinamiku pomenutog proširivanja, na osnovu rezultata studije koja mora obraditi posebno tehničke i finansijske aspekte.
Odeljak VII
U slučaju sukoba između odredbi Konvencije i ovog Protokola, Protokol ima prvenstvo.
Odeljak VIII
Odluke predviđene u ovom Protokolu donose se dvotrećinskom većinom (član 35, stav 2. Konvencije). U vezi s tim, primenjuju se odredbe o brojanju glasova (član 36. Konvencije).
PROTOKOL
KOJIM SE TUMAČI ČLAN 69. KONVENCIJE OD 5. OKTOBRA 1973.
Član 69. ne treba tumačiti u tom smislu da je obim zaštite, koji je pružen evropskim patentom, određen uskim doslovnim značenjem teksta patentnih zahteva, a da opis i nacrti služe samo da se otklone nejasnoće u patentnim zahtevima. Takođe, njega ne treba tumačiti tako da patentni zahtevi služe samo kao smernica, a da zaštita obuhvata i ono što je, po mišljenju stručnjaka koji je ispitao opis i nacrte, nosilac patenta hteo da zaštiti. Član 69. treba, naprotiv, tumačiti na način koji je između tih krajnosti, tako da se istovremeno obezbedi pravična zaštita nosiocu patenta, i razuman stepen sigurnosti trećim licima.
ČLAN 3
Prijava evropskog patenta može se podneti saveznom organu nadležnom za poslove intelektualne svojine.
ČLAN 4
Prijavu evropskog patenta koja se ne poziva na prvenstvo ranije domaće prijave patenta domaća pravna i fizička lica moraju podneti saveznom organu nadležnom za poslove intelektualne svojine i u njoj navesti Saveznu Republiku Jugoslaviju kao naznačenu državu.
Ako je prijava evropskog patenta iz stava 1. ovog člana podnesena na jednom od službenih jezika Evropskog zavoda za patente, uz nju mora istovremeno biti dostavljen njen prevod na srpski jezik.
Savezni organ nadležan za poslove intelektualne svojine vodi računa o tome da li se prijava evropskog patenta iz stava 1. ovog člana odnosi na poverljivi pronalazak. Ako se utvrdi da se odnosi na poverljivi pronalazak, prijava evropskog patenta neće biti dostavljena Evropskom zavodu za patente, a podnosilac prijave će o tome biti obavešten.
ČLAN 5
Objava prijave evropskog patenta od strane Evropskog zavoda za patente, u kojoj je Savezna Republika Jugoslavija naznačena država, ima u Saveznoj Republici Jugoslaviji isto pravno dejstvo u pogledu prava iz prijave kao i objava domaće prijave patenta. To dejstvo nastupa tek kad savezni organ nadležan za poslove intelektualne svojine dobije od podnosioca prijave prevod patentnih zahteva i naziva pronalaska na srpski jezik i kad se ti patentni zahtevi i naziv pronalaska objave, u skladu sa domaćim propisima, u službenom glasilu koje izdaje savezni organ nadležan za poslove intelektualne svojine.
ČLAN 6
Kad Evropski zavod za patente odobri patent za koji je Savezna Republika Jugoslavija naznačena država, nosilac patenta dostavlja saveznom organu nadležnom za poslove intelektualne svojine prevod na srpski jezik spisa tog patenta kakav je izdat, odnosno kako glasi u izmenjenom obliku posle postupka po prigovoru. Rok za dostavljanje prevoda je tri meseca od objavljivanja u Evropskom patentnom glasniku napomene o izdavanju evropskog patenta ili napomene o odluci Evropskog zavoda za patente u postupku po prigovoru.
Savezni organ nadležan za poslove intelektualne svojine objavljuje u svom službenom glasilu napomenu o izdavanju evropskog patenta s važenjem u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a prevedeni patentni spis štampa u skladu sa domaćim propisima.
U slučaju propuštanja roka iz stava 1. ovog člana evropski patent se u Saveznoj Republici Jugoslaviji smatra ništavim.
ČLAN 7
Prevod prijave evropskog patenta sačinjen u skladu sa članom 5. i prevod spisa evropskog patenta sačinjen u skladu sa članom 6. ovog zakona smatraju se verodostojnim tekstovima tih akata ako je obim zaštite koji proizlazi iz prevoda jednak ili uži od obima zaštite koji proizlazi iz teksta na jeziku postupka kod Evropskog zavoda za patente.
Podnosilac prijave evropskog patenta, odnosno nosilac evropskog patenta može u svako doba podnositi ispravke prevoda. Te ispravke nemaju dejstvo ako ne ispunjavaju uslove propisane članom 5, odnosno članom 6. ovog zakona.
Savesno lice koje je počelo da koristi pronalazak ili je preduzelo stvarne i ozbiljne pripreme za njegovo korišćenje, s tim da to korišćenje ne predstavlja povredu prava iz prijave evropskog patenta, odnosno evropskog patenta u tekstu prvobitnog prevoda, može nastaviti sa korišćenjem tog pronalaska u svom preduzeću ili za potrebe svog preduzeća i posle početka pravnog dejstva ispravki prevoda u smislu stava 2. ovog člana.
U postupku za poništaj evropskog patenta u Saveznoj Republici Jugoslaviji verodostojan je jedino tekst patenta na jeziku postupka kod Evropskog zavoda za patente.
ČLAN 8
Savezni organ nadležan za poslove intelektualne svojine vodi registar evropskih patenata u kojima je Savezna Republika Jugoslavija naznačena država. U taj registar evropski patent se upisuje odmah po objavljivanju napomene o njegovom odobravanju u Evropskom patentnom glasniku. U isti registar se upisuju i podaci o dostavljanju prevoda spisa evropskog patenta kakav je izdat ili kako je izmenjen, kao i sve druge činjenice u vezi sa promenama obima prava, održavanjem važenja prava i raspolaganjem pravom.
ČLAN 9
Prijava evropskog patenta se može pretvoriti u domaću prijavu patenta u slučajevima predviđenim članom 135. stav 1. tačka (a) Konvencije o izdavanju evropskih patenata, kao i u slučajevima kad je prijava evropskog patenta povučena ili se smatra povučenom, kad je odbijena ili kad je evropski patent poništen u postupku po prigovoru.
Prijava evropskog patenta smatra se domaćom prijavom patenta od dana kad je savezni organ nadležan za poslove intelektualne svojine, posredstvom Evropskog zavoda za patente, primio zahtev za pretvaranje.
Domaća prijava patenta iz stava 2. ovog člana biće odbačena ako podnosilac prijave, u roku od dva meseca od datuma prijema zahteva za pretvaranje u saveznom organu nadležnom za poslove intelektualne svojine, ne plati taksu za prijavu i ne dostavi prevod prijave evropskog patenta na srpski jezik.
ČLAN 10
Ako se domaći patent odnosi na pronalazak za koji je istom nosiocu ili njegovom pravnom sledbeniku odobren evropski patent, s tim da prijave za oba patenta imaju isti datum podnošenja, odnosno datum prvenstva, domaći patent prestaje da važi od dana:
1) isteka roka za podnošenje prigovora na evropski patent, a da prigovor nije bio uložen, ili
2) okončanja postupka po prigovoru na evropski patent odlukom da se održi njegovo važenje.
Ako je domaći patent odobren posle dana pomenutog u stavu 1. tačka 1. ili, tačka 2. ovog člana, on neće imati dejstvo.
Kasniji prestanak ili poništaj evropskog patenta nema uticaja na primenu odredaba st. 1. i 2. ovog člana.
ČLAN 11
Ako godišnja taksa za održavanje važenja evropskog patenta nije plaćena u roku predviđenom u članu 141. stav 2. Konvencije o izdavanju evropskih patenata, ona se može platiti u naknadnom roku od šest meseci, pod uslovom da se u istom roku plati i dodatna taksa.
ČLAN 12
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ" - Međunarodni ugovori.